291

VI UGOVARANJE

6.1 Ugovor o graenju Ugovor je, generalno gledano, svaka saglasnost volja dvaju ili vie lica, kojom se postie neko pravno dejstvo. Pravno dejstvo se moe sastojati ili u zasnivanju pravnog odnosa ili u izmeni nekog postojeeg pravnog odnosa ili, najzad, u njegovom ukidanju. Po svojoj teorijskoj izgraenosti, mnoini oblika i primeni u praksi najznaajniji su obligacioni ugovori, a meu njima, praktino, najvaniji su oni kojima se stvaraju obligacije - vezane dunosti, obaveze. U prethodnom poglavlju ukazano je da ugovori nastaju na taj nain to jedna strana - ponua dostavlja ponudu drugoj strani - u naem sluaju investitoru, a ova strana tu ponudu prihvata. Ponuda i prihvat ponude su, dakle, dve radnje iz kojih se sastoji zakljuenje ugovora. Na slici 5-2 ugovaranje je izdvojeno kao posebna faza i definisano je kao usaglaavanje slobodne volje kupca i prodavca usluga, odnosno investitora i generalnog izvoaa. Iako je prisutna tenja da se u tenderskoj (ponudbenoj, predugovornoj) dokumentaciji definiu svi budui odnosi, naroito opti i posebni uslovi, u praksi je uobiajeno da investitor i generalni izvoa pregovaraju pre samog ina potpisa ugovora. Sam tok pregovora se koristi za blie definisanje meusobnih odnosa, a znaajan deo pregovora je, po pravilu, posveen definisanju cene, rokova, naina plaanja i vrlo esto potencijalnih isporuilaca opreme i materijala. Zato je i uvedena konstatacija da je proces ugovaranja u stvari period meusobnog usaglaavanja. Taj period je znaajno dui u situaciji kada je upit investitora definisan funkcionalnim parametrima. Ugovor o graenju je ugovor o delu kojim se izvoa radova obavezuje da naruiocu - investitoru izgradi odreen graevinski objekat ili da izvede odreene graevinske radove na postojeem graevinskom objektu, a naruilac se obavezuje da izvoau za to plati ugovorenu cenu. Reim kojim je podvrgnut ugovor o graenju u naem pravnom sistemu sastoji se, pored pravila obligacionog prava, i od pravila administrativnog karaktera. U materiji ije je regulisanje preputeno dispoziciji ugovaraa vae odredbe Zakona o obligacionim odnosima, lanovi 630 - 647, kao i Posebne uzanse o graenju koje je 1977. godine donela Privredna komora Jugoslavije. Primena ovih uzansi zasniva se na pristanku ugovaraa za koji se smatra da postoji i onda kada ih ugovarai ugovora o graenju nisu u celini ili delimino iskljuili.

292

Predmet ugovora o graenju je graevinski objekat ili deo objekta pod uslovom da ini ekonomsko-tehniku celinu. Zakon o obligacionim odnosima koristi u tom smislu izraz "graevina" i daje definiciju tog pojma (l. 631). U sutini, predmet ugovora o graenju svodi se na graevinske radove. Oni se odnose na izgradnju graevinskog objekta, na ugraivanje i montau ureaja ili opreme, kao i na rekonstrukciju i adaptaciju postojeeg objekta. U praksi se pojavljuju i zavrni radovi (stolarski, parketarski, izolaterski, itd.), ali se smatra da su oni sastavni deo izgradnje objekta. Od graevinskih radova treba razlikovati pripremne i prethodne radove, koji se odlikuju odreenim specifinostima. Pripremni radovi se, po pravilu, ugovaraju zajedno sa izgradnjom objekta, ali se mogu ugovarati i posebno. Oni obuhvataju izgradnju pristupnih puteva, privremenih objekata za smetaj i ishranu radnika, privrednog gradilita i slino. Prethodni radovi (izrada studija, prethodna istraivanja, izmetanja znaajnijih objekata, itd.) ne ulaze u ugovore o graenju, jer se oni izvode pre donoenja odluke o izgradnji graevinskog objekta. Tokom izvoenja radova esto se pojavljuju i tzv. nepredvieni radovi. To su radovi koji nisu obuhvaeni ugovorom, a moraju se izvesti zbog osiguranja stabilnosti objekta ili radi spreavanja nastanka teta. Javljaju se usled neoekivano tee prirode zemljita, neoekivane pojave voda ili drugih vanrednih i neoekivanih dogaaja. Izvoa je duan o ovima pojavama da obavesti investitora i ima pravo na pravinu naknadu za tako izvedene radove. Investitor po pravilu moe raskinuti ugovor, ako bi usled nepredvienih radova ugovorena cena bila znatno poveana, s' tim to je, u tom sluaju, duan da isplati izvoau odgovarajui deo cene za ve izvedene radove, kao i pravinu naknadu za neophodno uinjene trokove. Naknadni radovi nisu obuhvaeni ugovorom, obino su posledica zahteva investitora i ponekad nisu ni nuni za ispunjenje ugovora. Ukoliko naruilac zahteva od izvoaa da te radove izvede, duan je da ih posebno plati. Cena je drugi bitan element ugovora o graenju. Obino se odreuje po jedinici mere ugovorenih radova (jedinina cena) ili u ukupnom iznosu (paualna cena). Izmeu ove dve varijante u praksi postoje mnogi modaliteti. Izmena cena, inae esta u graevinarstvu, moe da se zahteva "ako su se u vremenu izmeu zakljuivanja ugovora i njegovog ispunjenja poveale cene radova, tako da bi trebalo da ta cena bude via za dva procenta" (Zakon o obligacionim odnosima, l. 636). Izvoa ne moe po ovom osnovu da zahteva izmene cena ako je u zakanjenju na izvoenju preuzetih radova. Ako se ugovorne strane sporazumeju da se fiksna cena nee menjati zbog promenjenih okolnosti, smatra se da je time izvoa preuzeo "poveani" rizik, koji je u graevinarstvu esto limitiran (npr. najvie deset posto od ugovorene cene).

Rokovi u graevinarstvu su posebno vani, te i zato odgovarajui zakonski propisi predviaju obavezu za stranke da odrede rokove izvoenja radova koji su predmet ugovora. Sa tim u vezi znaajni su rokovi uvoenja izvoaa u posao, dinamiki plan izvoenja radova i rokovi za predaju graevinskog objekta, odnosno pojedinih faza radova. Radi obezbeenja ugovorne discipline ugovorne strane, po pravilu, unose u ugovor o graenju odredbe o ugovornoj kazni za sluaj neurednog ispunjavanja ugovornih obaveza. Osim predmeta, cene i roka, ugovor o graenju blie odreuje i ostale, manje bitne elemente, kao to su kvalitet radova, preciznija uloga uesnika, nain kontrole realizacije, mogunost raskida ugovora i slino. Na meunarodnom tritu usluga reenja ugovornih odnosa su raznolika, od ugovora formularskog tipa u sluaju dobro pripremljenje tenderske dokumentacije (vidi poglavlje V) do ugovora napisanih u vidu romana u okviru kojih

293

ugovorne strane tee da smeste sve svoje stavove i ograde od potencijalnih problema. Meutim, sutina je uvek ista. Uvek postoji predmet posla koji se realizuje u odreenom vremenskom roku, za odreenu cenu i pod definisanim uslovima. Sve to je u suprotnosti sa vaeim pravom zemlje u kojoj se radovi izvode, a navedeno je u ugovoru, nema vanost. U ovom poglavlju dati su i primeri optih uslova u okviru kojih se, na tritima na kojima najee nastupaju nai izvoai, pokuavaju da sagledaju i ree sve mogue sporne situacije u realizacije ugovora.

6.2 Osnovni tipovi ugovornih strategija za realizaciju projekata u graevinarstvu

6.2.1 Faktori koji utiu na izbor ugovorne strategije Izbor tipa ugovornih odnosa izmeu uesnika na projektu direktno je zavisan od prioriteta osnovnih ciljeva projekta (trokova, vremena, kvaliteta, rizika i sl) i karakteristika objekta koji se gradi (kompleksnost, izvodljivost, primena specifinih tehnologija i sl). Moe se rei i da je izbor tipa ugovornih odnosa u graevinarstvu esto posledica analize mogunosti i elja, pre svega investitora, a zatim i okruenja u kome funkcioniu ostali potencijalni uesnici u poslu. Pri tome treba imati u vidu da je investitor taj koji odluujue utie na definisanje ciljeva projekta i lokacije gradnje, pa i na izbor odgovarajue ugovorne strategije. Na primer, ukoliko je elja investitora da to vie poslova prenese na izvoaa, uz maksimalnu sigurnost u pogledu roka i konane cene objekta, logino je da e postojati tenja da se sa jednom kvalitetnom firmom zakljui ugovor i za projektovanje i za izgradnju (sa to jasnijim opisom izgleda i funkcija budueg objekta) za unapred definisanu ukupnu cenu. Ukoliko je, sa druge strane, investitor opremljeniji za kontrolu realizacije projekta i rok nije najvaniji faktor, moda e se strategija zasnivati na tome da se prvo zakljui ugovor sa projektantskom firmom i detaljno definie obim posla, a potom, uz postojanje odobrene i revidovane dokumentacije, izgradnja objekta poveri drugoj firmi. Iskusan izvoa, sa svoje strane, takoe nije bez ansi da pre potpisivanja ugovora utie na njegovu formu i sadraj, pogotovu ako je solidno istraio trite i ponudio niz besplatnih usluga investitoru u fazi koncipiranja posla. Za izvoaa je veoma vano da pravilno sagleda i ugovorom definie obim i cenu posla, kao i metodologiju plaanja izvedenih radova. Metodologija plaanja uslovljena je nainom na koji je formirana ugovorna cena. Kada je tip ugovornih odnosa jednom definisan, on ima veoma veliki uticaj na rok i trokove realizacije projekta. Zbog toga struna udruenja irom sveta, pa i vee firme, sagledavaju i publikuju tipske ugovore, sa namerom da to bolje standardizuju proces ugovaranja u graevinarstvu. Praksa razvijenih zemalja nalaze da se profesionalan pristup ugovaranju radova u graevinarstvu bazira na primeni i/ili adaptaciji poznatih modela ugovora, u skladu sa prethodno izvrenom analizom konkretnih uslova u kojima se realizuje projekat.

294

6.2.2 Osnovna podela ugovora o graenju U referenci [37] izvrena je podela ugovora na klasine i kompleksne ugovore. Ona je, svakako, i dalje aktuelna, a ovde dajemo nove podele prema tri osnovne grupacije:

1. podela ugovora prema nainu utvrivanja cene; 2. podela ugovora na osnovu odnosa kljunih uesnika na projektu; i 3. podela ugovora prema nainu finansiranja.

Podela ugovora po raznim osnovama ve je nagovetena u poglavlju IV. U tom poglavlju, tipovi ugovora prema nainu utvrivanja cene i nainu finansiranja sagledani su prvenstveno sa aspekta istraivanja trita, dok na ovom mestu sutinski analiziramo mogue ugovorne varijante sa raznih aspekata. Prema nainu utvrivanja cene, reeno je da ugovorna cena moe biti definisana na tri principijelna naina: kao ukupni (paualni) iznos, bez detaljnijih podataka o koliinama radova; na osnovu direktnog merenja i vrednovanja izvrenih radova, zasnovano na unapred dogovorenom sistemu merenja radova; ili na bazi stvarnih trokova koje izvoa ima tokom svog poslovanja, ukljuujui unapred definisane fiksne trokove i zaradu izvoaa. Svaki od navedenih tipova ugovorne cene moe se u praksi primeniti sam ili u kombinaciji sa drugima.

to se tie podele prema naina finansiranja, ona je relativno opirno razmatrana u poglavlju 4.4. Podrazumeva se da postoje ugovori za koje je obezbeeno kompletno gotovinsko ili kreditno finansiranje, zatim ugovori kod kojih se deo ugovorene cene ili kompletna cena plaa isporukom roba, kao i ugovori u kojima izvoa finansira deo cene projekta koji gradi. U poslednjem sluaju zakljuuju se dva ugovora i to jedan o izvoenju radova i drugi o izvoaevom finansiranju projekta. Posebna vrsta ugovora o finansiranju su ugovori kod kojih investitor, umesto da zakljuuje ugovor sa izvoaem o vraanju primljenog kredita, nudi, sada zajmodavcu, da naplatu datog kredita obavlja naplatom potraivanja prodajom proizvoda ili usluga objekta koji je gradio i kreditirao, sve dok ne naplati celokupni iznos kredita i pripadajuih kamata. U ovu grupaciju, svakako, spadaju i BOT projekti s obzirom da pruaju ansu izvoaima da budu i finansijeri, i da naplatu svog predfinansiranja obave eksploatacijom izgraenog objekta. Podela ugovora na osnovu kljunih odnosa na projektu veoma je znaajna za izvoaa, jer definie uesnike koji mogu biti ukljueni u realizaciju projekta i njihovu hijerarhiju. Na primer, ukoliko je investitor odluio da, pored izvoaa, anauje i nezavisnog project manager-a, u ugovoru mora biti definisana njegova nadlenost i akcije koje moe da sprovodi prema izvoau u ime investitora. Slino vai za posebno imenovanog projektanta, isporuioca / izvoaa koga investitor obavezno eli da ukljui u realizaciju ili specijalne konsultante investitora. Izbor kljunih odnosa na projektu, poto je definisan ugovorom, predstavlja volju investitora i ima za posledicu itav niz ugovornih i proceduralnih specifinosti. Njegovim utvrivanjem investitor, u stvari, definie kljunu organizacionu emu za realizaciju projekta sa svog stanovita, koja izvoau treba da slui kao osnova za dalje planiranje svog delovanja i formiranje sopstvene organizacione eme.

295

U praksi je posebno aktuelna i na mnogo mesta analizirana podela ugovora u odnosu na nain formiranja cene i u odnosu na izbor kljunih odnosa uesnika tokom realizacije projekta, pa tim pitanjima i ovde posveujemo dunu panju.

6.2.3 Tipovi ugovora u odnosu na nain formiranja cene Cena se u graevinarstvu odreuje na nekoliko naina: paualno, ili na osnovu direktnog merenja i vrednovanja izvrenih radova ili na bazi stvarnih trokova koje izvoa ima tokom svog poslovanja. U prvom sluaju, re je o ugovorima sa ukupnom paualnom cenom bez pokazatelja koliina radova.

U drugom sluaju, koji je mnogo ei kod velikih projekata, primenjuje se neka od poznatih metoda merenja i raunanja cene na osnovu fizikih pokazatelja o obimu radova. Tipovi ugovora koji su zasnovani na ovom principu ukljuuju nekoliko varijanti izmeu dve krajnosti: ugovorene ukupne cene bez ikakvih koliina i cene iskazane detaljnim predraunom radova.

U treem sluaju se stvarni trokovi, sa dokazima o njihovoj veliini, fakturiu investitoru zajedno sa nekim procentom unapred dogovorenih fiksnih trokova i zarade izvoaa. Ovaj princip je u praksi mnogo manje zastupljen. Mnogi standardni tipovi ugovora odvojeno tretiraju svaku od pomenutih alternativa, usklaujui ostale elemente ugovora sa propisanim nainom formiranja cene. Evidentno je da takav pristup prihvata injenicu da pristup sagledavanju trokova u graevinarstvu odluujue utie na izbor tipa ugovora, a samim tim i na nain upravljanja projektom.

Ugovori sa ukupnom (paualnom) cenom (Lump Sum Contract) Ugovor sa ukupnom cenom esto ne sadri nikakve pokazatelje o koliinama radova, ve samo crtee, tehnike opise (specifikacije) i uslove za izvoenje radova. On predstavlja najjednostavniji tip ugovora u graevinarstvu sa stanovita definisanja cene. Prilikom nuenja radova sa definisanom ukupnom (paualnom) cenom izvoa, po pravilu, nije obavezan da obrazloi nain na koji je cena formirana. Ukoliko tehnika dokumentacija to dozvoljava, moe (ali ne mora) da se formira predmer radova. esto se za ceo objekat ili pojedine njegove delove, zavisno od tipa, koriste metode brze procene da bi se odredila cena, npr. elementarni model trokova. Ako postoji predmer radova za pojedine poslove iz predmeta ugovora, on moe da se prikljui ugovornim dokumentima, najee tehnikom opisu radova, sa ciljem da se predmet posla to bolje definie. Tada se moe govoriti o ugovoru sa definisanom ukupnom cenom sa ili bez iskazanih koliina radova. Postojanje i tanost predmera ne mogu da utiu na ukupnu cenu radova, bez obzira na kasnije utvrenu injenicu da su neki radovi koliinski precenjeni ili potcenjeni. Promenljivost ugovorene paualne cene obino je uslovljena jedino izmenama koje eksplicitno, u pismenoj formi, naloi investitor ili njegov ovlaeni predstavnik.

296

Ugovor sa definisanom ukupnom cenom bez iskazanih bilo kakvih koliina radova posebno je pogodan za ugovaranje manjih poslova, u cilju utede vremena i novca potrebnih za detaljnu analizu koliina. Za vee poslove, praksa nalae, raste potreba za pokazateljima fizikog obima radova, posebno u fazama kada se porede ponude izvoaa ili kada se reavaju sporne situacije u vezi sa plaanjem. Obzirom da ukupna cena radova iskazana bez pojedinanog sagledavanja pozicija radova sadri i kompenzaciju za poveani rizik koji takav pristup sadri, jasno je da treba teiti bar to boljem opisnom sagledavanju obima posla.

Za potrebe privremenog obrauna i plaanja izvrenih radova poeljno je da se cena u ugovoru iskae razbijeno, u formi plana plaanja, sa ciljem da se tokom realizacije projekta izbegnu nesporazumi u vezi plaanja izvrenih radova. Pravilan pristup nalae da se plan plaanja prilagodi dinamici izvrenja radova na gradilitu, sa jasno definisanim kontrolnim takama koje su uslov za naplatu. Ovakvi ugovori de facto predstavljaju proirenje koncepta ukupne (paualne) ugovorene cene i mogu se nazvati ugovori sa listom (spiskom) radova "Lista radova" moe da bude u formi grubog predmera i predrauna, koji se moe koristiti za potrebe kontrole realizacije radova, ili u formi tabele sa nazivima i cenama za pojedine vrste posla ili faze radova. Bez obzira na priloge koji ugovorenu cenu blie objanjavaju, ona je faktiki u dobroj meri fiksirana i podlona promenama samo u sluaju oigledne promene obima ili uslova realizacije posla. Izvoa treba da bude vrlo vet i naplatu podesi tako da obezbedi dovoljan priliv sredstava, da bi radove mogao normalno da obavlja. Ovo je posebno vano kod ugovora kod kojih nije predvien avans. Jasno je da u toj situaciji izvoa treba da bude sposoban da obezbedi takav priliv sredstava koji bi pokrio poetne trokove graenja. Kod ovakvih ugovora, vrlo je vano pitanje o obimu izvoaeve obaveze u okviru ukupne (paualne) cene. Najea odredba u ugovorima ove vrste glasi: da je izvoa duan da izvede sve one radove koji su opisani tenderskim dokumentima, kao i one radove koje je neophodno izvesti da bi objekat mogao da slui svrsi zbog koje se gradi. Ovom odredbom investitor pokuava da propuste svog projektanta prebaci na izvoaa postavljajui pred njega zahtev da, kao proseno kvalifikovani izvoa, mora da uzme u obzir i one radove koje je eventualno projektant ispustio. Bez obzira na postojanje ove odredbe, kojom se na teret izvoaa stavljaju i propusti investitora, to nije u praksi sasvim mogue uraditi. Mora se imati u vidu da ugovor ne sme da dovede nijednu ugovornu stranu u neravnopravan poloaj, pa je teko ostvarivo da investitor trai od izvoaa da izvede, recimo, dva puta vei obiom radova. U tom pogledu vai pravilo da sve ono to nije bilo sadrano u tenderskoj dokumentaciji, a jednom iskusnom izvoau nije bilo mogue da pretpostavi da je potrebno i neophodno da se izvri, mora izvoau da bude posebno plaeno. Naravno, svi radovi koje investitor naknadno trai da se izvedu, a nisu bili predmet ugovora, treba, takoe, da budu posebno plaeni.

U praksi, prisutne su dve potpuno suprotne tendencije investitora i izvoaa. Dok investitor tei da sve dodatne i naknadne radove koji se pojave tokom izvoenja radova tretira kao radove obuhvaene paualnom cenom, izvoa tei suprotno. Svrha ugovora je upravo da ovakve situacije predvidi i rei unapred. Na primer, ako se izvoa ugovorom obavezao da izvri betoniranje povrina za koje mu je potrebna skela i oplata, a ni skela ni oplata nisu bili navedeni u tenderskoj dokumentaciji, on ipak nema prava da trai dodatna sredstva, jer se, po prirodi posla, smatra da je izvoa posla morao da zna da su mu i skela i oplata

297

neophodni za tu vrstu posla. Ukoliko, pak, investitor tokom realizacije radova insistira na posebnom, a u inicijalnoj dokumentaciji ne naznaenom kvalitetu betonskih povrina, za ta je potrebna oplata posebnog kvaliteta, postoji realna osnova za dodatno plaanje. U praksi se esto misli da sistem ukupne (paualne) cene za itav objekat podrazumeva isti princip kao i "klju u ruke". Meutim, to miljenje neje ispravno, jer je kod ugovora "klju u ruke" akcenat dat na obavezi izvoaa da sa stanovita kompletnosti i funkcionalnosti, obavi svoju ugovornu obavezu, a ne o ceni (vidi detaljnije u nastavku poglavlja). Sa druge strane, kod ugovora sa ukupnom (paualnom) cenom upravo je dat akcenat na cenu koja je paualno odreena za unapred utvren obim radova, pa se cena na osnovu utvrenog obima posla ne moe menjati. Nije retka ni praksa da se ugovara po sistemu "klju u ruke" za paualnu cenu.

Takoe, ne treba poistoveivati pojmove ukupna (paualna) cena i fiksna cena. Fiksna cena moe da se odnosi na bilo koji tip ugovora i detaljnije je razmatrana na kraju ovog pod-poglavlja.

Ugovori zasnovani na predmeru i predraunu radova (Bills of Quantities Contract)

Ovaj tip ugovora obavezno sadri predmer i predraun radova, pripremljen na osnovu nekog standarda o merenju radova. Ovakav koncept, zasnovan na jedininim cenama, poiva na principu da cena posla direktno zavisi od koliina izvrenih radova. Samim tim, ona je podlona promenama tokom gradnje. Predmer i predraun radova treba da sadre i obaveze izvoaa u pogledu pripremnih radova, obezbeenja mehanizacije, osiguranja i slinih poslova koji ne podrazumevaju direktnu ugradnju materijala i opreme u objekat. Cena za ove pratee poslove ponekad se ne iskazuje posebnim stavkama u predraunu, ali ona tada obavezno mora da bude ukljuena u ostale pozicije, koje opisuju direktno izvoenje radova na izgradnji objekta. Jasno je da ovakav pristup zahteva obimniju pripremu posla i izvesne poetne trokove koje uesnici treba da predvide u svom budetu. Ugovaranje radova na osnovu unapred pripremljenog predmera i predrauna ima vie prednosti, od kojih je najvanija da se postie jednaka startna pozicija za izvoae i obezbeuje objektivniji izbor najpovoljnijeg izvoaa. Pored toga, postojanje predmera i predrauna radova stvara preduslove za bezbolnije reavanje konflikata tokom realizacije projekta, jer su njime unapred definisane jedinine cene za eventualne naknadne radove i vikove radova. Na kraju, izvoa ima mnogo jasnije poetne parametre za planiranje izvoenja radova i naruivanje materijala. Formiranje predmera radova je najvanije pitanje prilikom razmatranja ove vrste ugovora. Tenja, svakako, treba da bude ka standardizaciji ovog posla i omoguavanju primene unapred definisanih profesionalnih pravila. Standardizacija tehnologije za izradu predmera radova obino je zadatak strunih inenjerskih udruenja i nauno-obrazovnih institucija. Propisivanjem odgovarajue strune procedure "obezbeuje se razlikovanje klasa radova i vrsta radova sline prirode koji se izvode na razliitim lokacijama, u cilju boljeg sagledavanja trokova" (definicija iz procedure Civil Engineering Standard Methods of Measurement - CESMM, izdanje engleskog udruenja graevinskih inenjera, ICE).

298

Standardizaciji merenja je vie mesta posveeno u poglavlju V, koje se bavi izradom ponude.

Postojanje predmera radova ne znai i dovoljno tehnikih podataka za sagledavanje cene. Svrha predmera je da dovoljno konciznim i optim opisima i koliinama da jasnu sliku o obimu posla, a ne i da posao potpuno definie. Prilikom odreivanja cena treba uzeti u obzir i dodatne informacije sadrane u tehnikim opisima (specifikacijama) i na detaljnim crteima. Nepostojanje standardnog naina izrade predmera i predrauna obino podrazumeva navoenje nepotrebnih tehnikih detalja u opisu pozicija, to oteava sistemski pristup upravljanju projektima. Formiranje cena za stavke u premeru moe da se obavlja uz korienje zvaninih publikacija sa cenama za standardne pozicije radova na odreenom tritu.

Utvrivanje ukupne cene zbirom proizvoda ugovorenih jedininih cena i procenjenih koliina predstavlja jedan od klasinih nain ugovaranja u meunarodnim ugovorima. Taj nain je prihvaen i u Okviru optih uslova FIDIC-a. Sutina ovakvog ugovora da se izmeu investitora i izvoaa postie dogovor o jedininim cenama svake pozicije radova, dok se koliine radova u ugovoru definiu u procenjenim vrednostima (estimated quanitities). Za ovakvu vrstu ugovora izvoa podnosi ponudu na osnovu investitorovog predmera i sopstvenog predrauna radova. Obzirom da su koliine u ugovornom predmeru i predraunu radova samo procenjene, stvarne koliine se utvruju tek na osnovu izvrenih radova, koje meri Inenjer. Ovakva vrsta ugovora zahteva od obe ugovorne strane vrlo paljivo voene evidencije o nalozima i prepisci tokom realizacije projekta. Izvoa, posebno, treba da vodi rauna o celokupnom sistemu upravljanja dokumentacijom i da, u tom pravcu, formira i svoju strategiju upravljanja projektom. Kod ove vrste ugovora plaanje se obavlja na osnovu tzv. privremenih - mesenih situacija i radova, kao i na osnovu okonane - zavrne situacije koja predstavlja ukupnu vrednost radova. Prednost ovakvih ugovora je to se evidentiraju stvarno izvrene koliine radova, pa izvoa obino ne preuzima preveliki rizik za koliine, kao to je to sluaj kod ugovora sa ukupnom (paualnom) cenom. U ovaj tip ugovora, najee se unose i odredbe da jedinine cene koje se ugovaraju vae i u sluaju poveanja ili smanjenja pocenjenih koliina u okvirima 10-15%. Ukoliko se koliine, tokom realizacije projekta, poveaju ili smanje, izvoa obino ima pravo da trai izmenu ugovorenih jedininih cena. Izvoa, takoe, ima pravo da trai da se ugovorima predvidi eventualno usklaivanje cena primenom klizne skale, ukoliko se radi o viegodinjim projektima. Varijante ugovora zasnovanih na predmeru i predraunu su prilino brojne, sa razliitim stepenom odgovornosti izvoaa i investitora u sluaju znaajnije promene jedininih cena i/ili procenjenih koliina. U praksi se sreu i tzv. ugovori sa listom jedininih cena (schedule contracts), gde su definisane samo jedinine cene za pojedine radove, bez koliina (schedule of rates). Tokom realizacije projekta, na osnovu kasnije utvrenih koliina i prethodno datih jedininih cena dolazi se do cene radova. Time se investitor titi od nepovoljne situacije da o jedininim cenama raspravlja posle potpisivanja ugovora, kada ima znaajno loiju poziciju za pregovaranje. Liste unapred utvrenih jedininih cena esto se pridodaju premeru i predraunu radova, sa ciljem da se pripreme parametri za obraun naknadnih radova i nepredvienih radova.

299

Ugovori koji predviaju nadoknadu uinjenih trokova (Cost Reimbursement Contract) Ugovor koji predvia nadoknadu uinjenih trokova predvia plaanja u skladu sa stvarno uinjenim trokovima, plus odreena procentualna (Cost Plus %) ili fiksna (Cost Plus Fee) nadoknada na ime indirektnih trokova i zarade. Pri tome treba precizno navesti spisak trokova koji su ukljueni u nadoknadu koja se isplauje preko stvarnih trokova. Obzirom da je indirektne trokove teko normirati ili standardizovati, oni su predmet direktne pogodbe izvoaa i investitora.

Postavlja se pitanje kakav treba da bude stav izvoaa prema korienju ugovora tipa Cost Plus ili "trokovi zajedno sa". Ovaj tip ugovora je, na prvi pogled, idealan za izvoaa jer se po osnovnom konceptu cena utvruje tako to se izvoau priznaju uinjeni trokovi na izvoenju radova, pa se na tako proraunate trokove isplauje odreeni procenat ili iznos. Neiskusan izvoa moe vrlo lako biti privuen osnovnim konceptom ugovora, raunajui da e mu svi trokovi biti priznati i da je njegova vetina jedino u tome da ugovori to vei "plus", tj. svoju dobit. Meutim, odredbama kojim se utvruje ta su trokovi koje investitor priznaje, itav koncep moe da se pretvori u veoma nepovoljn ugovor po izvoaa, naravno, ukoliko nije ugovorio dobar nain na koji e mu se trokovi priznavati. Naime, ugovorom se investitor obino obavezuje da e priznati samo trokove neophodne za izvrenje posla. Tu se posebno reguliu pitanja broja izvrilaca radova, kao i normativi materijala koji se upotrebljavaju. Sva priznanja trokova u vezi materijala, opreme i/ili obezbeenja radne snage na gradilitu, po pravilu, uslovljavaju se ispunjenjem odreenih procedura pri kupovini ili podugovaranju. Ove procedure su pokuaj investitora da se obezbedi od neregularnih aranmana prilikom nabavke.

est sluaj kod ovog tipa ugovora je da izvoa finansira trokove radova, a investitor mu te trokove s vremena na vreme plaa. U praksi se mogu sresti razne varijante priznavanja efektivnih trokova i nagrade u procentualnom ili fiksnom iznosu, kao na primer:

- trokovi zajedno sa procentom od trokova (Cost Plus Percentage of Cost); - trokovi zajedno sa fiksnim honorarom izvoaa (Cost Plus Fixed Fee); - trokovi sa fiksnim honorarom i podelom profita (Cost Plus Fixed Fee with a

Profit Sharing Clause); - trokovi sa fiksnim honorarom i klauzulom o nagradi (Cost Plus Fixed Fee with a

Bonus Clause); - trokovi sa kliznom skalom honorara (Cost Plus Fixed Fee with a Sliding Scale of

Fees); - trokovi sa limitom koji se nikako ne sme premaiti (Cost Plus with Guaranteed

Sealing Price).

Tip ugovora u kojem se utvruje cena koja se nikako ne sme premaiti (Sealing Price) je posledica prigovora osnovnom tipu ugovora (Cost Plus % ili Cost Plus Fee) da investiror nikad ne zna unapred kakvi i koliki e biti trokovi graenja. Karakteristika ovog tipa ugovora je da, u sluaju prekoraenja utvrene gornje granice trokova, izvoa sam snosi rizik tog poveanja. Na ovaj nain investitor se osigurava od neopravdanih zahteva izoaa

300

za dodatnim isplatama zbog poveanja trokova. Sa druge strane, izvoa ozbiljnije i preciznije sagledava svoje trokove, jer, na taj nain, direkno odreuje nivo profita koji se nalazi u okviru, tzv. fiksnog honorara.

Sistem nadoknade stvarnih trokova ne motivie izvoaa da te trokove optimalno kontrolie. Ovakav tip ugovora zato treba koristiti samo u sluajevima kada nije opravdano ili mogue zahtevati od izvoaa da proceni vrednost odreenog posla. Takvi su sluajevi iznenadnih i hitnih sanacija, specifinih istranih radova i slinih teko predvidivih radova. O relativno retkoj primeni svedoi i injenica da u anglo-saksonskoj praksi tip ugovora po ovom sistemu odreivanja cene radova praktino ne figurie [69], osim kao predlog u formularima NEC (New Engineering Contract).

Kombinacije osnovnih tipova ugovora i mogunost fiksiranja ugovorne cene Pored napred jasno definisanih, esti su i hibridni ugovori, u kojima se, zavisno od vrste i veliine projekta, kombinuje nain definisanja ugovorne cene. Za kompleksnije projekte ovo je i neophodno, pogotovu kada se imaju u vidu specifinosti procene trokova u graevinarstvu. Na primer, za obimnije radove ispod kote 0.00 obino je nepovoljno primeniti model ugovora sa ukupnom (paualnom) cenom, zbog uslova rada u tlu. Ozbiljniji radovi u tlu po pravilu se ugovaraju na osnovu predmera i predrauna, sa plaanjem stvarno potrebnih i izvrenih koliina. Sa druge strane, za standardne radove iznad kote 0.00, gde se trokovi mogu dobro proceniti i bez detaljnog predmera i predrauna radova, primena koncepta ukupne (paualne) cene je uobiajena. Nezavisno od odabranog tipa ugovora i nain formiranja cene, moe se postaviti pitanje o promenljivosti cena tokom realizacije ugovore. Investitori u praksi tee da cenu to je mogue vie fiksiraju, ukljuujui to je mogue vei obim radova. Njihov cilj je da time utvrde budet za realizaciju projekta i izbegnu njegove kasnije izmene. Na Zakon o obligacionim odnosima takoe sadri odredbe o fiksnoj ceni, ali kao to emo videti, ta cena je fiksna samo do odreene granice. Time se titi izvoa i prua mu se ansa da se izbori za promenu cene ukoliko je dolo do znaajnih promena u odnosu na odredbe definisane ugovorom, i stanja u okruenju pri skalpanju ugovora (l. 636):

1. Ako je ugovoreno da se cena radova nee menjati u sluaju da se posle zakljuenja ugovora poveaju cene elementa na osnovu kojih je ona odreena, izvoa moe, i pored ovakve odredbe ugovora, zahtevati izmenu cene radova, ako su se cene elemenata poveale u tolikoj meri da bi trebalo de cena radova bude vea za vie od 10%;

2. U ovom sluaju izvoa moe zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi 10%, osim ako je do poveanja cene elemenata dolo posle njegovog dolaska u zakanjenje.

Bilo koji od navedenih tipova ugovora moe biti ugovor sa fiksiranom cenom bez mogunosti promene, ili ugovor kod koga je mogue da cena se usklauje u zavisnosti od okolnosti.

301

Na meunarodnom tritu primena ugovora sa fiksnom cenom podrazumeva da se cena ne moe menjati usled promenjenih okolnosti na tritu i predstavlja veliki rizik za izvoaa. Ovakvi ugovori mogu da rezultiraju nerealnom ugovornom cenom, jer svaki izvoa, znajui da mu se nee priznati klizna skala (usklaivanje cene u zavisnosti od promene cena materijala i radne snage), nastoji da u svoje cene pod kojima nudi posao, unese to vie rezervi i obezbeenja od rizika, za sluaj da doe do porasta cena u toku izvoenja radova. Poto investicioni poslovi traju, po pravilu, od jedne do pet i vie godina, svaki izvoa je prinuen da se bavi predvianjima i procenama o porastu trokova, tj. cena svih onih elemenata koji utiu na njegovu cenu. U takvim predvianjima uvek postoje dve krajnosti. U prvom sluaju, izvoa moe da pretera sa procenom rizika i da prorauna tako visoke cene koje ga eliminiu u fazi nuenja, a u drugom da potceni budui posao, i ponudi najniu cenu, a da kasnije, nakon ugovaranja, ne bude u mogunosti da ga izvede. Ovaj tip ugovora zahteva oprez i sa strane investitora, kome je, pre svega, stalo da izgradi objekat i putanjem objekta u funkciju obezbedi profit i vraanje eventualno podignutih kredita. U sluaju da izvoa ne moe da realizuje objekat u okviru ugovorene cene, gubi i investitor, zbog velikih zastoja koji nastaju na gradilitu i problema sa nedovoljnim obezbeenjem finansiranja u zavrnoj fazi radova. Situacija moe da bude i nepovoljnija za investitora ukoliko u toku izvoenja radova ne doe do nekog znaajnog poveanja cena, a prethodno su svi ponuai, a prema tome i izabrani ponua i izvoa, u svoju cenu ugradili velike rezerve za sluaj poveanja cena. Na kraju se moe zakljuiti, da ugovor sa fiksnom cenom nije poseban tip ili vrsta ugovora i da se svaki od analiziranih tipova ugovora moe klauzulom o nepromenjljivosti cene pretvoriti u ugovor sa fiksnom cenom. Na naem tritu je mnogo ei sluaj da se cena ugovora u skladu sa cenama na dan podnoenja ponude ili potpisa ugovora, a da se strankama ostavlja mogunost da cene usklauju tokom izvoenja radova. U principu, zatitnim klauzulama nazivaju se one klauzule koje osiguravaju vrednost novca u kojem je izraena obaveza iz ugovora. Zatitna klauzula, koja ugovorenu cenu vezuje uz kretanje cene radne snage ili roba, naziva se "klizna skala". Klauzule koje cenu izraenu u nekoj valuti vezuju za zlato nazivaju se "zlatne klauzule", dok se vezivanje valute, u kojoj je izraena cena, za neku drugu valutu naziva "paritetna klauzula".

6.2.4 Tipovi ugovora u odnosu na izbor kljunih odnosa na projektu

Ne moe se rei da izbor tipa ugovora o graenju ne zavisi od predmeta posla, naprotiv. Vrsta radova koji se ugovaraju (graevinski, mainski, elektro) i kompleksnost projekta itekako su vani za investitora koji razmilja o zapoinjanju novog posla. Uobiajeno je da se prema vrsti rada, tj. predmetu posla uopteno govori o podeli na ugovore za:

1. izvoenje samo graevinskih radova; 2. montau elektro-mainske opreme u okviru kojih se moe ugovarati:

- samo isporuka opreme; - samo montaa opreme;

302

- isporuka i montaa opreme, ili - ili sva tri prethodna posla sa nadzorom radova;

3. izgradnju sa ili bez opremanja objekta, sa raznim nivoima obaveza izvoaa u pogledu projektovanja i upravljanja projektom.

Investitor za jedan investicioni objekat moe da zakljui posebno ugovore o izvoenju graevinskih i graevinsko-zanatskih radova i proizvodnju, transport i montau opreme. Meutim, u takvoj situaciji esto se postavlja niz pitanja koja treba da daju odgovor o odgovornosti za eventualne propuste i nedostatke koji se pojavljuju na objektu. Zato investitori sve vie pribegavaju izdavanju posla jednom izvoau, tako da mu taj izvoa, sada generalni izvoa, odgovara za ukupan posao. Angaovanje drugih podizvoaa i kooperanata postaje obaveza generalnog izvoaa koji u takvoj situaciji odgovara za koordinaciju na celom projektu. Time investitor prebacuje svu odgovornost na generalnog izvoaa.

Generalno, investitor i njegovi konsultanti mogu da izaberu izmeu nekoliko razliitih ugovornih strategija. U veem broju zemalja struna regulativa i preporuke za rad prepoznaju ove strategije i unose ih u tipske formulare ugovora u graevinarstvu, nazivajui ih ponekad razliitim imenima, ali bez veih sutinskih razlika. Moe se rei da izabrani tip ugovornih odnosa automatski definie osnovnu organizacionu emu realizacije posla sa stanovita investitora, imenujui kljune uesnike i propisujui njihovo mesto u hijerarhiji rukovoenja. Osnovne ugovorne strategije, uzimajui u obzir nekoliko izvora [11,12,18,23,69], su:

- tradicionalna (traditional), koja podrazumeva da izgradnja, za koju je ugovorom zaduen jedan (glavni) izvoa, ne moe zapoeti pre nego to je izraena i odobrena kompletna projektna dokumentacija ili bar vei njen deo;

- upravljanje graevinskim projektom (construction management), gde investitor angauje profesionalnog konsultanta za upravljanje projektom i plaa mu nadoknadu (fee), a sam potpisuje ugovore ili direktno sa svim uesnicima ili samo sa projektantom i profesionalnim konsultantom (koordinatorom za izvoenje radova), preputajui mu da on preko svojih podizvoaa, a pod kontrolom investitora i konsultanta, zaokrui proizvodni proces;

- "klju u ruke" (turn-key), koja je proirenje prethodne strategije, obzirom da obim posla iz jednog ugovora sa glavnim izvoaem ukljuuje i projektovanje i izgradnju, bilo da je u pitanju angaovanje proizvodnih kapaciteta glavnog izvoaa za izgradnju ("projektuj i izgradi", design & build), samo koordinacija izvoenja u organizaciji glavnog izvoaa ("projektuj i upravljaj", design & manage) ili ak garantovanje projektovanih performansi u toku eksploatacije objekta ("proizvod u ruke");

- razne specifine i kompleksne strategije, koje proistiu iz prethodnih, kao to je "izgradi, koristi i predaj" (build, operate & transfer - BOT), gde se jednom glavnom izvoau poverava da objekat izgradi, koristi ga odreeni period vremena

303

i potom preda odreenom licu, obino uz uee u finansiranju izgradnje i kompleksnije ugovorne aranmane.

Sve navedene ugovorne strategije razlikuju se jedna od druge u pogledu: - finansijskog rizika kojima su investitor i izvoa izloeni, - stepena direktne kontrole koju investitor ima nad procesom projektovanja i

izgradnje, - angaovanja izvoaa u predugovornoj fazi, - koliine informacija i predradnji koje su potrebne da gradnja zapone, - organizacionih aspekata, tj. linije rukovoenja i kontrole.

Nije retka praksa da se za izgradnju jednog objekta kombinuje vie razliitih ugovornih strategija, na primer da se konstrukcija izvodi po tradicionalnom principu, a instalacija neke specifine opreme po principu "klju u ruke". Razlog za ovakav pristup je pokuaj da se navedene razlike izmeu ugovornih strategija pomire u raznim fazama realizacije projekta. Kada je opredeljena ugovorna strategija, tj. kada je investitor doneo odluku na koji nain da podeli obaveze na realizaciji posla, pristupa se formulisanju teksta ugovora. Da bi se izbegle nedoumice i vei propusti, u praksi postoje preporueni standardni formulari za ove namene, izdati od strane raznih profesionalnih udruenja. Za dravne projekte u pojedinim zemljama ili za projekte koje realizuju vee firme esto se eksplicitno navodi koji formular za ugovor treba koristiti, tj. investitor koristi prirodno pravo da nametne tip ugovornog odnosa koji je u skladu sa njegovim ciljevima. Izvoa, sa svoje strane, mora da poznaje sve ugovorne alternative i svoj nastup prilagodi poetnim uslovima koje je definisao investitor.

Tradicionalni tip ugovora

Ovakav tip ugovora podrazumeva srednji nivo rizika za investitora. Izvoa je odgovoran za izvoenje radova na gradilitu, dok investitor preuzima rizik za rad projektantskog tima. Investitor direktno sklapa ugovor sa projektantom, pokuavajui da preko svog direktora projekta usmerava i kontrolie njegov rad. Na taj nain priprema se da u posao uvede izvoaa sa to manje nepoznanica, uz maksimalno umanjenje verovatnoe da loa projektna dokumentacija bude izgovor u fazi izgradnje. Po pravilu, projektovanje bi trebalo da se potpuno zavri pre poetka radova na gradilitu, to omoguava veoma precizno prognoziranje trokova. U praksi nisu retki pokuaji da se ovako duga procedura sekvencijalnog projektovanja i izgradnje ubrza preklapanjem ovih funkcija. Takav pristup zaista omoguuje krae rokove, ali je i izvor moguih problema u vezi sa preuzimanjem odgovornosti za neusklaenost poslova u birou i na gradilitu, za koje su zadueni razliiti izvrioci.

304

Organizaciona struktura za tradicionalni tip ugovora data je na slici 6-1.

Slika 6-1 - Organizaciona struktura za tradicionalni tip ugovora

Dobre strane tradicionalnog naina gradnje su potovanje prirodnog redosleda posla (kompletno projektovanje, pa onda graenje), mogunost dostizanja visokog kvaliteta u projektovanju i graenju, dobre mogunosti za procenu i kontrolu trokova, direktna ugovorna kontrola investitora u svim fazama realizacije projekta. Loe strane su relativno dugo trajanje, potreba da investitor bude solidno struno osposobljen, nemogunost izvoaa da utie na proces projektovanja i time u projektna reenja ugrauje svoju tehnologiju rada. U pogledu naina definisanja cene, u primeni su razne varijante, od fiksne paualne cene do utvrenih jedininih cena za najsitnije pozicije radova.

Upravljanje graevinskim projektom Izborom ove strategije investitor se opredeljuje da samostalno sa svakim od uesnika sklopi ugovor, a da bi obezbedio potreban nivo koordinacije angauje profesionalnog konsultanta, koji u njegovo ime upravlja graenjem (construction manager). Na taj nain izbegava se rizik poveravanja kompletnog obima posla jednoj firmi (u odreenom smislu, nema klasinog glavnog izvoaa), a preko konsultanta se ostvaruje koordinacija i kontrola radova u fazi projektovanja i izgradnje. Konsultant, tj. onaj kome je povereno upravljanje graenjem, po pravilu nema mogunost ostvarenja ugovornih obaveza sa izvoaima. Samim tim, njegova finansijska odgovornost je minimalna i prvenstveno poiva na obavezi da profesionalno i bez zanemarivanja obavlja ekspertske usluge, koje naplauje u odreenom fiksnom procentu od vrednosti posla (obino 3 - 8 %).

Podizvoai zapojedine vrste

radova

Investitor

Glavni izvoa Projektant Konsultanti(finansijski, tehniki)

Nalogodavne veze

Ugovorne veze

305

Kod kompleksnijih projekata posebno su delikatna pitanja odnosa projektanta tehnologije i izvoaa. Poto se esto na toj relaciji javljaju sporovi o odgovornosti, investitori ponekad pribegavaju reenju da se upravljanje izgradnjom (construction management) objekta povere organizaciji koja je projektovala tehnologiju. Time se solidna odgovornost, to je i logino, daje projektantu tehnologije, jer mu se obezbeuje mogunost da utie na izvoenje radova na objektu. Da bi mogao da analizira preporuke konsultanta kome je poverio upravljanje projektom i donosi odluke, investitor treba da bude administrativno i struno dovoljno pripremljen. To se posebno odnosi na kljune komercijalne odluke, pri ijem donoenju neiskusan ili nedovoljno struan investitor svakako lako moe da napravi greku. Upravljanje graevinskim projektom, kao zaokruen sistem realizacije projekta, omoguava istovremeno odvijanje projektovanja i izvoenja radova. Ova injenica je potencijalni izvor sukoba i dodatnih finansijskih potraivanja uesnika, pa se posebno preporuuje paljivo rukovanje projektnom dokumentacijom i evidentiranje kompletnog toka radova, to i jeste jedan od osnovnih zadataka profesionalnog konsultanta. Mogua organizaciona struktura za strategiju upravljanja projektom data je na slici 6-2, uz napomenu da je u praksi esto objedinjavanje konsultantskih usluga i koncentrisanje investitora na saradnju sa jednom veom konsultantskom firmom, pogotovu ako su kapaciteti i znanja investitora u ovoj oblasti ogranieni.

Slika 6-2 - Organizaciona struktura za tip ugovora"upravljanje projektom" (var. A- "construction management ")

Dobre strane ove strategije su: istovetnost ciljeva konsultanta i investitora, bez vee mogunosti da konsultant svesno narui profitabilnost projekta, paralelnost projektovanja i izvoenja radova i dobro amortizovanje tehnikih izmena, pogodna organizaciona struktura za upravljanje kompleksnim projektima, direktna kontrola nad projektovanjem, lake

Podizvoai zapojedine vrste

radova

Investitor

Profesionalniconstruction

managerProjektant Konsultanti(finansijski, tehniki)

Nalogodavne veze

Ugovorne veze

306

uklanjanje neodgovornih podizvoaa. Loe strane su: nepreciznija procena trokova koja je kompletno mogua tek zavretkom poslednjeg crtea i sklapanjem ugovora sa svim podizvoaima, potreba da investitor bude kadrovski solidno osposobljen za administraciju veeg broja ugovora, velika odgovornost koju investitor preuzima na sebe direktnim ugovaranjem sa svim uesnicima, izrazita potreba za dodatnom koordinacijom tokom rada. Kao posebna varijanta sistema upravljanja projektom, investitor moe veu dozu rizika za izvoenje radova da prebaci na odabranog profesionalnog konsultanta, unapreujui ga u glavnog koordinatora kome poverava upravljanje graenjem i doputa mu da ima direktne ugovorne veze sa isporuiocima i podizvoaima. Osim upravljanja graenjem, za ta prima nadoknadu, glavni koordinator najee jo i organizuje gradilite (privremeni objekti, mehanizacija i sl) i obezbeuje funkcionisanje zajednikih servisa na gradilitu (uvanje, administrativne slube i sl). Za izvoenje radova angauje druge firme, teei da zaokrui i dobro iskoordinira proizvodni proces. To je i osnovna razlika u odnosu na tradicionalni nain izgradnje, gde je glavni koordinator istovremeno i glavni izvoa. Investitor, sa svoje strane, zadrava kontrolu nad projektovanjem i kontrolom trokova celog projekta. Opisana varijanta upravljanja projektom se u anglosaksonskoj literaturi naziva management contracting.

Ovakav nain upravljanja projektom omoguuje veliku paralelizaciju projektovanja i izvoenja, lake unoenje izmena u obim posla i stalnu kontrolu projektnih reenja. Sa druge strane, veoma teko se u poetnim fazama definiu ukupni trokovi, a glavni koordinator ima previe slobode u fazama gde se sa podizvoaima donose kljune komercijalne odluke. Investitor, po pravilu, ima pravo na kontrolu i odobravanje svih podizvoakih ugovora i direktno plaanje po njima, ali je esto iskljuen iz procesa pregovaranja i pripreme njihovog potpisivanja. Organizaciona ema za realizaciju ove varijante upravljanja projektom data je na slici 6-3.

Slika 6-3 - Organizaciona struktura za upravljanje projektom preko glavnog koordinatora za izvoenje radova (var. B-"management contracting")

Podizvoai zapojedine vrste

radova

Investitor

Koordinator zaizvoenje radova

(Managementcontractor)

Projektant Konsultanti(finansijski, tehniki)

Nalogodavne veze

Ugovorne veze

307

Klju u ruke Termin "klju u ruke" je relativno novijeg porekla. Njegova upotreba poinje tek posle II svetskog rata, kao posledica poveanja obima radova za investicione projekte i elje investitora da jedan izvoa objedini sve potrebne radove na nekom objektu i isporui kompletan objekat. Prema tome, izraz "klju u ruke" u prenosnom znaenju treba da stvori utisak da investitor dobija gotov objekat za koji mu izvoa predaje klju kao simbol mogunosti i njegove gotovosti za upotrebu. Umesto da zakljui vie ugovora sa vie izvoaa, montaera, dobavljaa, itd., investitor zakljuuje jedinstveni ugovor sa generalnim izvoaem greevinskih radova ili isporuiocem opreme, koji preuzimaju, ili jedan ili drugi, na sebe obavezu da e objediniti sve ugovore potrebne za zavretak objekta. U takvom odnosu ugovor "klju u ruke" je samo usavrena i kompletna vrsta "jedinstvenog ugovora" u kojem generalni izvoa, u stvari, preuzima ulogu investitora u odnosu prema na ostale uesnicike u poslu.

Da bi jedan ugovor bio oznaen kao ugovor "klju u ruke", potrebno je da jedan izvoa preuzme obavezu projektovanja, isporuke i izvoenja radova, to znai da se odgovornost izvoaa ne moe ograniiti samo na pojedine poslove koji se moraju izvesti. Dodatna odgovornost koju preuzima nosilac ugovora "klju u ruke", odnosti se i na obavezu koordinacije rada svih uesnika u izgradnji jednog objekta. Generalni izvoa preuzima obavezu da sinhronizuje radove svih uesnika na jednom objektu i da, u njihovom meusobnom odnosu, usklauje rokove isporuke i izvoenja radova, kako bi se do unapred ugovorenog roka objekat predao investitoru. Na Zakon o obligacionim odnosima definie ugovor "klju u ruke" na slian nain, kombinujui ga sa elementima ukupne (paualne) cene (l. 640):

1. Ako ugovor o graenju sadri odredbu "klju u ruke" ili neku slinu odredbu, izvoa se samostalno obavezuje da izvri skupa sve radove za izgradnju i upotrebu odreenog i celovitog objekta.

2. U tom sluaju ugovorena cena obuhvata i vrednost svih nepredvienih radova i vikova radova, a iskljuuje uticaj manjkova radova na ugovorenu cenu.

3. Ako u ugovoru "klju u ruke" uestvuje kao ugovorna strana vie izvoaa, njihova odgovornost prema naruiocu je solidarna.

Razna trita imaju razliit tradicionalni odnos prema ugovoru tipa "klju u ruke". Na primer, na ruskom tritu ovaj ugovor je esto zastupljen i zahtevan od strane investitora. U anglosaksonskoj praksi nije tako est, jer se smatra da su ovakvi ugovori mnogo skuplji od odvojenih ugovora, kod kojih postoji podela rizika izmeu investitora i izvoaa. Takva konstatacija ima puno opravdanja. U sluaju kada postoji nekoliko izvoaa na jednom projektu, vezanih za investitora posebnim ugovorima, postoji disperzija rizika. U takvoj situaciji svaki izvoa se oslanja na izvrenje obaveze drugih izvoaa, a svako zakanjenje i neizvravanje obaveza tih drugih izvoaa umanjuje njegov rizik za zakanjenje i daje mu mogunost da vlastito zakanjenje ili neizvravanje "sakrije ili pokrije" zakanjenjem ili neizvravanjem obaveza drugih izvoaa. Ta je injenica vrlo bitna za smanjenje rizika i normalno je da koncentracija odgovornosti u jednom izvoau, kod ugovora sa odredbom "klju u ruke", nuno treba da rezultuje i poveanjem cene. Vea cena ne obuhvata samo stavke za navedene rizike, nego i poveane trokove za dodatne dunosti koordinacije svih

308

radova koje preuzima nosilac ugovora "klju u ruke". Tipski opti uslovi ugovora o graenju udruenja FIDIC tek od nedavno (1997) ukljuuju varijantu ugovora tipa "klju u ruke", koja jo nije ni ula u iru primenu. Za industrijske i uopte proizvodne objekte, investitori, u traenju reenja da na izvoaa prebace kompletnu odgovornost za ceo poduhvat, idu i dalje u svojim zahtevima traei da mu izvoa garantuje da e odreeni proizvodni objekta ne samo funkcionisati, nego i da e davati projektovanu, odnosno predvienu proizvodnju po kvalitetu i obimu. Ovo je i uobiajena formulacija za ugovore po principu "proizvod u ruke". Predmet tog tipa ugovora je izgradnja objekta, isporuka i montaa opreme, uvoenje objekata u proizvodnju i, na kraju, garancija da e proizvodnja zbog koje je objekat i izgraen, imati ona svojstva i koliine koje su projektom predviene. Jasno je kakve se sposobnosti trae od izvoaa, koji za realizaciju ovakvog tipa ugovora treba da poseduje daleko ira znanja i iskustva od obinog graevinara.

Ugovor po sistemu "klju u ruke" podrazumeva, dakle, koncentrisanje odgovornosti za projektovanje i izvoenje. Generalno, kao najee varijante mogu se razmatrati principi "projektuj i upravljaj" (design & manage) i "projektuj i izgradi" (design & build). Na njih se moe nadograditi pruanje kompletne usluge tipa "proizvod u ruke", koja obuhvata izgradnju i opremanje industrijskih objekata sa garancijom za performanse, tj za postizanje projektovanih kapaciteta. Strategija "projektuj i upravljaj" je proirenje prethodno opisane strategije "upravljanje projektom". U obim posla glavnog koordinatora, pored koordinacije izvoenja, spada i projektovanje. Time se stvaraju mogunosti za jo bolje preklapanje raznih faza realizacije projekta, a jedan potpisnik ugovora sa investitorom ima kompletan uvid u pripremu i realizaciju projektnih reenja. Na taj nain se, posebno za kompleksnije projekte, tehnologija graenja pravovremeno ugrauje u projektnu dokumentaciju. Naravno, loe strane ovog pristupa su to investitor gubi direktnu kontrolu nad fazom u kojoj se definiu glavni trokovi projekta i kvalitet radova - projektovanjem. Kao kompletnija varijanta figurie i strategija "projektuj i izgradi", gde jedan glavni izvoa potpisuje ugovor sa investitorom za projektovanje i izvoenje svih radova, garantujui ugovorene funkcionalne parametre objekta. Za investitora je u ovom sluaju posebno vano da pre potpisivanja ugovora dovoljno detaljno definie obim i kvalitet posla kroz tehniki zadatak, tehnike opise i specifikacije. Veina poznatijih modela ugovora ima tipski formular za ovu ugovornu strategiju, esto kombinujui izdavanje kompletnog obima posla sa fiksnom paualnom cenom za sve radove.

Organizaciona ema za realizaciju ipa ugovora "projektuj i izgradi" prikazana je na slici 6-4.

309

Slika 6-4 - Organizaciona struktura za upravljanje projektom po sistemu projektuj i izgradi

Uporedna analiza ugovornih strategija Ve je reeno, izbor ugovorne strategije je ozbiljna odluka koju na samom poetku realizacije projekta donosi investitor sa svojim najbliim konsultantima. Donoenju ove odluke svakako prethodi uporedna analiza ciljeva projekta, njihovo meusobno poreenje i definisanje prioriteta. Izbor ugovorne strategije je retko kada kristalno jasan postupak i izbor izmeu "pravilnog" i "pogrenog". To je mnogo pre vrednovanje razliitih alternativa i pokuaj da se ciljevi projekta realizuju po prioritetu koji je vaan za investitora. Dunost dobrog izvoaa je da istrai preference i elje ivestitora i proui ugovorne alternative pre finalizacije ponude, ukoliko mu je za to ostavljena mogunost. Takvim pristupom izvoa e pravilnije proceniti osnovne elemente budueg ugovora, a istovremeno zatititi sebe u fazi izvoenja radova. U tabeli na sl. 6-5 su sumirane dobre i loe strane raznih ugovornih strategija i data okvirna uputstva za primenu u zavisnosti od ciljeva projekta, prema iskustvu autora i preporukama iz literature [18]. Treba napomenuti da u praksi valjanost ugovorne strategije u zavisnosti od cilja projekta nije tako otro izdiferencirana, ve zahteva angaovanje iskusnih strunjaka i iterativni pristup.

Podizvoai zapojedine vrste

radova

Investitor

Glavni izvoa

Projektant

Konsultanti (autor idejnogprojekta, finansijski, tehniki)

Nalogodavne veze Ugovorne veze

310

Ciljevi projekta Valjanost ugovorne strategije za ispunjenje cilja

Parametar Cilj Tradi-cionalna

Upravljanje projektom (var. A)

construction management

Upravljanje projektom (var. B)

management contracting

Projektuj i upravljaj

Projektuj i izgradi sa paualnom

cenom

Vreme Rani zavretak - + + + +

Trokovi Pouzdana procena trokova pre poetka izgradnje

+ - - - +

Kvalitet Prestian nivo projektovanja i izgradnje + + + - -

Izmene Izbegavanje dodatnih

trokova zbog izmena u projektima tokom

izgradnje + + + + -

Kompleksnost Kompleksni sadraji ili tehnika izvedba objekta - + + - -

Ugovorna odgovornost

Ugovor sa samo jednom firmom - - - + +

Profesionalna odgovornost

Direktna veza investitora i projektanta + + + - -

Smanjenje rizika

Prebacivanje celokupnog rizika na izvoaa - - - - +

Naknada tete Mogunost naknade tete od druge ugovorne strane + - + + +

Izvodljivost projekta

Korienje tehnolokih znanja izvoaa radi

smanjenja cene projekta - + + + -

+ Povoljno - Nepovoljno Slika 6-5 - Analiza povoljnosti primene ugovornih strategija

u zavisnosti od ciljeva projekta

6.2.5 Zakljuak o pristupu ugovaranju radova u graevinarstvu

Na osnovu svega reenog, jasno je da profesionalan pristup ugovaranju radova u graevinarstvu treba bazirati na primeni i/ili adaptaciji poznatih modela, u skladu sa prethodno izvrenom analizom konkretnih uslova u kojima se realizuje projekat. Prilagoavanje struno formulisanih i u praksi ispitanih ugovornih modela konkretnom

311

projektu standardizuje proces upravljanja projektom i pojednostavljuje reavanje nesporazuma koji se evidentiraju u toku njegove realizacije. Prethodno, potrebno je stvoriti sledee preduslove za sistematian pristup primeni analiziranih ugovornih strategija:

- omoguiti konstituisanje i rad profesionalnih konsultantskih firmi, - formirati standardnu metodologiju merenja radova, - prouiti, sistematizovati i preporuiti standardne tipove ugovora,

- forsirati primenu standardnih tipova ugovora za radove u nadlenosti drave,

- vriti edukaciju uesnika u realizaciji projekata u pogledu efekata primene dobro sagledanih i predefinisanih ugovornih odnosa i sl.

U meunarodnoj praksi figurie veliki broj tipskih ugovornih dokumenata (FIDIC, JCT, ICE, AIA, NEC) koji su zasnovani na ranije objanjenim principima formiranja ugovorne cene i definisanja kljunih odnosa na projektu. Ove dokumente izdaju i periodino inoviraju struna udruenja profesionalnih konsultanata, graevinskih inenjera i arhitekata. Njihovu primenu u originalnom ili neto modifikovanom obliku esto propisuju drave za projekte koji su u njihovoj nadlenosti. Obzirom na znaaj ove materije, evidentna je potreba da se intenzivira njeno sistematsko prouavanje u Jugoslaviji i primena tako dobijenih rezultata, sve u cilju standardizacije graevinskog poslovanja.

6.2.6 Primer: Kratka analiza i komentar optih uslova ugovora o izgradnji po sistemu "klju u ruke" na ruskom tritu

Ugovorom po sistemu "klju u ruke", koji je est i omiljen na tritu biveg Sovjetskog Saveza, obino se podrazumeva da izvoa i projektuje i izvodi objekat, ali se esto unose i elementi ugovora tipa "proizvod u ruke", tj. izvoa se obavezuje da izgraeni objekat pusti u proizvodnju, obui radnike investitora i dokae kapacitet instaliranih tehnolokih linija i kvalitet izlaznog proizvoda. Prema nainu formiranja cene, omiljeni su ugovori sa ukupnom (paualnom) cenom, iskazanom u obliku liste radova koja grubo grupie trokove po pojedinim vrstama radova, delovima objekata ili fazama gradnje. Ovaj primer je nastao kroz istraivaki i praktian rad na Katedri za menadment i tehnologiju graenja Graevinskog fakulteta. Primerom se prezentira skraen informativni pregled "prosenih" optih uslova po kojima jugoslovenske firme ugovaraju realizaciju investicionih projekata na tritu Rusije, iskljuivo u cilju ilustracije ugovornih principa i "duha" ugovora koji oekuje izvoaa. Svrha primera je, svakako, da upozori izvoae na ozbiljnost i kompleksnost usluga koje ih oekuju na ruskom tritu i da ukae na znaaj pripreme sopstvenog predloga teksta ugovora u fazi nuenja. Takav pristup je veoma

312

poeljan, obzirom da na ruskom tritu ne postoje standardni opti uslovi ugovora o graenju. Kao osnova za pripremu sopstvenog predloga ugovora, mogu se koristiti principi iskazani u ovom poglavlju knjige. U daljem tekstu e se za potpisnike ugovora koristiti termini Naruilac i Izvoa, a pojmovi za koje je uobiajeno da se u ugovoru piu velikim slovom i ovde e se tako pisati (Objekat, Ugovor, Prilozi uz Ugovor i sl).

Predmet Ugovora

Uslovi "klju u ruke", u smislu koji je naveden, obavezuju Izvoaa da izvodi radove svojim snagama i sredstvima, kao i materijalima koje eventualno isporuuje Naruilac (u skladu sa Prilozima uz Ugovor, tehnikim zadatkom Naruioca u okviru Ugovora za projektovanje i izgradnju, a sve u skladu sa graevinskim i drugim normama), da obavlja isporuku i montau graevinske mehanizacije i tehnoloke opreme na gradilitu, oprema Objekat instalacijama i rezervnim delovima u garantnom periodu, osigurava Objekat i radove, radi transfer tehnologije, obuku kadrova Naruioca, preda zavren Objekat sa tehnikom dokumentacijom potrebnom za dalju eksploataciju.

Obaveze Izvoaa

Obaveze Izvoaa su obino sledee:

- preuzima na sebe obavezu da projektuje i izgradi Objekat pod uslovima "klju u ruke" i da preda Objekat naruiocu u rokovima i prema uslovima predvienim Ugovorom, u stanju koje omoguava njegovu brzu eksploataciju i postizanje parametara garantovanih Ugovorom;

- otklanja sve nedostatke Objekta utvrene za vreme prijema i garantne eksploatacije Objekta;

- podie na gradilitu sve privremene objekte i komunikacije potrebne za izvoenje radova;

- isporuuje na gradilite sve materijale, opremu i graevinsku tehniku neophodnu za izvoenje radova i zadrava pravo vlasnitva nad njom, snosi rizike od eventualnih gubitaka i oteenja do predaje Objekta;

- sprovodi na gradilitu mere protivpoarne zatite, zatite na radu i zatitu ovekove okoline koje vae u Rusiji;

- zatiuje gradilite i imovinu koja se tu nalazi, osvetljava i obeleava, a, po zavretku radova, isti gradilite;

- plaa sve poreze, carine i druge dabine koje se uzimaju na teritoriji SRJ ili treeih zemalja vezane za izvrenje Ugovora;

- do predaje Objekta u garantnu eksploataciju, obuava u fabrikama u SRJ ili treih zemalja i na Objektu u Rusiji potreban broj strunjaka Naruioca;

- dostavlja svakog meseca izvetaj Naruiocu o toku izvrenja radova.

313

Obaveze Naruioca

Ugovorom se Naruilac obavezuje da uradi sledee: - predaje Izvoau posebnim aktom u roku navedenom u Ugovoru, a za period

izgradnje Objekta, gradilite pogodno za poetak radova prema uslovima Ugovora. Gradilite se predaje ograeno ili neograeno, obino sa mogunou korienja privremenih prikljuaka;

- isporuuje o svom troku na gradilite, na mesto o kom su se Direkcije obe strane dogovorile, graevinski materijal koji ne ulazi u obim isporuke Izvoaa, u asortimanu i koliini koja je navedena u Prilozima uz Ugovor, sve sa ciljem smanjenja trokova gradnje;

- plaa Izvoaa za izvrene radove na nain i prema uslovima Ugovora; - omoguava Izvoau da, pod odreenim uslovima, za period izgradnje Objekta

koristi stambeno naselje za smetaj ili mu prua formalnu pomo u kontaktima i obezbeenju smetaja blisko lokaciji gradnje;

- pomae Izvoau u obezbeenju medicinskih usluga radnom osoblju Izvoaa; - oslobaa Izvoaa od plaanja carina i drugih poreza na teritoriji Rusije koji se

odnose na uvoz opreme, materijala i proizvoda neophodnih za izvoenje radova po Ugovoru i za izvoz iz Rusije materijala i graevinske tehnike koja je ostala po zavretku radova, a pripada Izvoau (ova stavka je veoma bitna i u interesu je Izvoaa da postoji u Ugovoru);

- ne oslobaa Izvoaa od plaanja carina i poreza za uvoz duvanskih proizvoda, alkoholnih pia, prehrambenih namirnica i linih stvari osoblja Izvoaa od koliina veih od onih predvienih carinskim propisima Rusije;

- kontrolie i odobrava radove, a u optimalnom roku od dana potpisivanja Ugovora pismeno dostavlja Izvoau spisak dokumenata koji su potrebni za predaju Objekta u garantnu eksploataciju;

- obezbeuje stalne komunikacije saobraajnica, tople i hladne vode, kanalizacije, gasa, elektrine energije i komprimovanog vazduha do granica koje odrede ugovorne strane.

Projektovanje Projekat i izvoaku dokumentaciju potrebnu za izvoenje radova i predaju Objekta u garantnu eksploataciju Izvoa radi u metrikom sistemu na ruskom jeziku i oni mora da odgovaraju tehnikim uslovima Ugovora i ruskim graevinskim normama i propisima. Ove odredbe se treba striktno pridravati.

Od dana potpisivanja Protokola o konanoj predaji Objekta u eksploataciju, na Naruioca prelazi pravo vlasnitva na tehnoloku i projektnu dokumentaciju. U sluaju raskida Ugovora, projektna dokumentacija ili njen deo, koju je Izvoa dostavio Naruiocu prelazi u vlasnitvo Naruioca, koji je moe, prema svom nahoenju, predati drugom Izvoau radi zavretka Objekta.

314

Izvoa izrauje projektnu dokumentaciju u obimu navedenom u prilogu Ugovora i dostavlja je Naruiocu u ugovorenom roku na odobravanje. U odreenom roku (npr. 30 dana) od prijema projektne dokumentacije, Naruilac treba da je odobri ili da Izvoau pismeno dostavi svoje primedbe na istu. Izvoa treba sukcesivno da radi izvoaku dokumentaciju u skladu sa usvojenom dinamikom i da je dostavi Naruiocu na odobrenje. Izvoaka dokumentacija mora da sadri specifikaciju opreme, materijala i rezervnih delova uz naznaku tipa, proizvoaa, kapaciteta, snage pritiska, broja obrtaja, teine i drugih karakteristika. Izvoa predaje uraenu izvoaku dokumentaciju koju Naruilac mora da odobri ili dostavi svoje primedbe u odreenom roku (npr. 15 dana). Ukoliko Naruilac to ne uini u predvienom roku, Izvoa ima pravo da pristupi radovima.

Naruilac ne moe da preda i koristi dokumentaciju u treim zemljama.

Izgradnja Naruilac odreuje na gradilitu "Direkciju" koja e u njegovo ime, u okviru svojih ovlaenja, da nadzire i kontrolie izvrenje radova, proverava kavalitet i usklaenost sa vaeim normama. Direkcija ne sme da se mea u operativni rad Izvoaa. Izvoaa na gradilitu predstavlja Direkcija Izvoaa, koja je duna da periodino ispituje i proverava izvedene radove i kvalitet materijala koji se ugrauju. Ako predstavnik Naruioca ne eli da prisustvuje ovakvoj proveri, provera se obvlja bez njegovog prisustva. Ukoliko se otkriju nekvalitetno izvreni radovi, Izvoa je duan da svojim snagama i bez poveanja ugovorene cene, u najkraem moguem roku, ponovo izvri radove i obezbedi kvalitet prema odredbama Ugovora.

Ako Izvoa ne otkloni nedostatke kod nekvalitetno izvrenih radova, Naruilac ima pravo da angauje druga lica koja e za odgovarajuu cenu ponovo izvesti radove, pri emu sve trokove snosi Izvoa.

Od poetka do zavretka radova, predstavnik Izvoaa je duan da vodi Dnevnik o izvrenim radovima sa kopijom na ruskom jeziku. Dnevnik mora da sadri celokupan tok izvoenja radova i potpisuju ga predstavnici Izvoaa i Naruioca. Predstavnik Naruioca unosi u Dnevnik eventualno neslaganje sa tokom i kvalitetom radova, to obavezuje Izvoaa da u kratkom roku (obino par dana) otkloni greke.

Izvoa je obavezan da svakog meseca dostavlja Naruiocu krai tehniki izvetaj o izvedenim radovima u prethodnom mesecu. Tehniki izvetaj treba da sadri poreenje ostvarenog i planiranog stanja po vie parametara, opis eventualnih zastoja i problema i spisak mera koje e se preduzeti da se takvo stanje otkloni.

315

Inspekcija i ispitivanje Naruilac ima pravo da (o svom troku) poalje svoje inspektore u fabrike Izvoaa, radi posmatranja toka izrade razliitih materijala i opreme i provere njihovog kvaliteta. Kvalitet proverava Izvoa, u skladu sa ruskim normama. Ukoliko kvalitet nije zadovoljen, Izvoa preuzima na sebe odgovornost i obavezu da sve greke, bez odlaganja i o svom troku, otkloni, bez prava na produenje rokova.

Zatita

Od poetka radova pa do predaje Objekta Naruiocu u garantnu eksploataciju, Izvoa snosi punu odgovornost za zatitu svoje imovine, materijala, opreme, graevinske tehnike, radova i privremenih objekata.

Osiguranje Izvoa je obavezan da kod ruskog osiguravajueg drutva osigura transport materijala, opreme, konstrukcije i proizvoda koji se ugrauju od fabrika u SRJ ili u nekoj drugoj zemlji do gradilita, osigura objekat od vatre i elementarnih nepogoda, kao i graevinsko-montanih rizika za sve vreme izvoenja radova od momenta poetka radova do konane predaje Naruiocu.

Via sila

Ugovorne strane se oslobaaju odgovornosti za delimino ili potpuno neizvrenje obaveza po Ugovoru, ako je ona nastala usled sledeih okolnosti: elementarne nepogode, rat i blokada. Rok za izvrenje se pomera u skladu sa okolnostima. Da bi se ove okolnosti uzimale u obzir, druga strana mora da bude obavetena u roku od nekoliko (10-15) dana, uz priloene dokaze.

Ako opisane okolnosti traju due (npr. vie od 6 meseci), Naruilac ima pravo da raskine ugovor potpuno ili delimino, bez naknade zbog moguih gubitaka.

Izvoa je obavezan da vrati Naruiocu sva plaanja na ime avansa koja nisu opravdana kroz obraun za izvrene radove.

Arbitraa

Ako strane ne mogu mirnim putem da ree spor proistekao iz Ugovora ili u vezi sa njim, onde za reavanje spora kompetentan odgovarajui arbitrani sud u Moskvi, ree u stranoj zemlji. Protivtuba i poravnanje, koje proizlazi iz istog pravnog odnosa kao i osnovna tuba, predaju se na razmatranje istoj arbitrai koja razmatra osnovnu tubu. Odluke arbitrae su konane i obavezne za obe strane.

316

Sankcije (penali) Ako se ne izvre radovi na odgovarajui nain ili se ne preda Objekat u roku predvienim Ugovorom, Izvoa se obavezuje da uplati Naruiocu ugovornu kaznu. Ova kazna moe da bude formulisana na razliite naine, na primer: "u visini od 0,1% od ukupne vrednosti predmeta Ugovora za svaku celu nedelju zakanjenja u toku prve etiri nedelji i 0,2% od ukupne vrednosti za svaku narednu nedelju. Ukupna vrednost ugovorne kazne ne moe biti vea od 5 % ukupne vrednosti Ugovora i ne moe se menjati arbitraom". Ugovorna kazna se prvenstveno odbijati od rauna Izvoaa kod plaanja od strane Naruioca ili se plaati po raunima Naruioca u roku od 30 dana od datuma njihovog ispostavljanja. Ako predaja objekta u garantnu eksploataciju zakasni krivicom Izvoaa dui period vremena (npr. preko 3 meseca), Naruilac ima pravo da udalji izvoaa sa gradilita, a da ga, pri tome, ne oslobodi odgovornosti iz Ugovora.

Posledice neizvrenja obaveza Izvoaa Ako Izvoa:

1. odbije izvrenje Ugovora; 2. bez opravdanog razloga ne pristupi izvoenju radova u izvesnom roku (npr. 30

dana) od dana potpisivanja Akta o predaji gradilita ili prekine radove na due od 30 dana od dana prijema pismene opomene Naruioca da pristupi radovima;

3. ne izvodi radove u skladu sa Ugovorom ili oigledno izbegava izvrenje svojih ugovornih obaveza;

4. ne pristupa otklanjanju nedostataka na radovima koje Naruilac nije prihvatio i to u nekom roku (npr. 30 dana) od dana kada je primio pismenu opomenu Naruioca,

Naruilac ima pravo da nakon upuivanja pismenog obavetenja, odstrani Izvoaa, ne raskidajui Ugovor i ne oslobaajui ga preuzetih obaveza ili odgovornosti. U tom sluaju, Naruilac ima pravo da sam okona radove ili da angauje drugog Izvoaa. Od dana kada je uruen pismeni nalog Naruioca Izvoau da se povue sa gradilita, prestaje isplata za izvedene radove, a svi materijali, oprema, graevinska tehnika, privremeni objekti i ostale materijalne vrednosti (ukljuujui i projektnu dokumentaciju) koje je Izvoa doneo na gradilite postaju vlasnitvo Naruioca. Svi trokovi izgradnje i okonanja izgradnje Objekta padaju na teret Izvoaa. Nakon odstranjivanja Izvoaa, Naruilac treba da u odreenom roku (npr. 60 dana) od zavretka svih ugovorenih radova, obrauna svoje trokove i tete na koje ima pravo. Ako se pokae da trokovi i gubici Naruioca prekorauju iznos isplaen Izvoau za kvalitetno izvedene radove, onda je Izvoa duan da, na zahtev Naruioca, vrati postojeu razliku u roku od 30 dana od dana dobijanja zahteva Naruioca. U sluaju da su ti trokovi i gubici manji od iznosa koji pripada Izvoau za kvalitetno izvedene radove do momenta njegovog

317

odstranjivanja, onda je Naruilac duan da postojeu razliku isplati Izvoau u roku od 30 dana.

Ukoliko Naruilac ne izvrava svoje Ugovorom utvrene obaveze, Izvoa ima pravo na srazmerno produenje rokova i eventualnu nadoknadu, ukoliko se za to pravo izborio ugovorom.

Primopredaja objekta Po zavretku svih radova na Objektu ija je izgradnja predmet Ugovora, Izvoa ga predaje Naruiocu u garantnu eksploataciju. Strane su dune da pristupe primopredaji Objekta u nekom roku (npr. 15 dana) od dana kada Direkcija Naruioca dobije pismeno obavetenje Izvoaa o zavrenim radovima.

Primopredaja se obavlja inspekcijom svih graevinskih i zanatskih radova, opreme, instalacija, kao i Objekta u celini i potpisivanjem Protokola o predaji Objekta u garantnu eksploataciju. Od tog momenta, Objekat je vlasnitvo Naruioca i tee mu garantni rok.

Postizanje garantovanih parametara Ugovora Izvoa mora da zadovolji garantovane parametre po Ugovoru, da obezbedi potreban broj strunjaka koji e sa strunjacima Naruioca uhodati proizvodnju. Nakon isteka perioda garantne eksploatacije i otklanjanja svih primeenih defekata i nedostataka u skladu sa odredbama Ugovora, strane e sastaviti Protokol o konanom prijemu Objekta, kojim se zavravaju sve obaveze Izvoaa i Naruioca.

Komentar

Kratak prikaz optih uslova karakteristinih za rusko trite imao je za cilj da informie o uslovima ugovaranja na tom tritu, a ne da predstavi ceo sadraj moguih ugovornih odnosa. Taj prikaz formiran je kao "prosek" nekoliko analiziranih ugovora, jer, na ruskom tritu, ne postoje zvanini opti uslovi koje je izdala neka nadlena institucija. Predmet analiziranih ugovora je uglavnom bila izgradnja industrijskih objekata, ukljuujui projektovanje, isporuku i montau graevinske mehanizacije i tehnoloke opreme, opremanje objekata instalacijama i rezervnim delovima u garantnom periodu, osiguranje objekata i radova, transfer tehnologije i obuku kadrova investitora. Ovako definisan predmet ugovora podrazumeva, dakle, mnotvo obaveza izvoaa radova i praktino ima za cilj da investitoru (Naruiocu) isporui potpuno funkcionalan objekat (fabriku, pogon, postrojenje), ukljuujui i kompletno reenje proizvodnje u podignutom objektu. Takav koncept omoguava izvoau da u projektna reenja ugradi svoja, ve proverena reenja i tehnologiju kojom je ovladao. Sa druge strane, pred njega se postavlja i izuzetno obiman zadatak da investitorovu elju, iskazanu preko funkcionalnih parametara koji karakteriu budui objekat, pretoi u projektnu dokumentaciju i estu razradu varijantnih reenja. O projektovanju, treba imati u vidu da se Projektna dokumentacija, prema ruskim propisima, radi u dve etape. Prva etapa je tehniki projekat (ili samo projekat), koji odgovara naoj predstavi o veoma dobro razraenom idejnom projektu, a druga etapa je tzv.

318

izvoaka ili radna dokumentacija, koja sadri detalje za izvoenje, radne crtee i uopte odgovara najviem moguem nivou razrade. Pored tehnikog projekta i radne dokumentacije, treba pomenuti i tehnoloki projekat, kojim se razrauje tehnologija proizvodnog procesa u izgraenom objektu. Tehnoloki projekat daje veliki broj ograniavajuih ulaznih podataka za izradu tehnikog projekta i radne (izvoake) dokumentacije. Pri projektovanju, neophodno je da izvoa u potpunosti poznaje ruske propise i norme. Ruska regulativa o tome je izuzetno precizna i obimna, a naroito su strogi protivpoarni i ekoloki propisi. Njima se zahteva preduzimanje niza mera na gradilitu u toku izgradnje i ugraivanje posebnih reenja u projektnu dokumentaciju za budui objekat. Izvoai ponekad trpe velike materijalne tete ako zanemare striktnu primenu ovih propisa. Primera radi, mere za zatitu okoline u toku graenja obavezno ukljuuju otpraivanje i ugradnju talonika za odvajanje vrstih estica kod fabrika betona, dok mere protivpoarne zatite diriguju nain izvoenja privremenih objekata. Kod obrade otpadnih voda za izgraeni objekat ponekad se, recimo, zahteva ugraivanje postrojenja za preiavanje koje e obezbediti takvu istou voda da se one mogu ponovo koristiti za gajenje ribe ili kao tehnika voda u domainstvima.

Specifinost analiziranih ugovora predstavlja i pravo koje investitori u Rusiji obavezno zadravaju za sebe, a to je isporuka odreenih graevinskih materijala, a esto i obezbeenje dela mehanizacije i izvoenje nekih grubih radova. Na taj nain, investitor pokuava da smanji ukupne trokove, ali time istovremeno znatno doprinosi kompleksnosti odnosa na projektu, jer inicira preplitanje svojih obaveza i obaveza izvoaa u toku izgradnje. Naravno, iako investitor za sebe zadrava deo poslova na isporuci materijala i izvoenju dela radova, kompletna odgovornost za kvalitet i funkcionalnost objekta prenosi se na izvoaa radova. Zato izvoa izuzetno paljivo radi na pripremi ugovaranja i realizacije, kao i na upravljanju projektom. Kvalitetna priprema realizacije i upravljanje projektom donose rezultate naroito u toku izgradnje. U delu ugovora koji se bavi neispunjenjem obaveza jedne ili druge strane, obavezno se pominju dokazi neispunenja tih obaveza i instance u reavanju (dogovor, arbitraa). O rokovima, na primer, "ukoliko Naruilac ne izvrava svoje Ugovorom utvrene obaveze, Izvoa ima pravo na srazmerno produenje rokova". To svoje pravo Izvoa moe da ostvari samo ukoliko je na vreme razgraniio pitanje odgovornosti za pojedine aktivnosti, unapred osmislio dobar informacioni sistem na projektu i predvideo metodologiju kontrole realizacije radova u roku. Ako je svoje rokove uslovio rokovima za koje je nadlean Investitor, Izvoa ima vee anse u reavanju spornih situacija. Da bi se uspeno upravljalo projektom u skladu sa opisanim optim uslovima na ruskom tritu, jedna od kljunih stvari je, dakle, pravovremeno i precizno razgranienje obaveza Investitora i Izvoaa. Ovo razgranienje treba predloiti Investitoru jo u fazi izrade ponude i po usvajanju ga obavezno uneti u Ugovor. U narednoj tabeli (tabela 6-6 prvi deo i 6-6 drugi deo) dali smo pregledan primer ugovornog razgranienja obaveza izmeu Investitora i Izvoaa, zasnovan na konkretnom Ugovoru.

319

Sl. 6-6 (prvi deo)

320

Sl. 6-6 (drugi deo)

321

6.3 FIDIC - opti uslovi meunarodnog udruenja konsultanata

U poglavljima IV i V ukazano je na osnovne elemente pravne regulative kojim se definiu odnosi izmeu investitora i generalnog izvoaa, kao i odnosi izmeu generalnog izvoaa i njegovih podizvoaa i kooperanata. Reeno je da su Opti uslovi meunarodnog udruenja konsultanata (FIDIC) rezultat rada na sagledavanju toka projekta i svih moguih spornih situacija. Znai, njima pokuavaju da se uoe najei mogui problemi na projektu i definie odgovornost ugovornih strana u njihovom reavanju. Zato su analizirana pojedina poglavlja FIDIC-ovih uslova u ovoj taki, a u poglavlju IX analiziran je nain naplate izvrenog posla u ugovorima sklopljenih na osnovu FIDIC-ovih optih uslova.

6.3.1 Definicije i tumaenja (l. 1) Definitions and Interpretation

U ovom poglavlju date su definicije i tumaenja svih bitnih pojmova u I i II delu: - lica (naruilac, izvoa, Inenjer, podizvoa, zastupnik inenjera) - dokumenti (ugovor, specifikacija, nacrti ...)

Naglaavamo da je ovo poglavlje bitno proireno u odnosu na tree izdanje, radi blieg objanjavanja sadraja pojedinih pojmova, to je, svakako, u interesu svih ugovornih strana. Meutim, izmenjena je definicija Inenjera i to na tetu izvodjaa. Naime, u treem izdanju Inenjer je definisan kao osoba koja je "kao takva oznaena u II delu, ili drugi inenjeri koje naruilac imenuje s vremena na vreme i o tome pismeno obavesti izvoaa da e ovaj delovati kao Inenjer za potrebe ugovora, umesto ve odreenog Inenjera". U periodu do objavljivanja etvrtog izdanja, stizale su primedbe da bi izvoau trebalo dati pravo da d miljenje o promeni Inenjera. Bez obzira na to koliko je ovakav zahtev bio opravdan, on ne samo da je odbaen, nego je u etvrtom izdanju definicija Inenjera redukovana i to na tetu izvoaa, jer vie ne sadri obavezu naruioca da ga pismeno obavesti o eventualnoj promeni Inenjera. Ovo poglavlje sadri, naroito za izvoaa veoma vanu odredbu, prema kojoj sva odobrenja, doputenja, certifikati i odluke moraju biti u pisanoj formi. U tom pogledu bi svaki izvoa trebalo da obrati panju, naroito u fazi izvoenja radova na gradilitu, jer ta prepiska ne samo da, u fazi finansijske realizacije predstavlja osnovu za naplatu posla, nego, to je vrlo bitno, predstavlja bazu na kojoj se gradi odtetni zahtev (claim), bilo finansijski, bilo vremenski.

6.3.2 Inenjer i zastupnik inenjera (l. 2) Engineer and Engineer's representative

Ovo poglavlje definie dunosti, prava i ovlaenja inenjera i zastupnika Inenjera.

322

Dunosti Inenjera se utvrdjuju ugovorom, dok je za njegova ovlaenja predvieno da mogu biti data ugovorom, ali ih u nekim sluajevima moe dobiti pismeno od naruioca, to se precizira u delu II. Zastupnika inenjera imenuje sam Inenjer, i u pismenoj formi dodeljuje mu zadatke i ovlaenja. Za izvoaa je veoma bitno da, u fazi izvoenja radova, dobro poznaje dunosti i ovlaenja Inenjera i njegovog zastupnika. Treba naglasiti da, to se tie Inenjera, on prema ovim uslovima nema ovlaenja da oslobodi izvoaa od bilo kakve njegove obaveze prema ugovoru. Osim toga, sva uputstva izvoau Inenjer mora da d u pisanoj formi, a ukoliko ih d usmeno, priznaju se samo ako ih je izvoa u roku od 7 dana pismeno potvrdio. Izvoa posebno treba da obrati panju na taku 2.6., koja se odnosi na situacije utvrene ugovorom, gde inenjer postupa prema svom nahodjenju, jer je tu sadrana mogunost da se svaki takav postupak otvori, ponovo ispita i revidira, to je vezano za jedno od najvanijih poglavlja ovih uslova - Reavanje sporova. Za izvoaa je, takoe, vrlo bitno da strogo razlikuje ovlaenja data zastupniku Inenjera od onih koja ima sam Inenjer. Iako svako saoptenje koje zastupnik Inenjera d izvoau, prema ta. 2.3. ima isti znaaj kao da ga je dao sam Inenjer, prema istoj taki, ako zastupnik inenjera propusti da ne odobri neke radove, materijale ili postrojenja, to ne utie na ovlaenja Inenjera da to uini. Izvoa bi, svakako, trebalo da pazi na tu odredbu u fazi izvodjenja radova, naroito pri njihovom prijemu. U sutini, sva neslaganja izmeu izvoaa i zastupnika inenjera na gradilitu reava sam Inenjer, ije je tumaenje obavezuje izvoaa. Na kraju, napominjemo da je ovo poglavlje znatno izmenjeno u odnosu na tree izdanje FIDIC-ovih uslova, naroito preciznijim definisanjem uloge zastupnika inenjera, ali i ovlaenja i postupanja inenjera.

6.3.3 Prenos i podugovaranje (l. 3, 4) Assignment and Subcontracting

Prema odredbama lana 3. ovog poglavlja, izvoa ne moe bez prethodnog odobrenja naruioca da prenese ugovor ili neki njegov deo na tree lice. Izuzetak od toga ini mogunost da izvoa prenese novana potraivanja svojoj banci, pri emu mu odobrenje od naruioca nije potrebno. Ovim se izalo u susret praksi banaka, poto u veini sluajeva banke izvoaa daju garancije za dobro izvrenje posla, a za uzvrat trae od izvoaa da im ustupe pravo na svoja novana potraivanja od naruioca, radi smanjenja rizika za izdate bankovne garancije. lan 4. ovog poglavlja, koji je bitno proiren i preciziran u odnosu na tree izdanje, odnosi se na podugovaranje. Osim to ne moe da podugovara celokupne radove, za svakog od podizvoaa, izvoa mora da obezbedi odobrenje Inenjera. Ovakva odredba bi znaajno vezivala ruke izvoau za izbor podizvoaa, da nisu navedeni i sluajevi kada nije duan da obezbedi Inenjerovo odobrenje. Poto je jedan od tih sluajeva i onaj koji se odnosi na podugovaranje dela radova za koje je podizvoa imenovan u ugovoru, izvoa bi trebalo da, jo u fazi izrade ponude i sklapanja ugovora, ponudi naruiocu spisak podizvoaa sa po nekoliko alternativa za svaki od vanijih radova i da nastoji da ih uvrsti u ugovor. U vezi

323

sa tim, izvoa bi trebalo da u svojoj banci podataka sauva podatke o podizvoaima sa kojima je ve saraivao, a, takoe, u fazi istraivanja da prikupi podatke o podizvoaima koji se tradicionalno javljaju na pojedinim tritima, da bi sebi omoguio da u kasnijim fazama izrade ponude i ugovaranja ima podlogu na osnovu koje e formirati spisak moguih podugovaraa i pokua da nametne naruiocu u ugovoru one koji njemu odgovaraju.

6.3.4. Ugovorni dokumenti (l. 5-7) Contract Documents

Ovo poglavlje obuhvata odredbe koje se odnose na ugovorna dokumenta, postupke sa nacrtima i dokumentima i dokumenta (nacrte, specifikacije i dr.) koje prema Ugovoru obezbeuje Izvoa. Paragraf 5.2., u kome se izriito precizira prioritet ugovornih dokumenata, bitno se razlikuje od odgovarajueg paragrafa u treem izdanju. Osim to je tano navedena lista prioriteta koja glasi:

1. Sporazum o Ugovoru 2. Pismo o prihvatu 3. Ponuda 4. Deo II ovih Uslova 5. Deo I ovih Uslova 6. Svaki drugi dokument koji ini deo Ugovora,

Ovde je izvrena i izmena u redosledu u odnosu na tree izdanje. Naime, iz odgovarajuih odredbi u treem izdanju proisticalo je da prioritet u tumaenju imaju odredbe dela II i dela I ovih uslova, ime su u podreen poloaj dovoeni ponuda i sam ugovor (Contract Agreement), pa je stavljena primedba, koju je i uvailo vie izvoaa da bi trebalo da se redosled izmeni.

Za izvoaa je veoma bitna odredba da se ugovorna dokumenta meusobno objanjavaju, a da, u sluaju nejasnoa ili dvosmislenosti, Inenjer ih tumai i daje uputstva izvoau. S obzirom na to izvoa treba, da bi izbegao komplikacije u fazama izvoenja radova i naplate posla usled moguih po njega nepovoljnim tumaenja, koje daje Inenjer, da, jo u fazi izrade ponude i sklapanja ugovora, nastoji da u ovim dokumentima ostane to manje nejasnoa i dvosmislenosti. Odredbe lana 6. odnose se na postupanje sa nacrtima, specifikacijama i drugim dokumentima koji se koriste u toku izvoenja radova na gradilitu, a obezbeuje ih bilo koja od ugovornih strana. Za izvoaa su veoma bitne take 6.3. i 6.4., jer se u njima precizira situacija u kojoj moe da ostvari finansijski i vremenski odtetni zahtev. Naime, ukoliko Inenjer nije na vreme obezbedio nacrte ili druge dokumente, usled ega e doi do poremeaja u napredovanju radova, izvoa pismeno obavetava o tome Inenjera i naruioca, navodei pojedinosti o traenim dokumentima i zakanjenju ili poremeaju do

324

kojih e doi ukoliko se kasni sa njihovom primopredajom. Treba rei da je ova odredba ista kao u treem izdanju, mada su izvoai primeivali da bi trebalo da bude dunost Inenjera da dostavi ta dokumenta, bez ovakvog pismenog obavetenja izvoaa. Ukoliko je izvoa u takvoj situaciji pretrpeo dodatne trokove i/ili zakanjenje, Inenjer posle konsultacije sa njim i naruiocem odreuje iznos koji se dodaje ugovornoj ceni i/ili produetak trajanja radova. U ovom delu je potovana primedba izvoaa, koji su, prema treem izdanju, imali pravo na priznavanje dodatnih trokova, ali ne i na produetak radova. Ovaj lan, svakako, daje izvoau solidnu bazu za pokretanje odtetnog zahteva, s tim da je neophodno da u fazi izvoenja radova vrlo paljivo vodi korespondenciju sa Inenjerom, na osnovu koje e moi da ga realizuje. Prema odredbama lana 7. Inenjer je ovlaen da povremeno izdaje izvoau dodatne nacrte i uputstva za izvoenje radova, prema kojima je ovaj duan da postupa. Osim toga, izvoa ima i obavezu da sve nacrte, specifikacije i druge informacije koje se odnose na onaj deo trajnih radova za koji prema ugovoru radi projektnu i tehniku dokumentaciju, podnese na odobrenje Inenjeru. Ova odredba je proirenje u odnosu na tree izdanje, a dodata je zbog potrebe da se optim uslovima obuhvate i sluajevi kada Izvodja obezbeuje projektnu dokumentaciju za neki deo radova, s tim treba da naglasimo da ga prema taki 7.3. odobrenje Inenjera ne oslobaa od bilo kakve obaveze koja proistie iz ugovora.

6.3.5. Opte obaveze (l. 8-33) General Obligations

Ovo je najopirnije poglavlje FIDIC-ovih Optih uslova, u kome se definiu nain izvoenja radova, obaveze ugovornih strana, kao i postupci sa razliitim vrstama garancija. lan 8. odnosi se na opte obaveze izvoaa o radu na gradilitu i nainu izgradnje. Ovaj lan je za izvoaa veoma vaan, jer predstavlja klju za tumaenje njegovog poloaja u odnosu na druge ugovorne strane, pri emu treba da se naglasi da je upravo tu nainjeno bitno odstupanje od britanskog izvora i to u izvoaevu korist. Sutina je u tome da je izriito navedeno da on nije odgovoran za nacrte i specifikacije koje nije sam pripremio, to mu, tumaeno zajedno sa lanovima o plaanju i izmeni koliina radova, omoguava da naplati eventualno prekoraenje koliina radova u odnosu na one iz predmera. lan 9. se odnosi na sklapanje sporazuma o ugovoru. Prema ovom lanu izvoa je duan da se odazove pozivu naruioca da takav oblik sporazuma potpie, ali da to nije uslov za postojanje ugovora, jer je, sa pravnog aspekta, ugovor zakljuen kada je naruilac pismeno prihvatio izvoaevu ponudu.

lan 10. se odnosi na garanciju za dobro izvrenje posla koju izvoa daje naruiocu, na nain njenog pribavljanja, vreme njene valjanosti i prava naruioca za njeno korienje. Ova garancija predstavlja takav odnos izmeu izvoaa, naruioca i banke koja garanciju daje, prema kome banka garantuje naruiocu isplatu odreenog iznosa u sluaju da izvoa naini nekakav propust. Garanciju za dobro izvrenje posla izvoa pribavlja u odreenom roku po sklapanju ugovora i ona mu se vraa u odreenom roku posle izdavanja jemstva za otklanjanje nedostataka. Bez obzira to su neke primedbe izvoaa na ovaj lan u treem

325

izdanju uvaene, ipak odredbe o ovoj garanciji ostaju i u etvrtom izdanju veoma nepovoljne po njega. Forma garancije i institucije koja je daje podlone su odobrenju naruioca, to stavlja izvoaa u veoma nepovoljan poloaj, s obzirom, da u okviru dananjih tendencija, investitori najee trae garancije "na prvi poziv", tj. one koje su naplative bez ulaenja u razloge i opravdanost zahteva za naplatom. Izvoai su, zatite radi, traili izmenu ovog lana, u smislu da mu se doda odredba da pre ulaska u postupak naplate garancije naruioca, Inenjer treba pismeno da obavesti izvoaa o primedbama i da mu d odreeni rok da postupi po njima, pa tek ako ovaj do isteka roka ne otkloni nedostatke, garancija se naplauje. Meutim, ovakav predlog nije uvaen, nego u etvrtom izdanju lan 10. sadri odredbu prema kojoj je obaveza naruioca da pre potraivanja prava prema garanciji samo obavesti izvoaa o tome i o prirodi propusta na osnovu koga to pravo potrauje. lanovi 12. i 13. odnose se na pregled Gradilita i odgovornost za stanje pod zemljom. Ukratko, izvoa sastavlja ponudu na osnovu podataka koje je dobio od naruioca i na osnovu rezultata pregleda gradilita koje je sam izvrio. Za sve zakljuke koje je iz tih podataka izvukao odgovara samo izvoa i jedino u sluaju da su tekoe u izvoenju nastale iz razloga "koje iskusni izvoa nije mogao predvideti", Inenjer e doneti odluku o produenju rokova i/ili dodatku ugovornoj ceni zbog dodatnih radova. Ovi lanovi su izuzetn