Microsoft Word - 08 Sanitarna topla voda.doc

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije8 PRIPREMA SANITARNE TOPLE VODE

8.1 SISTEMI ZA PRIPREMU SANIRATNE TOPLE VODE

U zgrdama namenjenim boravku i radu ljudi neophodan tehniki sistem, pored sistema grejanja, hlaenja, ventilacije i klimatizacije, jeste i sistem za pripremu sanitarne tople vode. U zavisnosti od namene zgrade razlikuje se i poreba za potronjom tople vode, to utie i na izbor samog sistema. Osnovna podela ovih sistema, slino kao kod sistema grejanja i klimatizacije, jeste na lokalne i centralne sisteme. Ostale podele mogu se formirati u zavisnosti od naina pripreme -na protone i akumulacione sisteme, zatim, u zavisnosti od vrste grejaa - na sisteme sa elektrinim grejaima, toplovodnim ili parnim grejaima, i konano, u zavisnosti od izvora snabdevanja toplotnom energijom - na sisteme koji koriste konvencijalna goriva i sistema sa obnovljivim izvorima energije.

8.1.1 Konvencionalni sistemi za pripremu sanitarne tople vodeZagrevanje sanitarne potrone vode moe se izvesti lokalnim (decentralizovanim) ili centralnim sistemima. Decentralizovano grejanje potrone vode koristi se za pojedinane potroae, npr. za jedno potrono mesto, pa se tu zbog nie potronje vode, a time i manjeg potrebnog toplotnog uinka za njeno grejanje, mogu koristiti protoni elektrini zagrejai vode. Ako se radi o grupi potroaa, mogu se koristiti protoni plinski grejai vode ili akumulacioni elektrini bojleri manje zapremine. Lokalni ureaji za pripremu sanitarne tople vode esto su u primeni u stambenim zgradama sa manjim brojem stmbenih jedinica.Zagrejai vode mogu se izvesti kao protoni ili akumulacioni. Kod protonog zagrejaa njegov uinak treba biti takav da svu koliinu vode koja se u odreenom trenutku troi, moe zagrejati na eljenu temperaturu. Zbog potrebnih veih uinaka primena ovih zagrejaa ea je za manje, pojedinane potroae. Cevni greja u protonom ureaju treba da ima dovoljnu povrinu da zagreje svu potronu vodu koja kroz njega protie, dok sanitarna topla voda (STV) unutar omotaa bojlera osigurava odreenu akumulaciju, u zavisnosti od zapremine bojlera. Centralna priprema sanitarne tople vode protonim grejaem uobiajena je u sluaju kad se koristi tzv. kombinovani gasni kotao, namenjen za grejanje i pripremu STV, koji ima dovoljan toplotni uinak da osigura grejanje potrone vode i kod istovremenog rada vie potroaa. Na slici 8.1 prikazan je protoni sistem za zagrevanje STV.Akumulaciono zagrevanje koristi se za centralne sisteme, kod kojih je potronja vea i moe se raunati s faktorima istovremenosti potronje. Bojler kod manjih sistema moe biti sastavni deo kotla (slika 8.2). U bojleru moe biti ugraen cevna greja (desno) ili kompletan bojler moe biti uronjen u kotlovsku vodu (levo), pri emu se razmena toplote izmeu kotlovske i potrone vode odvija preko omotaa bojlera.

1 - topla sanitarna voda, 2 - cirkulacioni vod, 3 - hladna voda, 4 - razvod grejanja , 5 - povrat grejanja, 6 - akumulator, 7 - kotao, 8 - pumpa, 9 -prikljuak za dimne gasove, 10 - regulator temperature tople vode, 11 - graninik temperature kotlovske vode, 12 - nepovratni ventilSlika 8.2 Bojleri za centralno zagrijavanje potrone tople vode ugraeni na kotluU praksi je ipak ee zastupljen sistem centralne pripreme STV kod kojih se bojler (sa akumulacijom tople vode) ugrauje nezavisno od kotla. Od kotla se vodi posebna grana namenjena grejau STV, a posebne grane se vode ka drugim potroaima toplote u zgradi (to mogu biti grejna tela, grejai u ventilacionim ili klima komorama, itd). Na slici 8.3 prikazana je ema centralnog sistema za zagrevanje sanitarne vode sa posebnim rezervoarom (bojlerom) za toplu vodu.

Slika 8.3 Centralni sistem pripreme potrone tople vode s izdvojenim rezervoarom (bojlerom)Centralni sistemi za pripremu potrone vode smeteni su obino u kotlarnici ili toplotnoj podstanici. U sistemu centralnog snabdevanja toplotom je kotao (odnosno razmenjiva toplote,ukoliko se radi o sistemu daljinskog grejanja) namenjen i za zadovoljenje grjenog uinka za grejanje zgrade, pumpa grejaa STV, rezervoar tople vode (bojler sa grejaem), razvodni cevovodi tople i hladne vode sa sigurnosnom, zapornom i regulacionom armaturom, cirkulacioni cevovod tople vode s cirkulacionom pumpom. Kotao je najee toplovodni, a kao gorivo se mogu koristiti vrsta, tena ili gasovita goriva. Najee su u rezervoru (bojleru) tople vode nalazi i dodatni elektrini greja, koji se koristi: za dogrevanje vode u ekstremnim periodima poveane potronje toplote i sanitarne vode, za rad sistema za pripremu STV tokom letnjeg perioda kada kotao ne radi i u reimu zatite od legionele.Cirkulaciona pumpa za STV ugrauje se kako bi se na udaljenim mestima potronje osigurala topla voda odmah nakon otvaranja slavine. Nije poeljno da je cirkulaciona pumpa uvek ukljuena, pa se njeno ukljuivanje regulie vremenskim programom u zavisnosti od potronje tople vode u zgradi, ili to je jo bolje, na osnovu temperature vode na povratu recirkulacionog voda u bojler. Razvodni cevovodi tople vode i cirkulacioni cevovodi, po pravilu, treba da budu toplotno izolovani kako bi se spreili gubici toplote u okolinu, kao i zbog obebeivanja potrebne temperature potrone vode na mestima potronje. Razvodni cevovodi hladne vode takoe treba da budu izolovani zbog spreavanja smrzavanja vode, kao i zbog sprjeavanja roenja na cevima usled kondenzacije vlage iz prostora.

8.1.2 Nekonvencionalni sistemi za pripremu sanitarne tople vode

8.1.2.1 Toplotne pumpe za pripremu sanitarne vodeZa zagrevanje sanitarne vode mogu se koristiti i toplotne pumpe, kao nekonvencionalni izvor toplote. Njihovom primenom mogu se oekivati utede na trokovima grejanja, s obzirom da kompresorske toplotne pumpe koriste toplotnu energiju iz okoline i uz utroak mehanikog rada, dobija se pogodna temperatura (koristi se toplota kondenzacije rashladnog fluida u toplotnoj pumpi) za grejanje. Izvedbe mogu biti raznovrsne, pa kondenzator toplotne pumpe moe biti ugraen u obliku cevnog grejaa u samom bojleru sanitarne tople vode (slika 8.4) ili potrona voda iz bojlera moe pomou pumpe cirkulisati kroz kondenzator toplotne pumpe (slika 8.5).

u'iiz 'oj:16- vareSlika 8.5 Toplotna pumpa za zagrevanje STVPri izboru toplotne pumpe za grejanje sanitarne tople vode, treba voditi rauna o potrebi celogodinjeg rada na vrlo promenjivim temperaturama toplotnog izvora (ako je to vazduh, temperatura moe tokom godine varirati od oko -18C pa do oko +35C). Iz toga razloga toplotna pumpa treba da bude posebno prilagoena takvom nainu rada. Pored toga, toplotne pumpe koje rade s jednostepenom kompresijom i danas uobiajenim rashladnim fluidima (najee freonima), mogu ostvariti temerature vode do oko 50C, to nije dovoljno za obezbeenje potrebne temperature vode u nekim sluajevima. Tada treba primeniti toplotne pumpe sa dvostepenom kompresijom ili toplotne pumpe koje rade po transkritinom procesu sa CO2 i koje mogu postii znaajno vie temperature sanitarne vode.Za potronju energije vaan je izbor temperature potrone vode, koji zavisi ne samo od vrste potroaa, ve je ogranien i uslovima zatite od legionele. Legionele su bakterije koje izazivaju tzv. legionarsku bolest (jednu vrstu upale plua), koja moe biti smrtonosna. Legionele se razmnoavaju na temperaturama izmeu 32C i 42C, a unitavaju se na temperaturama od oko 60C do 70C. U akumulacionim sistemima potrebno je barem na kratko, uglavnom u nonom periodu postii takve temperature, kako bi dolo do unitavanja legionele (termika dezinfekcija). Termiku dezinfekciju potrebno je izvriti jednom nedeljno u trajanju od oko sat vremena. To se obino moe sprovesti vremenskim programom za rad sistema, tako to se, na primer, podesi povienje temperature u rezervoaru na 70C od 3 do 4h ujutro svake subote (ili nekog drugog dana u nedelji).Mogua je i dezinfekcija ultraljubiastim zrakama. U centralnim sistemima mogue je ugraenim dodatinim elektrinim grejaem povremeno zagrejati vodu na viu temperaturu.Jedan od moguih naina ostvarenja poviene temperature radi termike dezinfekcije prikazan je i na slici 8.6.

Slika 8.6 Sistem za zatitu od legionele 8.1.2.1 Solarni sistemi za pripremu sanitarne vodeSolarni sistemi se generalno mogu podeliti na aktivne i pasivne. Pasivni solarni sistemi podrazumevaju da se ne koristi nikakav dodatni ureaj ili element u sistemu koji bi troio dodatnu energiju za rad sistema. U pitanju su uglavnom razliita arhitektonsko-graevinska reenja koja imaju ulogu boljeg prikupljanja Suneve energije, njene akumulacije i korienja u svrhu grejanja. U okviru ovog poglavlja panju emo posvetiti aktivnim solarnim sistemima.Osnovni ureaj aktivnog solarnog sistema je prijemnik suneve energije (PSE) ili, kako se jo esto naziva solarni kolektor. Po svojoj konstrukciji prijemniki moe biti: ravan PSE, cevni ili parabolini.RAVAN PSE moe imati razliite konstrukcije, tehnike detalje i veina proizvoaa ima patentom zatieno svoje tehniko reenje. U principu, svi ravni PSE imaju iste osnovne elemente (slika 8.7), a to su kuite, prekrivka koja proputa Sunevo zraenje, izolacija sa donje strane koja spreava gubitke toplote i - apsorber, koji predstavlja srce ureaja.Apsorber je element PSE koji ima ulogu intenzivnog apsorbovanja Suneve energije i provoenja toplote do radnog fluida. Izraen je od specijalnih materijala ili prevuen selektivnim premazima koji pospeuju apsorpciju Sunevih zraka. Obino je crne ili tamne boje. Kod ravnih PSE apsorber je izveden u obliku ploe u koju su utisnute cevi kroz koje protie radni fluid. Radni fluid je esto voda, a ako se sistem koristi kao zatvoren, sa posebnim strujnim krugom, radni fluid moe biti i neki drugi fluid. Prekrivka je obino od specijalnog stakla, ija je uloga da propusti Sunevo zraenje do apsorbera, sprei proputenje infracrvenog (toplotnog) zraenja u okolinu i smanji gubitke toplote. Kao i kod apsorbera i za prekrivke postoje razliita reenja - izbor vrsteEnergetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

4

stakla (obino silikatna stakla), broj slojeva, itd. Termika izolacija se postavlja sa tamne strane (na poleini) PSE, kako bi se spreilo odavanje toplote sa apsorbera ka okolini i smanjili gubici toplote.Prekrivka ApsorberRadni fluidIzolacija Kuite

Slika 8.7 Ravan prijemnik Suneve energije

CEVNI PSE se sastoje od staklenih cevi u kojima se nalaze uski metalni apsorberi. Prostor izmeu staklene cevi i apsorbera je obino vakuumiran - izvuen je vazduh. Na taj nain je spreeno odavanje toplote konvektivnim putem. Sa donje strane cevi, ispod apsorbera postavlja se visokoreflektujua folija (ogledalo) koja omoguuje refleksiju Sunevih zraka i njihovo dospevanje do apsorbera (slika 8.8), ime se poveava efikasnost prijemnika. Stepen korisnosti cevnih PSE je vei nego kod ravnih, ali je i cena znatno via.

Vakuum Ogledalo

Slika 8.8 Cevni prijemnik Suneve energijeEnergetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

6Termika efikasnosti prijemnik a Suneve energije odreuje se kao:

n = ,(8.1)I Adge su:

Qk - korisno predata toplota radnom fluidu (W),I - dozraeni intenzitet ukupnog Sunevog zraenja (W/m2), A - povrina prijemnika Suneve energije (m2).

Prijemnici Suneve energije se obino postavljaju na krov zgrade (bilo da je krov ravan ili kos), ali se mogu postaviti i na drugim dostupnim mestima - terase, dvorita, itd. Ugao nagiba pod kojim se postavlja PSE zavisi od geografske irine i perioda korienja solarnog sistema (tokom leta ili tokom cele godine). U svakom sluaju se tei da se PSE postavi tako da upadni zraci Sunca sa povrinom prijemnika zaklapaju ugao od 90o vei deo vremena. Obino su orijentisani ka jugu, jer je tada najvei stepen iskorienja Sunevog zraenja. Ukoliko se sistem koristi cele godine, ugao nagiba kolektora se moe promeniti u zavisnosti od sezone.

AKTIVNI SOLARNI SISTEMIDirektni sistem sa prirodnomNa slici 8.9 prikazan je sistem cirkulacijom radnog fluida.Za nae klimatsko podneblje solarni sistemi se uglavnom koriste za pripremu tople sanitarne vode. Kada su u pitanju sistemi grejanja, veoma je teko izvesti solarni sistem koji moe da pokriva gubitke toplote tokom cele grejne sezone bez nekog dopunskog izvora toplote. Postoji i varijanta sprege solarnih kolektora i toplotne pumpe, kada se mogu dobiti neto vie temperature grejnog fluida, ali je i u tom sluaju potreban dodatni izvor toplote - u periodima jako malih intenziteta zraenja Sunca i veoma niskih temperatura spoljnog vazduha. U nastavku e biti rei o nekoliko najee primenjivanih solarnih sistema. Solarni sistemi za pripremu STV mogu biti sa prirodnom ili prinudnom cirkulacijom vode, i mogu biti direktni i indirektni.cirkulacijom fluida

za pripremu PTV sa protonim rezervoarom i prirodnom1 - ravni solarni vodeni kolektor;2 - rezervoar (protoni bojler);3 - cev za dovod hladne vode;4 - cev za odvod tople vode ka potroau;5 - izolacija;6, 7 - slavine za runu regulaciju cirkulacije vode izmeu apsorbera i rezervoara;8 - slavina za pranjenje.

Slika 8.9 Protoni solarni bojler sa prirodnom cirkulacijom fluidaKroz cevi u apsorberu protie voda koja se zagreva i prirodnim putem struji u rezervoar, dok hladna voda sa donje strane ulazi u PSE. Ventili 6 i 7 se zatvaraju kada zraenje Sunca slabi ili ga nema, i na taj nain, prekidom cirkulacije, spreava se hlaenje vode u rezervoaru. Ceo sistem je kompaktan i izolovan.

Indirektni sistem sa prirodnom cirkulacijom fluida

Kod indirektnog sistema radni fluid koji protie kroz prijemnik struji u posebnom zatvorenom cirkulacionom krugu. U bojleru tople vode (rezervoaru, skladiniku toplote) toplota se sa zagrejanog radnog fluida, koji struji kroz spiralnu cev razmenjivaa toplote prenosi na potronu toplu vodu. Ovaj sistem je prikazan na slici 8.10.

1 - ravni solarni vodeni kolektor;

2,3 - cevi u primarnom cirkulacionom krugu kroz koje protie radni fluid;4 - razmenjiva toplote;5 - ekspanzioni sud;6 - rezervoar za toplu vodu;7 - termika izolacija;8 - cev za dovod hladne vode;9- cev za odvod tople vode ka potroau. Slika 8.10 Indirektni solarni bojler sa prirodnom cirkulacijom fluidaIndirektni sistem sa prinudnom cirkulacijom fluida

Za razliku od sistema sa prirodnom cirkulacijom, strujanje radnog fluida od apsorbera do razmenjivaa toplote u rezervoaru obavlja se prinudnim putem, uz pomo pumpe (slika 8.11). Pomou senzora temperature meri se temperatura vode u rezervoaru i temperatura radnog fluida.1 - ravni solarni vodeni kolektor;2 - cirkulaciona pumpa;3 - razmenjiva toplote;4 - rezervoar za toplu vodu (bojler); 5,6,7 - senzori temperature;

8 - regulator;9 - ekspanzioni sud; 10 - cev za dovod hladne vode; 11- cev za odvod tople vode ka potroau; 12 - termika izolacija.

Slika 8.11 Indirektni solarni bojler sa prinudnom cirkulacijom fluidaRegulator za automatsku regulaciju rada sistema uporeuje temperaturu vode u rezervoaru i temperaturu radnog fluida. Kada je temperatura radnog fluida via od temperature vode u rezervoaru, regulator alje signal i pumpa se ukljuuje. Kada se ova temperaturska razlika smanji na minimalnu vrednost, regulator alje impuls koji iskljuuje pumpu i zaustavlja cirkulaciju radnog fluida u primarnom krugu. Na taj nain se spreava hlaenje vode u rezervoaru u periodima kada nema Sunevog zraenja.Sva prethodno navedena reenja su kompaktni sistemi kod kojih se rezervoar tople vode nalazi u neposrednoj blizini prijemnika. Ovi sistemi su manjeg kapaciteta i nie cene, povoljni za pripremu STV za stanove i manje individualne porodine kue. Kod veih sistema, rezervoar tople vode je smeten u samom objektu.Indirektni sistem sa prinudnom cirkulacijom fluida, jednim rezervoarom i dopunskim izvorom toploteesto su potrebe za sanitarnom toplom vodom nepredvidive, stohastiki se menjaju u vremenu, pogotovo kada su u pitanju komercijalni i poslovni objekti. Tada se moe desiti da se u odreenom trenutku jave vee potrebe za toplom vodom od onih koje moe da obezbedi solarni sistem. U tim sluajevima se postavlja dodatni izvor za grejanje STV, koji moe biti elektrini greja ili toplovodni (to je sluaj kod sistema koji rade preko cele godine).Na slici 8.12 prikazana je ema solarnog sistema sa jednim rezervoarom i dopunskim grejanjem.

Slika 8.12 Sistem sa PSE i jednim skladinikom toplote i dopunskim izvorom za grejanjeRegulator koji dobija signale o temperaturi radnog fluida i vode u rezervoaru alje impuls za ukljuivanje, tj. iskljuivanje cirkulacione pumpe primarnog kruga. Sa druge strane, meri setemperatura potrone tople vode koja ide ka potroaima; ukoliko se temperatura STV snizi ispod dozvoljene, regulator koji prima signal o ovoj vrednosti temperature, alje impuls za ukljuivanje dodatnog izvora za grejanje vode u rezervoaru. Kada temperatura PTV poraste, regulator iskljuuje dodatni izvor toplote.Indirektni sistem sa prinudnom cirkulacijom fluida, dva rezervoara i dopunskim izvorom toploteNa slici 8.13 prikazan je solarni sistem sa dva rezervoara tople vode. Pri tome se u prvom rezervoaru vri zagrevanje vode solarnim sistemom. Temperatura vode u prvom rezervoaru zavisi od dozraenog intenziteta Suneve energije i regulator na osnovu signala o vrednostima temperatura radnog fluida i vode u rezervoaru odrava ovu temperaturu na maksimalnom nivou. Zagrejana voda iz prvog rezervoara se transportuje u drugi, odakle ide direktno ka potroaima. U drugom rezervoaru se nalazi dodatni izvor za grejanje. Usled oscilacija u potronji tople vode i raspoloive Suneve energije za grejanje, dolazi do osvilacija u vrednostima temperatura vode u rezervoarima. Ukoliko je temperatura u prvom rezervoaru niska, trokraki ventil e otvoriti gornji krak i cirkulacija vode e se odvijati u cirkulacionom krugu drugog rezervoara. Suprotno tome, trokraki ventil e orvoriti krak ka prvom rezervoaru, aljui ohlaenu vodu na dogrevanje pomou PSE. Ovakav sistem je ekonominiji od sistema sa jednim rezervoarom.

Slika 8.13 Sistem sa PSE i dva skladinika toploteKombinovani indirektni sistem sa prinudnom cirkulacijom fluida, dva rezervoara, dopunskim izvorom toplote i razliitim potroaimaSloeni kombinovani sistem prikazan na slici 8.14 namenjen je za pripremu STV, radijatorsko grejanje i grejanje vode u plivakom bazenu. Pored solarnog rezervoara u sistemu se nalazi i akumulacioni bojler sa dodatnim izvorom toplote za grejanje - gasnim kotlom. Primarni sistem za zagrevanje STV je solarni sistem, a za dogrevanje se koristi toplovodni greja sa svojom cirkulacionom pumpom. Kao izvor toplote za radijatorsko grejanje koristi se gasni kotao. Zagrevanje bazenske vode izvedneo je preko razmenjivaa toplote, zbog nieg potrebnog temperaturskog reima. Tokom leta je mogue grejati bazensku vodu pomou solarnog sistema, ali je za te potrebe potrebno drugaije povezivanje instalacije - solarni bojler se povezuje vodovima, preko trokrakih ventila sa instalcijom za grejanje vode u bazenu. Uloga trokrakih ventila je prebacivanje: u jednom poloaju voda se greje radom gasnog kotla, a u drugom poloaju voda se greje uz pomo solarnog sistema.Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

101 - Dovod hladne vode;2 - Solarni kolektori;3 - Solarni bojler;4 - Cirkulaciono sigurnosni solarniset;5 - Gasni kotao;6 - Akumulacioni bojler;7 - Radijatorsko grejanje;8 - Bazen za kupanje;9 - Razmenjiva toplote;

10 - Cev za odvod PTV ka potroau11 - Odzrano lone.Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije12 181Slika 8.14 Sloeni sistem za grejanje sa PSE i gasnim kotlom 8.2 PROJEKTNI USLOVI I DINAMIKA POTRONJE STVKod projektovanje centralnih sistema za pripremu sanitarne tople vode, vano je poznavati njenu ukupnu potronju, kao i dnevnu dinamiku potronje. Vrednosti potronje i temperatura za razliite potroae prikazane su u tabelama 8.1, 8.2 i 8.3.

Tabela 8.1 Potronja i temperatura STV za razliite zgrade

ZgradaPotrebna koliina vodeTemperatura vode [C]

Bolnica100 - 300 l/dnevno krevet60

Kasarna30 - 50 l/dnevno osoba45

Poslovna zgrada10 - 40 l/dnevno osoba45

Spa centar/banjsko leilite200 - 400 l/dnevno osoba45

Robna kua10 - 40 l/dnevno osoba45

kola bez tueva5 - 15 l/dnevno uenik45

kola s tuevima30 - 50 l/dnevno uenik45

Sportski tereni s tuevima50 - 70 l/dnevno osoba45

Frizerski salon150 -200 l/dnevno osoba45

Perionica vea250 - 300 l/100 kg vea75

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

11

Potrono mestoDnevna potronja po osobi [l/dnevno]60C45CRestorani po gostu8 - 2012 - 30Hoteli - sobe s kupatilom i kadom100 - 150140 - 220Hoteli - sobe s tuem50 -10070 - 120Hoteli - sobe s umivaonikom10 - 1515 - 20Odmaralita i pansioni25 - 5035 - 70Tabela 8.2 Potronja i temperatura STV za ugostiteljske objektePotrono mestoKoliina pri jednom uzimanju [l]Temperatura vode [C]Trajanje [min]Ispusni ventilDN10 poluotvoren540DN10 potpuno otvoren1040DN15 poluotvoren1040DN15 potpuno otvoren1840DN20 poluotvoren2540DN20 potpuno otvoren4540Sudoperajednodelna30555dvodelna50555Umivaoniksamo pranje ruku5351.5umivaonik, mali10352umivaonik jednodelni15403umivaonik dvodelni25403Kada za kupanjemala (100)1004015srednja (160)1504015velika (180)2504020Tuiranje50406Kada za sedenje50405Bide25408Ukupna dnevna potronja za domainstvaManji zahtevi10 - 20 l/dnevno osobaSrednji zahtevi20 - 40 l/dnevno osobaVeliki zahtevi40 - 80 l/dnevno osobaTabela 8.3 Potronja i temperatura STV za stambene zgradeEnergetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

12Prema Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada, prilikom prorauna potrebne finalne energije za pripremu STV, kada se primenjuje pojednostavljeni sezonski ili meseni metod prorauna, potrebna toplota za pripremu STV moe se usvojiti iz tabele date u prilogu 6, a u zavisnosti od kategorije zgrade. Preporuene vrednosti date su u tabeli 8.4.

Tabela 8.4 Vrednosti godinje potrebne toplote za pripremu STV prema kategoriji zgrade

Tip zgrade123456789) Ostale zgradeJedinica

Ulazni podaciStambena zgrada sa jednim stanomrtV}rtT3 rt rt > O60 grtJa -S2