Embed Size (px)
DESCRIPTION
Uloga Drzave u Borbi Protiv Siromastva
Citation preview
Uloga države u borbi protiv Uloga države u borbi protiv siromaštva siromaštva
Pojam siromaštva Pojam siromaštva Siromašnim se smatra svako lice čiji je dohodak ispod
nekog egzistencijalnog minimuma (linije siromaštva) neophodnog za zadovoljenje osnovnih životnih potreba.
2,8 mlrd ljudi živi sa manje od 2$ na dan 1,2 mlrd ljudi živi sa manje od 1$ dnevno od 100 dece svako 8. dete ne doživi svoj peti
rodjendan svaki 9. dečak i svaka 14. devojčica ne idu u školu
Šta je siromaštvo?Šta je siromaštvo?
• AApsolutno siromaštvpsolutno siromaštvo o - ispod apsolutne linije siromaštva nalaze se punoletna lica čija je potrošnja na mesečnom nivou niža od minimalnog iznosa neophodnog za hranu (nutricionistički minimum propisan od strane FAO) i druge izdatke koji ne obuhvataju hranu (osim trajnih dobara i rente).
• RRelativno siromaštvoelativno siromaštvo - - relativna linija siromaštva određuje se kao 60% medijane prosečne potrošnje po potrošačkoj jedinici (a na osnovu metodologije Eurostata).
Siromaštvo u EU
• EU meri relativno siromaštvo
• Procenat stanovništva koje živi u riziku od siromaštva u zemljama članicama EU varira između 10% i 23%
• Najniža stopa siromaštva je u Holandiji i Češkoj Republici
• Najveći rizik od siromaštva beleži se u Letoniji. Rizik od siromaštva visok je i u mediteranskim i baltičkim zemljama.
SiromaSiromaštvo u Srbiji štvo u Srbiji • U Srbiji je siromaštvo definisano kao višedimenzionalni
fenomen koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama.
• Osnovni cilj sprovođenja SSS je bio da se apsolutno siromaštvo u Srbiji prepolovi do 2010. godine. prepolovi do 2010. godine.
• 2002. godine - 14% ili oko 1 milion ljudi u Srbiji je bilo siromašno.
• 2007. godine - siromaštvo je smanjeno na 6,6%.
• 2008. godine - 7,9% građana je živelo ispod apsolutne linije siromaštva
• U 2003. - linija siromaštva je 4.970 dinara mesečno po jedinici jednake potrošnje.
• U 2006. - linija siromaštva je bila 6.221 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici.
• U 2007. - siromašna su bila sva domaćinstva čija je potrošnja po potrošačkoj jedinici bila manja od 8.883 dinara
• U 2008. - siromašna su bila sva domaćinstva u kojima je potrošnja bila ispod 7.937 dinara po potrošačkoj jedinici.
• U 2002. godini - 14% ili oko 1 milion ljudi je bilo siromašno
• U 2007. godini - 6.6% ili oko 490.000.
• U 2010. godini – oko 700.000
Relativna linija siromaštva pokazuje da je u Srbiji siromašno 13,2% stanovništva
• Dubina i oštrina siromaštvaDubina i oštrina siromaštva – – smanjeni
• Dubina (jaz) siromaštva - u 2007. godini iznosila je 3,1%, dok je u 2008. godina dubina siromaštva iznosila 2,5%.
• Oštrina siromaštva - indikator koji uzima u obzir to što se neki siromašni nalaze dublje u siromaštvu, odnosno dalje ispod linije siromaštva od drugih (i daje im veći značaj)
• I dubina i oštrina siromaštva su manji u gradskim područjima.
Raspodela dohotka Raspodela dohotka
Pravična - kada vlasnik faktora proizvodnje prisvaja dohodak koji je rezultat angažovanja njegovih faktora proizvodnje.
Nejednakost u raspodeli - Nejednakost u raspodeli - kada tržišni rezultat nije nagrada prema učinku, već ga opredeljuje tržišni položaj učesika u razmeni.
Pojam ekonomske nejednakostiPojam ekonomske nejednakosti
Ekonomska nejednakost – savremeni problem?• Staro shvatanje – nejednakost je odredjena
nivoom ekonomske razvijenosti• Novo shvatanje – nejednakost je ta koja
odredjuje dohodak i ekonomski rast
Nejednakost je “suštinski disparitet, pri kome jedni imaju odredjene mogućnosti ekonomskog izbora
dok su drugima te mogućnosti uskraćene”
Raspodela dohotka se posmatra kao:
1. Funkcionalna – koja pokazuje kako se dohodak deli medju proizvodnim činiocima
2. Personalna – koja opisuje raspodelu svih vrsta dohodaka izmedju pojedinaca i domaćinstava
Personalna i funkcionalna distribucija dohotkaPersonalna i funkcionalna distribucija dohotka
JednakostJednakost vs. vs. pravičnost u raspodelipravičnost u raspodeli
• Jednakost – svi primaju jednake dohotke
• Pravičnost – fer raspodela “nacionalnog kolača” (normativni koncept koji govori kakva bi raspodela trebala da bude)
*Izvori ekonomske nejednakosti *
Postoji više izvora nejednakosti u raspodeli dohotka:
1. razlike u sposobnostima pojedinaca2. razlike u zanimanju pojedinaca3. različite investicije u ljudski kapital4. diskriminacija5. razlike u dohotku od vlasništva
Merenje nejednakosti*
Merenje ekonomske nejednakosti je složen problem, zbog postojanja više načina da se ona odredi, a i zbog toga što sam postupak izračunavanja nije jednostavan.
1. Decili (analizom promena učešća u dohotku pojedinih decila ukupnog stanovništva) ili kvintili
2. Lorencova kriva
3. Numerički pokazatelji nejednakosti.
1. Decili 1. Decili
• Stanovništvo se poredja po visini dohotka p.c., od najsiromašnijih najsiromašnijih do najbogatijih.
• Na skali se redjaju sukcesivne desetine stanovništva, od siromašnijih ka bogatima, dok se skala ne završi sa najbogatijih 10%.
• Kvintili – Kvintili – petine stanovništva (od najsiromašnijih do najbogatihih 20%).
2. Lorencova kriva 2. Lorencova kriva
Lorencova kriva je kriva koja grafički prikazuje Lorencova kriva je kriva koja grafički prikazuje nejednakost u raspodeli dohotka. nejednakost u raspodeli dohotka.
Počinje i završava se na liniji od 45 stepeni, tj. Počinje i završava se na liniji od 45 stepeni, tj. liniji liniji potpune jednakosti u raspodelipotpune jednakosti u raspodeli. .
Što se više udaljava od linije jednakosti, veća je Što se više udaljava od linije jednakosti, veća je nejednakost u raspodeli.nejednakost u raspodeli.
3. Numerički pokazatelji nejednakosti 3. Numerički pokazatelji nejednakosti
Koriste se da brojčano izraze stepen nejednakosti u raspodeli.
a) Gini koeficijentb) Koeficijent varijacijec) Standardna devijacija logaritmad) Atkinsonova mera dohodnih razlikae) Rang
a) Gini koeficijenta) Gini koeficijent
Gini (Džini) koeficijent se najčešće koristi za izražavanje nejednakosti.
Izračunava se po formuli:
Njegova vrednost se kreće izmedju: • 0 - potpuna jednakost, potpuna jednakost, • 1 - potpuna nejednakost.potpuna nejednakost.
b) Koeficijent varijacijeb) Koeficijent varijacije• To je drugi numerički pokazatelj nejednakosti.
Izračunava se kao:
Merenje se zasniva na odstupanju svih odstupanju svih dohodaka od proseka, dohodaka od proseka, tako da nije
osetljiv na promene u dohocima niti na promene u veličini stanovništva.
c) Standardna devijacija logaritma c) Standardna devijacija logaritma • Ovaj pokazatelj pridaje veći značaj promenama u
dohotku na donjem kraju lestvice, ali nije osetljiv na transfere koji se odvijaju medju bogatima.
• Za njegovo izračunavanje se koristi sledeća formula:
• gde je:
d) Atkinsonova mera dohodnih razlika d) Atkinsonova mera dohodnih razlika
• Ovaj pokazatelj meri nejednakost kroz gubitke u gubitke u blagostanju blagostanju koje društvo trpi zbog nerevnomerne raspodele.
• Npr. ako je A = 0.12 to znači da se isti nivo blagostanja mogao postići sa
88% ukupnog dohotka samo da je taj dohodak bio ravnomerno rasporedjen.
Nejednakost u Srbiji
NEJEDNAKOSTNEJEDNAKOST U SRBIJI U SRBIJI
1.1. Lorencova krivaLorencova kriva
2.2. GGini koeficijentini koeficijent
3.3. Decili Decili
NNema značajnijih promena u nejednakosti između ema značajnijih promena u nejednakosti između domaćinstava.domaćinstava.
Siromaštvo kada je nosilac domaćinstva žena je Siromaštvo kada je nosilac domaćinstva žena je nešto izraženije 8,3%, dok je siromaštvo kada nešto izraženije 8,3%, dok je siromaštvo kada je nosilac domaćinstva muškaracje nosilac domaćinstva muškarac je je 7,8%7,8%
Лоренцова крива
0
20
40
60
80
100
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
% домаћинстава
% д
ох
отк
а
20032007
Потрошња Потрошња 10%10% најбогатијих je најбогатијих je 5,55,5 пута већа у односу на пута већа у односу на 10%10% најсирома најсиромашшнијих нијих
Gini koeficijent Gini koeficijent
Gini koeficijent je ostao takoreći nepromenjen (0.27 u 2007., 0.26 u 2008.) što ukazuje na to da nema značajnihih promena u nejednakosti izmedju domaćinstava.
Potrošnja domaćinstva po decilima Potrošnja domaćinstva po decilima Pokazuje da je potrošnja srednje klase i najsiromašnijih
domaćinstava natprosečno rasla u odnosu na opštu populaciju Srbije
Ko su siromašni u Srbiji?
Najveći procenat siromašnih je u kategoriji nezaposlenih – 19,3%.
Procenat siromašnih u gradskim područjima je niži nego u ruralnim područjima.
Najugroženija su domaćinstva sa 6 i više članova
.
Ipak, procenat siromašnih domaćinstava sa šest i više članova smanjen je sa 13,5% na 10,9%.
Povećanje procenta siromašnih nalazimo kod 3-članih, 4-članih i 5-članih domaćinstava.
Najmanji je procenat siromašnih domaćinstava sa 3 i 4 člana
Najveći broj siromašnih nalazimo u kategorijama:
dece do 13 godina i
najstarijeg stanovništva – stari 65 godina i
više - 10,1%.
Rast BDP-aRast BDP-a od od 2003.2003. do do 2008. godine značajno je 2008. godine značajno je doprineo padu siromaštvadoprineo padu siromaštva, a onda kriza .., a onda kriza ..
PoPotrošnja srednje klase i najsiromašnijih domaćinstava trošnja srednje klase i najsiromašnijih domaćinstava je je natprosečno rasla u odnosu na opštu populaciju Srbijenatprosečno rasla u odnosu na opštu populaciju Srbije
3 streteška pravca Strategije za smanjenje siromaštva:
1. Dinamični privredni rast, sa naglaskom na otvaranju novih radnih mesta i povećanju zarada,
2. Sprečavanje nastanka novog siromaštva kao posledica restruktuiranja privrede,
3. Efikasna primena postojećih i definisanje novih programa, mera i aktivnosti usmerenih na najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe, naročito u najmanje razvijenim područjima.
Vlada planira da unapredi mere koje imaju cilj smanjenja siromaštva i bolju socijalnu inkluziju, sa naglaskom na osetljivim i marginalizovanim grupama stanovništva.
Prelazak sa koncepta smanjenja siromaštva Prelazak sa koncepta smanjenja siromaštva na koncept socijalne inkluzijena koncept socijalne inkluzije
• Ovaj prelazak je motivisan potrebom da se mere Vlade usklade sa politikama EU koje vode delotvornijoj socijalnoj koheziji.
• Zasnivaće se na unapređenju kvaliteta života svih društvenih kategorija i biće sastavni deo procesa evropskih integracija.
Животни стандард- куповна моћ
11.2
17
15
11.1
11
22
19
16
37
35
37
0 10 20 30 40
Србија
Мађарска
Хрватска
Бугарска
Румунија
Чешка
Словачка
Пољска
Ирска
Финска
Данска
БДП ППП/ст 000 $
Економска снага - БДП
12.8 15.3
45
25.5 22.7
59.5
31.3 34
137
4837.5
105
0
20
40
60
80
100
120
140
160
Србија Бугарска Румунија Хрватска Словенија Мађарска
млрд ЕУР 2001 2008
СРБИЈА СРБИЈА == 0,000,0033%% ЕУ ЕУ ГГ77==5454%%
БДП 2007.
ЕУ30%
Кина6%
Русија3%
Индија2%
Остали25%
САД26%Јапан
8%
УЗРОЦИ СИРОМАШТВА У УЗРОЦИ СИРОМАШТВА У СРБИЈИ СРБИЈИ
45
Транзициони макроекономски ефекти 2001-2008
Нето зараде
Продуктивност рада
БДП
Запосленост
80
100
120
140
160
180
200
220
240
260
280
300
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008
Ланчани индекси 2000=100
Транзициони модел привредног Транзициони модел привредног раста Србијераста Србије
1990. 2009.
БДП 100 85
Индустрија 100 51
• Привредни раст базиран на екстерном приливу капитала
• Јаз штедња-инвестиције• Девастација индустрије• Незапосленост• Селективне структурне
промене
БДП 5,2%Запосленост -0,6%
Зараде 13,7%Продуктивност 6,9%
Развојни ризик 1: Развојни ризик 1: демографскидемографски
Демографски Демографски дебалансдебаланс
Трендови – негативниПросечно 24.000 Просечно 24.000
становника мање становника мање годишњегодишње
Стопа фертилитета 33% испод нивоа просте репродукције
Сваки 6. старији од 65 год.
Пројекције становништва Србије до 2052. (3 варијанте)
6760
5000
5500
6000
6500
7000
7500
8000
1971 1991 2002 2027 2052
попис ниска средња висока
у хиљадама
Развојни ризик 2: пад индустријскеРазвојни ризик 2: пад индустријске
запосленостизапослености
Грански аспект
103
93
85
39
79
76
37
51
25
58
0 20 40 60 80 100 120
Прехрамбена
Текстилна
Металски комплекс
Хемијска
Машине и уређаји
u 000
2007
2001
Ишчезавање великих индИшчезавање великих инд.. система ВИСсистема ВИС
Год.
Градови – инд центри (више од
1000 радника)
ВИС
Запослени у ВИС
1990. 62 217 682.000
2009. 28 55 127.000
Развојни ризик 3: Развојни ризик 3: неконкурентност привреденеконкурентност привреде
Извоз по становнику
869
2785
15470
9410
2398
1869
0 2000 4000 6000 8000 10000 12000 14000 16000
Србија
Хрватска
Словенија
Мађарска
Бугарска
Румунија
у $
2007
2006
2005
Развојни ризик 4: социјалниРазвојни ризик 4: социјалниЛоренцова крива
0
20
40
60
80
100
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
% домаћинстава
% д
охот
ка
20032007
ППотрошњаотрошња 10% 10% најбогатијих најбогатијих 5,5 5,5 пута већа пута већа у односу нау односу на 10% 10% најсироманајсиромашшнијих нијих
Развојни ризик 5: Развојни ризик 5: образовниобразовни
Функционалност образовања
Аустрија
Финска
Данска
Бугарска
Румунија
СрбијаСловачка
ПољскаМађарска
ХрватскаЧешка
Словенија
Шведска
3
4
5
6
7
8
9
400 440 480 520 560 600
% Образовање у БДП
PISA-скорови
ГЛОБАЛНГЛОБАЛНАА РЕЦЕСИЈ РЕЦЕСИЈАА- - утицај на Србијуутицај на Србију
• Криза захватила цео Криза захватила цео регион ЈИЕрегион ЈИЕ
• Последице на Последице на Србију:Србију:– ЕфекатЕфекат sudden sudden
stop-astop-a – Рецесиони удари Рецесиони удари
на привреду због на привреду због пада инвестиција и пада инвестиција и пада извоза пада извоза
• Транзициони застој Транзициони застој Metodologija:IMF
Индекс финансијске кризе у Србији
-4
-2
0
2
4
6
8
2007:Q2 2007:Q3 2007:Q4 2008:Q1 2008:Q2 2008:Q3 2008:Q4
IKAC (Indeks of Capital Accaunt Groups)=FX+K+NEER+S
Пад БДППад БДП
Prognoza IMF - rast BDP
-0.3
6.1
5.1
3.4
2.5
0.5
-0.2
Zemlje u razvoju, 3.3
Centralna i Istočna Evropa, -0.4
-1
0
1
2
3
4
5
6
Oktobar 2008 Novembar 2008 Jan-09
Пад индустријских поруџбина
EУ-27
Бугарска
Немачка
Француска
МађарскаEA-16
Словачка
Србија
-55
-45
-35
-25
-15
-5
5
Aвг-2008 Сеп-2008 Окт-2008 Нов-2008 Дец-2008 Јан-2008
-месец у односу на месец претходне године-
МакроекономскиМакроекономски проблемипроблеми: :
1. Однос штедња-инвестиције
2. Инфлациони притисци
3. Одрживост курса
Однос штедња-инвестиције
0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 4.5 5 5.5 6 6.5 7 7.5
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
000 мил ЕУР
Штедња
Инвестиције
Спољни дуг
0
5
10
15
20
25
30
35
2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008
млрд ЕУР % БДП
0
10
20
30
40
50
60
70
80
BDP Dug-ukupan % BDP
СДИ 2000-2008
101
61
41
50
21
25
34
14
0 20 40 60 80 100 120
Пољска
Чешка
Мађарска
Румунија
Хрватска
Словачка
Бугарска
Србија
млрд $
Фискално прилагођавање Фискално прилагођавање 2009.2009.
Фискални јаз
0.9
-1.6
-2
-2.2
-2.5 -2 -1.5 -1 -0.5 0 0.5 1 1.5
2005
2006
2007
2008
% БДП
Фискални импулс од -3,5% Фискални импулс од -3,5% компезује пад тражње, не компезује пад тражње, не угрожава одрживост јавног дугаугрожава одрживост јавног дуга
Рационализација трошкова Рационализација трошкова државедржаве
Повећање ефикасности Повећање ефикасности наплате пореза (`сива зона`)наплате пореза (`сива зона`)
Финансирање кључних Финансирање кључних развојних инфраструктурних развојних инфраструктурних пројекатапројеката
Реформа пензионог и Реформа пензионог и здравственог системаздравственог система
Развојни приоритет у 2009: Развојни приоритет у 2009: Стварање конкурентног амбијентаСтварање конкурентног амбијента
РАНГРАНГ
ДРЖАВАДРЖАВА
Услови Услови пословањпословањаа
Оснивање Оснивање предузећапредузећа
ИздаИздавање вање дозводозволала
Радна Радна регулативарегулатива
Укњижавање Укњижавање имовинеимовине
ПлаћањПлаћање порезае пореза
РешавањРешавање споровае спорова
ЗатварањеЗатварањеПредузећаПредузећа
Србија 8686 9090 149149 110110 115115 121121 101101 103103
Хрватска 97 93 162 139 99 43 45 78
Мађарска 45 67 87 81 96 127 12 53
Бугарска 48 26 90 145 123 134 37 81
Румунија 46 100 103 57 62 88 90 72
Наплата спорних потраживања у Србији:
635 дана, 36 процедура, 30% вредности дуга
Светска банка, Duing business 2009.
The Global Competitiveness Index 2009–2010 (rankings The Global Competitiveness Index 2009–2010 (rankings and 2008–2009 comparisons) and 2008–2009 comparisons)
GCI 2009–2010 GCI 2008–2009 Country/Economy Score Rank*
1. Switzerland 5.60 2 2. United States 5.59 1 3. Singapore 5.55 5 4. Sweden 5.51 4 5. Denmark 5.46 3 6. Finland 5.43 6 7. Germany 5.37 7 8. Japan 5.37 9
