Umetniko stvaranje od turskih osvajanja do 1557. godine Sve do pada Smedereva (1459) umetniko stvaranje se nije gasilo u srpskoj kneevini, potom despotovini

Meutim, posle 1459. dolo je do zamiranja umetniko stvaranje u jednom periodu iz lako shvaljivih razloga: dolo je do opteg osiromaenja, bilo je potrebno vreme dok se pojedini stalei ili ugledni pojedinci nisu ekonomski oporavili, nekadanji glavni ktitori su ili izginuli u bojevima ili prebegli u susedne oblasti

Umesto njih, vei znaaj kao donatori stiu klirici, kako svetenici kao predvodnici grupa vernika, tako i visoki dostojanstvenici srpske crkve (npr. mitropolit Joanikije, mitropolit Visarion)

Poslednjih decenija XV veka i u prvim decenijama XVI veka, manastire su uglavnom obnavljali udrueni vernici po selima i hrianskim mahalama svojim prilozima

Bilo je i imunijih pojedinaca koji su bili ktitori hramova, uglavnom uglednici koji su sauvali privilegije i pod Turcima ali su ostali hriani

Oteavajaa okolnost je svakako bila zabrana podizanja novih hrianskih hramova, odnosno njihovo proirivanje pri obnovi

O graditeljima, ivopiscima, zlatarima tog doba znamo jako malo; umetnike poslove su obavljali uglavnom domai majstori mada su neki od umetnika pristizali i iz primorskih krajeva, preteno graditelja Takoe, javlja se prilian broj umetnika iz dananje severne Grke to je bilo uslovljeno irenjem granica i uticaja Ohridske arhiepiskopije na sever, to je bilo praeno otrim otporom srpskog klira

U to doba, u pogledu umetnikog stvaranja, neka podruja su se isticala: npr. oblasti Hercegovine, istono od Velike i June Morave i oko Skoplja (dakle, uglavnom oblasti udaljene od ratnih poprita)

Arhitektura

Do oivaljanja graditeljskih poduhvata, posle pada Smedereva, najpre dolazi u oblasti Hercegovine, to je znak brzog privikavanja na tursku vlast

Crkveni vrhovi nisu imali veu ulogu u obnovi jer se Peka patrijarija gasila posle propasti srpske drave a Ohridska arhiepiskopije nije ustalila svoju vlast sve je zavisilo od lokalne preduzimljivosti

Nepostojanje jedinstvene organizacije koja bi duhovno objedinjavala srpski narod odrazilo se i na neimarska shvatanja kod Srba velika stilska neujednaenost je oigledna (zidalo se onako kako su materijalne mogunosti dozovaljavale, uz nastojanje da se bar priblino ponove stari oblici, ili kako su to zahtevali ktitori ili lokalna tradicija)

Najrireniji tip graevina su jednobrodni hramovi sasvim pojednostavljenih oblika (pravougaoni prostor naosa, presveden poluobliastim svodom, nastavlja se sa istone strane oltarskim prostorom), koje su ponekad mogle da dobiju i sloenije forme U ovom razdoblju gotovo nikako nema obnovljenih hramova koji podseaju svojim oblicima na srpske crkve nastale tokom XIII veka (izuzetak je crkva sv. Nikole u selu Trijebanj kod Stoca)

Ima dokaza da je bilo i graditelja iz primorskih krajeva, tradicija se odravala ali su se postupno tanjile stvaralake moi neimara

Slikarstvo

I slikartsvo je u krizi tokom prvog veka turske vlasti (jedan deo srpskih zemalja je i dalje bo ratno poprite, mali broj graevina se obnavljao pa za ivopisce nije bilo posla, bogati donatori su nestali, a visoki klir je osiromaio) U obnovi umetnikog ivota prednjaile su oblsti na jugu u kojima se Turska vlast ustalila a ekonomske prilike popravile (oko Ohrida, oko Prespe i u Pelagoniji, zatim oko Skoplja, u junoj i istonoj Srbiji, kasnije i u Hercegovini)

Smanjio se broj domaih slikara, a i oni koji su postojali bili su ogranienog talenta

Pored domaih, javljaju se i slikari iz dananje severne Grke i iz raznih primorskih ateljea

Razliito poreklo pisaca nije donelo znaajnije novine u srpsko slikarstvo. Grki slikari su retko pokazivali tematsko i ikonografsko bogatsvo jer su bili ogranieni malim zidnim povrinama i jednostavnou srpskih naruilaca

Ikonografski repertoar nije doiveo nikakve izmene uobiajene stojee figure u prvoj zoni, zatim scene velikih praznika i Stradanja Hristovih, ponekad i kompozicija Stranog suda u priprati

Kult svetih ratnika, ojaan krajem XIV veka, odrava se i dalje: slikaju se Sv. Sava i Simeon Srpski, dok drugi lokalni kultovi nisu doli do izraaja. Nekada se pokuavalo ojaanje kultova ktitora

U tematiku nije uveden neki nov ili neobian sadraj u pripratama se slikaju ciklusi posveeni patronu hrama U godinama oko 1500. nedostajalo je dobrih majstora i u Hercegovini, a domaih slikara je bilo malo pa su se neki ktitori obraali majstorima sa Primorja

Poznat je uveni slikar Onufrije (Skoplje) koji je u onovremenom slikarstvu ostvario osoben stil unosei u njega neke zapadnjake crte prihvaene preko Venecije

Najlepa sauvana ikonopisna ostvarenja tog perioda su dve graanike ikone: prva je neobino velika, a prikazan je Hristos na prestolu sa jevaneljem i dvanaestoricom apostola, a u donjem delu okvira naslikan je portret mitropolita Nikanora (koji je naruilac ikonopisa); druga je manja, ikona Bogorodice na prestolu sa malim Hristom, s prorocima