UNIVERZITET EDUKONSFAKULTET POSLOVNE EKONOMIJESREMSKA KAMENICA   

SEMINARSKI RAD

IZ PREDMETA USLUGE U OSIGURANJU

UPRAVLJANJE RIZICIMA

Mentor: Student:Dr.Jova Miloradić                                                                                      Marko Barna Broj indeksa 128/13

SADRŽAJ:

UVOD

1. Ideja rizika…………………………………………………………….42. Izvori rizika……………………………………………………………53. Pojam upravljanja rizicima…………………………………………..64. Elementi upravljanja rizicima (faze)………………………………...75. Tehnike utvrđivanja rizika…………………………………………...86. Vrste osiguranja ………………………………………………………106.1 Odabir osiguravajućeg agenta………………………………………..10

6.2 Dodatne koristi…………………………………………………………11 6.3 Životno osiguranje……………………………………………………...11 6.4 Socijalno osiguranje……………………………………………………11 6.5 Zdravstveno i osiguranje od nesreće………………………………….12 7. Penzioni planovi…………………………………………………………12

ZAKLJUČAK

UVOD

Životi ljudi su prepuni rizika ,sve od trenutka rođenja. Izreka da nikada ne znamo šta nam može doneti sutra posebno je istinita u preduzeću. Svaki poslovni potez ,a I celokupno upravljanje preduzećem ,vezano je za mogućnost rizika . Ako preduzetnici zanemaruju rizik ,verovatno će se spotaknuti ,samo suočavanje sa rizikom može povećati izglede za opstanak I rast . Za kvalitetno upravljanje rizicima I osiguranje ,potrebno je poznavati izvore rizika (koji nam omogućuju lakše uočavanje rizika),nakon toga sam predstavio elemente koji govore da kroz faze baratamo sa potencijalnim rizikom (a samim tik kako I da sprečimo njegov nastanak),I nezobilazne tehnike utvrđivanja rizika koje nam paralelno sa fazama daju dodatne olakšice.

3

1. IDEJA RIZIKA

Složenost rizika možemo videti već u samom definisanju. U svom osnovnom značenju rizik je opasnost od nastanka ekonomski ili društveno štetnog događaja koji podrazumeva osiguravačevu obavezu da nadoknadi štetu ,odnosno isplati osiguranu svotu u skladu sa uslovima osiguranja U praksi se pod rizikom podrazumeva I predmet osiguranja kao što je ,na primer ,lice za koje je zaključeno osiguranje od posledica nesrećnog slučaja ,zgrada osigurana od požara ,brod I teret koji se prevozi I tako dalje..Vidljivo je da svi ovi rizici imaju nešto zajedničko ,a to je da se njihovo nastupanje nije moguće predvideti. Zato bi bilo dobro znati kako se može upravljati rizicima ,da bismo donekle imali kontrolu nad faktorima koji nas ugrožavaju.-Što se same ideje tiče osnovni rizici se mogu svrstati u nekoliko vrsta..

Rizici se mogu razvrstati u tri glavne vrste:

- Čisti rizik – je onaj koji može da rezultira gubitkom ili bez gubitka ,ali nema mogućnosti dobitka . Takvi rizici su rizik od požara ,krađe,saobraćajne nesreće I sl. Preduzetnik ne može gotovo ništa učiniti da bi uklonio pravi rizik.

- Špekulativni rizik – za razliku od čuistog rizika kojim preduzetnik može ,samo izgubiti ,sa špekulativnim rizikom ,preduzetnik može ili izgubiti ili dobiti . Na primer,preduzetnik može ulagati u nekretnine uz izglede da će njihova vrednost porasti,ali neke nepredviđene okolnosti mogu da smanje vrednost nekretnina . Ovakvo ulaganje je špekulativno ,jer preduzetnik izlaže posao gubitku a ne sudbina .

- Temeljni rizik – ovaj rizik se razlikuje od čistog I špekulativnog ,zbog svoje bezličnosti ,odnosno kod temeljnih rizika nema odabranih .To je rizik koji ne zahvata jedan posao a zaobilazi drugi ,naprotiv temeljni rizik zahvata sve poslove . Ovakvi rizici nastaju zbog ekonomskih ,političkih ,prirodnih I drugih sila .Neki izvori temeljnog rizika su poplave,potresi,rat ,inflacija I dr.

Možemo navesti kako to izgleda sa aspekta preduzetnika. Za preduzetnika rizik predstavlja ,mogućnost finansijskog gubitka . Finansijski gubitci se mogu pojaviti u banci ili u izveštaju o dohotku. Na primer:

- Smanjeni prihodi od prodaje- ako na primer fabrika izgori u požaru ,proizvodnja se obustavlja dok se fabrika ne izgradi ,u međuvremenu su prihodi izgubljeni..

- Povećani rashodi poslovanja- požar može prouzrokovati da preduzetnik fabriku preseli u privremeni ali skuplji proctor .

- Smanjena imovina- krađa zalihe ,imovine ili veći kupac koji preduzetniku duguje novac može objaviti stečaj .

- Povećana dugovanja- preduzetnik može da ne izvrši isporuku po ugovoru ili da izgubi parnicu.

4

2. IZVORI RIZIKA

Budući da se ovde radi o uvodu u rizik I o najširim mogućim okvirima ispoljavanja opasnosti ,opredeljujemo se za podelu Vilijamsa,Smita I Janga:

Fizičko okruženje – nesumnjivo predstavlja osnovni izvor nastanka rizika. Na primer,zemljotres,suša ili preobilna kiša koji dolaze iz okoline mogu dovesti do krupne štete. Mogućnost da se u što većoj meri razume okruženje I uticaj koji preduzeće ili pojedinac imaju na njega ,kao I obratno ,uticaj koji na njih okruženje ima ,jeste ključno stanovište ovog izvora rizika. Fizička sredina može takođe predstavljati jedan od preduslova za rad ,kao što je,na primer zemljište osnovno sredstvo u poljoprivredi ,a vremenske prilike nezaobilazan činilac za razvoj turizma.

Društveno okruženje – u smislu običaja I vrednosti ,ljudskog ponašanja ,društvenih struktura I ustanova ,te njihovih promena I razlika u različitim sredinama predstavljaju naredni izvor opasnosti .

Političko okruženje - predstavlja važno izvorište rizika već u okviru unutrašnjih okvira u zemlji . Novoizabrana vlast može pokrenuti promene sa dramatičnim posledicama po pojedine organizacije ,kao što su ukidanje državnih subvencija ,donošenje strogih propisa o radu sa opasnim materijama ili čak nacionalizacija . Na nivou međunarodnih odnosa ovaj činilac ima još složeniji uticaj. Neke vlade mogu imati izuzetno nepovoljan uticaj na poslovanje oduzimajući inostranu imovinu ili drastično menjajući poresku politiku . Naravno političko okruženje ,takođe ima I pozitivan uticaj,odgovarajućom fiskalnom I monetarnom politikom ,usvajanjem naprednih zakona ili obrazovanjem stanovništva .

Zakonsko okruženje – sa stanovišta jedne zemlje može stvarati neizvesnost I proizvoditi poslovne rizike . Čak I u razvijenim zemljama ima primera da se država previše upliće u preduzetništvo ,bilo neposredno,bilo posredno ,na primer,prestrogim zakonima I prevelikim kaznama . Stanje se usložnjava na međunarodnoj ravni zbog toga što se zakonski uslovi po različitim zemljama mogu veoma mnofo razlikovati . Povoljno delovanje zakonskog okruženja postoji kada je ono takvo da se njime čuvaju prava pojedinaca I preduzeća I kada zakonski system obezbeđuje stabilizirajući uticaj na društvo.

Radno okruženje – podrazumevajući tu procese I postupke preduzeća,poslovnim ljudima obezbeđuje dobitak,jer je ono mesto gde se stvaraju proizvodi I usluge na osnovu kojih preduzeće posluje uspešno ili propada . Ono takođe donosi mnoge vidove nesigurnosti I opasnosti . Postupci preduzeća za pribavljanje I otpuštanje radne snage mogu proizvesti rizik zakonske odgovornosti . Dalje,proizvodni process stvara opasnosti od povreda radnika ,otvarajući takođe mogućnosti nanošenja šteta životnoj sredini.. Međunarodni poslovi recimo mogu pretrpeti gubitak zbog neizvesnosti koje sa sobom nosi nepouzdana prevozna mreža.

5

Privredno okruženje – je u tesnoj vezi sa političkim ambijentom . Međutim snažan rast svetskog tržišta ,stvorio je takvo okruženje koje nadmašujer uticaje bilo koje pojedinačne vlade . Odluke vodećih svetskih sila mogu ,na primer imati dejstva na tržište kapitala ,ali je pun nadzor nad njim ipak iznad nivoa samo jedne zemlje ma koliko ona bila moćna . Inflacija ,recesija ili depresija su sastavni činioci nezavisnog svetskog reprodukcionog procesa . Na mesnom nivou ,kamatne stope,kreditna politika ili neke druge makroekonomske veličine mogu značiti nezaobilazan rizik za poslovanje brojnih preduzeća .

Spoznajni ili saznajni činilac – se često zanemaruje. Naime,upravljači rizicima koji prate kretanja iz raznih oblasti ,bave se poslovnim obrascima I praksom ,nisu uvek sveznajući niti nepristrasni . Njihova sposobnost da razumeju ,spoznaju ,izmere I procene razne podatke daleko je od savršene . Stoga se kao važan izvor rizika u preduzeću neretko javlja razlika između opažanja I stvarnosti . Spoznajni činilac je izvor rizika pun izazova . Istraživač mora što bolje procenjivati uticaj neizvesnosti na preduzeće I njegov rad I imati što veću mogućnost saznavanja najrazličitijih rizika.

3. POJAM UPRAVLJANJA RIZICIMA

Pod pojmom upravljanje rizicima podrazumevamo jednu od suštinskih pretpostavki savremenog poslovanja u mnogim delatnostima . Preduzeće,ustanove porodice,pojedinci,svi su izloženi mogućnostima nastanka šteta od prirodnih nepogoda narazličitijih nezgoda,bolesti,smrti I tako dalje. Upravljanje rizicima je nauka koja omogućava da se što lakše savladaju njihove ekonomske posledice . Upravljanje ricizima je nastalo nakon Drugog svetskog rata . U periodu (1955-1964) godine stvorena je ova naučna grana ,kako u akademskim raspravama ,tako I u svakodnevnoj primeni. Otuda ona ima izuzetno veliki može se reći nezaobilazni uticaj na mnoge poslovne aktivnosti I procese. Na njen razvoj uticale su različite upravljačke funkcije u preduzećima . Napomenuo bi da je važna uloga I pravnika I advokata koji su određivali upravljanje opasnostima iz oblasti odgovornosti.,Ali I stručnjaci za proizvodnji su sa svoje strane određivali razvoj strategije za nošenje sa rizicima koji su nastajali iz osnovne delatnosti preduzeća,… Važno je napomenuti da se u šezdesetim godinama dvadesetog veka I kasnije veća preduzeća ,primenjujući obrazac upravljanja rizicima ,sve više počinju koristiti I druge vidove zaštite sem osiguranja . Upravljači rizicima otkrivaju da osiguranja ne zadovoljava baš u svakom slučaju posebne potrebe njihovih organizacija ,kao I da praćenjem unutrašnjih delatnosti mogu nadzirati uticaj opasnosti I neizvesnosti na preduzeće . Na primer neka velika preduzeća su ustanovila das u sposobna da predviđaju izvesne vrste šteta kao I osiguravači ,što je rezultiralo primenom samoosiguranja . Na drugim mestima delatnost na sprečavanju nastanka šteta pokazala se kao izuzetno delotvorno sredstvo u borbi sa pratećim opasnostima..

6

4. ELEMENTI UPRAVLJANJA RIZICIMA (faze)

Pod pojmom upravljanja rizicima ,neophodno je objasniti sledeće četiri faze:

1. Prepoznavanje odnosno utvrđivanje rizika 2. Ocena dejstva rizika (merenje ili vrednovanje) 3. Odabir tehnika upravljanja rizicima 4. Primena tehnika,praćenje rezultata I preispitivanje rešenja

*Prva faza je izuzetno važan polazni činilac prilikom sprovođenja procesa upravljanja rizicima. Ako opasnosti ne izdvojimo I ne prepoznamo ne možemo ni odabrati uspešne metode kojima se možemo suprotstaviti I umanjiti posledice njihovog ostvarivanja . Važno je prepoznati one opasnosti koje najviše prete određenom licu.

*Kad je u pitanju druga faza ,važno je istaći da ima nezaobilaznu ulogu u celokupnom procesu upravljanja rizicima I da se sprovodi posle ili uporedo sa fazom utvrđivanja rizika. Zadatak merenja rizika jeste utvrđivanje njihove pretpostavljene učestalosti I težine posledica ,kako neposredno u izgubljenoj imovini tako I posredno izgubljenim dobitkom ili nekim drugim pokazateljem. Dakle važno je istaći to da nakon što se prepoznaju opasnosti ,razvrstavaju se po tome koliko se često očekuje njihovo ostavarivanje I koju visinu šteta bi mogle prouzrokovati

*Treća faza će reći kako odabrati tehnike upravljanja rizicima ,kojima se opasnosti otklanjaju ili im se dejstvo smanjuje . To ćemo utvrditi na osnovu izveštaja o prethodne dve faze. Sva preduzeća se suočavaju sa nepredviđenim I neočekivanim štetama . Plaćanje premije osiguranja,plaćanje neosiguranih šteta iz vlastitih sredstava ,plaćanje ugradnje uređaja za zaštitu od požara ili troškovi za obuku zaposlenih kako bi se smanjili razni rizici ,sve su to izdaci nastali kao posledica izloženosti opasnostima.

*I u četvrtoj fazi pošto su svi mogući izvori šteta prepoznati I sproveden plan suočavanja sa njima odgovorno lice mora redovno pratiti dejstvo odabranih tehnika upravljanja rizicima kako bi bilo sigurno da one zadovoljavaju tekuće potrebe preduzeća. Neophodnost neprekidnog preispitivanja odabranih rešenja proističe iz činjenice da se u svakom poslu uslovi menjaju : Nabavlja se nova imovina ,postojeća imovina postepeno gubi vrednost,nivo zaliha se smanjuje ili povećava ,uvode se novi proizvodni procesi ,na tržište se izbacuju novi proizvodi ,odnosno usluge ,prisutan je stalni priliv I odliv radne snage,..

7

5. TEHNIKE UTVRĐIVANJA RIZIKA

Važno je istaći da se u preduzećima neprekidno nastojalo meriti I nadzirati rizike koji ugrožavaju. Razvitak finansijske I elektronske tehnologije obogatio je izbor tehnika utvrđivanja rizika ,nudeći važne nove mogućnosti. Polazeći od brojnih I različitih izvora opasnosti ,neophodno je primeniti primerene tehnike za njihovo utvrđivanje . Upravljači rizicima koriste sledeće pristupe:

a) Primena kontrolnog popisa ,odnosno ujednačenih upitnika za izloženost štetama

Važno sredstvo koje pomaže da se utvrdi postojanje rizika jeste kontrolni popis izloženosti štetama . Njime se pobliže navode brojni mogući izvori nastanka šteta,od fizičkog uništenja imovine pa do zakonske odgovornosti . Kod svake stavke na ovom svojevrsnom podsetniku ,odnosno upitniku nalazi se pitanje o mogućnosti dešavanja šteta . Dosledno korišćenje kontrolnih popisa smanjuje verovatnoću previda važnih izvora opasnosti.

*Druga vrsta kontrolnih popisa izloženosti štetama usresređuje se na pojedine vrste izvorišta opasnosti . Na primer,takva lista se može sačiniti samo za automobile koje koristi preduzeće . Tada se uvažavaju rizici od fizičkih oštećenja ,odnosno uništenja auta I rizici od odgovornosti prema trećim licima njegovom upotrebom ,iz čega proističe sadržaj kontrolnih ,često veoma opširnih pitanja u upitniku

b) Analiza finansijskih izveštaja

Naredna tehnika za utvrđivanje opasnosti jeste analiza finansijskih izveštaja . Primenom ove metode ispituju se sve stavke koje čine bilans stanja ,bilans uspeha,tokove gotovine I ostale finansijske izveštaje koji prate rad preduzeća ,naravno sa stanovišta opasnosti koje mogu ugroziti njegovo poslovanje . Uključenjem dodatnih činilaca ,kao što su planovi ulaganja ,dugoročne prognoze razvoja ili strateški planovi rasta preduzeća ,ova tehnika omogućava predskazivanje rizika koji trenutno ne postoje ali koji bi u doglednoj budućnosti mogli ugroziti poslovanje.. Na primer ,svaki bilans sadrži stavku građevine u vlasništvu preduzeća . U prilogu izveštaja mogu biti navedene zgrade koje se zakupljuju ,dok se buduća gradnja obuhvata planovina ulaganja ili strateškim planovima razvoja. Kada se odrede sadašnje I buduće poslovne zgrade ,mogu se razmatrati rizici vezani za njih . Izloženost štetama na građevinskim objektima obuhvata zizike izdatka za troškove opravke samih zgrada ,nameštaja I ostale opreme koja je u njima smeštena ,gubitak koji nastaje zbog nekorišćenja objekta ,kao I štete licima na radu ili koja se zateknu u zgradi za vreme nastanka štetnog događaja.

v) Izrada nacrta tokova u poslovanju

Nacrti tokova u poslovanju takođe se koriste kao tehnika za utvrđivanje rizika . Nacrt predstavlja obrazac koji prikazuje proticanje materijala ,obaveštenja ili ljudi kroz neki system . Njegova

glavna svrha je prepoznavanje poslova koji se dešavaju u preduzeću ili drugom sistemu ,što se prikazuje crtežima . Koriste se za prikazivanje procesa,njihovo poboljšavanje ili ustanovljavanje mogućih uskih grla I drugih poteškoća.g) Analiza poslovnih ugovora

Isto predstavlja tehniku za utvrđivanje rizika . Na primer sasvim je uobičajeno da se ugovorima određuje koja strana snosi štetu ako do nje dođe . Tako,preduzeće koje ulaže u podizanje građevine može zahtevati od izvođača radova das nosi troškove odgovornosti prema trećim licima nastalim tokom gradnje ,ćime na njega prebacuje teret mogućih obaveza .Ovakva ugovorna odgovornost se sreće I u kupoprodajnim ugovorima ili u ugovorima o zakupu . Bilo bi savršeno kada bi se svesnom odlukom proisteklom iz pregovaranja utvrdilo ko snosi posledice različitih opasnosti nastalih delovanjem svake od strana iz poslovnog ugovora . U svakom slučaju važno je istražiti sve ugovore koji sun a snazi u analiziranom preduzežu ,tako da se moguće opasnosti otkriju pre nego što se ostvare . Ispitivanje poslovnih ugovora može otkriti područja izloženosti rizicima koja nisu vidljiva iz provere tekućeg rada ,odnosno poslovanja preduzeća.

d) Pregledi na licu mesta (neposredne posete objektima I drugim mestima gde se odvija delatnost)

Jedna od tehnika za utvrđivanje rizika jesu I pregledi na licu mesta . Bez obzira na primenu svih prethodno navedenih tehnika ,može se desiti da se neke opasnosti ne ustanove . Stoga ne neophodno da upravljač rizicima povremeno obilazi različita mesta I odeljenja u preduzeću . Tokom obilazaka može biti izuzetno važno razgovarati sa rukovodiocima pojedinih delova organizacije I ostalim zaposlenima o delokrugu njihovih poslova I odgovornostima . NA taj način stiče se bolji uvid u tekuće I moguće izloženosti opasnostima. Primenom ove tehnike upravljač rizicima doznaje šta se stvarno dešava u pogonu ,što je ponekad čak u suprotnosti sa saznanjima I obaveštenjima uprave.

đ) Statistička analiza prošlih šteta

Može često biti korišćena u svrhu prepoznavanja I izdvajanja rizika .Podaci o štetama se u većim preduzećima često vode u informatičkim sistemima ,a koriste ih uprava ,stručni savetnici ,istraživači,upravljači rizicima I druga zainteresovana lica . Savremeni način praćenja šteta ,podrazumeva da se one istražuju po uzrocima ,mestima ,visini ,radnicima koji su u njima učestvovali I drugim važnim elementima. Statistički podaci obezbeđuju upravljaču rizicima da roceni pravce kretanja proteklih šteta I da ta iskustva istovremeno uporedu sa sličnim preduzećima . Učestalost jednih te istih šteta će ga sigurno uputiti da obrati pažnju na uzrok ,ted a recimo ,organizuje bezbednosnu obuku za potencijalno ugrožene radnike

9

6. VRSTE OSIGURANJA

Da bi se zaštitilo od požara, oluje i drugih prirodnih nepogoda, preduzeće kupuje imovinsko osiguranje. Ova vrsta osiguranja pokriva takvu imovinu (zgrade, opremu, zalihe). Da bi smanjili namerno uništenje imovine, osiguravatelji tradicionalno određuju nominalnu vrijednost polise ispod knjigovodstvene vrijednosti imovine.

Druga važna vrsta osiguranja je osiguranje od odgovornosti na primer, kupac može tužiti proizvođača jer se povredio dok je koristio njegov proizvod.

Ključne osobe presudne su za uspeh svakog preduzeća. Neki preduzetnici kupuju životno osiguranje ključne osobe da njihovi naslednici ne bi morali prodati poslove radi plaćanja poreza na imovinu.

Ako se malo preduzeće zatvori zbog nepogode kao što je požar, preduzetnik može zaštititi posao od gubitka imovine. Ali da bi nastavio poslovati nakon obnove, preduzetnik prvo mora platiti redovite troškove kao što su plate zaposlenima, poreze, kamate i dr.- iako nema nikakve prodaje.Da bi se zaštitio od takvih gubitaka, preduzetnik može kupiti osiguranje za prekid poslovanja.

Za zaštitu od krađe i prevara koje bi učinili zaposlenici, preduzeće može kupiti garanciju vernosti od garancijskih društava. Normalna vrednost takve polise ograničena je na iznos novca odnosno vrednosti dobara koja su dostupna zaposlenicima.

Primer1: Otac ima sina koji je upao u loše društvo, sin je uhvaćen u krađi i poslan je u popravni dom. Nakon izlaska na slobodu sin ne može dobiti zaposlenje zbog svoje prošlosti. Da bi se sin rehabilitirao, mogao sam sebe izdržavati i povratio samopoštovanje, mora dobiti zadovoljavajuću radnu ocjenu. Otac moli prijatelja da mu zaposli sina kako bi se pokazalo da je mladić pošten. Prijatelj ga odbija strahujući da bi i on mogao pretrpeti gubitak. Otac se tada pismeno obavezao da će nadoknaditi svaki gubitak do kojeg bi moglo doći zbog mladićevog nepoštenja. Na osnovu toga prijatelj unajmljuje mladića.

Ovaj sporazum je ugovor o ličnoj garanciji iz vrste poznate kao garancija vernosti . Zagarantovana je obaveza sinovo poštenje. Strane ovog ugovora su otac, sin i prijatelj koji zapošljava mladića. Rizik je eventualnost nastanka gubitka zbog mogućeg sinovog nepoštenja.

1 Nicolas.,S., «Menadžment malog preduzeća», Izdavač: Mate, Zagreb

10

6.1 Odabir osiguravajućeg agenta

Preduzetnik može lako kupiti program osiguranja koji najbolje odgovara njegovim vlastitim potrebama i potrebama posla. Ali za to mu je potrebna stručna pomoć osiguravajućeg agenta. Osiguranje je tako složeno područje da ga samo mali broj preduzetnika razumije.Ova dva primera pokazuju koliko je bitan savet stručnjaka :

Primer: Vlasnik male prodavnice odeće zabrinuo se nad računom koji mu je stigao od osiguravajućeg društva. «Ove premije me ubijaju. Moram imati osigurano sve pod suncem nebeskim, uključujući i moje zlatne zube. Imam toliko različitih polisa osiguranja da se ne bi čudio da je poneka stvar pokrivena dvema polisama».

Primer: Vlasnica prodavnice robe uvezene iz Indije, kao da ima baš suprotan problem. «Pre šest mjeseci provalili su mi u prodavaonicu, a ja još uvek pokušavam dobiti novac od moga osiguravajućeg društva. Oni kažu da moja polisa pokriva pljačku a ne provalu. Zar to nije ista stvar»? Jedan od načina da preduzetnik odabere sposobnog osiguravajućeg agenta je da pita banku ili pravnike koji najčešće znaju koji agenti nude sveobuhvatnu uslugu prodajući sve vrste osiguranja, obuhvatajući osiguranje od požara, od odgovornosti, zravstveno i životno osiguranje.Alternetiva sveobuhvatnoj usluzi je delimična usluga kod koje je agent specijalizovan samo za jednu vrstu osiguranja. Ova alternativa je manje privlačna nego sveobuhvatna usluga.Uopšteno, najbolje je izabrati nezavisnog agenta koji zastupa više osiguravača. Nezavisnost agentu omogućuje da potraži polise koje najbolje udovoljavaju poduzetničkim potrebama.

6.2 Dodatne koristi

Osim vrsta osiguranja koje zaštićuju posao od vanrednih finansijskih gubitaka, drugi tipovi osiguranja zaštićuju zaposlenog. Često zvane dodatnim koristima, ove vrste osiguranja zaposlenog, obuhvataju životno osiguranje, socijalno osiguranje, zdravstveno i osiguranje od nesreća.

116.3 Životno osiguranje

Životno osiguranje zaštićuje porodicu od gubitka dohotka usled prerane smrti osiguranika. Osnovni oblik životnog osiguranja je osiguranje na određeno vreme. Ono pruža samo zaštitu, odnosno, nema plana štednje povezanog sa polisom osiguranja. Premija je tačno tolika da pokrije tražnju za slučaj osiguranikove smrti plus troškove osiguravača i profit.

Osiguranje na određeno vreme vredi samo ugovoreni broj godina, nakon čega osiguravatelj može zaračunati veće premije ili čak uskratiti osiguranje.

Druga vrsta životnog osiguranja je osiguranje za ceo život, ponekad zvani normalni ili obični život. Razlikuje se od osiguranja na određeno vreme po tome što se premije plaćaju kroz ceo zaposlenikov život, a polisa se isplaćuje u potpunosti u slučaju smrti osiguranika. Osiguravač ne može uskratiti osiguranje tokom života zaposlenog sve dok se premije redovito uplaćuju.Svaki od stotine različitih planova životnog osiguranja varijacija je osiguranja na određeno vreme ili osiguranja za ceo život.

6.4 Socijalno osiguranje

Socijalno osiguranje je vrsta obaveznog minimuma osiguranja u nadležnosti federalne vlade.Ona obezbjeđuje porodicama dohodak da prežive kada osiguranik umre, ode u penziju ili postane nesposoban za rad. U današnje vreme socijalno osiguranje pokriva gotovo sve zaposlene u zemlji.S obzirom na to da je socijalno osiguranje obavezno, ekonomisti uplate socijalnom osiguranju često smatraju porezom a ne premijom.

6.5 Zdravstveno i osiguranje od nesreće

Zdravstveno i osiguranje od nesreće štiti zaposlenike od visokih troškova bolničkog lečenja i zdravstvenih usluga. Osim plaćanja ovakvih računa, zdravstveno i osiguranje od nesreće često nudi i još neke koristi kao što su2:

Nadnice do 26 sedmica ako zaposlenik ne može raditi zbog bolesti ili nesreće Postotak nadnice ako zaposlenik postane trajno fizički nesposoban te više ne može

raditi Jednokratna isplata ako je zaposlenik osakaćen

7. PENZIONI PLANOVI

2 Emmett. J. V. & Therese. M. V. «Osnove osiguranja i upravljanje rizicima» str. 29-4012

Osim zaštite svoga posla od nepoznatog, preduzetnici se mogu zaštititi od rizika finansijskih poteškoća kada odu u penziju . Bez solidnog penzijskog plana velika je verovatnoća od rizika finansijskih poteškoća.Penzijski planovi prvi put su se pojavili 1940-tih godina i od tada su postali preko potreban deo nacionalnog penzionog sistema. Ekonomisti često ovaj sistem smatraju tronošcem koji podupire tri izvora mirovinskog dohodka3:

Socijalno osiguranje - U Americi npr. gotovo svi Amerikanci mogu računati na primanja od socijalnog osiguranja kad odu u penziju . Ali za ljude koji nemaju drugih prihoda, ta primanja ne nude ništa više od gole egzistencije.

Lična ušteđevina – Ovaj izvor mirovinskog dohotka izvan je dosega mnogih preduzetnika i njihovih zaposlenih.

Penzijski programi – Ovaj treći izvor penzijskog dohotka nudi najbolja i najpouzdanija sredstva koja garantuju finansijski udobnu penziju .

Za razliku od velikih korporacija, malo je preduzetnika koji mogu opravdati koštanje privatnog penzijskog plana, bilo za njih ili njihove zaposlene. Vlastiti penzijski planovi najbolje funkcionišu sa velikim brojevima novca i zaposlenih. Ali za mala preduzeća:

Koštanje administriranja penzijskim planom bilo bi neproporcionalno visoko Novac za penzije , uložen drugdje radi zarade povrata, bio bi beznačajan jer mala grupa

znači i mali penzijski fond Novootvorena mala preduzeća često propadaju, čineći svoje penzione planove, ako

uopšte postoje, ranjivijima na skončanja nego što su oni koje imaju velike korporacije.

ZAKLJUČAK :

3 Nicolas.,S., «Menadžment malog preduzeća», Izdavač: Mate, Zagreb

13

Preduzetnici moraju zaštititi sebe i svoje poslove od svih nepredviđenih događaja koji bi mogli ugroziti opstanak ili sprečiti rast. Četiri su načina postupanja sa rizikom:

o Otkloniti riziko Sam apsorbovati rizik o Prevencijom spriječiti nastajanje štetnog događajao Preneti rizik na druge

Da bi se odlučio koji pristup koristiti, preduzetnik mora uz pomoć osiguravajućeg agenta ili brokera analizirati svoju izloženost riziku. Program upravljanja rizikom stvoren takvom analizom treba:

o Tačno odrediti rizike koji bi mogli prouzročiti novčane gubitkeo Proceniti koliko bi ozbiljni mogli biti takvi gubicio Odabrati najbolji način postupanja sa tim rizicima

Najbolji osiguravajući agent je samostalni agent koji nudi sveobuhvatnu uslugu osiguranja.Penzioni plan treba biti deo glavnog plana penzionisanja svakog poduzetnika.

14

LITERATURA:

Dr Jova Miloradić Tehnologija osiguranja ,Beograd 2010 Dr Jova Miloradić Ekonomika osiguranja,Beograd 2010 Dostić.,M., «Menadžment malih i srednjih preduzeća» Izdavač: Ekonomski fakultet Emmett. J. V. & Therese. M. V. «Osnove osiguranja i upravljanje rizicima» str. 29-40 Internet, http://blog.24casa.com Nicolas.,S., «Menadžment malog preduzeća», Izdavač: Mate, Zagreb