Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geoloki fakultet

PREGLED IZDANJA 2012

MONOGRAFSKE PUBLIKACIJE

PERIODINE PUBLIKACIJE

Centralna Biblioteka uina 7, Beograd

MONOGRAFSKE PUBLIKACIJE 2012

Pregled izdanja 2012.

5

Sneana Aleksandrovi ZBIRKA ZADATAKA IZ ELEKTROTEHNIKE U RUDARSTVU

Zbirka predstavlja udbenik za bolje i razumljivije savladavanje raunskih i laboratorijskih vebi iz predmeta Elektrotehnika u rudarstvu, koji sluaju studenti IV semestra Rudarskog odseka, svih studijskih programa Rudarsko geolokog fakulteta u Beogradu. Pri pisanju udbenika uzeta je u obzir obimna i raznovrsna literatura iz ove oblasti, kao i skripta autora, napisana za istoimeni predmet i zasnovana na linim iskustvima u radu sa studentima. Osim studenata kojima je namenjena, knjiga moe korisno posluiti i irem krugu italaca, naroito studentima fakulteta i viih kola na kojima se nastava iz osnova elektrotehnike izvodi po slinom programu, kao i inenjerima iz prakse, kojima moe posluiti kao koristan prirunik. Gradivo u ovom udbeniku grupisano je u etiri poglavlja: 1.Elektrostatika, 2. Jednosmerne struje, 3. Elektromagnetizam i 4. Naizmenine struje.

Na poetku svake metodske jedinice dati su osnovni izrazi, koriteni u reavanju zadataka. Zadaci iz svake oblasti u potpunosti prate i usaglaeni su sa gradivom iz predmeta Elektrotehnika u rudarstvu.

Katarina Bogievi, Draenko Nenadi PRKTIKUM IZ UPRDNE MRFLGIE FSILNIH KIMNJK

Prktikum iz prdmt Uprdn mrflgi fsilnih kimnjk prdstvl prktin i svrmn prirunik ki studntim pm u svlivnju grdiv n mstr studim n Rudrsk-glkm fkulttu Univrzitt u Bgrdu. Psbn trb isti d d sd studnti nisu imli ni udbnik ni prktikum iz vg prdmt, na v prirunik uvlik pdii niv nstv. Studnti, zhvluui snim, lgin rsp-rnim triskim pitnjim i prktinim zdcim s lkm mgu d svldu grdiv. Psbn je vn d Prktikum iz Uprdn mrflgi kimnjk mgu kristiti i studnti viih niv studi k pdstnik, k i studnti snvnih studi ki l d prir sv znnj vzn z prpznvnj stlkg i dn-tlkg mtril.

Sdr vbvnih dinic sn ukzu d su utri dnu vliku i pr svg znimlivu grnu plntlgi - plntlgiu kimnjk, znlki brdili i prilgdili u frmi br-zvng mtril. im su vu lpu i znimlivu blst pribliili studntim.

Prktikum prti pln i prgrm prdvnj iz prdmt Uprdn mrflgi fsilnih kimnjk. Pitnj n k trb dgvriti, tbl k trb ppuniti i ftgrfi i crti

Rudarsko-geoloki fakultet

6

k trb prpznti prdstvlu dlinu vbu z prvru znnj stng n prdvnjim i itnjm litrtur n ku je skrnut pnj d strn nstvnik.

Uptrb Prktikum iz uprdn mrflgi fsilnih kimnjk mguiti studntim kntinuirn i pstpn usvnj znnj iz vg prdmt tokom trmin vbi prdvi-nih vim kursm i uz knsultci s prdmtnim nstvnikm. 90 GDIN NSTV INNJRSK GLGI I 40 GDIN SMR Z GTHNIKU Urednici: Duko Sunari, Dragutin Jevremovi

Prv nstv glgi u Srbii, na univrzittskm nivu, tpl je 1853. gdin prdvnjim sif Pni. On je utr i prvg udbnik iz glgi na srpskm ziku. utim, k zvnin ptk rada Srpsk glk kl uzim s 1880. gdin, kd s iz Katedre z clkupnu ststvniku izdv k psbn Katedra z minrlgiu i glgiu km rukvdi vn uvi. To s smtr i ptkm rada Rudrsk-glkg fkultt, md n k zsbn fkultt u kviru visk hnik kl frmirn tk 1946. godine.

Nstv injrsk glgi, odnosno strunjci glzi ki su s krz diplomski rad opredeljivali z taj prfil klvli su s na Rudrsk -

glkm fkulttu od njgvg snivnj (1946. godine). Od klsk 1961/62. gdin tpl je klvnj prv gnrci studenata na nvf-rmirnm Smru z innjrsku glgiu s hidrglgim po spcifinm prgrmu, a strunjci tg smr iskzli su s i bili cenjeni ne sm u n zmli.

Taj smr i dgvru Katedra figuriu do 1970/71. godine, kada se frmiru smstlni smrvi z gthniku i hidrglgii, otpoinje nstv po psbnim plnvim i prgrmim.

Prirvi v mngrfi pstvili su sbi vm mbicizn zdtk: z rltivn krtk vrm prikupiti t je mgu v izvrn gr ku je trbl sistmtizvti i u krm tmprskm bimu prz-ntirati strun vnsti, s bzirm na kivn skudn finnsisk srdstv z tu svrhu. Pkzl s da je bil lk bzbditi srdstv i thniki urditi knjigu ng prikupiti rhivsku gru k bi mguil ptpun puzdnu rknstrukciu rzv nstv i struk: innjrsk glgi i gthnik, k i usnik: prfsr, srdnik i studnt.

Zbg tg pririvi v mngrfi biti zhvlni svim nim ki uku n injnn prpust ili imaju drn dokumenta k e buduim utrim, pri nkm od sldih ubil, mguiti si-njvnj puzdni i ptpuni istri innjrsk glgi i gthnik na Univrzittu u Beogradu, to ona po svim rzulttim i dmtima svkk zsluu.

Pregled izdanja 2012.

7

Dragan Ignjatovi, Predrag Jovani MAINE I UREAJI ZA POVRINSKU EKSPLOATACIJU I TRANSPORT - ZBIRKA ZADATAKA

Ova zbirka zadataka prvobitno je bila namenjena studentima smera za mehanizaciju koji su sluali kurs Maine i ureaji za povrinsku eksploataciju i transport u VII, VIII i IX semestru na Rudarsko-geolokom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Promenom nastavnih planova ovaj predmet je podeljen na predmete: Maine za povrinsku eksploataciju, Maine i ureaje za transport i ,,Maine i ureaji za pomone radove na povrinskim kopovima. Takoe, ova zbirka zadataka moe posluiti u nekim delovima i za predmete Tehnologija povrinske eksploatacije iTransport na povrinskim kopovima.

Zbirka je koncipirana po pogla-vljima koja obuhvataju: maine za otkopavanje, maine za odlaganje, maine i ureaje za transport, maine za pomone i pripremne radove, poglavlje koje obrauje efektivnost i pouzdanost, elinu konstrukciju rudarskih maina, opremu za radionice i poglavlje vezano za zatitu ivotne sredine, odnosno buku i vibracije.

U Zbirci su dati prorauni osnovnih mehanizama maina za povrinsku eksploataciju, proraun i izbor osnovnih elemenata mehanizama, proraun kapa-citeta, odreivanje potrebnog broja maina. U nekim poglavljima dati su i zadaci koji obrauju tehnologiju rada ovih maina. To je uinjeno da bi studenti bolje shvatili princip rada,

radne parametre i uslove za izbor maina.

Svesni smo da ovako veliki broj zadataka (preko 200 zadataka), koji su razvijani tokom dueg niza godina ili su preuzeti iz literature, nije mogue srediti bez tehnikih i raunskih greaka, pa Vas molimo da nas obavestite o grekama koje ste uoili kako bi ih ispravili u narednim izdanjima.

Svesno smo reavanje nekih zadataka prezentirali na vie naina (jednostavniji i sloeniji prorauni), kako bi kolegama omoguili iri uvid u naine proraunavanja u zavisnosti od potreba i zahteva.

Ovu zbirku posveujemo naim prethodnicima, koji su utemeljili ovaj predmet, prof. dr Momilu Simonoviu i prof dr Duanu Duki Stojanoviu. Dinko N. Kneevi PRIPREMA MINERALNIH SIROVINA

v knjig je npisn prm prgrmu istimng prdmt po km v kurs sluu studnti VII i VIII smstr Smr z pdzmnu i Smr z pvrinsku kspltciu lit minrlnih sirvin n Rudrsk glkm fkulttu u Bgrdu. Nn cil je da mgui upznvnj s snvnim pmvim i trminim, dnsn da pmgn u blm rzumvnju ulg, zadataka, prcs, fnmn u spcifinsti priprm minrlnih sirvin. Prvnstvn je nmnjn studentuma rudarstva

Rudarsko-geoloki fakultet

8

kim priprm minrlnih sirvin ni snvn delatnost, a mgu je, k uvodno ili dpunsk tiv kristiti i studentu s dpugih smrv, odnsno k svvrsni pdstnik rudarski innjri.

brivn tmtik je vm irk, pa s ni mgl zlziti dubl u obpadu nojedinih pitnj. utim, uln je trud da i n t je dato sm u ngvtu bud dvln pdsti-cn z dalja istrivnj i izuvnj. Pri obrdi kmplikvnih prcs til s mksimln mgum uprvnju, vdi pri tm run odravanju strung u nung niv, kk bi tkst bi rzumliv i prihvtliv. Dvni su primri iz svtsk litrtur, n gd je t bil mgu dati su primri i iskustv s domih pstrnj.

Kao izvrstn prdlk z pisnj v knjig pslui je prdhdni udbnik prf. dr ir nlvi Gifing. km pisnj izvrn su ptrbn dpun i skrnj, odnosn unsn su invci k su stvrn u prtklm pridu.

Uskstrun trminlgi u srpskm ziku ni udnn tk da su krini trmini ki s ubin krist n Katedri z priprmu minrlnih sirvin Bgrdskg fkultt. Olivera Kruni MINERALNE VODE

Ovaj udbenik odraava najvei

deo onoga to se zna o mineralnim vodama, koje su i u Srbiji poznate od

davnina. Materijalni tragovi i pisane rei o izvorima i buotinama mineralnih, termalnih i termomi-neralnih voda u Srbiji su brojni i raznovrsni kao to su raznovrsni vreme, nain njihovog korienja i istraivanja.

Etape razvoja uenja o mineralnim vodama sve vie podstiu potrebu njihovog osmiljenog iskoriavanja ali i zatite. Mogunosti i nain korienja mineralnih voda na sebi svojstven nain odraavaju zdravstvo, kulturu, arhi-tekturu, doaravaju pejsa i podstiu presti i pokazivanje.

Mineralne vode iz tih razloga zahtevaju sistematska, osmiljena i dugorona istraivanja, na pravi nain valorizovana. Iz teorije ka praksi, iz nauke ka operativi, formiraju se stavovi koje uvek i svuda treba uvaavati, uz neprestano ukazivanje na ulogu i znaaj hidrogeologije, kao nauke ija je osnova konceptiranje ideja i akcija odrivog razvoja.

Da bi sve to bilo ostvarivo hidrogeologija treba da osposobi kadrove koji e na najbolji mogui nain odgovoriti na postavljene zadatke.

elja autora je da se put iz nauke ka praksi, iz teorije ka aplikaciji, omogui savladavanjem sadraja koje nudi udbenik, kao i da na najbolji mogui nain bude od koristi ne samo studentima hidrogeologije ve i svima onima koji e se na razliite naine i na razliitim nivoima baviti mineralnim vodama.

Pregled izdanja 2012.

9

Mihailo G. Milivojevi GEOTERMOLOGIJA I GEOTERMALNA ENERGIJA

Razvoj geotermologije u Srbiji je poeo na Smeru za hidrogeologiju Rudarsko-geolokog fakulteta u Beo-gradu, zato to se u svakodnevnom ivotu, kod veine strunjaka-geologa i kod svih nestrunjaka, pojam geote-rmalna energija vezuje za izvore i izdani geotermalnih-mineralnih voda, koji su predmet hidrogeolokih istra-ivanja u cilju ocene njihovih rezervi, eksploatacije i korienja. Zbog toga je bilo normalno to su hidrogeolozi bili prvi koji su morali da ovladaju znanjima iz skoro svih oblasti geo-termologije, pa i u vezi sa geofizikim aspektima geotermalnog polja.

Razvoj geotermalnih resursa, odno-sno geotermalne energije, i uporedo sa njom i geotermologije kao nauke, u Srbiji je poeo poetkom osme decenije prolog veka, pred poetak prve svetske energetske krize 1973. godine, isto-vremeno kada je poeo intenzivan razvoj geotermalnih resursa u svetu.

Poto se radilo o novoj uoj naunoj oblasti, koja do tada nije bila poznata u Srbiji, to za nju nije bilo odgovarajueg udbenika. Od 1980-1989. godine u Srbiji su vrena obimna geotermalna istraivanja, sa kojima su postignuti zavidni rezultati, tako da je poela da se stvara potreba za strunom literaturom, ukljuujui i prvi udbenik iz geotermologije i geotermalne ene-rgije na srpskom jeziku.

Zbog svega toga je ova knjiga pisana prvenstveno za studente

Departmana za hidrogeologiju Ruda-rsko-geolokog fakulteta, kao glavni udbenik radi lakeg savlaivanja nastavnog plana iz predmeta Geo-termologija. Njen sadraj je opirniji od sadanjeg nastavnog plana predmeta Geotermologija, tako da e moi da slui kao prva i osnovna literatura i za studente postdiplomskih studija na Smeru za hidrogeologiju, zatim kao dopunska literatura za studente drugih smerova na geolokom odseku Rudarsko-geolokog fakulteta. Ona e biti korisna i hidrogeolozima koji nisu sluali predmet Geotermologija u toku studija, i inenjerima geologije drugih smerova. Takoe, ova knjiga moe da bude izvor korisnih informacija i onima koji nemaju nikakva predznanja o geotermalnim resursima a eleli bi da ih koriste ili da se o njima obaveste.

Poto je ovo knjiga udbenikog tipa, to ona kao prva takve vrste na srpskom jeziku, sa druge strane, ima za cilj da pomogne u objanjenju kakvu ulogu mogu imati geotermalni resursi u unapreivanju raznovrsnosti snabde-vanja istom energijom u ovom veku i u zadovoljenju ogromnih potreba za energijom kakve su unete u novi milenijum.

NAIH 40 GODINA DEPARTMANA ZA HIDROGEOLOGIJU Urednici: Duan Polomi, Vesna Risti-Vakanjac

Prolo je 40 godina od kada je kao samostalan osnovan Smer za hidro-

Rudarsko-geoloki fakultet

10

geologiju na Rudarsko-geolokom fakultetu. U vremenu iza nas menjao je imena, bio je Grupa, pa Institut, danas je Departman, uvek uz to i Katedra, a u osnovi nacionalna kola hidrogeologije. Kada je veina dananjih profesora zapoinjala studije i svoju profesi-onalnu karijeru bila je to mlada kola oslonjena na svega nekoliko eminentnih profesora i njihovih saradnika. Danas je ona u svojim zrelim godinama, uz povremene uspone i padove, ali uvek sa istim ciljem da se formiraju novi strunjaci, razvija struka i podie kvalitet rada u hidrogeologiji kroz realizaciju razliitih nauno-istraiva-kih projekata.

Tokom ove etiri decenije ikolovali smo vie od sedam stotina hidrogeologa, preko 60 magistara i 40 doktora nauka. Interes za studije hidrogeologije ne opada, odrava se na nivou redovne popunjenosti upisne kvote, i danas kada je opti interes za studije tehnike, kao i geologije u stagnaciji ili opadanju ne samo u Srbiji, nego i u veini evropskih zemalja. Generacije hidrogeologa zauzele su svoje mesto i danas su nosioci aktivnosti i istraivanja i vodeim nauno istraivaim organizacijama.

Sadanji nastavni kadar Depa-rtmana nastavio je delo svojih osnivaa. Ponosni smo na dodeljenu ulogu i zadatke koje smo ostvarili, ali smo isto tako svesni i da je jo mnogo na emu treba predano raditi. Osavremenjavanje nastave, povezivanje sa srodnim institucijama u svetu, meunarodna razmena strunjaka i studenata, obezbe-ivanje softvera, moderne opreme i uveanje knjinog fonda su medu

glavnim prioritetima, no, na glavni cilj je da formiramo novu generaciju vrhunskih eksperata i buduih nasta-vnika hidrogeologije kojima emo predati svoje delo u nadi da e biti dostojni nastavljai ve uspostavljene tradicije srpske hidrogeoloke kole.

Vladimir Pavlovi, Tomislav ubaranovi POUZDANOST, OPTIMIZACIJA I UPRAVLJANJE SISTEMIMA ODVODNJAVANJA POVRINSKIH KOPOVA

Istraivanja u oblasti odvodnja-vanja povrinskih kopova u rudarstvu sve vie imaju multidisciplinarni karakter, koji se poslednjih godina oslanja na informatiku i teoriju pouzdanosti. Takav pristup omoguava da se sloeni sistemi odvodnjavanja optimiziraju, ime se stvaraju uslovi za projektovanje tehniki i tehnoloki stabilnih sistema zatite rudarskih radova od povrinskih i podzemnih voda koje ugroavaju itav kompleks povrinskog kopa na kome se obavlja rudarska eksploatacija.

Ovom Monografijom nastavlja se aktivnost strunog tima na elu sa profesorom Radomirom Simiem, koji je u monografiji Uvod u informacioni sistem za potrebe odvodnjavanja povrinskih kopova uglja, ukazao na potrebu stvaranja kvalitetne baze podataka i izrade posebnog info-rmacionog sistema ime bi primena raunarske tehnike jo vie dola do izraaja u predmetnoj oblasti.

Pregled izdanja 2012.

11

Zapravo, ovom Monografijom se saoptavaju najnovija istraivanja, koja su obavljena u Laboratoriji za odvodnjavanje povrinskih kopova na Katedri za povrinsku eksploataciju leita mineralnih sirovina Rudarskog odseka Rudarsko-geolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Osnovna istraivaka panja posveena je pouzdanosti sistema odvodnjavanja povrinskih kopova. Polo se, zapravo, od injenice da sistem odvodnjavanja moe da obavi svoju osnovnu funkciju, samo ako je pouzdan, a rezerve njegove pouzdanosti imaju optimalno polazite, pri emu je ta rezerva u funkciji dozvoljene promenljivosti funkcionisanja sistema u sluaju deliminog otkaza, naina rezervisanja, koeficijenata rezerve i broja paralelnih linija u sistemu. Osim tehnike pouzdanosti, obraena je i ekonomska pouzdanost, naroito siste-mima sa bunarima za odvodnjavanje.

U Monografiji je, takoe, posebna panja posveena i daljinskom nadzoru i upravljanju sistemima odvodnjavanja povrinskih kopova, koji tek u sadejstvu sa pouzdanou rada, daje prave upravljake mogunosti, da se sloeni sistem odvodnjavanja prati u realnom vremenu.

Vladimir Pavlovi, Dragan Ignjatovi SELEKTOVANA POVRINSKA EKSPLOATACIJA UGLJA KONTINUALNIM SISTEMIMA

Leita uglja koja su predisponirana za povrinsku eksploataciju nalaze se u

sloenim eksploatacionim uslovima, posmatrano sa aspekta geoloke strukture ugljonosnih serija kao i krovinskih i podinskih serija. Daljim razvojem eksploatacije u lignitskim basenima ovi uslovi postaju sloeniji ukljuujui i inenjersko-geoloke i hidrogeoloke karakteristike, poveanje koeficijenta otkrivke, uslova zatite okoline i potrebu za selektivnim otkopavanjem koje u potpunosti dolazi do izraaja i omoguava valorizaciju i onih rezervi uglja koje se inae ne bi mogle bilansirati kao energetska sirovina.

Selektivno otkopavanje uglja u navedenim okolnostima, dobija sve vei znaaj i ve je dokazano sa aspekta iskorienja i valorizacije raspoloivih rezervi uglja, sa stanovita potreba i mogunosti homogenizacije uglja i takoe, kao jedini nain eksploatacije leita uglja sa izrazito sloenom strukturom ugljonosne serije. Selektivna eksploatacija uglja na povrinskim kopovima, identifikovana je teoretski i praktino poetkom osamdesetih godina. Nametnula se kao potreba posle ocene raspoloivih resursa, koja se neminovno kretala u pravcu potrebe i mogunosti iskori-enja leita sa sloenom strukturom slojeva koja su do tada ocenjivana kao tehniko-ekonomski nepovoljna za eksploataciju.

Kao rezultat brojnih i obimnih istraivanja koja su realizovana u oblasti selektivnog otkopavanja i eksploatacije uglja, defmisana je oprema i tehnologija selektivnog otkopavanja uglja, formirane su osnove za dimenzionisanje kontinualnih

Rudarsko-geoloki fakultet

12

sistema eksploatacije i izvreno mode-liranje radne sredine u funkciji sele-ktivnog otkopavanja uglja.

Konkretna istraivanja realizovana su za povrinske kopove irikovac, Tamnava - Istok, Tamnava - Zapad i Graanica - Gacko. Na osnovu dosadanjih istraivanja stvoreni su uslovi da se delom izvri prikaz standardizacije osnovnih elemenata za defmisanje selektivnog otkopavanja uglja. 50 GDIN D SNIVNJ KTDR Z ISTRISKU GLGIU Urednici: Ljupk Rundi, Slbdn Knvi, Nnd Bnjc, Drgmn Rbrnvi, ri Gni, Drnk Nndi

Istinski krni Ktdr z istrisku glgiu su dlk unzd, sv d 1853. gdin, kd s i zl glgi k prirdn nuk n Vlik kli u Bgrdu, zvnin frmirnj Ktdr pd vim nzivm dtir d 28.09.1962. gdin.

Pl vk rd je svkk vliki i znn ubil. d tih rnih ptk, frmirnj i dnnj klskih plnv i prgrm, rzdvnj i grupisnj, prmn imn ktdri i drugo, na sv d nnviih rfrmi viskg klstv i Blnjsk dklrci, n Ktdr je bil vn usnik i svdk mngih dg. Ptnst lnv Ktdr su stvili, a i dns stvlu, nizbrisiv trg u glkm brzvnju brnih gnrci studnt i u srpsk nuci.

Ipk, suvi je mng vrmn i prstr ptrbn d bi s prikzl clkupn ktivnst tokom prtklih 50 gdin. Zbg tg sm pkuli d prk v skrmn publikci uk-m n nvni mmnt u rdu n Ktdr i njnih lnv.

Dns, n plvini 2012. gdin, md n b tk pltni k nkd, kum ptk nvg krdi-tcing ciklus n Rudrsk-glkm fkulttu, iskrn s ndui d nm budu vrmn dns, pr svg, zplvnj mldih kdrv i pblnj rdnih uslv. To su snvni prduslvi z dli prspritt n Ktdr, fkultt, glk struk i nuk u Srbii.

Sm mldst m d dns nprdk. Nihv krtivni duh i mldlk vizi udruni s nphdnim iskustvm ns striih nstvnik, su istriski dkzn frmul usph u brzvnju i nuci. Dbru trdiciu trb ngvti i nstvlti. Uprv zbg tg, zbg vrmn u km ivim, zbg spcifinsti trnutk u km s nlzi n kl dnsn fkultt, dubk sm svsni i dgvrni prm gnrcim k dlz k njihvi prfsri i klg.

Boidar Prstojevi PRIPR NF, GS I LINIH VD

Sbirnje i priprm nfte, gasa i

linih vd prdstvl vm znn de prces prizvdnj nft i gasa. Sistm sbirnj i priprm

Pregled izdanja 2012.

13

linih fluid bzbu prizvdnju vih fluid, uz rspktvnj krit-rium ptimlnsti, i priprmu fluid u cilu ispunjnj thnknmskih zhtv z dli trnsprt nft i gasa dnsn ispunjnj thnknmskih i klkih zhtv z dlgnj vd. Primnjn thnknmsk rnj u sistmu sbirnj i priprme linih fluid imu dirktn utic n thniku i knmsku fiksnst n sm prcs sbirnj i priprm fluid v i n prcs prizvdnj vih fluid. To je rzlg d s thnlgii sbirnj i priprm psvu vlik pnj i d je n uvk prdmt stlng pblnj i unprnj.

Knjig Priprm nft, gasa i linih vd bru thnlgiu sbirnj i priprm nft, gasa i linih vd. U nj su dt fizik-hemiska krkteristika fluid, teretske snv prcs ki s dviu u njihv priprmi, thnlk kr-ktristik pdinih prcs i prm k se kristi u tim prcsim. Prikzne su thnlk m k su u primni u svtu i kd ns. Dti su, tk, i runski primri vzni z prcs i z dimnzinisnj prm.

Knjig je nmnjn studntim Rudrsk-glkg fkultt, smr z kspltciu tnih i gsvtih min-rlnih sirvin. utr s nd d v knjig pmi mldim klegm n sm d svldu thnlgiu priprme lsinih fluid u tku brzvnj n fkulttu v i z rzrvnj knkrtnih, prktinih prblm u njihvm innjrskm rdu. Knjig je nmnjn i innjrim ki s bv thnlgim priprm, nft, gasa i

linih vd. Svkk, utr je svstn d su s u izrdi v knjig ptkrl drn grk i d su drni dlvi mgli i bl i ptpuni d s priku i zt je utr unpred zhvln svkm k uk n grk ili d drn sugsti.

Milenko Pui HIDRAULIKA PODZEMNIH VODA

Hidraulika podzemnih voda je kurs, namenjen studentima Departmana za hidrogeologiju, Rudarsko geolokog fakulteta u Beogradu. Nastava se odrava tokom etvrtog semestra. Osnovni ciljevi kursa su: upoznavanje sa osnovnim pojmovima i parametrima statike, kinematike i dinamike tenosti i posebno podzemnih voda, ovladavanje jednostavnim metodama prorauna, primenljivim za uproene proraunske eme strujanja kroz cevi, otvorene kanale, isticanja iz rezervoara, prelivanja i kretanja podzemnih voda u stacionarnim uslovima. Kurs je oblikovan tako da je mogue pratiti nastavu i bez osnovnog znanja iz hidraulike. Iako je udbenik zasnovan na postojeoj klasinoj literaturi, on je ipak donekle osavremenjen. To se najvie moe primetiti u postupku reavanja pojedinih zadataka, gde su primenjene aplikacije za reavanje jednaina, sadrane u svakom perso-nalnom raunam.

Udbenik se sastoji od 24 poglavlja, zasebnih tematskih jedinica, koje se mogu grupisati u tri vee celine.

Rudarsko-geoloki fakultet

14

U prvom delu knjige su (10 poglavlja), pored uvoda, date su osnovne fizike osobine tenosti i neophodni elementi hidrostatike.

U drugom delu (8 poglavlja) su izloeni pojmovi, vezani za kretanje tenosti.

Trei deo knjige je posveen podzemnim vodama.

Svako poglavlje sa izvedenim izrazima za proraun, praeno je sa nekoliko reenih zadataka. Osim toga, na kraju poglavlja su data odabrana pitanja, za koje se odgovori mogu nai u prethodnom tekstu.

Milenko Pui HIDRAULIKA BUNARA

Hidraulika bunara je kurs, namenjen studentima Departmana za hidrogeologiju, Rudarsko geolokog fakulteta u Beogradu.

Udbenik se sastoji od 12 pogla-vlja, koja se mogu grupisati u tri vee celine. U prvom delu (4 poglavlja), daju se osnovne jednaine strujanja prema bunaru u stacionarnim u nestacionarnim uslovima strujanja. Prikazana je metoda superpozicije strujanja, kojom se reavaju problemi strujanja prema grupi bunara i bunara u poluogranienoj i ogranienoj sredini. Dopunski (para-zitski) hidrauliki gubici bunara, starenje bunara, elementi za proje-ktovanje bunara, kao i osnovni pojmovi o bunarskim pumpama su dati u drugom delu knjige (4 poglavlja). U treem delu knjige (4 poglavlja) obraena je problematika sprovoenja i

obrade podataka opitnih crpenja bunara, zasnovana na primeni analitikog reenja Tajsa (Theiss, 1935), primeni grafoanalitikih metoda. Poslednje poglavlje knjige je ustvari uputstvo za rad sa aplikacijom (koja se prilae uz knjigu, u elektronskom obliku). Svako poglavlje je sa izvedenim izrazima za proraun i praeno je sa nekoliko reenih zadataka. Osim toga, na kraju poglavlja su data odabrana pitanja, za koje se odgovori mogu nai u prethodnom tekstu.

Udbenik sadri gradivo, neo-phodno za razumevanje pojmova hidraulike bunara i tokom rada u praksi. Steeno znanje treba kasnije da svrenim studentima omogui reavanje praktinih problema iz oblasti hidraulike bunara: kod projektovanja, izgradnje, eksploatacije i praenja rada. Ova knjiga se moe preporuiti i dragim studentima koji u svom nastavnom programu imaju deo koji se odnosi na hidrauliku bunara.

Dragoman Rabrenovi, Dragan Mi-lovanovi, Neboja Vasi, Danica Srekovi-Batoanin, Vladimir iva-novi, Ivana Mojsi, Nenad Maleevi GEOLOKO-TURISTIKA KARTA NACIONALNOG PARKA ERDAP

Jdinstvni vrpski rzrvt

prird, sp vrmena i prird n kpnu i vdi, nvi ncinlni prk u Srbii, ln prdic vrpskih ncinlnih prkv, urprc Fd-rci - Ncinlni prk rdp, nlzi

Pregled izdanja 2012.

15

s u svristnm dlu Srbi, n sm grnici s Rumunim. Na pvrini od k 63.608 hktr, duin k 100 kilmtr d Glupc d Krt, prstiru s zn s rzliitim rimm ztit bkt prird i gensl, spmnik kultur, fun i vgtci zliktnih vrst... Nzivu g smniklm btnikm btm i nvim vrpskim rhlkim muzm u prirdi. ngi g sa prvm nzivu i rnim ncinlnim prkm, budui d znn deo rdp ini Dunv, ki je dubk urz trg svg pstnj u unim Krptim. snvni prirdni i mrf-lki fnmn rdp su tiri kanjnsk klisursk dlin i tri ktlin krz k Dunv prti. Spcifin glk istri i pvln rdpsk klim u slnim klisurm i dubkim uvlma, uinili su d v prstr pstn dinstvn evropski rzrvt trcirn flr i fun.

Ncinlni prk rdp rgni-zvn je 1989. gdin k vn prduz u smislu uprvl vg dinstvng pdru, k rspl spsblnm rgnizvnm slu-bm z sprvnj svbuhvtnih mr ztit i unprnj svih vidv mtdolgi rd k s primnju dns u ztienim podrujima. Sedite ovog prduz s nlzi u Dnjm ilnvcu.

Izrd Glk-turistik krt Ncinlng prk rdp mgui stvrnj snv z blj ptimln plnirnj i krinj prstr u skldu s vrdnstim i stndrdim drivg rzv. ngi lmnti prirdng krunj izvrdnvni su i rzvrstni u

nklik ktgri, d bi s nglsi i pdvuk zn kk nih trktivnih bkt nstlih prirdnim prcsim, tk i nih nstlih ludskm rukm. Zslugu z tkri mngih trktivnih, u glkm smislu vrdnih bkt pripisum sili i snzi Dunv ki je dubk rsk mn stn unkrptskg plninskg luk i tvri nm n svim blm knjigu glk istri rdp.

il nsivi, Slbdn Ivkvi

INSKI LMNTI PRIRUNIK Z VB S IZVDM IZ TRI

v Prirunik trb d pmgn

studntim drug gdin Rudrskg dsk Rudrsk-glkg fkultt d uspn izrd zdtk n vbm iz inskih lmnt.

Psldnj knjig iz inskih lmnt n Rudrsk-glkm fkulttu izdt 1995. gdin, utr prfsr Slbdn Ivkvi. U muvrmnu pln i prgrm prdmt inski lmnti uskln s nvim zknskim kvirim viskm brzvnju, t s u skldu s tim pkzl ptrb z pisnjm nv knjig. Dns kurs iz inskih lmnt studnti sluu u tku dng smstr s 45 sv prdvnj i 45 sv vbi. N vbm studnti rd tiri zdtk iz blsti: cvnih vdv, zvrtnjskih vz, vrtil i ktrlnih l; dnsn sld zdtk: cvvd z dvdnjvnj rudnik; zvrtnjsk vz prirubnic n nftvdu; vrtil rduktr; nsi

Rudarsko-geoloki fakultet

16

vlk trnsprtr s trkm. U v knjizi dtln su urni primri s ptrbnim prrunm, crtim i s dgvruim izvdm iz tri i tblicm; n snvu g studnti mgu smstln d urd zdtk i d s priprm z dbrnu istih. Krz nvdn zdtk studnti rvu prblm u kim z drn rdn uslv druu dimnzi dlv, biru dlv iz dgvruih fmili stndrdnih prizvd ili prvrvu stpn sigurnsti. Zdci su pstvlni k rlni prblmi iz rudrsk industri, tk d studnti mgu d stknu ktivn znnj vzn z prblm kspltci i drvnj rudrsk mhnizci k ndvivg dl uprvlnj prizvdnjm u pdzmn i pvrinsk kspltcii, priprmi minrlnih sirvin i u innjrstvu nft i gs. Slobodan Vuji, Karolj Kasa, Igor Miljanovi, Vladimir Simi, Dragana ivoti POVEANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI PROIZVODNJE POVRINSKIH KOPOVA OPEKARSKIH SIROVINA ADAPTIVNIM VOENJEM EKSPLOATACIONIH PROCESA

U uslvim glbln i hronine knomske kriz u n zmli, prisutni su brojni prblmi u kspltcii i prrdi pkrskih minrlnih sirvin. U mbijentu stnjnih invsticinih mgunsti, prblm kspltci pkrskih

sirvin nmgu je rvti nb-vkm nv prm u min, kupvinm nvih thnlgi i slino. D bi s suvl, vntuln i pbll prizvdn spsbnst pkrsk industri, izlz iz vkv situci m s triti u thnik-thnlkim pblnjim i unpr-njim pstih prizvdnih pr-cs. Neposredan pvd z publi-kvnj mngrfi su rzultti istrivnj, a gr na k s tmli mongrfi nlzi s u ishdim duggdinjg istrivkg i in-njrskg rada utr na brnim glkim i prblmim kspltci pkrskih minrlnih sirvina.

S bzirm na knmsk pt-ncil i privrdni zn pkrsk industri z Srbiu, nbnjiv je da u strunm litrturnm milu nm knjig psvn glgii u kspl-tcii pkrskih minrlnih sirvina. U nmri da s br dlimin tklni v prznina, knjig je sdrn kncipirn tk da je u stm prdstvlnju tmtik pkrskg minrln-sirvinskg kmplks, bu-hvn glgi lit, kspltci i antropogeni fkti kspltci, adaptivno uprvlnj sgmntnim fzm i nrgtsk fiksnst.

Knjig je nmnjn rudrskim strunjcim, glzim, thnlzim, nrgtirim, grvincim, kl-zim i drugo. Ik mngrfskg krktr, pisn je tk da s m kristiti k pmni udbnik u izvnju nstv n rdvnim, mstr, spcilistikim i dktrskim studim.

Pregled izdanja 2012.

17

Slobodan Vuji AUTOMATIZACIJA I UPRAVLJANJE PROCESIMA U RUDARSTVU RAUNARSKI PODRANI SISTEMI DALJINSKOG NADZORA I UPRAVLJANJA U REALNOM VREMENU

Na globalnu potranju velikih koliina jeftinih mineralnih sirovina, rudarska privreda reaguje pove-avanjem proizvodnje, efikasnosti i produktivnosti, uvoenjem novih raunarski podranih eksploatacionih tehnologija. Proces prate dva toka suprotnih gradijenata, jedan je stalno poboljanje tehnikih i tehnolokih performansi raunarske i druge opreme, a drugi je pad cena, tako da primena raunarski podranih tehnologija trokovno postaje prihvatljivija za rudnike.

Savremene rudnike raunarski podrane tehnologije objedinjavaju kompleks funkcija, od geolokog istraivanja leita, planiranja, proje-ktovanja, preko rudarskih, pomonih i logistikih aktivnosti, nadzora, analize, odluivanja, do upravljanja u realnom vremenu. Ovakav pristup vodi ka informaciono-upravljakim sistemima sloene viestepene hijerarhijske stru-kture, visoke nadzorno-upravljake efikasnosti i ka primeni nove generacije robotizovanih (pametnih) rudarskih maina. Operativna pozicija rudarskog inenjera menja se u ovakvom ambijentu, on sada iz komandnog centra u realnom vremenu kontrolie,

odluuje i upravlja rudnikim proce-sima. Koristi su viestruke, rudnici sa ovakvim tehnologijama su produ-ktivniji, konkurentniji, proizvodnja pouzdanija i bezbednija, a leita koja nisu bila isplativa z eksploataciju postaju ekonomski interesantna.

Dva su razloga motivisala pisanje ove knjige. Prvi je podizanje i irenje inenjerskih znanja iz automatizacije i upravljanja procesima u rudarstvu, a drugi zatita kreativnog identiteta Monografija nema uzora u literaturi, ona se temelji na vie-decenijskom istraivakom i ine-njerskom radu u oblasti sistemskog inenjerstva, raunarski integrisanih tehnologija, automatizacije i upra-vljanja procesima u rudarstvu. Pisana je sa namerom da bude razumljiva i prihvatljiva irokom krugu strunjaka i studentima razliitih studijskih nivoa.

PERIODINE PUBLIKACIJE 2012

Pregled izdanja 2012.

21

GEOLOKI ANALI BALKANSKOG POLUOSTRVA ANNALES GEOLOGIQUE DE LA PENINSULE BALKANIQUE Beograd, 2011.; knjiga LXXII Urednik: Vladan Radulovi X MEUNARODNA KONFERENCIJA O POVRINSKOJ EKSPLOATACIJI OMC 2012 ZBORNIK RADOVA BOOK OF PROCEEDINGS 10th International Opencast Mining Conference Zlatibor, 17-20. oktobar 2012. Urednik: Vladimir Pavlovi XIV SIMPOZIJUM IZ INENJERSKE GEOLOGIJE I GEOTEHNIKE ZBORNIK RADOVA Beograd, 27. i 28. septembar 2012. Urednik: Duko Sunari, Dragutin Jevremovi PODZEMNI RADOVI UNDERGROUND MINING ENGINEERING Beograd, god XIX, br. 19, decembar 2011. Urednik: Rade Tokali

PODZEMNI RADOVI UNDERGROUND MINING ENGINEERING Beograd, god XX, br. 20, juni 2012. Urednik: Rade Tokali YUJOR - YUGOSLAV JOURNAL OF OPERATIONS RESEARCH Beograd, 2011.; vol. 21, No2 Urednici: Vera Kovaevi-Vuji, Nenad Mladenovi, Mirko Vujoevi YUJOR - YUGOSLAV JOURNAL OF OPERATIONS RESEARCH Beograd, 2012.; vol. 22, No1 Urednici: Vera Kovaevi-Vuji, Nenad Mladenovi, Mirko Vujoevi