1

Univerzitet u Nišu

Prirodno-matematički fakultet

Departman za biologijui ekologiju

Milan Blagojević

Bogatstvo vrsta zmija na području Kunovice (okolina Niša, jugoistočna

Srbija)

Master rad

Niš, 2019.

2

Univerzitet u Nišu

Prirodno-matematički fakultet

Departman za biologiju i ekologiju

Bogatstvo zmija na području Kunovice (okolina Niša, jugoistočna Srbija)

Master rad

Student: Mentor:

Milan Blagojević Prof. dr Jelka Crnobrnja-Isailović

Niš, 2019.

3

University of Niš

Faculty of sciense and matematics

Department of biology and ecology

The richness of snakes species in the area of Kunovica (vicinity of Niš,

southeastern Serbia)

Master thesis

Student: Mentor:

Milan Blagojević PhD Jelka Crnobrnja-Isailović

Niš, 2019.

4

Zahvalnica

Najsrdačnije se zahvaljujem svom mentoru Prof. dr Jelki Crnobrnji-Isailović na

celokupnoj pruženoj pomoći prilikom izrade master rada. Bila mi je izuzetna čast sarađivati

sa Vama!

Zahvaljujem se i svojoj porodici na razumevanju i podršci tokom studija.

5

Biografija

Milan Blagojević rođen je 22.12.1993. godine u Nišu. Osnovnu školu „Ratko

Vukićević“ u Nišu upisuje 2000. godine, a završava 2008. godine. Iste godine upisuje srednju

Poljoprivrednu školu u Leskovcu, smer poljoprivredni tehničar-ogled, koju završava 2012.

godine. Prirodno-matematički fakultet upisuje 2013. godine na Departmanu za biologiju i

ekologiju, a osnovne akademske studije završava 2017. godine. Iste godine upisuje master

akademske studije, smer Ekologija i zaštita prirode.

6

Sadržaj

1. Uvod .................................................................................................................................................... 7

1.1. Pojam biodiveziteta ..................................................................................................................... 7

1.2. Značaj biodiverziteta ................................................................................................................... 8

1.2.1. Fundamentalni značaj biodiverziteta ..................................................................................... 8

1.2.2. Primenjeni značaj biodiverziteta ........................................................................................... 8

1.3. Faktori ugrožavanja biodiverziteta .............................................................................................. 8

1.4. Zaštita biodiverziteta ................................................................................................................... 9

1.4.1. Naučna osnova za zaštitu ugroženih vrsta ............................................................................. 9

1.4.2. Pravna zaštita ugroženih vrsta ............................................................................................. 10

1.4.3. Praktične mere zaštite ugroženih vrsta ................................................................................ 10

1.5. Antropogeni uticaj na zmije ...................................................................................................... 10

2. Cilj istraživanja .............................................................................................................................. 11

3. Materijal i metode .......................................................................................................................... 12

3.1. Položaj i fizičko-geografske karakteristike Kunovice ................................................................ 12

3.2. Geomorfološke karakteristike područja .................................................................................... 12

3.3. Klimatske karakteristike područja ............................................................................................. 13

3.4. Biološke odlike područja ........................................................................................................... 13

3.5. Opšte karakteristike zmija očekivanih na području Kunovice .................................................. 14

3.5.1. Smukulja .............................................................................................................................. 14

3.5.2. Stepski smuk ........................................................................................................................ 15

3.5.3. Belouška .............................................................................................................................. 16

3.5.4. Ribarica ............................................................................................................................... 18

3.5.5. Obični smuk ........................................................................................................................ 19

3.5.6. Poskok ................................................................................................................................. 21

3.6. Metodologija .............................................................................................................................. 22

3.7. Statistička obrada podataka ........................................................................................................ 23

4. Rezultati ........................................................................................................................................... 24

5. Diskusija ........................................................................................................................................... 30

6. Zaključak ......................................................................................................................................... 32

7. Literatura ......................................................................................................................................... 33

8. Summary .......................................................................................................................................... 35

7

1. Uvod

1.1. Pojam biodiveziteta

Termin biodiverzitet u konzervacionoj biologiji, prvi je uveo tropski i konzervacioni

biolog Tomas Lavdžoj (Thomas Eugene Lovejoy). Na sastanku Nacionalnog foruma za

biodiverzitet u organizaciji Nacionalne akademije Nauka (SAD) 1986. godine, termin

biodiverzitet prvi put upotrebljava i entomolog Vilson (E. O. Wilson) (Radojević i

Milovanović, 2014).

Definicija biološke raznovrsnosti proizilazi iz Konvencije o zaštiti biološke

raznovrsnosti (CBD, 1992). godine. Biološku raznovrsnost prema tome definišemo kao:

„sveobuhvatnu raznolikost i različitost živih organizama, uključujući, između ostalog,

kopnene, morske i ostale vodene ekosisteme i ekološke komplekse čiji su deo. Ovo uključuje

raznovrsnost u okviru vrsta, između vrsta i između ekosistema“ (Radojević i Milovanović,

2014).

Biodiverzitet se generalno može podeliti na tri nivoa, i to na genski, specijski i

ekosistemski.

Specijski diverzitet se ogleda u broju i kvantitativnoj zastupljenosti različitih vrsta, u

definisanom prostoru i vremenu.

Genetički (intraspecijski) diverzitet predstavlja genetičku raznovrsnost unutar svake

vrste.

Ekosistemski biodiverzitet predstavlja raznovrsnost staništa, biocenoza, ekosistema,

kao i viših ekoloških nivoa organizacije.

Sva tri nivoa biološke raznovrsnosti su međusobno uslovljena. Tako je genetički diverzitet

sadržan u jedinkama i populacijama datih vrsta, dok same vrste čine specijski diverzitet. Vrste

učestvuju u izgradnji ekosistemskog diverziteta, stupajući u različite ekološke interakcije

(Radojević i Milovanović, 2014).

8

1.2. Značaj biodiverziteta

Biodiverzitet je pre svega predmet proučavanja biologa, a nakon toga i drugih

naučnika iz primenjenih bioloških disciplina, pri čemu se svi oni na različite načine zalažu za

njegovu zaštitu i srazmerno korišćenje njegovih resursa. Takođe postoje i istraživači koji se

interesuju za kulturne i duhovne vrednosti raznovrsnosti populacija ljudi na lokalnom i

regionalnom nivou, kao i za odnos tih populacija prema prirodi (Radović, 2005). Prema ovom

autoru, u pogledu značaja biodiverziteta izdvaja se njegov fundamentalni i primenjeni značaj.

1.2.1. Fundamentalni značaj biodiverziteta

Biološka raznovrsnost podrazumeva raznovrsnost ekoloških interakcija, koje su se

tokom dugogodišnje evolucije uspostavljale među različitim vrstama, što je osnov postojanja,

složenosti, funkcionisanja i stabilnosti svakog ekosistema, bioma, pa i biosfere u celini, i

odnosi se i na budući opstanak svake vrste, uključujući i ljudsku (Radović, 2005).

1.2.2. Primenjeni značaj biodiverziteta

Prepoznaje se u činjenici da je evolucija ljudske vrste, kao i ljudske civilizacije, u

prošlosti, sadašnjosti i budućnosti uslovljena i eksploatacijom bioloških resursa (Radović,

2005).

Biološki resursi se, prema Konvenciji o biodiverzitetu, definišu kao: „genetski resursi,

organizmi i njihovi delovi, populacije ili bilo koje druge biotičke komponente ekosistema sa

stvarnom i potencijalnom svrhom, i koristi za čovečanstvo“. Upotreba bioloških resursa

nezamisliva je bez očuvanja celokupne biološke raznovrsnosti (Radović, 2005).

1.3. Faktori ugrožavanja biodiverziteta

Čovek je počeo da vrši prekomernu eksploataciju ili zloupotrebu većine prirodnih

ekosistema. Tokom perioda „neodrživog“ korišćenja resursa, nekada produktivne šume i

pašnjaci pretvoreni su u pustinje i količina takozvanih „antropogenih pustinja“ tj predela

osiromašenih čovekovom aktivnošću, povećala se širom sveta (Bharucha, 2005).

Trenutna destrukcija preostale divljine, posebno u područjima koja se odlikuju

visokim nivoom biološke raznovrsnosti kao što su tropske šume i koralni grebeni, je

9

najznačajnija pretnja svetskom biodiverzitetu. Naučnici su procenili da će čovekove aktivnosti

verovatno eleminisati približno 10 miliona vrsta do 2050.godine (Bharucha, 2005).

Osnovni faktori koji dovode do gubitka biodiverziteta, označeni su akronimom HIPPO

koji je izveden od početnih slova reči na engleskom jeziku:

H-Habitat alteration ( Izmena staništa)

I-Invasive species ( Invazivne vrste)

P-Pollution ( Zagađenje)

P-Population growth ( Rast ljudske populacije)

O-Overexploiatation ( Prekomerna eksploatacija)

1.4. Zaštita biodiverziteta

Zaštita biološke raznovrsnosti odnosi se na niz mera i postupaka kojima se štite

ugrožene vrste od negativnog antropogenog uticaja. Metode i aktivnosti koje se sprovode,

zalaze u domen pravne nauke, biološke nauke i primenjenih bioloških disciplina, pa se

svrstavaju u tri celine (Radojević i Milovanović, 2014):

Naučna osnova za zaštitu ugroženih vrsta

Pravna zaštita ugroženih vrsta

Praktične mere zaštite ugroženih vrsta

1.4.1. Naučna osnova za zaštitu ugroženih vrsta

Zasniva se na definisanju statusa ugroženosti vrsta, čime se utvrđuje obim i uzrok

ugroženosti i predviđaju mere zaštite. Naučne publikacije u kojima se nalaze svi neophodni

podaci za regulisanje zaštite vrsta, kao i njihovih staništa, označavaju se kao „Crvene liste i

„Crvene knjige“ (Radojević i Milovanović, 2014).

10

1.4.2. Pravna zaštita ugroženih vrsta

Zvaničan korak prilikom zaštite ugroženih vrsta flore i faune i ekosistema predstavlja

pravno-administrativna zaštita koja uključuje pravne akte, kojima se definišu osnova, prava i

mehanizmi očuvanja biodiverziteta i celokupne prirode na duži period (Radojević i

Milovanović, 2014).

1.4.3. Praktične mere zaštite ugroženih vrsta

Pod praktičnim merama zaštite ugroženih vrsta podrazumevamo sledeće metode:

„In situ“ zaštita

„Ex situ“ zaštita

Reintrodukcija

Introdukcija

Edukacija i prezentacije

Banke gena

1.5. Antropogeni uticaj na zmije

Zmije predstavljaju značajan deo različitih lanaca ishrane u ekosistemima. Njihova

distribucija uključuje različite tipove staništa kao što su travnjaci, močvarna područja, šume,

poljoprivredna polja, okolina stambenih područja, šikare, pustinje i mora. Predatori su

glodara, vodozemaca, ptica, sisara, svih gmizavaca, insekata, jaja i mladih ptica. Većina vrsta

zmija naseljava aridne zone sveta (Laxmanrao Jadhav i sar., 2018).Oko 3.150 vrsta zmija

nastanjuju gotovo sva staništa, na svim kontinentima, osim Antarktika. Rana evoluciona

istorija zmija, izvedena iz fosilnih zapisa, ukazuje na fascinantnu priču o nezavisnoj evoluciji

redukcije ekstremiteta (Burbrink i Crother, 2011). Najranije identifikovana zmija Najash

rionegrinapronađena je u naslagama gornje krede u Argentini. Radilo se o maloj terestričnoj

zmiji sa sakralnim pršljenovima, karličnim elementima i zadnjim nogama (Burbrink i Crother,

2011, citirano prema Apesteguia and Zaher 2006). Sve recente vrste zmija dele niz

karakteristika, uključujući odsustvo prsnog pojasa i prednjih ekstremiteta. Karakteristike

jedinstvene za zmije uključuju: Supraoccipital koji je izuzet iz granice foramen magnum-a

exoccipitals-a, donji rast parijetalnih kosti zatvara oftalmološku granu trigeminalnog nerva

koji ulazi u orbitu kroz optički otvor, veličina levog arterijskog luka je veća od desne (obrnuto

11

se može naći kod većine tetrapoda), fleksibilna ligamentozna veza između vilica i nedostatak

cilijarnih mišića u očima (Burbrink i Crother, 2011).

Širom sveta za zmije postoje razne legende, verovanja i zablude. U današnje vreme,

strah od zmija u našim područjima je u većem broju slučajeva naučen (Simović i sar., 2013).

Veliki udeo u satanizaciji ovih životinja imaju religijska uverenja i stavovi koje iznose

pojedini mediji, dok su zmije u drugim delovima svetaglorifikovanečak do nivoa

božanstva.Većina vrsta zmija u svetu je ugrožena, uglavnom zbog destrukcije staništa i

prekomernog lova, pa i usled ubijanja od strane ljudi zbog straha. U nekim oblastima Severne

Amerike i dalje postoji tradicija ubijanja zvečarki, gde broj ubijenih jedinki dostiže desetine

hiljada jedinki. Ljudi ih ubijaju iz hira, da bi potom od njih pravili jela ili, od pojedinih delova

tela, nakit. Zmije se često nalaze u blizini ljudskih naselja jer tu sebi mogu lakše naći hranu,

pošto ljudi produkuju otpad oko koga se skupljaju glodari, što predstavlja glavni vid ishrane

mnogih zmija. Putem ishrane glodarima, zmije predstavljaju biološku meru borbe protiv

štetočina i širenja raznih zaraznih bolesti koje glodari prenose (Simović i sar., 2013).

2. Cilj istraživanja

Cilj ovog rada je utvrđivanje bogatstva vrsta zmija na širem području sela Kunovice,

kroz analizu zastupljenosti različitih vrsta zmija, pri čemu je pored kvalitativnog sastava

analizirana i učestalost sretanja pojedinih vrsta. Takođe, vršena je i analiza staništa na kome

su zmije zabeležene. Istraživanje je vršeno tokom proleća i leta 2018. i 2019.godine.

12

3. Materijal i metode

3.1. Položaj i fizičko-geografske karakteristike Kunovice

Za potrebe ovog rada, terenska istraživanja vršena su na širem području sela

Kunovica. Naselje pripada gradskoj opštini Niška Banja, gradu Nišu i Nišavskom upravnom

okrugu. Nalazi se na 621 m nadmorske visine (43°18′00″ SGŠ;22°05′29″ IGD)

(www.wikipedia.org)

Kunovica se nalazi na područiju Kunovičke reke i platoa Ploče, oko 17km istočno od

grada Niša. Zauzima površinu od 13.41km², dok obradivo zemljište zauzima 4.44km².

Područje sela je bogato šumom (58%), zatim sledi obradivo zemljište i bašte (19%), nakon

toga ostala polja, voćnjaci i vinogradi i drugo (Turnšek, 2006).

Slika 1. Mapa Kunovice sa upotrebom zemljišta na celom područiju (Turnšek, 2006)

3.2. Geomorfološke karakteristike područja

Matični supstrat na ovom području je permski peščar, a razvijeno je crveno-

kiselo zemljište (Nikolov, 2015).

13

Slika 2. Geomorfološka karta Srbije (preuzeto sa:

http://www.priboj.rs/docs/urbanizam/grafika_dokumentacije/T_Geomorfoloska%20karta.jpg)

3.3. Klimatske karakteristike područja

Područje zahvata umereno kontinentalnu klimu. Srednja temperatura vazduha kreće se

u opsegu od 1.9-23.8°C. Najtopliji mesec u godini je avgust sa prosečnom temperaturom od

23.8°C, dok je januar najhladniji sa 1.9°C. U oktobru mesecu je zabeležen maksimum

padavina, dok je minimum zabeležen u avgustu (Nikolov, 2015).

3.4. Biološke odlike područja

Područje se odlikuje listopadnim šumama (Janković, 2013, citirano prema Šašić,

2012). Prisutan je i određeni broj napuštenih vinograda, ali i onih koji se i dalje obrađuju, što

ukazuje na još uvek prisutan čovekov uticaj. Javljaju se grmovi šipka (Rosa canina), divlje

kupine (Rubus fructicosus), kao i divlja nana (Mentha longifolia), divlja jagoda (Fragaria

vesca), majčina dušica (Thymus serpyllum). Prisutne su i ostale biljke iz familija Poaceae i

Cyperaceae. Od pripadnika herpetofaune česte su sledeće vrste: Testudo hermanni, Lacerta

14

viridis, Podarcis muralis, Anguis fragilis, Dolichophis caspius i Vipera ammodytes (Janković,

2013).

3.5. Opšte karakteristike zmija očekivanih na području Kunovice

3.5.1. Smukulja

Phylum: Chordata

Classis: Reptilia

Ordo: Squamata

Subordo: Serpentes

Familia: Colubridae

Species: Coronella austriaca

Areal obuhvata veći deo Evrope, do Skandinavskog i dela Pirinejskog

poluostrva. Odsustvuje u Irskoj i u većem delu Ujedinjenog Kraljevstva. Dužina tela iznosi

54-70 cm. Dnevno aktivna vrsta, međutim, ukoliko je vreme toplo, pokazuje i noćnu

aktivnost. Ishrana je zasnovana na gušterima, malim zmijama, sitnijim glodarima,

gusenicama, kišnim glistama i puževima golaćima. Parenje se odvija u proleće. Rađa potpuno

formirane žive mladunce. Uglavnom rodi do 19 mladih po leglu. Staništa su joj kamenjari,

otvorene šume, područja sa slabom vegetacijom i stepe. Plen je ptica, ostalih zmija i sisara

(Crnobrnja-Isailović i sar., 2012).

15

Slika 3. Coronella austriaca (preuzeto sa:

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/20/CoronellaAustriaca2.jpg)

3.5.2. Stepski smuk

Phylum: Chordata

Classis: Reptilia

Ordo: Squamata

Subordo: Serpentes

Familia: Colubridae

Species: Dolichophis caspius

Areal obuhvata veći deo Balkana, Rumuniju, Moldaviju, Mađarsku i Ukrajinu. Dostiže

dužinu od 2.5m, spada u dnevno aktivne zmije. Ishrana je zasnovana na pticama, gušterima,

16

sisarima i manjim zmijama. Hibernacija započinje uglavnom od oktobra i traje sve do aprila.

Parenje se odvija maja meseca. Jaja se polažu u rupama od zemlje ili ispod stena, obično

ženka položi 5-18 jaja. Stanište su mu suve i svetle šume, polja, vinogradi, stepe,

Slika 4. Dolichophis caspius (preuzeto

sa:https://ucimobiologiju.files.wordpress.com/2013/05/stepski-smuk.jpg)

šumo-stepe i žbunovi. Plen su velikih ptica i pojedinih sisara (Crnobrnja-Isailović i sar.,

2012).

3.5.3. Belouška

Phylum: Chordata

Classis: Reptilia

Ordo: Squamata

Subordo: Serpentes

17

Familia: Colubridae

Species: Natix natrix

Ova vrsta naseljava gotovo čitavu Evropu, osim krajnjeg severa kontinenta, severa

Irske i delova Ujedinjenog Kraljevstva. Dužina iznosi 120 cm, mada ima i krupnijih

primeraka. Belouška je aktivna tokom čitavog dana i može provesti pod vodom i do 30

minuta. Hrani se raznim organizmima kao što su: vodozemci, gušteri, sitne ribe, puževi,

zmije, ptice, glodari i kišne gliste. Ulazi u hibernaciju u novembru i miruje do kraja marta ili

početka aprila. Pari se u periodu od maja do juna. Ženka polaže od 2 do 105 jaja, dok

Slika 5. Natrix natrix (preuzeto sa:

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e4/Natrix_natrix_%28Marek_Szczepanek

%29.jpg)

je prosek 30 jaja. Česta je u ljudskim naseljima, ali nastanjuje i močvare, vlažne šume i

staništa. Plen je divljih mačaka, gavranova i lisica (Crnobrnja-Isailović i sar., 2012).

18

3.5.4. Ribarica

Phylum: Chordata

Classis: Reptilia

Ordo: Squamata

Subordo: Serpentes

Familia: Colubridae

Species: Natix tessellata

Areal se proteže duž većeg dela Balkanskog i Apeninskog poluostrva, na severu do

južnog dela Švajcarske, južnog i istočnog dela Austrije, Češke, Slovačke i Mađarske, a

prisutna je i u delovima Rumunije, Moldavije i Ukrajine. Dužina iznosi do 130 cm, pokazuje

dnevnu aktivnost, pri čemu je tokom letnjih meseci aktivna i noću. Kada je vreme za

reprodukciju ili hibernaciju izlazi na kopno. U hibernaciju ulazi u novembru, a izlazi marta

meseca. Hrani se uglavnom ribom. Parenje se odvija aprila ili maja meseca. Jaja polaže u

šupljine između kamenja ili na naslage trulog lišća. Staništa su joj rečni slivovi, jezera i

močvare. Plen je ptica močvarica (Crnobrnja-Isailović i sar., 2012).

19

Slika 6. Natrix tessellata (preuzeto sa:http://www.naturephoto-

cz.com/photos/others/natrix-tessellata-1325.jpg)

3.5.5. Obični smuk

Phylum: Chordata

Classis: Reptilia

Ordo: Squamata

Subordo: Serpentes

Familia: Colubridae

Species: Zamenis longissimus

Areal ove vrste obuhvata centralni, istočni i južni deo Evrope. Dužina tela

doseže i do 200 cm. Dnevno je aktivna zmija, mada je u toplijim mesecima aktivna i u

sumrak. Hrani se pticama, sitnim sisarima i gušterima, pri čemu plen ubija stezanjem.

20

Hibernacija traje 4-5 meseci, a parenje se odvija od maja do juna. Ženka polaže 2 do 18 jaja, a

mladi se izležu u septembru. Može se sresti u listopadnim šumama, zatvorenog tipa,

kamenjarima i napuštenim kućama. Plen je sisara mesojeda (Crnobrnja-Isailović i sar., 2012).

Slika 7. Zamenis longissimus (preuzeto sa:

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f3/Zamenis_longissimus.jpg)

21

3.5.6. Poskok

Phylum: Chordata

Classis: Reptilia

Ordo: Squamata

Subordo: Serpentes

Familia: Viperidae

Species: Vipera ammodytes

Areal poskoka se proteže od centralne severne Italije, južne Austrije, preko

Balkana i južne Rumunije, do severoistočne Turske i Zakakvkazja (Tomović, 2006).

Morfološki se jasno razlikuje od ostalih zmija našeg podneblja. Karakterističan je po

trouglastoj glavi, zdepastom telu i relativno kratkom repu. Poseduje šaru duž leđne strane

trupa i repa u obliku romboida. Najizraženija karakteristika je rog na vrhu njuške, što ga jasno

odvaja od ostalih ljutica našeg podneblja. Maksimalna dužina tela je do 100 cm. Viviparna je

vrsta. Parenje se odvija od kraja marta pa do sredine maja, u zavisnosti od geografske širine i

nadmorske visine staništa date populacije. Mladi se radjaju od početka avgusta pa do sredine

septembra. Hrani se uglavnom gušterima, sitnim sisarima, žabama i mladuncima ptica.

Poskok ulazi u stanje hibernacije u oktobru ili novembru, u zavisnosti od nadmorske visine i

geografske širine staništa (Ajtić, 2009.).

22

Slika 8. Vipera ammodytes (preuzeto sa:https://www.plantea.com.hr/wp-

content/uploads/2016/01/poskok-3.jpg)

3.6.Metodologija

Podaci o prisustvu vrsta zmija u okviru teritorije na kojoj se odvija dugoročni

monitoring šumske kornjače (Testudo hermanni) od 2010. godine sistematski su beleženi

tokom poslednje nedelje maja 2018. i 2019. godine, kao i treće nedelje jula 2018. godine.

Prilikom sretanja beležene su geografske koordinate i nadmorska visina mesta gde je jedinka

uočena, kao i tip staništa. Tipovi staništa obuhvatali su: šumu i prelaz iz šume u livadu (1),

livadu (2), vinograd (3) i šumski put (4).

23

3.7. Statistička obrada podataka

Bogatstvo vrsta zmija zabeleženo na području Kunovice tokom istraživanja

predstavljeno je u procentima koji prikazuju udeo jedinki date vrste u ukupnom zbiru svih

zabeleženih jedinki zmija. Procentualna zastupljenost pojedinih vrsta zmija takođe je

predstavljena posebno za uzorke iz maja 2018. i jula 2018. Uzorak iz maja 2019. godine je

bio veoma mali (3 jedinke, od kojih je jedna bio nedeterminisani svlak) pa nije obuhvaćen

analizom. Za poređenje strukture uzoraka iz dve sezone 2018. godine u odnosu na

potencijalno odabiranje određenog tipa staništa u određenoj sezoni primenjena je multiplna

korespodentna analiza koja ne daje procenu statističke značajnosti razlika ali ukazuje na

moguće afinitete. Sve analize su urađene pomoću statističkog paketa Statistica 10 (StatSoft

Inc. 1984, 2011).

24

4. Rezultati

Broj jedinki pretpostavljenih vrsta zmija u okolini sela Kunovica prikazan je u Tabeli

1. Tokom 2018. godine na ovom području utvrđene su sledeće vrste zmija: stepski smuk –

Dolichophis caspius (DC u prilozima), belouška – Natrix natrix (NN u prilozima), poskok –

Vipera ammodytes (NN u prilozima) i običan smuk – Zamenis longissimus (ZL u prilozima).

Njihova procentualna zastupljenost u ukupnom uzorku viđenih jedinki zmija predstavljena je

za svaku sezonu posebno (Grafik 1).

25

Tabela 1. Broj jedinki svake od vrsta zmija koje su viđene na području Kunovice

tokom 2018. godine i njihov kvantitativni udeo u ukupnom broju jedinki zmija zabeleženih

na tom području te godine.

VRSTA BROJ JEDINKI %

(zbirno) PROLEĆE LETO

Coronella

austriaca

0 0 0%

Dolichophis

caspius

1 12 41%

Natrix

natrix

1 0 3%

Natrix

tessellata

0 0 0%

Zamenis

longissimus

4 2 19%

Vipera

ammodytes

7 5 37%

UKUPNO VIĐENIH JEDINKI ZMIJA

13

19

100%

26

Tabela 2. Zastupljenost pojedinih vrsta zmija u različitim tipovima staništa

PROLEĆE

LETO

TIP

STANIŠTA

1

2

3

4

1

2

3

4

DC

1

0

0

0

2

4

6

0

ZL

2

1

1

0

0

0

2

0

VA

4

1

1

1

0

0

3

2

27

Grafik 1. Učestalost sretanja pojedinih vrsta zmija u Kunovici u proleće (beli

histogrami) i leto (crni histogrami)

U kvantitativnom pogledu, najčešće sretana zmija jeste stepski smuk (Dolichophis

caspius), pri čemu su gotovo sve jedinke osim jedne sretane u letnjim mesecima, za razliku

od poskoka (Vipera ammodytes) koji predstavlja drugu najčešće sretanu zmiju, kod koje je

razlika u učestalosti sretanja u prolećnim i letnjim mesecima manja. Treća najčešće sretana

vrsta jeste običan smuk (Zamenis longissiumus) sa najmanjom razlikom u pogledu sretanja u

prolećnim i letnjim mesescima. Zabeležen je i jedan uzorak belouške (Natrix natrix), koji je

kao takav zanemarljiv.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

CA DC NN NT ZL VA

28

Grafik 2. Afiniteti pojedinih vrsta zmija prema određenim tipovima staništa u dve sezone

2D Plot of Column Coordinates; Dimension: 1 x 2

Input Table (Rows x Columns): 9 x 9 (Burt Table)

DC

VA

ZL

PROLECE

LETO

ŠUMA/RUB ŠUMELIVADA

VINOGRAD

PUT

-1.2 -1.0 -0.8 -0.6 -0.4 -0.2 0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0 1.2 1.4

Dimension 1; Eigenvalue: .62052 (31.03% of Inertia)

-3.0

-2.5

-2.0

-1.5

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

Dim

en

sio

n 2

; E

ige

nva

lue

: .4

49

54 (

22.4

8%

of In

ert

ia)

DC

VA

ZL

PROLECE

LETO

ŠUMA/RUB ŠUMELIVADA

VINOGRAD

PUT

Rezultati dobijeni primenom multiple korespodentne analize pokazali su da je najveći

broj jedinki stepskih smukova zabeležen u leto na otvorenim i delimično otvorenim tipovima

staništa (livada i vinograd), dok je obični smuk češće nalažen u proleće u šumama ili na

rubovima šuma. U odnosu na njih, jedinke poskoka koje su zabeležene tokom 2018. godine

na istraživanom području nisu pokazale specifičan afinitet ni prema jednom tipu staništa niti

su značajne razlike primećene u uočavanju poskoka u dve sezone.

29

Slika 9. Mapa područja sa ucrtanim nalazima svih jedinki (DC beli krug, ZL crni krug, NN

beli kvadrat, VA beli romb) (mapa izrađena pomoću Google Maps, https://maps.google.com)

30

5. Diskusija

Broj vrsta i stabilnost određenog ekološkog sistema opada sa smanjenjem površina na

kojima su prirodno rasprostranjeni, što predstavlja veliku opasnost po biološku raznovrsnost.

Ovo se pre svega odnosi na vrste osetljive na fragmentaciju, kao što su endemiti, vrste male

gustine, vrste širokog areala kretanja i na slabo pokretne vrste (Mandić, 2014, citirano prema

Kajtezović, 2013). Kunovica je područje koje se odlikuje različitim tipovima staništa. Prisutan

je antropogeni uticaj. To samo po sebi uslovljava degradaciju istih. Gubitak staništa jedan je

od glavnih uzroka opadanja populacija zmija, na globalnom nivou, ali trenutno slabo

razumemo odabir staništa i njegovu upotrebu za većinu vrsta (Martino i sar., 2012). Među

pomenutim terestričnim tipovima staništa, odustvuje akvatični tip, čime se objašnjava

odsustvo vrste ribarice (Natrix tessellata) iz spiska detektovanih vrsta zmija ovog područja.

Od očekivanih šest vrsta, zabeležene su četiri vrste zmija koje pripadaju dvema familijama

(Colubridae i Viperidae). Udeo belouške (Natrix natrix) u kvantitativnoj analizi bogatstva

vrsta zmija Kunovice je zanemarljiv (jedna uočena jedinka) i kao takav se ne može razmatrati.

U pogledu dosadašnjih istraživanja raznovrsnosti gmizavaca Kunovice, može se

izvesti zaključak da dato područje pogoduje održavanju populacija različitih vrsta, uključujući

i stepskog smuka, običnog smuka i poskoka (Mijalković, 2017). Upravo ove tri vrste zmija

naviše predstavljaju bogatstvo vrsta Kunovice. Stepski smuk (Dolichophis caspius) i obični

smuk (Zammenis longissimus) jasno pokazuju afinitet prema određenom tipu staništa, dok se

za poskoka (Vipera ammodytes) to ne bi moglo reći. Ovi tipovi staništa se odlikuju

specifičnim uslovima, koji različito utiču na opstanak lokalnih populacija ovih vrsta. Veoma

problematična posledica fragmentacije je rubni efekat koji pogađa zmije. Većina pogodnih

staništa pretvorena su u poljoprivredno zemljište, dok su samo retka očuvana na rubovima

područja. Primer su rubovi šume, u njima su mikroklimatski uslovi drugačiji (vlažnost, brzina

vetra, svetlost itd.) u odnosu na unutrašnjost, što može dovesti jačih oštećenja šume (veća

sklonost ka šumskim požarima na rubovima šume zbog smanjene vlažnosti, intenzivnija

erozija, rušenje stabala kao posledica oluja) (Ćevid, 2015, citirano prema Kajtezović, 2013).

Takođe, primećena je i različita distribucija analiziranih vrsta zmija u odnosu na godišnje

doba (dve sezone), što ukazuje na različite afinitete prema klimatskim uslovima. Veći broj

jedinki zmija je zabeležen u letnjim mesecima kada su temperature više i kada je količina

atmosferskih padavina manja. Poznato je da vlaga i temperatura direktno utiču na

metabolizam zmija, pa samim tim i na njihovu aktivnost. Stopa metabolizma zmija obično se

31

smanjuje pri niskim temperaturama u okruženju što rezultira smanjenom aktivnošću (Rocha i

sar., 2008, citirano prema Lillywhite 1987). Na osnovu različititih tipova staništa prema

kojima pokazuju afinitet, možemo zaključiti da je među ovim vrstama kompeticija svedena na

minimum, jer svaka od njih zauzima ponešto drugačiju ekološku nišu, odnosno nema

značajnijeg preklapanja niša. U selu Kunovica živi 47 stanovnika, čija prosečna starost iznosi

65,6 godina (www.wikipedia.org). Jedina opasnost po opstanak populacija ovih zmija i

biološki diverzitet ovog područja je dalja degradacija i narušavanje postojećih tipova staništa

antropogenim aktivnostima. Međutim s obzirom na prosečnu starost stanovništa, biodiverzitet

ovog područija neće biti ugrožen, bar za neko dogledno vreme.

32

6. Zaključak

U ovom radu, predstavljeni su rezultati analize bogatstva vrsta zmija na širem

području sela Kunovice. Dobijeni rezultati ukazali su na prisutnost četiri vrste zmija, od šest

očekivanih za dato područje. To subelouška (Natrix natrix), stepski smuk (Dolichophis

caspius), običan smuk (Zamenis longissimus) i poskok (Vipera ammodytes). Belouška nije

obuhvaćena kvantitativnom analizom jer je uočena samo jedna jedinka.

Zabeležene vrste zmija su pokazale različite afinitete prema pojedinim tipovima

staništa na području Kunovice. Takođe, njihova distribucija u kvantitativnom pogledu

razlikovala se u prolećnim i letnjim mesecima.

Područje Kunovice odlikuje se raznim tipovima staništa i može se smatrati pogodnim

područjem za održavanje različitih vrsta gmizavaca, uključujući i zmije.

Antropogeni faktor je prisutan na području Kunovice, što potencijalno može ugroziti

populacije ovih vrsta.

33

7. Literatura

1. Ajtić, R. (2009). Nose-horned viper (Vipera ammodytes): Conservation problems in

Serbia. Zaštita prirode, 60(1-2), 319-326.

2. Bharucha, E. (2005). Textbook of Environmental Studies for Undergraduate Courses.

Universities Press.

3. Burbrink, F. T., Crother, B. I. (2011). Evolution and taxonomy of snakes. Reproductive

biology and phylogeny of snakes. Boca Raton, FL: CRC Press.

4. Crnobrnja-Isailović, J., Jelić, I., Stanisavljević, B., Ćosić, N. (2012).Vodozemci i gmizavci

Beograda.-Endemit, Beograd.

5. Ćevid, J. (2015). Fragmentacija staništa i ugroženost zmija u Hrvatskoj. Doktorska

disertacija, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Zagrebu.

6. Jadhav, P. L., Chavan, S. P.,Trimukhe, H. S. (2018). Snake species diversity and their

distribution in and around Nanded city, Maharashtra, India. Journal of Entomology and

Zoology Studies, 6(4), 1855-1860.

7. Janković, M. (2013). Neki aspekti termalne biologije u jednoj populaciji šumske

kornjače(Testudo hermanni), Master rad, Prirodno- matematički fakultet, Univerzitet u Nišu.

8. Mandić, I. (2014). Antropogeni utjecaji na divljač i stanište. Doktorska disertacija, Josip

Juraj Štrosmajer Univerzitet u Osijeku, Poljoprivredni fakultet..

9. Martino, J. A., Poulin, R. G., Parker, D. L.,Somers, C. M. (2012). Habitat selection by

grassland snakes at northern range limits: implications for conservation. The Journal of

Wildlife Management, 76(4), 759-767.

10. Mijalković, B. D. (2017) Raznovrsnost vrsta gmizavaca u okolini sela Kunovica.

Diplomski rad. Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu.

11. Nikolov, A. (2015).Učestalost sretanja juvenilnih jedinkiu populaciji šumske kornjače

(Testudo hermanni) na teritoriji sela Kunovica. Master rad.Prirodno matematički fakultet,

Univerzitet u Nišu

12. Radojević, U., Milovanović, J. (2014).Primenjena Ekologija. Beograd : Fakultet za

primenjenu ekologiju Futura : Green Limes, 383.

13. Radović, I.: Razvoj ideje o značaju i potrebi zaštite biodiverziteta. Zbornik radova sa

naučnog skupa „Biodiverzitetna početku novog milenijuma“, SANU, Naučni skupovi, Knjiga

CXI, Odeljenje hemijskih i bioloških nauka, Knjiga 2, Beograd, 17-51, 2005.

14. Rocha, C. F. D., Bergallo, H. G., y Conde, V., Fabiane, C., Bittencourt, E. B.,Santos, H.

D. C. (2008). Richness, abundance, and mass in snake assemblages from two Atlantic

Rainforest sites (Ilha do Cardoso, São Paulo) with differences in environmental

productivity. Biota Neotropica, 8(3), 0-0.

34

15. Simović, A., Đorđević, S., Urošević, A., Anđelković, M., (2013). Vodozemci i gmizavci

Avale. –Srpsko herpetološko društvo „Milutin Radovanović”, Beograd.

16. Tomović, L. (2006). Systematics of the nose-horned viper (Vipera ammodytes, Linnaeus,

1758). The Herpetological Journal, 16(2), 191-201.

17. Turnšek, B. A. J. (2006). The village of Kunovica in the Sustainable Development

Context. Architecture and Civil Engineering Vol: 4.No1., 25-39.

18. Wolff, J. O., Schauber, E. M., Edge, W. D. (1997). Effects of Habitat Loss and

Fragmentation on the Behavior and Demography of Gray‐Tailed Voles: Efectos de la Pérdida

y Fragmentación de Hábitat Sobre el Comportamiento y la Demografía de Ratones de Campo

de Cola Gris. Conservation Biology, 11(4), 945-956.

19. www.wikipedia.org

35

8. Summary

This paper presents the results of an analysis of snake species richnessin the wider area

of the village of Kunovica. The results obtained indicated the presence of four species of

snakes, out of the six expected for a given area. Species are: grass snake (Natrix natrix),

caspian whipsnake (Dolichophis caspius), aesculapian snake (Zamenis longissimus) and nose-

horned viper (Vipera ammodytes).

The grass snake was not included into quantitative analysis as only one individual was

recorded.

Detected species showed different affinities to different habitat types in the Kunovica

area. Also, their quantitative distribution differed in the spring and summer months.

The Kunovica area is characterized by a variety of habitat types and can be considered

a suitable area for the maintenance of various species of reptiles, including snakes.

An anthropogenic factor is present in the Kunovica area, which could potentially

endanger populations of these species.

36

Редниброј, РБР:

Идентификациониброј, ИБР:

Типдокументације, ТД: монографска

Типзаписа, ТЗ: текстуални / графички

Врстарада, ВР: Мастер рад

Аутор, АУ: Милан Благојевић

Ментор, МН: Јелка Црнобрња-Исаиловић

Насловрада, НР: Богатсвоврста змија на подручју Куновице (Околина

Ниша, југоисточна Србија)

Језикпубликације, ЈП: српски

Језикизвода, ЈИ: енглески

Земљапубликовања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2019.

Издавач, ИЗ: ауторскирепринт

Местоиадреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

35стр.; граф. прикази: 9 слика; 2 графика; 2 табеле

Научнаобласт, НО: биологија

Научнадисциплина, НД: екологија

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: биодиверзитет, змије, Куновица

УДК 598.12(497.11)

Чувасе, ЧУ: библиотека

Важнанапомена, ВН:

Извод, ИЗ: Анализирана је заступљеност појединих врста змија на

локалитету Чирак у атару села Куновица (територија

општине Нишка Бања града Ниша у југоисточној Србији).

Подаци су прикупљани током 2018 и 2019 године. Осим

квалитативног састава фауне змија, анализирана је и

учесталост сретања појединих врста, као и типови

станишта у којима су бележене.

Датумприхватањатеме, ДП: 5.6.2019.

Датумодбране, ДО: 27.9.2019.

Члановикомисије, КО: Председник: Др Драгана Стојадиновић

Члан: Др Владимир Жикић

Члан, ментор: Др Јелка Црнобрња-Исаиловић

ОбразацQ4.09.13- Издање 1

37

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC: Master thesis

Author, AU: Milan Blagojević

Mentor, MN: JelkaCrnobrnja-Isailović

Title, TI: The richness of snakes species in the area of Kunovica

(around Niš, southeastern Serbia)

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2019

Publisher, PB: author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

35p. ; graphic representations: 9 pictures; 2 graphs; 2 tables

Scientific field, SF: biology

Scientific discipline, SD: ecology

Subject/Key words, S/KW: biodiversity, snakes, Kunovica

UC 598.12(497.11)

Holding data, HD: library

Note, N:

Abstract, AB: The representation of certain snake species in the Čirak

locality in the area of the village of Kunovica (territory of Niska

Banja municipality of the town of Niš in southeastern Serbia)

was analyzed.Data were collected during 2018 and 2019. In

addition to the qualitative composition of the snake fauna, the

frequency of occurrence of individual species as well as habitat

types in which they were recorded were analyzed.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: 5.6.2019

Defended on, DE: 27.9.2019.

Defended Board, DB: President: Dr Dragana Stojadinović

Member: Dr Vladimir Žikić

Member, Mentor: Dr JelkaCrnobrnja-Isailović

ОбразацQ4.09.13- Издање 1