UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET …Vlasinska visoravan se prostire u jugoistoĉnoj Srbiji, nedaleko od jugoslovensko - bugarske granice. Prema površini i nadmorskoj

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Natali N. Minčić

Uporedni pregled močvarne vegetacije u dolini Juţne

Morave i Vlasinskoj visoravni

Master rad

Niš, 2013.

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Uporedni pregled močvarne vegetacije u dolini Juţne

Morave i Vlasinskoj visoravni

Master rad

Kandidat: Mentor:

Minčić N. Natali dr Vladimir N. RanĎelović

br. indeksa 20

Niš, April 2013.

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Comparative review of moor vegetation of the valley of the

river Juţna Morava and the Vlasina plateau

Master thesis

Candidate: Mentor:

Natali N. Minčić dr Vladimir N. RanĎelović

No. of index 20

Niš, April 2013.

Ovom prilikom bih posebno želela da izrazim zahvalnost i poštovanje svom mentoru prof. dr Vladimiru

Ranđeloviću na izdvojenom vremenu, ukazanoj pomoći i sugestijama prilikom izrade master rada.

Takođe, zahvaljujem se asistentu Dragani Jenačković na pomoći i podršci.

Veliku zahvalnost dugujem svojoj porodici, dečku i dragim osobama na strpljivosti, razumevanju i

motivaciji.

Saţetak

Uporedna analiza moĉvarne vegetacije na razliĉitim tipovima staništa u pogledu

karakteristika zemljišta, geološke podloge i nadmorske visine je uraĊena u ovom radu. Cilj rada je da se utvrdi uticaj nadmorske visine na fitocenološke i floristiĉke karakteristike moĉvarne vegetacije.

Na podruĉju Vlasinske visoravni i u dolini Juţ ne Morave moĉvarna vegetacija je

zastupljena redovima Phragmitetalia i Nasturtio-Glycerietalia. U cilju analize korišćene su sledeće metode: Metodologija uporedne fitocenološke analize vegetacije, Metodologija uporedne taksonomske analize, Metodologija uporedne fitogeografske analize, Metodologija uporedne ekološke analize vegetacije,. Analizama je utvrĊeno da se moĉvarna vegetacija istraţ ivanih podruĉja razlikuje u ekološkom i floristiĉkom pogledu, a glavni uzroci su nadmorska visina i karakteristike pedološke podloge.

Ključne reči: Moĉvarna vegetacija, Vlasinska visoravan, dolina Juţ ne Morave.

Abstract

Comparative analysis of moor vegetation in different habitat types in terms of geological maps and altitude is made in this stady. Objective of this study is to determine the influence of altitude on phytosociological and floristic characteristics of swampland vegetation.

In the area Vlasinske plateau and the Juţ na Morava River, valley moor vegetation is represented by orders Phragmitetalia and Nasturtio-Glycerietalia. For the purpose of the analyses we used the following methods: Methodology of comparative phytocenological analysis of vegetation, Comparative taxonomic analysis methodology, Comparative phytogeographical analysis methodology, Comparative ecological analysis of vegetation methodology. The analyses confirmed that the swamp vegetations of the studied regions differ both ecologically and floristically, and the main reasons for the differences are the altitude and characteristics of the geological base.

Keywords: moor vegetation, Vlasina plateau, valley of the river Juţ na Morava.

SADRŢAJ

I. UVOD ...................................................................................................................................................1

I.1. . ISTORIJAT ISTRAŢIVANJA MOĈVARNE VEGETACIJE VLASINSKE VISORAVNI I DOLINE JUŢNE MORAVE ....................................................................................................................2

I.2. GEOGRAFSKI POLOŢAJ I GEOMORFOLOŠKE PRILIKE VLASINSKE VISORAVNI I DOLINE JUŢNE MORAVE ....................................................................................................................3

I.2.1.VLASINSKA VISORAVAN ..............................................................................................3

I.2.1.1.HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE ........................................................................4

I.2.1.2.GEOLOŠKI SASTAV .....................................................................................................5

I.2.1.3.PEDOLOŠKA PODLOGA ..............................................................................................5

I.2.1.4.KLIMATSKE PRILIKE ..................................................................................................6

I.2.2. DOLINA JUŢNE MORAVE ................................................................................................6

I.2.2.1 HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE ........................................................................7

I.2.2.2. GEOLOŠKI SASTAV ....................................................................................................7

I.2.2.3 PEDOLOŠKA PODLOGA ..............................................................................................8

I.2.2.4 KLIMATSKE PRILIKE ..................................................................................................8

II. MATERIJAL I METODE ................................................................................................................9

II.1. MATERIJAL ..........................................................................................................................9

II.2. METODE .............................................................................................................................9

II.2.1. METODOLOGIJA PRIKUPLJANJA PODATAKA .......................................................9

II.2.2. METODOLOGIJA IZRADE FITOCENOLOŠKIH TABELA ........................................9

II.2.3. METODOLOGIJA UPOREDNE ANALIZE VEGETACIJE ..........................................9

III. REZULTATI I DISKUSIJA .........................................................................................................10

III.1. SINTAKSONOMSKI PREGLED MOĈVARNE VEGETACIJE NA VLASINSKOJ VISORAVNI I U DOLINI JUŢNE MORAVE ......................................................................................10

III.1.1. PREGLED VEGETACIJSKIH JEDINICA VLASINSKE VISORAVNI ...................10

III.1.2. PREGLED VEGETACIJSKIH JEDINICA DOLINE JUŢNE MORAVE ...................11

III.2. MOĈVARNA (HIGROFILNA) VEGETACIJA NA VLASINSKOJ VISORAVNI I U DOLINI JUŢNE MORAVE .................................................................................................................. 12

III.2.1. PHRAGMITETALIA COMMUNIS W. Koch 1926. ....................................................... 13

III.2.1.1. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 .......................................................................13

III.2.1.2. Glycerietum maximae (Nowinski 1930) Hueck 1931 ..............................................26

III.2.1.3. Equisetetum limosi Steffen 1931 ...............................................................................32

III.2.1.4. Scutellario-Thyphaetum laxmanii V. RanĎ. et J. Matejić 2007………..………37

III.2.1.5. Phalaridetum arundinaceae Libbert 1931………………………………………..40

III.2.1.6. Beckmannietum eruciformis prov. R. Jovanović 1958 ...........................................46

III.2.1.7. Oenantho fistulosae-Beckmanietum eruciformis (R. Jov. 1958) V. Randj. et B. Zlat. (2005) 2007 ...................................................................................................................................48

III.2.2. NASTURTIO-GLYCERIETALIA Pign. 1953. ...................................................................52

III.2.2.1. Sparganietum erecti Roll 1938 ..................................................................................52

III.2.2.2. Glycerietum plicatae Oberd. 1952 ............................................................................57

III.2.2.3. Butometum umbellati (Kunczak 1968) Philippi 1973 .............................................63

III.3. TAKSONOMSKI DIVERZITET FLORE ..........................................................................67

III.3.1. TAKSONOMSKI DIVERZITET FLORE MAHOVINA MOĈVARNE VEGETACIJE ................................................................................................................................................................67

III.3.2. TAKSONOMSKI DIVERZITET FLORE VASKULARNIH BILJAKA MOĈVARNE VEGETACIJE ........................................................................................................................................67

III.4. FITOGEOGRAFSKA ANALIZA FLORE .........................................................................72

III.4.1. FITOGEOGRAFSKA ANALIZA FLORE MOĈVARNE VEGETACIJE VLASINSKE VISORAVNI I DOLINE JUŢNE MORAVE .................................................................72

III.5. EKOLOŠKA ANALIZA FLORE MOĈVARNE VEGETACIJE VLASINSKE VISORAVNI I DOLINE JUŢNE MORAVE ........................................................................................74

III.6. UPOREDNA FITOCENOLOŠKA ANALIZA (KLASTER ANALIZA) ..........................77

III.6.1. RED PHRAGMITETALIA MOĈVARNE VEGETACIJE NA VLASINSKOJ VISORAVNI I U DOLINI JUŢNE MORAVE ......................................................................................77

III.6.2. RED NASTURTIO-GLYCERIETALIA MOĈVARNE VEGETACIJE NA VLASINSKOJ VISORAVNI I U DOLINI JUŢNE MORAVE ............................................................79

IV. ZAKLJUČCI ..................................................................................................................................80

V. LITERATURA ................................................................................................................................83

1

I. UVOD

Na jugoistoku Srbije, blizu granice sa Bugarskom, smeštena izmeĊu planinskih venaca Rodopskog masiva - Vardenika, Ĉemernika, Plane i Bukove Glave, nalazi se prostrana visoravan, koja je prema nazivu današnjeg akumulacionog jezera, a ranije blata koje se nalazilo u njenom dnu, nazvana Vlasinska visoravan. Vlasinska visoravan predstavlja plitko udubljenje izduţ enog oblika, koje je priliĉno zaravljeno fluvijalnom erozijom reke Vlasine i njenim izvorišnim pritokama, te se kao površ, na nadmorskoj visini 1160-1460m, moţe oznaĉiti Vlasinskom visoravni. Smeštena je u pojasu planinske bukove šume, gde se danas uglavnom razvijaju pašnjaci tipca (Nardetum stricte). Ovo podruĉje bilo je predmet prirodnjaka još u 19. veku, kada su juţ ni delovi naše zemlje pripojeni Srbiji. Botaniĉari koji su istraţ ivali Vlasinsku visoravan najviše su se zainteresovali za floru i vegetaciju nekada najveće balkanske tresave, gde su stanište pronasle mnoge reliktne biljne vrste - svedoci geološke i klimatske prošlosti njene okoline. Poĉetna istraţ ivanja flore Vlasinskog blata i okolnih staništa ukazivala su na brojne istraţ ivaĉke radove u narednom periodu.

Istorija Vlasinske visoravni moţ e se podeliti na dva perioda: period pre potapanja i period posle potapanja Vlasinske tresave. Karakteristike ĉitavog podruĉja su izmenjene izgradnjom zemljane brane i pravljenjem akumulacije. Nakon izgradnje asfaltnog puta velike površine pod tresavskom vegetacijom su razorene, a jednoj od najbolje razvijenih populacija karnivorne biljne vrste Drosera rotundifolia preti gubljenje optimalnog staništa. Radi toga se stvaraju problemi zaštite Vlasinske visoravni i revitalizacije degradiranog biljnog pokrivaĉa.

Vlasinska visoravan se nalazi na jugoistoku srednjeevropskog floristiĉkog regiona, blizu zapadne granice istoĉnomezijske provincije. Veliki uticaj za florogenezu i singenezu na podruĉju visoravni ima i nadmorska visina. Poĉev od samog dna visoravni, gde se nalazi akumulaciono Vlasinsko jezero, što ima uticaja na karakteristike mikro- i mezoklime, pa do najviših vrhova okolnih planinskih masiva, razvili su se razliĉiti tipovi planinske i visokoplaninske vegetacije. Pored toga, ĉitava visoravan je bogata manjim ili većim planinskim potocima pored kojih se formira bujna vegetacija kraj potoĉnih tresava. Upravo zbog ovakvih karakteristika, pokazala se velika raznovrsnost flore i vegetacije Vlasinske visoravni. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , 2010)

U slivu Juţ ne Morave smanjio se broj vodenih i moĉvarnih biotopa zbog delovanja antropogenog faktora. Izgradnjom vodoprivrednih organizacija došlo je do (ne)planskih meliorativnih mera (izgradnja odbrambenih nasipa, isušivanje većih moĉvara, stvaranje veštaĉkih jezera i akumulacija, podizanje veštaĉkih topolovih zasada i dr.). Time je vegetacija pretrpela drastiĉne promene, a na nekim lokalitetima ona je i potpuno uništena. Tako su velike površine pod moĉvarnom vegetacijom ili potopljene ili im je spreĉeno doticanje voda prilikom poplava, što je imalo za posledicu nestanak ili degradaciju moĉvarne vegetacije. Verovatno su ovako nestale mnoge biljne i ţ ivotinjske vrste koje su u njima ţ ivele. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , M a t e j i ć , 2007)

Blizu Niša, sa leve strane reke Juţ ne Morave, izmeĊu sela Batušinac i Mramor, nalaze se Batušinaĉke bare. Ovi vodeni ekosistemi predstavljaju ostatke nekadašnjeg korita reke Juţ ne Morave, sa kojom imaju fiziĉku vezu preko podzemnih i poplavnih voda. Na prvi pogled ove bare se ne razlikuju od sliĉnih staništa uz Juţ nu Moravu, pa se pretpostavlja da su zato predmet botaniĉarima. Batušinaĉke bare se sastoje iz ĉetiri velike bare, od kojih se jedna nalazi sa desne strane autoputa Skoplje - Beograd, a tri sa leve strane, kao i većeg broja manjih efemernih bara koje rano tokom leta presušuju. Teren na kome se nalaze je izgraĊen od aluvijalnih nanosa promenljivog sastava. Bitan ekološki faktor za razvoj vegetacije je

2

zemljište. Osnovni tip zemljišta na ovom podruĉju je fluvisol (aluvijalni nanosi), koji je karakteristiĉan za reĉne doline. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , M a t e j i ć , 2007)

Zbog razlika u pogledu hidrogeloških, geomorfoloških i klimatskih karakteristika pristupilo se izradi ovog master rada, odnosno uporednoj analizi moĉvarne vegetacije redova Phragmitetalia i Nasturtio – Glicerietalia na Vlasinskoj Visoravni i u dolini Juţ ne Morave. Nauĉni i praktiĉni znaĉaj rezultata jeste da se prikaţ u razlike u sastojinama istraţ ivanih podruĉja, što zavisi od ekoloških faktora (abiotiĉki, biotiĉki i antropogeni) koji utiĉu na kvalitativni i kvantitativni sastav moĉvarnih zajednica.

Pošto hipoteza proistiĉe iz nauĉnog problema, mogla bi se postaviti na sledeći naĉin: „Da li se uoĉavaju razlike u moĉvarnoj vegetaciji doline Juţ ne Morave i Vlasinske

visoravni usled njihovog nezavisnog razvoja pod uticajem razliĉitih ekoloških faktora i ukoliko se uoĉavaju kakve su?“

Ciljevi istraţ ivanja koje treba rešiti su: - Uraditi fitocenološku analizu radi upoznavanja graĊe i floristiĉkog sastava zajednica, kao i ekologije i geografskog rasprostranjenja vrsta - Odrediti kvalitativni koeficijent sliĉnosti sastojina uz pomoć dendrograma klaster analizom korišćenjem programa „FLORA“ - Uraditi uporednu taksonomsku analizu poreĊenjem zastupljenosti pojedinih familija izmeĊu samih istraţ ivanih sastojina, ali i na oba istraţ ivana podruĉja - Porediti asocijacije na osnovu zastupljenosti ţ ivotnih formi, radi dobijanja uvida u klimatske uslove i znaĉaja klime kao faktora selekcije u adaptivnoj evoluciji biljaka - Uraditi uporednu fitogeografsku analizu, tj. odrediti geografsko rasprostranjenje biljnih taksona koji nastanjuju istraţ ivano podruĉje sa ciljem boljeg razumevanja flore - Na osnovu svih analiza izvesti zakljuĉke koji će pomoći što boljem razumevanju moĉvarnih zajednica istrazivanih podruĉja

I.1. ISTORIJAT ISTRAŢIVANJA MOČVARNE VEGETACIJE VLASINSKE VISORAVNI I DOLINE JUŢNE MORAVE

Poslednjih petnaestak godina se naglo obogaćuju saznanja o vegetaciji ovih krajeva iz radova N . R a n d j e l o v i ć a (1978, 1983), V . J o v a n o v i ć a (1979) i M . R u ţ i ć a (1981).

Istraţ ivanja moĉvarne vegetacije su ipak ostala na onome što su uradili N . K o š a n i n (1910) i D . K a t i ć (1910). I dok su vegetaciji bara i moĉvara širom Jugoslavije pridavali paţ nju mnogi istraţ ivaĉi (S . H o r v a t i ć , 1931, 1934, 1963, Ţ . S l a v n i ć , 1948, 1956, P . Ĉ e r n j a v s k i , O . G r e b e š ĉ i k o v , Z . P a v l o v i ć , 1949, M . J a n k o v i ć , 1953, R . M a r i n o v i ć , 1953, R . J o v a n o v i ć , 1958, 1965, 1967, K . M i c e v s k i , 1963, 1967, R . B a ĉ a r , 1957, N . B a b i ć , 1972, i dr.), moĉvare juţ ne Srbije kasnije su istraţ ivane. Moĉvarna vegetacija juţ ne Srbije o kojoj se do sada nešto više ĉulo iz radova N . K o š a n i n a i D . K a t i ć a već je nekoliko decenija pod vodom Vlasinskog jezera, tako da o vegetaciji koja danas postoji malo se zna. Radovi N . K o š a n i n i D . K a t i ć su saĉuvali sliku nekadašnjeg Vlasinskog blata i pruţ aju mogućnost poreĊenja sa sadašnjim stanjem. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , M a t e j i ć , 2007)

Moĉvarnu vegetaciju u poslednjoj deceniji prošlog veka istraţ uju predstavnici juţ nosrpske botaniĉke škole. Najpre R a n Ċe l o v i ć (1988, 2002) istraţ uje moĉvarnu vegetaciju Vlasinskog jezera, a zatim Z l a t k o v i ć i R a n Ċe l o v i ć (2005) istraţ uju moĉvarnu vegetaciju slatina juţ ne Srbije. Detaljno je istraţ ena i moĉvarna vegetacija Batušinaĉkih bara kod Niša. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , M a t e j i ć , 2007)

3

I.2. GEOGRAFSKI POLOŢAJ I GEOMORFOLOŠKE PRILIKE VLASINSKE VISORAVNI I DOLINE JUŢNE MORAVE

Jugoistoĉna Srbija se proteţ e od Niša i Prokuplja do Makedonske granice na jugu. Istoĉnu granicu ĉini drţ avna granica sa Bugarskom, a zapadnu visoki masiv Rodopskih planina: Krstilovice, Plaĉkovice, Lisice, Majdan planine, Golaka i Kopaonika prema Kosovu i Metohiji, dok severnu granicu ĉine reke Toplica i Nišava. Najveća reka u ovom delu Srbije je Juţ na Morava. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , M a t e j i ć , 2007)

I.2.1. VLASINSKA VISORAVAN

Vlasinska visoravan se prostire u jugoistoĉnoj Srbiji, nedaleko od jugoslovensko - bugarske granice. Prema površini i nadmorskoj visini (najniţ a taĉka visoravni je na oko 1200 m) jedna je od najprostranijih i najviših visoravni u Srbiji. Od juţ nomoravke kotline je udaljena oko 30 km. Visoravan opkoljavaju visoke planine rodopskog planinskog masiva ĉineći površi na razliĉitim nadmorskim visinama nastalih za vreme tercijara. To su pre svega površi 1600-1800 m n.m. i 1400-1500 m n.m. Najveća površ Vlasinske visoravni leţ i na nadmorskoj visini od oko 1200 m, a takoĊe je tercijarnog porekla. Sa zapada je ograniĉena Ĉemernikom, izmeĊu ĉijih najviših vrhova Velikog Ĉemernika (1638 m), Kule (1622 m), Cvejinog Ĉukara (1542 m) i Preslapa (1583 m) gde je smeštena bujnom izvorskom i tresavskom vegetacijom. Juţ nu stranu visoravni ĉine obronci Vardenika sa vrhovima Veliki (1875 m) i Mali Strešer (1756 m) i Pandţ in Grob (1664 m). Istoĉna strana visoravni je najrazuĊenija, a planinski masiv koji je ograniĉava sa istoka je nizak, sa najvišim vrhom Bukovom Glavom (1472 m). Na severu se iznad visoravni naglo izdiţ u dva visoka vrha Plane - Mali vrh (1678 m n.m.) i Vrtop (1721 m n.m.). Vlasinska visoravan predstavlja razvoĊe slivova Strume (sliv Boţ iĉke reke), Jerme i Juţ ne Morave (sliv reka Vrle i Vlasine) (C v i j i ć , 1896, S t a n k o v i ć , L a u š e v i ć , 1997), pa tako i razvoĊe slivova Egejskog i Crnog mora. Na jugozapadu se rekom Vrlom, izmeĊu Vardenika i Ĉemernika spušta u Grdeliĉku klisuru, na severozapadu silazi izmeĊu Plane i Ĉemernika rekom Vlasinom u Leskovaĉko polje, na severoistoku se rekom Jermom strmo spušta u Znepolje, a na jugoistoku, dolinom Boţ iĉke reke, u Ćustendilsko polje. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , 2010) (Sl. 1.) Slika 1. Karta istraţ ivanog podruĉja

4

Vlasinsko jezero se nalazi u centralnom delu Vlasinske visoravni kao duboka depresija sa veštaĉkom akumulacijom, kojim je potopljena jedna od najvećih tresava Balkana. IzgraĊeno je u periodu od 1949-54. godine. Nastalo je formiranjem velike zemljane brane na mestu gde je reka Vlasina isticala iz tresave (S t a n k o v i ć , L a u š e v i ć , 1997), na mestu gde se nekadašnje Vlasinsko blato suţ avalo i prelazilo u korito reke Vlasine, kojom je verovatno oteklo davnašnje prirodno jezero posle probijanja prirodne barijere, prevoja izmeĊu Ĉemernika i Plane (C v i j i ć , 1896.). Maksimalna kota jezera je 1213,5 m n.m., a minimalna 1204 m n.m. Duţ ina akvatorije iznosi 9 km, a najveća širina oko 3 km. Jezero je najdublje blizu brane (34 m), ali dubina nije stalna jer se voda ispušta u hidroenergetski sistem "Vrla". Zapremina vode u akumulaciji je 168x106 m3, a površina 16,5 km2 pri maksimalnoj, odnosno 5,6 km2 pri minimalnoj koti (S t a n k o v i ć , L a u š e v i ć , 1997). U toku 1999. godine voda iz jezera je ispuštena do minimalne kote, što se veoma odrazilo na karakteristike vodene vegetacije. Poslednjih godine nivo jezera je uglavnom blizu maksimalne kote. Obala jezera ima ukupnu duţ inu 132,5 km i razuĊena je. Istoĉna obala je razuĊenija od zapadne, a severna od juţ ne (S t a n k o v i ć , L a u š e v i ć , 1997). Na mestu nekadašnje Biljene bare, kod ušća Murine reke na istoĉnoj obali i Bratašnice na zapadnoj obali nalaze se najveći zalivi. Sa obale u jezero se pruţ aju rtovi, od kojih su najveći Dugi Del, Bratanov Del i Duga Zanoga. U samom jezeru postoje dva stalna ostrva, Dugi Del, nastavak rta, i Stratorija (R a n Ċe l o v i ć , 1994), koja je i pre potapanja bila "ostrvo" u tresavi (C v i j i ć , 1896). Pored ovih stalnih, jezerom plove i veliki broj tresetna ostrva. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , 2010)

I.2.1.1. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Razvoj i raspored razliĉitih tipova vegetacije Vlasinske visoravni zavisi od hidrografskih karakteristika terena. Najveći vodotoci Vlasinske visoravni su Bratašnica, Jarĉeva, Murina i Dejanova reka. Bratašnica ili Šaovica je najveća jezerska pritoka sa zapadne strane. Izvire ispod Kule na Ĉemerniku, a u gornjem toku nosi naziv Manoţ ina reka. Izvorišno podruĉje ove reke ĉini razvoĊe sliva Vlasinskog jezera i reke Ĉemerĉice, predstavljeno prostranom kotlinom izmeĊu najviših vrhova Ĉemernika, Velikog i Malog Ĉemernika i Kule. U donjem toku Bratašnica prima vodu nekoliko manjih pritoka. TakoĊe veće zapadne pritoke jezera su Cvetkova reka i Manojlovica.

Najveća jezerska pritoka sa juga je Jarĉeva reka, koja izvire ispod Pandţ inog Groba i sakuplja vode nekoliko manjih potoka koji izviru na Vardeniku. Murina reka je bila najveća pritoka Vlasinskog blata. Deo toka Murine reke je potopljen akumulacijom, ali je jedna od najvećih pritoka jezera, u koje donosi vode gotovo svih izvora na Bukovoj Glavi. Ispod Bukove Glave, ali sa juţ ne strane, formira se i tok Dejanove reke. Ova reka se uliva u Boţ iĉku reku i pripada slivu Strume. Sa severne strane Bukove Glave izviru Klisurska i Smudijina reka koje se spuštaju u Znepolje i formiraju Jermu. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , 2010)

5

I.2.1.2. GEOLOŠKI SASTAV

Vlasinska visoravan u geotektonskom smislu pripada Srpsko - makedonskoj masi. Geološki sastav Vlasinske oblasti ĉini metamorfni kompleks škriljaca koji predstavljaju regionalno i progresivno metamorfisane silikatne stene rifejsko - kambrijumske starosti (D r a g i š i ć , 1997). U literaturi su te metamorfne stene nazvane "vlasinski kompleks". Metamorfni kompleks škriljaca - Vlasinski kompleks, izgraĊen je najviše od niskometamorfnih stena koje su regionalno metamorfisane u uslovima facije zelenih škriljaca. Oko Vlasinskog jezera, najveće rasprostranjenje imaju albit - hloritmuskovitski škriljci, koji izgraĊuju skoro celu zapadnu, juţ nu i veći deo istoĉne strane istraţ nog podruĉja. Severna i severoistoĉna strana sastavljene su od albit - hloritskih škriljaca, a jugozapadna od amfibol - biotitskog andezita. Vrhovi Ĉemernika i deo Vardenika juţ no od Velikog Strešera izgraĊeni su od biotitamfibolitskih dacita. Oko V. Strešera se javljaju i albitski gnajsevi. Juţ ni obod visoravni izgraĊen je od progresivno metamorfisanih škriljaca Vlasinskog kompleksa, koji su predstavljeni leptinolit - mikašistima sa granitom. Aluvijalni nanosi su predstavljeni šljunkovima, peskovima i glinom, a stvaraju se neposredno uz reĉne tokove, dok se deluvijalno - proluvijalni nanosi deponuju pri ušću bujiĉnih tokova u akumulaciju ili okolne reĉne tokove (D r a g i š i ć , 1997). (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , 2010)

I.2.1.3. PEDOLOŠKA PODLOGA

Prostorni raspored fitocenoza zavisi od prostornog rasporeda zemljišta na kojima se razvijaju. O pedološkoj podlozi Vlasine postoji malo pisanih podataka (K a t i ć , 1910, R a n Ċe l o v i ć , 1978). Tresetna i moĉvarna vegetacija se razvija na intrazonalnim zemljištima tipa tresetnog i moĉvarnog glejnog (euglej) zemljišta. Vlasinska visoravan se, inaĉe, nalazi u zoni smeĊeg šumskog (distriĉno smeĊeg) zemljišta koje je veoma erodirano. Sva zemljišta Vlasinske visoravni pripadaju grupi kiselih zemljišta, što je uslovljeno silikatnom podlogom i velikom koliĉinom padavina, ĉime je uslovljeno jaĉe ispiranje baza (R a n Ċe l o v i ć , 1978). Distriĉno smeĊe zemljište (Distriĉni kambisol) je zemljište koje daje loše uslove za ishranu biljaka. Formira se na kvarcno silikatnim supstratima sa malom koliĉinom baznih katjona. Ova zemljišta su rasporeĊena u humidnim oblastima. To je zemljište brdsko planinskih regiona. Bukove šume ĉine prirodnu vegetaciju ovih zemljišta na Vlasini. Praškasto peskovita zemljišta javljljaju se na podlozi od kristalastih škriljaca pa su stoga sklona eroziji (erodirano smeĊe šumsko zemljište). Ovo zemljište ima teksturnu oznaku peskovito ilovasto slabo koloidno. Tu se formira mezofilna vegetacija. Reakcija zemljišta je jako kisela (pH=4,5-4,7), a sadrţ aj humusa visok (6,5 %). Koncentracija oksida fosfora je jako niska (0,01%), dok kalijumovih oksida ima u donjim granicama potrebnih koliĉina (0,07-0,12%).

Kod moĉvarnih glejnih zemljišta (Euglej) podzemna voda se nalazi veoma visoko (iznad 85 cm) i prisutna su mala kolebanja. Prirodna vegetacija je uglavnom higrofilna. Granulometrijski sastav zemljišta je glinovit do peskovit. Sadrţ aj humusa eugleja Vlasine je visok - od 5,7 do 7,5%. Prema G r a ĉ a n i n u (1955) zemljišta se mogu podeliti na dve grupe organo - mineralna moĉvarna i minerogena moĉvarna (tla dţ omba). Organo - mineralna tla Vlasine su slabo kisela do kisela zemljišta (pH=4,9-6,5), sa niskim sadrţ ajem oksida fosfora (0,01-0,02%) i visokom koncentracijom kalijumovih oksida (0,12-0,14%). Minerogena moĉvarna tla su na Vlasini veoma zastupljena. Na njima se razvijaju zajednice Deschampsietum caespitosae i Caricetum gracilis. Zemljište je umereno slabe kisele reakcije

6

(pH=5,4) i sa koliĉinom kalijumovih oksida od 0,09-0,12%. Sadrţ aj fosfora je jako nizak (0,01%). Treći tip moĉvarnih zemljišta, po G r a ĉ a n i n u , organogena, obuhvata tresetna zemljišta. Tresetna zemljišta nastaju nepotpunim razlaganjem uginulih biljnih delova. Ovo je, ako izuzmemo zonalno zemljište (distriĉni kambisol), najrasprostranjenije zemljište na Vlasinskoj visoravni. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , 2010)

I.2.1.4. KLIMATSKE PRILIKE

Podruĉje jugoistoĉne Srbije leţ i u pojasu umereno - kontinentalne klime, ali je mezoklima uslovljena razlikama u nadmorskoj visini i brojnim uticajima koji dopiru dolinama Vardara, Juţ ne Morave i Nišave. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , M a t e j i ć , 2007)

Vlasina predstavlja široku depresiju na visini iznad 1200 m, pa je izloţ ena toplotnom zraĉenju. Oiviĉena je planinskim visovima, pa je uticaj severoistoĉnih i istoĉnih vetrova izraţ en, dok je prema jugu zaklonjena. Zbog navedenog, Vlasina ima veoma surovu klimu (K o š a n i n , 1910). Podaci o klimatskim prilikama na Vlasini postoje i za period pre potapanja (K o š a n i n , 1910, Đ u k a n o v i ć , 1967) i za period posle potapanja tresave.

Pre potapanja tresave akumulacijom srednja godišnja temperatura je bila 6,4oC, najtopliji mesec je bio avgust sa srednjom meseĉnom temperaturom 16,1oC, a najhladniji januar 3,4oC. Srednja vrednost temperature u vegetacijskom periodu iznosila je 13,6oC. Srednja godišnja koliĉina padavina bila je 838 mm, a u vegetacijskom periodu 342 mm. Najveće koliĉine padavina su bile na poĉetku (maj - jun) i za vreme vegetacionog perioda (novembar), tako da se na klimadijagramu uoĉavaju dva ekstremuma.

Izgradnja akumulacije uticala je na promenu lokalne klime tako da se smanjila srednja godišnja temperatura (5,7oC) i proseĉna koliĉina padavina (722,9 mm). Najtopliji i najhladniji mesec ostali su isti, ali sa znatno niţ om proseĉnom temperaturom: avgust (14,7oC) i januar (-4oC). Srednja vrednost temperature u vegetacijskom periodu je sada znatno niţ a (12,5oC), a srednja koliĉina padavina 309,1 mm. Padavine sada imaju samo jedan ekstremum na poĉetku vegetacionog perioda (maj-jun). Proseĉna relativna vlaţ nost vazduha iznosi 81,6%, a u vegetacijskom periodu 79,9%. Najĉešći i najintenzivniji vetrovi duvaju iz pravca severozapada, ali su ĉesti i vetrovi iz zapadnog, severnog i istoĉnog pravca. Iz pravca severoistoka nema nikakvih strujanja vazduha, jer je sa te strane visoravan zaštićena masivom Plane. Sa juga, strujanja su manje izraţ ena van vegetacijskog perioda, dok su u vegetacijskom periodu gotovo beznaĉajna. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , 2010)

I.2.2. DOLINA JUŢNE MORAVE

Batušinaĉke bare se nalaze desetak kilometara zapadno od Niša, izmeĊu sela Batušinac i Mramor, na levoj obali reke Juţ ne Morave (N 43o17’61, E 21o48’34). Ovi vodeni ekosistemi predstavljaju ostatke nekadašnjeg korita reke Juţ ne Morave, sa kojom imaju fiziĉku vezu preko podzemnih i poplavnih voda. Na prvi pogled ove bare se ne razlikuju od sliĉnih staništa uz Juţ nu Moravu, pa se pretpostavlja da su zato predmet botaniĉarima. Batušinaĉke bare se sastoje iz ĉetiri velike bare, od kojih se jedna nalazi sa desne strane autoputa Skoplje - Beograd, a tri sa leve strane, kao i većeg broja manjih efemernih bara koje rano tokom leta presušuju. Teren na kome se nalaze je izgraĊen od aluvijalnih nanosa promenljivog sastava. Bitan ekološki faktor za razvoj vegetacije je zemljište. Osnovni tip

7

zemljišta na ovom podruĉju je fluvisol (aluvijalni nanosi), koji je karakteristiĉan za reĉne doline. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , M a t e j i ć , 2007)

I.2.2.1. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE

U dolini Juţ ne Morave glavni vodotok toga je Juţ na Morava (568 km) koja prolazi kroz središnji deo tog podruĉja. Ona izvire ispod Skopske Crne Gore i pod imenom Binaĉka Morava teĉe do Bujanovca i tu se spaja sa Preševskom Moravicom (26 km) i nizvodno do Stalaća u nju se ulivaju mnoge pritoke prolazeći kroz Bujanovaĉko, Vranjsko, Leskovaĉko, Niško i Aleksinaĉko polje. Tu se spaja sa Zapadnom Moravom i ĉini Veliku Moravu. Na svom putu od Bujanovca do Stalaća meandrira plaveći manje ili veće površine pa stvara uslove za razvoj moĉvarne vegetacije.

S desne strane Juţ ne Morave ulivaju se brojne pritoke koje se slivaju s Rodopskog i Balkanskog planisnkog sistema. Kod Vladiĉinog Hana u nju se uliva Vrla (28 km) koja vode donosi sa Vardenika i Ĉemernika. Blizu Leskovca i Vlasotinca u nju se uliva Vlasina sa Luţ nicom (66 km, 991 km2). Najveća pritoka desne obale je Nišava (218 km, od ĉega 151 km u Srbiji). Sokobanjska Moravica (65 km) se u Moravu uliva nedaleko od Aleksinca. U slivovima ovih reka formirana su polja od kojih su znaĉajnija: Surduliĉko, Vlasotinaĉko, Pirotsko, Niško, Belopalanaĉko i dr. u kojima se takoĊe stvaraju uslovi za moĉvarnu vegetaciju.

Leva obala Juţ ne Morave bogata je vodotocima koji vodu donose sa Rodopskih i delimiĉno Dinarskih planina. Sa planine Kukavice Veternica (73 km, 515 km2) se uliva blizu Leskovca (Bogojevce). Sa Jablaniĉkih planina i Majdan planine vode donosi Jablanica (75 km, 894 km2) i uliva se blizu Peĉenjevca. Sa Radana, Pasjaĉe i Vidojevice dolazi Pusta Reka (66 km, 571 km2). U dolinama ovih reka nalaze se Lebansko, Bojniĉko, Topliĉko i dr. polja. Ukupna duţ ina svih reka u slivu Juţ ne Morave iznosi preko 1239 km.

Svojim geomorfološkim odlikama (plitka muljevita korita, niske obale, uska korita, veliki slivovi) stvaraju se povoljni uslovi za meandriranje i promenu vodotoka pa je to razlog menjanja toka reka u prošlosti. U napuštenim koritima u proleće i jesen se zadrţ avala voda koja je stvarala osnovne pretpostavke za naseljavanje movĉarne vegetacije.

Pojedine depresije koje nisu bile povezane sa reĉnim koritima, punile su se vodom i tako su postale veće ili manje akumulacije poznate kao bare i jezera (Blaĉko jezero, Vlasinsko blato - jezero, Aleksandrovaĉko jezero, Malošiške bare i dr.). Na njihovim obalama, u sukcesivnim nizovima, formirale su se sastojine moĉvarnih zajednica. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , M a t e j i ć , 2007)

I.2.2.2. GEOLOŠKI SASTAV

U dolini Juţ ne Morave geološku podlogu u neposrednoj blizini reĉnog korita ĉine uglavnom: reĉni nanosi (šljunak, pesak i mulj), pešĉani sprudovi i peskovite gline na aluvijalnim ravnima, lesoidne gline, konglomerati (šljunak i pesak reĉnih terasa), šljunak, pesak i gline jezerskih terasa i dr.

Batušinaĉke bare se nalaze na terenu koji je kompletno izgraĊen od aluvijalnih nanosa promenljivog sastava. On se naslanja na većim dubinama na konglomerate peska, šljunka i gline sa ugljem, koji su sa desne strane Juţ ne Morave prekriveni pešĉanim sprudovima i peskovitim glinama. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , M a t e j i ć , 2007)

8

I.2.2.3. PEDOLOŠKA PODLOGA

U dolini Juţ ne Morave osnovni tip zemljišta je fluvisol (aluvijalni nanosi), koji je karakteristiĉan za reĉne doline. Ova “teška” zemljišta nepovoljna za poljoprivrednu delatnost pa su zbog toga veoma retko korišćena, zbog ĉega su se ovi biotopi zadrţ ali oĉuvani do današnjih dana. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , M a t e j i ć , 2007)

I.2.2.4. KLIMATSKE PRILIKE

Moĉvarna vegetacija u dolini Juţ ne Morave se razvija u uslovima velike vlaţ nosti koja potiĉe od poplavnih voda i u tim uslovima su umanjeni ekstremi ostalih faktora, naroĉito temperature. Zbog toga će i ţ ivi svet u tim biotopima pokazivati ujednaĉeniji sastav, a biljne zajednice ujednaĉeniji floristiĉki pokrov. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , M a t e j i ć , 2007)

9

II. MATERIJAL I METODE

II.1. MATERIJAL

Podaci o floristiĉkoj graĊi asocijacija preuzeti su iz monoografije „Flora i vegetacija Vlasinske visoravni“ (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , 2010) i radova “Flora i vegetacija Batušinaĉkih bara kod Niša“ (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , M a t e j i ć , 2007) i “Moĉvarna vegetacija reda Phragmitetalia u jugoistoĉnoj Srbiji“ (R a n Ċe l o v i ć , M a t e j i ć , Z l a t k o v i ć , 2007).

II.2. METODE

II.2.1. METODOLOGIJA PRIKUPLJANJA PODATAKA

Popis flore na Vlasini i u dolini Juţ ne Morave saĉinjen je na osnovu podataka iz literature, "Herbarium Moesicaum" u Doljevcu (HMD).

Nomenklatura biljnih vrsta odreĊivane pomoću kljuĉeva savremenih evropskih "flora": "Flora Europaea" (T u t i n e t a l ., ed. 1964-1980), "Flora Srbije" (J o s i f o v i ć , ed. 1970-1978., S a r i ć , ed. 1986, 1992) i "Флора на НР България“ (J o r d a n o v (ed.), 1963-1979, V e l ĉ e v , 1979-1995), dok su za determinaciju mahovina upotrebljavane "Flora mahovina Jugoslavije" (P a v l e t i ć , 1968), "Определител на мъховете в България“ (P e t r o v , 1975.) i "Nieuwe atlas Nederlandse bladmossen" (L a n d w e h r , 1984).

Pripadnost vrsta flornim elementima odreĊivana je po principima podele Mojzela (M e u s e l et al., 1965.), koja se zasniva na podudarnosti areala vrsta sa odgovarajućim floristiĉkim horionima (S t e v a n o v i ć , 1992). Florni elementi nekih vrsta mahovina preuzeti su iz D u e l l et al. (1999.). Ţivotne forme su date prema Raunkieovom principu, koji su razradili E l e n b e r g i M i l e r - D o m b o a (E l l e n b e r g , M u e l l e r -D o m b o i s , 1967 in M u e l l e r - D o m b o i s , E l l e n b e r g , 1974), a u "Flori Srbije" delimiĉno izmenio S t e v a n o v i ć (1992a.). Skraćenice upotrebljavane za oznaĉavanje ţ ivotnih formi date su prema "Flori Srbije" za papratnice i cvetnice (S t e v a n o v i ć , 1992).

II.2.2. METODOLOGIJA IZRADE FITOCENOLOŠKIH TABELA

Fitocenološka istraţ ivanja flore moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni su raĊena po

metodici škole Zürich-Monpellier (B r a u n - B l a n q u e t , 1964). Fitocenološka istraţ ivanja Batušinaĉkih bara su vršena po metodici škole Zürich-Monpellier

(B r a u n - B l a n q u e t , 1964). Sintaksonomski pregled je uraĊen u skladu sa pregledom fitocenoza i staništa Srbije (L a k u š i ć et al., 2005).

II.2.3. METODOLOGIJA UPOREDNE ANALIZE VEGETACIJE

Uporedna analiza vegetacije raĊena je pomoću softverskog paketa FLORA (K a r a d ţ i ć , M a r i n k o v i ć , 2005). Klaster analiza je raĊena “UPGMA” metodom (S n e a t h , S o k a l , 1973), upotrebom „Chord distance“ kao kvantitativni koeficijent sliĉnosti.

10

III. REZULTATI I DISKUSIJA

III.1. SINTAKSONOMSKI PREGLED MOČVARNE VEGETACIJE NA VLASINSKOJ VISORAVNI I U DOLINI JUŢNE MORAVE

III.1.1. PREGLED VEGETACIJSKIH JEDINICA VLASINSKE VISORAVNI

PHRAGMITETEA R. Tx. et Preising 1942

NASTURTIO-GLYCERIETALIA Pign. 1953

Glycerio-Sparganion Br.-Bl. et Siss. ex Boer 1942

1. Sparganietum erecti Roll 1938 2. Glycerietum plicatae Oberd. 1952

PHRAGMITETALIA COMMUNIS W. Koch 1926 = PHRAGMITETALIA EUROSIBIRICA W. Koch 1926

Phragmition communis W. Koch 1926

3. Equisetetum limosi Steffen 1931 4. Glycerietum maximae Hueck 1931 5. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926

Phalaridion arundinaceae Kopecky 1961

6. Phalaridetum arundinaceae Libbert 1931

11

III.1.2. PREGLED VEGETACIJSKIH JEDINICA DOLINE JUŢNE MORAVE

PHRAGMITETEA R. Tx. et Preising 1942

NASTURTIO-GLYCERIETALIA Pign. 1953

Glycerio-Sparganion Br.-Bl. et Siss. ex Boer 1942

1. Glycerietum plicatae Oberd. 1952 2. Sparganietum erecti Roll 1938 3. Butometum umbellati (Kunczak 1968) Philippi 1973

PHRAGMITETALIA COMMUNIS W. Koch 1926 = PHRAGMITETALIA EUROSIBIRICA W. Koch 1926

Phragmition communis W. Koch 1926

4. Glycerietum maximae Hueck 1931 5. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. phragmitetosum Schmalle

1939 6. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum angustifoliae

Soo 1973 7. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum latifoliae

Pignatti 1953 8. Scutellario-Typhaetum laxmannii V. RanĊ. et J. Matejić 2007.

Beckmannion eruciformis Soó 1933

9. Beckmannietum eruciformis prov. R. Jovanović 1958 10. Oenantho fistulosae-Beckmanietum eruciformis (R. Jov. 1958) V.

Randj. et B. Zlat. (2005) 2007

Phalaridion arundinaceae Kopecky 1961

11. Phalaridetum arundinaceae Libbert 1931

12

III.2. MOČVARNA (HIGROFILNA) VEGETACIJA NA VLASINSKOJ VISORAVNI I U DOLINI JUŢNE MORAVE

Moĉvarna vegetacija klase Phragmitetea predstavlja pojas emerzne vegetacije u vodenim ekosistemima severne hemisfere, gde se formira uz rubove stajaćih i tekućih voda.

Zajednice reda Phragemitetalia su u jugoistoĉnoj Srbiji fragmentarno razvijene u dolinama velikih reka i u udubljenjima u kojima se voda duţ e vremena tokom godine zadrţ ava. Slabije je razvijena u planinskim predelima, samo manje sastojine na podruĉju Vlasinskog jezera su zabeleţ ene. Na vlaţ nim staništima i u vodenim ekosistemima Juţ ne Srbije, na podruĉjima gde tokom letnjih meseci voda presušuje, mada se zadrţ ava blizu površine zemljišta, formirana je vegetacija emerznih hidro(helo)fita, koja je podeljena u ĉetiri vegetacijska reda i osam sveza. Na staništima gde se voda najduţ e zadrţ ava tokom godine, a tokom letnjih meseci natapanjem ĉini zemljište veoma vlaţ nim i muljevitim, razvijena je vegetacija reda Phragmitetalia, koja je prikazana svezama Phragmition communis, Phalaridion arundinaceae, Equisetion fluviatilae i Beckmanion eruciformis. Srodna staništa naseljava i vegetacija reda Nasturtio-Glycerietalia, koja je zbog toga ĉesto svrstavana u prethodni red. Ovom tipu vegetacije takoĊe pripada sveza Sparganio-Glycerion.

Na Vlasinskom jezeru, iako postoje sve biljne zajednice koje izgradjuju pojas emerzne vegetacije, ovaj tip vegetacije nije tipiĉno razvijen. Tako vegetacija okarakterisana vrstom Phragmites australis nije mnogo razvijena, iz razloga što se stalno menja nivo vode, pa je predstavljena u manje fragmente pored nekih od potoka koji se ulivaju u Vlasinsko jezero. Njeno mesto na vertikalnom vegetacijskom profilu jezera zauzima vegetacija povremeno plavljenih površina, a na pojedinim mestima i vegetacija reda Magnocaricetalia. Ovu pojavu uoĉio je i K o š a n i n (1910), koji kaţ e da na Vlasini trska u zarastanju Blata nema veliki znaĉaj, pa on time ukazuje da je vlasinska tresava sfagnumska, pošto ne postoje uslovi da se razvije tipiĉna moĉvarna vegetacija koja se formira na phragmitetum-tresetu. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , 2010)

Phragmitetalia je tipiĉan red moĉvarne vegetacije koja se javljaju na Vlasinskoj visoravni. Sintaksonomsku diferencijaciju moĉvarne vegetacije koju su izvršili R a n Ċe l o v i ć i B l a ţ e n ĉ i ć (1997), primenjena je i na ovom mestu.

U slivu Juţ ne Morave, redovi Phragemitetalia i Nasturtio-Glycerietalia zastupljeni su sa brojnim asocijacijama. Mada broj vodenih i moĉvarnih biotopa se smanjio zbog delovanja ljudskog faktora. Izgradnjom vodoprivrednih organizacija došlo je do (ne)planskih meliorativnih mera (izgradnja odbrambenih nasipa, isušivanje većih moĉvara, stvaranje veštaĉkih jezera i akumulacija, podizanje veštaĉkih topolovih zasada i dr.). Vegetacija tih biotopa pretrpela je promene, a negde je i potpuno uništena. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , M a t e j i ć , 2007)

13

Moĉvarna vegetacija formirana od emerznih rizomatiĉnih hidrogeofita predstavljena je redovima PHRAGMITETALIA COMMUNIS W. Koch 1926. i NASTURTIO-GLYCERIETALIA Pign. 1953.

Red PHRAGMITETALIA COMMUNIS prikazan je svezama Phragmition communis i Phalaridion arundinaceae. Asocijacije koje pripadaju svezi Phragmition communis vezane su za moĉvarna staništa, koja su veći deo godine potopljena, a tokom sušnih perioda se zadrţ ava visok nivo podzemne vode. Na Vlasinskoj visoravni sveza je predstavljena asocijacijama Scirpo-Phragmitetum, Glycerietum maximae i Equisetetum limosi, dok je sveza u dolini Juţ ne Morave predstavljena asocijacijama Glycerietum maximae, Scirpo-Phragmitetum i Scutellario-Typhaetum laxmannii. Sveza Phalaridion arundinaceae je na oba podruĉja zastupljena asocijacijom Phalaridetum arundinacae.

Red NASTURTIO-GLYCERIETALIA prikazan je svezom Sparganio-Glycerion koja je predstavljena asocijacijama Sparganietum erecti i Glycerietum plicatae na Vlasinskoj visoravni i asocijacijama Glycerietum plicatae, Sparganietum erecti, Butometum umbellati u dolini Juţ ne Morave.

III.2.1. PHRAGMITETALIA COMMUNIS W. Koch 1926.

III.2.1.1. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926

Na Vlasinskoj visoravni asocijacija Scirpo-Phragmitetum je razvijena fragmentarno, a prikazana je sa dve subasocijacije - phragmitetosum Schmalle 1939 i typhaetosum latifoliae Pignatti 1953.

U dolini Juţ ne Morave asocijacija Scirpo-Phragmitetum je rašĉlanjena na tri subasocijacije phragmitetosum Schmalle 1939, typhaetosum latifoliae Pignatti 1953. i typhaetosum angustifoliae Soo 1973.

Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. phragmitetosum Schmalle 1939

Sastojine subasocijacije phragmitetosum na Vlasinskoj visoravni formirane su oko

jednog potoka u okolini mahale Veliĉovi, pored ušća u Vlasinsko jezero. U dolini Juţ ne Morave subasocijaciju ĉine tršćaci koji su na ovom podruĉju razvijeni

fragmentarno (bare 2 i 3). Ova subasocijacija je eurivalentna u pogledu mnogih ekoloških faktora, u pogledu faktora vode, u toku leta ĉesto potpuno presuši. Rasprostranjena je na lokalitetima u Davidovcu u dve sastojine, u Restovcu takoĊe u dve sastojine i u Bresniĉiću u jednoj sastojini. Pored toga, nalazi se i na Batušinaĉkim barama u dve sastojine.

Floristički sastav. Asocijacija Scirpo-Phragmitetum subass. phragmitetosum na Vlasinskoj visoravni izgraĊena je od 31 biljnu vrstu, gde je najmanji broj vrsta po sastojini 9, a najveći 22. Karakteristiĉne vrste asocijacije su Phragmites australis i Typha latifolia.

U dolini Juţ ne Morave, subasocijacija phragmitetosum izgraĊena je od 59 biljne vrste, gde je najmanji broj vrsta po sastojini 9, a najveći 26. Asocijacija je okarakterisana vrstama Phragmites australis, Typha latifolia i Typha angustifolia. (fit. tab. 1.)

14

Fitocenološka tabela 1. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. phragmitetosum Schmalle 1939

Broj snimka 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 Površina, m2 50 50 50 50 50 50 50 50 50 10 10 Cl. Phragmitetea Vegetacijski sklop, % 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 O. Phragmitetalia Dubina vode, m 0.1 0.2 0.2 0 0.4 0.5 0.3 0.2 0.2 0.2 0.3 All. Phragmition Nadmorska visina, m 1250 1250 1200 1200 270 270 250 250 270 190 190 communis

Lokalitet Vlasina Rid Vl. jezero Davidovac Ristovac Bres-

niĉić Bat.

bare 2 Bat.

bare 3

Broj vrsta 9 22 10 10 24 26 19 24 23 10 9 Subasocijacija phragmitetosum SP Ar. tip Ţiv. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Phragmites australis (Cav.) Trin. ex Steudel 5 4 4 4 5 5 5 5 5 5 4 V Kosm emer Hyd G rhiz

Typha latifolia L. . . . . . 2 . . . 1 2 II Kosm emer Hyd G rhiz Typha angustifolia L. . . . . . . . . 1 + + II Kosm emer Hyd G rhiz K. v. sveze, reda i razreda Juncus effusus L. . 1 . + . . . . . . . I Kosm G rhiz caesp Lysimachia vulgaris L. + 1 + . + 1 . 1 . . . III EAz H scap Lythrum salicaria L. + 1 + . + 1 + + 1 + + V Kosm H scap Epilobium palustre L. . + + . . . . . . . . II Hol H scap Carex rostrata Stokes . . . 1 . . . . . . . I Bor G rhiz caesp Myosotis scorpioides L. . . . 1 1 + 1 1 + . . III Hol H scap-ros Equisetum fluviatile L. + . . . . . . . . . . I Bor G rhiz scap Lysimachia nummularia L. + . . . . + + + . . . II Se Ch herb rept Galium palustre L. . + . . 1 1 . 1 1 . . III EAz(W) H scap Rumex conglomeratus Murray . . . . + + 1 + 1 . . III Hol H scap Carex riparia Curtis . . . . 2 + 2 1 . . . II Hol H caesp Epilobium hirsutum L. . . . . 1 1 . 1 . . . II Hol H scap Calystegia sepium (L.) R. Br. . . . . + . . + 1 . . II Kosm Scand Rorippa austriaca (Crantz) Besser . . . . 1 . . 1 + . . II EAz(W) H scap-ros Iris pseudacorus L. . . . . 1 . . 1 + . . II EAz(W) emer HydG rhiz Oenanthe fistulosa L. . . . . 1 . + + . . . II EAz(W) H scap

15

Carex vulpina L. . . . . 1 . + . + . . II EAz(W) H caesp/G rhiz Cirsium palustre (L.) Scop. . + + . . 1 + + . . . III Bor H scap Orchis palustris Jacq. . . . . + . 1 + . . . II Se G tub Mentha aquatica L. . . . . . . 1 + + + . II Hol H scap Equisetum palustre L. . 2 . 1 2 . . 2 . . . II Bor G rhiz scap Berula erecta (Hudson) Coville . . . . 1 . 1 . . . . I Hol H scap Veronica anagallis-aquatica L. . . . . 1 . . 1 . . . I Kosm H scap Stachys palustris L. . . . . . . . 1 + . . I Hol H scap Ranunculus ophioglossifolius Vill. . . . . + . . + . . . I MSM T/H scap Eleocharis palustris (L.) Roemer & Schultes . . . . 1 . . . . . . I Kosm emer HydG rhiz

Lycopus europaeus L. . . . . . 1 . . . + + II EAz(W) H scap Scutellaria galericulata L. . . . . . 1 . . . . . I Bor H scap Ranunculus sardous Crantz . . . . . . . . + . . I EAz(W) T scap Euphorbia palustris L. . . . . . + . . . . . I EAz(W) H scap Sparganium erectum L. . . . . . . . . . + . I EAz(W) emer HydG rhiz Pratilice Molinio-Arrhenatheretea Mentha longifolia (L.) Hudson + + + + . . . . . + + III Hol H scap Filipendula ulmaria (L.) Maxim. . + . + . . . . . . . I EAz H scap Ranunculus acris L. . + + . . 1 1 . . . . II EAz(W) H scap-semiros Carex pallescens L. . 1 . . . . . . . . . I Bor H caesp

Holcus lanatus L. . + . . . . . . . . . I EAz/Se-med H caesp

Lychnis flos-cuculi L. . + . . . . . . . . . I EAz(W) H scap Caltha palustris L. . + . . . . . . . . . I Bor H scap Deschampsia caespitosa (L.) Beauv. . . + . . . . . . . . I Kosm H caesp Ranunculus repens L. . . . . 1 1 1 + + . . III EAz H rept

Cardamine pratensis L. . . . . . 3 1 . . . . I Bor H scap semiros/G rhiz

Gratiola officinalis L. . . . . + . . . + . . I Hol H scap Symphytum officinale L. . . . . . 1 . . . . . I EAz(W) H scap Trifolium resupinatum L. . . . . . . 1 . . . . I MSM T scap

Ranunculus velutinus Ten. . . . . . + . . . . . I Med-smed H scap

16

Cyperus glomeratus L. . . . . . . . . . . + I EAz T caesp Cyperus michelianus (L.) Link . . . . . . . . . . + I EAz T caesp Scheuchzerio-Caricetea fuscae Carex nigra (L.) Reichard 1 . 1 1 . . . . . . . II Bor G rhiz caesp Menyanthes trifoliata L. . + . + . . . . . . . I Hol G rhiz Agrostis canina L. . . 1 . . . . . . . . I Bor H caesp Eriophorum polystachyon L. . + . . . . . . . . . I Bor H caesp Succisa pratensis Moench . + . . . . . . . . . I EAz(W) H scap Ostale vrste Potentilla erecta (L.) Räuschel . 1 . + . . . . . . . I EAz(W) H scap Salix aurita L. + . . . . . . . . . . I Bor P caesp Crepis paludosa (L.) Moench . 1 . . . . . . . . . I EAz(W) H scap Hypericum maculatum Crantz . + . . . . . . . . . I EAz(W) H scap Salix alba L. + . . . . . . . . + . I EAz(W) P scap Galium verum L. . + . . . . . . . . . I EAz H scap Taraxacum officinale Weber . . . . . + 1 . + . . II EAz H ros Scrophularia umbrosa Dumort. . . . . . 1 . 1 . . . I EAz H scap

Lycopus exaltatus L. fil. . . . . 1 . . 1 . . . I Se H scap/emer HydG rhiz

Persicaria maculosa S. F. Gray . . . . . 1 . . + . . I EAz T scap Galega officinalis L. . . . . . + . . + . . I Med-pont H scap Althaea officinalis L. . . . . + . . . + . . I EAz H scap Thalictrum flavum L. . . . . . + . . + . . I EAz H scap Ranunculus polyanthemos L. . . . . . 1 . . . . . I Med-pont H semiros Equisetum telmateia Ehrh. . . . . . 1 . . . . . I Hol G rhiz Cirsium canum (L.) All. . . . . . . 1 . . . . I Med-pont G rad/H scap Juncus inflexus L. . . . . . . . 1 . . . I Hol G rhiz caesp Chenopodium urbicum L. . . . . . . . . 1 . . I EAz T scap Silene latifolia Poiret . . . . + . . . . . . I EAz H/T scap Silene baccifera (L.) Roth . . . . . . + . . . . I EAz H rept Sonchus palustris L. . . . . . . . . + . . I Hol H scap Solanum nigrum L. . . . . . . . . + . . I EAz T scap Alnus glutinosa (L.) Gaertner . . . . . . . + . . . I EAz(W) P scap Urtica dioica L. . . . . . . . . + . . I Hol T/H scap

17

Biološki spektar. Pošto ekološki uslovi na Vlasinskoj visoravni nisu optimalni, kao na staništima gde se inaĉe subasocijacija razvija, to se odrazilo na njen biološki spektar. Trebalo bi da mesto subdominacije pripada emerznim hidrofitama, meĊutim u asocijaciji su apsolutno dominantne hemikriptofite (67,74%), meĊu kojima se po broju vrsta (14) izdvajaju stablove forme (H scap). Busenaste hemikriptofite (H caesp) su predstavljene sa 5 vrsta, a po jedna vrsta poseduje prelaznu formu od stablove prema rozetastoj, tj. polurozetastoj formi. Ţivotna forma geofita je druga po zastupljenosti, i prikazana je sa 6 vrsta, što ĉini 19,35% od ukupnog floristiĉkog sastava asocijacije. Geofite su predstavljene samo rizomatiĉnim formama. Najveći znaĉaj za asocijaciju ima busenasta rizomatiĉna geofita Juncus effusus. Hidrofite su predstavljene samo sa jednom vrstom, što ĉini 3,23% od ukupnog floristiĉkog sastava asocijacije i ona pripada emerznim rizomatiĉnim hidrogeofitama (emer HydG rhiz). Mali broj hidrofita objašnjava se time da su sastojine subasocijacije phragmitetosum razvijene na nagnutom terenu, tako da kad voda protiĉe ne zadrţ ava se iznad površine zemljišta, nego natapa njegov površinski sloj. Površinski sloj je tokom ĉitave godine natopljen vodom s obzirom na stalni dotok, a to je preduslov za opstanak ove asocijacije na Vlasinskoj visoravni. Fanerofite su predstavljene sa po jednom stablovom i ţ bunastom formom vrbe (Salix alba i S. aurita), a hamefite samo vrstom Lysimachia nummularia. (tab. 1.)

U dolini Juţ ne Morave, u subasocijaciji phragmitetosum takoĊe dominiraju

hemikriptofite (59,32%). Druga po zastupljenosti je ţ ivotna forma terofita sa ukupno 9 vrsta, što ĉini 15,25% ukupnog floristiĉkog sastava asocijacije. Hidrofita ima 6 vrsta, a geofita su prikazane sa 5 vrsta. Sve hidrofite pripadaju emerznim rizomatiĉnim hidrogeofitama (emer HydG rhiz). Hamefita je samo sa jednom vrstom, i skandentofita takoĊe. (tab. 1.)

Tabela 1. Uporedni prikaz bioloških spektara asocijacije Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. phragmitetosum Schmalle 1939 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

Vlasinska visoravan

Dolina Juţ ne Morave

Ţivotna forma Ukupan broj taksona

Broj % Broj % Ch 1 3,23 1 1,69 H 21 67,74 35 59,32 G 6 19,35 5 8,47

Hyd 1 3,23 6 10,17 P 2 6,45 2 3,39

Scand 0 0 1 1,69 T 0 0 9 15,25

Ukupno: 31 100 59 100 Iz ovoga se moţ e zakljuĉiti da su na oba podruĉja dominantne hemikriptofite. Terofite

su samo zastupljene u dolini Juţ ne Morave, jer su terofite biljke kratkog vegetacionog perioda i uglavnom su vezane za vegetaciju otvorenih i toplih staništa. Hidrofite su više zastupljene u dolini Juţ ne Morave nego na Vlasinskoj visoravni. (Sl. 2.)

18

Slika 2. Uporedni prikaz bioloških spektara asocijacije Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. phragmitetosum Schmalle 1939 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

Spektar areal-tipova. Najveći broj vrsta subasocijacije na Vlasinskoj visoravni pripada evroazijskom areal-tipu (12). Prisutne su vrste borealnog (10 vrsta). Po 4 vrste imaju holarktiĉki i kosmopolitski tip rasprostranjenja, a samo jedna vrsta pripada srednjeevropskog areal-tipu. (tab. 2.)

U dolini Juţ ne Morave, u subasocijaciji phragmitetosum najveći broj vrsta ĉine grupu evroazijskog-areal tipa (27). Holarktiĉkom areal-tipu pripadaju 13 vrsta, zatim u kosmopolitski tip spadaju 7 vrsta, po 4 vrste se svratavaju u borealni i mediteransko-submediteranski tip, 3 vrste su srednjeevropskog tipa, a jedna mediteransko-submediteranskom tipu. (tab. 2.) Tabela 2. Uporedni prikaz spektara areal-tipova asocijacije Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. phragmitetosum Schmalle 1939 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

Vlasinska visoravan


Areal tip Ukupan broj taksona Broj % Broj %

Bor 10 32,25 4 6,78 Hol 4 12,9 13 22,03 EAz 12 38,71 27 45,76

Kosm 4 12,9 7 11,86 Se 1 3,23 3 5,08

Med-smed 0 0 1 1,69 MSM 0 0 4 6,78

Ukupno: 31 100 59 100

3,23

67,74

19,35

3,236,45

0 01,69

59,32

8,47 10,173,39 1,69

15,25

Ch H G Hyd P Scand T

Vlasinska visoravan Dolina Južne Morave

19

Na oba podruĉja se uoĉava dominantnost evroazijskog areal-tipa. Borealni tip je zastupljeniji u dolini Juţ ne Morave, što se inaĉe objašnjava širokom ekološkom valencom biljaka, tako da one naseljavaju gotovo sve tipove vegetacije. (sl. 3.)

Slika 3. Uporedni prikaz spektara areal-tipova asocijacije Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. phragmitetosum Schmalle 1939 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum latifoliae Pignatti 1953

Subasocijacija typhaetosum latifoliae za razliku od prethodne koja moţ e da se razvija i na potpuno suvom zemljištu, zahteva stalnu prisustvost vode, pa je ima i u onim delovima bara gde se voda zadrţ ava tokom ĉitave godine. Tako ova subasocijacija predstavlja prelaz od vodene ka moĉvarnoj vegetaciji.

Subasocijacija typhaetosum latifolie je predstavljena jednom sastojinom koja se nalazi na jednom od plovećih ostrva na Vlasunskoj visoravni. Na Batušinaĉkim barama je predstavljena u 5 sastojina.

Floristički sastav. Subasocijacija na Vlasinskoj visoravni predstavljena je samo sa 4 vrste. Karakteristiĉna vrsta je Typha latifolia. Subasocijacija typhaetosum latifoliae na Batušinaĉkim bara izgraĊena je od 16 biljnih vrsta, od toga najmanji broj vrsta po sastojini je 4, a najveći 11. Karakteristiĉne vrste su Typha latifolia, Typha angustifolia i Phragmites australis. (fit. tab. 2.)

32,25

12,9

38,71

12,9

3,230 0

6,78

22,03

45,76

11,86

5,081,69

6,78

Bor Hol EAz Kosm Se Med-smed MSM


20

Fitocenološka tabela 2. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum latifoliae Pignatti 1953

Broj snimka 1 2 3 4 5 6 Površina, m2 50 50 25 25 25 25 Cl. Phragmitetea Vegetacijski sklop, % 100 100 100 100 100 100 O. Phragmitetalia Dubina vode, m 0.5 0.4 0.5 0.3 0.2 0.2 All. Phragmition communis Nadmorska visina, m 1200 190 190 190 190 190 Lokalitet Vl. jez. Batušinaĉke bare 1 Batuš. bare 2 Broj vrsta 4 5 11 5 8 4 SP Ar. tip Ţiv. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Phragmites australis (Cav.) Trin. ex Steudel . . + . + . II Kosm emer HydG rhiz Typha latifolia L. 4 4 5 5 5 4 V Kosm emer HydG rhiz Typha angustifolia L. . 1 + . + 1 IV Kosm emer HydG rhiz K. v. sveze, reda i razreda Juncus effusus L. + . . . . . I Kosm G rhiz caesp Lythrum salicaria L. . . + + + . III Kosm H scap Lycopus europaeus L. . . . . + . I EAz(W) H scap Mentha aquatica L. . + + + . + IV Hol H scap Sparganium erectum L. . + . + . . II EAz(W) emer HydG rhiz Butomus umbellatus L. . . + . . . I EAz emer HydG rhiz Schoenoplectus maritimus (L.) Lye . . + . . . I Kosm emer HydG rhiz Typha laxmannii Lepechin . . . . + . I Antrop emer HydG rhiz Pratilice Persicaria maculosa S. F. Gray . + . . . . I EAz T scap Ceratophyllum demersum L. . . + + . . II Kosm subm HydG rad Scutellaria galericulata L. . . + . + + III Bor H scap Epilobium hirsutum L. . . + . . . I Hol H scap Berula erecta (Hudson) Coville . . . . + . I Hol H scap Scheuchzerio-Caricetea fuscae Menyanthes trifoliata L. + . . . . . I Hol G rhiz Ostale vrste Salix aurita L. + . . . . . I Bor P caesp Cirsium creticum (Lam.) D'Urv. . . + . . . I Med-smed H scap

21

Biološki spektar. U subasocijaciji typhaetosum latifoliae na Vlasinskoj visoravni, dve vrste pripadaju geofitama, a po jedna vrsta pripada hidrofitama i fanerofitama. U subasocijaciji u dolini Juţ ne Morave dominantne vrste su sa ţ ivotnom formom hidrofita (8) što ĉini 50% od ukupnog floristiĉkog sastava asocijacije. Hemikriptofita ima 7 vrsta i sve pripadaju stablovim formama (H scap), a terofita je predstavljena samo jednom vrstom. (tab. 3.)

Tabela 3. Uporedni prikaz bioloških spektara asocijacije Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum latifoliae Pignatti 1953 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

Vlasinska visoravan



Broj % Broj % H 0 0 7 43,75 G 2 50 0 0

Hyd 1 25 8 53,33 P 1 25 0 0 T 0 0 1 6,25

Ukupno: 4 100 16 100 Kao što se sa slike moţ e videti, hemikriptofite su zastupljene samo u dolini Juţ ne

Morave, hidrofite su brojnije u dolini Juţ ne Morave nego na Vlasinskoj visoravni, a geofite se sreću samo na Vlasinskoj visoravni. (sl. 4)

Slika 4. Uporedni prikaz bioloških spektara asocijacije Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum latifoliae Pignatti 1953 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

0

50

25 25

0

43,75

0

53,33

0

6,25

H G Hyd P T


22

Spektar areal-tipova. U subasocijaciji typhaetosum latifoliae, na Vlasinskoj visoravni, dve vrste pripadaju kosmopolitskom areal-tipu, a po jedna vrsta pripada borealnom i holarktiĉkom tipu. U dolini Juţ ne Morave, najveći broj vrsta pripada kosmopolitskom tipu (6), 4 vrste su evroazijskog areal-tipa, 3 holarktiĉkog tipa, i po jedna borealnog, mediteransko-submediteranskog i antropohornog tipa. (tab. 4.)

Tabela 4. Uporedni prikaz spektara areal-tipova asocijacije Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum latifoliae na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

Vlasinska visoravan


Areal tip Ukupan broj taksona

Broj % Broj % Bor 1 25 1 6,25 Hol 1 25 3 18,75 EAz 0 0 4 25

Kosm 2 50 6 37,5 Antrop 0 0 1 6,25

Med-smed 0 0 1 6,25 Ukupno: 4 100 16 100

Na oba podruĉja izraţ en je kosmopolitski tip rasprostranjenja. Na Vlasinskoj visoravni nije zabeleţ ena nijedna vrsta evroazijskog areal-tipa, dok je u dolini Juţ ne Morave znatan procenat istog (18,75%). Holarktiĉki tip rasprostranjenja je gotovo podjednako razvijen na oba podruĉja, ostali areal-tipovi su zanemarljivi. (Sl. 5.)

Slika 5. Uporedni prikaz spektara areal-tipova asocijacije Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum latifoliae 1939 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

25 25

0

50

0 0

6,25

18,75

25

37,5

6,25 6,25

Bor Hol EAz Kosm Antrop Med-smed


23

Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum angustifoliae Soó 1973

Subasocijacija typhaetosum angustifoliae Soó se razvija na sliĉnim staništima kao i subasocijacija typhaetosum latifoliae, sa kojom se ĉesto dodiruje i na taj naĉin gradi mešovite sastojine. Javlja se u dolini Juţ ne Morave, na Batušinaĉkim barama u pet sastojina.

Floristički sastav. Na Batušinaĉkim barama subasocijacija typhaetosum angustifoliae

izgraĊena je od 17 biljnih vrsta, gde je najmanji broj vrsta po sastojinama 6, a najveći 9. Karakteristiĉne vrste ove subasocijacije su Typha angustifolia, Typha latifolia i Phragmites australis. (fit. tab. 3.)

Fitocenološka tabela 3. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum angustifoliae Soó 1973

Broj probne površine 1 2 3 4 5 Površina, m2 50 25 25 25 25 Cl. Phragmitetea

Vegetacijski sklop, % 100

100

100

100

100 O. Phragmitetalia

Dubina vode, m 0.4 0.5 0.4 0.5 0.3 All. Phragmition

Nadmorska visina, m 190

190

190

190

190 communis

Lokalitet Bat. bare 1 Bat. bare 2

Broj vrsta 6 7 7 9 7 SP Ar. tip Ţiv. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Typha angustifolia L. 4 4 4 4 4 V Kosm emer HydG rhiz Typha latifolia L. + . . + + IV Kosm emer HydG rhiz Phragmites australis (Cav.) Trin. ex Steudel . . + + + II Kosm emer HydG rhiz

K. v. sveze, reda i razreda Mentha aquatica L. + + + + . IV Hol H scap Lythrum salicaria L. + + . . + III Kosm H scap Lycopus europaeus L. . . + . . I EAz(W) H scap Sparganium erectum L. + + . + . III EAz(W) emer HydG rhiz Butomus umbellatus L. . + . . . I EAz emer HydG rhiz Typha laxmannii Lepechin . . . + . I Antrop emer HydG rhiz Pratilice Berula erecta (Hudson) Coville . . + 1 + III Hol H scap Persicaria maculosa S. F. Gray . + . . + II EAz T scap Iris pseudacorus L. + . . . . I EAz(W) emer HydG rhiz Cyperus fuscus L. . . . + . I Hol T caesp Schoenoplectus tabernaemontani (C. C. Gmelin) Palla . . . + . I EAz G rhiz caesp

Ostale vrste Bidens tripartita L. . . + . . I EAz T scap Amorpha fruticosa L. . . + . . I Antrop P caesp Althaea officinalis L. . . . . + I EAz H scap

24

Biološki spektar. U subasocijaciji typhaetosum angustifoliae u dolini Juţ ne Morave dominiraju hidrofite sa 7 vrsta, što predstavlja 41,18% ukupnog floristiĉkog sastava asocijacije i sve su emerzne rizomatiĉne hidrogeofite (emer HydG rhiz). Na drugom mestu su hemikriptofite sa 5 vrsta i sve su sa stablovom formom (H scap). Terofite broje tri vrste, dve su sa stablovom (T scap) i jedna sa busenastom formom (T caesp). Fanerofita je sa jednom vrstom busenaste forme, kao i jedna geofita rizomatiĉna busenasta. (tab. 5.)(Sl. 6.)

Tabela 5. Biološki spektar asocijacije Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum angustifoliae Soo 1973


Ţivotna forma

Ukupan broj taksona Broj %

H 5 29,41 G 1 5,88

Hyd 7 41,18 P 1 5,88 T 3 17,65

Ukupno: 17 100

Slika 6. Biološki spektar asocijacije Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass.

typhaetosum angustifoliae Soo 1973

Spektar areal-tipova. U subasocijaciji typhaetosum angustifoliae, najveći broj vrsta su evroazijskog areal-tipa (8), 4 vrste kosmopolitskog, 3 holarktiĉkog i 2 vrste antropohornog areal-tipa. (tab. 6.) (Sl. 7.)

29,41

5,88

41,18

5,88

17,65

H G Hyd P T

Dolina Južne Morave

25

Tabela 6. Spektar areal-tipova asocijacije Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum angustifoliae Soo 1973



Broj %

Hol 3 17,65 EAz 8 47,06

Antrop 2 11,76 Kosm 4 23,53

Ukupno: 17 100

Slika 7. Spektar areal-tipova asocijacije Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum angustifoliae Soo 1973

17,65

47,06

11,76

23,53

Hol EAz Antrop Kosm


26

III.2.1.2. Glycerietum maximae (Nowinski 1930) Hueck 1931

Asocijacija Glycerietum maximae na Vlasinskoj visoravni prikazana je sa dva fragmenta razvijena na malim podruĉjima na samoj obali Vlasinskog jezera, u zalivima na ušću Cvetkove reke i kod Dedine doline.

U dolini Juţ ne Morave, asocijacija je prikazana u tri sastojine kod Bubanj sela (Niš), Lipovice i Brestovca.

Floristički sastav. Asocijacija na Vlasinskoj visoravni je izgraĊena od 17 vrsta. Vrsta koja je karakteristiĉna je Glyceria maxima. Osim dominantne i karakteristiĉne vrste, po brojnosti se izdvaja i vrsta Ranunculus repens, a u obe sastojine su zabeleţ ene još i Myosotis scorpioides, Lysimachia nummularia, Ranunculus flamula i Tryfolium hybridum. (fit. tab. 6)

Asocijaciju u dolini Juţ ne Morave ĉini 41 vrsta, a karakteristiĉna vrsta je Glycerium maximae, Sparganium erectum i Butomus umbellatus. TakoĊe se po brojnosti istiĉu i Phalaris arundinacea i Berula erecta. (fit. tab. 4.)

27

Fitocenološka tabela 4. Glycerietum maximae (Nowinski 1930) Hueck 1931

Broj probne površine 1 2 3 4 5 6 7 8 Površina, m2 10 10 Vegetacijski sklop, % 100 100 Cl. Phragmitetea Dubina vode, m 0 0,5 O. Phragmitetalia Nadmorska visina, m 1200 1200 All. Phragmition communis

Lokalitet Cvetkova reka

Dedina dolina Bubanj selo Lipovica Brestovac Bubanj

selo Brestovac

Reka Šaranica Šaranica Šaranica Broj vrsta 14 9 14 8 18 20 8 19 SP Ar. tip Ţiv. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Glyceria maxima (Hartman) Holmberg 5 5 5 . . . . . II Hol G rhiz caesp

Sparganium erectum L. . . . 5 3 5 4 1 IV EAz(W) emer HydG rhiz Butomus umbellatus L. . . . . . 3 2 5 II EAz emer HydG rhiz K. v. sveze, reda i razreda Myosotis scorpioides L. 1 + . . . . . . II Hol H scap-ros Lysimachia nummularia L. + + . . . . . . II Se Ch herb rept Eleocharis palustris (L.) Roemer & Schultes 1 . . . + 1 . 1 III Kosm emer HydG rhiz

Juncus conglomeratus L. + . . . 2 . . . II Se G rhiz caesp Galium palustre L. . + 1 + . 1 . . III EAz(W) H scap Veronica beccabunga L. . + . . . . . . I EAz(W) H scap Phalaris arundinacea L. . . 1 + 1 2 2 . IV Hol G rhiz caesp Berula erecta (Hudson) Coville . . . + 2 1 3 + IV Hol H scap Stachys palustris L. . . 1 . + 1 . 1 III Hol H scap Iris pseudacorus L. . . 2 + . . . 1 II EAz(W) emer HydG rhiz Schoenoplectus lacustris (L.) Palla . . 4 + . . 1 . II EAz emer HydG rhiz Lythrum salicaria L. . . . . 1 1 . 1 II Kosm H scap Carex vulpina L. . . . . + 1 . 1 II EAz(W) H caesp/G rhiz Veronica anagallis-aquatica L. . . . . . 1 . + II Kosm H scap Alisma plantago-aquatica L. . . . . . 1 . 1 II Hol emer HydT

28

Scutellaria galericulata L. . . . . 1 + . . II Bor H scap Typha latifolia L. . . + . . . . + II Kosm emer Hyd G rhiz Schoenoplectus maritimus (L.) Lye . . . . . . . 2 I Kosm emer HydG rhiz Cirsium palustre (L.) Scop. . . 1 . . . . . I Bor H scap Lycopus europaeus L. . . . . 1 . . . I EAz(W) H scap Rumex conglomeratus Murray . . . . + . . . I Hol H scap Oenanthe fistulosa L. . . . . + . . . I EAz(W) H scap Oenanthe aquatica (L.) Poiret . . . . + . . . I EAz(W) T scap Crypsis alopecuroides (Piller & Mitterp.) Schrader . . . . + . . . I EAz H rept-caesp

Ranunculus repens L. 1 1 1 . 1 1 . . IV EAz H rept Poa palustris L. . . . . . 1 . + II Bor H caesp Potentilla reptans L. . . . + + . . . II EAz H rept Alopecurus pratensis L. . . . . . + . . I EAz H caesp Pratilice Trifolium hybridum L. + + . . . . . . II EAz(W) H scap

Ranunculus aquatilis L. + . . . . . . . I Hol nat HydG rad/T rad

Mentha aquatica L. . . 1 . 4 1 . + III Hol H scap Rumex dentatus L. . . . . . + + 3 II Kosm H scap

Galega officinalis L. . . + . . + . + II MSM/Med-pont H scap

Teucrium scordium L. subsp. scordioides (Schreber) Maire & Petitmengin

. . . + . . 2 . II EAz(W) Ch suffr caesp

Cirsium arvense (L.) Scop. . . + . . . . 1 II EAz H scap Rumex kerneri Borbás . . 1 . . . . . I MSM H scap Plantago major L. . . 1 . . . . . I Kosm H/T ros bienn Elymus repens (L.) Gould . . . . . 1 . . I Kosm G rhiz caesp Mentha longifolia (L.) Hudson . . . . . . 1 . I Hol H scap Juncus inflexus L. . . . . . + . . I Hol G rhiz caesp

Epilobium tetragonum L. . . . . + . . . I Hol/Phol-ptrop H scap

Urtica dioica L. . . . . . . . + I Hol T/H scap Althaea officinalis L. . . . . . . . + I EAz H scap

29

Ostale vrste

Ranunculus flammula L. 1 + . . . . . . II Hol nat HydG rad/T rad

Persicaria mitis Delarbre 1 . . . . . . . I EAz(W) T scap Eleocharis acicularis (L.) Roemer & Schultes 1 . . . . . . . I Bor emer HydG rhiz

Persicaria maculosa S. F. Gray + . . . . . . . I EAz T scap Inula britannica L. + . . . . . . . I EAz H scap Rumex patientia L. . + . . . . . . I Se H scap Mahovine Climacium dendroides (L.) Web. et Mohr. 2 . . . . . . . I Bor Br Ch rept

30

Biološki spektar. U asocijaciji Glycerietum maximae na Vlasinskoj visoravni dominira grupa hemikriptofita, sa bitnim uĉešćem hidrofita. Karakteristiĉna i dominantna vrsta Glyceria maxima pripada rizomatiĉnim busenastim geofitama. Hemikriptofite su predstavljene sa 7 vrsta (41,18%), a hidrofite sa 4 vrste. Hamefite su predstavljene vrstom Lysimachia nummularia. U prizemnom spratu asocijacije zabeleţ ena je i jedina vrsta briohamefite, Clymacium dendroides. Terofite su prikazane sa 2 vrste, koje nemaju veći sintaksonomski znaĉaj za ovu asocijaciju jer predstavljaju pridošlice iz susednih fitocenoza. (tab. 7.)

U dolini Juţ ne Morave, u asocijaciji dominiraju hemikriptofite sa 60,98% od ukupnog floristiĉkog sastava asocijacije. Najbrojnije su hemikriptofita kojih ima 25 vrsta, zatim hidrofite sa 8 vrsta, geofite su predstavljene sa 5 vrsta, terofite sa 2 vrste i jedna je hamefita. (tab. 7.)

Tabela 7. Uporedni prikaz bioloških spektara asocijacije Glycerietum maximae (Nowinski 1930) Hueck 1931 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

Vlasinska visoravan


Ţivotna forma Broj % Broj % Br Ch 1 5,88 0 0

Ch 1 5,88 1 2,44 H 7 41,18 25 60,98 G 2 11,74 5 12,19

Hyd 4 23,53 8 19,51 T 2 11,74 2 4,88

Ukupno: 17 100 41 100

Kada se uporede biološki spektri istraţ ivanih podruĉja, moţ e se doći do zakljuĉka da su dominantne hemikriptofite na oba lokaliteta, s tim što je veći procenat zastupljenosti ove grupe biljaka u dolini Juţ ne Morave. Terofita i hidrofita su za nekoliko procenata više zastupljenije na Vlasinskoj visoravni nego u dolini Juţ ne Morave. (Sl. 8.)

31

Slika 8. Uporedni prikaz bioloških spektara asocijacije Glycerietum maximae (Nowinski

1930) Hueck 1931 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

Spektar areal-tipova. U asocijaciji na Vlasinskoj visoravni, najbrojnije su vrste evrazijskog areal-tipa (7). Holarktiĉki areal-tip je predstavljen sa 4 vrste, 3 vrste imaju srednjeevropski tip rasprostranjenja, a jedna vrsta pripada kosmopolitskom tipu. Borealni areal-tip je predstavljen vrstama Eleocharis acicularis i Clymacium dendroides. (tab. 8.)

U slivu Juţ ne Morave, u asocijaciji najveći broj vrsta ima evroazijski areal-tip (16). Na drugom mestu po zastupljenosti je 11 vrsta holarktiĉkog tipa, 8 vrsta su kosmopolitskog areal-tipa, 3 borealnog, 2 vrste mediteransko-submediteranskog tipa i jedna srednjeevropskog tipa. (tab.8.)

Tabela 8. Uporedni prikaz spektara areal-tipova asocijacije Glycerietum maximae Graebn. et Hueck 1931 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

Vlasinska visoravan



Broj % Broj % Bor 2 11,74 3 7,32 Hol 4 23,53 11 26,83 EAz 7 41,18 16 39,02

Kosm 1 5,88 8 19,51 Se 3 17,65 1 2,44

MSM 0 0 2 4,88 Ukupno: 17 100 41 100

5,88 5,88

41,18

11,74

23,53

11,74

02,44

60,98

12,19

19,51

4,88

Br Ch Ch H G Hyd T


32

11,74

23,53

41,18

5,88

17,65

0

7,32

26,83

39,02

19,51

2,444,88

Bor Hol EAz Kosm Se MSM


Evroazijski areal-tip je dominantan tip na oba podruĉja. Drugi po zastupljenosti je holarktiĉki tip sa pribliţnim uĉešćem biljaka na istraţ ivanim lokalitetima. Kosmopolitski tip je izraţ eniji u dolini Juţ ne Morave, dok je srednjeevropski na Vlasinskoj visoravni. (Sl. 9.)

Slika 9. Uporedni prikaz spektara areal-tipova asocijacije Glycerietum maximae Graebn. et Hueck 1931 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

III.2.1.3. Equisetetum limosi Steffen 1931

Asocijacija Equisetetum limosi je veoma dobro razvijena na Vlasinskoj visoravni i predstavlja jasno izraţ en stadijum u razvoju tresavske vegetacije. Najbolje razvijene sastojine asocijacije nalaze se kraj reke Vlasine, ali i kraj potoka nedaleko od Vlasina Rida.

Floristički sastav. Asocijaciju ĉine 37 vrsta. Karakteristiĉna vrsta asocijacije je Equisetum fluviatile. Svojim gustim sklopom, onemogućava razvoj drugih biljaka, tako da samo još 4 vrste imaju stepen prisutnosti IV ili V: Myosotis scorpioides, Mentha aquatica, Carex acuta i Galium palustre. (fit. tab. 5.)

33

Fitocenološka tabela 5. Equisetetum limosi Steffen 1931

Broj probne površine 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Površina, m2 25 50 50 100 50 100 50 100 50 50 Cl. Phragmitetea communis Vegetacijski sklop, % 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 O. Phragmitetalia communis Dubina vode, m 0.1 0.5 0.3 0.5 0.2 0.5 0.7 0.4 0.4 0.5 All. Phragmition communis Nadmorska visina, m 1100 1100 1110 1120 1120 1130 1130 1140 1400 1450 Lokalitet reka Vlasina Vlasina Rid Broj vrsta 16 13 8 14 9 10 17 8 11 13 SP Ar. tip Ţiv. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Equisetum fluviatile L. 5 5 5 5 5 5 4 5 5 5 V Bor G rhiz scap K. v. sveze, reda i razreda Myosotis scorpioides L. + + + + + + 1 + + 1 V Hol H scap-ros Mentha aquatica L. 1 + . + 1 1 + . . + IV Hol H scap Carex acuta L. 1 + . 1 . + + 1 + . IV EAz G rhiz caesp Galium palustre L. + . 1 + . + 1 . 1 1 IV EAz(W) H scap Lysimachia nummularia L. + . + 1 . . . + + . III Se Ch herb rept Carex vesicaria L. . . . . + + . + + + III Bor G rhiz caesp Carex rostrata Stokes . . . + . + + + + . III Bor G rhiz caesp Lysimachia vulgaris L. . . . . . . 1 . + 1 II EAz H scap Sparganium erectum L. 1 + . . + . . . . . II EAz(W) emer HydG rhiz Lythrum salicaria L. + . . 1 . . 1 . . . II Kosm H scap Veronica beccabunga L. . 1 . . + . + . . . II EAz(W) H scap Epilobium palustre L. . . + + . . + . . . II Hol H scap Scutellaria galericulata L. . . . + . . 1 . . . I Bor H scap Lycopus europaeus L. . . . 1 . . . . . . I EAz(W) H scap Typha latifolia L. . . 1 . . . . . . . I Kosm emer Hyd G rhiz Veronica anagallis-aquatica L. . 1 . . . . . . . . I Kosm H scap Rumex conglomeratus Murray + . . . . . . . . . I Hol H scap Pratilice Molinio-Arrhenatheretea

Ranunculus repens L. + 1 + + . . + + . . III EAz H rept Equisetum palustre L. + + . . . . 1 . . . II Bor G rhiz scap

34

Mentha longifolia (L.) Hudson . + . 1 . + . . . . II Hol H scap Filipendula ulmaria (L.) Maxim. 1 . . . . . + . . + II EAz H scap Juncus effusus L. + + . . . . . . . + II Kosm G rhiz caesp Caltha palustris L. . + . . . . . + + . II Bor H scap Lychnis flos-cuculi L. . . . . . . + . + . I EAz(W) H scap Scirpus sylvaticus L. . . . . . + . . . + I Bor G rhiz caesp

Cardamine pratensis L. + . + . . . . . . . I Bor H scap semiros/G rhiz

Cirsium palustre (L.) Scop. . . . . . . + . . . I Bor H scap Ranunculus acris L. . . . . . . . . . + I EAz(W) H scap-semiros Crepis paludosa (L.) Moench . . . . . . . . . + I EAz(W) H scap Scheuchzerio-Caricetea

Carex nigra (L.) Reichard + + . . . + . . + + III Bor G rhiz caesp Littoraletea

Ranunculus flammula L. . . . . + . . . . . I Hol nat HydG rad/T rad

Potametea

Callitriche verna L. . . . . + . . . . . I Hol hyd er sbm nat T Lemnetea

Spirodela polyrhiza (L.) Schleiden . . . 1 1 . . . . . I Kosm hyd er sbm nat T Ostale vrste Potentilla erecta (L.) Räuschel . . . . . . . . . 1 I EAz(W) H scap Epilobium hirsutum L. + . . . . . . . . . I Hol H scap

Oenanthe banatica Heuffel . . . . . . + . . . I MSM/Med-pont H scap

35

Biološki spektar. U asocijacija Equisetetum limosi dominiraju hemikriptofite ali su jako bitne i geofite. Hemikriptofite su predstavljene sa 23 vrste, što je 62.16% od ukupnog broja vrsta u asocijaciji. Geofite su predstavljene sa 8 vrsta. Po broju vrsta (5) istiĉu se i hidrofite, od kojih su dve neukorenjujuće flotantne hidroterofite, a 3 su hidrogeofite. Jedna vrsta pripada hamefitama. (tab. 15.) (Sl. 10.)

Tabela 9. Biološki spektar asocijacije Equisetetum limosi Steffen 1931

Vlasinska visoravan


Broj % Ch 1 2,7 H 23 62,16 G 8 21,62

Hyd 5 13,51 Ukupno: 37 100

Slika 10. Biološki spektar asocijacije Equisetetum limosi Steffen 1931

Spektar areal-tipova. Najveći broj vrsta asocijacije ima evroazijski tip rasprostranjenja (12 vrsta). Holarktiĉkom areal-tipu pripada 9 vrsta. Kosmopolitski tip rasprostranjenja ima 5 vrsta. Veći znaĉaj za asocijaciju imaju vrste borealnog tipa rasprostranjenja (9 vrsta), meĊu kojima je i dominantna i karakteristiĉna vrsta asocijacije Equisetum fluviatile. Znaĉajno uĉešće borealnih vrsta, koje se ogleda u broju vrsta, ali i u njihovoj brojnosti i prisutnosti, pokazuje da ova staništa pogoduju razvoju tresavske vegetacije, za koju je poznato da predstavlja refugijum borealne flore na Balkanskom poluostrvu. (tab. 10.)

2,7

62,16

21,62

13,51

Ch H G Hyd

Vlasinska visoravan

36

Tabela 10. Spektar areal-tipova asocijacije Equisetetum limosi Steffen 1931

Vlasinska visoravan

Areal tip Ukupan broj taksona Broj %

Bor 10 27,03 Hol 8 21,62 EAz 12 32,43

Kosm 5 13,51 MSM 1 2,7

Se 1 2,7 Ukupno: 37 100

Slika 11. Spektar areal-tipova asocijacije Equisetetum limosi Steffen 1931

27,03

21,62

32,43

13,51

2,7 2,7

Bor Hol EAz Kosm MSM Se

Vlasinska visoravan

37

III.2.1.4. Scutellario-Typhaetum laxmanii V. RanĎ. et J. Matejić 2007

Asocijacija Scutellario-Typhaetum laxmanii razvijena je u dolini Juţ ne Morave, na Batušinaĉkim barama. Asocijacija se razvija na obalama vodenih basena, gde ĉini spoljašnji pojas hidrohelofitske vegetacije.

Floristički sastav. Asocijaciju ĉini 11 vrsta. Karakteristiĉna vrsta asocijacije je Typha laxmanii koja ima i edifikatorsku ulogu, kao druga karakteristiĉna vrsta odreĊena je Scutellaria galericulata, dok se po brojnošću ukljuĉuju i Lycopus europaeus, Typha latifolia, Typha angustifolia, Lythrum salicaria i Mentha aquatica. (fit. tab. 6.)

Fitocenološka tabela 6. Scutellario-Typhaetum laxmanii V. RanĊ. et J. Matejić 2007

Broj probne površine 1 2 Površina, m2 10 10 Cl. Phragmitetea Vegetacijski sklop, % 100 100 O. Phragmitetalia Dubina vode, m 0 0 All. Phragmition communis Nadmorska visina, m 190 190 Lokalitet Bat. bare 2 Broj vrsta 10 8 SP Ar. tip Ţiv. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Typha laxmannii Lepechin 2 3 V Antrop emer HydG rhiz Scutellaria galericulata L. 1 1 V Bor H scap K. v. sveze, reda i razreda Lycopus europaeus L. 1 1 V EAz(W) H scap Typha latifolia L. + + V Kosm emer Hyd G rhiz Typha angustifolia L. + + V Kosm emer HydG rhiz Lythrum salicaria L. + + V Kosm H scap Mentha aquatica L. + + V Hol H scap Pratilice Cyperus fuscus L. + . III Hol T caesp Cyperus michelianus (L.) Link + . III EAz T caesp Ostale vrste Scrophularia nodosa L. + . III EAz H scap Pulicaria vulgaris Gaertner . + III Hol/Phol-ptrop H scap

38

Biološki spektar. U dolini Juţ ne Morave, u asocijaciji Scutellrio-Typhaetum laxmanii dominiraju hemikriptofite. Hemikriptofite su predstavljene sa 6 vrsta, što je 54,54% od ukupnog broja vrsta u asocijaciji. Hidrofite su prikazane sa 3 vrste, a terofita sa 2 vrste. (tab. 11.)(Sl. 12.)

Tabela 11. Biološki spektar asocijacije Scutellario-Typhaetum laxmanii V. RanĊ. et J. Matejić 2007


Ţivotna forma


H 6 54,54 Hyd 3 27,27

T 2 18,18 Ukupno: 11 100

Slika 12. Biološki spektar asocijacije Scutellario-Typhaetum laxmanii V. RanĊ. et J. Matejić 2007

Spektar areal-tipova. U asocijaciji po 3 vrste pripadaju evroazijskom, holarktiĉkom i kosmopolitskom areal-tipu, jedna vrsta je borealnog tipa i jedna antropohornog tipa. (tab. 12.)(Sl. 13.)

54,54

27,27

18,18

H Hyd T


39

Tabela 12. Spektar areal-tipova asocijacije Scutellario-Typhaetum laxmanii V. RanĊ. et J. Matejić 2007



Broj % Bor 1 9,09 Hol 3 27,27 EAz 3 27,27

Antrop 1 9,09 Kosm 3 27,27

Ukupno: 11 100

Slika 13. Spektar areal-tipova asocijacije Scutellario-Typhaetum laxmanii V. RanĊ. et J. Matejić 2007

9,09

27,27 27,27

9,09

27,27

Bor Hol EAz Antrop Kosm


40

III.2.1.5. Phalaridetum arundinaceae Libbert 1931

Asocijacija Phalaridetum arundinaceae na Vlasinskoj visoravni nalazi se u dolini

Murine reke, razvijena u nekoliko monodominantnih sastojina. U dolini Juţ ne Morave, asocijacija Phalarietum arundinaceae je široko

rasprostranjena na ispitivanom podruĉju. Najveće sastojine se nalaze uz potok Šarenicu u okolini Brestovca i Pukovca. Kod sela Bubanj kod Niša, ova asocijacija nadovezuje se na asocijaciju Glycerietum maximae.

Kod Murine reke javlja se subasocijacija lysimachietosum u tri sastojine, a kod Brestovca bidentetosum u dve sastojine.

Floristički sastav. Asocijacija na Vlasinskoj visoravni je sastavljena od 13 vrsta. Karakteristiĉne vrste asocijacije su Phalaris arundinacea i Poa palustris. Pored Phalaris arundinacea, koja odreĊuje fiziognomiju sastojinama, 12 vrsta asocijacije takoĊe se istiĉe ali je njihova brojnost u sastojinama mala, zbog dominacije Phalaris arundinacea. Druga karakteristiĉna vrsta je Poa palustris. Brojnošću se pored njih istiĉu Lysimachia vulgaris i Lythrum salicaria. Zbog specifiĉne ekologije vrste Phalaris arundinacea, asocijacije u kojima dominira ova vrsta, zajedno sa asocijacijom Caricetum buekii neki autori izdvajaju u posebnu svezu Phalaridion arundinaceae (K o p e c k y , H e j n y , 1965). S druge strane, neki autori su skloni da ove asocijacije svrstaju u svezu Phragmition communis (O b e r d o r f e r , 1957, K r z y v a n s k i , 1974, T o p i ć , 1989), što nije baš prihvatljivo jer ovoj svezi pripadaju asocijacije koje se razvijaju na staništima na kojima voda stagnira. Horvat i saradnici (H o r v a t et al., 1974) ovoj asocijaciji odreĊuju mesto u grupu moĉvarnih asocijacija koje se razvijaju pored reka i potoka i tako izjednaĉavaju sveze Phalaridion arundinaceae i Sparganio-Glycerion. Ova asocijacija vezana je za podzemne vode pored reĉnih tokova (na Vlasinskoj visoravni pored Murine reke), odnosno za limoznu fazu reĉnih tokova u smislu H e j n y - ja (1960) i tada u ekološkom pogledu pripada sinekološkom nizu Sparganietum erecti-Glycerietum plicatae-Phalaridetum arundinaceae, pa se zakljuĉuje da asocijacija Phalaridetum arundinaceae pripada svezi Sparganio-Glycerion. (fit. tab. 7.)

U dolini Juţ ne Morave, asocijaciju Phalarietum arundinaceae gradi 52 vrsta, od kojih fizionomiju zajednici daje vrsta Phalaris arundinacea. Ova vrsta je jedina dominantna vrsta u prvom spratu, a zbog njenog gustog sklopa u drugom spratu ima jako malo biljnih vrsta. Pored nje istiĉu se i Ranunculus repens i Galium palustre. (fit. tab. 7.)

41

Fitocenološka tabela 7. Phalaridetum arundinaceae Libbert 1931

Broj probne površine 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 Površina, m2 50 50 50 50 50 50 50 50 50 50 Cl. Phragmitetea Vegetacijski sklop, % 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 O.Phragmitetalia Dubina vode, m 0,4 0,2 0,3 0,2 0,3 0.3 0.2 0.3 0.2 0.3 All. Phalaridion Nadmorska visina, m 1250 1250 1250 1250 1250 1250 1250 1250 230 230 arundinaceae Lokalitet Murina dolina Bubanj selo Puk. Bres. Murina reka Brestovac Reka Šarenica Broj vrsta 8 10 6 8 6

Subasocijacija lysimachietosum bidentetosum SP Ar. tip Ţiv. for.

Karakteristične vrste

K. v. asocijacije

Phalaris arundinacea L. 5 5 5 5 5 5 5 5 3 5 5 5 5 3 V Hol G rhiz caesp

Poa palustris L. + + . + . . . 1 . . + . 1 . III Bor H caesp

K. v. sveze, reda i razreda Lysimachia vulgaris L. 1 + + + 1 . . . . 1 + 1 . . III EAz H scap Lythrum salicaria L. + 1 + + + . 1 1 1 + + + + + V Kosm H scap Galium palustre L. + + . + + + . 1 3 . + + 1 1 IV EAz(W) H scap Myosotis scorpioides L. . . . + . . . . . . + . . . I Hol H scap-ros

Lysimachia nummularia L. . . + . . 1 . . . + . . . + II Se Ch herb rept

Persicaria maculosa S. F. Gray . . . . . + 1 + 1 . . . + 1 III EAz T scap Rumex kerneri Borbás . . . . . + . + 1 . . . + 1 II MSM H scap

Sparganium erectum L. . . . . . . . 3 1 . . . 2 1 II EAz(W) emer HydG rhiz

Butomus umbellatus L. . . . . . . . 2 1 . . . 1 1 II EAz emer HydG rhiz

Iris pseudacorus L. . . . . . 1 1 . . . . . . . I EAz(W) emer HydG rhiz

42

Schoenoplectus maritimus (L.) Lye . . . . . . 1 . 1 . . . . 1 II Kosm emer HydG rhiz

Alisma plantago-aquatica L. . . . . . . . 1 1 . . . 1 1 II Hol emer HydT

Stachys palustris L. . . . . . . . 1 1 . . . 1 1 II Hol H scap Carex melanostachya Bieb. ex Willd. . . . . . . . + 1 . . . + 1 II EAz(W) H caesp

Carex vulpina L. . . . . . . . + 1 . . . + + II EAz(W) H caesp/G rhiz

Cirsium palustre (L.) Scop. + + . . . + . . + + + . + . III Bor H scap Calystegia sepium (L.) R. Br. . . . . . . + . + . . . + + II Kosm Scand Oenanthe fistulosa L. . . . . . . + . + . . . + . II EAz(W) H scap

Schoenoplectus lacustris (L.) Palla . . . . . . . . 3 . . . . 2 I EAz emer HydG rhiz

Eleocharis palustris (L.) Roemer & Schultes . . . . . . . 1 . . . . 1 . I Kosm emer

HydG rhiz Rumex dentatus L. . . . . . . . 1 . . . . 1 . I Kosm H scap Carex riparia Curtis . . . . . 1 . . . . . . . . I Hol H caesp Rumex conglomeratus Murray . . . . . . 1 . . . . . . . I Hol H scap Rorippa austriaca (Crantz) Besser . . . . . . . . 1 . . . 1 . I EAz(W) H scap-ros

Typha latifolia L. . . . . . . . . + . . . . + I Kosm emer Hyd G rhiz

Teucrium scordium L. subsp. scordium . . . . . . . . + . . . + + II EAz(W) Ch suffr

caesp Veronica anagallis-aquatica L. . . . . . . . + . . . . + . I Kosm H scap Oenanthe aquatica (L.) Poiret . . . . . . + . . . . . . . I EAz(W) T scap Bidens tripartita L. . . . . . . 1 + 1 . . . + 1 III EAz T scap Leersia oryzoides (L.) Swartz . . . . . . . 2 1 . . . 2 1 II Kosm H caesp Ranunculus repens L. . + + . . 1 1 1 1 . + + 1 1 IV EAz H rept Alopecurus pratensis L. . . . . . . . 1 + . . . 1 + II EAz H caesp Carex distans L. . . . . . . 1 . . . . . . . I EAz H caesp Elymus repens (L.) Gould . . . . . . . 1 . . . . . . I Kosm G rhiz caesp Teucrium scordium L. subsp. scordioides (Schreber) Maire & Petitmengin

. . . . . 1 . . . . . . . . I EAz(W) Ch suffr caesp

43

× Festulolium loliaceum (Hudson) P. Fourn. . . . . . . . 1 . . . . 1 . I EAz H caesp

Trifolium resupinatum L. . . . . . . . + . . . . + . I MSM T scap Galium debile Desv. . . . . . . 1 . . . . . . . I EAz H rept

Daucus carota L. . . . . . . + . . . . . . . I Hol/Phol-Ptrop H/T scap

Mentha aquatica L. . . . . . 1 . 1 1 . . . 1 1 II Hol H scap Diferencijalne vrste Agrostis canina L. + + + + + . . . . + + + . . III Bor H caesp Scutellaria galericulata L. . + . + + . . . . . + + . . II Bor H scap Pratilice

Holcus lanatus L. . + . . . . . . . . + . . . I EAz/Se-med H caesp

Galega officinalis L. . . . . . . + + + . . . . . II MSM/Med-pont H scap

Juncus inflexus L. . . . . . . . + 1 . . . + 1 II Hol G rhiz caesp Cirsium arvense (L.) Scop. . . . . . + . + . . . . . . I EAz H scap

Lycopus exaltatus L. fil. . . . . . . 1 . . . . . + . I Se H scap/emer HydG rhiz

Epilobium tetragonum L. . . . . . + . . . . . . . . I Hol/Phol-ptrop H scap

Althaea officinalis L. . . . . . . + . . . . . . . I EAz H scap

Ranunculus serbicus Vis. . . . . . . + . . . . . . . I JEP H scap/G rhiz Ostale vrste

Ranunculus flammula L. + . . . . . . . . . . . . . I Hol nat HydG rad/T rad

44

Biološki spektar. U asocijaciji na Vlasinskoj visoravni dominiraju hemikriptofite.MeĊu hemikriptofitama su 10 vrsta, i to 6 stablovim, 3 busenastim, a jedna puzećim hemikriptofitama. Dominantna vrsta Phalaris arundinacea pripada rizomatiĉnim busenastim geofitama. U asocijaciji je zastupljena i jedna vrsta puzeće hamefite - Lysimachia nummularia. (tab. 13.)

U slivu Juţ ne Morave, dominantne vrste su hemikriptofite sa 33 vrste, hidrofita ima 8 vrsta, po 3 vrste su okarakterisane kao geofite i hamefite, terofita ima 4 vrsta, i jedna vrsta je skandentofita. (tab. 13.) Tabela 13. Uporedni prikaz bioloških spektara asocijacije Phalaridetum arundinaceae Libbert 1931 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

Vlasinska visoravan



Broj % Broj % Ch 1 7,69 3 23,08 H 10 76,92 33 63,46 G 1 7,69 3 23,08

Hyd 1 7,69 8 15,38 T 0 0 4 30,77

Scand 0 0 1 1,92 Ukupno: 13 100 52 100

Moţ e se zakljuĉiti da je dominantna grupa hemikriptofita na oba podruĉja. Veći broj hamefita se javlja u dolini Juţ ne Morave, jer poluodrveneli ţ bunići najĉešće ulaze u sastav planinskih livada. Terofite su zastupljene samo u dolini Juţ ne morave, jer nastanjuju uglavnom otvorena i topla staništa. Geofita i hidrofita se takoĊe javljaju u većem procentu u dolini Juţ ne Morave nego na Vlasinskoj visoravni. (Sl. 14.)

Slika 14. Uporedni prikaz bioloških spektara asocijacije Phalaridetum arundinaceae Libbert

1931 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

7,69

76,92

7,69 7,690 0

23,08

63,46

23,0815,38

30,77

1,92

Ch H G Hyd T Scand


45

Spektar areal-tipova. U asocijaciji na Vlasinskoj visoravni, evroazijskom tipu pripadaju 4 vrste kao i borealnom, holarktiĉkom 3 vrste, a srednjeevropskom i kosmopolitskom tipu po jedna vrsta. (tab. 14.)

U dolini Juţ ne Morave, najveći broj vrsta (24) pripada evroazijskom tipu, 10 vrsta holarktiĉkom tipu, 9 vrsta spade u kosmopolitski tip, a ostale vrste su u manjem broju u drugim areal-tipovima. (tab. 14.) Tabela 14. Spektar areal-tipova asocijacije Phalaridetum arundinaceae Libbert 1931

Vlasinska visoravan



Broj % Broj % Hol 3 23,08 10 19,23 EAz 4 30,77 24 46,15 Bor 4 30,77 4 30,77 Se 1 7,69 2 3,85

Kosm 1 7,69 9 17,31 MSM 0 0 3 23,08

Ukupno: 13 100 52 100

Iako je evroazijski areal-tip dominantan na oba podruĉja, veći procenat je zabeleţ en u dolini Juţ ne Morave. Borealni areal-tip je podjednako zastupljen na oba podruĉja. Meridionalno-submeridionalni areal-tip se javlja samo u dolini Juţ ne Morave. (Sl. 15.)

Slika 15. Spektar areal-tipova asocijacije Phalaridetum arundinaceae Libbert 1931

23,08

30,77 30,77

7,69 7,69

0

19,23

46,15

30,77

3,85

17,31

23,08

Hol EAz Bor Se Kosm MSM


46

III.2.1.6. Beckmannietum eruciformis prov. R. Jovanović 1958 U dolini Juţ ne Morave, asocijacija Beckmannietum eruciformis se nalazi na

podruĉjima Gornje MeĊurovo i Strezovac. Ova asocijacija ĉini prelaz ka vegetaciji tipa dolinskih livada, što pokazuje i veliko uĉešće vrsta karakteristiĉnih za klasu Molinio-Arrhenatheretea.

Floristički sastav. Ukupan broj vrsta koje grade asocijaciju je 32. Karakteristiĉna

vrsta asocijacije je Beckmannia eruciformis. Brojnošću se istiĉu i Rorippa austriaca, Rumex conglomeratus i Eleocharis palustris. (fit.tab. 8)

Fitocenološka tabela 8. Beckmannietum eruciformis prov. R. Jovanović 1958

Broj probne površine 1 2 3 4 5 6 7 Cl. Phragmitetea

Lokalitet G. MeĊurovo Strezovce O. Phragmitetalia All. Beckmannion eruciformis

Broj vrsta Juţn a Morava SP Ar. tip Ţiv. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Beckmannia eruciformis (L.) Host 5 5 4 5 5 2 4 V Bor emer HydG rhiz K. v. sveze, reda i razreda Rorippa austriaca (Crantz) Besser 1 1 1 1 1 1 1 V EAz(W) H scap-ros Rumex conglomeratus Murray + + 1 1 + 1 1 V Hol H scap Eleocharis palustris (L.) Roemer & Schultes + 1 2 2 2 2 2 V Kosm emer HydG rhiz

Lysimachia nummularia L. . . 2 2 1 1 1 IV Se Ch herb rept Carex riparia Curtis 1 1 1 1 1 . . IV Hol H caesp Myosotis scorpioides L. 1 + + + + . . IV Hol H scap-ros Veronica anagallis-aquatica L. + . 1 1 1 . . III Kosm H scap Galium palustre L. . . + + . 1 1 III EAz(W) H scap Oenanthe fistulosa L. + . . . . 3 1 III EAz(W) H scap Alisma plantago-aquatica L. . . . . . 1 2 II Hol emer HydT Carex vulpina L. . . . . . 1 1 II EAz(W) H caesp/G rhiz Lythrum salicaria L. . . 1 . . . 1 II Kosm H scap Ranunculus ophioglossifolius Vill. . . . + 1 . . II MSM T/H scap Stachys palustris L. . + + . . . . II Hol H scap Teucrium scordium L. subsp. scordium . . . . . . 1 I EAz(W) Ch suffr caesp Molinio-Arrhenatheretea

Iris pseudacorus L. . . . . . + . I EAz(W) emer HydG rhiz Potentilla reptans L. 1 + + + + 1 . V EAz H rept Scutellaria hastifolia L. 1 1 1 1 2 . . IV EAz H scap Oenanthe peucedanifolia Pollich 1 + 1 1 1 . . IV Se H scap Gratiola officinalis L. 1 2 3 + 2 . . IV Hol H scap Ranunculus sardous Crantz + + + . + . . III EAz(W) T scap Lysimachia vulgaris L. 1 1 . 1 . . . III EAz H scap Carex distans L. . . . . . 1 1 II EAz H caesp Inula britannica L. + . . . . . . II EAz H scap Ranunculus repens L. . . . . . . . I EAz H rept Trifolium fragiferum L. . . . . . 1 . I EAz(W) H scap Trifolium resupinatum L. + . . . . . . I MSM T scap Trifolium michelianum Savi . + . . . . . I MSM T scap Pratilice Mentha aquatica L. . 1 . . . 1 1 III Hol H scap Mentha pulegium L. 1 . . . . . 1 II Hol H scap Taraxacum officinale Weber . . . . . . . I EAz H ros

47

Biološki spektar. U asocijaciji dominiraju hemikriptofite koje ĉine 68,75% ukupnog floristiĉkog sastava asocijacije. Hemikriptofite su zastupljene sa 22 vrste, po 4 vrste su iz grupe hidrofita i terofita, a dve vrste pripadaju hamefitama. (tab. 15.)

Tabela 15. Biološki spektar asocijacije Beckmannietum eruciformis prov. R. Jovanović 1958


Ţivotna forma


H 22 68,75 Hyd 4 12,5 Ch 2 6,25 T 4 12,5

Ukupno: 32 100

Slika 16. Biološki spektar asocijacije Beckmannietum eruciformis prov. R. Jovanović 1958

Spektar areal-tipova. Evroazijskom tipu pripada najviše vrsta (16), borealnom jedna vrsta, holarktiĉkom 7 vrsta, a srednjeevropskom 2 vrste, mediteransko-submediteranskom i kosmopolitskom tipu pripadaju po 3 vrste. (tab. 16.)(Sl. 17.)

68,75

12,56,25

12,5

H Hyd Ch T


48

Tabela 16. Spektar areal-tipova asocijacije Beckmannietum eruciformis prov. R. Jovanović

1958



Broj %

Bor 1 3,12 Hol 8 25 EAz 16 46,87

MSM 3 9,37 Se 2 6,25

Kosm 3 9,37 Ukupno: 32 100

Slika 17. Spektar areal-tipova asocijacije Beckmannietum eruciformis prov. R. Jovanović 1958

III.2.1.7. Oenantho fistulosae-Beckmanietum eruciformis (R. Jov. 1958) V. Randj. et B. Zlat. (2005) 2007

Asocijacija Oenantho fistulosae-Beckmanietum eruciformis nalazi se u dolini Juţ ne Morave, u okolini sela Gornje Medjurovo kod Niša i Strezovca kod Bujanovca Na asocijaciju se nadovezuju dolinske livade Trifolietum resupinato-balansae na uzdignutim površinama, a kraj potoka dolinske livade Hordeo-Caricetum distantis.

3,12

25

46,87

9,376,25

9,37

Bor Hol EAz MSM Se Kosm


49

Floristički sastav. Asocijaciju grade 32 vrste, od kojih 17 ulaze u karakteristiĉni skup. U sastojinama karakteristiĉna vrsta je Beckmania eruciformis, a pored nje je i Oenanthe fistulosa. Pored njih, znaĉajnu ulogu svojom brojnošću imaju i Rorippa austriaca, Rumex conglomeratus i Eleocharis palustris. (fit. tab. 9)

Fitocenološka tabela 9. Oenantho fistulosae-Beckmanietum eruciformis (R. Jov. 1958) V. Randj. et B. Zlat. (2005) 2007

Broj probne površine 1 2 3 4 5 Površina, m2 50 50 50 50 50 Cl. Phragmitetea Vegetacijski sklop, % 100 100 100 100 100 O. Phragmitetalia Dubina vode, m 0.1 0.2 0.2 0.2 0.1 All. Beckmanion eruciformis Nadmorska visina, m 200 200 200 320 320 Lokalitet G. MeĊurovo Strezovce Broj vrsta 17 15 15 14 14 SP Ar. tip Ţiv. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Beckmannia eruciformis (L.) Host 5 5 5 5 5 V Bor emer HydG rhiz Oenanthe fistulosa L. + + . 2 1 IV EAz(W) H scap K. v. sveze, reda i razreda Rorippa austriaca (Crantz) Besser 1 1 1 1 1 V EAz(W) H scap-ros Rumex conglomeratus Murray + + + 1 1 V Hol H scap Eleocharis palustris (L.) Roemer & Schultes + 1 2 2 2 V Kosm emer HydG rhiz

Lysimachia nummularia L. . . 1 1 1 III Se Ch herb rept Carex riparia Curtis 1 1 1 . . III Hol H caesp Myosotis scorpioides L. 1 + + . . III Hol H scap-ros Galium palustre L. . . . 1 1 II EAz(W) H scap Alisma plantago-aquatica L. . . . 1 2 II Hol emer HydT Carex vulpina L. . . . 1 1 II EAz(W) H caesp/G rhiz Veronica anagallis-aquatica L. + . 1 . . II Kosm H scap Ranunculus ophioglossifolius Vill. . . 1 . . I MSM T/H scap Lythrum salicaria L. . . . . 1 I Kosm H scap Teucrium scordium L. subsp. scordium . . . . 1 I EAz(W) Ch suffr caesp

Stachys palustris L. . + . . . I Hol H scap Iris pseudacorus L. . . . + . I EAz(W) emer HydG rhiz Pratilice Potentilla reptans L. 1 + + 1 . V EAz H rept Scutellaria hastifolia L. 1 1 2 . . IV EAz H scap Oenanthe peucedanifolia Pollich 1 + 1 . . IV Se H scap Gratiola officinalis L. 1 2 2 . . IV Hol H scap Ranunculus sardous Crantz + + + . . III EAz(W) T scap Lysimachia vulgaris L. 1 1 . . . III EAz H scap Carex distans L. . . . 1 1 II EAz H caesp Inula britannica L. + . . . . II EAz H scap Ranunculus repens L. . . + . . I EAz H rept Trifolium fragiferum L. . . . 1 . I EAz(W) H scap Trifolium resupinatum L. + . . . . I MSM T scap Trifolium michelianum Savi . + . . . I MSM T scap Ostale vrste Mentha aquatica L. . 1 . 1 1 III Hol H scap Mentha pulegium L. 1 . . . 1 II Hol H scap Taraxacum officinale Weber . . . . . I EAz H ros

50

Biološki spektar. U asocijaciji dominantnu ulogu imaju hemikriptofite što ĉini 68,75% ukupnog floristiĉkog sastava asocijacije. Hemikriptofita ima 22 vrste, 4 vrste su iz grupe hidrofita, 4 vrste su zabeleţ ene iz grupe terofita, a 2 vrste pripadaju hamefitama. (tab. 17.)(Sl. 18.)

Tabela 17. Biološki spektar asocijacije Oenantho fistulosae-Beckmanietum eruciformis (R. Jov. 1958) V. Randj. et B. Zlat. (2005) 2007


Ţivotna forma


H 22 68,75 Hyd 4 12,5 Ch 2 6,25 T 4 12,5

Ukupno: 32 100

Slika 18. Biološki spektar asocijacije Oenantho fistulosae-Beckmanietum eruciformis (R. Jov. 1958) V. Randj. et B. Zlat. (2005) 2007

68,75

12,56,25

12,5

H Hyd Ch T


51

Spektar areal-tipova. Asocijacija je izgradjena od vrsta, gde najveći broj njih pripadaju evroazijskom areal-tipu (16 vrsta). Holarktiĉkom tipu pripadaju 8 vrsta, meridionalno-submeridionalnom i kosmopolitskom tipu po 3 vrste, srednjeevropskom areal-tipu pripadaju 2 vrste, a samo jedna vrsta svrstava se u borealni areal-tip. (tab. 18.)(Sl. 19.)

Tabela 18. Spektar areal-tipova asocijacije Oenantho fistulosae-Beckmanietum eruciformis (R. Jov. 1958) V. Randj. et B. Zlat. (2005) 2007



Broj %

Bor 1 3,12 Hol 8 25 EAz 16 46,87

MSM 3 9,37 Se 2 6,25

Kosm 3 9,37 Ukupno: 32 100

Slika 19. Spektar areal-tipova asocijacije Oenantho fistulosae-Beckmanietum eruciformis (R.

Jov. 1958) V. Randj. et B. Zlat. (2005) 2007

3,12

25

46,87

9,376,25

9,37

Bor Hol EAz MSM Se Kosm


52

III.2.2. NASTURTIO-GLYCERIETALIA Pign. 1953.

III.2.2.1. Sparganietum erecti Roll 1938

Vegetacija sveze Glycerio-Sparganion je vezana za tekuće vode i to je osnovna ekološka razlika u odnosu na vegetaciju sveze Phragmition, koja je karakteristiĉna za stajaće vode, tamo gde voda u odreĊenoj meri stagnira.

Asocijacija Sparganietum erecti se na Vlasinskoj visoravni razvija u samom vodotoku i uglavnom je tokom cele godine pod vodom. Razvijena je na lokalitetima Batašnica i Murina.

U dolini Juţ ne Morave, asocijacija se razvija kod Lipovice i Bubanj sela kod Niša. Na Batušinaĉkim barama asocijacije u kojima dominira Sparganium erectum su

razvijene na rubovima vodenih basena, a na mestima gde se voda razliva nadovezuje se na sastojine asocijacije Butometum umbellati, jedne od asocijacija ĉije sastojine zauzimaju najveće površine na ovom podruĉju.

Floristički sastav. Asocijacija na Vlasinskoj visoravni je izgraĊena od 17 vrsta. Karakteristiĉna i dominantna vrsta asocijacije je Sparganium erectum. Po brojnošću se istiĉu i Equisetum fluviatile i Eleocharis palustris. (fit.tab. 10.)

U dolini juţ ne Morave, asocijacija je izgraĊena od 26 vrsta, a karakteristiĉna vrsta je Sparganium erectum. (fit. tab. 10)

53

Fitocenološka tabela 10. Sparganietum erecti Roll 1938

Broj probne površine 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Površina, m2 10 20 20 25 25 25 25 25 25 25 25 25 Cl. Phragmitetea Vegetacijski sklop, % 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 80 O. Phragmitetalia Dubina vode, m 0,5 0,5 0.5 0.2 0.3 0.3 0.5 0.2 0.3 0.3 0.5 0.3 All. Glycerio-Sparganion Nadmorska visina, m 1700 1200 1200 190 190 190 190 190 190 190 190 190

Lokalitet Bratašnica

Muri-na

Vlas-ina

Lip-ovica

Bubanj selo Batušinaĉke bare 1 Bat.

bare 2

Broj vrsta 7 14 12 12 6 9 13 2 6 8 13 4 SP Ar. tip Ţiv. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Sparganium erectum L. 3 4 4 3 5 5 4 5 3 5 4 4 V EAz(W) emer HydG rhiz K. v. sveze, reda i razreda Equisetum fluviatile L. + 1 1 . . . . . . . . . II Bor G rhiz scap Eleocharis palustris (L.) Roemer & Schultes 1 + + + . . . . . . . . II Kosm emer HydG rhiz

Carex rostrata Stokes 1 . . . . . . . . . . . I Bor G rhiz caesp Glyceria notata Chevall. . + + . . . . . . . . . I EAz/Se-med H caesp Lythrum salicaria L. . + + 1 . . + . . . + . II Kosm H scap Juncus effusus L. . + + . . . . . . . . . I Kosm G rhiz caesp Myosotis scorpioides L. . + + . . . . . . . . . I Hol H scap-ros Galium palustre L. . + + . + . . . . . . . I EAz(W) H scap Butomus umbellatus L. . . . + . + + . 1 . . + III EAz emer HydG rhiz Stachys palustris L. . . . + . . . . . . . . I Hol H scap Berula erecta (Hudson) Coville . . . 2 + . . . + . + + III Hol H scap Phalaris arundinacea L. . . . 1 + . . . . . . . I Hol G rhiz caesp Carex riparia Curtis . . . . . 1 1 . + 1 1 . III Hol H caesp Iris pseudacorus L. . . . . + . . . . . . . I EAz(W) emer HydG rhiz Schoenoplectus lacustris (L.) Palla . . . . + . . . . . . . I EAz emer HydG rhiz

Mentha aquatica L. . . . . . . + . . . + + II Hol H scap Scutellaria galericulata L. . . . 1 . . . . . . . . I Bor H scap Rumex conglomeratus Murray . . . + . + + . + + + . III Hol H scap

54

Oenanthe aquatica (L.) Poiret . . . + . . . . . . . . I EAz(W) T scap Typha latifolia L. . . . . . . 1 . . . 1 . I Kosm emer Hyd G rhiz Lycopus europaeus L. . . . 1 . . 1 . . . 1 . II EAz(W) H scap Carex vulpina L. . . . + . . + . . . + . II EAz(W) H caesp/G rhiz Typha angustifolia L. . . . . . . + . . . + . I Kosm emer HydG rhiz Pratilice Utricularia vulgaris L. + . . . . . . . . . . . I Bor er sbm Hyd T Potamogeton natans L. + + + . . . . . . . . . II Kosm rad nat Hyd T

Ranunculus aquatilis L. . + + . . . . . . . . . I Hol nat HydG rad/T rad

Lemna minor L. . + + . . . . . . . . . I Bor er sbm Hyd T Nitella syncarpa (J.L.Thuillier) Kützing 1 . . . . . . . . . . . I Kosm rad sbm Chara

Ranunculus repens L. . . . . . 1 1 . . 2 1 . II EAz H rept Symphytum officinale L. . . . . . + + . . + + . II EAz(W) H scap Lysimachia vulgaris L. . . . . . + . . . + . . I EAz H scap Persicaria maculosa S. F. Gray . . . . . . . + + . . . II EAz T scap Ostale vrste Carex nigra (L.) Reichard . + + . . . . . . . . . I Bor G rhiz caesp Urtica dioica L. . . . . . + . . . + . . I Hol T/H scap Salix alba L. . . . . . + . . . + . . I EAz(W) P scap

Carex hirta L. . . . . . . + . . . + . I Eaz/Se-med-pont G rhiz caesp

Transgresivne vrste vlaţnih staništa Epilobium hirsutum L. . + . . . . . . . . . . I Hol H scap Marchantia polymorpha L. . + . . . . . . . . . . I Kosm Br Ch rept

55

Biološki spektar. U asocijaciji na Vlasinskoj visoravni najizraţ enija ţ ivotna forma je forma hidrofita (7 vrsta), od kojih su najbitinije emerzne rizomatiĉne hidrogeofite, kojima pripada i karakteristiĉna vrsta Sparganium erectum. U biološki spektar ove asocijacije ulazi i jedna hara, odnosno ukorenjujuća submerzna hidrofita. Veliki broj pravih hidrofita objašnjava se stalnim prisustvom vode iznad površine zemljišta. Ţivotna forma hemikriptofita broji 5 vrsta, od kojih je samo jedna busenasta forma, a ostale su sa stablovom formom. Geofite su zastupljene sa 4 vrste, od kojih su 3 rizomatiĉne busenaste, a jedna rizomatiĉna stablova geofita. Briohamefite su prikazane samo vrstom Marchantia polymorpha. (tab. 19.)

U asocijaciji koja se nalazi u dolini Juţ ne Morave, dominantnu ulogu imaju vrste iz grupe hemikriptofita sa 13 vrsta, koje ĉine 50% ukupnog floristiĉkog sastava asocijacije. Zatim sledi grupa hidrofita sa 7 vrsta, 2 vrste pripadaju geofitama, terofite su predstavljene sa 3 vrste, a samo jedna vrsta je iz grupe fanerofita. (tab. 19.)

Tabela 19. Uporedni prikaz bioloških spektara asocijacije Sparganietum erecti Roll 1938 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

Vlasinska visoravan


Ţivotna forma Ukupan broj taksona Broj % Broj %

H 5 29,41 13 50 Hyd 7 41,18 7 26,92 G 4 23,53 2 7,69

Br Ch 1 5,88 0 0 P 0 0 1 3,85 T 0 0 3 11,54

Ukupno: 17 100 26 100

Iz ovoga se moţ e zakljuĉiti da su na oba istraţ ivana podruĉja dominantne hemikriptofite, ali je procenat veći u sastojinama u dolini Juţ ne Morave. Hidrofite i geofite su više zastupljene na Vlasinskoj visoravni, a fanerofita i terofita ima samo u dolini Juţ ne Morave. (Sl. 20.)

56

Slika 20. Biološki spektar asocijacije Sparganietum erecti Roll 1938

Spektar areal-tipova. Kao što je sluĉaj u drugim moĉvarnim fitocenozama i u asocijaciji Sparganietum erecti na Vlasinskoj visoravni dominiraju vrste širokog rasprostranjenja. Kosmopolitski areal-tip imaju 6 vrsta, holarktiĉki i evroazijski areal-tip su zastupljeni sa po 3 vrste. Borealni areal-tip je zastupljen sa 5 vrste. (tab. 20.)

U asocijaciji u dolini Juţ ne Morave, najveći broj vrsta ima evroazijski areal-tip (14 vrsta), 7 vrsta su holarktiĉkog tipa rasprostranjenja, kosmopolitskom tipu pripadaju 4 vrste, a borealnom tipu 1 vrsta. (tab. 20.)

Tabela 20. Uporedni prikaz spektara areal-tipova asocijacije Sparganietum erecti Roll 1938 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

Vlasinska visoravan



Broj % Broj % Bor 5 29,41 1 3,85 Hol 3 17,65 7 26,92 EAz 3 17,65 14 53,85

Kosm 6 35,29 4 15,38 Ukupno: 17 100 26 100

U dolini Juţ ne Morave dominantnu ulogu imaju vrste sa evroazijskim areal-tipom, dok na Vlasinskoj visoravni najveći procenat vrsta je sa kosmopolitskim areal-tipom. Borealni tip rasprostranjenja je više zastupljen kod vrsta na Vlasinskoj visoravni. Ovako izraţ eno uĉešće borealnih vrsta u izgradnji flore moĉvarne vegetacije na Vlasinskoj visoravni objašnjava se pre svega postojanjem tresave, Holarktiĉki areal-tip je više zastupljen u dolini Juţ ne Morave. (Sl. 21.)

29,41

41,18

23,53

5,88

0 0

50

26,92

7,69

03,85

11,54

H Hyd G Br Ch P T


57

Slika 21. Uporedni prikaz spektara areal-tipova asocijacije Sparganietum erecti Roll 1938 na

Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

III.2.2.2. Glycerietum plicatae Oberd. 1952

Na Vlasinskoj visoravni, asocijacija Glycerietum plicatae razvija se na mestima gde se voda zadrţ ava do leta, a ponekad i tokom ĉitavog vegetacionog perioda, oko izvora i potoka.

Sastojine ove asocijacije u dolini Juţ ne Morave se razvijaju na poplavnom zemljištu gde se voda zadrţ ava do leta.

Floristički sastav. Asocijaciju na Vlasinskoj visoravni ĉini 27 vrsta. Karakteristiĉna vrsta asocijacije je Glyceria notata. Njene sastojine su manjeg vegetacijskog sklopa u odnosu na druge moĉvarne zajednice (70-90%) i izgraĊene su od malog broja vrsta (6-10). Od karakteristiĉnih vrsta sveze prisutne su Eleocharis palustris i Galium palustre. (fit. tab. 11)

U dolini Juţ ne Morave, asocijacija je predstavljena sa 31 vrstom. Karakteristiĉna vrsta asocijacije je Glyceria notata. Po brojnošću se istiĉu i Ranunculus repens, Carex vulpina, Alisma plantago-aquatica i Rumex conglomeratus. (fit. tab. 11.)

29,41

17,65 17,65

35,29

3,85

26,92

53,85

15,38

Bor Hol EAz Kosm


58

Fitocenološka tabela 11. Glycerietum plicatae Oberd. 1952

Broj probne površine 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 Površina, m2 50 50 50 50 50 Cl. Phragmitetea Vegetacijski sklop, % 80 70 90 70 80 O. Phragmitetalia Dubina vode, m 0,1 0,2 0,2 0,1 0,1 All. Phalarion arundinaceae Nadmorska visina, m 1300 1300 1400 1450 1450

Lokalitet Vlasina Rid Ĉemernik Vl. Stoj. Vranje Stubal Blace

Reka Juţ na Morava Broj vrsta 9 13 6 10 11 12 11 9 8 20 9 SP Ar. tip Ţiv. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije

Glyceria notata Chevall. 3 2 5 5 5 1 3 5 5 5 4 V EAz/Se-med H caesp

K. v. sveze, reda i razreda Eleocharis palustris (L.) Roemer & Schultes 2 1 . + 1 1 4 3 . . + IV Kosm emer HydG rhiz

Juncus articulatus L. 1 1 . + + . . . . . . II Hol G rhiz caesp Juncus effusus L. + + . + . . . . . . . II Kosm G rhiz caesp Veronica beccabunga L. . . 1 + . . . . . . . I EAz(W) H scap Galium palustre L. . + . . . 1 + 2 . . 1 III EAz(W) H scap Carex vesicaria L. . . . + . . . . . . . I Bor G rhiz caesp

Epilobium roseum Schreber . . . + . . . . . . . I EAz/Se-med H scap

Alisma plantago-aquatica L. . . . . . 1 1 1 + . 1 III Hol emer HydT Rumex conglomeratus Murray . . . . . + 1 + . + + III Hol H scap Carex vulpina L. . . . . . 1 + + . 1 1 III EAz(W) H caesp/G rhiz Berula erecta (Hudson) Coville . . . . . + + . . 3 . II Hol H scap Rorippa amphibia (L.) Besser . . . . . . 1 1 . 1 . II EAz H scap Oenanthe fistulosa L. . . . . . . + . . . . I EAz(W) H scap Veronica anagallis-aquatica L. . . . . . . . . + 1 . I Kosm H scap Lythrum salicaria L. . . . . . . . . + 1 . I Kosm H scap Poa palustris L. . . . . 1 . . . + . + II Bor H caesp

59

Myosotis scorpioides L. . . . . . . . . . 1 . I Hol H scap-ros Carex riparia Curtis . . . . . . . . . 1 1 I Hol H caesp Molinio-Arrhenatheretea Ranunculus repens L. 1 + + + + 1 1 1 1 1 1 V EAz H rept Gratiola officinalis L. . . . . . + . + . . . I Hol H scap Mentha pulegium L. . . . . . 1 1 . . . . I Hol H scap

Alopecurus rendlei Eig . . . . . + . . . . . I EAz/Med-atl T caesp

Centaurea jacea L. . . . . . . . . . + . I Eaz H scap

Holcus lanatus L. . + + + . . . . . + . II EAz/Se-med H caesp

Cynosurus cristatus L. . . . . . . . . . + . I EAz/Se-med H scap

Rumex acetosa L. . + . . . . . . . + . I Hol H scap

Cardamine pratensis L. . . . . . . . . . + . I Bor H scap semiros/G rhiz

Carex hirta L. . . . . . . . . . + . I Eaz/Se-

med-pont

G rhiz caesp

Lychnis flos-cuculi L. . . . . . . . . . + . I EAz(W) H scap Trifolium patens Schreber . . . . . . . . . + . I Se T scap Trifolium resupinatum L. . . . . . . . . . + . I MSM T scap Pratilice Mentha aquatica L. . . . . . + . . . . . I Hol H scap Plantago major L. . . . . . . . . + . . I Kosm H/T ros bienn

Peplis portula L. . . . . . . . . + . . I EAz/Se-

med-pont

T scap

Calystegia sepium (L.) R. Br. . . . . . . . . . + . I Kosm Scand Deschampsia caespitosa (L.) Beauv. 1 . . . . . . . . . . I Kosm H caesp Equisetum palustre L. + . . . . . . . . . . I Bor G rhiz scap Alopecurus pratensis L. + . . . . . . . . . . I EAz H caesp Pilosella caespitosa (Dumort) P.D. Sell. & C. West . + . . . . . . . . . I EAz(W) H scap

Ranunculus acris L. . . + . . . . . . . . I EAz(W) H scap-semiros

60

Prunella vulgaris L. . . . . 1 . . . . . . I EAz(W) H scap Mentha longifolia (L.) Hudson . . . . + . . . . . . I Hol H scap Trifolium hybridum L. . . . . + . . . . . . I EAz(W) H scap

Ranunculus flammula L. . . 1 + . . . . . . . I Hol nat HydG rad/T rad

Sagina procumbens L. . . . . + . . . . . . I Hol T scap Ostale vrste Scheuchzerio-Caricetea fuscae

Juncus thomasii Ten. + + . . . . . . . . . I EAzP/JEP G rhiz caesp

Agrostis capillaris L. . + . . . . . . . . . I Hol H caesp Equisetum sylvaticum L. . + . . . . . . . . . I Bor G rhiz scap Festuco-Brometea, Calluno-Ulicetea Euphrasia rostkoviana Hayne . . . . + . . . . . . I EAz(W) T scap/sPar Querco-Fagetea Moehringia trinervia (L.) Clairv. . . . . + . . . . . . I EAz(W) H/T caesp Fitocenološki nedeterminisane Rumex acetosella L. . + . . . . . . . . . I Hol H scap

61

Biološki spektar. Asocijacija na Vlasinskoj visoravni predstavlja progresivniji stadijum u zarastanju moĉvarnih terena pored vodotokova u odnosu na asocijaciju Sparganietum erecti. Samo dve vrste su iz grupe hidrofita i to Eleocharis palustris i Ranunculus flammula, koje se mogu razvijati i na suvljim staništima. Hemikriptofite u asocijaciji ima 18 vrsta i ĉine 64,28 % pa imaju teţ nju ka povećanju u odnosu na prethodnu asocijaciju. Geofite su zastupljene sa 6 vrsta (22,22%), od kojih su 4 rizomatiĉne busenaste, a 2 rizomatiĉne stablove forme. Terofite su predstavljene sa 2 vrste. Pojava terofita dovodi do zakljuĉka da je ova asocijacija progresivniji stadijum u ekološkom nizu kraj potoĉnih moĉvarnih asocijacija. (tab. 21.)

U dolini Juţ ne Morave u asocijaciji dominantnu grupu predstavljaju hemikriptofite sa 23 vrste što ĉini 74,19% ukupnog floristiĉkog sastava asocijacije. Na drugom mestu je grupa terofita sa 4 vrste, 2 vrste su hidrofite, a samo jedna se javlja iz grupe skandentofita i to je vrsta Calystegia sepium. (tab. 21.)

Tabela 21. Uporedni prikaz bioloških spektara asocijacije Glycerietum plicatae Oberd. 1952 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

Vlasinska visoravan


Ţivotna forma

Ukupan broj taksona Broj % Broj %

H 18 64,28 23 74,19 G 6 21,43 1 3,23

Hyd 2 7,14 2 6,45 T 2 7,14 4 12,90

Scand 0 0 1 3,23 Ukupno: 28 100 31 100

Slika 22. Uporedni prikaz bioloških spektara asocijacije Glycerietum plicatae Oberd. 1952 na

Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

64,28

21,43

7,14 7,14

0

74,19

3,236,45

03,23

H G Hyd T Scand


62

Hemikriptofite su dominantne na oba podruĉja. Geofite su više rasprostranjene na Vlasinskoj visoravni, jer uĉestvuju u izgradnji tresavskih fitocenoza, ali se javljaju i u moĉvarnim, dolinskim i brdsko-planinskim livadama. Terofita ima veći procenat u dolini Juţ ne Morave nego na Vlasinskoj visoravni (Sl. 22.)

Spektar areal-tipova. U asocijaciji na Vlasinskoj visoravni diminiraju vrste evroazijskog tipa rasprostranjenja (13). Borealni tip ima 4 vrste, a holarktiĉki areal-tip su predstavljeni sa 7 vrsta. Broj kosmopolitskih vrsta je znaĉajno manji (3), a jedna vrsta pripada evroazijskom planinskom areal-tipu. To je vrsta Juncus thomasii, koja pripada juţ noevropskoj planinskoj areal-grupi. (tab. 22.)

Najveći broj vrsta u asocijaciji u dolini Juţ ne Morave pripada evroazijskom tipu (13), holarktiĉkom 9 vrsta, kosmopolitskom 5 vrsta, 2 vrste pripadaju borealnom tipu, a po jedna vrsta srednjeevropskom i meridionalno-submeridionalnom tipu. (tab. 22.)

Tabela 22. Uporedni prikaz spektara areal-tipova asocijacije Glycerietum plicatae Oberd. 1952 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

Vlasinska visoravan


Areal tip Ukupan broj taksona Broj % Broj %

Bor 4 14,28 2 6,45 Hol 7 25 9 29,03 Eaz 13 46,43 13 41,95

EazP 1 3,57 0 0 Kosm 3 10,71 5 16,13 MSM 0 0 1 3,23

Se 0 0 1 3,23 Ukupno: 28 100 31 100

Moţ e se zakljuĉiti da najveći broj vrsta pripada evroazijskom areal-tipu na oba istraţ ivana podruĉja. Veći procenat vrsta sa borealnim areal-tipom zapaţ a se na Vlasinskoj visoravni, što se objašnjava pre svega postojanem tresave. Evroazijski planinski areal-tip je zabeleţ en kod jedne vrste sa Vlasinske visoravni i florni elementi ove areal-grupe naseljavaju uglavnom planinske livade i pašnjake. Vrste sa kosmopolitskim areal-tipom su više izraţ ene u dolini Juţ ne Morave. (Sl. 23.)

63

Slikaa 23. Uporedni prikaz spektara areal-tipova asocijacije Glycerietum plicatae Oberd. 1952 na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

III.2.2.3. Butometum umbellati (Kunczak 1968) Philippi 1973

Asocijacija Butometum umbellati nalazi se u dolini Juţ ne Morave. Ova zajednica je na na Batušinaĉkim barama najbolje razvijena na podruĉju juţ ne Srbije.

Floristički sastav. Asocijaciju ĉini 13 vrsta. Karakteristiĉna i gotovo

monodominantna vrsta asocijacije je Butomus umbellatus. Brojnošću se istiĉe i Sparganium erectum. (fit. tab. 12.)

14,28

25

46,43

3,57

10,71

0 02

9

13

0

5

1 1

Bor Hol Eaz EazP Kosm MSM Se


64

Fitocenološka tabela 12. Butometum umbellati (Kunczak 1968) Philippi 1973

Broj probnih površina 1 2 3 4 5 Površina, m2 25 50 50 25 50 Cl. Phragmitetea Vegetacijski sklop,% 100 100 80 100 80 O. Phragmitetalia Dubina vode, m 0.3 0.2 0.3 0.3 0.3 All. Sparganio-Glycerion Nadmorska visina, m 190 190 190 190 190 Lokalitet Batušinaĉke bare 1 Broj vrsta 5 4 6 8 5 SP Ar. tip Ţiv. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Butomus umbellatus L. 5 5 5 5 5 V EAz emer HydG rhiz K. v. sveze, reda i razreda Sparganium erectum L. + 1 + 1 1 V EAz(W) emer HydG rhiz Eleocharis palustris (L.) Roemer & Schultes + . + . + III Kosm emer HydG rhiz Typha latifolia L. . . + + + III Kosm emer Hyd G rhiz Carex riparia Curtis subsp. gracilescens (Hartm.) Nyman . + . . + II Hol H caesp

Typha angustifolia L. . . + + . II Kosm emer HydG rhiz Lythrum salicaria L. . . . + . I Kosm H scap Mentha aquatica L. . . . + . I Hol H scap Pratilice Berula erecta (Hudson) Coville . . . + . I Hol H scap Persicaria maculosa S. F. Gray . + . . . I EAz T scap Juncus inflexus L. 1 . . . . I Hol G rhiz caesp Ostale vrste Rumex conglomeratus Murray + . . . . I Hol H scap Rorippa amphibia (L.) Besser . . + + . II EAz H scap

65

Biološki spektar. Asocijacija je predstavljena dominantnim vrstama iz grupe hemikriptofita koje ĉine 46,15% ukupnog floristiĉkog sastava asocijacije. Hemikriptofita u asocijaciji ima 6 vrsta. Hidrofita ima 5 vrsta, a geofita i terofita su predstavljene sa po jednom vrstom. (tab 23.)(Sl. 24.)

Tabela 23. Biološki spektar asocijacije Butometum umbellati (Kunczak 1968) Philippi 1973


Ţivotna forma


H 6 46,15 Hyd 5 38,46

G 1 7,69 T 1 7,69

Ukupno: 13 100

Slika 24. Biološki spektar asocijacije Butometum umbellati (Kunczak 1968) Philippi 1973

46,15

38,46

7,69 7,69

H Hyd G T


66

Spektar areal-tipova. U asocijaciji holarktiĉkom tipu pripadaju 5 vrste, dok sup o 4

vrste rasporedjene u grupe evroazijskog i kosmopolitskog areal-tipa. (tab. 24.)(Sl. 25.)

Tabela 24. Spektar areal-tipova asocijacije Butometum umbellati (Kunczak 1968) Philippi 1973


Areal tip Ukupan broj taksona Broj %

Hol 5 38,46

EAz 4 30,77

Kosm 4 30,77

Ukupno: 13 100

Slika 25. Spektar areal-tipova asocijacije Butometum umbellati (Kunczak 1968) Philippi 1973

38,46

30,77 30,77

Hol EAz Kosm


67

III.3. TAKSONOMSKI DIVERZITET FLORE

III.3.1. TAKSONOMSKI DIVERZITET FLORE MAHOVINA MOČVARNE VEGETACIJE

Na Vlasinskoj visoravni flora mahovina je bogata vrstama, jer je na relativno malom

prostoru prisutno 31,5% ukupne flore mahovina Srbije. Taksonomskom analizom flore mahovina konstatovano je da uĉestvuju predstavnici

sve tri klase razdela Bryophyta: Marchantiopsida, Sphagnopsida i Bryopsida. Što se tiĉe moĉvarne vegetacije na Vlasinskoj visoravni, zastupljene su samo dve

familije mahovina Climaciaceae i Marchantiaceae sa po jednom vrstom. (tab. 25.) U dolini Juţ ne Morave nije zabeleţ ena nijedna vrsta flore mahovina.

Tabela 25. Taksonomska struktura familija mahovina u flori moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni

III.3.2. TAKSONOMSKI DIVERZITET FLORE VASKULARNIH BILJAKA MOČVARNE VEGETACIJE

Na Vlasinskoj visoravni u moĉvarnoj vegetaciji zabeleţ eno je 79 vrsta vaskularnih biljaka iz 53 rodova i 30 familije što ukazuje na izraţ enu raznovrsnost staništa i drugih ekoloških uticaja. Najzastupljenija familija flore moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni je, najbogatija rodovima i vrstama familija Holarktiĉkog carstva, familija Poaceae, koja obuhvata 10 vrsta, što ĉini 12,35% ukupne flore ovog podruĉja. Osim nje, visokom zastupljenošću se istiĉu i familije Cyperaceae (9), Labiatae (Lamiaceae) (5), Ranunculaceae (5), Compositae (Asteraceae) (4). Najveći broj rodova sadrţ i familija Poaceae (8), zatim Compositae (Asteraceae) (4), Labiatae (Lamiaceae) (4) i Cyperaceae (4). (tab. 26.)

Familija Rodova Vrsta

1 Climaciaceae 1 1 2 Marchantiaceae 1 1

Ukupno 2 2

68

Tabela 26. Taksonomska struktura familija vaskularnih biljaka u flori moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni

Familija Rod Vrsta Familija Rod Vrsta

Boraginaceae 1 1 Lentibulariaceae 1 1

Callitrichaceae 1 1 Lythraceae 1 1

Caryophyllaceae 3 3 Menyanthaceae 1 1

Characeae 1 1 Onagraceae (Oenotheraceae) 1 3

Compositae (Asteraceae) 4 4 Polygonaceae 2 6

Cruciferae (Brassicaceae) 1 1 Potamogetonaceae 1 1

Cyperaceae 4 9 Primulaceae 1 2

Dipsacaceae 1 1 Ranunculaceae 2 5

Equisetaceae 1 3 Rosaceae 2 2

Gramineae (Poaceae) 8 10 Rubiaceae 1 2

Guttiferae (Hypericaceae) 1 1 Salicaceae 1 2

Juncaceae 1 4 Scrophulariaceae 2 3

Labiatae (Lamiaceae) 4 5 Sparganiaceae 1 1

Leguminosae (Fabaceae) 1 1 Typhaceae 1 1

Lemnaceae 2 2 Umbelliferae (Apiaceae) 1 1

Ukupno 53 79

U dolini Juţ ne Morave u moĉvarnoj vegetaciji zabeleţ eno je 116 vrsta vaskularnih biljaka iz 71 rod i 35 familija što predstavlja veliku raznovrsnost staništa i drugih ekoloških uticaja. Najzastupljenija familija flore moĉvarne vegetacije u dolini Juţ ne Morave je familija Poaceae, koja obuhvata 15 vrsta, što ĉini 12.95% ukupne flore ovog podruĉja. Osim nje, visokom zastupljenošću se istiĉu i familije Cyperaceae (13), Compositae (Asteraceae) (10) i Labiatae (Lamiaceae) (8), Najveći broj rodova sadrţ i familija Poaceae (13), zatim Compositae (Asteraceae) (7), Labiatae (Lamiaceae) (4) i Cyperaceae (4). (tab. 27.)

69

Tabela 27. Taksonomska struktura familija vaskularnih biljaka u flori moĉvarne vegetacije u dolini Juţ ne Morave

Familija Rod Vrsta Familija Rod Vrsta

Alismataceae 1 1 Lythraceae 2 2

Betulaceae 1 1 Malvaceae 1 1

Boraginaceae 2 2 Onagraceae (Oenotheraceae) 1 2

Butomaceae 1 1 Orchidaceae 1 1

Caryophyllaceae 2 3 Plantaginaceae 1 1

Ceratophyllaceae 1 1 Polygonaceae 2 5

Chenopodiaceae 1 1 Primulaceae 1 2

Compositae (Asteraceae) 7 10 Ranunculaceae 2 9

Convolvulaceae 1 1 Rosaceae 1 1

Cruciferae (Brassicaceae) 2 3 Rubiaceae 1 2

Cyperaceae 4 13 Salicaceae 1 1

Equisetaceae 1 2 Scrophulariaceae 3 6

Euphorbiaceae 1 1 Solanaceae 1 1

Gramineae (Poaceae) 13 15 Sparganiaceae 1 1

Iridaceae 1 1 Typhaceae 1 3

Juncaceae 1 2 Umbelliferae (Apiaceae) 3 5

Labiatae (Lamiaceae) 4 8 Urticaceae 1 1

Leguminosae (Fabaceae) 3 6 Ukupno 71 116

70

Najveći broj vrsta na oba istraţ ivanja podruĉja ima familija Gramineae (Poaceae). Na Vlasinskoj visoravni su zastupljene 10 vrste, a u dolini Juţ ne Morave 15 vrsta iz ove familije. Druga po brojnosti vrsta je familija Cyperaceae, koja na Vlasinskoj visoravni broji 9 vrsta, a u dolini Juţ ne Morave 14 vrsta. Veći diverzitet vrsta je u dolini Juţ ne Morave, ali se ipak moţ e zakljuĉiti da su borealni i arktiĉki horion ostavili najjaĉi uticaj na genezu flore oba podruĉja. (tab. 28). Tabela 28. Uporedni prikaz taksonomske strukture najzastupljenijih familija flore moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni, doline Juţ ne Morave i Balkanskog poluostrva

Vlasinska visoravan


Balkan (Turill, 1929)

Familija N % N % N % Compositae 4 4,94 10 8,62 913 13.52 Cyperaceae 9 11,11 13 11,2 140 2,07 Gramineae 10 12,35 15 12,93 358 5,30 Labiatae 5 6,17 8 6,89 371 5,49 Ranunculaceae 5 6,17 9 7,76 195 2,89

PoreĊenjem odstupanja procenata najzastupljenijih familija moĉvarne vegetacije

Vlasinske visoravni i doline Juţ ne Morave, vidi se odstupanje od spektra familija Balkanskog poluostrva. Najveći procenat odstupanja na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave imaju familije Cyperaceae, Compositae i Gramineae. (sl. 26.).

Slika 26. Odstupanje procenata najzastupljenijih familija moĉvarne vegetacije Vlasinske

visoravni i doline Juţ ne Morave u odnosu na familije Balkanskog poluostrva

-15 -10 -5 0 5 10

Compositae

Cyperaceae

Gramineae

Labiatae

Ranunculaceae

Compositae Cyperaceae Gramineae Labiatae Ranunculace

ae

Dolina Južne Morave 4,9 -9,13 -7,63 -1,4 -4,87

Vlasinska visoravan 8,58 -9,04 -7,05 -0,68 -3,28

71

Floristiĉki diverzitet se bolje objašnjava bogatstvom rodova (tab. 29.). U moĉvarnoj vegetaciji na Vlasinskoj visoravni najveći broj vrsta imaju rodovi Carex (5) i Juncus (4) i Ranunculus (4). Po zastupljenosti u dolini Juţ ne Morave je rod Ranunculus (8) najbrojniji. Drugi po zastupljenosti je rod Carex sa 6 vrsta. Tabela 29. Uporedni prikaz taksonomske strukture najzastupljenijih rodova flore moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni, doline Juţ ne Morave i Balkanskog poluostrva

Vlasinska visoravan


Balkan (Turill, 1929)

Rod N % N % N % Carex 5 6,17 6 5,17 87 1,26

Cirsium 1 1,23 4 3,48 43 0,62 Juncus 4 4,92 2 1,72 29 0,42

Ranunculus 4 4,92 8 6,9 76 1,1 PoreĊenjem odstupanja procenata najzastupljenijih rodova moĉvarne vegetacije

Vlasinske visoravni i doline Juţ ne Morave, vidi se odstupanje od spektra rodova Balkanskog poluostrva. Najveći procenat odstupanja na Vlasinskoj visoravni imaju rodovi Carex i Juncus, a u dolini Juţ ne Morave Ranunculus i Carex. (sl. 27.).

Slika 27. Odstupanje procenata najzastupljenijih rodova moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni i doline Juţ ne Morave u odnosu na familije Balkanskog poluostrva

-6 -5 -4 -3 -2 -1 0

Carex

Cirsium

Juncus

Ranunculus

Carex Cirsium Juncus Ranunculus

Dolina Južne Morave -4,49 -2,69 -2,06 -5,51

Vlasinska visoravan -4,91 -0,61 -4,5 -3,82

72

III.4. FITOGEOGRAFSKA ANALIZA FLORE

Analizom areal-spektra dobijamo sliku o fitogeografskoj strukturi na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave. Najjaĉi uticaj na florogenezu ovih podruĉja ostvario je evroazijski floristiĉki horion, a kao dokaz je najbrojnije prisustvo vrsta evroazijskog areal-tipa. Ovako izraţ eno uĉešće evroazijskih biljnih vrsta se moţ e objasniti širokom ekološkom valencom ovih biljaka, tako da one naseljavaju gotovo sve tipove vegetacije.

III.4.1. FITOGEOGRAFSKA ANALIZA FLORE MOČVARNE VEGETACIJE VLASINSKE VISORAVNI I DOLINE JUŢNE MORAVE

Fitogeografskom analizom moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni zabeleţ eno je

prisustvo 7 areal-tipa i 9 areal-grupe. Najveću brojnost imaju vrste evroazijskog areal-tipa (28 v.). Evropsko-zapadnoazijska EAz(W) areal-grupa broji najviše vrsta (17 v.). Dominantnost ove grupe objašnjava se širokom ekološkom valencom biljnih vrsta. Druge po brojnosti su vrste borealnog areal-tipa (20 v.) pa svojom brojnošću predstavljaju refugijum borealne flore na Balkanskom poluostrvu. Holarktički areal tip broji 17 vrsta, dok u kosmopolite spada 11 vrsta. Srednjeevropskom areal-tipu pripadaju samo 3 vrste. Evroazijski planinski i meridionalno-submeridionalni areal-tip imaju po jednu vrstu. Prisustvo vrste sa evroazijsko planinkim areal-tipom se objašnjava refugijlnom ulogom ovog podruĉja za glacijalnu floru. Prisustvo vrste sa meridionalno-submeridionalnim areal-tipom objašnjava se degradiranošću terena i prisustvom ogoljenih površina. (tab. 30.)

Fitogeografskom analizom moĉvarne vegetacije doline Juţ ne Morave utvrĊeno je prisustvo 9 areal - tipa i 14 areal - grupe (tab. 30.). Najveći broj vrsta pripada evroazijskom areal - tipu (55 v.). Evropsko-zapadnoazijska areal - grupa broji najviše vrsta (19 v.). Druge po brojnosti su vrste holarktičkog areal - tipa (23 v). Kosmopolitskom areal – tipu pripadaju 13 vrsta, a borealnom 7 vrsta. U srednjeevropski areal-tip spadaju 6 vrsta, a u meridionalno-submeridionalni areal - tip 7 vrsta. Meridionalno-submediteranski i antropohorni areal - tip imaju po 2 vrste, dok je evroazijski planinski areal - tip prikazan samo jednim predstavnikom. (tab. 30)

UraĊen je uporedni areal – spektar fitogeografske strukture moĉvarne vegetacije na

istraţ ivanim podruĉjima (sl. 28.). Kao dominantan areal tip na oba podruĉja zabeleţ en je evroazijski areal - tip. Njegovo procenat u asocijacijama u dolini Juţ ne Morave je veći usled uticaja umereno-kontinentalne klime nego u asocijacijama na Vlasinskoj visoravni. Na Vlasinskoj visoravni uĉešće borealnih vrsta je znatno veće u odnosu na dolinu Juţ ne Morave, zahvaljujući refugijalnoj ulozi tresavskog staništa Vlasinske visoravni.

73

Tabela 30. Pregled areal-tipova i areal-grupa flore moĉvarne vegetacije u dolini Juţ ne Morave

Vlasinska visoravan

Dolina Juţne

Morave

Areal tip (grupa) Ukupan broj taksona broj % broj %

Borealni (Bor) 20 24,69 7 6,03 Evroazijski planinski (EAzP) 1 1,23 1 0,86 Juţ noevropska planinska (EAzP/JEP) 1 1,23 1 0,86 Srednjeevropski (SE) 3 3,7 6 5,17 Meridionalno-submeridionalni (MSM) 1 1,23 7 6,03 Meridionalno-submeridionalni (MSM) 0 0 5 4,31 Mediteransko - pontski (Med-pont) 1 1,23 2 1,72 Mediteransko-submediteranski (Med-smed) 0 0 2 1,72 Evroazijski (EAz) 28 34,57 55 47,41 Evroazijski (EAz) 8 9,88 29 25 Srednjeevropsko-mediteranska (Se-med) 3 3,7 3 2,59 Evropsko-zapadnoazijska (EAz(W)) 17 20.99 19 16,38 Srednjeevropsko-mediteransko-pontsko-juţ nosibirska (Se-med-pont) 0 0 3 2,59 EAz/Med-atl 0 0 1 0,86 Holarktički (Hol) 17 20.99 23 19,83 Kosmolipolitski (Kosm) 11 13,58 13 11,21 Antrop 0 0 2 1,72 Ukupno 81 100 116 100

Slika 28. Uporedni prikaz areal - spektara moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni i doline Juţ ne Morave

24,69

1,233,7

1,23 0

34,57

20,99

13,58

0

6,03

0,86

5,17 6,03

1,72

47,41

19,83

11,21

1,72


74

III.5. EKOLOŠKA ANALIZA FLORE MOČVARNE VEGETACIJE VLASINSKE VISORAVNI I DOLINE JUŢNE MORAVE

Ilistraciju ţ ivotnih uslova, posebno klimatskih prilika, koji vladaju u jednoj odreĊenoj oblasti odraţ ava procentualno izraţ eno uĉešće svih ţ ivotnih formi biljaka u flori te oblasti, odnosno njen biološki spektar. (R a n Ċe l o v i ć , Z l a t k o v i ć , 2010)

Flora mahovina moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni izgraĊena je od 2 vrste koje pripadaju ţ ivotnoj formi briohamefita. U dolini Juţ ne Morave nije pronaĊena nijedna vrsta mahovina.

Analizom zastupljenosti pojedinih ţ ivotnih formi vaskularnih biljaka u flori moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni utvrĊen je njen hemikriptofitski karakter sa znaĉajnim uĉešćem terofita i fanerofita. Dominantna zastupljenost hemikriptofita odgovara i biološkim spektrima Srbije i umerenog pojasa u poreĊenju sa biološkim spektrom Vlasinske visoravni. U dolini Juţ ne Morave takoĊe se zapaţ a hemikriptofitski karakter sa znaĉajnim uĉešćem terofita. TakoĊe se uoĉava dominantnost ţ ivotne forme hemikriptofita u umerenom pojasu u poreĊenju sa biološkim spektrom doline Juţ ne Morave. (tab. 31.) Dominacija hemikriptofita u istraţ ivanim podruĉjima jasan je pokazatelj da je klima na ovim prostorima umerena i hladna.

Tabela 31. Uporedni prikaz bioloških spektara flora moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni, Srbije i umerenog pojasa

P Ch H T Vlasinska visoravan 2,47 1.23 54,32 4,94 Dolina Juţne Morave 2,59 2,59 60,34 13.79 Umereni pojas 8.33 4.83 50.50 15.67

U flori mahovina moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni zastupljene su

briohamefite i to vrstama Climacium dendroides i Marchantia polymorpha. U flori vaskularnih biljaka moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni zastupljeno je 7

osnovnih i 4 prelaznih ţ ivotnih formi. Dominantna ţ ivotna forma je hemikriptofita sa 44 vrste (54,32%), od kojih jedna moţ e preţ ivljavati i kao terofita, a po jedna kao geofita i hidrofita. Najveći broj pripada stablovim hemikriptofitama (H scap) sa 30 vrsta. Busenaste hemikriptofite (H caesp) predstavljene su sa 9 vrsta, a ostale forme prelaznog karaktera su prisutne sa neznatnim uĉešćem. Geofite su predstavljene sa 15 vrsta (18,52%) i sve su sa rizomatiĉnnom formom. Hidrofita ima 13 vrsta, od kojih jedna moţ e preţ ivljavati i kao terofita. Jedna harofitska forma (podgrupa hidrofita) javlja se samo u moĉvarnoj flori Vlasinske visoravni i to je alga Nitella syncarpa. Terofite su predstavljene sa 4 vrste, od kojih je jedna poluparazitska biljka (T/Semipar). Fanerofite su predstavljene sa dve vrste, jedna ima stablovu formu (P scap), a druga busenastu (P caesp). Hamefite su predstavljene sa jednom puzećom vrstom (Ch herb rept). (tab. 32.)

U flori vaskularnih biljaka moĉvarne vegetacije u dolini Juţ ne Morave zastupljeno je 7 osnovnih i 5 prelaznih ţ ivotnih formi. Dominantna ţ ivotna forma je hemikriptofita sa 70 vrsta (60,34%), od kojih po 3 vrste mogu preţ ivljavati i kao terofite, a jedna kao hidrofita. Najveći broj pripada stablovim hemikriptofitama (H scap) sa 40 vrsta. Busenaste hemikriptofite (H caesp) predstavljene su sa 12 vrsta, a ostale forme prelaznog karaktera su prisutne sa neznatnim uĉešćem. Hidrofita ima 12 vrsta. Terofite su predstavljene sa 16 vrsta, od kojih dve mogu preţ ivljavati i kao hemikriptofita (T/H). Geofite su predstavljene sa 11 vrsta i jedna moţ e preţ ivljavati i kao hemikriptofita. Jedna vrsta pripada ţ ivotnoj formi skandentofita. Fanerofite su predstavljene sa 3 vrste, dve vrste imaju stablovu formu (P scap), a jedna busenastu (P caesp). Hamefite su predstavljene sa 3 vrste. (tab. 32.)

75

Tabela 32. Uporedni prikaz bioloških spektara flora moĉvarne vegetacije na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

Vlasinska visoravan

Dolina Juţne Morave

Vlasinska visoravan

Dolina Juţne

Morave ŢIVOTNA FORMA br. % br. % Detaljnije razraĎena ţ. f. br. % br. %

P 2 2,47 3 2,59 P caesp 1 1,23 1 0,86

P scap 1 1,23 2 1,72

Ch 1 1,23 3 2,59 Ch herb rept 1 1,23 1 0,86

Ch suffr caesp 0 0 2 1,72

H 44 54,32 70 60,34

H 42 51,85 63 54,31

H scap 30 37,04 40 34,48

H caesp 9 11,11 12 10,34

H caesp/G rhiz 0 0 1 0,86

H rept 1 1,23 4 3,45

H rept-caesp 0 0 1 0,86

H ros 0 0 1 0,86

H semiros 0 0 1 0,86

H scap-ros 1 1,23 2 1,72

H scap-semiros 1 1,23 1 0,86

H/G 1 1,23 1 0,86 H scap semiros/G rhiz 1 1,23 0 0

H caesp/G rhiz 0 0 1 0,86

H/T 1 1,23 3 2,59

H/T caesp 1 1,23 0 0

H/T ros bienn 0 0 1 0,86

H/T scap 0 0 2 1,72

H/Hyd 0 0 3 2,59 H scap/emer HydG rhiz 0 0 3 2,59

G 15 18,52 11 9,48

G 15 18,52 10 8,62

G rhiz 1 1,23 1 0,86

G rhiz-caesp 11 13,58 7 6,03

G rhiz-scap 3 3,70 1 0,86

G tub 0 0 1 0,86

G/H 0 0 1 0,86 G rad/H scap 0 0 1 0,86

Hyd 13 16,05 12 10,34

Hyd 11 13,58 12 10,34

emer HydG rhiz 5 6,17 10 8,62

er sbm-nat HydT 2 2,47 0 0

er sbm HydT 2 2,47 0 0

rad sbm Chara 1 1,23 0 0

sbm HydG rad 0 0 1 0,86

rad nat Hyd T 1 1,23 0 0

emer HydT 0 0 1 0,86

Hyd/T 2 2,47 0 0 nat HydG rad/T rad 2 2,47 0 0

T 4 4,94 16 13,79

T 3 3,70 14 12,07 T caesp 0 0 4 3,45

T scap 3 3,70 10 8,62

T/H 0 0 2 1,72 T/H scap 0 0 2 1,72

T/Semipar 1 1,23 0 0 T scap/ep Semipar 1 1,23 0 0

Br Ch 2 2,47 0 0 Br Ch rept 2 2,47 0 0

Skand 0 0 1 0,86 0 0 1 0,86

Ukupno 81 100 116 100 81 100 116 100

76

UraĊen je uporedni biološki spektar za oba podruĉja na osnovu njihovih bioloških spektara, gde su uzete u obzir samo osnovne ţ ivotne forme (Sl. 29.). Uporedni prikaz biološkog spektra pokazuje da su hemikriptofite na oba podruĉja najzastupljenija ţ ivotna forma. Procentualno uĉešće geofita je veće u asocijacijama na Vlasinskoj visoravni nego u dolini Juţ ne Morave, hidrofita takoĊe, a terofita su zastupljenije u dolini Juţ ne Morave nego na Vlasinskoj visoravni. Skandentofita se nalazi samo u dolini Juţ ne Morave, a briohamefita samo na Vlasinskoj visoravni.

Slika 29. Uporedni prikaz biološkog spektra moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni i doline Juţ ne Morave

2,47 1,23

54,32

18,5216,05

4,942,47

02,59 2,59

60,34

9,48 10,3413,79

0 0,86

P Ch H G Hyd T Br Ch Scand


77

III.6. UPOREDNA FITOCENOLOŠKA ANALIZA (KLASTER ANALIZA)

III.6.1. RED PHRAGMITETALIA MOČVARNE VEGETACIJE NA

VLASINSKOJ VISORAVNI I U DOLINI JUŢNE MORAVE

Fitocenološki opisane asocijacije (14) iz reda Phragmitetalia moĉvarne vegetacije na

Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave podvrgnute su klaster analizi. (Sl. 30.) Tom prilikom, dobijeni su neoĉekivani rezultati. Konstatovano je da su sastojine asocijacije Oenantho fistulosae-Beckmanietum eruciformis sliĉnije sa sastojinama asocijacije Beckmannietum eruciformis u dolini Juţ ne Morave, i da su njima sliĉne pojedine sastojine Phalaridetum arundinaceae na Vlasinskoj visoravni i sastojine Glycerietum maximae u dolini Juţ ne Morave. Posebno je od njih odvojena asocijacija Glycerietum maximae sa Vlasinske visoravni. Asocijacija Scirpo-Phragmitetum sa Vlasinske visoravni pokazuje veliku sliĉnost sa asocijacijom Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum latifoliae u dolini Juţ ne Morave, dok je ovim asocijacijama sliĉna i Equisetetum limosi sa Vlasinske visoravni. Asocijacija Phalaridetum arundinaceae, sa Vlasinske visoravni u pojedinim sastojinama, na dendogramu, pokazuje sliĉnosti sa istim asocijacijama u dolini Juţ ne Morave. Asocijacija Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum angustifoliae u dolini Juţ ne Morave po svom floristiĉkom sastavu sliĉna je sa asocijacijom Scutellario-Typhaetum laxmannii sa istog lokaliteta.

Asocijacija Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. phragmitetosum u dolini Juţ ne Morave se najviše izdvaja po heterogenosti od svih asocijacija.

78

Slika 30. Dendrogram klaster analize kvalitativnog koeficijenta sliĉnosti sastojina asocijacija iz klase Phragmitetalia na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

Legenda:

Glycerietum maximae Vlasina (sastojina 1 i 2)

Equisetetum limosi Vlasina(sastojine 3-12)

Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. phragmitetosum Vlasina (sastojine 13-16)

Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum latifoliae Vlasina (17)

Phalaridetum arundinaceae Vlasina (18-22)

Phalaridetum arundinaceae dolina Juţ ne Morave (sastojine 23-31)

Glycerietum maximae dolina Juţ ne Morave (32-37)

Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. phragmitetosum dolina Juţ ne Morave(38-44)

Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum latifoliae Pignatti 1953 dolina Juţ ne Morave (45-49)

Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum angustifoliae (50-54)

Beckmannietum eruciformis (55-61)

Oenantho fistulosae-Beckmanietum eruciformis (62-66)

Scutellario-Typhaetum laxmannii (67-68)

79

III.6.2. RED NASTURTIO-GLYCERIETALIA MOČVARNE VEGETACIJE NA

VLASINSKOJ VISORAVNI I U DOLINI JUŢNE MORAVE

Fitocenološki opisane asocijacije (6) iz reda Nasturtio - Glycerietalia moĉvarne vegetacije na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave podvrgnute su klaster analizi. (Sl. 31.) Klaster analiza je pokazala da su se izdvojile asocijacije Glycerietum plicatae na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave koje pokazuju najveći sliĉnost meĊu sobom i jasno se izdvajaju od druge grupe asocijacija.

U drugoj grupi asocijacija su asocijacije Sparganietum erecti na Vlasinskoj visoravni, u dolini Juţ ne Morave i kod Batušinaĉkih bara. Najveću sliĉnost po floristiĉkom sastavu meĊu njima pokazuju asocijacije u dolini Juţ ne Morave i kod Batušinaĉkih bara.

Asocijacija Butometum umbellati se najviše izdvaja po heterogenosti od svih asocijacija.

Slika 31. Dendrogram klaster analize kvalitativnog koeficijenta sliĉnosti sastojina asocijacija iz klase Nasturtio - Glycerietalia na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave

Legenda:

Glycerietum plicatae Vlasina (sastojine 1-5)

Sparganietum erecti Vlasina (6, 7, 19)

Glycerietum plicatae dolina Juţ ne Morave (8-13)

Sparganietum erecti dolina Juţ ne Morave (14-18, 20-23)

Butometum umbellati dolina Juţ ne Morave (24-28)

80

IV. ZAKLJUČCI

Analizom rezultata fitogeografskih, ekoloških i fitocenoloških karakteristika moĉvarne

flore i vegetacije Vlasinske visoravni dolazi se do sledećih zakljuĉaka: U flori moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni zastupljene su 2 vrste mahovina iz

familija Climaciaceae i Marchantiaceae. Vaskuljarne biljke su, ako se izuzmu nasadi nekih vrsta ĉetinara pored jezera,

predstavljene i njih ukupno ima 79 vrsta. Taksonomskom analizom flore utvrĊeno je da su mahovine predstavljene sa 2 roda i

2 familije, dok su vaskularne biljke predstavljene sa 53 rodova iz 30 familija. Najzastupljenija familija flore moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni je familija

Poaceae, koja obuhvata 10 vrsta, što ĉini 12,35% ukupne flore ovog podruĉja. Osim nje, visokom zastupljenošću se istiĉu i familije Cyperaceae (9), Labiatae (Lamiaceae) (5), Ranunculaceae (5), Compositae (Asteraceae) (4). Najveći broj rodova sadrţ i familija Poaceae (8), zatim Compositae (Asteraceae) (4), Labiatae (Lamiaceae) (4) i Cyperaceae (4).

U moĉvarnoj vegetaciji na Vlasinskoj visoravni najveći broj vrsta imaju rodovi Carex (5) i Juncus (4) i Ranunculus (4).

Fitogeografske karakteristike flore posledica su ne samo poloţ aja visoravni, već i promena klime u periodu geneze flore i vegetacije ovog podruĉja. U fitogeografskom pogledu posebno su zanimljive tresave, koje predstavljaju refugijum tercijarne i borealne flore.

Fitogeografskom analizom moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni zabeleţ eno je prisustvo 7 areal-tipa i 9 areal-grupe (tab. 30.).

Najveću brojnost imaju vrste evroazijskog areal-tipa (28 v.). Evropsko-

zapadnoazijska EAz(W) areal-grupa broji najviše vrsta (17 v.). Dominantnost ove grupe objašnjava se širokom ekološkom valencom biljnih vrsta. Druge po brojnosti su vrste borealnog areal-tipa (20 v.) pa svojom brojnošću predstavljaju refugijum borealne flore na Balkanskom poluostrvu. Holarktički areal tip broji 17 vrsta, dok u kosmopolite spada 11 vrsta. Srednjeevropskom areal-tipu pripadaju samo 3 vrste. Evroazijski planinski i meridionalno-submeridionalni areal-tip imaju po jednu vrstu.

Dominacija evroazijskog areal-tipa ukazuje da je najsnaţ niji uticaj na floristiĉku komponentu ovog podruĉja ostvaren zahvaljujući flori širokog rasprostranjenja. Ovako izraţ eno uĉešće evroazijskih biljnih vrsta se moţ e objasniti širokom ekološkom valencom ovih biljaka, tako da one naseljavaju gotovo sve tipove vegetacije.

Ilustraciju ţ ivotnih uslova, posebno klimatskih prilika, odraţ ava procentualno izraţ eno uĉešće ţ ivotnih formi biljaka u flori moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni.

U flori mahovina moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni zastupljene su briohamefite i to vrstama Climacium dendroides i Marchantia polymorpha. U flori vaskularnih biljaka moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni zastupljeno je 7 osnovnih i 4 prelaznih ţ ivotnih formi. Dominantna ţ ivotna forma je hemikriptofita sa 44 vrste (54,32%), od kojih jedna moţ e preţ ivljavati i kao terofita, a po jedna kao geofita i hidrofita. Najveći broj pripada stablovim hemikriptofitama (H scap) sa 30 vrsta. Busenaste hemikriptofite (H caesp) predstavljene su sa 9 vrsta, a ostale forme prelaznog karaktera su prisutne sa neznatnim uĉešćem. Geofite su predstavljene sa 15 vrsta (18,52%) i sve su sa rizomatiĉnnom formom. Hidrofita ima 13 vrsta, od kojih jedna moţ e preţ ivljavati i kao terofita. Jedna harofitska forma (podgrupa hidrofita) javlja se samo u moĉvarnoj flori Vlasinske visoravni i to je alga Nitella syncarpa. Terofite su predstavljene sa 4 vrste, od kojih je jedna poluparazitska biljka (T/Semipar). Fanerofite su predstavljene sa dve vrste, jedna ima stablovu formu (P scap), a

81

druga busenastu (P caesp). Hamefite su predstavljene sa jednom puzećom vrstom (Ch herb rept).

Na osnovu dosadašnjih saznanja o flori i vegetaciji Vlasinske visoravni mogu se odrediti dalji pravci istraţ ivanja na ovom podruĉju. Paţ nja istraţ ivaĉa bi trebala da bude usmerena ka:

- detaljnijem istraţ ivanju flore mahovina i njihovih asocijacija; - taksonomskim i ekološkim istraţ ivanjima flore, - populacionim istraţ ivanjima ugroţ enih biljnih vrsta; - ekofiziološkim istraţ ivanjima vegetacije, a posebno tresavske; - mikropaleontološkim i sinhronološkim istraţ ivanjima upotrebom savremene

metodologije, koja omogućava determinaciju polena ne samo drvenastih, već i zeljastih biljaka; i

- kartiranju potencijala lekovitih, aromatiĉnih, medonosnih i jestivih biljnih vrsta.

Analizom rezultata fitogeografskih, ekoloških i fitocenoloških karakteristika moĉvarne flore i vegetacije doline Juţ ne Morave dolazi se do sledećih zakljuĉaka:

U flori mahovina moĉvarne vegetacije u dolini Juţ ne Morave nije zabeleţ ena nijedna vrsta.

Vaskularne biljke predstavljene su sa 116 vrste. Taksonomskom analizom flore utvrĊeno je da mahovine nisu zabeleţ ene u dolini

Juţ ne Morave, dok su vaskularne biljke predstavljene sa 71 rod i 35 familija što predstavlja veliku raznovrsnost staništa i drugih ekoloških uticaja. Najzastupljenija familija flore moĉvarne vegetacije u dolini Juţ ne Morave je familija Poaceae, koja obuhvata 15 vrsta, što ĉini 12.95% ukupne flore ovog podruĉja. Osim nje, visokom zastupljenošću se istiĉu i familije Cyperaceae (13), Compositae (Asteraceae) (10) i Labiatae (Lamiaceae) (8), Najveći broj rodova sadrţ i familija Poaceae (13), zatim Compositae (Asteraceae) (7), Labiatae (Lamiaceae) (4) i Cyperaceae (4). Po zastupljenosti u dolini Juţ ne Morave je rod Ranunculus (8) najbrojniji. Drugi po zastupljenosti je rod Carex sa 6 vrsta.

Fitogeografskom analizom flore moĉvarne vegetacije doline Juţ ne Morave utvrĊeno je prisustvo 9 areal - tipa i 14 areal - grupe. Najveći broj vrsta pripada evroazijskom areal - tipu (55 v.). Evropsko-zapadnoazijska areal - grupa broji najviše vrsta (19 v.). Druge po brojnosti su vrste holarktičkog areal - tipa (23 v). Kosmopolitskom areal – tipu pripadaju 13 vrsta, a borealnom 7 vrsta. U srednjeevropski areal-tip spadaju 6 vrsta, a u meridionalno-submeridionalni areal - tip 7 vrsta. Meridionalno-submediteranski i antropohorni areal - tip imaju po 2 vrste, dok je evroazijski planinski areal - tip prikazan samo jednim predstavnikom.Ilustraciju ţ ivotnih uslova, posebno klimatskih prilika, odraţ ava procentualno izraţ eno uĉešće ţ ivotnih formi biljaka u flori moĉvarne vegetacije u dolini Juţ ne Morave.

U dolini Juţ ne Morave mahovine nisu zabeleţ ene. U flori vaskularnih biljaka moĉvarne vegetacije u dolini Juţ ne Morave zastupljeno je 7

osnovnih i 5 prelaznih ţ ivotnih formi. Dominantna ţ ivotna forma je hemikriptofita sa 70 vrsta (60,34%), od kojih po 3 vrste mogu preţ ivljavati i kao terofite, a jedna kao hidrofita. Najveći broj pripada stablovim hemikriptofitama (H scap) sa 40 vrsta. Busenaste hemikriptofite (H caesp) predstavljene su sa 12 vrsta, a ostale forme prelaznog karaktera su prisutne sa neznatnim uĉešćem. Hidrofita ima 12 vrsta. Terofite su predstavljene sa 16 vrsta, od kojih dve mogu preţ ivljavati i kao hemikriptofita (T/H). Geofite su predstavljene sa 11 vrsta i jedna moţ e preţ ivljavati i kao hemikriptofita. Jedna vrsta pripada ţ ivotnoj formi skandentofita. Fanerofite su predstavljene sa 3 vrste, dve vrste imaju stablovu formu (P scap), a jedna busenastu (P caesp). Hamefite su predstavljene sa 3 vrste.

82

Što se tiĉe uporedne analize ovih podruĉja došlo se do sledećih zakljuĉaka: PoreĊenjem odstupanja procenata najzastupljenijih familija moĉvarne vegetacije

Vlasinske visoravni i doline Juţ ne Morave, vidi se odstupanje od spektra familija Balkanskog poluostrva. Najveći procenat odstupanja na Vlasinskoj visoravni i u dolini Juţ ne Morave imaju familije Cyperaceae, Compositae i Gramineae.

PoreĊenjem odstupanja procenata najzastupljenijih rodova moĉvarne vegetacije Vlasinske visoravni i doline Juţ ne Morave, vidi se odstupanje od spektra rodova Balkanskog poluostrva. Najveći procenat odstupanja na Vlasinskoj visoravni imaju rodovi Carex i Juncus, a u dolini Juţ ne Morave Ranunculus i Carex.

Kao dominantan areal tip na oba podruĉja zabeleţ en je evroazijski areal - tip. Njegovo procenat u asocijacijama u dolini Juţ ne Morave je veći usled uticaja umereno-kontinentalne klime nego u asocijacijama na Vlasinskoj visoravni. Na Vlasinskoj visoravni uĉešće borealnih vrsta je znatno veće u odnosu na dolinu Juţ ne Morave, zahvaljujući refugijalnoj ulozi tresavskog staništa Vlasinske visoravni.

Uporedni prikaz biološkog spektra pokazuje da su hemikriptofite na oba podruĉja najzastupljenija ţ ivotna forma. Procentualno uĉešće geofita je veće u asocijacijama na Vlasinskoj visoravni nego u dolini Juţ ne Morave, hidrofita takoĊe, a terofita su zastupljenije u dolini Juţ ne Morave nego na Vlasinskoj visoravni. Skandentofita se nalazi samo u dolini Juţ ne Morave, a briohamefita samo na Vlasinskoj visoravni.

Klaster analizom je utvrĊeno postojanje razliĉitog nivao sliĉnosti meĊu sastojinama analiziranih asocijacija u odnosu na nadmorsku visinu istraţ ivanih podruĉja.

83

V. LITERATURA Braun-Blanquet, J. (1964): Pflanzensoziologie. - Wien-New York. Cvijić, J., 1896): Izvori, tresave i vodopadi u istoĉnoj Srbiji. - Glas Srpske Kraljevske Akad.,

LI,18: 11-22. Beograd. Dragišić, V. (1997): Geološko-hidrogeološke karakteristike sliva Vlasinskog jezera. In:

Vlasinsko jezero – hidrobiološka studija. (J. Blaţ enĉić, ed.), Biološki fakultet Univ. u Beogradu, 25-35.

Duell, R., Ganeva, A., Martinĉić, A., Pavletić, Z., 1999: Contributions to the bryoflora of former Yugoslavia and Bulgaria: Checklists of the bryophytes of former Yugoslavia and Bulgaria as wel as the results of excursions. IDH - Verlag Bad Münstereifel.

Đukanović, D. (1967): Klima sreza Leskovac. Beograd. Hejny, S. (1960): Õkologische Characteristik der Wasser- und Sumpflnzen in den

slowakischen Tiefebenen (Donau- und Theissgebiet). Bratislava. 487 pp. Horvat, I., Glavaĉ, V., Ellenberg, H. (1974): Vegetation Sudosteuropas. Geobotanica

selecta, Band 4. Gustav Fischer Verlag. Stuttgart. 768 p. Йорданов, Д., (ед.), 1963-1986: Флора на НР България, I-VIII. Издателство на БАН.

София. Josifović, M. (ed.) (1970-1977): Flora SR Srbije, IIX. SANU. Beograd. Jovanović, V. (1979): Livadska vegetacija jugoistoĉne Srbije (planina Radan, Goljak, deo

Kukavice i njihova okolina). Doktorska disertacija. Prirodno-matematiĉki fakultet Univ. u Novom Sadu.

Karadţ ić, B., Marinković. S., 2005: Kvantitativna ekologija. Institut za biološka istraţ ivanja „Siniša Stanković“, Beograd.

Katić, D. (1910): Vlasinska tresava i njezina prošlost. Spomenik Srpske Kraljevske Akademije, prvi razred, 50 (8): 14-56. Beograd.

Kopecky, K., Hejny, S. (1965): Allgemeine Charakteristik der Pflanzengesellschaften des Phalaridion arundinaceae- Verbands. Preslia, 37: 53-78.

Košanin, N. (1910): Vlasina biljnogeografska studija. Glas Srpske Kraljevske Akademije, 81: 86-186. Beograd.

Krzyvanski, D. (1974): Zbiorowiska roslinne starorzeczy srodrowej Warti. Monographiae Botanicae, 43: 1-80. Warszawa.

Landwehr, J. (1984): Nieuwe atlas Nederlandse bladmossen. Thieme. Zutphen. 539 p. Lakušić, D., Blaţ enĉić, J., RanĊelović, V., Butorac, B., Vukojiĉić, S., Zlatković, B., Ţukovec,

D., Ćalić, I., Pavićević, D., (2005): Staništa Srbije – Priruĉnik sa opisima i osnovnim podacima. Inst. za botaniku i bot. bašta „Jevremovac“, Biološki fakultet, Beograd.

Meussel, H., Jager, E., Weinert, E., 1965: Vergleinchende Chorologie der Zentraleuropaischen flora. VEB. Gustav Fischer Verlag, 1. Jena.

Mueller-Dombois, D., Ellenberg, H. (1974): Aims and Methods of Vegetation Ecology. John Wiley and Sons. New York.

Oberdorfer, E. (1957): Suddeutsche Pflanzengesellschaften. Pflanzensoziologie, 10. Jena. 564 p.

Pavletić, Z. (1968): Flora mahovina Jugoslavije. Institut za botaniku Sveuĉilišta u Zagrebu. Петров, С. (1975): Определител на мъховете в България. Издателство на БАН. София. RanĊelović, N. (1978): Fitocenološko ekološke karakteristike brdskih travnjaka jugoistoĉne

Srbije. Doktorska disertacija. Zagreb. RanĊelović, V. (1988): Moĉvarna vegetacija uz gornji tok Juţ ne Morave. Diplomski rad.

Novi Sad.

84

RanĊelović, V. (1994): Geobotaniĉka studija Vlasinske tresave. Magistarska teza. Biološki fakultet. Beograd.

RanĊelović, V., Blaţ enĉić, J., RanĊelović, V. (1997): Harofite (Charophyta) jugoistoĉne Srbije. - V Simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije, Zbornik rezimea, Zajeĉar: 12.

RanĊelović, V., Matejić, J., Zlatković B., (2007): Flora i vegetacija Batušinaĉkih bara kod Niša. Proceeding of the 9

th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring

Regions: 19-40. Niš. RanĊelović, V., Matejić, J., Zlatković B., (2007): Moĉvarna vegetacija reda Phragmitetalia u

jugoistoĉnoj Srbiji. Proceeding of the 9th

Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions: 9-18. Niš.

RanĊelović, V., Zlatković, B. (2010): Flora i vegetacija Vlasinske visoravni. Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematiĉi fakultet, Niš.

Sarić, M. (ed.) (1986): Flora SR Srbije, X. SANU. Beograd. Sarić, M. (ed.) (1992): Flora Srbije, I (2 izd.). SANU. Beograd. Sneath, P.H.A., Sokal, R.R., 1973: Numerical taxonomy. W.H. Freeman, San Francisco. 573

p. Stanković, S., Laušević, R. (1997): Vlasinsko jezero. In: Vlasinsko jezero – hidrobiološka

studija. (J. Blaţ enĉić, ed.), Biološki fakultet Univ. u Beogradu, 1-24. Stevanović, V. (1992): Floristiĉka podela teritorije Srbije sa pregledom viših horiona i

odgovarajućih flornih elemenata. In Sarić, M. (ed.): Flora Srbije, I. (Drugo izdanje). SANU. Beograd. 49-70.

Stevanović, V. (1992a): Klasifikacija ţ ivotnih formi flore Srbije. In Sarić, M. (ed.): Flora Srbije, I. (Drugo izdanje). SANU. Beograd. 37-49.

Tutin, T.G., V.H. Heywood, N.A. Burges, D.M. Moore, D.H. Valentine, S.M. Walters & D.A. Webb, (eds.) (1964-1980): Flora Europaea, I-V. Cambridge University Press. London.

Велчев, В. (ед.), 1989: Флора на НР България, ИX. Издателство на БАН. София.

85

BIOGRAFIJA KANDIDATA

Natali Minĉić roĊena je 06.03.1988. godine u Pirotu. Završila je osnovnu školu „Sveti Sava” u Pirotu. Srednje obrazovanje završava 2007. godine u gimnaziji u Pirotu na prirodno-matematiĉkom smeru.

Nakon srednje škole, 2007. godine upisuje osnovne akademske studije na Prirodno-matematiĉkom fakultetu u Nišu, na Departmanu za biologiju i ekologiju. Osnovne akademske studije završava u roku sa zvanjem „biolog“. Godine 2010. upisuje master akademske studije na smeru Ekologija i zaštita prirode i uspešno ih završava 2012. godine, sa proseĉnom ocenom 9, 28.

86

Прилог 5/1

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: Монографска

Тип записа, ТЗ: Текстуални / графички

Врста рада, ВР: Мастер рад

Аутор, АУ: Натали Минчић

Ментор, МН: Владимир Ранђеловић

Наслов рада, НР: Упоредни преглед мочварне вегетације у долини Јужне Мораве и

Власинској висоравни

Језик публикације, ЈП: српски

Језик извода, ЈИ: енглески

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Југоисточна Србија

Година, ГО: 2013.

Издавач, ИЗ: Ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

84 стр.; 31 слика; 44 табела

Научна област, НО: Биологија

Научна дисциплина, НД: Екологија биљака

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: Мочварна вегетација, Власинска висораван, долина Јужне Мораве

УДК 556.56:551.4.034 (497.11 Vlasina) Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ: Упоредна анализа мочварне вегетације на различитим типовима станишта у погледу карактеристика земљишта, геолошке подлоге и надморске висине је урађена у овом раду. Циљ рада је да се утврди утицај надморске висине на фитоценолошке и флористичке карактеристике мочварне вегетације.На подручју Власинске висоравни и у долини Јужне Мораве мочварна вегетација је заступљена редовима Phragmitetalia и Nasturtio-Glycerietaliа. У циљу анализе коришћене су следеће методе: Методологија упоредне фитоценолошке анализе, Методологија упоредне таксономске анализе, Методологија упоредне фитогеографске анализе, Методологија упоредне еколошке анализе. Анализама је утврђено да се мочварна вегетација истраживаних подручја разликује у еколошком и флористичком погледу, а главни узроци су надморска висина и карактеристика педолошке подлоге.

Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник:

Члан:

Члан, ментор:

Образац Q4.09.13 – Издање 1

87

Прилог 5/2

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Образац Q4.09.13 – Издање 1

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: Мonograph

Type of record, TR: Тextual / graphic

Contents code, CC: Master thesis

Author, AU: Natali Minĉić

Mentor, MN: Vladimir RanĊelović

Title, TI: Comparative review of moor vegetation of the valley of the river Juţ na Morava and the

Vlasina plateau

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: SI Serbia

Publication year, PY: 2013

Publisher, PB: author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

84. p.; 31 figures; 44 tables

Scientific field, SF: Biology

Scientific discipline, SD: Plant ecology

Subject/Key words, S/KW: Moor vegetation, volley of the river Juţ na Morava, Vlasina plateau

UC 556.56:551.4.034 (497.11 Vlasina)

Holding data, HD: library

Note, N: Abstract, AB: Comparative analysis of moor vegetation in different habitat types in terms of geological

maps and altitude is made in this stady. Objective of this study is to determine the influence of altitude on phytosociological and floristic characteristics of swampland vegetation. In the area Vlasinske plateau and the South Morava River, valley moor vegetation is represented by orders Phragmitetalia and Nasturtio-Glycerietalia. For the purpose of the analyses we used the following methods: Methodology of comparative phytocenological analysis of vegetation, Comparative taxonomic analysis methodology, Comparative phytogeographical analysis methodology, Comparative ecological analysis of vegetation methodology,. The analyses confirmed that the swamp vegetations of the studied regions differ both ecologically and floristically, and the main reasons for the differences are the altitude and characteristics of the geological base.

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President:

Member: Member,

Mentor:

88

Documents

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET …Vlasinska visoravan se prostire u jugoistoĉnoj Srbiji, nedaleko od jugoslovensko - bugarske granice. Prema površini i nadmorskoj