Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za ... · Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju Položaj ličnosti na mapi psihologije opisanoj na osnovu

Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet

Odsek za psihologiju

Položaj ličnosti na mapi psihologije

opisanoj na osnovu koincidencije ključnih reči u naučnim

člancima

- magistarski rad -

mentor kandidat

Prof. dr Pero Šipka Tanja Jevremov

Novi Sad, 2008.

Položaj psihologije ličnosti na mapi psihologije

2

Sadržaj

1. Uvod ........................................................................................ 1

1.1. Bibliometrijski pristup u istraživanju strukture nauke ................. 1

1.2. Postupak bibliografskog mapiranja .......................................... 2

1.3. Postupci bibliometrijskog mapiranja

zasnovani na koincidenciji reči ................................................ 3

1.3.1. Leximappe postupak ..................................................... 4

1.3.2. Postupak koji kombinuje klaster analizu

i multidimenzionalno skaliranje ....................................... 7

1.3.3. Analiza velike količine teksta .......................................... 8

1.3.4. Latentna semantička analiza .......................................... 10

1.4. Položaj psihologije ličnosti u psihološkoj nauci ........................... 13

1.4.1. Položaj psihologije ličnosti

u domaćoj psihologiji ................................................... 18

1.5. Jezik psihologije .................................................................... 20

1.6. Problem istraživanja .............................................................. 21

2. Metod ...................................................................................... 24

2.1. Uzorak radova ...................................................................... 24

2.2. Uzorak termina i preprocesiranje ............................................. 25

2.3. Analiza podataka .................................................................. 26

2.3.1. Latentna semantička analiza .......................................... 26

2.3.2. Klaster analiza ............................................................. 26

2.3.3. Smer uticaja klastera .................................................... 27

2.3.4. Multidimenzionalno skaliranje ......................................... 27

3. Rezultati ................................................................................... 28

3.1. Frekvencije termina ............................................................... 28

3.2. Latentna semantička analiza ................................................... 29

3.3. Klaster analiza radova ........................................................... 33

3.4. Multidimenzionalno skaliranje ................................................. 37

3.5. Smer uticaja ........................................................................ 39

3.6. Analiza klastera 1 ................................................................. 41

3.6.1. Latentna semantička analiza

primenjena nad radovima iz klastera 1 ............................ 41

3.6.2. Klaster analiza i multidimenzionalno skaliranje

primenjeni nad radovima iz klastera 1 ............................. 43

3.6.3. Smer uticaja podklastera iz klastera 1 ............................. 46


3

4. Diskusija .................................................................................. 47

5. Zaključak ................................................................................. 52

6. Prilozi ..................................................................................... 54

7. Literatura ................................................................................ 79


4

1. UVOD

1.1. Bibliometrijski pristup u istraživanju strukture nauke

Pitanja strukture i razvoja naučnog znanja su do prve polovine XX veka

bila prevashodno u domenu filozofije nauke. U okviru ove discipline razvijen je

veći broj teorijskih gledišta o elementima, procesu formiranja i promenama u

sistemu naučnog znanja, među kojima su najobuhvatnije koncepcije koje su

ponudili logički empirizam, kritički racionalizam, relativizam i konstruktivizam

(Ristić, 2006). Pokušaji primene ovih koncepcija na aktuelnu naučnu

stvarnost, međutim, nailaze na teškoće. Zbog veoma velike opštosti koju

imaju, one su često teško primenjive na konkretne, specifične slučajeve iz

aktuelne naučne prakse. U ponuđene okvire se relativno dobro uklapaju

"tvrde" nauke, kao što je fizika, dok društvene nauke neretko izlaze iz njih.

Pored toga, ova gledišta su često međusobno suprotstavljena, a u nedostatku

empirijske osnove, koriste pojmove koji su nedovoljno jasno određeni. Kunov

pojam paradigme, na primer, pojavljuje se sa čak dvadeset jednim različitim

značenjem (Masterman, 1987, prema Ristić, 2006).

Nagli porast broja naučnih publikacija 70-ih godina, praćen razvojem

tehničke podrške za njihovu sistematizaciju i organizaciju, stvorio je osnovu za

razvoj bibliometrije, i njene primene u istraživanju nauke – scijentometrije

(van Raan, 2004). Za razliku od pristupa filozofije nauke, bibliometrijski

pristup nema izgrađenu određenu teoriju na kojoj se zasniva (Leydesdorff,

1991 i 1998). Ono što on nudi su kvantitativne studije nauke u prostoru

naučnih publikacija. Njegovom prodoru u studije nauke značajno je doprineo

razvoj baza naučnih podataka kao što su Science Citation Index (SCI), Social

Science Citation Index (SSCI) i Arts and Humanities Citation Index (AiHCI)

Instituta za naučne informacije iz Filadelfije, čime je omogućena statistička

analiza naučne literature u velikim razmerama (van Raan, 2004).

Bibliometrijski pristup u istraživanju nauke ima više interesovanja,

među kojima se mogu razlikovati dva osnovna (van Raan, 1997). Prvi je

razvoj indikatora naučnog učinka. Drugi se odnosi na kognitivnu dimenziju

naučnog znanja i usmeren je na ispitivanje njegovog sadržaja i strukture.

U ispitivanju strukture naučnog znanja bibliometrijski pristup koristi

različite postupke. Deskripcija neke naučne oblasti moguća je već primenom

citatne analize, koja, na osnovu uticajnosti autora, časopisa ili institucija u

nekoj oblasti, pokazuje njene dominantne i najviše vrednovane pravce


5

(Snyder, Cronin i Davenport, 1995). No osnovni bibliometrijski pristup za

istraživanje strukture nauke je bibliografsko mapiranje.

1.2. Postupak bibliografskog mapiranja

Mapa nauke je dvo- ili tro-dimenzionalna vizuelna reprezentacija neke

naučne oblasti, njena svojevrsna geografska karta čiji elementi predstavljaju

istraživačke teme, kao što su to na geografskoj mapi gradovi (Noyons, 2004).

Zasnivaju se na bibliografskim podacima i konstruišu se na osnovu njihove

koincidencije – što se dva elementa češće javljaju u dokumentima zajedno, to

koincidiraju snažnije. Elementi koji koincidiraju snažnije na mapi su

predstavljeni bliže, tako da rastojanje između njih odslikava njihovu bliskost

(odnosno udaljenost) u prostoru naučnih publikacija (Noyons, 2004).

Ono što vizuelna reprezentacija publikovanog naučnog znanja nudi je

mogućnost otkrivanja njegove latentne strukture. Na osnovu ovih postupaka

određuju se osnovne oblasti, ili istraživačke teme u nekoj nauci, i relacije

među njima. Osim samog opisa strukture naučnog znanja, mape imaju i dve

funkcije koje su od velikog praktičnog značaja za razvoj nauke. Prvo, one su

sredstvo za vođenje naučne politike, "war map of science" (Price, 1986, prema

Small, 2003), što im je i bila namena od samog početka razvoja. Drugo,

postupci vizualizacije nude osnovu za unapređenje tehnika za pretragu

informacija (engl. information retrieval), što im je namena kojoj se u novijem

periodu posvećuje sve više pažnje (Ding, Chowdhury i Foo, 2000). Otuda

postupci vizualizacije dobijaju sve veći značaj. Ovo se uočava i posmatranjem

mape bibliometrije, na kojoj je vizualizacija početkom 90-ih godina još uvek

zauzimala periferan položaj udaljen od centralnih bibliometrijskih tema, dok je

sada oblast u ekspanziji (Börner, Chen i Boyak, 2003).

Za generisanje mapa koriste se različiti elementi bibliografskog zapisa.

To mogu biti autori radova, deskriptori ili reči iz radova, ili različiti elementi iz

referenci radova – autori citiranih radova, citirani časopisi i drugo. Svaki

element otkriva specifičan aspekt publikacije i otuda gradi specifičnu

strukturu. Na primer, mapa zasnovana na koincidenciji autora radova u prvom

redu otkriva socijalnu strukturu (Laudel, 2001). Kognitivnu strukturu neke

oblasti pre pokazuje koincidencija reči ili autora i časopisa u referencama

radova (Noyons, 2004). Rezultati dobijeni na osnovu različitih elemenata iz

referenci radova takođe se razlikuju – citirani časopisi kao jedinice analize, na

primer, daju vrlo ugrubljenu sliku u odnosu na onu koja se dobija na osnovu

citiranih autora (Noyons i van Raan, 1998). Osim jedinica analize, izgled mape


6

zavisi i od korišćenih mera sličnosti ili povezanosti, kao i primenjenih metoda

za analizu grupisanja i ekstrakciju latentnih dimenzija.

Iako različiti postupci mapiranja konvergiraju istom cilju i trebalo bi da

daju relativno saglasne slike, one se zbog opisanih specifičnosti donekle

razlikuju. Pored toga, prevođenje multivarijatnog prostora na dvo- ili tro-

dimenzionalan prostor dovodi do manjeg ili većeg iskrivljenja slike u odnosu

na stvarno stanje (Börner i dr., 2003). Belver Griffith, jedan od pionira u ovoj

oblasti, mape nauke je nazvao "faulty mirror of science", njenim "krivim

ogledalom" (Griffith, 1979, prema Small, 2003), ukazujući na potrebu za

brojnim preispitivanjima, komparacijama i evaluacijama koje će pratiti razvoj

postupaka vizualizacije. Otuda su veoma vredna istraživanja u kojima se

porede mape dobijene različitim postupcima (npr. Leydesdorff, 1987; Tijjsen i

van Raan, 1989; Cahlik, 2000; Marshakova-Shaikevich, 2005).

Elementi citata su jedinice analize koje su korišćene u postupku

mapiranja od samog početka njegovog razvoja, 70-ih godina. Zajednički naziv

za ovu grupu postupaka je kocitatna analiza. Njen veoma često korišćen vid je

kocitatna analiza zasnovana na zajedičkom javljanju imena autora u

referencama radova (White i McCain, 1998). U klasterima kocitirajućih radova

prepoznat je, i donekle revidiran, Kunov pojam paradigme (Small, 2003). Tako

je kvantitativni pristup praćenju nauke ponudio, između ostalog, empirijsku

proveru nekih koncepata iz filozofije nauke.

1.3. Postupci bibliometrijskog mapiranja zasnovani na koincidenciji reči

Postupci mapiranja zasnovani na koincidenciji reči javili su se 80-ih

godina, kao odgovor na uočene nedostatke kocitatne analize. Ovih

nedostataka je nekoliko.

U kocitatnoj analizi je zaključivanje o sadržaju izolovanih istraživačkih

tema moguće samo posredno, na osnovu naučne oblasti autora, časopisa ili

drugih bibliografskih jedinica iz referenci radova. Osnovna prepoznata

prednost opisa sadržaja naučnog znanja na osnovu termina je ta što je on

neposredniji, direktniji, te se pretpostavlja i istinitiji i saobrazniji stvarnom

stanju stvari (Palmer, 1999).

Veoma bitna slabost citata kao jedinice analize je nepoznavanje

konteksta u kom je citat korišćen. Neka publikacija može biti citirana u

pozitivnom ili negativnom kontekstu, kao što može biti citirana jer je zaista

relevantna za problem nekog rada, ali i iz poštovanja prema njenom autoru, ili


7

zato što se u naučnoj zajednici i inače često citira (Shadish, Tolliver, Gray i

Sen Gupta, 1995). Citatno ponašanje je varijabla koju je gotovo nemoguće

kontrolisati. Analiza zasnovana na rečima prepoznata je kao analiza koja može

da obezbedi strukturu koja nije "zaprljana" kontekstom citata. Osim toga,

struktura dobijena ovakvom analizom nije odraz ni socijalnih ili drugih relacija,

kao što je to slučaj u analizi koautorstva (Laudel, 2001).

Dalje, u analizama zasnovanim na citiranosti prisutna je izvesna

zastarelost rezultata za period koji postoji između objavljivanja neke

publikacije i njenog pojavljivanja u referencama radova. Analizom zasnovanom

na rečima ovaj vremenski raskorak (engl. "time-lag") se izbegava (Braam,

Moed i van Raan, 1991; Noyons, 2001).

Pored toga, pojedini autori smatraju da je praćenje promena u strukturi

neke oblasti poređenjem mapa za različite vremenske periode bolje na osnovu

koincidencije reči nego referenci. Kako se u naučnim publikacijama odražava

razvoj naučnog znanja, citati korišćeni u periodu t+1 mogu da se ne jave u

periodu t. Reči se, međutim, teže menjaju, jer, sa stanovišta naučne

komunikacije, "proizvodnja" novih reči nije poželjna; otuda reč ili fraza ima

duži vek trajanja nego publikacija (Noyons, 2001).

Prednost analize zasnovane na rečima koju ističu autori koji se mogu

smatrati njenim rodonačelnicim (Callon, Courtial i Laville, 1990) je njena

pogodnost za primenu nad svim vrstama naučne literature, uključujući

tehnička saopštenja i patente, Ovo je čini pogodnom za analizu kako bazičnih

tako i primenjenih istraživanja, i njihovih relacija. Primenljiva je i na baze koje

nisu citatne, kakve su neke od baza koje nisu produkt Instituta za naučne

informacije iz Filadelfije.

Mapiranje zasnovano na koincidenciji reči nije jedan jedinstven

postupak, već obuhvata veći broj različitih rešenja, zasnovanih na različitim

algoritmima i programima za sprovođenje. Ustanovljeni zajednički naziv za

ovu grupu postupaka je co-word analiza.

1.3.1. Leximappe postupak

Početak primene co-word analize vezan je za bazu koja nije citatna, i

nije baza Instituta za naučne informacije iz Filadelfije. Bila je to Evropska baza

PASKAL, razvijena od strane Francuskog nacionalnog centra za naučna

istraživanja. Ovo je multidisciplinarna baza, sa naglaskom na evropskoj

literaturi, koja sadrži značajan broj radova koji nisu na engleskom jeziku i,


8

sem časopisa, uključuje i saopštenja, disertacije, knjige, izveštaje i patente.

Klasifikaciona šema radova koju nudi je detaljna i iscrpna, a ključne reči nisu

određene samo od strane autora, već su generisane iz naslova i sažetaka

pomoću odgovarajućeg programa, i hijerarhijski su uređene (Bauin, Michelet,

Schweighoffer i Vermeulin, 1991). Ovakvo brižljivo jezičko uređenje baze, uz

odsustvo citata, činilo ju je izuzetno pogodnom osnovom za razvoj co-word

analize.

Program i postupak za sprovođenje analize nazvani su Leximappe.

Naučna oblast u kojoj je najviše primenjivan je hemija, koja je, kao

multidisciplinarna oblast u ekspanziji 80-ih godina, od strane Francuskog

nacionalnog centra za naučna istraživanja ocenjena kao prioritetna za praćenje

(Bauin i dr., 1991).

Među vodećim autorima u primeni Leximappe postupka su Courtial,

Callon, Bauin, Michelet, Law i Whittaker. Ovaj postupak ima više varijacija.

Iako je danas retko u upotrebi, biće prikazan detaljnije jer sadrži osnove co-

word analize.

Problem određivanja uzorka radova i uzorka reči koji će biti uključeni u

analizu zajednički je za sve co-word postupke. Uzorak radova, odnosno oblast

istraživanja, određuje se najčešće uz konsultacije sa ekspertima u oblasti. U

uzorak reči uključuju se reči iz radova čija incidencija i koincidencija sa drugim

rečima prelazi zadati, mahom arbitrarno određen, minimum (donji prag).

Leximappe postupak za uzorak reči koristi većinom ključne reči iz radova.

Nakon formiranja uzorka radova i reči računaju se mere koincidencije

između reči i formiraju se matrice koincidencije. Postoji veći broj mera

koincidencije između dve reči. One se zasnivaju na učestalosti zajedničkih

javljanja reči u radovima i razlikuju se uglavnom po načinu normalizacije u

odnosu na ukupan broj javljanja reči (He, 1999). Index ekvivalencije je jedna

od najčešće korišćenih mera koincidencije (Callon i dr., 1990). Računa se na

sledeći način:

ji

ijij

CC

CE

2

gde je Cij broj zajedničkog javljanja reči i i j u radovima, Ci ukupan broj

javljanja reči i u radovima, a Cj ukupan broj javljanja reči j u radovima.

Nad matricom normalizovanih koincidencija reči sprovodi se klaster

analiza postupkom koji je ponešto nestandardan. U klaster se udružuju parovi

reči počev od onih sa najvišom koincidencijom, dok se ne popuni zadata,


9

arbitrarno određena, veličina klastera. Dobijeni klasteri predstavljaju

istraživačke teme.

Računaju se zatim pokazatelji unutrašnje kohezivnosti klastera (indeks

gustine) i povezanosti klastera sa drugim klasterima (indeks centralnosti).

Snažne interne i eksterne veze nekog klastera svedoče o visokoj razvijenosti

oblasti koju reprezentuju.

Grafički prikaz mape u celini je strategijski dijagram (Grafik 1), u kome

su klasteri istraživačkih tema locirani prema svojoj centralnosti (X-osa) i

gustini (Y-osa). Klasteri dobro razvijenih tema, koje čine jezgro posmatrane

oblasti, smešteni su u prvom kvadrantu dijagrama. Njih odlikuje visoka

centralnost i kohezivnost. Periferne i nerazvijene teme su smeštene u

četvrtom kvadrantu. Sa stanovišta praćenja i investiranja u naučni razvoj, od

posebne važnosti su teme u razvoju, koje se prepoznaju po visokoj

centralnosti, ali niskoj gustini unutrašnjih linkova. One su locirane u drugom

kvadrantu. I treći kvadrant je mesto potencijalno plodnih tema. Ovde su

smeštene periferne, ali dobro razvijene oblasti. Takve su teme koje su u

ranijem periodu razvijane, ali za koje je kasnije opao interes. Međutim, to

mogu biti i teme koje su lošije povezane sa jezgrom posmatrane nauke zbog

toga što su granične sa nekim drugim oblastima, i kao takve, mogu da

predstavljaju veliki podsticaj za razvoj posmatrane discipline.

Grafik 1: Strategijski dijagram

III

Periferni i razvijeni

I

Centralni i razvijeni

IV

Periferni i nerazvijeni

II

Centralni i nerazvijeni

U dijagramu 1 u prilogu dat je primer strategijskog dijagrama iz

istraživanja Le Marca i saradnika (1991), u kom je ovaj postupak primenjen na

oblast psihologije rada. Dijagram pokazuje naznaku povećanja istraživačkog

interesovanja za teme motivacije i profesionalnog treninga, odnosno prelaz sa

kolektivnog na individualni pristup (Le Marc, Courtial, Drozda Senkovska,

Petard i Py, 1991).


10

Nakon prikaza opšte slike oblasti sledi analiza pojedinačnih klastera, u

kojoj se pokazuju relacije između reči uključenih u klaster, pri čemu je pozicija

reči u dijagramu arbitrarno određena.

Za utvrđivanje dinamike razvoja oblasti računa se veći broj pokazatelja

transformacije i kontinuiteta tema, koji se zasnivaju na broju zajedničkih reči

u klasterima u različitim vremenskim periodima (Callon i dr., 1990; Courtial i

Michelet, 1990). Razvoj pojedinačne istraživačke teme se prikazuje krivom

životnog ciklusa klastera, koja pokazuje ekspanziju i opadanje teme s obzirom

na njenu centralnost i kohezivnost (Le Marc i dr., 1991). U dijagramu 2 u

prilogu prikazan je primer krive životnog ciklusa iz istraživanja Le Marca i

saradnika (1991) koji predstavlja opadanje teme psihologije rada tokom

vremena. Kriva pokazuje kako najpre slabi kohezivnost teme da bi joj usledio i

pad centralnosti.

Iako se Leximappe postupak pokazao veoma pouzdanim, dajući

rezultate koji su relativno saglasni procenama eksperata i korisni u

određivanju prioritetnih oblasti istraživanja (Bauin i dr., 1991; Law i

Whittaker, 1992), on ima i veći broj nedostataka (Tijssen i van Raan, 1989).

Prvi je arbitrarnost u određivanju donjih pragova incidencije i koincidencije

reči, veličine klastera i pozicija reči u dijagramu. Drugi nedostatak je

nepostojanje prostorne geometrijske reprezentacije: blizina klastera u

strategijskom dijagramu ne odražava njihovu povezanost, već sličnu strukturu

razvijenosti s obzirom na centralnost i gustinu. Pored toga, postupak rezultira

velikim brojem pokazatelja koji se odnose na pojedinačne teme i njihovu

dinamiku, te je mapu u celini je teško interpretirati. Ovo su verovatni razlozi

zbog kojih se Leximappe postupak sve manje upotrebljavao, da bi bio

zamenjen postupcima koji ove nedostatke prevazilaze.

1.3.2. Postupak koji kombinuje klaster analizu i multidimenzionalno

skaliranje

Postupak koji obezbeđuje manju arbitrarnost, geometrijsku prostornu

reprezentaciju i interpretabilnije rezultate zasniva se na kombinaciji klaster

analize i multidimenzionalnog skaliranja (Tijssen i van Raan, 1989). Ovo je

postupak koji se najčešće koristi i u postupcima mapiranja koji se zasnivaju na

kocitatnoj analizi. Njegovoj primeni u co-word analizi najveći doprinos je dala

grupa holandskih autora iz Centra za studije nauke i tehnologije Univerziteta u


11

Leidenu, među kojima su vodeći Anthony van Raan, Ed Noyons, Henk Moed,

Robert Braam i drugi.

U ovom postupku klasteri istraživačkih tema se izoluju nekim od

standardnih postupaka klaster analize. Za procenu sličnosti koristi se veći broj

mera, između ostalog i Pirsonov koeficijent korelacije (Ding i dr., 2000).

Klasteri se postavljaju zatim u višedimenzionalni prostor postupkom

multidimenzionalnog skaliranja, tako da blizina klastera odražava bliskost

njihovih položaja na izolovanim dimenzijama. Klasteri su prikazani krugovima,

pri čemu veličina krugova predstavlja veličinu oblasti, najčešće izraženu

brojem publikacija. U kombinaciji sa kocitatnom analizom moguće je pokazati

komunikacione veze između klastera koje predstavljaju transfer znanja između

oblasti (van Raan i Noyons, 2002). Savremena računarska podrška omogućuje

konstruisanje mapa koje su dinamičke i interaktivne, sa jednostavnim

pristupom informacijama o akterima unutar pojedinih oblasti:

najpublikovanijim autorima, časopisima, organizacijama ili zemljama (Noyons i

van Raan, 2002).

Discipline koje su se pokazale najatraktivnijim za primenu ove tehnike

su one koje su u novije vreme u ekspanziji - neuronske mreže (Noyons i van

Raan, 1998), izdvajanje informacija (Ding i dr., 2000), informatika (Noyons i

van Raan, 2002), neuronauke (van Raan i Noyons, 2002), kao i sama

scijentometrija (Noyons, 2004).

Moguća su dva različita pristupa u mapiranju ovim postupkom. Prvi je

formiranje mape reči zasnovane na bliskosti reči procenjene na osnovu

njihovog zajedničkog javljanja u dokumentima. Drugi je formiranje mape

dokumenata zasnovane na sličnosti dokumenata po rečima koje sadrže. U

novije vreme više se koristi ovaj drugi pristup koji je pogodniji za posmatranje

komunikacijskih veza, razmene znanja i razvoja posmatrane oblasti. Osim

toga, on je pogodno sredstvo za vizualizaciju u postupku izdvajanja

informacija, koje je obećevajuće polje primene co-word analize (Noyons i van

Raan, 2002).

1.3.3. Analiza velike količine teksta

Iako prevazilazi neke od slabosti Leximappe postupka, metod zasnovan

na klaster analizi i multidimenzionalnom skaliranju se susreće sa brojnim

drugim problemima co-word analize. Jedan bitan je adekvatnost deskripcije na

osnovu ključnih reči. Elementi nad kojima se co-word analiza najčešće


12

sprovodila na početku njene primene su ključne reči iz radova određene od

strane indeksera, ili pak samih autora radova (He, 1999). I danas je u

upotrebi ovakav postupak (Ding i dr., 2000). On donekle ima opravdanja:

ključne reči bi trebalo da predstavljaju osnovne koncepte rada, koji što je

moguće bolje opisuju njegov sadržaj, a za potrebe analize se mogu preuzeti

bez većih teškoća. No samo određivanje ključnih reči podleže subjektivnosti

procenjivača - najčešće indeksera, ili pak autora radova, što umanjuje njihov

kvalitet kao deskriptora (Ding i dr., 2000).

Problem subjektivnosti indeksera se može umanjiti povećanjem

kvaliteta indeksiranja u bazama postavljanjem klasifikacija i korišćenjem

tezaurusa; no tu se javlja opasnost da usled rigidnosti i relativne zastarelosti

postavljenog sistema klasifikacionih kodova i tezaurusa same baze nameću

strukturu, tako da je dobijena slika više odraz sistema datog u bazi nego

stvarnog stanja stvari, ili bar ne aktuelnog stanja (Ding i dr., 2000).

Prevazilaženje navedenih nedostataka moguće je ekstrakcijom ključnih

reči iz naslova, sažetaka i punog teksta, koje su relativno nezavisne od

klasifikacionog sistema (Ding i dr., 2000). Ovaj pristup podržan je razvojem

softvera za rad sa velikom količinom teksta, i tehničkim mogućnostima za

rešavanje jednog od njegovih osnovnih problema - selekcijom reči relevantnih

za opis sadržaja publikacije. U tu svrhu koriste se stopwords liste za

isključivanje opštih reči iz analize, programi za ekstrakciju sintagmi i drugo.

Uticajan i moćan okvir za strukturisanje velikog broja dokumenata

ponudio je model vektorskog prostora (engl. vector space model), tehnika

razvijena od strane Geralda Saltona, sa početnom namenom izdvajanja

informacija (Salton, Yang i Wong, 1975, prema Börner i dr., 2003). I u njenoj

osnovi je logika sličnosti dokumenata na osnovu sadržaja, odnosno

podudarnosti reči koje se u njima javljaju. Novi kvalitet koji ova tehnika nudi

je predstavljanje dokumenata vektorima u prostoru reči, pri čemu se sličnost

dokumenata određuje kao distanca između vektora u višedimenzionalnom

sistemu. Pored toga, reči se ponderišu s obzirom na njihovu relevantnost za

predstavljanje dokumenata, odnosno moć da diskriminišu dokumente. Ovo se

postiže korigovanjem sirove učestalosti javljanja reči u dokumentu

vrednostima ukupnog broja javljanja reči u korpusu, brojem dokumenata u

kojima se reč javlja i dužinom dokumenta. Jedan od načina je korišćenje

inverzne frekvencije dokumenta (engl. inverse document frequency), koja

uzima u obzir odnos ukupnog broja dokumenata i broja dokumenata u kojima

se reč javlja.


13

Međutim, i pored korišćenja veće količine teksta, navedene tehnike ne

rešavaju osnovni problem analiza zasnovanih na rečima: reči su nestabilan,

fluidan pokazatelj čije značenje varira zavisno od konteksta. Osim što jedna

reč može da ima višestruka značenja, obično postoji i više načina da se neki

koncept izrazi. Osim sinonimije i polisemije, dodatni problem je korišćenje

metafora i nestandardnog jezika, koje je prisutno i u naučnim tekstovima,

posebno u društvenim i humanističkim naukama (Kim, 1982). Zbog toga

pojedinačne reči ne nude pouzdanu osnovu za opis sadržaja dokumenata

(Leydesdorff, 1997; Leydesdorff i Hellsten, 2006). U procesu izdvajanja

informacija zadavanjem upita (engl. query-a) ovo dovodi do smanjenja

preciznosti i odziva relevantnih dokumenata. Razvijen je veći broj postupaka

namenjen rešavanju ovog tzv. "problema jezičkog rasparivanja" (engl.

"vocabulary mismatch problem"). Svi su početno razvijani kao tehnike za

izdvajanje informacija i automatsko indeksiranje.

Jednu grupu ovih postupaka čine tehnike mapiranja dokumenata koje

primenjujući logiku neuronskih mreža sličnost između reči procenjuju na

osnovu sličnosti njihovog kratkog konteksta, odnosno broja zajedničkih reči u

kontekstu. Takve su Kohonenove samoorganizujuće mape (Kaski, Honkela,

Lagus i Kohonen, 1998).

Postupak drugačije logike koji se izdvojio kao posebno obećavajuća

tehnika ne samo za izdvajanje informacija i automatsko indeksiranje već i šire,

"vocabulary mismatch problem" rešava izolovanjem latentnih dimenzija u

semantičkom prostoru. Postupak je nazvan latentna semantička analiza.

1.3.4. Latentna semantička analiza

Prednost koja se postiže izolovanjem dimenzija semantičkog prostora je

dobijanje latentne strukture u kojoj su reči i radovi udruženi ne samo po

svojoj leksičkoj, već i po semantičkoj bliskosti. Sinonimi i reči sličnog značenja

se javljaju bliski jedni drugima, što omogućuje da se kao slični prepoznaju

dokumenti koji su srodnih sadržaja čak i ako koriste različitu terminologiju.

Pored toga, izolovana latentna struktura odslikava relevantne obrasce odnosa

između entiteta (reči i dokumenata), dok one koji su proizvod greške ili slučaja

ne uzima u obzir (Leopold, May i Paa , 2004).

Šezdesetih godina su se javili pokušaji rešavanja problema izdvajanja

informacija izolovanjem latentnih dimenzija postupkom standardne faktorske

analize (Borko i Bernick, 1963 i Ossorio, 1966, prema Deerwester, Dumais,


14

Furnas, Landaurer i Harshman, 1990). Ovi pokušaji nisu dali zadovoljavajuće

rezultate, a jednom od osnovnih slabosti faktorske analize u ovoj vrsti

problema pokazalo se to što ne uzima u obzir obe vrste entiteta – i reči i

radove (Deerwester i dr., 1990).

Latentna semantička analiza je tehnika srodna faktorskoj analizi – ona

takođe redukuje dimenzionalnost manifestnog prostora izolujući linearne

kombinacije varijabli. Ali za razliku od standardne faktorske analize, ova

tehnika izoluje i linearne kombinacije reči i linearne kombinacije radova, tj. u

istom prostoru predstavlja i termine i radove, što je čini nekom vrstom

bimodalne faktorske analize. Ovo je dodatni kvalitet pri izdvajanju informacija

i uopšte primenu nad tekstualnim podacima.

Postupak latentne semantičke analize se oslanja na model vektorskog

prostora. Analiza polazi od matrice u kojoj su u redovima reči a u kolonama

dokumenti, i u čijim ćelijama su frekvencije pojedinačnih reči u radovima. Ove

frekvencije su najčešće ponderisane s obzirom na značajnost za opis sadržaja

dokumenta (Dumais, 1990; Nakov, Popova i Mateev, 2001).

Početna matrica se zatim razlaže (dekomponuje) na tri matrice

tehnikom singularne dekompozicije (engl. singular value decomposition). To

su matrica zasićenja reči na izolovanim dimenzijama, matrica zasićenja radova

na izolovanim dimenzijama i matrica singularnih (svojstvenih, eigen)

vrednosti. Dimenzije u matricama reči i radova su međusobno nekorelisane sa

opadajućom sukcesijom opštosti, kao kod izolovanja inicijalnih faktora u

faktorskoj analizi.

Primena latentne semantičke analize u izdvajanju informacija, kojem je

početno i namenjena, ponešto odstupa od standardne faktorske analize. U

analizi se zadržava velik broj dimenzija (najčešće između 100 i 300) i ne

postavlja se zahtev za njihovom interpretacijom. Kriterijum za broj zadržanih

dimenzija je najčešče operacioni kriterijum efikasnosti sistema u pretrazi.

Dosadašnji rezultati pokazuju da je ova efikasnost nešto veća u odnosu na

standardne metode pretrage (Deerwester i dr., 1990). Kako se pretraga na

osnovu latentne strukture zasniva na indirektnim relacijama između reči,

moguće je da relevantan dokument bude prepoznat čak i ako ne sadrži

termine postavljene u upitu, što doprinosi većem broju pogodaka. Ova

prednost je posebno vidna uz ponderisanje reči i preprocesiranje, koje

uključuje lematizaciju reči, korišćenje stopwords lista, ekstrahovanje sintagmi

i drugo (Dumais, 1990; Nakov i dr., 2001).


15

Upotreba latentne semantičke analize u bibliometrijskom mapiranju u

bliskoj je vezi sa njenom primenom u pretrazi informacija. Izvesne razlike u

postupku ipak postoje. Ovde se ohrabruju rešenja sa manjim brojem

dimenzija (Chen, 1999; Landaurer, Laham i Deer, 2004). Za određivanje broja

dimenzija predlaže se upotreba scree-testa (Landaurer i dr., 2004). U cilju

obezbeđivanja kvalitetnije vizualizacije i veće interpretabilnosti rezultata

latentna semantička analiza se ovde neretko kombinuje sa nekim drugim

tehnikama, kao što su klaster analiza i multidimenzionalno skaliranje (Fortuna,

Grobelnik i Mladenić, 2005). Izolovane dimenzije se u tom slučaju koristite

kao polazne varijable za dalju analizu.

Latentna semantička analiza se koristi i u velikom broju drugih oblasti i

problema. Ona je veoma brzo prihvaćena kao tehnika za analizu jezika i

diskursa različitih vrsta. Posebno plodna i obećavajuća je u istraživanjima

kognitivnih procesa i psiholingvistike. Ova istraživanja su ponudila evaluaciju

latentne semantičke analize u uspešnosti simuliranja humanih kognitivnih i

jezičkih procesa, kao što su prepoznavanje teksta, predikcija razumevanja

teksta, predikcija prepoznavanja sinonima i mogućnosti automatskog učenja iz

teksta (Landaurer, Foltz i Laham, 1998).

Latentna semantička analiza se koristi i za istraživanje latentne

strukture podataka koji nisu tekstualni, kao što je prepoznavanje slikovnog

materijala (npr. Zhao i Grosky, 2002; Heisterkamp, 2002) ili podataka iz

oblasti bioinformatike (npr. Wall, Rechtseiner i Rocha, 2003).

Dosadašnja primena latentne semantičke analize otkriva i njene

nedostatke. Kao najveći se navodi ignorisanje sintaksičkih, logičkih i

nelingvističkih relacija između reči i tretiranje teksta kao "vreće reči" (engl.

"bag-of-words"), ne uzimajući u obzir njihov redosled. Ovo u nekim

slučajevima dovodi do pogrešnog prepoznavanja značenja reči što rezultuje

njihovim neočekivanim udruživanjem i lošom interpretabilnošću izolovanih

dimenzija (Deerwester i dr., 1990; Landaurer i dr., 1998). Pokazalo se da je

ublažavanje ovih nedostataka donekle moguće primenom kvalitetnijeg

preprocesiranja, uzimanjem u obzir sintagmi i korišćenjem transformisanih

frekvencija reči umesto sirovih (Dumais, 1990; Nakov i dr., 2001).


16

1.4. Položaj psihologije ličnosti u psihološkoj nauci

Pitanja kojima se psihologija ličnosti bavi su široka i obuhvatna. Po

čemu se osobe međusobno razlikuju, kako dolazi do promena u ponašanju, na

koji način ljudi opažaju, misle i planiraju, kako doživljavaju realnost, šta se

dešava sa nesvesnim delom psihe – neka su od osnovnih (Funder, 1998). Ovo

su ujedno i neka od bazičnih pitanja u psihologiji uopšte, za koja u dugom

periodu interesovanje ne prestaje (Funder, 2001). Otuda mnogi autori ističu

centralno mesto psihologije ličnosti u psihološkoj nauci (npr. Funder, 1998 i

2001; McCrae, 2002; Morf, 2002; Kaprara i Ćervone; 2003). Iako su ovi autori

većinom i sami teoretičari i istraživači ličnosti, za ovaj njihov stav se ne bi

moglo reći da je isključivo posledica pristrasnosti. Njegovu osnovanost

potkrepljuju rezultati bibliometrijskih istraživanja, koji pokazuju da psihologija

ličnosti zaista zauzima značajno mesto u psihologiji (Haggbloom, 2002). Na to

ukazuju visoka citiranost autora iz oblasti ličnosti u naučnim člancima i

psihološkim udžbenicima (Haggbloom, 1999 i 2002), kao i visoka citiranost

časopisa iz oblasti ličnosti (Quiñones-Vidal, López-García, Peñaranda-Ortega i

Tortosa-Gil, 2004). Osim toga, psihologija ličnosti ima značajnu poziciju i

među društvenim naukama uopšte (Baumeister, 1999). Deo psihologije

ličnosti koji je najviše inkorporiran u telo znanja ostalih društvenih i

humanističkih nauka je psihoanaliza, sudeći po permanentno visokoj citiranosti

Sigmunda Frojda i drugih autora psihoanalitičke orijentacije u SSCI i AiHCI

bazama (Garfield, 1986; Haggbloom, 1999; Jevremov, Pajić i Šipka, 2007).

Međutim, moguće je uočiti izvesna variranja u statusu psihologije

ličnosti tokom vremena (Haggbloom 2002; Swann i Seyle, 2005). Status

psihologije ličnosti u psihološkoj nauci najviše je dovela u pitanje kritika

upućena 70-ih godina od strane autora zagovornika situacionističkog pravca u

psihologiji, da ličnosne varijable objašnjavaju zanemarljiv deo ponašanja

(Mischel, 1968, prema Winter i Barenbaum, 1999). Ova kritika, koja je

osporavala sam njen predmet istraživanja, potkrepljena političkim i

društvenim kontekstom (Winter i Barenbaum, 1999), za posledicu je imala

krizu psihologije ličnosti koja je rezultirala opadanjem broja radova, kurseva i

disertacija iz ove oblasti (Swann i Seyle, 2005).

Stavovi o sadašnjem statusu psihologije ličnosti su podeljeni. Dok je

pojedini autori vide kao malu i nedovoljno zasnovanu oblast, marginalizovanu

na račun socijalne psihologije (Ehrenreich, 1997; Baumeister, 1999), drugi sa

optimizmom nagoveštavaju njen ponovni procvat i revitalizaciju (Funder,


17

2002; McCrae, 2002; Morf, 2002; Little, 2005). Rezultati bibliometrijskih

istraživanja idu u prilog ovom drugom stavu, pokazujući, nakon pada 70-ih

godina, postepeni porast produkcije i kurseva iz oblasti ličnosti (Haggbloom,

2002; Swann i Seyle, 2005).

Predmet kritika i sporova je i relativno loša definisanost problema i

područja psihologije ličnosti (Mayer, 1998; Hogan, 1999). Usled veoma

širokog raspona tema kojima se bavi, teško je jednoznačno odrediti njen

predmet istraživanja, kao i granice sa drugim disciplinama. Ovo se može uočiti

u klasifikacijama psihološke nauke u bazama naučnih radova. Klasifikacijom

psiholoških časopisa datom od strane Instituta za naučne informacije iz

Filadelfije psihologija ličnosti se ne izdvaja kao zasebna već je udružena sa

socijalnom psihologijom (ISI, 1988). U klasifikacionom sistemu psihološke

baze PsycInfo sadržaji koji su predmet psihologije ličnosti podvedeni su pod

oblasti psihologije obrazovanja, antisocijalnog ponašanja i psihološkog

testiranja (APA, 2007a). Klaster analizom frekventnih termina iz baze PsycInfo

takođe se ne izdvaja zaseban klaster psihologije ličnosti. Slično kao u

kategorijama klasifikacionog sistema, sadržaji psihologije ličnosti mogu se

pretpostaviti u klasterima poremećaji (antisocijalno ponašanje i poremećaji

ponašanja), pravni klaster (kriminalne grupe i prestupnici), testovi i testiranje

(testiranje, merenje inteligencije, neprojektivne mere ličnosti i projektivne

mere ličnosti) i tretman (psihoterapija) (APA, 2007b).

Ovo se delimično može objasniti heterogenošću psihologije ličnosti. Ona

nije jedinstvena oblast već veoma "razuđena", obuhvata više subdisciplina,

više suprotstavljenih teorija i pravaca. Kako ovi pravci nisu međusobno

distinktni, već se manje ili više prožimaju, pokušaji određivanja osnovnih

pristupa ličnosti nailaze na probleme. Sistematizacije koje nude poznavaoci

oblasti nesumnjivo su korisne, ali kako su većinom arbitrarne, one su često

međusobno neusaglašene i sa nedovoljno iscrpnim i jednoznačnim

klasifikacijama. Na primer, Winter i Barenbaum (1999) razlikuju orijentacije na

motivaciju, osobine ličnosti, kogniciju i socijalni kontekst. Funder (2001)

razlikuje četiri klasične paradigme - psihoanalizu, osobine, bihejviorizam i

humanističku orijentaciju, i tri nove paradigme - socijalno-kognitivnu, biološku

i evolucionu. Mayer i Carlsmith (1997) kao osnov za klasifikaciju uzimaju

metodološki pristup i teorije razlikuju s obzirom na to da li oslonac imaju u

multivarijatnom, laboratorijskom eksperimentalnom ili kliničkom metodu.

Bibliometrijska istraživanja psihologije ličnosti, koja bi mogla ponuditi

empirijski zasnovane sistematizacije oblasti, su retka. Jedno domaće


18

istraživanje strukture psihologije ličnosti, zasnovano na kocitatnoj analizi

istaknutih autora (Jevremov i dr., 2007), sugeriše podelu najbližu onoj na

osnovu metodološke srodnosti. Rezultati ukazuju da se u oblasti psihologije

ličnosti mogu relativno jasno razlikovati tri pristupa. Prvi je istraživanje

individualnih razlika, odnosno orijentacija na osobine ličnosti. U drugom su

udruženi bihejvioralni i socijalno-kognitivni pristup, kojima je zajednički

laboratorijski-eksperimentalni metod. Treće je područje dinamske orijentacije,

u kojoj su udruženi psihoanalitički i humanistički pravac, oba sa kliničkim

metodom u osnovi.

Postoji, međutim, još jedan važan razlog zbog kog je granice psihologije

ličnosti teško odrediti: ona ima značajnu razmenu znanja sa drugim

disciplinama. Indirektan pokazatelj ove razmene je visoka citiranost autora iz

oblasti ličnosti, koja potiče od njihove citiranosti i u radovima iz drugih,

bazičnih i primenjenih, oblasti, a ne samo u oblasti ličnosti (Haggbloom, 1999 i

2002).

Razmena među naučnim oblastima od izuzetnog je značaja za razvoj

nauke. Kako pokazuju i neki od rezultata bibliometrijskih istraživanja razvoja

nauke (npr. Le Marc i dr., 1991; Palmer, 1999), naučne oblasti se najčešće ne

razvijaju samostalno, već kroz transfer znanja sa drugim oblastima. Porast

znanja može biti zasnovana na deljenju zajedničkih tema ili analogijama sa

znanjima iz drugih oblasti (Small, 2003).

Jedan vid razmene koji psihologija ličnosti ima sa drugim disciplinama je

primena njenih znanja u praktične svrhe, kao što su testiranje, dijagnostika i

tretman poremećaja i drugo. Ovo se vidi već i u pomenutim klasifikacijama

baze PsycInfo (APA, 2007a i 2007b). Ali primena nije jedini, a možda ni

najvažniji odnos psihologije ličnosti sa ostalim delom psihološke nauke. Veći

broj autora pretpostavlja da psihologija ličnosti ima integrativnu funkciju u

psihologiji (npr. Funder, 2001; Morf, 2002; Kaprara i Ćervone, 2003; Little,

2005). Širina fenomena koji pokriva – ličnost u celini u njenom biološkom i

socijalnom kontekstu – pruža joj mogućnost da objedinjuje doprinose drugih

psiholoških disciplina, koje se bave pojedinačnim, odvojenim psihološkim

procesima, kao što su pamćenje, mišljenje, emocije. Ovo je stavlja u poseban

položaj ambasadora psiholoških znanja u odnosu na druge nauke (Kaprara i

Ćervone, 2003). Sa druge strane, kroz razmenu sa drugim disciplinama,

psihologija ličnosti i sama širi svoje granice i razvija se. Na ovo upućuje

savremeni trend da značajan doprinos u psihologiji ličnosti dolazi od psihologa

koji nisu psiholozi ličnosti (Funder, 2001). "Nove paradigme" koje prepoznaje


19

Funder (2001) su upravo one granične sa drugim oblastima - biologijom,

genetikom i socijalnom psihologijom. I svoju revitalizaciju nakon perioda krize,

prema mnogim autorima (Pervin 1999; Funder, 2001; McCrae, 2002; Swann i

Seyle, 2005), psihologija ličnosti duguje uspostavljanju pojmovnih i

empirijskih relacija sa drugim disciplinama.

Pored toga, čini se da je aktuelni, savremeni cilj psihologije ličnosti

stvaranje teorijskog okvira koji bi objedinjavao različite paradigme u ličnosti.

Na ovo ukazuju dve tendencije. Prvo, u prošlosti je u psihologiji ličnosti

postojao veći broj sukobljenih specifičnih teorija, dok danas postoji manji broj

širih paradigmi (Kaprara i Ćervone, 2003). Drugo, javljaju se pokušaji

formiranja integrativnih okvira za objašnjenje ličnosti, koji bi obuhvatali

različite pristupe i različite nivoe analize (npr. McAdams, 1996; Mayer, 1998).

A ovo je nemoguće bez uključivanja znanja iz drugih nauka i psiholoških

disciplina, kao što su biološke osnove, genetika, socijalno ponašanje,

kulturološki modeli i drugo.

Malo je bibliometrijskih istraživanja relacija psihologije ličnosti sa

drugim naukama. Ona sprovedena daju manje optimističnu sliku o jačini tih

relacija od one koju pretpostavljaju teoretičari i poznavaoci oblasti. U

istraživanju Ehrenreicha (1997), na primer, na osnovu analize sadržaja

udžbenika i uzorka časopisa iz ličnosti, psihologija ličnosti se pokazuje veoma

izolovanom, sa nedovoljnom razmenom sa drugim disciplinama i uskraćenom

za mnoge potencijalno obećavajuće pavce, kao što su novi pravci u

psihodinamskoj teoriji, biološki pristup, porodični i sistemski pristup i kros-

kulturalne razlike. No ovi rezultati se moraju uzeti sa rezervom. Kako je

istraživanje sprovedeno na veoma ograničenom uzorku publikacija, uzimalo u

obzir veoma širok vremenski period i koristilo veoma grub metod analize,

moguće je da nove tendencije i relacije nisu uspele da se pokažu vidljivima.

Istraživanja u kojima se položaj psihologije ličnosti prikazuje na mapi

psihologije gotovo da i nema. Jedno od retkih je istraživanje Doreiana iz 1985.

godine, u kome je struktura psihologije prikazana na osnovu kocitatne analize

časopisa za periode 1950. i 1960. godine. U dobijenoj decentralizovanoj mreži

časopisi iz oblasti ličnosti, udruženi sa socijalnom psihologijom, ostvaruju

najveću razmenu sa opštom i eksperimentalnom psihologijom (kojoj ličnost

citate šalje) i kliničkom psihologijom (od koje citate dobija). Iako je dobijena

slika veoma gruba jer kao jedinicu analize koristi časopise, i odnosi se na

davni vremenski period, ona je interpretabilna i pokazuje osnovne i

najsnažnije relacije.


20

Socijalna psihologija jeste psihologiji ličnosti najbliža disciplina po

srodnosti problema kojima se bave – ličnost je neodvojiva od socijalnog

okruženja, dok se socijalni procesi ogledaju u ličnosti. Njihova povezanost se

ogleda, između ostalog, i u tome što imaju određeni broj zajedničkih časopisa.

Sa druge strane, one su i rivali u sporu ličnost – situacija. Otuda, iako nastoje

da razumeju isti fenomen, često razvijaju paralelne nalaze i koncepte, bez

uzajamne komunikacije (Morf, 2002). Postoje nagoveštaji njihovog snažnijeg

udruživanja zadnjih godina i pojačane rezmene metodologije individualnih

razlika i eksperimentalnog pristupa (Swann i Seyle, 2005).

Veze kliničke psihologije sa psihologijom ličnosti takođe su očekivane,

posebno sa dinamskim objašnjenjem motivacije i teorijama proisteklim iz

kliničkog metoda. Drugi vid ove veze su istraživanja relacija osobina ličnosti i

kliničkih poremećaja, mentalnog zdravlja, reagovanja na stres i dr., koja

predstavljaju svojevrstan most između bazičnih i primenjenih istraživanja

(Morf, 2002).

Istraživanja u kojima bi položaj psihologije ličnosti bio prikazan na mapi

zasnovanoj na rečima su takođe retka. Jedno od njih je istraživanje Nederhofa

i van Wijka (1997), u kom su kombinacijom klaster analize i analize

korespondencije predstavljene internacionalno najvidljivije istraživačke teme u

oblasti društvenih i humanističkih nauka u prostoru SSCI publikacija iz perioda

1986-1990. godine. Međutim, nijedan od izolovanih klastera nije psihologija

ličnosti, niti uključuje teme iz ličnosti. Retki termini koji referišu ličnost

(personality, self) na mapi su u sklopu kliničke ili socijalne psihologije. Moguće

da je razlog zbog kog se psihologija ličnosti ne pojavljuje na ovoj mapi

društvenih i humanističkih nauka njena stvarna slaba zastupljenost – moglo bi

se pretpostaviti usled njenog lošeg statusa zbog kritike situacionizma.

Rezultati citatnih analiza, međutim, ne govore u prilog ovom – autori i časopisi

iz oblasti ličnosti kotiraju se relativno visoko. Stoga je verovatnije da je

vidljivost termina iz ličnosti prigušena usled manjkavosti u postupcima

preprocesiranja teksta i formiranja uzorka reči. Naime, u uzorak reči nisu

uključene sintagme, u obliku kojih se većina termina iz ličnosti javlja, a

analizirani deo teksta bili su samo naslovi publikacija, što je verovatno

doprinelo ugrubljivanju dobijene slike.


21

1.4.1. Položaj psihologije ličnosti u domaćoj psihologiji

Domaća psihologija je bila predmet većeg broja bibliometrijskih

istraživanja, sprovedenih nad podacima iz naučnih baza SocioFakt (Kosanović i

Šipka, 1996) i SCIndeks (Šipka, 2005a). SCIndeks je citatna baza domaćih

naučnih radova iz društvenih i prirodnih nauka, nastala proširenjem prvobitne

baze S

ocioFakt, koja je obuhvatala samo društvene nauke.

Većina sprovedenih istraživanja kojima je predmet bila psihologija

primenjivala su citatnu i kocitatnu analizu. Ova istraživanja su pokazala

specifičnu strukturu domaće psihologije, koju karakterišu izolovanost i

zastarelost tema kojima se bavi. U njoj psihologija ličnosti zauzima značajno

mesto. Najcitiraniji strani autori u domaćim psihološkim radovima su upravo

teoretičari i istraživači ličnosti. Među njima dominiraju istraživači strukture

ličnosti (Šipka, 1996; Tomašević, 2000). O uticajnosti ovog pristupa u

domaćoj psihologiji govori i podatak da su najcitiraniji domaći autori takođe

istraživači strukture ličnosti (Šipka, 1995; Šipka, 2005b). Među stranim

autorima, drugo mesto po citiranosti zauzimaju oni dinamske orijentacije

(Šipka, 1996).

Sa ovim nalazima su saglasni i rezultati istraživanja strukture

psihologije primenom kocitatne analize na uzorku radova iz domaćih

psiholoških časopisa objavljenih u periodu od 1991. do 1996. godine (Milin,

2000). Oni pokazuju centralni položaj psihologije ličnosti u sistemu psiholoških

disciplina. Osnovu domaće psihologije ličnosti čine bazična istraživanja

individualnih razlika koja su povezana sa konstrukcijom i primenom

psiholoških testova i utvrđivanjem njihovih metrijskih karakteristika. Osim

toga, sadržaji psihologije ličnosti prisutni su i u primenjenim psihološkim

oblastima kao što su sportsko postignuće, vaspitno-obrazovni proces i

socijalizacija, antisocijalno ponašanje i patološko ponašanje odraslih i dece

(Milin, 2000).

Specifičnosti domaće psihologije reflektuju se i u psihologiji ličnosti. I

nju karakterišu relativna zastarelost i izolovanost. One se ogledaju u veoma

velikoj prosečnoj starosti citata i niskoj citiranosti aktivnih autora čiji je

doprinos u svetu u usponu. Ovo važi i za oblast istraživanja individualnih

razlika, koja je najrazvijenija (Šipka, 1996; Tomašević, 2000). Pored toga,

domaća psihologija ličnosti je manjkava za određene oblasti istraživanja. Mapa

domaće psihologije ličnosti zasnovana na kocitatnoj analizi istaknutih autora


22

pokazuje da joj nedostaju čitavi pravci koji su u svetu dobro razvijeni, kao što

je eksperimentalni i socijalno-kognitivni pristup (Jevremov i dr., 2007).

Nedostaju, takođe, novi, savremeni pravci, kao što su istraživanje bioloških

osnova ličnosti, bihejvioralna genetika i evoluciona psihologija ličnosti.

Dinamika domaće psihologije u periodu društvene krize odrazila se i u

promenama u psihologiji ličnosti. Bibliometrijsko istraživanje strukture

vodećeg domaćeg psihološkog časopisa Psihologija u dva vremenska perioda

(1981-1991. i 1992-1998.) pokazuje rascep psihologije ličnosti na empirijski

deo, koji se udružuje sa problemima merenja, i deo koji se koncentrisao na

patologiju ponašanja i "transformisao" u kliničku orijentaciju (Milin, 1999).

Položaj psihologije ličnosti u psihološkoj nauci u Srbiji pokazuje i jedno

novije istraživanje u kom su oblasti psiholoških istraživanja opisane na osnovu

koincidencije ključnih reči u radovima (Jevremov i Pajić, 2007). Ovo je prvo

istraživanje u kom je formirana mapa domaće psihologije korišćenjem reči kao

jedinice analize. Iako obuhvata širi vremenski period i uzorak radova, ono

donekle predstavlja krosvalidaciju ranijih istraživanja zasnovanih na kocitatnoj

analizi. Dobijeni rezultati relativno su saglasni sa onim dobijenim na osnovu

kocitatne analize. Položaj tema iz ličnosti i ovde je centralan, između

pedagoške i kliničke psihologije. Središnji položaj na mapi zauzimaju

istraživanja ličnosti sa multivarijatnim, psihometrijskim pristupom, i teme

ličnosti sa pristupom koji nije nužno merni, kao što su self-koncept, identitet i

motivacija. Centralnost tema iz ličnosti može se objasniti time što su termini iz

oblasti ličnosti, kao, uostalom, i sami problemi ličnosti, prisutni i u mnogim

drugim temama i oblastima.

Uočeno je da, u odnosu na mape zasnovane na citatima, u dobijenoj

mapi zasnovanoj na ključnim rečima postoji veće udruživanje po srodnosti

tema, dok su razlike u metodološkom pristupu manje izražene. Uočeni su i

neki nedostaci deskripcije na osnovu ključnih reči datih od strane autora: one

su se, usled arbitrarnosti i subjektivnosti u određivanju, pokazale nedovoljno

preciznim u opisu sadržaja radova. Ovo ukazuje na potrebu za korišćenjem

većeg uzorka teksta i ključnih reči ekstrahovanih iz naslova i radova, umesto

onih datih od strane autora. Pored toga, istraživanje je ukazalo i na probleme

u opisu zasnovanom na rečima koji potiču od prirode samog jezika psihologije.


23

1. 5. Jezik psihologije

Jezik neke empirijske nauke sastoji se od termina čije je značenje što je

moguće jasnije i preciznije definisano, a koji su prethodno pozajmljeni iz

prirodnih, živih ili neživih, jezika (Ristić, 2006). Ova standardizovanost

obezbeđuje veću preciznost, tačnost i jezgrovitost u odnosu na svakodnevni

govorni jezik.

Jezik društvenih nauka manje je standardizovan u odnosu na jezik

prirodnih nauka. Pokazano je da se distribucije termina za pretragu u

prirodnim i društvenim naukama razlikuju (Kim, 1982). U odnosu na prirodne

nauke, u društvenim naukama postoji veći broj termina visoke frekvencije,

koja je posledica njihove višeznačnosti i nepreciznosti. Ovakva distribucija više

odgovara prirodnom, govornom jeziku nego naučnom, standardizovanom.

Jezik psihologije je takođe veoma neprecizan. Psihologija neretko koristi

termine koji su deo svakodnevnog jezika. Takvi su i neki od osnovnih

psiholoških kategorija: ponašanje, učenje, inteligencija, motivacija, ličnost,

stavovi (Danziger, 1997). Uprkos nastojanjima da reči iz svakodnevnog govora

u psihološkoj nauci dobiju određeno, precizno značenje, veliki stepen

neodređenosti ostaje. Kako zapaža Cattell (1966, str. 1), u psihologiji je

"gotovo nemoguće ispetljati se iz polu-naučne, popularne terminologije, načina

razmišljanja i "teorija", jer je psihologija u stvari velika stalna preokupacija

sveg čovečanstva". Neodređenost jezika je ipak u različitim psihološkim

oblastima izražena u različitom stepenu i varira sa metodološkom

rigoroznošću. Ovo važi i za psihologiju ličnosti, u kojoj se takođe mogu

razlikovati oblasti različite metodološke strogoće. No čak su i u "mernoj"

psihologiji ličnosti prisutni mnogi termini opšteg značenja, kao što su, na

primer, faktor, tip, dimenzija.

Istraživanje u kome je sprovedeno mapiranje na osnovu ključnih reči

pokazalo je visok stepen neodređenosti i arbitrarnosti jezika domaće

psihologije (Jevremov i Pajić, 2007). Ovo sugeriše da bi, pored korišćenja

većeg uzorka teksta, u opisu domaće psihologije trebalo koristiti metod analize

koji bi umanjio efekat neodređenosti i nepreciznosti njenog jezika.


24

1. 6. Problem istraživanja

Dosadašnja istraživanja su pokazala visoku citiranost autora i

publikacija iz oblasti psihologije ličnosti, koja upućuje na njeno značajano

mesto u psihološkoj nauci (npr. Haggbloom, 1999 i 2002; Quiñones-Vidal i dr.,

2004). Veći broj autora pretpostavlja da je ova pozicija psihologije ličnosti

praćena i njenim bliskim relacijama sa drugim disciplinama. Jedna od

najvažnijih pretpostavljenih funkcija ovih relacija je integracija znanja iz

drugih psiholoških oblasti, koja bi trebalo da doprinosi razvoju kako same

psihologije ličnosti tako i psihologije u celini (Funder, 1998 i 2001; McCrae,

2002; Morf, 2002; Kaprara i Ćervone, 2003; Little, 2005).

Malo je, međutim, bibliometrijskih istraživanja koja bi ponudila

empirijsku proveru ovih pretpostavki i pokazala prirodu ovih relacija i položaj

psihologije ličnosti u prostoru ostalih psiholoških disciplina. Ona sprovedena

nisu posebno usmerena na psihologiju ličnosti, koristila su uzorke radova koji

su sad već veoma stari (Doreian, 1989) ili su metodološki manjkava

(Ehrenreich, 1997; Nederhof i van Wijk, 1997).

Otuda se ukazala potreba za novim istraživanjem u kom bi položaj

psihologije ličnosti na mapi psihologije bio prikazan uzimajući u obzir noviji

vremenski period i uz primenu metoda koji bi umanjili nedostatke ranijih

istraživanja. Takođe, činilo se potrebnim da se istraživanje primeni nad

domaćim radovima. Sudeći po rezultatima dosadašnjih citatnih analiza (Šipka,

1995 i 1996), psihologija ličnosti je u domaćoj psihologiji u samom vrhu

istraživačkog interesovanja. Kao takva, ona se može smatrati disciplinom od

potencijalne važnosti za razvoj domaće psihologije u celini, čiji su nedostaci i

specifična struktura pokazani u većem broju istraživanja (Šipka, 1995 i 1996;

Milin 1999 i 2000; Tomašević, 2000).

Iako mesto psihologije ličnosti među drugim psihološkim disciplinama

kod nas donekle pokazuju istraživanja u kojima su formirane mape domaće

psihologije (Milin, 1999 i 2000; Jevremov i Pajić, 2007), ovaj prikaz bi mogao

da se unapredi novim sprovedenim istraživanjem.

Ono bi trebalo bi da obezbedi kvalitetniji opis položaja psihologije

ličnosti na mapi domaće psihologije i ponudi više informacija o relacijama

psihologije ličnosti sa drugim disciplinama, nego što je to slučaj sa

dosadašnjim formiranim mapama domaće psihologije (Milin, 1999 i 2000;

Jevremov i Pajić, 2007).


25

Pored toga, ono bi trebalo da obuhvati noviji i širi uzorak radova u

odnosu na uzorak koji je bio dostupan u vreme sprovođenja ranijih

istraživanja (Milin, 1999 i 2000), i time obezbedi kako aktuelnost rezultata,

tako i njihovu veću pouzdanost i interpretabilnost.

Takođe, primenom reči kao jedinice analize bio bi omogućen direktniji

opis istraživačkih tema i izbegli bi se neki od nedostataka analiza zasnovanih

na citatima (Milin, 1999 i 2000). Pored toga, analiza zasnovana na

koincidenciji reči omogućila bi kros-validaciju ranijih istraživanja zasnovanih

na kocitatnoj analizi (Milin 1999 i 2000). Ovaj vid analize bio bi i potencijalno

koristan za vizuelnu pretragu u pretrazi informacija.

Ranije istraživanje u kom je prostor domaće psihologije prikazan na

mapi zasnovanoj na ključnim rečima datim od strane autora radova (Jevremov

i Pajić, 2007) otkrilo je i izvesne probleme i nedostatke ovog postupka, koji bi

se novim istraživanjem pokušali umanjiti. Prvi od njih je nesolidnost ključnih

reči datih od strane autora kao deskriptora radova. Ovaj problem bi se mogao

prevazići tako što bi se u sprovedenom istraživanju, umesto reči datih od

strane autora, koristile reči ekstrahovane iz naslova i apstrakata radova. Drugi

uočen problem zajednički je za analize zasnovane na rečima uopšte i odnosi se

na arbitrarnost i nepreciznosti jezika. Ovaj problem bi se mogao umanjiti

koriščenjem postupka analize koji uzima u obzir kontekst reči i prepoznaje

njihovu semantičku bliskost.

Primenom opisane metodologije mogao bi se obezbediti pouzdaniji i

iscrpniji odgovor na pitanje o položaju psihologije ličnosti u domaćoj

psihološkoj nauci.

Postavljeno je nekoliko istraživačkih pitanja:

1. Da li se u prostoru domaćih psiholoških radova psihologija ličnosti može

prepoznati kao zasebna izolovana oblast ili je inkorporirana u druge

oblasti? Odgovor na ovo pitanje nalaže da se ispita da li su teme iz

ličnosti locirane u jednom ili većem broju različitih klastera.

2. Koje mesto psihologija ličnosti zauzima na mapi domaće psihologije? Da

bi se odgovorilo na ovo pitanje planirano je da se utvrdi je da li je većina

radova i tema iz psihologije ličnosti locirana u centralnom ili perifernom

delu mape.

3. Koje su dominantne teme psihologije ličnosti? Kako bi se odgovorilo na

ovo pitanje planirano je da se sadržaji izolovanih klastera opišu na

osnovu najfrekventnijih reči iz radova koje uključuju.


26

4. Kakve su relacije psihologije ličnosti sa drugim oblastima? Planirano je

da se odgovor na ovo pitanje dobije određivanjem sadržaja klastera i

njihovog položaja na mapi. Pored toga, planirano je da se posmatra

uticajnost pojedinačnih oblasti na osnovu međusobne citiranosti

izolovanih klastera.


27

2. METOD

2. 1. Uzorak radova

Uzorak radova su činili psihološki radovi koji se nalaze u domaćoj

naučnoj bazi SCIndex. Obuhvćeni su radovi objavljeni u isključivo psihološkim

i interdisciplinarnim časopisima, u periodu od 1991. do 2004. godine.

Kao isključivo psihološki časopisi određeni su: 1. Psihologija, 2.

Psihijatrija danas 3. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja,

4. Engrami - Jugoslovenski časopis za kliničku psihijatriju, psihologiju i

granične discipline, 5. Psihološka istraživanja, 6. Časopis za kliničku

psihologiju i socijalnu patologiju i 7. Godišnjak za psihologiju. Iz ovih časopisa

selektovani su svi radovi.

Iz časopisa koji nisu isključivo psihološki, psihološki radovi selektovani

su na osnovu sledećih kriterijuma:

autor rada je psiholog; selekcija autora je obavljena na osnovu

njihove afilijacije u bazi SCIndeks (Šipka, 2005a) i objavljenih

radova u nekom od časopisa koji je isključivo psihološki

u radu je citiran domaći autor koji je psiholog

u radu je citiran časopis sa Impakt faktorom većim od 1, koji se

nalazi na ISI listi časopisa iz oblasti psihologije dostupnoj na Web

sajtu KoBSONa (http://nainfo.nbs.bg.ac.yu/Kobson/service/Elecas.aspx)

rad ima bar jednu ključnu reč koja se javlja sa frekvencijom većom

od 1 u radovima iz psiholoških časopisa

Selektovano je ukupno 2428 radova, od kojih je skoro dve trećine iz

interdisciplinarnih časopisa. Korišćeni tekst u analizi bio je engleski, za koji

postoje bolji uslovi za preprocesiranje u odnosu na srpski. Stoga su u analizu

uključeni samo radovi koji imaju naslov i sažetak na engleskom, njih 2216.

Selektovani su radovi iz oblasti ličnosti. Ova selekcija je bila

preliminarna sprovedena je kako bi se što bolje odredila zasićenost izolovanih

psiholoških oblasti psihologijom ličnosti. Sprovedena je na osnovu ključnih reči

i reči u naslovima i sažecima, kao i na osnovu autora radova. Selektovano je

približno 400 radova sa tematikom za koju se može reći da pripada psihologiji

ličnosti.


28

2. 2. Uzorak termina i preprocesiranje

Uzorak termina činile su pojedinačne reči i sintagme ekstrahovane iz

naslova i sažetaka na engleskom. Uključivanje i naslova i sažetaka u analizu

primenjeno je radi boljeg opisa sadržaja radova. Ranija istraživanja su

pokazala da podudarnost reči iz naslova i sažetaka nije isuviše visoka, već da

postoji tendencija da se naslov i sažetak nadopunjuju i da se u sažetku ne

ponavljaju reči iz naslova (Milas-Bracović, Barany i Boras, 1985).

Preprocesiranje u formiranju uzorka termina uključivalo je sledeće

postupke:

Isključene su reči sa stopwords liste. Ovo su većinom funkcionalne

reči - članovi, zamenice, veznici, prilozi, predlozi.

Isključene su visoko frekventne reči suviše širokog značenja, tzv.

"prazne" reči. U ovu grupu spadaju i opšti metodološki termini,

zastupljeni u gotovo svim sažecima, kao što su, npr. istraživanje,

metod, uzorak, ispitanici, test, značajnost i drugo.

Ekstrahovane su sintagme (višesložni termini) na osnovu: a.

preliminarne latentne semantičke analize i klaster analize, b. liste

ključnih reči iz radova i c. inspekcije preliminarne frekvencijske

liste i sadržaja teksta. Na ovaj način ekstrahovano je ukupno 877

sintagmi. Kako se pokazalo da frekvencije svega nekoliko sintagmi

prelaze prag potreban da bi neki termin bio uključen u analizu,

različite sintagme sličnog značenja su svedene na jedan oblik ili

podvedene pod sintagmu opštijeg značenja. U ovom postupku

konsultovan je APA Thezaurus (APA, 1994). Formirana je konačna

lista od 307 sintagmi.

Formirana je lista sinonima.

Reči su stemovane (lematizovane), tako da su različiti gramatički

oblici svedeni na jedan (npr. jednina i množina).

Uključeni su samo termini koji se javljaju u više od 1%

dokumenata.

Formirani uzorak termina obuhvatao je 117 pojedinačnih reči i sintagmi

ekstrahovanih iz naslova i sažetaka psiholoških radova.


29

2. 3. Analiza podataka

2. 3. 1. Latentna semantička analiza

Matrica incidencije reči u radovima podvrgnuta je postupku latentne

semantičke analize. Kao mera incidencije reči u dokumentima korišćena je

inverzna frekvencija dokumenata (inverse document frequency - idf).

Primenjena mera je kompozitna i uzima u obzir i broj javljanja reči u

dokumentu i broj dokumenata u kojima se reč javlja. Ovom transformacijom

sirove učestalosti prigušuje se uticaj reči retko zastupljenih u nekom

dokumentu i reči zastupljenih u svim ili u velikom broju dokumenata, i daje se

veći značaj rečima koje se učestalo javljaju u manjem broju dokumenata. Na

taj način se veća "težina" pridaje rečima koje su specifične i diskriminativne za

sadržaj dokumenata. Inverzna frekvencija dokumenata izračunata je na

sledeći način (StatSoft, 2007, prema Manning i Schütze, 2002):

1:loglog1

0:0

,ij

iij

ij

ji wzadf

Nwf

wza

idf

Gde je:

idfij – inverzna frekvencija reči i u dokumentu j

wfij – ukupna frekvencija reči i u dokumentu j

N – ukupan broj dokumenata

dfi – broj dokumenata u kojima se reč javlja

Za određivanje broja dimenzija zadržanih u analizi korišćen je Scree-

test, kao što je slučaj u nekim ranijim radovima (npr. Landaurer i dr., 2004).

Za sprovođenje latentne semantičke analize korišćen je program

STATISTICA Text Miner 7.1.

2. 3. 2. Klaster analiza

U prostoru dimenzija ekstrahovanih latentnom semantičkom analizom

sprovedena je klaster analiza radova. Za određivanje broja klastera primenjen

je postupak hijerarhijskog grupisanja, uz Ward-ov metod povezivanja i

Chebychev-ljevu metriku za distance između radova. Pripadnost radova

klasterima određena je postupkom K-means grupisanja, uz broj klastera koji

je određen na osnovu hijerarhijskog udruživanja.


30

2. 3. 3. Smer uticaja klastera

Uticajnost klastera procenjena je na osnovu citiranosti radova iz

posmatranog klastera u radovima iz drugih klastera. Kako bi sirov broj citata

bio korigovn veličinama klastera, autor rada je predložio pokazatelj uticajnosti

klastera koji se računa na sledeći način:

j

jiCR

i

CR

ijN

N

N

NU

ij

Gde je:

Uij - pokazatelj uticajnosti klastera i na klaster j

NCRij – broj radova iz klastera i citiranih u klasteru j

Ni – ukupan broj radova u klasteru i

NCRji – broj radova u klasteru j koji citira neki od radova iz klastera i

Nj – ukupan broj radova u klasteru j

U situaciji u kojoj bi svaki od radova iz jednog klastera dobijao citat od

nekog rada iz drugog klastera, pri čemu bi svaki rad iz drugog klastera davao

citat, vrednost pokazatelja bi bila 1.

2. 3. 4. Multidimenzionalno skaliranje

Klasteri radova predstavljeni su aritmetičkim sredinama radova iz

klastera na dimenzijama izolovanim latentnom semantičkom analizom.

Formirana je matrica Chebychev-ljevih distanci između aritmetičkih sredina

klastera u prostoru radova, koja je bila polazna matrica za multidimenzionalno

skaliranje. Chebychev-ljeve mere distanci odabrane su kao pogodne jer

maksimiziraju distance entiteta na varijablama.

Postupkom multidimenzionalnog skaliranja klasteri su predstavljeni u

dvodimenzionalnom prostoru, pri čemu je broj dimenzija određen na osnovu

Scree-testa, a veličine klastera brojem radova u klasteru.

Međusobni uticaji klastera, izražen normalizovanim brojem citata koji

pojedinačni klasteri šalju i dobijaju, predstavljeni su strelicama.


31

3. REZULTATI

3. 1. Frekvencije termina

Postoje velike razlike u frekvencijama termina uključenih u uzorak, koje

se kreću od 1456 (deca) do 34 (teorijski model) (tabela 1 u prilogu). Pokazalo

se da ove razlike utiču na rezultate daljih analiza i otežavaju njihovu

interpretaciju. U uzorku su ipak zadržani i visoko i nižefrekventni termini i to iz

sledećih razloga. Prvo, visokofrekventni termini su vrlo opšti i ograničavanjem

analize samo na te termine dobija se veoma gruba slika. Nižefrekventni

termini su većinom sintagme, vrednije za opis dokumenata zbog svog

specifičnijeg značenja. Ali zadržavanje samo njih u analizi teško da može da

dâ pouzdanu i stabilnu strukturu analiziranog teksta zbog njihove niske

incidencije. Drugo, preliminarne analize su pokazale da se isključivanjem

najfrekventnijih termina iz uzorka (deca, porodica, ličnost, poremećaj) dobija

približno ista struktura dimenzija u latentnoj semantičkoj analizi i klastera u

klaster analizi i multidimenzionalnom skaliranju.

U tebeli 1 u tekstu prikazane su učestalosti najfrekventnijih termina iz

uzorka (levo) i nekih od termina iz oblasti psiholologije ličnosti (desno).

Tabela 1: Izvod iz liste frekvencija termina i broja dokumenata u kojima se javljaju

TERMIN frekvencija broj

dokumenata

TERMIN frekvencija

broj

dokumenata

children 1456 469 motivation 209 95

school 892 363 questionnaire 143 95

pupil 687 216 Eysenck 87 30

family 657 247 factor-analysis 86 66

personality 477 257 conative-factors 81 32

teach 474 204 personality-test 46 31

knowledge 408 220 latent-dimensions 40 22

ability 372 211 cybernetic-model 39 22

parent 350 166 neuroticism 37 22

therapy 316 146

cognitive 292 198

disorder 265 135

clinic 263 187


32

Već na osnovu frekvencija termina može se prepoznati slika domaće

psihologije. Ona je dominantno zasićena pedagoškim i razvojno-psihološkim

temama (deca, škola, porodica). Druga po zastupljenosti je oblast kliničke

psihologije (pacijent, poremećaj).

U oblasti psihologije ličnosti visokofrekventni termini su oni visoke

opštosti, kao ličnost, motiv, upitnik. Termini srednje opštosti, kao što su

osobine ličnosti, upitnici ličnosti, konativni faktori su značajno niže frekvencije.

Niskofrekventni su i specifični termi iz oblasti ličnosti, od kojih je svega

nekoliko bilo dovoljno visoke učestalosti da bi bili uključeni u analizu

(neuroticizam, autoritarnost, Ajzenk, kibernetski model).

3. 2. Latentna semantička analiza

Scree-test sugeriše četiri moguća rešenja za broj dimenzija: osam (prvi

prelom), šest (drugi prelom), četiri (treći prelom) i tri (četvrti i najveći prelom)

(Grafik 1 u prilogu). Preliminarne analize su pokazale da rešenje sa tri

dimenzije, na koje Scree-test najviše upućuje, ne daje dovoljno dobru osnovu

za kasnije analize, proizvodeći veći broj klastera veoma srodnog sadržaja.

Rešenja sa pet i više dimenzija, sa druge strane, proizvode male klastere

radova specifičnih tema koje su sadržaj ovih dimenzija. Ovi klastreri se,

postavljeni u višedimenzioni prostor, ponašaju kao outlier-i, udaljeni od tema

koje su im, zapravo, srodne. Rešenje sa četiri dimenzije daje

najinterpretabilnije rezultate klaster analize i multidimenzionalnog skaliranja.

Osim toga, psihologija ličnosti, koja je predmet istraživanja, opisana je

četvrtom dimenzijom. Otuda je prihvaćeno rešenje sa četiri dimenzije. Njihove

singularne (svojsvene) vrednosti prikazane su u tebeli 2 u prilogu.

Vrednosti zasićenja na dimenzijama su veoma niske. Najviše vrednosti

zasićenja na dimenzijama termina su na trećoj decimali. Dimenzije radova su

sa nešto višim koeficijentima u odnosu na dimenzije termina, sa najvišim

vrednostima na prvoj i drugoj decimali. U odnosu na dimenzije termina,

dimenzije radova su i sadržajno bolje definisane. Dobijanje nešto jasnije

strukture na uzorku radova u odnosu na strukturu dobijenu na uzorku termina

uočeno je i u nekim ranijim istražiavanjima (Kranakis i Leydesdorff, 1989).

Može se pretpostaviti da su niska zasićenja na dimenzijama posledica

nedovoljne količine teksta u analizi. Sažetak i naslov su moguće premala


33

jedinica konteksta za latentnu semantičku analizu, koja je prilagođena radu na

velikim korpusima teksta (Deerwester i dr., 1990; Landaurer i dr., 1998).

Uprkos niskim zasićenjima dimenzije su relativno interpretabilne.

U tabeli 2 u tekstu data je matrica strukture dimenzija termina, u kojoj

su prikazani koeficijenti veći od 0.001. U tabelama 3-6 u prilogu dati su izvodi

iz matrice strukture radova, u kojima su prikazani naslovi i autori radova sa

zasićenjima većim od 0.01. Skraćeni izvodi iz ovih tabela dati su u tekstu u

tabelama 3-6.

Tabela 2: Matrica strukture dimenzija termina ekstrahovanih latentnom semantičkom analizom

(prikazani samo koeficijenti veći od 0.001)

termin 1 2 3 4

ability .0010 .001 -.001 .002

achieve .0011 .001

adolescent .0012 -.001 .003 .001

adult .001 .001

aggressive .001 -.002

alcohol -.001 .001

anxiety -.001 -.001 -.001

attitude .0010 .001 .001 -.002

authotoritrianism .001 -.001

brain -.001 .001

childhood .001

children .0023 .003 .006

class .001 -.001

clinic -.002 -.001

cognitive -.001

cognitive-functioning -.001

conative-factors -.002

crime .001 -.002

criminal-behavior .001 -.001

crisis .001 -.001

culture .001 -.001

cybernetic-model -.001

delinquent .001 -.001

developmental-disorer .001

diagnose -.001 -.001

disease -.001 -.001

disorder .0015 -.003 -.002 .001

elementary-school .001

emotion .0011 .001

eysenck -.002

factor-analysis -.001

family .0017 -.001 .005 .002

fear -.001

hospital -.001 -.001

impaired-children .001

impaired-person -.001 .001

intelligent -.001

item -.001

juvenile-delinquency .001

knowledge .0010 .001 -.001

language -.001 .002


34

Tabela 2: Mtrica strukture dimenzija termina - nastavak

termin 1 2 3 4

latent-dimensions -.001

learn .0012 .002 -.002

mathematics .001

memory -.001

mental-disorder -.001

mental-health -.001

mental-retardation .001

moral .001 -.002

motive .001 -.001

murder .001 -.001

national-issues .002 -.003

neurology -.001 .001

neuropsychological-ases -.001 .001

neuroticism -.001

parent .0014 .004 .002

patient .0014 -.004 -.004

personality .0014 .001 -.003

personality-test -.001

personality-traits -.002

politics .001 -.002

posttraumatic-stress -.001 -.001 -.002

psychiatry -.002 -.001

psychopathology -.001

psychotherapy -.001

pupil .0018 .003 -.002 -.001

questionnaire .0013 -.001 -.003

regression-analysis -.001

religion .001 -.001

schizophrenia -.001 -.001 .001

school .0021 .003

secondary-school .001

self .001 -.001

self-concept .001

semantic

serbia .001 -.001

social-behavior .001

social-environment .001

social-processes .001

society .001 -.001

sociology .001 -.001

speech .002

sport -.001

stereotype -.001

stress -.001 -.001

suicide -.001 .001 -.001

symptom -.001 -.001 -.001

teach .0013 .003 -.002 -.001

teacher .0016 .003 -.002 -.001

therapy -.002 -.001 .001

value-orientation .001

verbal -.001 .001

violence .001

visual .001

visual-perception .001

war -.001 -.002

word .001

yugoslavia .001 -.002


35

Tabela 3: Skraćeni izvod iz matrice strukture koeficijenata radova na prvoj dimenziji

autor naslov opter

Krstić M. Inteligencija i razvojne psihijatrijske smetnje kod dece i mlađih adolescenata

.09

Arsenović-Pavlović M. i dr.

Strahovi od škole, školska anksioznost, averzivni stavovi i školske fobije

.09

Spirić-Tomić V. Zdravstveno-vaspitni efekti u školskoj sredini .07

Kostić M. Kriminološki značaj bio-psiho-socijalnih promena u detinjstvu i

mladosti .07

Krstić M. Stres i reakcije na stres kod dece i mladih .07

Mirkov S. Navike i tehnike učenja na kraju osnovne škole .06

Lešić A. i dr. Psihopatološko reagovanje kod ortopedskih pacijenata .06

Tabela 4: Skraćeni izvod iz matrice strukture koeficijenata radova na drugoj dimenziji

autor naslov opter

Spirić-Tomić V. Zdravstveno-vaspitni efekti u školskoj sredini .08

Suzić N. Osobine nastavnika i odnos učenika prema nastavi .08

Havelka N. Odnos učenika prema eksperimentalnoj i tradicionalnoj nastavi u srednjoj PTT školi u BG

.07

Ristić A. i dr. Fenomenologija i psihijatrijska osnova psihogenih neepileptičnih

napada -.10

Lešić A. i dr. Psihopatološko reagovanje kod ortopedskih pacijenata -.09

Stanković Ž. i dr.

Konsultativna psihijatrija: prikaz jednogodišnjeg praćenja -.09

Ilić Z. i dr. PTSP kod ratnih zarobljenika -.09

Tabela 5: Skraćeni izvod iz matrice strukture koeficijenata radova na trećoj dimenziji

autor naslov opter

Kostić M. Kriminološki značaj bio-psiho-socijalnih promena u detinjstvu i mladosti

.11

Ninić V. i dr. Porodica i efekti porodićnog života .09

Jugović A. Ugrožena deca: Fenomenologija i dinamika socijalnih problema dece i mladih u Srbiji

.09

Medić S. i dr. Novi model škole za roditelje .09

Ristić A. i dr. Fenomenologija i psihijatrijska osnova psihogenih neepileptičnih napada

-.09

Stemenović J. i dr.

Ispitivanje kognitivnih funkcija osoba obolelih od Parkinsonove bolesti -.07

Bošković K. i dr.

Značaj procene psihološkog reagovanja kod bolesnika sa lumbalnim sindromom

-.07

Tabela 6: Skraćeni izvod iz matrice strukture koeficijenata radova na četvrtoj dimenziji

autor naslovi opter

Golubović S. Diferencijalno-dijagnostičke specifičnosti razvojne govorne apraksije,

dizartrije i fonoloških deficita .09

Golubović S. Procena dizartrija .07

Golubović S. Fonološko procesiranje kod dece sa jezičkim poremećajima i poremećajima čitanja

.07

Popović M. Autoritarnost i nacionalizam u prelaznom društvu -.11

Momirović K. Kraj jednog mita: još jedan dokaz da ne postoji faktor eta -.11

Hošek A. Ličnost lopova -.09

Knežević G. i dr.

Odnos kobernetičkog modela konativnog funkcionisanja i Ajzenkove teorije ličnosti

-.09


36

Prva dimenzija je određena terminima najveće frekvencije, koje su

većinom iz domena pedagoške i dečije (razvojne) psihologije. Sa nešto nižim

zasićenjima određena je i sa nekoliko opštih termina iz kliničke psihologije.

Ovakvo frekvencijsko određenje prve dimenzije već je uočeno u dosadašnjim

primenama latentne semantičke analize (Landaurer i dr., 2004). No osim što

je oblikovana kao posledica osobenosti analize, ova dimenzija govori i o

dominantnoj osobini domaće psihologije: ona je u prvom redu orijentisana na

pedagoške, školske i razvojne teme, i zatim, na kliničke teme. Radovi koji je

najbolje određuju su takođe iz ovih oblasti.

Druga, treća i četvrta dimenzije su bipolarne.

Polovi druge dimenzije određeni su dvema najzastupljenijim oblastima u

domaćoj psihologiji: pedagoškom na pozitivnom i kliničkom na negativnom

polu.

Treća dimenzija opisuje istraživanja patološkog ponašanja, razlikujući

njihovo usmerenje na društvenu ili individualnu patologiju. Na pozitivnom polu

su istraživanja socijalne, u prvom redu porodične problematike, dok su na

negativnom psihološki aspekti individualne, medicinske patologije.

Četvrta dimenzija, na suprotnim polovima, opisuje istraživanja

kognitivnog i konativnog funkcionisanja. Istraživanja kognitivnog prostora su u

prvom redu defektološka i neuropsihološka istraživanja poremećaja

kognitivnog funkcionisanja. Ovo su većinom istraživanja poremećaja na

dečijem uzrastu – otuda i daleko najveće zasićenje dimenzije terminom dete.

Pol istraživanja konativnog prostora je najviše zasićen radovima Konstantina

Momirovića i saradnika. Osim istraživanja strukture ličnosti, na ovom polu

dimenzije nalaze se i istraživanja bliska socijalnim temama, kakva su

istraživanja delinkventnog ponašanja i ličnosti delinkvenata. Visoka zasićenja

imaju i istraživanja osobina ličnosti i socijalnih ponašanja oblikovanih

specifičnim društvenim uslovima, kao što su autoritarnost i nacionalizam.

4. 3. Klaster analiza radova

Hijerarhijsko grupisanje uz Ward-ov metod povezivanja i Chebychev-

ljevu metriku za distance između radova ukazuje na postojanje sedam

klastera u prostoru radova (Grafik 2 u prilogu). Primenom K-means postupka

radovi su razvrstani u ovaj broj klastera. Klasteri se veoma razlikuju po broju

radova koje uključuju. Veličine klastera i broj radova primarno selektovanih da

su iz oblasti ličnosti prikazani su u tabeli 7 u prilogu.


37

Klasteri su interpretirani na osnovu najfrekventnijih termina u klasteru i

radova najbližih centru klastera. Za interpretaciju sadržaja radova korišćeni su

naslov rada, autor, sažetak i ključne reči. Iako je sadržaj klastera donekle

vidljiv već na osnovu inspekcije radova najbližih centru klastera (tabele 8-14 u

prilogu), učestalost javljanja termina u klasterima se pokazala pouzdanijom

osnovom za interpretaciju klastera i boljim pokazateljem sadržaja klastera u

celini. Najfrekventniji termini u klasterima, njihove frekvencije i procenat

dokumenata u kojima javljaju prikazane su u tabeli 7 u tekstu. Prikazani

termini se javljaju u najmanje 5% dokumenata u bar jednom od klastera.

Tabela 7. Frekvencije termina u klasterima i procenat dokumenata u kojima se termin javlja

Termin f 1 d1% f 2 d2% f 3 d3% f 4 d4% f 5 d5% f 6 d6% f 7 d7%

achievement 27 1.6 16 2.9 93 17.5 18 2.5 22 5.8

adolescent 11 1.6 53 14.9

aggression 4 1.6 9 1.9 17 15.6

aggressiveness 26 1.3 41 8.4 9 3.5

anxiety 15 1.0 84 14.6 31 4.5 4 1.5 18 22.2 10 4.5

anxious-depressive-dis 55 6.5 6 4.4

aphasia 70 5.7

attitude 29 2.3 8 3.3 48 10.7 25 6.8 16 8.0 6 2.2

authoritarianism 80 7.4 3 1.5

brain 23 1.6 41 10.2 15 3.6

canonical-analysis 14 2.6 9 8.9

childhood 13 1.3 19 4.1 4 1.3 8 4.4 28 5.5 15 5.4

children 82 6.2 77 9.8 39 4.5 63 15.2 323 51.7 872 84.1

class 27 1.0 62 12.6 3 1.5 14 3.6

cluster-analysis 3 1.2 37 5.2

cognitive-development 4 1.3 18 3.4 19 5.1

cognitive-functioning 35 3.1 14 4.1 7 1.6 14 4.6 21 6.2

conative-factors 66 9.0 15 8.9

crime 81 9.7 12 6.7

criminal-behavior 38 6.1 10 3.5

cybernetic-model 25 5.5 14 8.9

developmental-disorder 8 1.6 34 7.6

diagnostic-categories 85 13.0 8 11.1

disease 15 1.0 65 14.6 6 2.5 6 1.1

educational-process 37 2.9 6 1.3 28 6.8 12 5.5 12 3.3

elementary-school 15 1.5 74 16.7 6 2.5 26 8.3

epilepsy 86 6.9

experimental-method 14 1.0 5 1.2 6 1.9 4 8.9 6 2.2

Eysenck 69 6.5 18 22.2

factor-analysis 38 3.7 32 7.1 6 2.3 10 13.3

family 27 2.6 31 6.1 49 10.7 13 3.0 10 15.6 516 74.6 11 4.0

family relations 15 5.0

father 10 2.3 18 5.0


38

TTabela 7: Frekvncije termina u klasterima i procenat dokumenata - nastavak


former-Yugoslavia 19 5.2 7 11.1

hearing 27 1.1 11 1.1 131 14.1

hospital 15 5.7 6 1.5

identity 63 4.0 62 7.1 23 4.5

impaired-children 47 12.0

intellectual-abilities 35 2.2 23 3.9 50 9.5 3 2.2 4 1.5 13 4.4

intelligence 7 2.0 34 5.7

juvenile-delinquency 21 1.1 26 3.2 29 5.0

knowledge 140 8.7 14 5.3 19 4.5 176 28.5 24 9.5 35 8.3

language 28 2.2 17 4.9 16 2.7 4 1.5 91 14.9

latent-dimensions 17 1.3 17 2.6 6 6.7

learning 19 5.3 6 1.8

mathematics 49 8.0 9 2.5

memory 39 2.2 23 5.3 10 4.4 12 2.9

mental-disorder 37 8.9 4 1.5

mental-health 20 6.5 16 2.3 8 15.6 22 8.0 4 1.1

mental-retardation 13 2.0 65 10.9

moral 42 1.9 99 13.6 10 3.0 11 4.5

motivation 73 3.9 8 2.0 31 4.5 86 11.8 1 2.2 7 3.5 3 1.1

nation 43 6.1

neuropsychological- ass 24 5.3 31 7.3

neuroticism 23 3.6 14 22.2

parent 16 1.5 7 2.0 31 6.8 252 50.8 44 9.8

patient 27 2.5 645 71.5 4 1.3 66 46.7 7 3.0 5 1.5

pedagogy 19 5.7 3 1.5 10 1.5

perception 6 2.4 16 3.2 27 5.3 5 2.5 24 5.1

personality 164 9.8 16 5.3 153 23.6 62 13.7 34 35.6 40 12.9 8 2.5

personality-test 24 5.2 22 33.3

personality-traits 31 2.5 54 10.0 19 4.6 13 17.8 5 2.0

Piaget 17 1.0 5 1.5 24 5.1

politics 120 17.7

posttraumatic-stress-dis 20 5.3 96 77.8

psychiatry 20 1.1 49 13.0 7 1.6 9 13.3 7 1.5

psychosis 23 6.1

psychotherapy 61 3.2 45 12.6 9 2.5 8 1.5

pupil 32 2.6 19 2.9 575 57.8 9 3.0 43 9.4

quality-of-life 38 5.3 5 2.2

refugee 9 1.6 18 2.3 11 8.9 20 4.5

religion 33 1.4 82 7.7 14 3.5

risk-factor 10 3.3 7 8.9 10 3.5

schizophrenia 76 10.2

school 116 7.3 11 2.0 38 7.4 441 59.7 124 22.4 162 25.0

school-children 6 2.0 14 3.4 18 5.1

secondary-school 11 2.3 33 7.2 8 3.5

self 50 3.3 7 2.0 36 6.1 16 3.4 25 8.0

self-concept 30 1.5 45 4.2 26 5.3 36 7.0 4 1.5

Serbia 35 2.4 7 2.9 76 14.8 15 4.2 5 8.9 28 7.5 5 1.5


39

TTabela 7: Frekvncije termina u klasterima i procenat dokumenata - nastavak


social-behavior 33 2.1 16 3.6 8 3.0 23 7.5 21 2.5

social-environment 28 2.6 6 1.6 15 3.9 6 1.9 18 7.5 11 3.3

social-processes 13 1.4 3 1.2 11 2.6 11 2.3 24 7.5 9 2.5

society 80 6.1 11 2.0 69 12.3 11 4.2 45 16.4 13 3.3

speech 15 1.6 22 4.5 8 1.9 111 15.2

stress 58 3.1 75 12.2 22 3.6 18 2.7 39 26.7 17 7.0 3 1.1

suicide 11 2.9 79 6.1 18 8.9 11 3.0

teacher 16 1.3 198 31.9 9 3.0 5 1.5

therapist 27 5.3 5 2.0 4 1.1

therapy 42 3.0 168 31.3 77 13.9 29 5.4

trauma 8 2.0 19 2.3 25 17.8 7 1.5

traumatic-experience 23 22.2

visual-perception 26 1.4 7 2.0 4 1.1 44 5.1

war 13 1.0 9 3.7 115 11.0 10 1.1 55 48.9 7 3.0

Yugoslavia 18 1.7 52 11.6 4 6.7 9 4.0

*f1 - f7 su oznake za frekvencije reči u klasterima; d1% - d7% su oznake za procenat dokumenata u klasterima u kojima se reč javlja

Klasteri nisu u potpunosti jasno i jednoznačno određeni. Generalni i

opšti sadržaj klastera je, ipak, moguće interpretirati.

Prvi klaster uključuje velik broj radova (875) veoma heterogene

tematike. Najbliži centru klastera su radovi sa temama iz edukacije, socijalne

patologije i kognitivnog funkcionisanja. U klasteru je i značajan broj radova iz

oblasti ličnosti (200, što je više od trećine od ukupnog broja do sada

selektovanih). Najveći broj njih se odnosi na konstrukte preuzete iz

humanističke i kliničke psihologije, kao što su self, ego, nesvesno. U klasteru

se nalaze i radovi koji se bave razvojem statističkih metoda, čiji autori su

uglavnom Momirović i saradnici. Sprovedena je detaljnija analiza ovog

klastera.

Drugi je klaster kliničke psihologije, sa radovima koji se bave terapijom

i dijagnostičkim, psihijatrijskim klasifikacijama u centru klastera. Predmet su

im poremećaji različitih vrsta.

U trećem klasteru su objedinjena istraživanja ličnosti i socijalnog

ponašanja i socijalnih procesa. U radovima iz oblasti ličnosti istražuju se

struktura ličnosti i relacije sa spoljnim konstruktima, posebno sa socijalnim

ponašanjem i delinkvencijom. Među njima je znatan broj radova Konstantina

Momirovića i saradnika, te se među terminima relativno visoke učestalosti

nalaze i oni karakteristični za ovu grupu – konativni faktori, kibernetski model

i dr. Osobine ličnosti koje su predmet istraživanja su većinom one socijalno

relevantne, kao što su moralnost, agresivnost i dr. U klasteru je i značajan


40

broj radova koji se bave društveno aktuelnim temama – ratom i posledicama

rata, autoritarnošću i nacionalizmom.

Četvrti klaster uključuje radove iz oblasti obrazovanja sa naglaskom na

nastavni proces i školsko postignuće. Ličnost je zastupljena u kontekstu

istraživanja osobina ličnosti nastavnika i učenika (49 radova od 263 u

klasteru).

U petom klasteru su istraživanja patološkog ponašanja povezanog sa

stresnim, u prvom redu ratnim, iskustvima. Za približno polovinu radova iz

klastera (24) je prethodno određeno da pripada psihologiji ličnosti. U ovim

radovima se mahom istražuju relacije patološkog ponašanja i osobina ličnosti

iz modela kao što su Ajzenkov i kibernetski. U klasteru je i manji broj radova

koji se ne bave direktno ratnim traumama, ali uključuju osobine ličnosti koje

su relevantne za stresni sindrom – anksioznost, depresivnost, agresivnost i

disociranost. U odnosu na klaster 2 (klinička psihologija) ovi radovi su u većoj

meri empirijski i metodološki bliži psihologiji nego psihijatriji i psihoterapiji.

Među terminima relativno visoke frekvencije su, npr., faktorska analiza i

kanonička analiza. U odnosu na klaster 3 (socijalna i ličnost), ovo su

istraživanja patološkog ponašanja. Kao zaseban klaster izoluje ih verovatno i

specifična terminologija tema vezanih za aktuelna društvena zbivanja.

Šesti klaster karakterišu teme razvojne i porodične patologije.

Sedmi klaster okuplja istraživanja kognitivnog razvoja sa naglaskom na

defektologiju i edukaciju dece sa posebnim potrebama. Osim istraživanja

kognitivne disfunksonalnosti u klasteru su i istraživanja disfunkcionalnosti

druge vrste (oštećenja vida, sluha i dr.). Radova iz ličnosti gotovo da i nema.

3. 4. Multidimenzionalno skaliranje

Rešenje sa tri dimenzije, na koje upućuje scree-test (grafik 3 u prilogu)

se pokazalo manje interpretabilnim u odnosu na rešenje sa dve dimenzije.

Dvodimenzionalno rešenje pokazuje i prihvatljivu vrednost greške izraženu

merom standardizovanog stresa, koja iznosi 0.076. Klasteri radova u

dvodimenzionom prostoru prikazani su u grafiku 1 u tekstu.


41

Grafik 1: Klasteri radova predstavljeni u dvodimenzionalnom prostoru postupkom

multidimenzionalnog skaliranja

U centru dijagrama su heterogen klaster (1) i klaster tema iz ličnosti i

socijalne psihologije (3). Najveći broj radova iz ličnosti nalazi se u ova dva

klastera.

Manji klasteri, bliži polovima dimenzija, su oni bliski graničnim

disciplinama (medicini, pedagogiji, defektologiji i neuropsihologiji). Moguće da

je specifična terminologija ovih oblasti ono što ih jasno diskriminiše u odnosu

na teme središnjeg klastera. Sa druge strane, teme središnjeg klastera

moguće dele srodnu terminologiju predstavljenu najfrekventnijim rečima iz

uzorka.

Na pozitivnom polu prve dimenzije nalaze se klasteri istraživanja

psiholoških aspekata medicinske patologije i patoloških posledica aktuelnih

društvenih zbivanja – posttraumatskog stresnog sindroma i dr. Na negativnom

polu su klasteri tema obrazovanja: nastavnog procesa i edukacije dece sa

posebnim potrebama. Dimenzija se hipotetski može odrediti kao klinička

(medicinska) naspram pedagoških istraživanja. Po sadržaju približno odgovara

drugoj dimenziji izolovanoj latentnom semantičkom analizom.

Druga dimenzija razdvaja istraživanja socijalnih fenomena (društvena

patologija, obrazovanje) i istraživanja individualnih fenomena (klinički

2 klinička

5 rat stres

6 razvojna i

porodična

patologija 3 socijalna i

ličnost

4 obrazovanje

7

defektologija

1 heterogen sa

ličnošću

-1.5

-1

-0.5

0

0.5

1

1.5

-2 -1.5 -1 -0.5 0 0.5 1 1.5 2


42

poremećaji i kognitivna disfunkcionalnost). Dimenzija sličnog sadržaja

prepoznata je u istraživanju stukture društvenih i bihejvioralnih nauka

Nederhof-a i Van Wijk-a, (1997).

3. 5. Smer uticaja

Analiza uticajnosti pokazala je izuzetno slabu razmenu citata između

klastera. Sirov broj citata koji klasteri šalju i dobijaju dat je u tabeli 8 u tekstu.

Vrednosti dobijene primenjenim pokazateljem uticajnosti su veoma niske. Radi

lakše interpretacije ove vrednosti su pomnožene sa 100 (tabela 9 u tekstu). U

grafiku 1 u tekstu strelicama su prikazani smerovi uticaja čija je vrednost veća

od 0.10.

Tabela 8: Broj sirovih citata koji klasteri dobijaju i daju drugim klasterima

k1 k2 k3 k4 k5 k6 k7 k1-1 k1-2 k1-3

k1 120 7 42 30 7 16 16

k2 2 14 1 0 1 4 0 0 0 2

k3 27 1 101 12 6 14 0 3 2 23

k4 35 0 3 91 0 18 7 2 0 33

k5 9 3 13 1 6 0 1 0 0 9

k6 7 0 8 1 0 53 1 0 0 7

k7 13 1 3 12 0 2 60 0 0 13

k1-1 0 3 2 2 1 0 8 0 3

k1-2 2 4 1 1 0 1 0 2 1

k1-3 5 35 27 4 15 15 6 2 99

*Smer citiranosti je od klastera iz redova ka klasterima u kolonama. Klasteri k1-1, k1-2 i k1-3

su podklasteri klastera 1 izolovani u drugom redu analize.

Tabela 9: Uticajnost klastera

k1 k2 k3 k4 k5 k6 k7 k1-1 k1-2 k1-3

k1 1.213* 0.019 0.471* 0.258* 0.106* 0.117* 0.098

k2 0.002 0.254* 0.001 0.000 0.009 0.024 0.000 0.000 0.000 0.002

k3 0.234* 0.001 6.029* 0.133* 0.216* 0.248* 0.000 0.042 0.019* 0.202*

k4 0.376* 0.000 0.007 6.578* 0.000 0.272* 0.068 0.033 0.000 0.406*

k5 0.158* 0.081 0.561* 0.008 1.481* 0.000 0.008 0.000 0.000 0.181*

k6 0.024 0.000 0.077 0.002 0.000 4.329* 0.002 0.000 0.000 0.027

k7 0.064 0.001 0.004 0.132* 0.000 0.007 2.757* 0.000 0.000 0.073

k1-1 0.000 0.042 0.033 0.193* 0.011 0.000 2.268* 0.000 0.025

k1-2 0.024 0.038 0.006 0.032 0.000 0.005 0.000 0.084 0.002

k1-3 0.011 0.396* 0.226* 0.034 0.116* 0.098* 0.084 0.007 1.077*

*Smer uticaja je od klastera iz redova ka klasterima u kolonama. Klasteri k1-1, k1-2 i k1-3 su

podklasteri klastera 1 izolovani u drugom redu analize. Zvezdicom su označene vrednosti veće od 0.10.


43

Nešto su više vrednosti autocitata pojedinačnih klastera. One su u

grafiku 1 prikazane kružnim strelicama. Ovo je zapaženo u još nekim

istraživanjima (npr. Doreian, 1985) i u određenoj meri očekivano. Ali uz slabu

razmenu između klastera, uočena autocitiranost indikuje relativnu izolovanost

istraživačkih oblasti.

Potpuno izolovanim pokazuje se klaster kliničke psihologije, koji citate

niti šalje niti ih dobija od drugih klastera, dok defektološki klaster ne prima

citate od drugih klastera ali ih šalje klasteru psihologije obrazovanja. Klaster

razvojne i porodične patologije ne šalje citate, ali ih prima od većeg broja

klastera.

Najveću razmenu sa ostalim klasterima ostvaruje središnji heterogen

klaster. Ovaj klaster zbog svoje veličine ima i najviše uslova za razmenu. No

kako je uticaj veličine umanjen normalizacijom, verovatniji razlog ovome je

heterogenst njegovog sadržaja. Dalja analiza ovog klastera pokazuje veze

njegovih podklastera međusobno i sa drugim klasterima.

Uticajnost klastera u kojima se nalazi veći broj radova iz ličnosti nešto

je veća u odnosu na ostale. Mogu se uočiti recipročne veze tri klastera najviše

zasićenih ličnošću: središnjeg heterogenog klastera, klastera socijalne

psihologije i ličnosti i patološkog klastera aktuelnih socijalnih tema.

Klaster socijalne psihologije i psihologije ličnosti (3) više citata dobija

nego što ih šalje. Osim heterogenog klastera i klastera ratnih tema on citate

dobija i od klastera tema obrazovanja i razvojne i porodične patologije. Ovo su

oblasti za koje se može pretpostaviti da koriste znanja iz psihologije ličnosti.

Recipročna veza klastera rata i stresa (5), sa jedne strane, i klastera

socijalne psihologije i ličnosti (3), sa druge, najvećim delom se može objasniti

njihovim zajedničkim temama socijalne patologije i njenih individualnih

posledica. Ona pokazuje ulogu psihologije ličnosti u istraživanjima aktuelnih

društvenih tema. Iako zasićen patološkim temama, klaster ratnih tema nije

povezan sa kliničkom psihologijom, već sa temama ličnosti. Osim toga, i

metodologija istraživanja u ovom klasteru bliža je metodologiji psihologije

individualnih razlika nego kliničkom pristupu.


44

3. 6. Analiza klastera 1

Klaster 1, koji sadrži velik broj radova veoma heterogenog sadržaja,

detaljnije je analiziran, postupkom analognim onom koji je primenjen na

celokupnom uzorku radova. Primenjen je postupak latentne semantičke

analize i u prostoru izolovanih dimenzija sproveden je postupak klaster

analize. Klaster analiza je sprovedena postupkom K-means grupisanja uz broj

klastera određen na osnovu rezultata hijerarhijskog grupisanja, uz Ward-ov

metod povezivanja i Chebychev-ljevu metriku za distance između radova.

Distance između aritmetičkih sredina klastera na dimenzijama predstavljene

su u dvodimenzionalnom prostoru postupkom multidimenzionalnog skaliranja.

Izračunati su pokazatelji uticajnosti za dobijene podklastere međusobno i u

odnosu na klastere izolovane u prvom redu analize.

3. 6. 1. Latentna semantička analiza primenjena nad radovima iz

klastera 1

Frekvencije reči i broj javljanja u dokumentima reči uključenih u

latentnu semantičku analizu dati su u tabeli 15 u prilogu. Na osnovu Scree-

testa u analizi su zadržane tri dimenzije (Grafik 4 u prilogu). Njihove

singularne vrednosti prikazane su u tabeli 16 u prilogu. U tabeli 10 u tekstu

prikazana je matrica strukture dimenzija termina sa koeficijentima većim od

0.002. U tabelama 17-19 u prilogu prikazani su izvodi iz matrica struktura

radova sa najvećim zasićenjima ne dimenzijama. U tabelama 11-13 u tekstu

prikazani su skraćeni izvodi iz ovih tabela.

Prva dimenzija, kao i u analizi na celokupnom uzorku, određena je

terminima najviše frekvencije. Radovi sa najvećim zasićenjima imaju za

predmet istraživanje inteligencije i školskog postignuća.

Druga i treća dimenzija su bipolarne.

Na pozitivnom polu druge dimenzije su istraživanja inteligencije i

kognitivnih procesa. Negativan pol objedinjuje različita istraživanja kojima je

zajednička usmerenost na motivaciju, bilo da su im predmet konstrukti iz

dinamske psihologije ili motivacija za postignućem u sportu i različitim

oblicima socijalnog ponašanja. Dimenzija bi se mogla odrediti kao kognitivno -

motivaciono.


45

Treća dimenzija je na pozitivnom polu opisana psihoanalitičkim

radovima i konstruktima. Visoka zasićenja na negativnom polu imaju

istraživanja stavova različite vrste (u obrazovanju, sportu i dr.). Veoma

hipotetički dimenzija bi se mogla odrediti kao nesvesno- svesno.

Tabela 10: Matrica strukture dimenzija reči iz radova iz klastera 1 ekstrahovanih latentnom

semantičkom analizom (prikazani samo koeficijenti veći od 0.002)

reč 1 2 3

ability .003 .002 -.002

achievement .003

adolescent .003 -.002 -.003

aggressive .002 -.002

attention .002 .002

attitude .003 -.002 -.004

children .003 -.003 -.003

clinic .002 .002

cognitive .004 .005 .002

cognitive-functioning .002 .002

criminal .002

culture .002 -.002

disease -.002

disorder .002

educational-process -.002

ego -.002 .007

elementary-school -.002

Freud -.002 .006

intellectual-abiliti .002 .003

intelligence-test .002

intelligent .006 .019 .002

item -.002

juvenile-delinquency -.002

knowledge .004 -.004

mathematics -.002

memory .004 .002

moral .002 .002

motive .004 -.004 .002

Personality .007 -.003 .007

Personality-traits .002

physical-education .002 -.004

Psychiatry -.002

psychoanalysis -.002 .007

psychomotor-abilities -.002

psychopathology -.002 .003

psychotherapy .002 -.004 .010

questionnaire .004 -.002

reaction-time .004

school .005 -.004 -.010

self .002 -.002 .004

self-concept .002 .002

sexual-behavior .002 -.002 -.002

social-behavior .002

society .002 -.002

sport .002 -.003 -.006

teacher .002 -.004

therapist .003

therapy -.002 .005

verbal .002

yugoslavia -.002


46

Tabela 11: Izvod iz matrice strukture koeficijenata radova iz klastera 1 na prvoj dimenziji

autor naslov koef

Stojiljković S. Odnosi inteligencije i osobina ličnosti 0.140

Kolarević D. Odnos inteligencije i ličnosti u situaciji profesionalne selekcije 0.108

Glumbić N. Obrazovni potencijali učenika sa poremećajima ponašanja 0.105

Stankov L. Modeli i paradigme u istraživanju inteligencije 0.103

Gašić-Pavišić S. Pozitivno i negativno socijalno ponašanje dece predškolskog uzrasta 0.101

Knežević G. Poremećaji ponašanja i kognitivne sposobnosti dece predpubertetskog uzrasta

0.099

Tabela 12: Izvod iz matrice strukture koeficijenata radova iz klastera 1 na drugoj dimenziji

autor naslov koef

Miočinović Lj. Inteligencija i moralni razvoj 0.197

Minić I. Zadatak memorijske pretrage i individualne razlike 0.192

Stankov L. Modeli i paradigme u istraživanju inteligencije 0.189

Eysenck H. J. Da li je pojam inteligencije koristan ili beskoristan 0.189

Vukosavljević- -Gvozden T.

Pojam empatije u self psihologiji Hajnca Kohuta -0.065

Jerotić V. Ja-psihologija i religija -0.072

Beriša N. Prikaz iskustava u nedirektivnom tretmanu maloletnih delinkvenata -0.075

Kondić-Beloš K. Od psihoanalitičkog determinizma ka slobodi -0.110

Tabela 13: Izvod iz matrice strukture koeficijenata radova iz klastera 1 na trećoj dimenziji

autor naslov koef

Kondić-Beloš K. Od psihoanalitičkog determinizma ka slobodi 0.293

Jerotić V. Ja-psihologija i religija 0.223

Jerotić V. Etički izazovi u individualnoj psihoterapiji analitički orijentisanoj 0.153

Popović M. Snovi i psihologija Ja 0.142

Nikić-Matović D. Idealna i realna škola u očima adolescenata ili: Mišljenje učenika o ciljevima obrazovanja

-0.108

Savović B. Stavovi učenika prema disciplinskim problemima u osnovnoj i srednjoj školi

-0.113

Radisavljević S. Stavovi učenika prema fizičkom vaspitanju -0.117

Radović M. Sportska aktivnost u funkciji prevencije maloletničke delinkvencije -0.119

3. 6. 2. Klaster analiza i multidimenzionalno skaliranje primenjeni nad

radovima iz klastera 1

Na osnovu hijerarhijskog grupisanja (Grafik 5 u prilogu) i inspekcije

sadržaja klastera prihvaćeno je rešenja sa tri klastera. Veličine klastera i broj

radova iz ličnosti dati su tabeli 20 u prilogu. U tabelama 21-23 u prilogu

prikazani su i radovi najbliži centrima klastera. Najfrekventnije reči u

klasterima prikazane su u tabeli 14 u tekstu.


47

Kao rezultat analize iz središnjeg velikog klastera izdvajaju se dva

manja (Grafik 2 u tekstu).

Grafik 2: Podklasteri radova unutar klastera 1 predstavljeni u

dvodimenzionalnom prostoru postupkom multidimenzionalnog skaliranja

3

heterogen -

znanje i

postignuće

1

inteligencija2 ličnost

"meka"

-1

-0.8

-0.6

-0.4

-0.2

0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

-1.5 -1 -0.5 0 0.5 1 1.5

Prvi od njih je klaster radova istraživanja inteligencije. Radovi iz ličnosti

u njemu istražuju relacije osobina ličnosti i inteligencije.

Drugi je klaster dinamske psihologije ličnosti i psihoterapije. Među

terminima sa relativno visokom učestalošću se nalaze psihodinamski

konstrukti (ego, self i dr.). Klasteru su pridruženi i radovi čija su orijentacija

konstruktivizam, fenomenologija i egzistencijalizam.

Treći klaster ostaje sa velikim brojem radova i veoma heterogen. Jedan

značajan sadržaj klastera se ipak može uočiti. To je interesovanje za razmenu

informacija i sticanje znanja. U ovom klasteru su i statistički i metodološki

radovi, kao i scijentometrijski radovi koji se bave naučnim učinkom i oblastima

psiholoških istraživanja. Radovi iz oblasti ličnosti u ovom klasteru većinom se

bave relacijama osobina ličnosti i postignuća.


48

Tabela 14. Frekvencije reči u podklasterima klastera 1 i procenat dokumenata

iz podklastera u kojima se reč javlja. Prikazane su reči koje se javljaju u više od 5%

dokumenata.

Termin fr 1-1 d1-1% fr 1-2 d1-2% fr 1-3 d1-3%

children 80 6.8

cognitive-functioning 9 16.3 4 2.9 22 2.4

Ego 20 10.1

Eysenck 9 9.3

factor-analysis 3 7.0 35 3.8

Freud 23 17.4

identity 17 10.1 46 3.7

individual-differences 5 7.0

intellectual-abilities 14 16.3 21 1.6

intelligence-test 7 14.0

knowledge 6 9.3 133 9.3

memory 17 18.6 22 1.4

motivation 14 5.8 59 3.9

parallel-processing 3 7.0

parent 4 5.8 12 1.2

patient 1 2.3 5 7.3 21 2.1

personality 11 14.0 54 75.4 99 7.6

philosophy 6 5.8 14 1.4

psychoanalitical-theory 4 5.8

psychoanalysis 33 26.1

psychomotor-abilities 10 11.6 22 1.3

psychopathology 6 7.3

psychotherapy 57 34.8

reaction-time 9 11.6

school 4 7.0 112 8.0

self 28 17.4 21 2.1

self-concept 10 10.1

serial-processing 3 7.0

society 77 6.5

theoretical-model 6 7.3 9 1.0

therapy 23 17.4 19 1.8

treatment 18 17.4 55 5.4

unconscious 11 13.0

*f1 - f3 su oznake za frekvencije reči u podklasterima klastera 1; d1-1% - d1-3% su oznake za

procenat dokumenata u podklasterima klastera 1 u kojima se reč javlja


49

3. 6. 3. Smer uticaja podklastera iz klastera 1

Međusobna citiranost tri izolovana podklastera je minimalna (Tabele 8 i

9 u tekstu). Sa drugim klasterima iz prvog reda analize nešto više veze ima

jedino veliki heterogen klaster. Ove veze približno odgovaraju vezama

heterogenog klastera iz prvog reda analize. Dobijen je i relativno visok uticaj

klastera inteligencije na klaster tema rata i stresa, koji je međutim, posledica

svega dva citirana rada. Ovo upućuje da primenjena mera uticajnosti nije

dovoljno pouzdana kada su u pitanju eksteremno male veličine oba klastera,

što je ovde slučaj. Kod klastera sa manje od pedeset radova ona pokazuje

veze relativno visoke u odnosu na ostale, koje se, zapravo, zasnivaju na svega

nekoliko razmenjenih citata.


50

4. DISKUSIJA

Mapa domaće psihologije konstruisana u ovom istraživanju pokazuje

položaj psihologije ličnosti koji se ponajpre može opisati kao centralan. Najveći

broj radova iz oblasti ličnosti nalazi se u centru dijagrama, unutar dva

klastera. To su središnji heterogeni klaster (1), gde su većinom teme

dinamske orijentacije, i klaster u kome su bazična istraživanja strukture

ličnosti udružena sa temama iz socijalne psihologije (3). Ovaj rezultat

odgovara rezultatima ranijih istraživanja strukture domaće psihologije, koja su

pokazala centralni položaj psihologije ličnosti na mapama konstruisanim na

osnovu kocitatne analize (Milin, 2000) i koincidencije ključnih reči (Jevremov i

Pajić, 2007). On odgovara i ranijem rezultatu o značajnoj poziciji psihologije

ličnosti u domaćoj psihologiji uočenoj na osnovu visoke citiranosti autora iz

ove oblasti (Šipka, 1995 i 1996; Tomašević, 2000).

Dva klastera u kojima se nalazi najveći broj radova iz ličnosti se nalaze

na mestu preseka dve dimenzije istraživačkih tema u domaćoj psihologiji. Prva

od njih razlikuje istraživanja pedagoško-razvojnih tema od kliničkih

(patoloških) istraživanja. Druga razdvaja istraživanja individualne i socijalne

patologije.

Teme iz ličnosti su locirane u većem broju klastera, što govori o njihovoj

povezanosti sa drugim oblastima. Rezultati pokazuju da je bliskost psihologije

ličnosti najveća sa socijalnom psihologijom, sa kojom deli zajednički klaster.

Povezanost ove dve oblasti uočena je i u ranijim istraživanjima (Doreian,

1985). Ona je izraz srodnosti njihovih problema istraživanja (Morf, 2002), i

štaviše, smatra se obećavajućim faktorom budućeg razvoja obe discipline

(Swann i Seyle, 2005). U domaćoj psihologiji, međutim, ovaj odnos ima

specifičan oblik, i ispoljava se u određenim problemima istraživanja. Socijalne

teme u kojima je doprinos ličnosti najveći su kriminalno i delinkventno

ponašanje – što je interesovanje produktivne, vodeće istraživačke grupe u

psihologiji ličnosti kod nas (Šipka, 2005b). Pored toga, zajednički sadržaj

psihologije ličnosti i socijalne psihologije oblikovan je u velikoj meri i

društvenim prilikama. Naime, doprinos psihologije ličnosti pokazao se

značajnim u istraživanjima socijalnog ponašanja relevantnog za aktuelna

društvena zbivanja, kao što su autoritarnost i nacionalizam. Odnos psihologije

ličnosti i socijalne psihologije, međutim, u domaćoj psihologiji se nije ispoljio


51

kroz socijalno-kognitivni pristup u psihologiji ličnosti, koji u prostoru

međunarodnih radova zauzima značajno mesto (Jevremov i dr., 2007).

Sadržaji psihologije ličnosti su zastupljeni i u klasteru društveno-

aktuelnih tema stresa i ratnog iskustva (5). Naznaka ove orijentacije

psihologije ličnosti na individualnu patologiju povezanu sa društvenim

dešavanjima u periodu društvene krize uočena je i u radu Milina (1999). Ovo

je ujedno i najvidljivija relacija domaće psihologije ličnosti sa kliničkom

psihologijom. Istraživanja kliničkih, psihijatrijskih poremećaja pokazala su se

minimalno zasićena psihologijom ličnosti.

Konačno, doprinos psihologije ličnosti postoji i u istraživanjima osobina

ličnosti aktera nastavnog procesa (4). Zastupljena je i u istraživanjima

predviđanja postignuća u različitim oblastima, ponajviše u školstvu i sportu,

lociranih u velikom heterogenom podklasteru (1-3).

Primenjeni pokazatelj uticajnosti, zasnovan na razmeni citata, pokazao

se manje pouzdanim kada su u pitanju veoma mali klasteri. Iako uključuje

normalizaciju u odnosu na veličine klastera, u ovim slučajevima jačinu uticaja

precenjuje u odnosu na druge. U ostalim slučajevima pokazuje veze koje su

relativno smislene i interpretabilne. On otkriva relativno slabu razmenu znanja

u oblasti čitavog prostora domaće psihologije. Mali broj citata između klastera

i nešto veći broj autocitata unutar klastera govori o samodovoljnosti i

izolovanosti pojedinačnih istraživačkih oblasti.

Kad su u pitanju klasteri najviše zasićeni radovima iz psihologije ličnosti

ove veze su nešto jače. Međutim, smer ovih veza nije recipročan. Klasteri sa

temama iz psihologije ličnosti više citata dobijaju nego što ih šalju, odnosno,

znanja iz psihologije ličnosti više koriste drugim oblastima nego što se drugim

oblastima obogaćuju. Inspekcijom prirode ove razmene može se uočiti uloga

psihologije ličnosti u domaćoj psihologiji. Za nju se teško može reći da ima

integrativnu funkciju u odnosu na ostale psihološke discipline, kakvu pojedini

teoretičari pretpostavljaju da bi psihologija ličnosti trebalo da ima (Funder,

2001; Kaprara i Ćervone, 2003; Morf, 2003; Little, 2005). Uloga koju

psihologija ličnosti ima u ostalom delu domaće psihologije je u prvom redu

primena merenja osobina ličnosti u cilju istraživanja njihovih relacija sa

drugim varijablama i spoljnim konstruktima. Ova primena je najzastupljenija u

istraživanjima socijalno-patoloških i razvojno-pedagoških tema.

U ovom istraživanju potvrđen je nalaz da neki od pravaca u psihologiji

ličnosti kod nas nisu dovoljno razvijeni (Jevremov i dr., 2007). Ovo se može

dovesti u vezu sa uočenim slabim komunikacijskim vezama između oblasti.


52

Naime, oblasti koje nedostaju su upravo one koje podrazumevaju razmenu sa

drugim disciplinama. To su, pored socijalno-kognitivnog pravca, istraživanja

bioloških osnova ličnosti i bihejvioralna genetika (Jevremov i dr., 2007).

Takođe, područje dobijene mape u kom je psihologija ličnosti najmanje

zastupljena je ono gde su locirane teme granične sa drugim naukama –

psihijatrijom (klinička psihologija) i defektologijom. Otuda se može zaključiti

da je jedan od bitnih uzroka manjkavosti domaće psihologije ličnosti njena

izolovanost u odnosu na pojedine pravace i potencijalno plodne razmene

znanja.

Deo psihologije ličnosti za koji se može pretpostaviti najveća

uključenost u domaću psihologiju u celini, i koji je prisutan u radovima različite

tematike, je dinamska i humanistička psihologija ličnosti. Radovi ove tematike

locirani su u centralnom heterogenom klasteru, i tek se u drugom redu analize

deo njih izdvaja u zaseban klaster. Ovo verovatno reflektuje široku upotrebu

dinamske terminologije u jeziku psihologije. Ona nije prisutna samo u

radovima uže dinamske orijentacije, već i u radovima širokog spektra različitih

tema.

Merni deo psihologije ličnosti - istraživanje individualnih razlika i

strukture ličnosti – jasnije je omeđan. Iako se ne izdvaja u potpunosti u

zaseban klaster, oblasti psihologije u kojima je najviše zastupljen jasnije su

određene – to su u prvom redu istraživanja socijalne patologije, i zatim,

predviđanje postignuća u različitim oblastima. Izuzetak su radovi usmereni na

razvoj statističkih postupaka, koji su većinom sprovedeni nad varijablama

ličnosti. Oni se ne izdvajaju u zaseban klaster već ostaju uključeni u središnji

heterogen klaster i u drugom redu analize.

Uzorak radova nad kojim je istraživanje sprovedeno je obuhvatniji u

odnosu na uzorke radova nad kojima su sprovedene ranije kocitatne analize

domaće psihologije (Milin, 1999 i 2000). Osim šireg vremenskog perioda, ovim

istraživanjem su obuhvaćeni i radovi iz časopisa koji nisu isključivo psihološki,

čime je obezbeđena bolja pokrivenost prostora domaće psihologije.

Kako su dobijene na različitim uzorcima, poređenje mape dobijene u

ovom istraživanju sa mapama dobijenim kocitatnom analizom u ranijim

istraživanjima (Milin, 1999 i 2000) moguće je samo uslovno, jer dobijene

razlike ne moraju biti posledica samo razlika u metodi. Osnovne razlike će ipak

biti istaknute.

U odnosu na klastere dobijene u istraživanjima domaće psihologije u

kojima je primenjena kocitatna analiza (Milin, 1999 i 2000), klasteri


53

istraživačkih tema izolovani u ovoj analizi su lošije definisani. Uočava se da su

nekom klasteru pridruženi i poneki radovi "druge vrste", druge orijentacije, ali

koji sa ostalim radovima iz klastera dele srodnu terminologiju. Moguće da je

ovo delom osobenost analize zasnovane na rečima. I u drugim analizama je

uočeno da kocitatna analiza daje distinktnije klastere i veću diferencijaciju u

odnosu na co-word analizu (Cahlik, 2000; Marshakova-Shaikevich, 2005). I

klasteri izolovani u analizi domaće psihologije na osnovu koincidencije ključnih

reči u radovima su se pokazali relativno loše definisanim (Jevremov i Pajić,

2007).

Osnovni uzrok ovom je nestandardizovanost i fluidnost jezika psihologije

(Jevremov i Pajić, 2007). U ovom radu, međutim, sličnost između termina

procenjivana je na osnovu sličnosti konteksta u kom se reči javljaju i njihovih

indirektnih relacija, te bi ovaj efekat trebalo da je umanjen. I pored toga,

klasteri su zadržali veoma velik stepen nejasnoće. Isto važi i za dimenzije

izolovane latentnom semantičkom analizom koje su, iako interpretabilne,

definisane veoma niskim opterećenjima. Mogući razlog ovom je da je korišćen

kontekst bio suviše mali za latentnu semantičku analizu, prilagođenu

analizama na velikim korpusima teksta. Analiza sprovedena na punom tekstu

radova, a ne samo na apstraktima i naslovima, verovatno bi umanjila

verovatnoću "slučajnog" udruživanja i dala jasniju, distinktniju sliku.

Osim razlike u jasnoći dobijenih slika, mapa dobijena u ovom

istraživanju i sadržajno se razlikuje u odnosu na mape dobijene kocitatnom

analizom (Milin, 1999 i 2000). Na njoj su relativno loše diferencirani pristupi

koji su metodološki različiti. Dok se na mapama zasnovanim na kocitatnoj

analizi obično izoluje metodološka dimenzija (Milin, 2000; Jevremov i dr.,

2007), ovde to nije slučaj. Radovi se udružuju po srodnoj terminologiji i

sličnom kontekstu, pri čemu ti radovi mogu biti različitog metodološkog

pristupa. Analiza kao da se nije pokazala dovoljno jake "rezolucije" da izoluje

teme koje dele srodne probleme i terminologiju, ali su drugačijeg

metodološkog pristupa. Tako neke od oblasti izolovane kocitatnim analizama

domaće psihologije u zasebni klaster, ovde nisu izolovane. Takva je oblast

eksperimentalne psihologije, i, posebno, eksperimentalne psiholingvistike, koja

je u ovom istraživanju locirana u središnjem heterogenom klasteru, zajedno sa

temama različite sadržine, između ostalog temama usvajanja i razvoja jezika.

Ovo je uočeno i u analizi zasnovanoj na koincidenciji ključnih reči (Jevremov i

Pajić, 2007).


54

Još jedna specifičnost strukture mape dobijene u ovom istraživanju je

veliki heterogen klaster lociran u njenom središtu. On se reprodukovao u svim

probnim analizama, nezavisno od broja zadržanih dimenzija i opštosti reči

uključenih u uzorak. Može se pretpostaviti da je on okupio radove nedovoljno

specifične terminologije da bi ih analiza izolovala kao zasebne klastere. Ovo se

može tumačiti kao slabost analize da diferencira različite teme. Moglo bi se

pretpostaviti da izvor ove slabosti leži u prirodi dimenzija izolovanih latentnom

semantičkom analizom, u prostoru kojih je analiza sprovedena. Moguće je da

sukcesija opštosti i zasićenost prve dimenzije najfrekventnijim terminima,

efikasni u izdvajanju informacija, u postupku opisa strukture nauke proizvode

nedovoljnu diferenciranost specifičnih tema.

Međutim, naznaka slične slabije diferencijacije radova može se uočiti i u

kocitatnom prostoru domaćih radova (Milin, 2000), gde su izolovana dva

velika središnja klastera veoma heterogenog sadržaja, u kojima su tek u

drugom redu analize izdvojeni sadržaji iz razvojne i psihologije obrazovanja,

ličnosti i kliničke psihologije. Ovo bi moglo ukazivati na još jednu specifičnost

domaće psihologije, koja je primenjenom tehnikom mapiranja samo još jače

ispoljena. Moguće je da je jedan deo naučnog prostora domaće psihologije

realno veoma slabo diferenciran, kako po korišćenoj terminologiji, tako i po

radovima kojima citate daje. Ova neizdiferenciranost prostora istraživanja

teško da može da se pripiše snažnoj razmeni znanja između oblasti. Mali broj

razmenjenih citata upućuje da je ona pre posledica neodređenosti i difuznosti

područja istraživanja velikog dela prostora domaće psihologije. Ako se uzme u

obzir relativno slaba povezanost između oblasti uopšte, dobijena slika domaću

psihologiju prikazuje kao disciplinu sa relativno nejasno tematski

diferenciranim oblastima, koje karakteriše veoma slaba i nesistematska

međusobna razmena znanja i rezultata istraživanja.


55

5. ZAKLJUČAK

Primenjeni metod istraživanja ponudio je odgovore na postavljena

pitanja o položaju psihologije ličnosti u domaćoj psihološkoj nauci. Rezultati

pokazuju da teme iz ličnosti zauzimaju centralni položaj na mapi domaće

psihologije, da se ne izdvajaju kao zasebna oblast i da dele istraživačke teme

sa drugim disciplinama. Potvrđene su osnovne orijentacije domaće psihologije

ličnosti na istraživanje strukture ličnosti i dinamsku psihologiju, uočene u

ranijim istraživanjima (Šipka, 1995 i 1996; Milin, 2000; Tomašević, 2000;

Jevremov i dr., 2007). Pored toga, ovim istraživanjem su bliže prikazani

sadržaji osnovnih istraživačkih tema domaće psihologije ličnosti. Među njima

dominiraju istraživanja socijalne patologije i kriminalnog ponašanja, sa jedne

strane, i istraživanja osobina i ponašanja relevantnih za aktuelna društvena

dešavanja, sa druge. One su izraz relacija domaće psihologije ličnosti sa

drugim disciplinama, u prvom redu sa socijalnom psihologijom. Druga po snazi

je relacija sa pedagoškom i razvojnom psihologijom, koja ima vid primene

merenja osobina ličnosti u oblasti školstva i postignuća.

Osim što je omogućilo uvid u položaj psihologije ličnosti u domaćoj

psihologiji, istraživanje je pokazalo i neke od karakteristika domaće psihologije

u celini. Uočena je relativna izolovanost i slaba međusobna razmena znanja

između pojedinih istraživačkih oblasti. Psihologija ličnosti, za koju je pokazano

da ostvaruje nešto veću razmenu sa ostalim disciplinama, prepoznata je kao

potencijalni faktor razvoja i integracije domaće psihologije u celini. Međutim,

da bi se ova njena funkcija ostvarila, ona sama bi trebalo da se razvija u

smeru ojačanja svojih relacija sa drugim, u prvom redu graničnim i novim

psihološkim disciplinama.

Iako je obezbedila odgovore na postavljena istraživačka pitanja,

primenjena metodologija je pokazala i izvesne nedostatke. Neki od njih su već

uočeni u ranijim analizama zasnovanim na rečima (Jevremov i Pajić, 2007) i

ogledaju se u lošijoj definisanosti klastera u odnosu na kocitatnu analizu i

slabijoj metodološkoj diferencijaciji oblasti.

Latentna semantička analiza, primenjena po prvi put u istraživanju

strukture domaće psihologije, pokazala je nešto slabiju sposobnost da

diferencira jedan znatan deo domaće psihologije. Pretpostavljeno je da bi se

osetljivost ove analize mogla povećati korišćenjem veće količine teksta u

kontekstu i njenim prilagođavanjem sicijentometrijskim problemima koje bi


56

uključivalo, na primer, rotaciju dimenzija. Moglo bi se očekivati da bi na taj

način prednosti ove analize, koje se sastoje u prepoznavanju semantičke

bliskosti reči, postigle veći efekat.

Primenjeni pokazatelj uticajnosti, osmišljen za ovo istraživanje, pokazao

se korisnom merom koja je dala relativno interpretabilne rezultate, posebno

kada su u pitanju klasteri srednje veličine. No njegova osetljivost bi se takođe

mogla povećati uzimanjem u obzir, pored broja citiranih i citirajućih radova, i

broja citata.

Uzorak radova korišćen u ovom istraživanju je obuhvatniji i bolje

pokriva prostor domaće psihologije u odnosu na ranija istraživanja zasnovana

na kocitatnoj analizi. No ovaj prostor je predstavljen isključivo radovima iz

časopisa. Zbornici radova, saopštenja sa skupova, monografije i knjige

uzorkom nisu obuhvaćeni. Moguće je da bi uključivanje ovih publikacija u

analizu rezultovalo drugačijom slikom domaće psihologije i položajem

psihologije ličnosti u njoj.


57

6. PRILOZI

Dijagram 1: Strategijski dijagram za oblast psihologije rada iz istraživanja Le Marca i sar.

(1991)

Dijagram 2: Kriva životnog ciklusa teme psihologije rada iz istraživanja Le Marca i sar. (1991)


58

Tabela 1: Frekvencije i broj dokumenata u kojima se javljaju termini iz uzorka


dokumenata

children 1456 469

school 892 363

pupil 687 216

family 657 247

personality 477 257

teach 474 204

knowledge 408 220

ability 372 211

parent 350 166

therapy 316 146

cognitive 292 198

disorder 265 135

clinic 263 187

stress 232 104

society 229 149

teacher 228 105

motivation 209 95

war 209 83

attention 199 166

achievement 176 90

Serbia 171 108

symptom 165 102

anxiety 162 83

moral 162 76

intelligent 161 65

language 156 82

speech 156 72

questionnaire 143 95

self-concept 141 58

self 134 78

attitude 132 101

religion 129 43

intellectual-abilities 128 72

verbal 123 82

psychotherapy 123 68

personality-traits 122 77

elementary-school 121 85

item 121 57

politics 120 55

alcohol 120 45

impaired-person 116 67

posttraumatic-stress-disorder 116 48

patient 112 62

suicide 107 31

class 106 55

diagnose 101 73


59

Tabela 1: Frekvencije termina - nastavak


dokumenata

social-behavior 101 59

delinquent 99 54

educational-process 95 67

murder 94 27

emotions 93 51

crime 93 33

psychiatry 92 56

disease 92 53

cognitive-functioning 91 71

crisis 89 57

culture 88 56

childhood 87 53

Eysenck 87 30

factor-analysis 86 66

social-environment 84 68

adult 84 58

memory 84 42

yugoslavia 83 62

authoritarianism 83 26

body 82 60

visual-perception 81 34

conative-factors 81 32

sociology 80 75

fear 79 51

brain 79 49

violence 79 34

visual 78 46

mental-retardation 78 35

aggressiveness 76 44

juvenile-delinquency 76 30

schizophrenia 76 25

national-issues 74 30

social-processes 71 51

mental-health 70 49

stimuli 65 32

adolescent 64 35

art 64 31

semantic 62 37

psychoanalysis 61 32

stereotype 60 32

sexual-behavior 59 26

value-orientation 59 24

mathematics 58 28

refugee 58 24

physical-education 57 37

psychologist 55 45


60

Tabela 1: Frekvencije termina - nastavak


dokumenata

neuropsychological-assessment 55 33

neurology 53 40

secondary-school 52 33

word 49 26

criminal-behavior 48 26

impaired-children 47 33

battery 46 35

personality-test 46 31

Piaget 46 27

sport 46 23

developmental-disorder 42 25

psychopathology 41 30

cognitive-development 41 27

mental-disorder 41 25

latent-dimensions 40 22

genetics 39 30

philosophy 39 28

cybernetic-model 39 22

learn 38 30

school-children 38 29

neuroticism 37 22

regression-analysis 35 28

hospital 35 28

experimental-method 35 27

theoretical-model 34 26

Tabela 2: Singularne vrednosti komponenti ekstrakovanih latentnom semantičkom analizom

komponenta 1 2 3 4 5

singularna vrednost 130.54 102.06 83.05 77.66 74.64


61

Grafik 1: Grafik singularnih vrednosti komponenti ekstrahovanih latentnom semantičkom

analizom (Scree-test)

Singular values

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26

Component

2.5

3.0

3.5

4.0

4.5

5.0

5.5

6.0

6.5

7.0

7.5

8.0

8.5

Sin

gula

r valu

e %

expla

ined


62

Tabela 3: Izvod iz matrice strukture koeficijenata radova na prvoj dimenziji

autor naslov koefic

Krstić Miroslav Ž. Inteligencija i razvojne psihijatrijske smetnje kod dece i mlađih adolescenata -studija praćenja

0.094

Arsenović-Pavlović Marina, Vuković Mile, Radovanović Vesna

Strahovi od škole, školska anksioznost, averzivni stavovi i školske fobije kao smetnje i poremećaji u razvoju

0.087

Spirić-Tomić Vesna L. Zdravstveno-vaspitni efekti u školskoj sredini 0.074

Kostić Miomira Kriminološki značaj bio-psiho-socijalnih promena u detinjstvu i mladosti

0.067

Krstić Miroslav Ž. Stres i reakcije na stres kod dece i mladih 0.065

Mirkov Snežana I. Navike i tehnike učenja na kraju osnovne škole 0.063

Lešić Aleksandar, Opalić

Petar Psihopatološko reagovanje kod ortopedskih pacijenata 0.062

Berger Dušica Kvalitativna analiza NBR Bine-Simonove skale transakciona analiza kao teorijski okvir za dijagnostiku, predikciju dečijeg uspeha i adaptacije na školu

0.062

Brković Aleksa D., Petrović-Bjekić Dragana, Zlatić Lidija

Motivacija učenika za nastavne predmete 0.061

Mirkov Snežana I., Opačić

Goran Đ.

Doprinos različitih faktora u ostvarivanju veza između navika i

tehnika učenja i školskog postignuća učenika 0.059

Ivanovska J., Trajkovski V., Ajdinski G., Lukić D.

Neke karakteristike adolescenata sa autizmom 0.056

Tabela 4: Izvod iz matrice strukture koeficijenata radova na drugoj dimenziji

autor naslov koefic

Spirić-Tomić Vesna L. Zdravstveno-vaspitni efekti u školskoj sredini 0.084

Suzić Nenad Osobine nastavnika i odnos učenika prema nastavi 0.075

Havelka Nenad N. Odnos učenika prema eksperimentalnoj i tradicionalnoj nastavi u

Srednjoj tehničkoj PTT školi u Beogradu 0.070

Šefer Jasmina P. Evaluacija efekata učenja naučno-istraživačkih postupaka kroz grupni rad u nastavi

0.070

Havelka Nenad N. Pitanje odnosa autonomije nastavnika i autonomije učenika 0.067


63

Tabela 4: Koeficijenti radova na drugoj dimenziji - nastavak

autor naslov koefic

Brković Aleksa D., Petrović-Bjekić Dragana,

Zlatić Lidija

Motivacija učenika za nastavne predmete 0.067

Ristić Aleksandar J., Petrović Igor, Vojvodić

Nikola, Janković Slavko, Sokić Dragoslav

Fenomenologija i psihijatrijska osnova psihogenih neepileptičnih napada -0.102

Lešić Aleksandar, Opalić

Petar Psihopatološko reagovanje kod ortopedskih pacijenata -0.093

Stanković Žana, Branković Saša, Bojić

Veronika, Batinić Borjanka

Konsultativna psihijatrija - prikaz jednogodišnjeg praćenja -0.091

Ilić Zoran P., Jović

Vladimir, Lečić-Toševski Dušica M.

Posttraumatski stresni poremećaj kod ratnih zarobljenika -0.086

Nešić Zorica, Delić Dragan, Prostran Milica, Stojanović Radan,

Vučković Sonja,

Todorović Zoran

Psihijatrijska neželjena dejstva primene rekombinantnog interferona alfa kod bolesnika sa hroničnim hepatitisom C

-0.081

Bošković Ksenija,

Zamurović Aleksandar, Platiša N., Naumović Nada, Mijić B., Gligić A.


-0.081

Tošić-Golubović Suzana, Nagorni Aleksandar, Miljković Srbobran, Raičević-Sibinović Suzana, Žikić Olivera

Evaluacija psihopatoloških manifestacija u pacijenata sa sindromom iritabilnog kolona

-0.080


64

Tabela 5: Izvod iz matrice strukture koeficijenata radova na trećoj dimenziji

autor naslov koefic

Kostić Miomira Kriminološki značaj bio-psiho-socijalnih promena u detinjstvu i mladosti 0.109

Ninić Valentina, Vozar M. Porodica i efekti porodičnog života 0.092

Jugović Aleksandar L. Ugrožena deca - fenomenologija i dinamika socijalnih problema dece i mladih u Srbiji

0.090

Medić Snežana S., Matejić-Đuričić Zorica Ž., Vlaović-Vasiljević Dragica

Novi model škole za roditelje 0.089

Hrnčić Jasna H. Karakteristike funkcionisanja porodica maloletnih delinkvenata 0.078

Bojanin Svetomir S., Vuletić-Peco Aleksandra, Radojković Dejan

Porodica dece sa razvojnim hiperkinetskim sindromom, tikovima i

mucanjem 0.077

Ristić Aleksandar J., Petrović Igor, Vojvodić Nikola, Janković Slavko, Sokić Dragoslav

Fenomenologija i psihijatrijska osnova psihogenih neepileptičnih napada -0.089

Stamenović Jelena, Đurić Stojanka, Jolić Marina, Živadinović

Biljana, Đurić Vanja

Ispitivanje kognitivnih funkcija osoba obolelih od Parkinsonove bolesti -0.071

Bošković Ksenija, Zamurović Aleksandar, Platiša N., Naumović Nada, Mijić B., Gligić A.


-0.070

Nešić Zorica, Delić Dragan, Prostran Milica, Stojanović Radan, Vučković Sonja,

Todorović Zoran

Psihijatrijska neželjena dejstva primene rekombinantnog interferona alfa kod bolesnika sa hroničnim hepatitisom C

-0.068

Tošić-Golubović Suzana, Nagorni Aleksandar, Miljković Srbobran, Raičević-Sibinović

Suzana, Žikić Olivera

Evaluacija psihopatoloških manifestacija u pacijenata sa sindromom iritabilnog kolona

-0.062


65

Tabela 6: Izvod iz matrice strukture koeficijenata radova na četvrtoj dimenziji

autor naslov koefic

Golubović Slavica Diferencijalno-dijagnostičke specifičnosti razvojne govorne aprakasije, dizarterije i fonoloških deficita

0.094

Golubović Slavica Procena dizartrija 0.071

Golubović Slavica Fonološko procesiranje kod dece sa jezičkim poremećajima i poremećajima čitanja

0.069

Glumbić Nenad, Kaljača Svetlana, Jovanović Marijana

Vizuelna diskriminacija dece sa lakom i umerenom mentalnom retardacijom

0.067

Slavnić Svetlana S., Išpanović-Radojković

Veronika T., Stojnić

Dušan, Bojanin Svetomir S.

Pijažeovski pristup ranoj rehabilitaciji slušno oštećene dece 0.064

Maćešić-Petrović Dragana, Slavnić Svetlana

Verbalno i pojmovno funkcionisanje dece sa lakom mentalnom

retardacijom 0.062

Popović Mihailo V. Autoritarnost i nacionalizam u prelaznom društvu -0.113

Momirović Konstantin Kraj jednog mita: još jedan dokaz da ne postoji faktor eta -0.112

Hošek Ankica V. Ličnost lopova -0.091

Knežević Goran D.,

Kuzeljević Boris, Radović Borislav R.

Odnos kibernetičkog modela konativnog funkcionisanja i Ajzenkove

teorije ličnosti -0.085

Kolarević Dag A., Marić

Katarina

Sklonost davanju socijalno poželjnih odgovora i rezultati na

kibernetičkoj bateriji konativnih testova -0.083

Popović Boško V., Momirović Konstantin, Hošek Ankica V., Vučinić Branimir

Konativne determinante moralnosti -0.080

Trebješanin Žarko Krivica, odgovornost, katarza i kazna -0.077

Opalić Petar Istraživanje psihopatoloških posledica izbeglištva -0.073


66

Grafik 2: Dijagram hijerarhijskog grupisanja radova u prostoru dimenzija ekstrahovanih latentnom semantičkom analizom

Tree Diagram for 2E3 Cases

Ward`s method

Chebychev distance metric

a_n_0042-8

4500406695

a_n_0351-2

6650204063

a_n_0017-1

1669602021

a_n_0039-0

5349403001

a_n_0350-2

5389204213

a_n_0354-5

4150402031

a_n_0042-8

4260404105

a_n_0048-5

7059402161

a_n_0353-5

7389610147

a_n_0038-0

3189801001

a_n_0350-3

8289202095

a_n_0352-5

7320100021

a_n_0354-8

7590303149

a_n_0048-5

7059504389

a_n_0547-3

3300201124

0

2

4

6

8

10

Lin

kage D

ista

nce

Tabela 7: Ukupan broj radova u klasterima i broj radova prethodno selektovanih da su iz oblasti psihologije ličnosti

Klaster br. Sadržaj klastera Ukupan broj radova

u klasteru Broj radova iz ličnosti

1 Heterogen (sa ličnošću) 875 200

2 Klinička psihologija 246 11

3 Socijalna i ličnost 310 146

4 Obrazovanje 263 49

5 Rat i stres 45 24

6 Porodična patologija 201 22

7 Defektologija i specijalno

obrazovanje 276 13


67

Tabela 8: Radovi najbliži centru klastera 1 (distance od centra klastera, autori i naslov rada)

distanca autor naslov

0.0024 Havelka Jelena Kognitivna obrada gramatičkih atributa glagola

0.00294

Ginieri-Coccossis Maria, Antonopoulou Vasiliki, Triantafillou Eugenia, Christopoulou Georgios N.

Prevod i kroskulturalna adaptacija instrumenata WHOQOL-100 u

Grčkoj - deo I

0.00296 Popović Milan 1 Snovi i psihologija Ja

0.00338 Kačavenda-Radić Nada M.

Preduzeće i slobodno vreme zaposlenih

0.00344 Marković Slobodan S. Praksa kao primarna kategorija psihologije umetnosti

0.00386 Stojnov Dušan B. Konstruktivistička metateorija: karakteristike konstruktivističkih pravaca i merila za njihovo razvrstavanje

0.00417 Lichtner Maurizio Neoindividualism and democratic participation; the role of adult

education

0.00428 Škorc Bojana Simbolizacija sna: cenzura ili kreacija?

0.00444 Stojnov Dušan B. Ličnost: ispitivanje porekla, značenja i razlike od srodnih pojmova

0.0045 Ljubenović Miša J. Kritička analiza nekih modela zapošljavanja osoba sa posebnim potrebama u razvijenim zemljama

0.00453 Carré Philippe Motivacija u obrazovanju odraslih - od zapošljavanja do načina

realizacije

0.00454 Govedarica Milanko J. Eros, seksualnost i tanatos

0.00459 Radulović Danka M. AIDS i društvena kontrola droga

0.00463 Damjanović Aleksandar Montenjevo filozofsko-psihološko shvatanje psihosomatskog

0.00471 Damjanović Aleksandar, Rašković Sanda

O nekim aspektima biologizma u Frojdovoj psihoanalizi

0.00472

Schmid Mast Marianne, Hall Judith A., Murphy Nora A., Colvin Randall

C.

Procenjivanje asertivnosti

0.00475 Momirović Konstantin, Fajgelj Stanislav

Faktorska analiza nominalnih varijabli

0.00477 Ničić Jovan Hijerarhija i faktorska struktura radnih vrednosti

0.00487 Krnjajić Stevan B. O nekim metodološkim problemima proučavanja interpersonalnih odnosa

0.00488 Suša Budislav Vrednovanje naučnog rada objektivnim pokazateljima

0.00492 Mirić Jovan Alomorfni razvoj - vrhovna postavka teorije Vigotskog

0.00499 Pejatović Aleksandra Pogled na obrazovanje kroz kvalitet života

0.00501 Kostić Aleksandar Đ., Havelka Jelena

Processing of verb tense

0.00504 Momirović Konstantin Jedna modifikacija promax metode za konfirmativnu taksonomsku analizu nekog skupa kvantitativnih varijabli

0.00506 Kasum Goran,

Obradović Zoran Specifičnost psihološke pripreme rvača

0.00513 Schilcher Heinz Rational phytotherapy and classical medicine

0.00514 Radovanović Dobrivoje M.

Uticaj neformalnog sistema na prevaspitanje osuđenih lica ili da li od koncepta prevaspitanja treba odustati

0.00522 Bala Gustav Struktura relacija motoričkih i kognitivnih dimenzija studenata fizičke kulture pod nelinearnim modelom

0.00524 Stojnov Dušan B. Normalizacija i vaspitanje - represija prirodne harmonije ili emancipacija disharmonije perspektiva?


68

Tabela 9. Radovi najbliži centru klastera 2 (distance od centra klastera, autori i naslov rada)


0.0025 Starčević Vladan P., Bogojević Goran

Integrativno lečenje agorafobije s paničnim poremećajem - teorijske osnove, praktična primena i rezultati

0.00489

Marić Nađa P., Totić-Poznanović Sanja, Marinković Dragan, Paunović Vladimir, Jašović-Gašić Miroslava

U skladu sa svetskim trendom studija shizofrenog poremećaja

0.00603 Munjiza Marko G., Starčević Vladan P.

Osvrt na radnu verziju DSM-IV

0.00631 Đurđić Slavoljub D. Neurotični poremećaji - ICD-IX/ICD-X

0.00635 Lopičić-Perišić Zorka Grupna psihoterapija pacijentkinja sa anoreksijom nervozom

0.00648

Potrebić Aleksandra, Damjanović Aleksandar, Dragašević Nataša,

Stefanova Elka, Svetel

Marina, Ivković Maja, Paunović Vladimir R., Kostić Vladimir S.

Lečenje depresije u Parkinsonovoj bolesti

0.00665

Marković-Žigić Dušica,

Borisovič-Gurvič Valerij, Milićević-Kalašić Aleksandra

Terapija gladovanjem u lečenju psihijatrijskih poremećaja

0.00752 Tomić Nikola Somatoformni i psihosomatski poremećaji - dijagnostička

paralela

0.00772 Starčević Vladan P. DSM-IV: nov produkt iz radionice za proizvodnju psihijatrijskih klasifikacija

0.00787 Novović Zdenka Anksiozni i depresivni poremećaji - jedan, dva ili tri poremećaja?

0.00802 Vuković Mile G. Afazije izazvane ratnim povredama mozga - karakteristike i oporavak

0.00812 Kuljić Blagoje Kognitivno-bihejvioralna terapija konverzivne afonije

0.00824

Cvjetković-Bošnjak Mina, Knežević Aleksandar, Nedić Aleksandra J., Lisulov

Ratomir M.

Terapija depresivnih poremećaja

0.00873 Starčević Vladan P. Razumevanje putem empatije u psihoterapiji

0.00897 Borišev Ljiljana D., Stajić-Soldatović Branislava S.

Uticaj i značaj savremenog tretmana u prevenciji psihičkih

promena kod obolelih od epilepsije

0.00902

Đorđević Ana, Jašović-Gašić Miroslava, Bošnjak Snežana, Radulović Siniša

Primena neuroleptika u simptomatskoj terapiji maligne bolesti

0.00903 Munjiza Marko G. Klasifikacija psihijatrijskih poremećaja (uvodna razmatranja)

0.00947 Veljković Jasna Psihodrama - metod grupne psihoterapije u radu sa psihotičnim

pacijentima

0.0096 Petković Irida Terapijski uticaj nade u izlečenje u svetlu psihoneuroendokrinoimunoloških istraživanja

0.0096

Tomić Maja A., Vučković Sonja M., Stepanović-Petrović Radica M., Ugrešić Nenad, Prostran Milica Š., Bošković

Bogdan

Antiepileptici u terapiji neuropatskog bola


69



0.00426 Babić Jovan Filozofski aspekti autonomije ličnosti

0.00599 Todorovski Zoran, Todorovski Ljiljana, Kopitović Vesna

Neurotske tendencije i stavovi adolescentkinja prema neželjenoj trudnoći

0.00666 Popović Boško V. Ličnost, religija, moralnost

0.00699 Tešić Vladeta M. Shvatanje Georga Keršenštajnera o moralno autonomnoj ličnosti

0.00707 Miševa Lidija Stil rukovođenja i dimenzije ličnosti rukovodnih lica

0.00723 Vlajković Jelena V. Non-professionals and psychological support in refugee crisis

0.00732 Popović Boško V. Greška rasparčavanja u psihologiji morala

0.0078

Bašić Slobodanka, Lazarević Branislava, Jović Slađana, Petrović

Branislav, Kocić Biljana,

Jovanović Jovica

Saznanja i stavovi studenata medicine na Univerzitetu u Nišu o suicidu

0.00796 Bojanović Radojica Ž., Čizmić Svetlana M., Petrović Ivana B.

Entrepreneurial orientation and personality traits

0.00822 Šakotić-Kurbalija Jelena, Milenković Snežana

Povezanost evropskog identiteta i lokusa kontrole

0.00827 Pejatović Aleksandra P. Vrednosne orijentacije odraslih

0.00917 Đorđević Đorđe M. Alibi i njegovo proveravanje

0.00924 Čekrlija Đorđe Relacije antiintraceptivnosti i fiksacija libida

0.00935 Vilić-Konstantinović Slobodanka

Tipologije ubistava i ubica

0.00947 Momirović Konstantin,

Hošek Ankica

Prilog poznavanju latentne strukture indikatora analne

agresivnosti

0.00949 Čičovački Predrag Humanitarne intervencije i lični humanitet

0.00964 Kartag-Odri Agneš B., Simović-Hiber Ivana

Kolektivni identitet kao element određenja pojma kulturnog identiteta

0.00964 Spasić Ivana A., Pavićević Đorđe M.

Simbolizacija i kolektivni identitet u građanskom protestu

0.00968 Bakić Jovo Stereotipi o Srbima u javnostima pojedinih zapadnih nacija

0.00977 Savin Ksenija J., Fajgelj Stanislav

Ponovo o autoritarnosti

0.0099 Ilić Bojana Modaliteti agresivnosti delinkvenata narkomana

0.00999 Jovanović Dragan, Despotović Vesna, Stojić

Stoja, Latinović Nada

Odvođenje adolescentne agresivnosti

0.01003 Pavlović Vukašin D. Bihejviorizam od psihologije do političke teorije


70



0.00316

Smiljanić Momčilo D., Smiljanić

Mirjana

Intelektualne sposobnosti i crte ličnosti vrlo dobrih i odličnih učenika u osnovnoj školi - ili: zašto vrlo dobri nisu odlični

0.00471 Nahod Svetozar Da li se može izbeći subjektivizam u ocenjivanju?

0.00521

Milanović-Nahod Slobodanka S., Šaranović-Božanović Nadežda

Bihejvioralni i socijalni modeli nastave

0.00571 Kulić Radivoje Specifičnosti nastave za odrasle i nastavnikova uloga u učenju i obrazovanju

0.00577 Savić-Guteša Drinka

Ostvarivanje autonomije ličnosti učenika primenom modela višefrontalne nastave

0.00606 Cvetković Boško Vaspitanje i manipulacija

0.00631 Kocić Ljubomir P.

Korelacija između školskih ocena i rezultata testova znanja

0.00666 Janković Dragoslav D.

Vaspitanje proaktivne ličnosti

0.00682 Mirkov Snežana

I. Nivoi znanja koja učenici usvajaju u osnovnoj školi

0.00736 Nešić Blagoje Analiza učeničkih doživljaja na prelazu iz osnovne škole u prvi razred gimnazije

0.00782 Šefer Jasmina P.

Kreativnost u nastavi na mlađem školskom uzrastu

0.00787 Bojović Žana Udžbenik u funkciji intelektualnog razvoja učenika

0.00801 Popov Željko S. Cilj moralnog vaspitanja - njegovo shvatanje i mogućnost realizacije u osnovnoj školi

0.0085 Martinović

Dragan

Relacije između postignuća u nastavi fizičkog vaspitanja, morfoloških

i motoričkih karakteristika i osobina ličnosti učenika osnovne škole

0.00854 Mihailović Milka, Simić Ljiljana 2

Prediktivna vrednost uspeha u osmom razredu osnovne škole za uspeh u prvom razredu gimnazije

0.0088 Kulić Radivoje Specifičnosti nastave za odrasle i položaj nastavnika u obrazovno-

nastavnom procesu

0.00908 Stanković Zoran Proces izgrađivanja pojmova u mlađim razredima osnovne škole

0.00913 Šaranović-Božanović Nadežda

Psihološko-didaktičke osnove uspešnosti u nastavi

0.00913 Maričić Sofija Učenik kao faktor uspešne interakcije učenik-nastavnik

0.00943 Pavlović Branka S.

Uloga i smisao dečjih pitanja u nastavi

0.0095 Krulj Radenko S., Obradović Božo

Problem opterećenosti učenika i reforma školstva

0.00988

Šaranović-Božanović Nadežda, Milanović-Nahod

Slobodanka S.

Uticaj učenja na usvajanje pojmova

0.01003 Dejić Mirko Psihološke i logičke osnove početne nastave matematike

0.01021 Havelka Nenad N.

Odnos učenika osnovne škole prema pojedinim nastavnim predmetima




71

0.01258 Opalić Petar D., Lešić

Aleksandar

Uticaj pola, obrazovanja i drugih sociodemografskih obeležja na

psihopatološko reagovanje telesno obolelih

0.01286

Jović Vladimir, Opačić Goran Đ., Knežević Goran, Tenjović Lazar R., Lečić-Toševski

Dušica M.

Upitnik o ratnim stresorima - psihometrijska evaluacija

0.01354

Priebe Stefan, Gavrilović-Janković Jelena, Schützwohl

Matthias, Galeazzi Maria Gian, Toševski-Lečić Dušica, Ajduković Dean, Francisković Tanja, Kučukalić Abdulah, Popovski Mihajlo

Studija o dugotrajnim kliničkim i socijalnim posledicama posle ratnih iskustava u bivšoj Jugoslaviji - metod "CONNECT" projekta

0.01444

Milošević Vladimir 1, Petrović-Stefanović Nataša, Lečić-Toševski Dušica M.,

Ilić Zoran P., Čolović Olga

Invalidi rata u BiH 1992-1993. godine distribucija psihičkih reakcija i dimenzija ličnosti

0.01608

Gavrilović Jelena,

Lečić-Toševski Dušica M., Jović Vladimir

Aktuelna simptomatologija, mehanizmi odbrane i traumatsko iskustvo u detinjstvu kod ratom traumatizovanih pacijenata

0.01715 Opalić Petar D. Istraživanje snova traumatizovanih

0.01759 Trlaja Ljiljana, Kostić Petar, Dedić Gordana

Posttraumatski stresni poremećaj ratnih ranjenika

0.01798 Lešić Aleksandar, Opalić Petar

Specifične psihičke reakcije pacijenata u kliničkoj praksi ortopeda

0.01909 Grbeša Grozdanko PTSD i strukturalne promene karaktera - tri godine posle bombardovanja Srbije 1999, tretiranih u institutu za mentalno

zdravlje u Nišu

0.01957 Stojaković Milan B. Nematerijalne štete kod posttraumatskog stresnog poremećaja ili PTSP-a i trajnih promjena ličnosti nakon katastrofičnog iskustva

0.02012 Momirović Konstantin, Hrnjica Sulejman, Hošek Ankica V.

Uticaj osobina ličnosti na kritičko pretraživanje semantičke

memorije

0.02056

Bilanakis Nikos, Kaci Murat, Pappas Evangelos E., Malamas Mihalis, Madianos Mihalis

Posttraumatski stresni poremećaj u jednoj urbanoj sredini u Albaniji

0.02102 Kron Leposava N. Rat i kolektivno ponašanje - psihološka analiza

0.0232 Džamonja-Ignjatović Tamara, Berger Josip

Komparativna analiza upitnika za procenu bazičnih oslonaca ličnosti (BOL-100) i petofaktorskog modela (NEO-PI-R)

0.02354

Priebe S., Gavrilović

Jelena, Schuetzwohl

M., Lečić-Toševski Dušica M., Ljubotina D., Mehmedbašić Bravo A., Frančišković T.

Odnos prema lečenju i rezultatima lečenja kod ljudi koji pate od posttraumatskog stresa posle konflikta u bivšoj Jugoslaviji - prikaz STOP studije

0.02373 Savjak Nadežda Multipla tramatizacija kao faktor rizika za post-traumatski stresni poremećaj


72

Tabela 12: Radovi najbliži centru klastera 5 - nastavak


0.02404

Šušić Veselinka, Lečić-Toševski Dušica, Draganić-Gajić Saveta, Dimić Sara, Gavrilović-Janković Jelena, Priebe Stefan

Posttraumatski stres, kvalitet života i spavanje

0.02413 Tovilović Snežana Latentna struktura skale socijalne anksioznosti i relacije između socijalne anksioznosti i iracionalnih uverenja

0.02464 Christodoulou George N., Lykouras Lefteris P.

Da li su budući psihijatri 'nestabilne' ličnosti?

0.02561 Milan Novaković Zločin - ratne i poratne karakteristike

0.02575

Dimić Sara, Toševski-Lečić Dušica,

Janković-Gavrilović

Jelena

Dimenzije ličnosti kod osoba sa posttraumatskim stresnim

poremećajem



0.00438 Obretković Mirjana M. Prava dece i socijalni rad

0.00619 Topalović Božidar Predškolske ustanove i zadovoljavanje potreba porodice i dece

0.00973 Pjurkovska-Petrović

Katažina Jedan model za ispitivanje vaspitnih stavova roditelja

0.01076 Bukelić Jovan V., Vuletić-Peco Aleksandra, Pulević V.

Terapijska grupa majki adolescenata zavisnih od droga

0.01096 Janjetović Dragan D. Preferencije životnih stilova adolescenata i njihovo opažanje životnog stila roditelja

0.01117 Pejatović Aleksandra P.,

Orlović Violeta, Divac Aco Porodični klub

0.01133 Hošek Ankica V. Latentna struktura socijalnog statusa mladih žena

0.01155

Rončević-Babin Nevenka, Stojadinović Aleksandra, Radovanov Dobrila,

Marinković Lada

Zdravlje adolescenata i rizično ponašanje

0.01158 Jovanović Svetislav Porodica i hendikepirano dete

0.01163 Nobumiši Ivasa Porodični odnosi i moralni razvoj

0.01163 Spariosu Bodroški Biljana Tehnike i instrumenti u empirijskim istraživanjima porodičnog vaspitanja

0.01238 Banjac-Ljubinković Zorana, Voronjec-Cijan

Tatjana

Program za roditelje kojima su deca poverena nakon razvoda

0.01262 Đokić-Sudarević Lujza, Peić-Kodžoman Klara

Mogućnosti primene kratke psihoanalitičke psihoterapije kod preadolescenata u promenjenim uslovima

0.01265 Jovanović Božidar Neobaveštenost i neodgovornost kao vodeći rizici rane seksualnosti u adolescentnom periodu

0.01377 Nastasić Petar, Dimitrijević Ivan K., Bokalović Gordana

Novija saznanja o deci alkoholičara školskog uzrasta i mogućnosti prevencije alkoholizma

0.01378 Vuksanović Gordana D. Odnosi autoriteta u porodicama povratnika sa rada u

inostranstvu

0.01379 Karajičić Dušica Slobodan razvoj mladih i zamke zavisnosti

0.0139 Opačić Goran Đ. Interakcija roditelj - dijete u adolescenciji: razvojno kognitivistički pristup

0.01401 Vranješević Jelena Participacija i razvoj u adolescenciji


73

Tabela 13: Radovi najbliži centru klastera 6 - nastavak


0.01436 Jugović Aleksandar, Žunić-Pavlović Vesna

Pravci i dileme reforme sistema socijalne zaštite maloletnih prestupnika

0.01458 Tomanović-Mihajlović Smiljka

Detinjstvo u istoriji, između ideje i prakse

0.0146 Kostić Miomira P., Đurić Aleksandar

Istraživanje socijalno-ekonomskih osobina delinkvencije dece

0.01478 Ružičić Gordana Porodica dece ometene u razvoju



0.00237 Marković Milivojka, Golubović Slavica M.

Prikaz slučaja deteta rođenog sa rizikom

0.00498 Kaljača Svetlana,

Glumbić Nenad

Razvoj prenumeričkih sposobnosti kod dece sa umerenom

mentalnom retardacijom

0.00503 Baucal Aleksandar D., Stepanović Ivana Ž.

Horizontalno pomeranje: Teorijska razmatranja

0.00509 Rapaić Dragan I., Nedović Goran M., Ivanuš Julius

Diskognicija kod cerebralno paralizovane dece školskog uzrasta

0.00551 Krnjajić Stevan B. Socijalna interakcija i kognitivni razvoj

0.00584 Kaljača Svetlana S. Kvalitet kognitivnog razvoja i socijalna kompetencija kod dece sa

umerenom mentalnom retardacijom

0.00588 Maćešić-Petrović Dragana S.

Kognitivne strukture lako mentalno retardirane dece u svetlu vizuo- spacijalne i taktilne gnozije

0.00592 Glumbić Nenad Procena teorije uma dece sa lakom mentalnom retardacijom

0.00595 Gligorović-Jovanović

Milica G.

Organizovanost motoričkih sposobnosti kod dece sa lakom

mentalnom retardacijom

0.00613 Chytračkova Jitka, Kovar R.

Mogućnosti individualnog vrednovanja motoričke izdržljivosti u odnosu na izabrane antropometrijske varijable

0.00669 Dimitrijević Lidija, Bjelaković Bojko

Razvoj kardinalnih motornih veština u prvoj godim života

0.00692 Parezanović Sanda Uticaj predloga i padeškog nastavka na razvoj razumevanja rečenice sa predloško-padeškom sintagmom u srpskom jeziku

0.00698 Marković Milivojka, Golubović Slavica M.

Razvojne sposobnosti riziko dece mlađeg školskog uzrasta

0.00709 Stanković-Đorđević Mirjana

Deca sa posebnim potrebama - značaj igrovne aktivnosti

0.00716 Milačić Ivona, Radulović Koviljka

Primena zadatka 'teorije uma' kod predškolske dece, dece sa autizmom i lako mentalno retardirane dece

0.00731

Marković Slobodan

S., Marković Dragan 2

Razlike u estetskim preferencijama kod dece tri uzrasta

0.00751 Dimić Nadežda D. Funkcija vizuelne percepcije u razvoju govora nagluve dece

0.00761 Kosanović Jelena R. Govor i jezik

0.00764 Maćešić-Petrović Dragana S.

Razvojne specifičnosti mentalno retardirane dece u uslovima specijalne edukacije

0.00787

Vuksanović Jasmina

R., Vuković Mile G., Đurić Milena Lj, Martinović Žarko

Karakteristike vizuelne organizovanosti kod dece sa parcijalnom epilepsijom

0.00792 Lakić Aneta I. Imunoglobulini seruma u dece obolele od autizma

0.00813 Buljančević Milijana B.

Detekcija retkih auditivnih signala kod dece sa patologijom verbalne komunikacije

0.0082 Jablan Branka Motorne funkcije dece sa oštećenjem vida


74

Grafik 3: Scree-test vrednosti standardizovanog stresa za broj dimenzija u multidimenzionalnom

skaliranju

Scree test vrednosti standardizovanog stresa

broj mds dimenzija

ST

RE

SS

-0.02

0.04

0.10

0.16

0.22

0.28

1 2 3 4 5 6 7

KLASTER 1 Tabela 15: frekvencije i broj dokumenata u kojima se javljaju reči uključene u latentnu semantičku analizu radova iz klastera 1

Termin frekvencije

broj dokumenata

personality 164 116

knowledge 139 75

intelligent 119 37

school 116 64

cognitive 97 64

ability 95 64

children 80 52

society 77 50

treatment 73 53

motivation 73 34

adolescent 70 32

sport 65 22

identity 63 35

attention 59 47

psychotherapy 57 24

clinic 50 39

culture 50 27

criminal 50 25

self 49 28

percept 46 26

therapy 42 26

moral 41 16

memory 39 19

factor-analysis 38 32

educational-process 36 24

physical-education 36 23

cognitive-functioning 35 27


75

Tabela 15: Frekvencuje reči klastera 1 - nastavak

Termin frekvencije broj dok

Serbia 35 21

intellectual-abilities 35 19

psychoanalysis 33 18

social-behavior 33 18

psychomotor-abilities 32 15

sexual-behavior 32 13

body 31 24

visual 30 17

self-concept 30 13

personality-traits 29 21

semantic 28 16

family 27 23

patient 27 22

attitude 27 18

language 27 18

item 27 10

aggressiveness 26 11

visual-perception 25 11

social-environment 24 21

mathematics 24 12

achievement 24 11

questionnaire 23 16

Freud 23 12

brain 21 12

juvenile-delinquency 21 10

philosophy 20 15

ego 20 10

violence 20 10

regression-analysis 19 14

psychologist 19 11

reaction-time 19 11

psychiatry 19 9

yugoslavia 18 15

disorder 18 11

latent-dimensions 17 11

therapist 17 11

class 17 9

teacher 16 11

theoretical-model 15 13

disease 15 9

speech 14 13

elementary-school 14 12

verbal 14 11

psychopathology 13 11

social-processes 12 11

intelligence-test 11 10

unconscious 11 9


76

Tabela 16: Singularne vrednosti komponenti ekstrahovanih latentnom semantičkom analizom u

prostoru radova iz klastera 1

komponenta 1 2 3 4

singularna vrednost 52.94 41.26 38.21 36.68

Grafik 4: Singularne vrednosti komponenti ekstrahovanih latentnom semantičkom analizom u prostoru radova iz klastera 1

Singular values

01

23

45

67

89

1011

1213

1415

1617

1819

2021

2223

2425

2627

2829

3031

3233

3435

3637

3839

40

Component

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

4.0

4.5

5.0

Sin

gula

r valu

e %

expla

ined


77

Tabela 17: Izvod iz matrice strukture koeficijenata radova iz klastera 1 na prvoj dimenziji

autor naslov koef

Stojiljković Snežana D. Odnosi inteligencije i osobina ličnosti 0.140

Kolarević Dag A. Odnos inteligencije i ličnosti u situaciji profesionalne selekcije 0.108

Glumbić Nenad, Pavlović

Žunić Vesna Obrazovni potencijali učenika sa poremećajima ponašanja 0.105

Stankov Lazar, Bojl Gregori, Katel Rejmond B.

Modeli i paradigme u istraživanju inteligencije 0.103

Gašić-Pavišić Slobodanka Ž.

Pozitivno i negativno socijalno ponašanje dece predškolskog uzrasta

0.101

Knežević Goran D., Kuzeljević Boris, Radović Borislav R., Momirović Konstantin

Poremećaji ponašanja i kognitivne sposobnosti dece predpubertetskog uzrasta

0.099

Miočinović Ljiljana Đ. Inteligencija i moralni razvoj 0.097

Janjetović Dragan D. Uzori i vrednosti mladih 0.097

Gojković Vesna R. Psihološke teorije o opažanju osoba na osnovu ekspresivnog ponašanja

0.096

Savović Branka B. Stavovi učenika prema disciplinskim problemima u osnovnoj i srednjoj školi

0.096

Tabela 18: Izvod iz matrice strukture koeficijenata radova iz klastera 1 na drugoj dimenziji

autor naslov koef

Miočinović Ljiljana Đ. Inteligencija i moralni razvoj 0.197

Minić Ivan Zadatak memorijske pretrage i individualne razlike 0.192

Stankov Lazar, Bojl Gregori, Katel Rejmond B.

Modeli i paradigme u istraživanju inteligencije 0.189

Eysenck Hans J. Da li je pojam inteligencije koristan ili beskoristan 0.189

Grahek Nikola Z. O razumljivosti psihofizičkih veza 0.186

Matejić-Đuričić Zorica Ž. Koncept senzomotorne inteligencije - psihometrijski status 0.185

Stankov Lazar, Roberts Ričard D.

Mentalna brzina nije 'bazični' proces inteligencije 0.176

Nešić Milan Motivacija za bavljenje sportskim aktivnostima učenika osnovnih

škola u Bačkoj Palanci -0.063

Popović Veljko, Popović Stana, Tasić Ljubomir, Dragutinović Lola, Stefanović Miroljub

Seksualno ponašanje adolescentkinja u Smederevu na kraju XX veka

-0.064

Radović Mileva Sportska aktivnost u funkciji prevencije maloletničke delinkvencije

-0.065

Vukosavljević-Gvozden Tatjana D.

Pojam empatije u self psihologiji Hajnca Kohuta -0.065

Jerotić Vladeta Ja-psihologija i religija -0.072

Beriša Nina, Čučković Olivera

Prikaz iskustava u nedirektivnom tretmanu maloletnih delinkvenata

-0.075

Kondić-Beloš Ksenija Od psihoanalitičkog determinizma ka slobodi -0.110


78

Tabela 19: Izvod iz matrice strukture koeficijenata radova iz klastera 1 na trećoj dimenziji

autor naslov koef

Kondić-Beloš Ksenija Od psihoanalitičkog determinizma ka slobodi 0.293

Jerotić Vladeta Ja-psihologija i religija 0.223

Jerotić Vladeta Etički izazovi u individualnoj psihoterapiji analitički orijentisanoj 0.153

Popović Milan 1 Snovi i psihologija Ja 0.142

Vukosavljević-Gvozden Tatjana D.

Pojam empatije u self psihologiji Hajnca Kohuta 0.139

Starčević Vladan P. Kritički pristup izazovima i implikacijama integrativnih trendova u psihoterapiji

0.135

Damjanović Aleksandar, Rašković Sanda

O nekim aspektima biologizma u Frojdovoj psihoanalizi 0.132

Radovanović Đorđije, Vuković Milenko,

Vragović Čedomir, Milošević Zoran 1

Stavovi studenata Novosadskog univerziteta prema nastavi fizičkog

vaspitanja -0.097

Popović Veljko, Popović

Stana, Tasić Ljubomir, Dragutinović Lola, Stefanović Miroljub

Seksualno ponašanje adolescentkinja u Smederevu na kraju XX veka

-0.098

Lazarević Dušanka A. Odnos učenika prema nastavnim predmetima: promene tokom školovanja

-0.108

Nikić-Matović Danica, Klašnja Snežana

Idealna i realna škola u očima adolescenata ili: Mišljenje učenika o ciljevima obrazovanja

-0.108

Savović Branka B. Stavovi učenika prema disciplinskim problemima u osnovnoj i srednjoj školi

-0.113

Radisavljević Snežana, Višnjić Dragoljub

Stavovi učenika prema fizičkom vaspitanju -0.117

Radović Mileva Sportska aktivnost u funkciji prevencije maloletničke delinkvencije -0.119


79

Grafik 5: Hijerarhijsko udruživanje radova iz klastera 1

Tree Diagram for 876 Cases

Ward`s method

Chebychev distance metric

a_n_0354-8

04X

0404267

a_n_0350-3

8289301023

a_n_0350-9

8779701007

a_n_0353-8

7960412226

a_n_0579-6

4310335267

a_n_0038-0

3189601113

a_n_0022-6

0769802125

a_n_0547-3

3309602241

a_n_0350-2

5380201005

a_n_0048-5

7050404507

a_n_0353-8

6489802353

a_n_0354-3

4710303129

a_n_0048-5

7050304501

a_n_0085-6

3209404439

a_n_0350-2

5389204225

0

1

2

3

4

5

6

7

Lin

kage D

ista

nce

Tabela 20: Broj radova i broj radova iz ličnosti u podklasterima izolovanim unutar klastera 1

Klaster br. Sadržaj klastera ukupan broj

radova u klasteru broj radova iz

ličnosti

1 Kognitivna (inteligencija) 43 20

2 Ličnost (dinamska i

psihoterapija) 69 42

3 heterogen 767 138

Tabela 21: Radovi najbliži centru podklastera 1 iz klastera 1 (distance, autori i naslov rada)


0.012

Kovačević Panta I., Wolf Boris, Momirović

Konstantin, Hošek Ankica V.

Distribucija količnika inteligencije nakon eliminacije unikne varijanse testova

0.013 Matejić-Đuričić Zorica Ž.

Senzomotorna inteligencija i socijalno posredovanje: dve teze Vigotskog

0.014 Momirović Konstantin, Hošek Ankica

O intiligenciji normalnih i psihopatskih kriminalaca

0.019 Stankov Lazar Hans Ajzenk o inteligenciji: Biološki korelati i polemike

0.021 Grozdanović Miroljub,

Mladenović Ilija

Uticaj tehnologija automatske kontrole na ljudske greške u centrima za kontrolu i upravljanje automatizovanim sistemima

0.022 Jakovljević Saša Neke relacije između specifične košarkaške motorike i kognitivnih sposobnosti i njihov uticaj na uspeh u košarci


80

Tabela 21: Radovi najbliži centru podklastera 1 iz klastera 1 - nastavak


0.023 Nešić Blagoje V. Produženi transferni efekti - metodološki koncept i eksperimentalni

dokazi

0.024 Hunt Erl K. Shvatanje inteligencije kao oblika obrade informacija

0.025 Wolf Boris, Momirović Konstantin

Prilog raspravi o tome da li je inteligencija normalno distribuirana

psihička karakteristika

0.027 Jovanović Radmila, Krstić Goran

Računari kao podrška poslovnoj inteligenciji

0.028 Popov Ivan Emocionalna inteligencija

0.028 Kankaraš Miloš Metakognicija - nova kognitivna paradigma

0.031 Radović Ognjen Veštačka inteligencija: mogu li mašine da misle?

0.034 Stankov Lazar Pažnja i inteligencija



0.005 Stojnov Dušan B. Konstruisanje slike o sebi i uzoru: istraživanje poistovećenja u teoriji ličnih konstrukata

0.005 Opalić Petar D. Terapijski faktori u grupnoj psihoterapiji Srba i Turaka - transkulturno istraživanje

0.009 Vukosavljević-Gvozden Tatjana D.

Određenje pojma empatije

0.012 Opalić Petar D. Istraživanje odnosa u grupi neurotičnih pomoću analize snova

0.012 Gavrilov-Jerković Vesna

Savremene tendencije u psihoterapiji - specijalizacija prakse i integracija znanja

0.013 Martinović Milica Seksualnost pre infantilne neuroze

0.013 Milenković Snežana D.

Izgledi razvoja psihologije i religije

0.016 Jevremović Petar Pojam sublimacije i mesto drugog u psihoanalizi

0.016 Brzev Vesna Fantazam i psihoterapijski odnos u psihoterapiji mladih

0.017 Martinović Milica Negativna terapijska reakcija

0.018 Marković Zorica B. Psihoanalitička shvatanja braka i bračnih odnosa

0.018 Bojanin Svetomir S.

Smisao fenomenološke redukcije u psihoterapiji

0.018 Opalić Petar D. Teorijske osnove psihoanalitičko-fenomenološkog shvatanja kolektivno iracionalnog

0.020 Ilić Nikola Femininost na crtežu ljudske figure

0.022 Opalić Petar D. Istraživanja grupne psihoterapije danas

0.023 Starčević Vladan P. Odnosi između paničnog poremećaja, agorafobije i poremećaja ličnosti: pregled istraživanja i problemi u proučavanju komorbiditeta


81



0.003 Radovanović Dobrivoje M.

Uticaj neformalnog sistema na prevaspitanje osuđenih lica ili da li od koncepta prevaspitanja treba odustati

0.004 Vlaisavljević-Popadić Sonja

Odlike sistema vaspitanja u izraelskom kibucu

0.004

Brlić-Mažuranić Ivana,

Novaković Milan, Đerić Milomir, Đerić Mirjana

Iskoni mržnje

0.004

Rapaić Dragan, Slavnić

Svetlana, Nedović Goran, Veljić Čedo

Evropski modeli obrazovanja učenika sa ometenošću

0.005

Ginieri-Coccossis Maria, Antonopoulou

Vasiliki, Triantafillou

Eugenia, Christopoulou Georgios N.

Prevod i kroskulturalna adaptacija instrumenata WHOQOL-100 u

Grčkoj - deo I

0.005

Pantelić-Vujanić

Snežana, Petrović Dalibor

E-Learning, e-Evropa i e-Srbija

0.006 Broćić Ljubinka Stil života kao vid komunikacije

0.007 Ristić Živan Dokučivanje informacija iz podataka u eksplorativnim istraživanjima

0.007 Jerković Ivan, Gavrilov Vesna

Nivoi kauzalnih atribucija

0.007 Momirović Konstantin Ako ti trojica kažu da si pijan, drži se za plot: treći dokaz da ne

postoji faktor Eta

0.007 Despotović Miomir L. Društvene osnove ljudskih (i obrazovnih) potreba

0.008 Mira Kovačević Zavisnosti od supstanci - etiologija

0.008

Marić Nađa, Vuković-

Simić Olivera, Britvić Dubravka, Jašović-Gašić Miroslava

Poremećaji raspoloženja i polne razlike

0.008 Kolarić Ivan M., Kolarić

Miloš I. Čovek i internet

0.008 Krnjajić Stevan B. Metodološki problemi proučavanja grupne kohezije

0.008 Knežević-Florić Olivera Č.

Opšti principi doživotnog učenja kao osnove koncepta održivog razvoja

0.008 Hošek Ankica V., Momirović Konstantin

Primena transformacija u slike u slomljenom ogledalu u rešavanju taksonomskih problema


82

7. LITERATURA

APA (1994). Thesaurus of the psychological index terms. Washington: APA.

APA (2007a): PsycINFO classification categories and codes. Preuzeto 28. 03.

2007. sa: http://www.apa.org/psycinfo/about/classcodes.html

APA (2007b): Introductory material from the Thesaurus of psychological index

terms. Preuzeto 28. 03. 2007. sa:

http://www.apa.org/psycinfo/training/thesintro.html

Bauin, S., Michelet, B., Schweighoffer, M. G. i Vermeulin, P. (1991). Using

bibliometrics in strategic analysis: "Understanding chemical reactions"

at the CNRS. Scientometrics, 22(1), 113-137.

Baumeister, R. F. (1999). On the interface between personality and social

psychology. U L. A. Pervin i O. P. John (ur.), Handbook of Personality:

Theory and Research (str. 367-377). New York, London: The Guilford

Press.

Börner, K., Chen, C. i Boyack, K. (2003). Visualizing knowledge domains. U B.

Cronin (ur.), Annual Review of Information Science & Technology (Vol.

37, str. 179-255). Medford, New York: Information Today/American

Society for Information Science and Technology.

Braam, R. R., Moed, H. F. i van Raan, A. F. J. (1991). Mapping of Science by

combined co-citation and word analysis. I. Structural aspects. Journal of

the American Society for Information Science, 42, 233-251.

Cahlik, T. (2000). Comparison of the maps of science. Scientometrics, 49,

373-387.

Callon, M., Courtial, J. P. i Laville, F. (1990). Co-word analysis as a tool for

describing the network of interactions between basic and technological

research: The case of polymer chemistry. Scientometrics, 22(1), 155-

205.

Cattell, R. B. (1966). Psychological theory and scientific method. U R. B.

Cattell (ur.), Handbook of Multivariate Experimental Psychology (str. 1-

18). Chicago: Rand McNally & Company.

http://www.apa.org/psycinfo/about/classcodes.html

http://www.apa.org/psycinfo/training/thesintro.html


83

Chen, C. (1999). Visualizing semantic spaces and authors co-citation networks

in digital libraries. Information Processing and Management, 35, 401-

420.

Courtial, J. P. i Michelet, B. (1990). A mathematical model of development in a

research field. Scientometrics, 19(1-2), 127-141.

Danziger, K. (1997). Naming the mind: How psychology found its language.

Thousand Oaks, CA: Sage.

Deerwester, S., Dumais, S. T., Furnas, G. W., Landaurer, T. K. i Harshman, R.

(1990). Indexing by latent semantic analysis. Journal of the American

Society for Information Science, 41(6), 391-407.

Ding, Y., Chowdhury, G. G. i Foo, S. (2000). Bibliography of information

retrieval research by using co-word analysis. Information Processing

and Management, 4, 1-26.

Doreian, P. (1985). Structural equivalence in a psychology journal network.

Journal of the American Society for Information Science, 36(6), 411-

417.

Dumais, S. T. (1990). Enhancing performance in latent semantic analysis.

Behavior Research Methods, Instruments and Computers, 23(2), 229-

236.

Ehrenreich, J. H. (1997). Personality theory: A case of intellectual and social

isolation. Journal of Psychology, 131(11), 33-44.

Fortuna, B., Grobelnik, M. i Mladenić, D. (2005): Visualization of text

document corpus. Informatica, 29, 497-502.

Funder, D. C. (1998). Why does personality psychology exist? Psychology

Inquiry, 9, 150-152.

Funder, D. C. (2001). Personality. Annual Review of Psychology, 52, 197-221.

Garfield, E. (1986). The 250 most cited authors in the Arts and Humanities

Citation Index, 1976-1983. Current Contents, 14, 3-11.


84

Haggbloom, S. J. (1999). The 100 most frequently cited psychologists based

on citation analyses of journals: A composite list. Preuzeto 11. 04.

2003. sa: http://www.clt.astate.edu/stevenh/journalcitationlist.htm.

Haggbloom, S. J. (2002). The most eminent psychologists of the 20th century.

Review of Clinical Psychology, 6(2), 139-152.

He, Q. (1999). Knowledge discovery through co-word analysis. Library Trends,

48(1), 133-159.

Heisterkamp, D. R. (2002). Building a latent semantic index of an image

database from patterns of relevance feedback. U Proceedings of the 16th

International Conference of Pattern Recognition (ICPR'02), Quebec City,

Canada, August 11-15, 2002 (vol. 4, str. 132-137). Quebec City: IEEE

Computer Society Press.

Hogan, R. (1998). What is personality psychology? Psychology Inquiry, 9,

152-155.

ISI (1988). SSCI Journal Citation Reports: Subject Category Listing. ISI,

Philadelphija.

Jevremov, T. i Pajić, D. (2007). Oblasti psiholoških istraživanja u Srbiji opisane

na osnovu koincidencije deskriptora naučnih radova. U XIII naučni skup

Empirijska istraživanja u psihologiji. Knjiga rezimea (str. 70-71).

Beograd: Institut za psihologiju i Laboratorija za eksperimentalnu

psihologiju.

Jevremov, T., Pajić, D. i Šipka, P. (2007). Struktura psihologije ličnosti

zasnovana na kocitatnoj analizi istaknutih autora. Psihologija, 4(2),

329-343.

Kaprara, Đ. V. i Ćervone, D. (2003). Ličnost: determinante, dinamika i

potencijali. Beograd: Dereta.

Kaski, S., Honkela, T., Lagus, K. i Kohonen, T. (1998). WEBSOM – Self-

organizing maps of document collections. Neurocomputing, 21, 101-

117.

Kim, C. (1982). Retrieval language of social sciences and natural sciences: A

statistical investigation. Journal of the American Society for Information

Science, 33(1), 3-7.

http://www.clt.astate.edu/stevenh/journalcitationlist.htm


85

Kosanović, B. i Šipka, P. (1996). SocioFakt – Jugoslovenska baza za društvene

činjeničke nauke. U P. Kostić (ur.), Merenje u psihologiji (2, str. 85-95),

Beograd: IKSI i Centar za primenjenu psihologiju.

Kranakis, K. i Leydesdorff, L. (1989). Teletraffic conferences: Studying field of

engineering science. Scientometrics, 1(5-6), 563-591.

Landaurer, T. K., Foltz, P. W. i Laham, D. (1998). An introduction to latent

semantic analysis. Discourse Processes, 25, 259-286.

Landauer, T. K., Laham, D. i Derr, M. (2004). From paragraph to graph:

Latent semantic analysis for information visualization. Proceedings of

the National Academy of Sciences, 101, 5214 – 5219.

Laudel, G. (2001). What do we measure by co-authorships? U Proceedings of

the 8th International Conference on Scientometrics and Informetrics

(Vol. 1, str. 369-384). Sydney, Australia: International Society of

Scientometrics and Informetrics.

Law, J. i Whittaker, J. (1992). Mapping acidification research: A test of the co-

word method. Scientometrics, 23(3), 417 – 461.

Le Marc, M., Courtial, J.-P., Drozda Senkovska, E., Petard, J.-P. i Py, Y.

(1991). The dynamics of research in the psychology of work from 1973

to 1987: From the study of companies to the study of professions.

Scientometrics, 21(1), 69-86.

Leopold E., May, M. i Paa , G. (2004). Data mining and text mining for science

& technology research. U H. F. Moed, W. Glänzel i U. Schmock (ur.),

Handbook of Quantitative Science and Technology Research: The Use of

Publication and Patent Statistics in Studies of C&T Systems (str. 187-

213). New York, Boston, Dordrecht, London, Moskow: Kluwer Academic

Publishers.

Leydesdorff, L. (1987). Various methods for the mapping of science.

Scientometrics, 11(5-6), 295-324.

Leydesdorff, L. (1991). In search of epistemic networks. Social Studies of

Science, 21(1), 75-110.


86

Leydesdorff, L. (1997). Why words and co-words cannot map the development

of the sciences. Journal of the American Society for Information

Science, 48(5), 418–427.

Leydesdorff, L. (1998). Theories of citation? Scientometrics, 43(1), 5-25.

Leydesdorff, L. i Hellsten, I. (2006). Measuring the meaning of words in

context: An automated analysis of controversies about 'Monarch

butterflies', 'Frankenfoods', and 'stem cells'. Scientometrics, 67(2), 231-

257.

Little, B. R. (2005). Personality science and personality projects: Six

impossible things before breakfast. Journal of Research in Personality,

39, 4-21.

Marshakova-Shaikevich, I. (2005). Bibliometric maps of field of science.

Information Processing and Management, 41, 1534-1547.

Mayer, J. D. (1998). A system framework for the field of personality.

Psychological Inquiry, 9(2), 118-144.

Mayer, J. D. i Carlsmith, K. M. (1997). Eminence rankings of personality

psychologists as a reflection of the field. Personality & Social Psychology

Bulletin, 23(7), 707-717.

McAdams, D. P. (1996). Personality, modernity, and the storied self: A

contemporary framework for studying persons. Psychological Inquiry, 7

(4), 295-321.

McCrae, R. R. (2002). The maturation of personality psychology: Adult

personality psychology and psychological well-being. Journal of

Research in Personality, 36, 307-317.

Milas-Bracović, M., Barany, I. i Boras, D. (1985). Zastupljenost ključnih reči iz

naslova i teksta članka u njegovom autorskom sažetku. Informatologia

Yugoslavica, 17(3-4), 243-265.

Milin, P. (1999). Dve mape časopisa psihologija: opisivanje strukture

bibliometrijskim postupkom. Psihologija, 1-2, 17-32.


87

Milin, P. (2000). Bibliometrijski opis položaja jugoslovenske psihologije kao

naučne discipline. Univerzitet u Novim sadu, Filozofski fakultet,

magistarski rad.

Morf, C. C. (2002). Personality at the hub: Extending the conception of

personality psychology. Journal of Research in Personality, 36, 649-660.

Nakov P., Popova A. i Mateev P. (2001). Weight functions impact on LSA

performance. U Proceedings of the EuroConference Recent Advances in

Natural Language Processing (RANLP'01), Tzigov Chark, Bulgaria,

September 5-7, 2001 (str. 187-193). Sofia: Sofia Univerzity Press.

Nederhof, A. J. i van Wijk, E. (1997). Mapping the social and behavioral

sciences world-wide: Use of maps in portfolio analysis of national

research efforts. Scientometrics, 40(2), 237-276.

Noyons, E. C. M. (2001). Bibliometric mapping of the science in a science

policy context. Scientometrics, 50(1), 83-98.

Noyons, E. C. M. (2004). Science maps within a science policy context:

Improving the utility of science and domain maps within a science policy

and research management context. U H. F. Moed, W. Glänzel i U.

Schmock (ur.), Handbook of Quantitative Science and Technology

Research: The Use of Publication and Patent Statistics in Studies of C&T

Systems (str. 237-255). New York, Boston, Dordrecht, London,

Moskow: Kluwer Academic Publishers.

Noyons, E. C. M. i van Raan, A. F. J. (1998). Monitoring scientific

developments from a dynamic perspective: Self-organized structuring to

map neural network research. Journal of the American Society for

Information Science, 49(1), 68-81.

Noyons, E. C. M. i van Raan, A. F. J. (2002). Science mapping from

publications. An example in mathematics & computer science. U J. Meij

(ur.), Dealing with the Data Flood. Mining data, Text and Multimedia

(str. 64-72). The Hague: STT/Beweton.

Palmer, C. L. (1999). Structure and strategies of interdisciplinary science.

Journal of the American Society for Information Science, 50(3), 242-

253.


88

Pervin, L. A. (1999). Epilogue: Constancy and change in personality theory

and research. U L. A. Pervin i O. P. John (ur.), Handbook of Personality:

Theory and Research (str. 689-704). New York, London: The Guilford

Press.

Quiñones-Vidal, E., López-García, J., Peñaranda-Ortega M. i Tortosa-Gil, F.

(2004). The nature of social and personality psychology as reflected in

JPSP. Journal of Personality and Social Psychology, 86(3), 435-452.

Ristić, Ž. (2006). O istraživanju, metodu i znanju. Beograd: Institut za

pedagoška istraživanja.

Shadish, W. R., Tolliver, D., Gray, M. i Sen Gupta, S. K. (1995). Author

judgements about works they cite: Three studies from psychology

journals. Social Studies of Science, 25, 477-498.

Small, H. (2003). Paradigms, citations, and maps of science: A personal

history. Journal of the American Society for Information Science and

Technology, 54(5), 394-399.

Snyder, H., Cronin, B. i Davenport, E. (1995). What's the use of citation?

Citation analysis as a literature topic in selected disciplines of the social

sciences. Journal of Information Science, 2, 75-85.

StatSoft, Inc. (2007). Electronic statistics textbook. Tulsa, OK: StatSoft.

http://www.statsoft.com/textbook/stathome.html.

Swann, W. B. Jr. i Seyle, C. (2005). Personality psychology's comeback and its

emerging symbiosis with social psychology. Personality & Social

Psychology Bulletin, 31, 155-165.

Šipka, P. (1995). Citatna analiza jugoslovenske psihološke periodike 1981-

1990: odnosi među pokazateljima individualne citiranosti. Psihologija,

28(1-2), 195-205.

Šipka, P. (1996). Citiranost inostranih autora u psihološkoj periodici prethodne

Jugoslavije. Časopis za KPISP, 3(1-2), 84-101.

Šipka P. (2005a). The Serbian Citation Index: Context and content,

Proceedings of ISSI 2005 – 10th International Conference of the Society

for Scientometrics and Informetrics, Stockholm, Sweden, July 24–28

2005 (str. 710–711). Stockholm: ISSI i Karolinska University Press.

http://www.statsoft.com/textbook/stathome.html


89

Šipka, P. (2005b). Društvene nauke u Srbiji, s Momirovićem i bez njega: jedan

bibliometrijski portret. Psihologija, 38(3), 345-360.

Tijssen, R. J. W. i van Raan, A. F. J. (1989). Mapping co-word structures: A

comparison of multidimensional scaling and Leximappe. Scientometrics,

15(3-4), 283-295.

Tomašević A. (2000). Eminentnost autora u psihologiji ličnosti i njihova

uticajnost. Univerzitet u Novim sadu, Filozofski fakultet, diplomski rad.

Van Raan, A. F. J. (1997). Scientometrics: State-of-the-art. Scientometrics,

38(1), 205-218.

Van Raan, A. F. J. (2004). Measuring science. U H. F. Moed, W. Glänzel i U.

Schmock (ur.), Handbook of Quantitative Science and Technology

Research: The Use of Publication and Patent Statistics in Studies of C&T

Systems (str. 15-50). New York, Boston, Dordrecht, London, Moskow:

Kluwer Academic Publishers.

Van Raan, A. F. J. i Noyons, E. C. M. (2002). Discovery of patterns of scientific

and technological development and knowledge transfer. U W. Adamczak

i A. Nase (ur.), Gaining Insight from Research Publication (str. 105-

112). Proceedings of the 6th International Conference on Current

Research Information Systems, University of Kassel, August 29-31,

2002. Kassel: University Press.

Wall, M. E., Rechtseiner, A., i Rocha, L. M. (2003). Singular value

decomposition and principal component analysis. U D. P. Berrar, W.

Dubitzsky i M. Granzow (ur.), A Practical Approach to Microarray Data

Analysis (str. 91-109). Norwel, MA: Kluwer.

White H. D. i McCain, K. W. (1998). Visualizing a discipline: An author co-

citation analysis of information science, 1972-1995. Journal of the

American Society for Information Science, 49(4), 327-355.

Winter, D. G. i Barenbaum, N. B. (1999). History of modern personality theory

and research. U L. A. Pervin i O. P. John (ur.), Handbook of Personality:

Theory and Research (str. 3-27). New York, London: The Guilford Press.

Zhao, R. i Grosky, W. I. (2002). Negotiating the semantic gap: From feature

maps to semantic landscapes. Pattern Recognition, 35, 593-600.


90

Documents

Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za ... · Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju Položaj ličnosti na mapi psihologije opisanoj na osnovu