Univerzitet u Novom Sadu - tfzr.uns.ac.rs · PDF file„POSLOVNI INFORMACIONI SISTEM povezuje upravljačke i izvršne funkcije tako što

- TEHNOLOGIJE POSLOVNIH INFORMACIONIH SISTEMA U BANKARSTVU -

0

UNIVERZITET U NOVOM SADU

TEHNIČKI FAKULTET "MIHAJLO PUPIN"

ZRENJANIN

Prof. dr Miodrag Ivković

Mr Ljubica Kazi

Mr Dejan Lacmanović

TEHNOLOGIJE POSLOVNIH INFORMACIONIH SISTEMA U BANKARSTVU

- udžbenik sa zbirkom rešenih zadataka –

RADNA VERZIJA


1

SADRŽAJ:

TEORIJSKI DEO

1. POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI 1

1.1. Definicija i arhitektura poslovnog informacionog sistema 1

1.2. Istorijat razvoja informacionih sistema i informacioni sistem menadžmenta 2

2. ORGANIZACIONI MODEL BANKARSKOG SISTEMA 5

2.1. Organizaciona struktura bankarskog sistema 5

2.2. Delatnost i organizaciona struktura Narodne banke Srbije 6

2.3. Opis delatnosti i organizaciona struktura poslovne banke 9

2.4. Model poslovnih procesa banke 19

3. TEHNOLOGIJE INFORMACIONIH SISTEMA U BANKARSTVU 21

3.1. Elektronsko bankarstvo – definicija i segmenti 21

3.2. Pregled tehnologija savremenih bankarskih informacionih sistema 22

4. OBLICI ELEKTRONSKOG PLAĆANJA

4.1. Elektronska trgovina 24

4.2. Elektronski novac 25

4.3. Elektronski čekovi i elektronska gotovina 26

4.4. Platne kartice 28

PRAKTIČNI DEO

5. PRIMERI IZ PRAKSE

5.1. SAGA Total banking solutions

5.2. HALCOM rešenja

5.3. PEXIM – šalterske aplikacije

5.4. Informacioni sistem Panonske banke A.D.


2

1. POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI

1.1. Definicija i arhitektura poslovnog informacionog sistema

POSLOVNI SISTEM predstavlja bilo koji ekonomski subjekt [1]. Svaki poslovni sistem se sastoji iz tri

podsistema:

1. Izvršni podsistem

2. Upravljaki podsistem

3. Informacioni podsistem.

Opšti funkcionalni model svakog organizacionog sistema [2] može se predstaviti na sledeći način [3]:

UPRAVLJAČKI PODSISTEM

INFORMACIONI

SISTEM

IZVRŠNI PODSISTEM

OSNOVNE delatnosti POMOĆNE delatnosti

Podsistem ostvarivanja

osnovne svrhe postojanja i

namene sistema

Podsistem obezbeđivanja i

obrade resursa

Slika 2. Opšti funkcionalni model organizacionog sistema [3]

Delatnosti izvršnog podsistema odnose se na pomoćne delatnosti obezbeđivanja i obrade resursa za rad

osnovne delatnosti, čije se aktivnosti odvijaju radi ostvarivanja svrhe postojanja i namene sistema. Uloga

informacionog sistema je da obezbedi informacionu podršku za rad svih drugih podsistema – izvršnog i

upravljačkog. [3]

Informacioni sistem predstavlja podsistem organizacionog sistema i smatra se jednom od infrastrukturnih

komponenti organizacije. »Polazeći od sistemskog pristupa, INFORMACIONI SISTEM možemo definisati

kao sređeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, čuvanje, obradu, prenošenje i distribuciju

podataka u okviru jedne organizacije, uključujući i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim

aktivnostima bave.» [4] Informacioni sistem je sistem u kojem su elementi međusobno i sistem kao

celina sa okruženjem povezani informacionim tokovima. [5]

„POSLOVNI INFORMACIONI SISTEM povezuje upravljačke i izvršne funkcije tako što formirane

informacije na osnovu poslovnih podataka stavlja na raspolaganje upravljačkom podsistemu. Te zadatke

poslovni informacioni sistem ostvaruje prikupljanjem, obrađivanjem i sređivanjem podataka u cilju

dobijanja poslovnih informacija i njihovim stavljanjem na raspolaganje upravljačkom podsistemu.

Poslovni informacioni sistem ima četiri osnovne funkcije:

1. obezbeđivanje informacija o prošlim poslovnim zbivanjima

2. obezbeđivanje informacija o budućim poslovnim zbivanjima

3. obezbeđivanje kontrolnih informacija

4. obezbeđivanje analitičkih informacija.» [1]

Prema [1], informacioni sistem čine osnovne komponente:

1. TEHNIČKA OPREMA (Hardware) – računari, štampači, skeneri, uređaji za rezervno napajanje,

uređaji za rezervne kopije podataka, mrežna oprema

2. PROGRAMSKA PODRŠKA (Software) – operativni sistemi, aplikativni softver kancelarijskog

poslovanja, antivirusni programi, uslužni programi, poslovno-aplikativni softver (program, baza

podataka)

3. ORGANIZACIONA PODRŠKA (Orgware) – zakoni i pravilnici u oblasti poslovanja, zakoni i pravilnici

u oblasti informacionih sistema, organizacija rada, pravila rada, principi rada. „Organizacionu

podršku čine organizacione metode i postupci za usklađivanje svih delova informacionog sistema u

organizacionu celinu” [1].

4. KADROVSKA PODRŠKA (Lifeware) – zaposleni u poslovnom delu organizacije, kao i zaposleni u

delu razvoja i održavanja informacionog sistema sa svojim znanjima, iskustvom, zahtevima,

navikama, interesima, potrebama itd. „Kadrovsku podršku čine kadrovi koji neposredno rade na

poslovima koji omogućavaju da informacioni sistem ostvari svoju funkciju, ali i krajnji korisnici

informacionog sistema.” [1]


3

Prema [6], arhitekturu informacionog sistema čine podsistemi, odnosno arhitekture:

1. INFORMACIONA ARHITEKTURA - arhitektura podataka

2. APLIKACIONA ARHITEKTURA – funkcionalna arhitektura

3. TEHNOLOŠKA ARHITEKTURA – infrastrukturna i platformska arhitektura.

Prema [1], sa aspekta implementacije, informacioni sistemi mogu biti podeljeni prema:

1. povezanosti – neintegrisane informacione sisteme (sastoje se iz skupa više nepovezanih

informacionih sistema), integrisane informacione sisteme (čine ga više međusobno povezanih

podsistema).

2. centralizaciji:

– centralizovani informacioni sistemi – «prednost centralizovano izgrađenih informacionih

sistema ogleda se u jedinstvenoj bazi podataka koja u potpunosti eliminiše dupliranje

podataka i omogućaa efikasniju obradu podataka u realnom vremenu. Međutim, izgradnja,

implementacija i održavanje centralizovanog informacionog sistema veoma je složen i dug

proces. Takođe, sve izmene su složene zbog uzajamne zavisnosti svih komponenti

informacionog sistema.

– delimično distribuirani informacioni sistemi – «Izgrađuje se sa distribuiranim procesima

obrade podataka i distribuiranim formiranjem informacija za operativne odluke po

pojedinim delovima procesa rada, zajedničkom bazom srodnih podataka, podela na

podsisteme se vrši po homogenim funkcionalnim celinama».

– distribuirani informacioni sistemi – potpuno distribuirani informacioni sistem je organizovan

kao mreža računara u svim informacionim podsistemima koji se potpuno i neposredno

povezuju. Prihvatljiviji su sa ekonomskog aspekta, omogućavaju postepeni razvoj,

održavanje je jednostavnije, veća je prilagodljivost na promene.

LITERATURA

[1] Stankić R: Poslovna informatika, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2005.

[2] Ristić D: Proizvodno poslovni sistemi – osnovi organizacije rada, Edicija YU Experti, IBN centar,

Beograd, 1991.

[3] Kazi Lj, Kazi Z, Radulović B: Informacioni sistemi 1 i Informacioni sistemi 2, praktikum za vežbe,

ISBN 978-86-7672-215-0, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin” Zrenjanin, 2013.

[4] Jauković M: Uvod u informacione sisteme, Tehnička knjiga, Beograd, 1992.

[5] Radulović B, Kazi Lj, Kazi Z: Informacioni sistemi – odabrana poglavlja, Tehnicki fakultet Mihajlo

Pupin Zrenjanin, 2011.

[6] Vasconcelos A, Soursa P, Tribolet J: Information system Architecture Metrics: an Enterprise

Engineering Evaluation Approach, The Electronic Journal of Information Systems Evaluation, Vol 10,

Issue 1, pp 91-122, ISSN 1566-6379, www.ejise.com

1.2. Istorijat razvoja informacionih sistema i informacioni sistem

menadžmenta

Poslovni informacioni sistem pre svega služi za podršku odlučivanju na svim nivoima – operativnom,

taktičkom i strateškom. Neke od teorija upravljanja [1] definišu sledeće:

funkcije upravljanja: predviđanje, organizovanje, usmeravanje i kontrolisanje,

upravljačke uloge: 1 – interpersonalne, 2 – informacione (primanje i analiza podataka u

organizaciji i sa okruženjem), 3- odlučivanje (inovator, inicijator promena, rešavanje

problema, raspoređivanje resursa, pregovaranje), 4 – planske (određivanje strategije,

struktuiranje organizacije, planiranje), 6 – monitoring (kontrolisanje, nadgledanje) 7-

koordinisanje, 8 – marketing.

«Prema nivou odlučivanja kojem služe, informacioni sistemi mogu se podeliti na:

1. Informacione sisteme za operativne odluke

2. Informacione sisteme za taktičke odluke

3. Informacione sisteme za strateške odluke.» [2]

Jauković [3] daje klasifikaciju informacionih sistema:


4

1. Prema vrsti pruženih usluga: sistemi za računarske usluge opšte namene, sistemi za čuvanje i

pretraživanje podataka, sistemi za komutaciju poruka, sistemi za upravljanje fizičkim procesima,

sistemi za kontrolu i upozorenja, sistemi za obradu transakcija,

2. Prema oblasti primene - u okviru poslovnih sistema razvijaju se tzv. poslovni informacioni sistemi

(«Business information systems»).

3. Prema stepenu automatizacije [3] odnosno istorijski razvoj generacija informacionih sistema [2]:

- NEAUTOMATIZOVANI INFORMACIONI SISTEMI – koriste mehanografska sredstva obrade, nosioci

podataka su dokumenti, obrada nije jedinstvena i ponekad se ne obavlja uvek na isti način,

podaci nisu formatizovani i strogo strukturirani, zadaci koji se rešavaju često nisu do kraja

definisani, značajno su zastupljeni usmeni informacioni tokovi, koji su promenljivi i nepostojani,

mnoge odluke se donose na osnovu usmenih informacija i iskustva ili na osnovu nepotpunih i

često zastarelih podataka, subjektivni činioci mogu znatno da utiču na tok obrade podataka i

dobijanja rezultata, dolazi do dupliranja rada na obradi podataka, naročiro kod izrade izveštaja,

obrada je spora, prave se greške itd.

- SISTEMI AUTOMATSKE OBRADE PODATAKA – korišćenje računara za prikupljanje i registrovanje

podataka, klasificiranje, uređivanje i ažuriranje podataka, razna računanja i sumiranja,

štampanje izveštaja. Odnose se na poslove koji su u potpunosti poznati i dobro opisani, čija je

obrada regulisana zakonima i propisima organizacije. Sistemi AOP sastoje se od posebnih

aplikacija koje obuhvataju pojedine funkcije ili organizacione celine (ili njihove delove).

Prednosti: sistematizacija prikupljanja i čuvanja podataka, uvodi se opšta nomenklatura i

jedinstven sistem obeležavanja, ubrzavanje prikupljanje i obrada podataka, povećava kvalitet

informacija, sistematizuju izveštaji i način izveštavanja na pojedinim organizacionim i

upravljačkim nivoima. Nedostaci: zanemaren sistemski pristup, svodi se na projektovanje

programa i organizaciju podataka (cilj nije obrada podataka, već povećanje efikasnosti

odlučivanja na osnovu dobrih i blagovremenih informacija), zasebne aplikacije – redundansa

podataka.

- UPRAVLJAČKI INFORMACIONI SISTEMI («Management information system») – težište na

informacijama i njihovom korišćenju za donošenje odluka, daju informacije brzo i u obliku koji je

prilagođen potrebama onih koji odlučuju, daje izveštaje za donošenje odluka kod struktuiranih

problema odlučivanja (srednji nivo odlučivanja u organizaciji – problemi za koje se može

unapred tačno utvrditi konačno rešenje, koji su podaci potrebni da se ono dobije, kao i algoritam

njegovog rešavanja), predstavljaju međusobno povezane podsisteme koji čine jedinstvenu celinu

(podsistemi se odnose na vitalne funkcije realnog sistema, predstavljaju logički i tehnološki

zaokružene celine koje se kod implementacije mogu nezavisno tretirati).

- IZVRŠNI INFORMACIONI SISTEMI – daju analitičke informacije o tekućem stanju organizacije i

projekciji u budućnosti, a namenjene su najvišem nivou upravljanja.

- SISTEMI ZA PODRŠKU ODLUČIVANJU – daju podršku odlučivanju kod nestrukturiranih i slabo

strukturiranih problema, zavise od eksternih podataka (koji mogu biti i nepouzdani), rešavanje

problema se zasniva na znanju, pružaju podršku svim nivoima odlučivanja, ali podržavaju i

vertikalne informacione tokove i integraciju informacija koje se koriste na različitim

organizacionim i upravljačkim nivoima (posebno značajni za više nivoe), olakšavaju sintezu

informacija iz pojedinih podsistema za strateško odlučivanje, mogućnost uočavanjauzajamnih

relacija između različitih funkcija u raznim organizacionim celinama i razumevanje njegovog

uticaja na organizaciju. Sastoji se od baze podataka, modela odlučivanja i specijalnog softvera

koji ih integriše i omogućava korisnicima korišćenje ovih modela.

- EKSPERTNI SISTEMI – oponašaju rad eksperata, razvijeni su primenom tehnika veštaćke

inteligencije. Opisuju znanja i pravila odlučivanja eksperata. Problemi: kako pribaviti znanje

eksperata, kako to znanje predstaviti na računaru, kao na osnovu pribavljenog znanja izdvojiti

rešenja konkretnih praktičnih problema. Sastoje se od: baza znanja, mehanizam zaključivanja,

specijalizovana baza podataka (baza činjenica), mehanizam objašnjenja i korisnički interfejs.

Prema [2], istorijski razvoj informacionih sistema može biti podeljen na četiri perioda, na osnovu vrste

informacionih sistema u tom periodu. To su:

- informacioni sistemi za obradu podataka (DPS – data processing systems)

- upravljački informacioni sistemi (MIS – management information systems)

- informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS- decision support systems)

- ekspertni sistemi (ES – expert systems).

«Davis i Olson upravljački informacioni sistem (MIS – management information system) uopšteno

definišu kao integrisani sistem obezbeđivanja informacija za podržavanje operacija upravljanja i funkcija


5

odlučivanja u organizaciji, koji se koristi hardverom i softverom računara, manuelnim procedurama,

modelima za planiranje, kontrolisanje i odlučivanje, kao i bazom podataka.» [3]

LITERATURA

[1] Balaban N, Ristić Ž, Đurković J: Principi informatike, Savremena administracija, 1996.


[3] Jauković M: Uvod u informacione sisteme, Tehnička knjiga, Beograd, 1992.


6

2. ORGANIZACIONI MODEL BANKARSKOG SISTEMA

2.1. Organizaciona struktura bankarskog sistema

„Bankarski sistem Republike Srbije čine centralna banka (Narodna banka Srbije) i poslovne banke.” [1]

U organizacionoj strukturi bankarskog poslovnog sistema Republike Srbije razlikujemo nekoliko ključnih

poslovnih entiteta, kao na slici 9.

Slika 9. Organizaciona struktura bankarskog sistema i osnovna komunikacija sa okruženjem

Slika 9 prikazuje osnovne elemente bankarskog poslovnog sistema Republike Srbije koji čine:

državna centralna banka (Narodna banka Srbije),

banke i njihove filijale.

Između ovih osnovnih elemenata postoji hijerarhijska uređenost i jasno razgraničen različit skup

aktivnosti koje obavljaju, u skladu sa odgovornostima.

Osnovna komunikacija sistema obavlja se sa bankama u instranstvu, drugim bankama u zemlji,

privrednim subjektima i građanstvom, kao i poreskom upravom, službom platnog prometa i drugim

subjektima.

Literatura

[1] Opis bankarskog sistema Republike Srbije,

http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/50/index.html (24.11.2013)

KREDITNI BIRO

PRIVREDNI

SUBJEKTI

DRUGA BANKA U

ZEMLJI

BANKA U

INOSTRANSTVU

NARODNA BANKA SRBIJE

BANKA U

ZEMLJI

FILIJALA BANKE

GRAĐANSTVO

Bankarski sistem

SLUZBA PLATNOG

PROMETA

PORESKA UPRAVA

Regulatorna i nadzorna tela

Republike Srbije

http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/50/index.html


7

2.2. Delatnost i organizaciona struktura Narodne banke Srbije

Opis delatnosti i organizacione strukture Narodne banke Srbije dat je u nastavku (preuzet sa [1]):

„Položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije, kao i odnos Narodne banke Srbije

prema organima Republike Srbije i međunarodnim organizacijama i institucijama, uređeni su Ustavom

Republike Srbije i Zakonom o Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 72/2003, 55/2004,

44/2010, 76/2012 i 106/2012).

Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih Zakonom o Narodnoj

banci Srbije i drugim zakonima, a za svoj rad je odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje i očuvanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ne dovodeći u

pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, Narodna banka Srbije doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti

finansijskog sistema.

Narodna banka Srbije ima sledeće funkcije:

utvrđuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku;

upravlja deviznim rezervama;

utvrđuje i sprovodi, u okviru svoje nadležnosti, aktivnosti i mere radi očuvanja i jačanja stabilnosti

finansijskog sistema;

izdaje i oduzima dozvole za rad i vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i obavlja

druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke;

izdaje i oduzima dozvole, odnosno ovlašćenja za obavljanje delatnosti osiguranja i vrši nadzor nad

obavljanjem te delatnosti i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuje

osiguranje;

izdaje i oduzima dozvole za rad društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, vrši

nadzor nad ovom delatnošću i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuju

dobrovoljni penzijski fondovi;

izdaje i oduzima dozvole za obavljanje poslova lizinga, vrši nadzor nad obavljanjem ovih poslova i

obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuje lizing;

obavlja poslove zaštite prava i interesa korisnika usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog

lizinga, društva za osiguranje i društva za upravljanje doborovoljnim penzijskim fondovima u

skladu sa zakonom;

izdaje novčanice i kovani novac i upravlja tokovima gotovine;

uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa

inostranstvom, u skladu sa zakonom;

obavlja zakonom, odnosno ugovorom utvrđene poslove za Republiku Srbiju ne ugrožavajući pri

tom svoju samostalnost i nezavisnost.

Organi Narodne banke Srbije su: Izvršni odbor, guverner i Savet guvernera.

Izvršni odbor utvrđuje monetarnu i deviznu politiku, kao i aktivnosti radi očuvanja i jačanja stabilnosti

finansijskog sistema. Izvršni odbor posebno utvrđuje:

program monetarne politike Narodne banke Srbije;

način utvrđivanja kamatnih stopa Narodne banke Srbije i način obračuna, naplate i plaćanja

kamate na plasmane i druga potraživanja Narodne banke Srbije, kao i na sredstva na koja

Narodna banka Srbije plaća kamatu;

uslove i način izdavanja hartija od vrednosti Narodne banke Srbije;

uslove pod kojima i način na koji Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tržištu i

obavlja diskontne poslove;

politiku odobravanja kratkoročnih kredita;

politiku kursa dinara;

osnovice za obračunavanje obavezne rezerve i stope obavezne rezerve, kao i način, uslove i

rokove izdvajanja i korišćenja sredstava obavezne rezerve banaka;

politiku upravljanja deviznim rezervama, kao i smernice za upravljanje tim rezervama;

druge instrumente i mere monetarne i devizne politike;

mere za održavanje likvidnosti banaka;

mere i aktivnosti, u okviru nadležnosti Narodne banke Srbije, radi očuvanja i jačanja stabilnosti

finansijskog sistema.

Izvršni odbor utvrđuje referentnu kamatnu stopu i druge kamatne stope koje Narodna banka Srbije

primenjuje u sprovođenju monetarne politike. Pored navedenog, Izvršni odbor na predlog Uprave za

nadzor donosi propise Narodne banke Srbije u oblasti kontrolne i nadzorne funkcije, u skladu sa

zakonima kojima se uređuje obavljanje tih funkcija.


8

Izvršni odbor rešenjem odlučuje o davanju preliminarnih odobrenja, kao i o davanju i oduzimanju dozvola

za rad bankama, o davanju i oduzimanju društvima za osiguranje dozvola za obavljanje delatnosti

osiguranja, o davanju i oduzimanju dozvola za obavljanje poslova finansijskog lizinga, o davanju i

oduzimanju društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima dozvola za rad i dozvola za

upravljanje tim fondovima.

Izvršni odbor donosi odluke na sednicama, većinom glasova svih članova. U slučaju izjednačenog broja

glasova, odlučuje glas guvernera.

Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner, koji zastupa i predstavlja Narodnu banku

Srbije. Guvernera Narodne banke Srbije bira Narodna skupština Republike Srbije sa mandatom od šest

godina, s pravom ponovnog izbora.

Guverner rukovodi poslovanjem Narodne banke Srbije i organizuje njen rad; sprovodi odluke Izvršnog

odbora i Saveta; donosi propise, opšte i pojedinačne akte iz nadležnosti Narodne banke Srbije, koji

zakonom nisu stavljeni u nadležnost Izvršnog odbora i Saveta; predlaže propise, opšte i pojedinačne

akte koje donose Izvršni odbor i Savet, ako Zakonom o Narodnoj banci Srbije nije drukčije uređeno;

uređuje unutrašnju organizaciju Narodne banke Srbije i sistematizaciju radnih mesta u Narodnoj banci

Srbije, kao i radne odnose zaposlenih u Narodnoj banci Srbije; imenuje i razrešava zaposlene koji

rukovode organizacionim jedinicama u Narodnoj banci Srbije i obavlja druge poslove utvrđene Zakonom o

Narodnoj banci Srbije. Guverner, kao predsedavajući Izvršnog odbora, potpisuje rešenja koja donosi

Izvršni odbor.

Savet guvernera čine pet članova, uključujući i predsednika, koje bira Narodna skupština na predlog

odbora Narodne skupštine nadležnog za poslove finansija. Članovi Saveta biraju se na pet godina, s

pravom ponovnog izbora.

Savet guvernera:

donosi Statut Narodne banke Srbije, na predlog Izvršnog odbora;

utvrđuje režim kursa dinara, na predlog Izvršnog odbora, uz saglasnost Vlade;

donosi strategiju uprvaljanja deviznim rezervama na predlog Izvršnog odbora;

odlučuje o članstvu u međunarodnoj finansijskoj organizaciji i instituciji;

donosi finansijski plan Narodne banke Srbije;

usvaja godišnje finansijske izveštaje Narodne banke Srbije;

bira rukovodioca u Narodnoj banci Srbije za poslove interne revizije;

bira spoljnog revizora;

razmatra izveštaj spoljnog revizora i prati primenu njegovih preporuka u Narodnoj banci Srbije;

vrši nadzor nad sistemom finansijskog izveštavanja, upravljanja rizicima i unutrašnjih kontrola u

Narodnoj banci Srbije;

ocenjuje da li su računovodstvene politike i procedure koje su usvojene u Narodnoj banci Srbije

odgovarajuće;

usvaja godišnji plan o obavljanju interne revizije u Narodnoj banci Srbije i periodično razmatra

izveštaje o obavljenoj internoj reviziji;

vrši nadzor nad obavljanjem interne revizije i obavljanjem usklađenosti poslovanja u Narodnoj

banci Srbije;

donosi strategiju razvoja Narodne banke Srbije, koju predlaže Izvršni odbor, i prati njeno

sprovođenje.

U okviru Narodne banke Srbije, u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije i Statutom obrazuje se

Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama. U Upravi za nadzor nad finansijskim institucijama

obavljaju se sledeći poslovi:

poslovi kontrole poslovanja banaka;

poslovi nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja;

poslovi nadzora nad obavljanjem delatnosti društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim

fondovima;

poslovi nadzora nad obavljanjem poslova finansijskog lizinga;

poslovi zaštite korisnika finansijskih usluga;

poslovi kontrole platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom;

poslovi istraživanja u oblasti kontrolne, odnosno nadzorne funkcije Narodne banke Srbije;

poslovi saradnje Narodne banke Srbije sa stranim institucijama i domaćim organima i

institucijama nadležnim za nadzor u oblasti finansijskog poslovanja.

Narodna banka Srbije je pravno lice sa sedištem u Beogradu. Ona može obrazovati filijale koje nemaju

status pravnog lica, a njihova unutrašnja organizacija, delokrug i dužnosti određeni su Statutom Narodne

banke Srbije.

Narodna banka Srbije u svom sastavu ima specijalizovanu organizaciju, Zavod za izradu novčanica i

kovanog novca – Topčider, čije se obaveze i odgovornosti određuju zakonom o Narodnoj banci Srbije i

Statutom Narodne banke Srbije.


9

Poslove iz delokruga Narodne banke Srbije obavljaju:

Sektor za monetarne operacije

Direktorat za ekonomska istraživanja i statistiku

Sektor za devizne poslove

Sektor za finansijsku stabilnost

Sektor za kontrolu poslovanja banaka

Sektor za nadzor nad obavljanjem delatnosti

osiguranja

Centar za superviziju informacionih sistema

Centar za zaštitu i edukaciju korisnika

finansijskih usluga

Sektor za poslove s gotovinom

Sektor za međunarodnu saradnju

Sektor za platni sistem

Nacionalni centar za platne kartice

Prinudna naplata

Kabinet guvernera

Interna revizija

Direkcija za zakonodavno-pravne poslove

Direkcija za računovodstvo i finansije

Sektor za informacione tehnologije

Ljudski resursi

Direkcija za opšte poslove

Centar za nabavke

Filijala u Beogradu

Filijala u Novom Sadu

Filijala u Nišu

Filijala u Kragujevcu

Filijala u Užicu

Zavod za izradu novčanica i kovanog novca –

Topčider” [1]

ORGANIZACIONA SHEMA NARODNE BANKE SRBIJE

Slika 11. Aktuelna organizaciona shema Narodne banke Srbije [1]

LITERATURA

[1] Zvanicni web sajt Narodne Banke Srbije, www.nbs.rs (od 24.11.2013)

[2] Opis delatnosti NBS http://www.nbs.rs/internet/latinica/10/ (od 24.11.2013)

[3] Organizaciona shema NBS http://www.nbs.rs/internet/latinica/10/10_5.html (od 24.11.2013)

http://www.nbs.rs/

http://www.nbs.rs/internet/latinica/10/

http://www.nbs.rs/internet/latinica/10/10_5.html


18

2.3. Opis delatnosti i organizaciona struktura poslovne banke

Prema Zakonu o bankama Republike Srbije „BANKA je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji,

koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i

druge poslove u skladu sa zakonom. Filijala je organizacioni deo banke, bez statusa pravnog lica, koji

obavlja poslove koje može obavljati banka u skladu sa ovim zakonom. Banka može, u skladu sa

zakonom, obavljati sledeće poslove:

1) depozitne poslove (primanje i polaganje

depozita);

2) kreditne poslove (davanje i uzimanje

kredita);

3) devizne, devizno-valutne i menjačke poslove;

4) poslove platnog prometa;

5) izdavanje platnih kartica;

6) poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje

hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.);

7) brokersko-dilerske poslove;

8) izdavanje garancija, avala i drugih oblika

jemstva (garancijski posao);

9) kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja

(faktoring, forfeting i dr.);

10) poslove zastupanja u osiguranju;

KLIJENT BANKE, u smislu ovog zakona, je bilo koje lice koje koristi ili je koristilo usluge banke ili lice koje

se obratilo banci radi korišćenja usluga i koje je banka kao takvo identifikovala.” [1]

Primer organizacione strukture poslovne banke dat je na primeru Panonske banke A.D. [2]

Slika 12. Organizaciona struktura banke (primer Panonske banke A.D. [2])


19

Organizacionu shemu navedene banke [1] cine:

1. Sektori za upravljacke poslove – Skupstina banke, Nadzorni odbor, Upravni odbor,

Generalni direktor, Direkcija za internu reviziju, Direkcija za podrsku prodaji, Direkcija za

upravljanje rizicnim plasmanima

2. Sektori podrske – Sektor poslova sa privredom, Sektor finansijskih trzista, Sektor platnog

prometa i dokumentarnih poslova, Sektor informacionih tehnologija, Sektor za podrsku

poslovnoj mrezi, Sektor razvoja i upravljanja rizicima, Direkcija za racunovodstvo, finansije

i izvestavanje, Direkcija za kadrovske poslove, Direkcija za poslove tehnicke podrske,

Direkcija za pravne poslove.

3. Operativni poslovi - filijale

Literatura

[1] Zakon o bankama, http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/zakoni/kpb_banke.pdf

[2] Tadic D: „Informacioni sistem Panonske banke A.D.”, seminarski rad, Tehnicki fakultet „Mihajlo Pupin”

Zrenjanin, 2008.

2.4.Model poslovnih procesa banke

U skladu sa ranije opisanim opštim funkcionalnim modelom organizacionog sistema (odeljak 1.1), na

nivou poslovne banke možemo definisati model poslovnih procesa banke (na osnovu [1], [2], [3]):

UPRAVLJAČKI PODSISTEM

INFORMACIONI

SISTEM

- Strateško planiranje

- Marketing

- Razvoj

- Interna revizija

(likvidnost, profitabilnost,

kapital)

- Plan i analiza

- Upravljanje rizicima

IZVRŠNI PODSISTEM

OSNOVNE delatnosti

POMOĆNE delatnosti

KOMERCIJALNO

bankarstvo

INVESTICIONO

bankarstvo

- podrška poslovnoj

mreži

- dokumentacioni poslovi

- računovodstvo i

finansije

- kadrovski poslovi

- pravni poslovi

- tehnička podrška

- podrška

informacionih

tehnologija

- izveštavanje

- analitičke evidencije

- rad sa privredom

- rad sa

građanstvom

- rad sa

finansijskim

tržištem

- platni promet

- depozit

- krediti

- osiguranje kredita

- jemstva

- garancije u

osiguranju

- potraživanja

- platne kartice

- devizno/menjački

poslovi

-brokersko/dilerski

poslovi (hartije od

vrednosti, akcije)

- poslovi sa

investicionim

fondovima

Tabela 2. Opšti model procesa banke

Svaki organizacioni sistem ima podsistem koji se odnosi na podršku osnovnoj delatnosti, odnosno na

obezbeđivanje uslova za odvijanje osnovne delatnosti. To su poslovi koji se odnose na obezbeđivanje i

održavanje resursa – kadrova, novca, energije, opreme, materijala..., kao i poslovi koji se odnose na

računovodstveno – dokumentacione poslove. S obzirom da je informacija resurs organizacije, podrška

informacionih tehnologija bi u užem smislu pripadala odeljku pomoćnih delatnosti.


20

Procesi upravljačkog podsistema odnose se na strateško planiranje, marketing, razvoj, internu reviziju,

plan i analizu i upravljanje rizicima.

Osnovne delatnosti banke odnose se na oblasti [1]:

1. Komercijalnog bankarstva (rad sa privredom i građanstvom) – platni promet, kreditiranje,

osiguranje kredita, jemstva, depozitni poslovi (štednja), garancije u osiguranju, devizno-menjački

poslovi, potraživanja, platne kartice

2. Investiciono bankarstvo (rad sa finansijskim tržištem) – brokersko-dilerski poslovi (rad sa

akcijama, obveznicama (hartijama od vrednosti)) i investicionim fondovima.

Literatura

[1] Zakon o bankama, http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/zakoni/kpb_banke.pdf


Zrenjanin, 2008.

[3] Ćirović M: „Bankarstvo”, European Center for Peace and Development, Beograd, 2006.

http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/zakoni/kpb_banke.pdf


21

3.TEHNOLOGIJE INFORMACIONIH SISTEMA U BANKARSTVU

3.1. Elektronsko bankarstvo – definicija i segmenti

Dinamičan razvoj informacionih tehnologija i stalna potreba klijenata za efikasnom uslugom podstiče

konstantna nastojanja banaka da odgovore na izazove zahteva klijenata uvođenjem najsavremenijih

informacionih tehnologija. Prema [1] uvođenje i primena kompjuterski zasnovane obrade podataka u

kombinaciji sa savremenim telekomunikacionim sistemima dovodi do velikih tehnoloških promena u

funkcionisanju banaka, a vrši se u okviru permanentnih evolucionih procesa, trajnim uvođenjem novih

postupaka i tehnologija iz oblasti kompjuterskih i telekomunikacionih sistema. Prema [1], glavne

promene koje su ostvarene odnose se na na rutinske transakcije u bankama, pre svega u oblasti platnog

prometa, gde je papirna dokumentacija zamenjena elektronskom, što je ubrzalo poslovne procese. Prema

[2] razvoj savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija omogućuje unapređenje efikasnosti

procesa unutar same banke i komunikacije sa udaljenim filijalama, poslovnim subjektima, drugim

bankama, centralnom bankom, državom, finansijskim tržištem itd. Pod ELEKTRONSKIM BANKARSTVOM

(Electronic Banking) u širem smislu smatramo «bankarstvo prožeto elektronskim sistemima» [1],

odnosno primenu informaciono-komunikacionih tehnologija u bankarskom poslovanju [2], dok u užem

smislu predstavlja sisteme elektronskog platnog prometa, odnosno EFT (Electronic Fund Transfer) [2]. S

obzirom na konstantan razvoj i primenu informaciono-komunikacionih tehnologija u bankarstvu, moguće

je predstaviti samo aktuelne tehnologije i podsisteme sistema elektronskog bankarstva. Slika 13.

prikazuje osnovne KOMPONENTE SAVREMENOG SISTEMA ELEKTRONSKOG BANKARSTVA.

Slika 13. Osnovne komponente sistema elektronskog bankarstva

INFORMACIONI SISTEM NARODNE BANKE

INTERN

I in

form

acio

ni sis

tem

banke -

jezgro

XML izvestaj

Banka u

inostranstvu

SWIFT poruke

ATM terminali

Zahtev za SWIFT

Stanovništvo

Mobilni uređaji

Internet

Stanovništvo

mBanking podrška

Home - Banking

podrška

POS terminali Privredni

subjekti

ATM podrška

POS podrška

XML izvestaji SWIFT obrada

INFORMACIONI SISTEM BANKE

BANKARSKI INFORMACIONI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

Podrška za

elektronski platni promet

Druge banke

Sluzba platnog

prometa


22

INFORMACIONI SISTEM NARODNE BANKE SRBIJE

Interni informacioni sistem Virtuelizacija

Softverska aplikacija za podršku poslovnim procesima Narodne

banke Srbije

Podsistem za razmenu

podataka

SWIFT

Obrada XML izvestaja

INFORMACIONI SISTEM BANKE

UPRAVLJAČKI SEGMENT Plan i analiza Data warehouse

Data mining

Marketing i odnosi sa klijentima Customer Relationship

Management sistemi

iBanking sistemi

POMOĆNE DELATNOSTI Podrška poslovnoj mreži Virtual Private Network –

veza ka filijalama i

expoziturama

Distribuirane baze podataka

Centralizovane baze podataka

Dokumentacioni poslovi Document management

sistemi

Računovodstvo Interni modul aplikativnog

softvera za knjigovodstvo i

računovodstvo

Kadrovski poslovi Interni modul aplikativnog

softvera za evidenciju

kadrova

Pravni poslovi web – Pristup bazi zakonske i

pravne regulative

OSNOVNE DELATNOSTI Komercijalno i investiciono

bankarstvo

Interni modul aplikativnog

softvera za podršku osnovnoj

delatnosti

SISTEM ZA RAZMENU PODATAKA

ATM-POS terminali Softver za podršku radu ATM i POS terminala

Mobilni uređaji mBanking sistemi – SMS poruke o stanju, mobilne aplikacije

za pregled stanja računa i elektronsko plaćanje

Web aplikacije Web aplikacije za pregled stanja i plaćanje računa

Centralna banka XML

Banka u zemlji

Sluzba platnog prometa

Sistem elektronskog platnog prometa

Sistemi interbankarskog plaćanja

Banka u inostranstvu SWIFT

TAbela 3. Pregled vrsta tehnologija i modula sistema elektronskog bankarstva

LITERATURA



3.2. Pregled tehnologija savremenih bankarskih informacionih sistema

Neki od najvažnijih segmenata elektronskog bankarstva (prema [1]) su:

1. Elektronski platni promet

2. Elektronske mreže interbankarskih plaćanja

3. Online bankarstvo

Osnovni moduli savremenih bankarskih informacionih sistema obuhvataju: Interne informacione sisteme:


23

◦ Jezgro (CORE) informacionog sistema banke [9] koje se sastoji od klijent/server aplikacija u okviru lokalnih računarskih mreža, a odnose se na podršku za:

▪ Osnovne poslovne procese (sa građanstvom, privredom) – ažuriranje, pretraga, štampa [2], [9]

▪ Pomoćne poslovne procese za rad sa resursima banke (upravljanje kadrovima [2], upravljanje dokumentima [8], računovodstvo [2], itd.)

◦ Alati za podršku upravljačkim procesima - korišćenjem sistema poslovne inteligencije [9] (data warehouse, data mining etc.) i automatizovanih sistema za podršku odluččivanju u CRM (customer relationship management) i segmentima za upravljanje internim poslovnim procesima, iBanking sistemi [7] - intelligent banking sistemi – inteligentni CRM sistemi integrisani sa eBanking i mBanking sistemima, sistemi kanala [9]

On-line bankarstvo [3]:

◦ home Banking sistemi [8] – korišćenje web aplikacija (Web banking [4] ili eBanking sa client/server aplikacijama i sinhronizacijom podataka [5])

◦ mBanking sistemi [4], [6], [8], [10] - mobile banking (aplikacije kao podrška radu mobilnih uređaja - SMS, WAP portals, ANDROID aplikacije)

◦ B2B rešenja [2], [5] – za daljinski pristup i razmenu podataka (XML, XLS, TXT) [5] sa drugim poslovnim entitetima i bankama u zemlji i inostranstvu (SWIFT poruke)

Sistemi plaćanja karticama [11], ATM/POS terminalima [2]

Sistemi za bezbednost podataka - smart kartice [8], kriptografija, pristupne šifre [4], digitalni potpis PKI [9]

Tabela 2. Moduli i tehnologije u bankarskim informacionim sistemima

Modul Tehnologija

1. INTERNAL

1.1. Core Client/server "multitier arhitekture, MS SQL, MS.NET, Java, Oracle,

IBM IFW data models, DB II." [9]

1.2. Menadžment Data warehouse, Data Mining, iBanking

2. ON -LINE "Komuniciranje sa bankom putem raspoloživih kanala (Internet,

Contact Center, IVR, SMS, Tablet, Smartphone ...) Portali bazirani na

Microsoft tehnologiji (.NET 4.0 and SQL Server 2008 R2). " [12]

2.1. Web Web 2.0 platforma [12]

2.2. SMS

2.3. WAP

2.4. Mobilne

aplikacije

Java mobile rešenja [10]

2.5. e-Commerce Customer relationship Management rešenja, C2B i B2C – Customer to

Business i Business to customer rešenja, B2B - Business to Business

rešenja, Export podataka u XML, XLS, TXT [5]

3.Bezbednost

podataka

Smart kartice, kriptigrafija ...

Literatura


[2] KBC banka, on-line banking, http://www.kbcbanka.rs/ponuda/stanovnistvo/online_banking.htm

[3] Komercijalna banka, http://www.kombank.com/srp/index.asp

[4] KBC banka, eBanking, http://www.kbcbanka.rs/ponuda/privreda/ebanking.htm

[5] Ž. Obrenović, D. Starčević, V. Štavljanin, V. Batalov: "Applying WAP/SMS Technologies In Banking",

Telfor conference proceedings, 2002.

[6] iBanking brochure, New frontier Group, www.newfrontier.eu

[7] HALCOM products, http://www.halcom.rs/index.php?section=10#Q

[8] PEXIM (Asseco SEE) banking software, http://asseco.com/see/offer/banking-software/

[9] PEXIM (Asseco SEE) mobile banking, http://asseco.com/see/offer/mobile-banking/

[10] PEXIM (Asseco SEE) card business, http://asseco.com/see/offer/card-business/

[11] New Frontier Group iBanking solutions, http://www.newfrontier.eu/solutions/ibanking.html


24

4. OBLICI ELEKTRONSKOG PLAĆANJA

4.1. Elektronska trgovina

“Tradicionalne metode plaćanja podrazumevaju dve osnovne pretpostavke:

strane koje učestvuju u transakciji, kupci i prodavci, treba da su fizički prisutni za vreme

transakcije;

odlaganje procesa isplate u slučaju kada se otkrije problem (krađa, nastane prekoračenje računa

ili slično).

Za realizaciju elektronske trgovine potrebno je obezbediti bar sledeće uslove:

ponudu informacija koje na Internetu mogu videti milioni potrošača; informacije se prezentuju na

način koji odgovara korisnicima mreže;

direktan (one-to-one) kontakt sa potrošačima – on se može ostvariti korišćenjem e-mail-a, koji

daje mogućnost brzog odgovora na postavljena pitanja; cilj je da se kod potrošača stvori utisak

kupovine koja liči na tradicionalnu, iako se odvija u cyber prostoru;

zaključivanje, prodaju – poručivanje na Internetu liči na porudžbine putem kataloga; Internet

pruža odlične mogućnosti čuvanja dokumentacije nastale u procesu trgovine;

isporuku – neki proizvodi mogu se isporučiti direktno (softver, informacije i slično), dok se za

većinu proizvoda isporuka realizuje tradicionalnim sredstvima;

bezbednu transakciju – odvijanje bezbednih transakcija od primarne je važnosti za on-line

poslovanje; realizacija bezbednih transakcija je oblast na kojoj se intenzivno radi. « [1]

«Prvo pitanje koje se postavlja pri izvođenju transakcija, jeste pitanje poverenja u one sa kojima se

posao obavlja. U elektronskim transakcijama, poslovanje se odvija između dve ili više strana, koje su

fizički razdvojene. Ono što se mora obezbediti od strane onih koji nude proizvode/usluge, jeste poverenje

kupaca i korisnika usluga. Potrebno je stvoriti osećaj fizičkog pripadanja prostoru, steći reputaciju

pouzdanog partnera i onoga ko može rešiti aktuelne probleme.Na Internetu potrošači ne mogu biti sigurni

u to da dobijaju ono što žele, pre nego što izvrše uplatu, a mogućnost da se proizvod vrati ukoliko ne

odgovara nije uvek moguća. Neke vrste usluga i proizvoda čak se i ne mogu vratiti, što negativno utiče

na stvaranje poverenja za poslovanje putem mreže. Sa druge strane, oni koji vrše prodaju teško mogu

izvršiti proveru kupaca i isporuku. U vezi sa tim treba razmotriti koji proizvodi se mogu isporučiti putem

Interneta. Ono što se elektronski može isporučiti jesu informacije; one se mogu dati u digitalnoj formi,

treba ih poručiti, i za njih izvšiti plaćanje nekim od sredstava elektronskog plaćanja. Oni proizvodi koji ne

mogu biti isporučeni na ovaj način zahtevaju zaseban proces isporuke, pored procesa pregleda ponude,

izvršenja porudžbine i plaćanja. Plaćanje poručenih proizvoda/usluga može se izvršiti pre, za vreme ili

nakon isporuke proizvoda, usluga ili informacija. Pre nego se započne proces elektronske trgovine,

potrebno je odlučiti kada treba isporučiti proizvode i kada kupac treba da izvrši plaćanje. Ono čega se oni

koji nude proizvode/usluge plaše jeste činjenica da pregled informacija koji nude neće rezultirati

kupovinom, već jednostavnim upoznavanjem sa onim što se nudi. Osim navedenih činjenica na stvaranje

poverenja između strana koje učestvuju u transakciji utiče i problem očuvanja anonimnosti kupaca. Neki

od njih ne žele da se njihovo ime nađe na mreži, pa bi trebalo stvoriti mogućnost kupovine tako da se ne

otkriva identitet kupca. Gubitak novca u poslovanju na Internetu takođe je problem koji zaokuplja veliku

pažnju. Zato treba definisati načine za sprečavanje gubljenja, kao i višestrukog i neovlaštenog korišćenja

novca.» [1]

Proces kupovine na Internetu podrazumeva sledeće korake [1]:

potrošač upotrebom WWW browser-a pristupa on-line katalogu na WWW strani onoga koji

proizvod nudi, a koji se, pored toga, nudi i na CD-ROM-u i u klasičnoj papirnoj formi;

potrošač bira proizvod koji želi kupiti – to čini upoređivanjem cena i traženjem prave vrednosti u

zavisnosti od marke proizvoda, cene, kvaliteta i ostalih karakteristika;

onaj koji nudi proizvode daje kupcu formu porudžbine koja sadrži podatke o cenama pojedinačnih

proizvoda, ukupnoj ceni porudžbine, koja uključuje cenu isporuke, poreze i dr.; oni koji proizvode

nude mogu dostaviti, pored porudžbine, i podatke o kupovini izabranog proizvoda ili cene koje ima

konkurencija;

kupac zatim bira sredstvo plaćanja, a to može biti digitalni novac, elektronski ček, ili kreditna

kartica;

prodajnom sektoru kompanije kupac šalje kompletiranu porudžbinu sa informacijom o izabranom

sredstvu plaćanja;


25

kompanija zahteva ovlašćenje od strane banke kupca;

kupcu šalje potvrdu o isporuci porudžbine;

kompanija šalje proizvod ili pruža zahtevanu uslugu, u skladu sa porudžbinom i

zahteva isplatu od strane finansijske institucije kupca.

LITERATURA

[1] Ivkovic M, Milosevic S: „Elektronska trgovina i bankarstvo na internetu”, iz “Ivkovic M, Radenkovic B

(redaktori): „Internet i savremeno poslovanje”, Tehnički fakultet «Mihajlo Pupin» Zrenjanin, 1998.”

4.2. Elektronski novac

U savremenoj interpretaciji, novac se smatra informacijom, kojom se “markira pravo nekog subjekta u

odnosu na robu i usluge” [1]. „ELEKTRONSKI NOVAC se definiše kao specifična “monetarna informacija“

koja se putem elektronskih impulsa u “realnom vremenu“ prenosi između transaktora koji obavljaju

plaćanja» [1]. Elektronski novac u svakodnevnim transakcijama zamenjuje gotovinu i čekove. «Sam

elektronski novac bazira se na prethodno izvršenim uplatama monetarnih vrednosti koje su registrovane

na mikročipovima elektronskih kartica, a mogu biti upotrebljene za plaćanje roba i usluga. « [1]

Informacija o elektronskom novcu, odnosno o transferu novca beleži se na elektronskim medijima, kao

što su platne kartice. Građanstvu i poslovnim subjektima omogućava da direktno posluju putem

računarskih mreža.

Oblici korišćenja elektronskog novca u svrhu plaćanja roba i usluga definišu se kao novi instrumenti

plaćanja i to u dve varijante [1]:

1. Udaljeni pristup računu, korišćenje sredstava za plaćanje ili podizanje gotovine; plaćanje u ovoj

varijanti predstavlja «samo privremenu novčanu transakciju koja se finalno zatvara prenosom

sredstava između transakcionih depozita kod bankarskih institucija». Оva varijanta predstavlja

dominantan oblik upotrebe elektronskog novca i realizuje se pomoću instaliranih POS («Point of

Sale» terminala u trgovačkoj i uslužnoj mreži. Drugi oblik korišćenja je upotrebom bankomata ili

ATM uređaja. Takođe, ovde pripadaju i tzv. home-banking sistemi koji omogućavaju raspolaganje

finansijskim sredstvima od kuće putem personalnih računara i Interneta ili specijalizovanog

softvera.

2. Elektronski novac u formi «elektronskog novčanika» ili «mrežnog elektronskog novca» koji se

distribuira koristeći zatvorene ili otvorene računarske mreže; u ovoj varijanti «elektronski novac

cirkuliše između korisnika na gotovo isti način kao i gotov novac, što znači da se plaćanje

elektronskim novcem može smatrati finalnim» [1] već u trenutku plaćanja. «Plaćanja mrežnim

elektronskim novcem se vrše između računa putem softvera koji poseduju razni korisnici ovog

sistema plaćanja.» [1]

«Elektronski ili digitalni novac integriše prednosti koje nudi računarska tehnologija i sigurnost koju daje

papirni novac.» [2] On, zapravo, predstavlja elektronsku zamenu papirnog novca, i kao takav može se

čuvati i trošiti. Na home page-u CyberCash-a piše da su to “brojevi koji predstavljaju novac“.[3] Digitalni

novac treba da zameni papirni novac u sistemima on-line plaćanja. Prema [2], gotovina je ostala

dominantan način plaćanja zbog nepoverenja kupaca u bankarski sistem, neefikasnosti negotovinskih

transakcija i neprilagođenosti ponude banaka. Prema [1] da bi zamenio gotovinu, elektronski novac mora

da ima:

monetarnu vrednost,

mogućnost zamene sa drugim instrumentima plaćanja,

sigurnost izdavanja.

Prema [3], svi sistemi zasnovani na elektronskom novcu moraju zadovoljiti sledeće karakteristike:

postojanje monetarne vrednosti, mogućnost izvođenja različitih transakcija, mogućnost ponovne

upotrebe i odgovarajući stepen sigurnosti u radu sa njim. Prema [2], digitalni novac mora imati

monetarnu vrednost, odnosno kao i gotovina mora biti odobren od strane banke. Digitalni novac nastao

kod jedne banke mora da bude priznat od strane ostalih. Bez papirnih certifikata banke digitalni novac

nosi rizik da bude upotrebljen bez postojanja pravih sredstava. Digitalni novac mora imati mogućnost da

se njime izvode različite transakcije ili razmena za druga sredstva plaćanja, kao što je papirni novac, roba


26

ili usluge, krediti, depoziti na računu u banci i sl. Kupci nemaju račun u istoj banci ili mogu biti iz različitih

zemalja pa je osnovni zahtev da različite banke obavljaju transakcije sa elektronskim novcem. Mora

postojati način za čuvanje i ponovnu upotrebu digitalnog novca. Daljinsko upravljanje i upotreba (putem

telefona ili personalnih uređaja za komunikaciju) treba da omogući razmenu digitalnog novca, povlačenje

sa računa u banci i sl. Novac može biti smešten na udaljenom računaru ili na specijalnim uređajima.

Takvo čuvanje podrazumeva upotrebu interfejsa za obezbeđenje zaštite putem upotrebe password-a ili

nekog drugog načina zaštite. Rukovanje digitalnim novcem mora biti bezbedno, što znači da se ne može

lako falsifikovati ili promeniti u toku razmene. Treba stvoriti sisteme za sprečavanje i otkrivanje duplikata

i višestruko potrošenog digitalnog novca. Na primer, potrošač može istim novcem kupovati proizvode u

različitim zemljama sveta. To je praktično teško sprečiti s obzirom na to da je više banaka uključeno u

transakcije. Iz istog razloga, mnogi sistemi zaštite su zasnovani na kasnijem otkrivanju grešaka i

kažnjavanju tek nakon otkrića.» [2]

Digitalni novac je zasnovan na šifrovanom sistemu zvanom “digitalni potpis“. Ovaj metod podrazumeva

par numeričkih ključeva (brojeva). Jedan od njih služi zaključavanju (ili šifrovanju), a drugi otključavanju

(dešifrovanju). Poruke kodovane jednim numeričkim ključem mogu biti dekodovane drugim brojem koji

sa prvim čini par.

Pre nego što se započne sa upotrebom digitalnog novca, isti se mora dobaviti od servera koji ga skladišti.

Kupovina digitalnog novca od servera koji ga skladišti (ili banke) podrazumeva dva koraka: otvaranje

računa i čuvanje novca na tom računu za potrebe kupovine. Većina sistema za rad sa digitalnim novcem

podrazumeva da potrošači poseduju račun kod centralne banke koja obezbeđuje on-line plaćanje. Osim

toga, zahteva se da potrošač može vršiti plaćanje kako u lokalnom okruženju tako i u inostranstvu. Da bi

se omogućio globalni pristup, digitalni novac mora biti dostupan u različitim bankama. Provajderi jedne

države bi trebalo da primaju različite valute iz različitih zemalja, da ih pretvaraju u vrednosti svoje valute,

i vrate nazad u zemlju odakle je uplata stigla. Moguće rešenje jeste da se formiraju udruženja on-line

banaka koja bi rešavala ovakva pitanja. Da bi se koristio digitalni novac potrebno je otvoriti račun kako bi

se generisao broj koji služi kao digitalni potpis. Banka koristi tajni ključ da bi izvršila digitalni potpis za

zahtevani iznos novca i njen prenos nazad do potrošača. Server novca koristi potpis banke sa serijskim

brojem. Putem digitalnog potpisa banka omogućuje povratak zabeleške o potrošenom novcu. Ovaj način

je veoma siguran, jer ni onaj koji plaća (kupac), ni onaj koji prima novac (proizvođač) ne mogu

falsifikovati digitalni potpis banke. Oni mogu potvrditi da je plaćanje izvršeno i validno sve dok znaju

javni ključ banke. Banka se tako štiti od krivotvorenja – onaj koji prima novac je zaštićen od mogućnosti

da banka odbije legitimni potpis, a onaj koji plaća je zaštićen od lažnih optužbi i napada na privatnost. U

praksi postoje banke koje su implementirale sistem digitalnog novca. Korisnici imaju otvorene račune na

kojima imaju digitalni novac, mogu uzimati ili ostavljati depozit u elektronskom obliku. Serijski brojevi i

digitalni potpisi su zapravo digitalne novčanice i njihova vrednost je garantovana od strane banke. U

korišćenju digitalnog novca moguće su transakcije sa dva ili tri učesnika. Transakcije sa dva učesnika

podrazumevaju učešće kupaca i prodavaca. One transakcije koje podrazumevaju učešće nekog

finansijskog subjekta, dakle i banke osim kupca i prodavca, jesu transakcije sa tri učesnika. Ove

transakcije nisu toliko sigurne jer daju mogućnost višestrukog trošenja novca. Kao i gotovina tako i

elektronski novac imaju serijske brojeve kako bi se omogućila njihova identifikacija i sprečila višestruka

upotreba. Ovo za banke znači dodatni utrošak vremena i napor da se osigura bezbednost u transakcijama

sa digitalnim novcem.

LITERATURA




[3] Daniel C. Lynch, Lundquist Leslie, Digital Money, John Wiley & Sons, Inc., 1996.

4.3. Elektronski čekovi i elektronska gotovina

„Elektronski ček (e-check) se definiše kao elektronska verzija papirnog čeka. Elektronski i papirni ček

sadrže iste informacije, bazirani su na identičnim pravnim osnovama i koriste se za iste namene, kao što

se ček i do sada koristio. Kao što se iz svega navedenog može zaključiti, e-check je baziran na pozitivnim

iskustvima papirnog čeka, s tim što maksimalno unapređuje brzinu, sigurnost i omogućava korišćenje

savremene tehnologije.» [1] Ovaj sistem plaćanja mogu da koriste svi koji već imaju otvoren tekući


27

račun. «Elektronski dokument sadrži podatke o onome koji plaća, o njegovoj finansijskoj instituciji, o

broju računa, o onome kome se plaća, kao i o iznosu čeka. Kao i kod papirnog čeka potreban je potpis

onoga ko plaća pre nego što se ček upotrebi. Pravilno potpisan ček može se elektronski razmeniti između

finansijskih institucija.» [2]

Prema [1], osnovna pogodnost koju pruža elektronski ček (e-check) kao način plaćanja je što

funkcioniše na isti način kao i papirni ček, samo u elektronskoj formi i sa manje potrebnih koraka, čime

unapređuje efikasnost poslovanja banke.

Osobine elektronskog čeka su [1]:

može da se momentalno razmeni između dveju strana,

daje mogućnost da se upravlja bankarskim transakcijama, ali je ipak dovoljno siguran da može da

se koristi preko Interneta,

pruža neograničenu mogućnost prenosa informacija, ali je ipak dovoljno kontrolisan,

značajno smanjuje mogućnost pronevera,

pruža mogućnost automatske verifikacije sadržaja i važnosti,

moguće je stornirati i stanje na računu vratiti u prethodno,

minimizira početne izdatke za banku jer softver i hardver nisu preterano skupi,

odgovara svim postojećim industrijskim standardima.

Elektronski čekovi treba da omoguće nove on-line transakcije i to [2]:

nove načine i tokove plaćanja (onaj koji prima novac moći će da dobije potvrdu o stanju računa

onog koji plaća),

visok stepen bezbednosti svake faze transakcije pružanjem mogućnosti provere elektronskog

potpisa obe strane koje učestvuju u transakciji,

plaćanje integrisano sa široko rasprostranjenom elektronskom razmenom podataka (Electronic

Data Interchange – EDI).

Prema [2] prednosti elektronskih čekova su:

zasnovani su na istom principu rada kao i tradicionalni čekovi; imaju osnovne karakteristike

papirnih čekova, ali su fleksibilniji, a njihova upotreba je jednostavnija;

sistem šifrovanja je jednostavniji od onog kod elektronskog novca; onaj koji plaća, onaj koji prima

ček i banka kupca mogu izvršiti proveru autentičnosti čekova korišćenjem javnih ključeva; digitalni

potpisi takođe mogu biti automatski provereni;

kompanije mogu koristiti elektronske čekove za izvršavanje plaćanja na način efikasniji od

postojećih; ovaj način se lako može integrisati sa postojećim EDI aplikacijama;

tehnologija elektronskih čekova povezuje javne mreže sa postojećim bankarskim i mrežama za

finansijske transakcije.

Elektronski ček je baziran na [1]:

posebnom finansijskom softveru – the Financial Services Markup Language (FSML),

digitalnom potpisu koji koristi bilo koji do sada proizvedeni algoritam («ovi čekovi koriste digitalne

potpise i zahtevaju digitalne sertifikate kako bi se identifikovao onaj koji plaća, njegov račun u

banci i banka. Sigurnost elektronskih čekova zasnovana je na podršci putem digitalnih potpisa i

korišćenju poznate metode šifrovanja» [2]),

sigurnim zamenama novca, kao što su pametne kartice,

dosadašnjoj bankarskoj i poslovnoj praksi.

Korišćenje elektronskih čekova u praksi se odvija na sledeći način [2]:

potrebno je registrovati se na nekom od servera čekova;

nakon registracije može se uspostaviti kontakt sa prodajom određenih proizvoda i onima koji

pružaju različite usluge;

korišćenjem e-mail-a ili nekog drugog metoda kupac šalje elektronski ček, koji poseduje određeni

iznos, onome od koga ga kupuje;

sa računa servera skida se svota novca koja je potrošena čekom.

«E-cash je novi koncept u sistemu on-line plaćanja, koji pokušava da zameni papirni novac. Jedan od

primera uređaja koji čuvaju e-cash je Mondex kartica. E-cash se zasniva na kriptografskom sistemu

zvanom digitalni potpis. Lice koje želi e-cash može da ga kupi papirnim novcem ili preko svog računa ako

ima sredstva. Primer korišćenja e-cash za plaćanje u raznim valutama je Visa kartica gde su Visa centri u

raznim zemljama povezani on-line sa centralnim bankama u svim državama. Potrošač koristi e-cash


28

softver da generiše slučajan broj koji predstavlja novac. Banka koristi privatan ključ da prikaže za koji

račun i koji iznos treba da izda banknote. U slučaju DigiCash-a korisnici imaju račun u digitalnoj banci

(First Virtual Bank) na Internetu. Korisnik zahteva određeni iznos koji predstavlja sumu novčanica

određene nominacije. Zahtev za novac koji se traži šalje se u digitalnu banku. Banka dekodira šifru sa

tajnim ključem i odobrava iznos.» [1]

Literatura

[1] Stankic, R: Poslovna informatika, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2005.



4.4. Platne kartice

4.4.1. Kreditna kartica

«Poslovanje korišćenjem kreditnih kartica ima ograničenu primenu dok se ne postigne potpuna

bezbednost i ne uvedu standardi u zaštiti, koji će omogućiti sigurne transakcije. Microsoft/VISA i

Netscape/Verifone tvrde da se može obezbediti bezbedan proces plaćanja, pogodan kako za prodavce

tako i za banke. Softver koji bi bio razvijen za banke, omogućio bi korišćenje postojećeg kompjuterskog

sistema u bankama i dešifrovanje kreditnih kartica iz čitavog sveta. Prodavci bi trebalo da obezbede

softver, koji odgovara WWW serveru a služi sistemu plaćanja. Kupci mogu nastaviti sa korišćenjem

postojećih brouzera da bi ostvarili interakciju sa elektronskom prodajom. Dok se ovi problemi integralno

ne reše, oni koji koriste metode on-line kupovine moraju biti oprezni. Sve dok se kupci ne budu osećali

sigurno u on-line transakcijama putem WWW-a, kao što se osećaju sigurno u telefonskim porudžbinama,

poslovanje putem WWW-a neće dostići željenu popularnost.

Plaćanje kreditnom karticom može se podeliti u tri grupe:

plaćanje korišćenjem jednostavnih kreditnih kartica – najlakši metod koji predstavlja razmenu

nešifrovanih kreditnih kartica putem javnih mreža kao što je Internet; nizak nivo sigurnosti čini

ovaj metod problematičnim; problem se javlja i kod identifikovanja pravog vlasnika kartice;

plaćanje pomoću šifrovanih kartica – iako se vrši šifrovanje pre nego što se kartice pošalju putem

Interneta, treba razmotriti još neke faktore – jedan od njih jesu troškovi transakcije;

plaćanja sa potvrdom treće strane – jedan od sigurnijih metoda koji rešava i problem verifikacije

je uvođenje treće strane koja sakuplja i potvrđuje uplate jednog klijenta drugom.

4.4.2. Šifrovana kreditna kartica

«Informacije o kreditnoj kartici šalju se mrežom od kupca do prodavca u vidu šifrovane poruke. Ovo ne

zadovoljava neke od osnovnih principa finansijskih sistema, kao što su brzina, sigurnost, privatnost i

bezbednost. Da bi se transakcija učinila potpuno bezbednom, sledeći koraci moraju se preduzeti pre

nego što započne isporuka robe, usluga ili novca:

1. kupac daje podatke o kreditnoj kartici prodavcu;

2. prodavac proverava identitet kupca kao vlasnika kreditne kartice;

3. prodavac vrši proveru informacija o kartici i digitalnog potpisa;

4. banka koja prima podatke šalje ih na proveru banci kupca;

5. banka kupca šalje potvrdu o ispravnosti datih informacija. « [1]

Kupovina on-line preko Interneta koristeći šifrovane kreditne kartice odvija se u sledećim fazama [2]:

1. Potrošač pristupa serveru OTPP (on line Third Party Processors) popunjavanjem registracionog

formulara (Informacije o potrošaču).

2. Kupac šalje preko Interneta svoj OTPP broj računa.

3. Prodavac kontaktira OTPP server preko broja računa kupca.

4. OTPP server verifikuje broj računa.

5. OTPP server šalje izveštaj kupcu (elektronska poruka – WWW forma, e-mail).

6. Prodavac odobrava kupovinu ili odbija u zavisnosti od odgovora servera.

Kupac preko čitača kontaktira server prodavca preko URL-a (HTTP server)


29

4.4.3. Pametne kartice

«Smart ili pametna kartica je mikroračunar veličine standardne bankarske kartice koja u sebi sadrži:

jedno ili više integrisanih kola, među kojima se nalazi i mikroprocesor,

memoriju tipa EPROM ili EEPROM za smeštanje programa i podataka,

korisnički interfejs.

“Pametna“ kartica (inteligentna zamena za novac) je plastificirana kartica koja ima ugrađen čip sa

integrisanim kolom. Ona omogućava memorisanje podataka i određena izračunavanja. Smart kartica

može da služi kao identifikaciona kartica za dokazivanje identiteta njenog vlasnika. Takođe smart kartica

može da se koristi kao kreditna, odnosno debitna kartica koja omogućava izvršavanje off-line

transakcija. Sve navedene funkcije zahtevaju da se poverljivi podaci smeste na karticu. Fizička struktura

smart kartice je specificirana od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).» [2]

LITERATURA

[1] Stankic, R: Poslovna informatika, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2005.




30

5. PRIMERI REŠENJA INFORMACIONIH SISTEMA

U Republici Srbiji, nekoliko velikih softverskih firmi razvilo je kompletna rešenja informacionog sistema

banke, među kojima su PEXIM solutions (ASSECO SEE), SAGA (New Frontier Group), HALCOM i drugi.

5.1. SAGA „TOTAL BANKING SOLUTION”

Na slici 12. prikazan je primer kompletnog rešenja informacionog sistema banke, tj. takozvanog „Total

Banking Solution” firme „SAGA” [1].

Slika 12. Model „Total Banking Solution” kompleksnog rešenja informacionog sistema banke firme SAGA

U navedenom sistemu uočavamo sledeće podsisteme:

1. KUBA – sistem podrške kućnom bankarstvu – web aplikacija za praćenje stanja na računu i plaćanje

računa

2. RAD SA PROCESORIMA – ATM i POS terminalima

3. Rad sa inostranim bankama i plaćanje pomoću SWIFT poruka

4. B2B rešenja za komunikaciju sa drugim bankama, sistem PlatNET

5. Sistem WePlat elektronskog bankarstva – platni promet sa preduzećima

6. SMS servis i podrška mobilnom bankarstvu

7. BAPO – jezgro informacionog sistema, čine ga moduli: šaltersko poslovanje, platni promet, krediti,

depoziti, devizno poslovanje, platne kartice, poslovi sa stanovništvom, akcije, osnovna sredstva,

operativa, izveštaji, glavna knjiga, analitičke evidencije

Literatura


31

[1] Total banking solution, brosura sa web sajta firme SAGA, www.saga.co.rs

1.3. HALKOM rešenja

Figure 1. HALCOM products offer for banking IS [8]

Literatura

[12] HALCOM products, http://www.halcom.rs/index.php?section=10#Q

1.4. PEXIM rešenja


32

Firma PEXIM je razvila kompleksan softverski sistem za podršku radu banaka, posebno za segment

internog softvera za rad filijala. U nastavku je dat kratak pregled aplikacije za saltersko poslovanje.

Otvaranje tekućih računa

Pristupnica


33

Ovlašćenje za tekući račun

Izdavanje čekova

Meni za rad sa žiro računima

[1] Uputstvo za korišćenje šalterske aplikacije, PEXIM solutions

5.4. INFORMACIONI SISTEM PANONSKE BANKE A.D.

Opis informacionog sistema Panonske banke preuzet je u celosti iz [1].

Banka danas obavlja poslove sa fizičkim i pravnim licima, povezana je sa drugim finansijskim

organizacijama (Slika 3) počev od NB-platni promet, NB-Centralnog prijemnog odeljenja, Udruženja

banaka-kreditni biro, Udruženje banaka-Klirinška institucija banaka, EBB-a za elektronsko bankarstvo i

SWIFT, Telekom za dopunu mobilnih telefona za mreže 064 na šalterima, Mobtel-a za dopunu mobilnih

telefona mreže 063 i Reuters.


34

Slika 3. Povezanost Panonske banke sa drugim finansijskim organizacijama

Postoje servisi za: elektronsko bankarstvo, WEB servis gde je klijentu omogućeno da sa sajta Banke

može vršiti uvid u stanje svih računa koje klijent ima u Banci i SMS servis gde je klijentu omogućeno da

vrši uvide putem mobilnog telefona o stanju računa i prilivima.

Poslovna mreža je proširena otvaranjem novih organizacionih delova (10 filijala i 120 organizacionih

oblika). Najbolji pokazatelji koliko se Panonska banka razvijala su objavljeni rezultati NBS da je Banka

prema ukupnoj aktivi sa 17 mesta (31.12.2004.) trenutno na 13 mestu u Srbiji (30.09.2005.).

Sektor infromacionih tehnologija Banke je istovremeno razvijao aplikativni i sistemski softver, prateći

povećan i raznorodan obim poslova. Primenom savremenih tehnologija i metodologija postavljena je

osnovna platforma za:

jedinstven hardver, sistemski i komunikacioni softver,

jedinstven šifarski sistem Banke,

jedinstven aplikativni softver,

integralnost aplikativnog dizajna,

obuhvat podataka na mestima nastanka poslovne promene,

centralizovana obrada, skladištenje i arhiviranje podataka uz decentralizaciju gde je neophodna

autonomija obrade, i

decentralizovana štampa i mogućnost uvida u centralizovane podatke sa bilo kog radnog mesta u

Banci.

Jedinstven šifarski sistem Banke podrazumeva da se svi šifarnici ažuriraju sa jednog mesta na

nivou Banke, pri čemu se posebna pažnja posvećuje potpunoj kontroli unosa i određivanja šifara. Takav

šifarski sistem daje osnov za jedinstveni aplikativni softver tj. za programe pisane u istom alatu i na

podjednak način. Jedinstvenost se može postići samo integralnošću aplikativnog dizajna – definisanjem

entiteta i atributa po unapred dogovorenim pravilima. Od ostalih navedenih karakteristika poseban

akcenat u ovom radu dat je na centralizovanoj obradi. Arhiviranje podataka omogućava da su podaci iz

prethodnih godina u svakom momentu na raspolaganju.


35

Decentralizovana štampa omogućuje da se izveštaji štampaju kod korisnika i da se uvid u podatke vrši sa

svakog radnog mesta, pri čemu dozvolu za rad odredjenih poslovnih funkcija može odobriti samo

odgovorno lice.

U cilju povećanja sigurnosti lokalne računarske mreže Banke, u junu 2004. godine izvršeno je

potpuno izdvajanje servera od vitalnog značaja za rad Banke i postavljena je njihova zaštita pomuću 2

"firewall-a" u failover rezimu. Standby baza je postavljena na drugoj lokaciji u odnosu na centralni

računar. Instalirana su četiri leyer 3 switch-a, dva u Upravnoj zgradi, a dva u zgradi gde je smešten

Sektro IT, čime je ostvarena potpuna redudansa. Na ovaj način se obezbeđuje potpuna sigurnost u

poslovanju Banke, bez obzira na rizik otkaza bilo kog komunikacionog uređaja ili bilo koje komunikacione

veze ili servera.

Računarsku mrežu čine LAN i WAN. U LAN-u su dve zgrade Banke u Novom Sadu koje se nalaze na

različitim lokacijama. Lokalna računarska mreža je izvedena po standardima za strukturno kabliranje.

Aktivni uredjaji omogućavaju 100Mb vezu do radnih stanica i 1GB vezu za UpLink i vezu ka serverima. U

WAN-u su šalteri i zgrada, gde se nalazi centralni računar.

Hardver je podeljen u sledeće kategorije: serveri, matrice diskova, Intel bazirani serveri, ruteri i Switch-

evi. Centralni računarski sistem čini klaster od tri mašine SunFire V480R. Jedan od servera ima SCSI

kartcu, na koju su priključeni uređaji za backup podataka . Postoje četiri matrice diskova tipa T3, po dve

u režimu patner-peer. Ruteri su Nortel i Cisco. Switch-evi su Nortel, Cisco, AT.

Operativni sistem na PC računarima je Microsoft Windows 2003 Enterprise Edition, Microsoft Windows

2000 Profesional Edition; za web i application servere Linux RedHat 9.

Baza podataka je ORACLE Database 9i u verziji 9.2.0.5 Enterprise Edition. Pristup podacima se

ostvaruje kroz standardne interfejse poput SQL, JDBC, SQLJ, ODBC, OLE DB i ODP.NET, SQL/XML,

XQuery, i WebDAV. Poslovna logika može se pisati korišćenjem jednog od dva programska jezika JAVA

i/ili PL/SQL. Jednom sačuvani podaci mogu biti transformisani, indeksirani, sumirani korišćenjem

paralelnih operacija. Operativni sistem za servere baze podataka je: SUN Solaris 9 Sistemski softver je

razvijan u kući (in house): komunikacija Solaris i Windows operativnih sistema (implementacija Samba

na klasteru), VISA, komunikacija NB i Banke za poslove platnog prometa, SWIFT, Softver vezan za

nadgledanje – (proširen i kastomiziran BigBrother i Cricket).

2.3.1. Aplikativni softver

Aplikativnim softverom su automatizovani svi poslovi funkcija Banke.

2.3.1.1. Moduli

Osnovni moduli aplikativnog softvera u Panonskoj banci prikazani su Slikom 4.

BazaBaza podatakapodataka ORACLE 9iORACLE 9i

Garancije

pravnih

lica Oroèeni

depoziti

pravnihlica

Akcije

Poslovi sa

inostranstvom

Eskont

Trezor

Glavna

knjiga

Obraèun

zarada Povezivanje

sa NB

Šaltersko

poslovanjePlatni

promet

Krediti

Osnovna

sredstva

Izveštavanje

zaNBS

Elektronsko

bankarstvo

sp

pipp

kp

tr

iz

oz

Slika 4. Moduli aplikativnog softvera u Panonskoj banci

Automatizovani poslovi funkcija Banke su:


36

Sektor poslova sa privredom:

Krediti (dinarski i devizni)

Garancije (dinarske i devizne)

Akreditivi

Izveštaji za NBS

Centrani registar kredita

Sektor finansijkih tržišta

Disponiranje (dinarsko i devizno)

Obrada i formiranje naloga za slanje NB i prihvat od NB

Primanje i slanje SWIFT poruka

Medjubankarski poslovi

Trezor

Poslovi sredstava (obavezna rezerva, devizni rizik,..)

Sektor platnog prometa i dokumentarnih poslova:

Platni promet u zemlji

Platni promet u inostranstvu

Dokumentarni poslovi (nostro akreditivi, loro akreditivi, garancije, inkso,..)

Platne kartice pravnih lica

Formiranje i slanje podataka za NBS

Sektor razvoja i upravljanje rizicima:

Izveštavanje rukovodstva Banke

Likvidnost i pregled depozita

Obračun posebne rezerve

Sektor za podršku poslovnoj mreži:

Šaltersko-pozadinsko poslovanje (adresni podaci fizičkih lica, odobravanje kredita po tekućim

računima, menjački poslovi-slanje podataka NB)

Obrada (rasknjižavanje zarada, penzija dinarskih i deviznih, sumljiva i sporna potraživanja)

Eskont

Izveštaji o pranju novca

Dopune prepaid računa za mobilne telefone

Krediti fizičkim licima (kalkulator, ugovaranje, plan otplate, otplata)

Platne kartice (zahtevanje, odobravanje, reklamacije, podaci poslati procesoru)

E-banking servis (zahtev, ažuriranje podataka)

SMS servis (zahtev, ažuriranje podataka)

Filijale

Šaltersko poslovanje sa fizičkim licima:

Ugovaranje

Gotovinske transakcije

Bezgotovinske transakcije

Menjački poslovi

Devizne uplate i isplate sa računa pravnih lica

Nostro doznake

Platne kartice

Šaltersko poslovanje sa pravnim licima:

Evidentiranje klijenta (prijava klijenta, izmena poreskog broja,..)

Vodjenje računa (otvaranje računa, gašenje računa, vodjenje fah,..)

Gotovinske transakcije

Bezgotovinske transakcije

Zahtevi za platne kartice

Robno poslovanje

Prodaja menica

E-banking servis

Direkcija za računovodstvo i izveštavanje

Glavna knjiga

Formiranje i slanje podataka za Centralno prijemno odeljenje

Obračuna zarada

Direkcija za kadrovske poslove

Evidencija zaposlenih Banke

Periodične obrade (Obračuni i prekursiranje)

Računa za plaćanje (fakture)


37

2.3.2. Sigurnost informacionog sistema

Firewall

Mreže povezane na Internet često su izložene mogućim napadima spoljnih, zlonamernih faktora,

lociranih negde na Internetu. Da bi se mreža zaštitila od napada, upotrebljava se uređaj po imenu fajer

vol. Fajervoli se nalaze između LAN mreže i Interneta i prate sav saobraćaj koji ide u mrežu i izlazi iz nje.

Svaka sumnjiva ili neželjena aktivnost se prati i, ako je potrebno, sprečava.

Od hardvera se koristi Cisco PIX 515, sa definisane tri zone. Bančini računari se nalaze u unutrašnjoj

bezbednoj zoni. Veza ka Internetu se nalazi u spoljnoj zoni. U demilitarizovanoj zoni nalaze se računari

kojima je neophodno obezbediti pristup kako iz Banke tako i sa interneta, s tim da se on ograničava na

određene portove. U sadašnjem momentu u demilitarizovanoj zoni nalazi se bančin webserver i mail relay

server. Serveri u klasteru nalaze se iza para firewall-a Cisco PIX 525.

U Banci se koriste privatni opsezi IP adresa. Između unutrašnje i demilitratizoavne zone s jedne, i

spoljašnje zone, s druge strane, vrši se translacija IP adresa, tako da opseg adresa unutar Banke ostaje

skriven. Još jedna translacija vrši se na samom ruteru koji obezbeđuje vezu ka Internetu.

Dozvoljene su veze od unutrašnje zone ka spoljnoj zoni. Veze od spoljne zone ka unutrašnjoj nisu

dozvoljene.

Antivirus software

Za zaštitu klijentskih računara koristi se Symantec Antivirus Corporate Edition 9.0.0.338. Pri tom se

misli na zaštitu fajlova (programa) koji se nalaze na klijentskim računarima, a isti softver se upotrebljava

i za skeniranje e-mail poruka koje se primaju odnosno šalju sa klijentskih računara. Svakodnevno se vrši

update antivirusnog softvera na klijentskim računarima sa novim definicijama virusa za zaštitu koja se

distribuira klijentima. Periodično se na svim klijentskim računarima vrši skeniranje svih fajlova koji se

tamo nalaze.

Lozinke

Lozinke su jedan vid zaštite od upada u informacioni sistem. Postoje unutrašnji korisnici (zaposleni

Banke) i korisnici koji informacionom sistemu pristupaju iz spoljnjeg okruženja (komitenti Banke). Klijenti

Banke po zahtevu dobijaju korisničku identifikaciju i lozinku, koji im moraju biti dostavljeni na bezbedan

način. Zaposlenima Banke definišu se identifikacija ( nalog ) i lozinka za pristup računaru ( radnoj stanici

) odnosno mreži i pristup podacima u bazi kroz aplikativni softver. Lozinke određuju i menjaju sami

zaposleni u periodu od 6 meseci. Administratori baze, servera i komunikacionih uređaja (sistemski

korisnici) dobijaju uz lozinke ovlaštenja da po potrebi vrše rekonfigurisanja mreže, podešavanja servera,

definisanje i brisanje korisnika, kao i <zastarevanje> korisničkih lozinki.

Projektantima i programerima u testnom okruženju, administrator baze dodeljuje za projekat u razvoju,

identifikaciju ( nalog ) sa maksimalnim dozvolama u pogledu pristupa podacima koji su predmet projekta.

2.4. Procena informatizovanosti

Panonska banka je na zadovoljavajućem nivou informatizovanosti. Svaka ekspozitura je opremljena

na relativno standardan način. Ima neprekidno napajanje, ruter, switch, radne stanice, štampače i drugu

prateću opremu. Najstariji personalni računari su oko 5-6 godina ( 20% su između 4 i 6 godina ), serveri

su noviji ( od 2004. godine), a Claster je postavljen septembra 2004. godine. Komunikaciona oprema je

većinom starosti od pre 2 godine. Starija oprema namerava da se ove godine zameni. Takođe, ove godine

se planira još i 5 bankomata.

Literatura


Zrenjanin, 2008.


38

5. PITANJA I ZADACI

5.1. ISPITNA PITANJA

ISPITNO PITANJE NASLOV

1. Korporativni informacioni sistem,

komponente i podsistemi

1.

2. Informacioni sistem menadžmenta 5.4.

3. Bankarski informacioni sistemi u Srbiji -

struktura sistema i IS narodne banke Srbije

3.1.,

4. Elektronsko bankarstvo vrste usluga i

segmenti

3.1.

XXX

5. Internet bankarstvo 5.3.3.1.

6. Digitalni novac definicije i oblici 4.

7. Odlike elektronskog novca i tok novca u

elektronskom sistemu plaćanja

4.2.

XXXXX 5.3.2.

8. Metode elektronskog plaćanja 5.3.2, 4.1.

9. SWIFT mreža koncepcija i funkcionisanje 5.3.4.2.

10. Struktura SWIFT poruke

11. Platni sistemi evrozone

12. Distributivna mreža elektronskog bankarstva XXXXXXX

13. EMV protokolni okvir XXXXX

14. Core informacioni sistem poslovnih banaka

Definicija , arhitektura i veze sa eksternim

sistemima

jezgro IS banke

15. Aplikacije funkcionalnosti core bankarskog

sistema

16. Mobilno bankarstvo 5.3.3.2.

Documents

Univerzitet u Novom Sadu - tfzr.uns.ac.rs · PDF file„POSLOVNI INFORMACIONI SISTEM povezuje upravljačke i izvršne funkcije tako što