JAVNE

FINANSIJE

tematske

cjeline

Javni

rashodi

Javni

prihodi

Javni

dug

Budžet

> 12 000 000 000 KM

JAVNI DUG

Pojam javnog duga

Teorije o javnom dugu

Vrste

Sistemi emisije javnog duga

Djelovanje javnog duga

Javni dug predstavlja skup različitih oblika zajmova koje pravi država u svrhu ostvarivanja određenih budžetskih ciljeva.

Javni dug i porez

Sistemsko zaduživanje države

Osnovna karakteristika savremenih privreda

Deficitno finansiranje

vanredni javni rashodi,

savremeni državni intervencionizam u privredi,

vremensko nepoklapanje javnih rashoda i javnih prihoda,

stalni budžetski deficit koji nije moguće više pokriti redovnim javnim prihodima.

(anticipacija poreza)

KLASIČNA TEORIJA

Klasična teorija-javni dug “odvlači” u državnu blagajnu kapital, koji bi u privatnom sektoru bio najracionalnije korišten.

Argumenti:

odsustvo štednje u državnom upravljanju imovinom,

rasipništvo u upotrebi tako prikupljenih sredstava,

ograničavanje ili čak sprečavanje privrednog razvoja,

lako zaduživanje koje često dovodi do bankrotstva “državne blagajne”.

SAVREMENA TEORIJA

Savremena teorija javnog duga-javni dug instrument finansijske i razvojne politike.

Razlozi:

moderna država bez sredstava javnog duga ne bi mogla vršiti uspješno svoje funkcije,

zajmovi koji se koriste za proizvodne investicije i sami stvaraju sredstva za otplatu zajma,

sredstva javnog duga se sve više koriste za proizvodne svrhe,

Razlozi (nastavak)

dugom se mogu u kratkom roku prikupiti mnogo veća novčana sredstva nego porezima,

dugovi stvoreni u inostranstvu povećavaju nacionalnu akumulaciju,

najveći dio duga pokriva generacija koja ga stvara.

unutrašnji i vanjski,

dobrovoljni i prinudni,

kratkoročni i dugoročni,

anuitetski, rentni, dugovi sa naplatom i bez naplate kamata,

zajmovi sa zalogom i zajmovi bez zaloga.

Direktna emisija

(manji troškovi i izbjegavanje posredovanja banaka, sigurnost kontrole i izbjegavanje eventualne inflacije)

Indirektna emisija

(omogućava da se potrebna sredstva odmah formiraju, osigurava se potrebna suma sredstava zajma)

Emisija javnog duga:

po paritetu,

ispod pariteta i

iznad pariteta.

Konverzija- u užem smislu znači obično olakšanje tereta javnog duga, preko snižavanja kamatne stope po ranije formiranom dugu.

Konsolidacija-unifikacija dugova tj. spajanje više različitih dugova s različitim kamatnim stopama, rokovima i dr. u jedan jedinstveni, unifikovani dug.

Ekonomski (opadanje kamatne stope na tržištu kapitala)

Politički

Pravni (2 radnje konverzije)

Cilj: rasterećenje budžeta

Konverzija rentnih i amortizacionih dugova

(klauzula o konverziji)

Konverzije dugova-vrste:

dobrovoljna (opciona i fakultativna),

prinudna, i

konverzija novijeg perioda.

(osnovni)

obilje novčanog kapitala na tržištu,

pad kamatne stope na finansijskom tržištu ispod kamate na javni zajam,

odluka i namjera države da izvrši konverziju duga.

Pomoćni:

finansijski,

pravni i

socijalni.

Amortizacija duga predstavlja vraćanje duga u obliku anuiteta.

Vrste amortizacije: direktna, indirektna, ugovorna, automatska, fakultativna i monetarna amortizacija.

Monetarna djelovanja dugova

Konjukturna djelovanja

Stabilizaciona i

Specifična djelovanja

http://mft.gov.ba/bos/images/stories/javni_dug/informacije/INFORMACIJA%2031%2012%202015%20%20BOS%20KONACNO.pdf

“Ko ne misli da vrati dug,

ne gleda na uslove ugovora.”

Hvala na pažnji!