1

Univerzitet Union- Nikola Tesla Beograd Fakultet za ekologiju i zatitu ivotne sredine

D o k t o r s k a d i s e r t a c i j a

Uporedna analiza izabranih pokreta a integrisanog sistema

upravljanja otpadom na bazi pokazatelja u optinama u Srbiji

Mentor: Kandidat: Prof.dr Marina Ili Magdalena Nikoli

2

KLJU NA DOKUMENTACIONA INFORMACIJA

Vrsta rada Doktorska disertacija Doktorska disertacija Autor (A) Magdalena Nikoli Mentor (MN) Prof. dr Marina Ili Naslov (NA) Uporedna analiza izabranih pokretaa integrisanog sistema

upravljanja otpadom na bazi pokazatelja u optinama u Srbiji Jezik publikacije (JP) Srpski Geografsko podruje (GP) Srbija Godina izdavanja (GI) 2016. Izdava (I) Autorski reprint Mesto izdavanja (MI) Beograd Fiziki opis (FO), (broj poglavlja/ strana/literaturnih jedinica/tabela/slika/grafikona/ema

.......

Nauna oblast (NO) Nauke o zatiti ivotne sredine Nauna disciplina (ND) Upravljanje otpadom Kljune rei Komunalni otpad, Optine, pokretai za odrivo upravljanje

otpadom, uporedna analiza

UDK ...... uva se (U) Biblioteka UniverzitetUNION - Nikola Tesla Beograd

Fakultet za ekologiju i zatitu ivotne sredine Izvod (IZ) U ovom radu je istraivan uticaj razliitih pokretaa na

integrisani sistem upravljanja otpadom, kao i u primena naunih metoda u analizi i poreenju odgovarajuih indikatora sa zemljama Evropske unije. Godinama se generie sve vea koliina otpada i bez ikakvog prethodnog tretmana odlae na postojea smetlita u optinama. Ovakva praksa onemoguava iskoriavanje potencijala iz otpada, odnosno predstavlja veliki gubitak resursa i opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Usvajanjem Nacionalne strategije upravljanja otpadom postavljeni su ciljevi za racionalno i odrivo upravljanje otpadom (statistika otpada). Ovo je vano jer u veini zemalja, otpad iz domainstva ini izmeu 60% i 90% komunalnog otpada. Stoga je ovaj problem vrlo sloen, zahteva stalno prilagoavanje nastalom stanju, oscilacijama i potrebama, te trai primenu inovativnih reenja.

Osnovni cilj disertacije je da utvrdi koji su to pokretai koji imaju najvei uticaj na upravljanje otpadom u Srbiji i kako se sistem moe poboljati promenom uticaja pokretaa. Cilj je da se analizira proces razvoja i stepen implementacije integrisanog upravljanja otpadom u optinama Republike Srbije i da se na osnovu toga analiziraju pokretai, uporednom analizom indikatora koji kvantifikuju uinak svakog pokretaa. To ukljuuje utvrivanje osnovnih podataka o otpadu i procenu stanja sadanjeg sistema upravljanja otpadom, postavljanje buduih ciljeva, identifikaciju spornih pitanja, razvoj planova planova za integrisano upravljanje otpadom i njihovu implementaciju.

Datum prihvatanja teme lanovi Komisije (KO) Dr Svetlana Stevovi predsednik komisije

Dr Svetlana Polavder- lan Dr Novica Staletovi-lan Dr Boko Josimovi-lan Dr Marina Ili- mentor

Datum odbrane

3

KEY DOCUMENTATION Contents code (CC): Doctoral dissertation Author (AU): Magdalena Nikoli Mentor (MN) Prof. dr Marina Ili Title (TI) Comparative analysis of selected drivers of waste management

on the basis of indicators in municipalities in Serbia Language of text (LT): Serbian Country of publi cation (CP): Serbia Publication year (PY): 2016 Publisher (PU): The authors reprint Publication place (PP): Belgrade Physical description (number of chapters/ pages/references/tables/figures/graphs/diagrams

.......

Scientific field (SF): Environmental protection science Scientific discipline (SD): Waste management Keywords (KW) Municipal Waste, municipalies, drivers for the development of

waste management, comparative analysis UC ...... Holding data (HD) Library of the University UNION- Nikola Tesla

Faculty of Ecology and Environmental Protection Summary This paper investigates the influence of different drivers on the

integrated waste management system, as well as the application of scientific methods in the analysis and comparison of relevant indicators with the European Union. Over the years, an increasing amount of waste, without any treatment is mainly disposed of on the existing dumpsites in the municipalities. This practice prevents the exploitation of resources from waste, and represents a huge loss of resources and threat to the environment and human health. National Waste Management Strategy sets out the objectives for the rational and sustainable waste management (waste statistics). This is important because in most countries, household waste represents between 60% and 90% of municipal waste. Therefore, this problem is very complex and requires constant adjustment of the situation, fluctuations and the needs, thus, demands of innovative solutions. The main objective of the dissertation is to determine what are the drivers that have the biggest impact on waste management in Serbia and how the system can be improved by changing the impact of drivers. The objective is to analyze the process of development and degree of implementation of integrated waste management in the municipalities of the Republic of Serbia, providing the background for the comparative analysis of indicators that quantify the effect of each driver. This includes establishing baseline data on waste and assessment of the current waste management system, setting future goals, identification of issues, development plans, plans for integrated waste management and their implementation.

Acceptance date (AD) Committee members (CM) Dr Svetlana Stevovi president of the committee

Dr Svetlana Polavder-member Dr Novica Staletovi-member Dr Boko Josimovi-member Dr Marina Ili- mentor

Defended on

4

Zahvalnica

Zahvaljujem svima koji su mi pomogli pri realizaciji ove disertacije ili uinili da ona bude bolja i

kvalitetnija. Izraavam zahvalnost mentoru prof. dr Marini Ili na nesebinoj i strunoj pomoi

tokom izrade ove disertacije. Takoe zahvaljujem na pomoi i lanovima komisije bez njihovih

sugestija disertacija ne bi izgledala kao to sada izgleda. Neizmernu zahvalnost dugujem i svojoj

porodici na strpljenju i ljubavi koje su nesebino uloili u na zajedniki uspeh.

5

Rezime

U ovom radu je istraivan uticaj razliitih pokretaa na integrisani sistem upravljanja otpadom, kao

i u primena naunih metoda u analizi i poreenju odgovarajuih indikatora sa zemljama Evropske

unije. Godinama se generie sve vea koliina otpada i bez ikakvog prethodnog tretmana odlae

na postojea smetlita u optinama. Ovakva praksa onemoguava iskoriavanje potencijala iz

otpada, odnosno predstavlja veliki gubitak resursa i opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi..

Stoga je ovaj problem vrlo sloen, zahteva stalno prilagoavanje nastalom stanju, oscilacijama i

potrebama, te trai primenu inovativnih reenja.

Osnovni cilj disertacije je da utvrdi koji su to pokretai koji imaju najvei uticaj na upravljanje otpadom

u Srbiji i kako se sistem moe poboljati promenom uticaja pokretaa. Cilj je da se analizira proces

razvoja i stepen implementacije integrisanog upravljanja otpadom u optinama Republike Srbije i da

se na osnovu toga analiziraju pokretai, uporednom analizom indikatora koji kvantifikuju uinak

svakog pokretaa. To ukljuuje utvrivanje osnovnih podataka o otpadu i procenu stanja sadanjeg

sistema upravljanja otpadom, postavljanje buduih ciljeva, identifikaciju spornih pitanja, razvoj planova

za integrisano upravljanje otpadom i njihovu implementaciju. Koliine otpada koje nastaju iz godine u

godinu su sve vee, pratei privredni rast i promene u modelima proizvodnje i potronje.

Rad sagledava i objanjava koji su glavni problemi uspostavljanja odrivog sistema upravljanja

opadom i kako se mogu prevazii. Kontrola pokretaa i primena viekriterijumske analize u ovom

procesu zahteva dobro poznavanje principa odrivog razvoja, ali i oblasti upravljanja otpadom.

Dobijeni rezultati analiza uporeivani su sa podacima dostupnim u radovima autora koji se bave

slinom tematikom. Predloeni pokretai i indikatori direktno su usaglaeni i provereni. Pri izboru

pokretaa, izvreno je poreenje ekolokih, tehnikih i investicionih faktora. Generalno, sprovedena

istraivanja bi trebala pomoi u sagledavanju stvarnog stanja u upravljanju otpadom u Republici Srbiji i

ire, odnosno predstavljati model za integrisani sistem upravljanja otpadom. Prikazano je i stanje u

Srbiji i poreenje sa zemljama Evropske unije u oblasti upravljanja otpadom i opcijama tretmana

otpada. Analiza stanja upravljanja komunalnim otpadom u ekonomski razliito razvijenim zemljama

kao to su Srbija, Nemaka, Velika Britanija, Grka i Maarska, uradjena je na osnovu podataka o

koliini generisanog otpada po stanovniku na godinjem nivou, kao i naina postupanja i zbrinjavanja

otpada.

Identifikovani su i detaljno obrazloeni sledei pokretai i predloeni njihovi indikatori za praenje

promena: Osnovni pokreta, Javno zdravlje, ivotna sredina, Upravljanje resursima, Ekonomija -

Finansijski kapacitet. Na praktinim primerima, a na osnovu prikupljenih podataka sa terena za 12

optina u Srbiji, uraeni su dijagrami tokova otpada i dati zakljuci o stepenu razvoja upravljanja

komunalnim otpadom u Srbiji i predlozi promena. Indikatori sistema upravljanja otpadom u optinama

u Srbiji uporedjeni su sa optinom slinih karakteristika u Irskoj.

6

Summary

This paper investigates the influence of different drivers on the integrated waste management system, as well as the application of scientific methods in the analysis and comparison of relevant indicators with the European Union. Over the years, an increasing amount of waste, without any treatment is mainly disposed of on the existing dumpsites in the municipalities. This practice prevents the exploitation of resources from waste, and represents a huge loss of resources and threat to the environment and human health. Therefore, this problem is very complex and requires constant adjustment of the situation, fluctuations and the needs, thus, demands of innovative solutions.

The main objective of the paper is to determine what are the drivers that have the biggest impact on waste management in Serbia and how the system can be improved by changing the impact of drivers. The objective is to analyze the process of development and degree of implementation of integrated waste management in the municipalities of the Republic of Serbia, providing the background for comparative analysis of indicators that quantify the effect of each driver. This includes establishing baseline data on waste and assessment of the current waste management system, setting future goals, identification of issues, development plans, plans for integrated waste management and their implementation. The quantities of waste produced each year are increasing, following economic growth and changes in the models of production and consumption. The paper consider and explain which are the main problems in establishment of sustainable waste management system and how it can be overcome. Control of drivers and application of multi-criteria analysis in the process requires a good knowledge of the principles of sustainable development and the field of waste management. The obtained results of the analysis were compared with data available in the works of authors who deal with similar issues. The proposed drivers and indicators are directly coordinated and checked. When selecting the driver, comparison was carried out to the environmental, technical and investment factors. Overall, conducted research should help in the assessment of the actual state of waste management in the Republic of Serbia and beyond, that is a model for integrated waste management system. This research has shown the situation in Serbia and comparison with the countries of the European Union in the field of waste management and waste treatment options. Analysis of the state of municipal waste management in various economically developed countries such as Serbia, Germany, Great Britain, Greece and Hungary, was done on the basis of data on the amount of waste generated per capita per annum, as well as the handling and disposal. The following drivers and their proposed indicators for monitoring changes have been identified and explained in detail: The main driver, Public Health, Environment, Resource Management, Business Administration - Financial capacity. Based on data collected from the field for 12 municipalities in Serbia, diagrams of waste streams are made to provide conclusions on the level of development of municipal waste management in Serbia and propose changes. Indicators of waste management system in the municipalities in Serbia are compared with the Municipality of similar characteristics in Ireland.

7

Sadraj

1. Uvod 12 1.1 Polazne osnove ............................. ........................................................................ 12 1.2. Predmet istraivanja ......................... .................................................................... 10 1.3. Cilj istraivanja ............................ .......................................................................... 11 1.4. Zadaci istraivanja .......................... ...................................................................... 12 1.5. Metode istraivanja .......................... ..................................................................... 12 1.6. Oekivani rezultati, zna aj i doprinos rada ................................ ......................... 13

I Teorijski deo 15 2. Otpad 15

2.1. Vrste i klasifikacija otpada ................. .................................................................... 15 3. Upravljanje otpadom 19

3.1. Upravljanja otpadom u Republici Srbiji ....... ......................................................... 19 3.2. Upravljanje otpadom u zemljama EU ............ ........................................................ 22

4. Zakonodavno - pravni okvir 24 4.1. Principi upravljanja otpadom u Republici Srbij i ................................................... 27 4.2. Usklaivanje nacionalnih propisa Republike Srbije sa prop isima Evropske

unije........28 4.3. Propisi Evropske unije ....................... .................................................................... 30

4.3.1. Propisi u oblasti upravljanja otpadom................................................................ 31 5. Stanje u upravljanju otpadom u Srbiji i uporedna analiza sa evropskim zemljama (Maarska, Gr ka, Nemaka i Velika Britanija) 33

5.1. Ukupna koli ina otpada ........................................ .................................................. 39 5.2. Komunalni otpad ............................. ...................................................................... 37 5.3. Ambalani otpad .............................. ....................................................................... 39

5.3.1. Reciklaa ambalanog otpada............................................................................40 5.4 Insineracija otpada ........................... ....................................................................... 46 5.5. Odlaganje otpada ............................. ....................................................................... 50

6. Metode modelovanja sistema upravljanja otpadom 59 6.1. Kratak pregled razvojnih procesa modela upravl janja otpadom ......................... 57 6.2 . Postoje i modeli upravljanja otpadom ...................... ........................................ 59

6.2.1. Modeli sistemskog ininjerstva...........................................................................59 6.2.2. Sistemski analitiki alati......................................................................................61

6.3. Model viekriterijumske analize Analiti ki Hijerarhijski Proces (AHP) ............... 68 6.3.1. Primena Analitikog hijerarhijskog procesa upravljanju otpadom.......................66

7. Benchmarking model 67 7.1. Analiti ki okvir .......................................... ............................................................ 69

8

8. Pokreta i upravljanja otpadom 70 8.1. Identifikovani pokreta i u Srbiji ........................................ ..................................... 77

8.1.1. Osnovni pokreta................................................................................................77 8.1.2. Javno zdravlje.................................................................................................... 77 8.1.3. ivotna sredina.................................................................................................. 78 8.1.4. Upravljanje resursima........................................................................................ 76 8.1.5. Ekonomija - Finansijski kapacitet...................................................................... 80

II Prakti ni deo 78 9. Analiza prakse upravljanja otpadom u izabranim o ptinama u Srbiji i modelovanje toka otpada u optinama 78

9.1 Dijagram toka procesa otpada u optinama ...... .................................................... 78 10. Uporedna analiza kroz pokreta e upravljanja otpadom 97

10.1 Osnovni pokreta .................................................................................................. 97 10.2 Javno zdravlje ............................... ....................................................................... 106 10.3. ivotna sredina ............................. ...................................................................... 107 10.4. Upravljanje resursima ....................... ................................................................. 110 10.5 Ekonomija - Finansijski kapacitet ........... ........................................................... 113

11. Benchmarking dobijenih podataka sa optinom iz Irske i potrebne promene u sistemu u Srbiji 114 12. Zaklju ak 119 Literatura 119

9

1. Uvod Urbanizacija je jedna od najevidentnijih globalnih promena na svetskom nivou. Rapidan rast

populacije u urbanim sredinama doveo je do naglog porasta koliine otpada koji pored socijalnog i

ekonomskog uticaja ima i uticaj na ivotnu sredinu. Navedeni razlozi, poveana zabrinutost

izazvana negativnim uticajem na ivotnu sredinu, zatim neizbena potreba za odrivim razvojem,

postavili su upravljanje otpadom na elo javnog dnevnog reda. Upravljanje otpadom je znaajno

pitanje odrivog razvoja koje ukljuuje tehnike, socijalne, ekonomske, pravne, ekoloke, politike,

ak i kulturne komponente (Chang et al., 2011.). Upravljanje otpadom je uobiajan termin kojim je

obuhvaen irok spektar aktivnosti i praksi kojima se uklanjaju neeljene rezidue svakog drutva.

Svaka ljudska aktivnost rezultirae nastajenjem otpada koji uzrokuje promene u ivotnoj sredini i

ugroava biljke, ivotinje i ekosistem. Meutim, pravilno upravljanje otpadom smanjie tetu koja

se konstantno nanosi ivotnoj sredini i sauvae ugroene resurse. Upravljanje otpadom je samo

jedan od brojnih aspekata odrivog razvoja svake zemlje. Meutim, on dobija prioritetnu poziciju i

sve veu podrku na globalnom nivou.

Nastajanje otpada datira od trenutka nastanka oveka i do skora mu se nije pridavala vanost

koju zasluuje (Pichtel, 2005.). Tek u XXI veku odrivo upravljanje komunalnim otpadom postae

neophodno u svim fazama koje imaju uticaj na ivotnu sredinu, kao to su planiranje, dizajniranje,

operativnost i dekomisija. Kao rezultat, povezuje se itav niz novih i postojeih tehnologija za

tretmane otpada i strategija upravljanja da bi danas odravali kvalitet ivotne sredine, a u

budunosti ispunili ciljeve odrivog razvoja. Potrebno je da industrija upravljanja otpadom i vladine

agencije obezbede ispunjavanje osnovnih potreba za adekvatnim upravljanjem otpada koje se u

najveoj meri odnose na potencijal zelenih tehnologija, zatim izdvajanje reciklabilnih materijala iz

tokova otpada, poveanje koliine obnovljivih resursa, sprovoenje istraivanja socijalno

prihvatljivijih opcija, ouvanje biodiverziteta i prirodnih ekosistema. Radi postizanja prethodno

navedenih ciljeva, tehniki i ne- tehniki aspekti sistema upravljanja vrstim otpadom, trebalo bi da

se analiziraju kao celina, iz razloga povezanosti svih njenih delova i injenice da razvoj jednog

segmenta direktno ili indirektno utie na prakse i aktivnosti drugih segmenata (Pires et al., 2011.).

1.1 Polazne osnove

Poznato je da je upravljanje otpadom nije samo tehniki problem nego u velikoj meri zavisi i od

politikog, zakonskog, socijalnog, kulturnog i ekonomskog uticaja. Pod uticajem razliitih faktora

meusobno povezanih nastaju problemi koji oteavaju proces upravljanja otpadom. Svest o

neophodnosti integrisanog upravljanja otpadom raste iz godine u godinu i nesumnjivo utie na

razvijanje novih trendova i metoda u pokuaju smanjenja, ponovnog korienja i reciklae otpada.

Kljuni instrument, odgovornost proizvoaa je samo srce politike upravljanja otpadom, a najbolje

10

postizanje smanjenja stvaranja otpada je zakonski drati kao odgovorne proizvoae i distributere

robe. Odrivo upravljanje otpadom ukljuuje moderne tehnologije i efikasan tretman otpada jer to

donosi dvostruku korist titi i resurse i klimu. Moderan nain upravljanja otpadom, uvanjem

ljudskog zdravlja moe da se usmeri u pravcu iskorienja prirodnih resursa na mnogo naina npr.

koristei materijale koji se mogu ponovo upotrebiti, reciklirati, koji su energetski efikasni, itd.

(www.eea.europa.eu). Neadekvatno postupanje otpadom jedan je od kljunih problema u oblasti

zatite ivotne sredine u Republici Srbiji. Godinama se generie sve vea koliina otpada i bez

ikakvog prethodnog tretmana odlae na postojea smetlita u optinama. Ovakva praksa

onemoguava iskoriavanje energetskih potencijala iz otpada, odnosno predstavlja veliki gubitak

resursa, zatim ugroava i ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Iako su poslednjih godina uoeni napori

drave da se ovaj problem blagovremeno rei i zadovolje standardi razvijenih zemalja Evropske

unije, jo uvek smo daleko od ostvarenja (Savi, 2009.). Usvajanjem Strategije upravljanja

otpadom za period 2010. - 2019. godine (Slubeni glasnik RS,br. 29/2010), Vlada Republike

Srbije postavila je polaznu osnovu za obezbeivanje uslova za racionalno i odrivo upravljanje

otpadom. Upravljanje vrstim otpadom je odgovornost zajednica kako u urbanim tako i u ruralnim

podrujima, a osnovni cilj pridravanja usvojenih programa upravljanja vrstim otpadom je

minimizacija zagaenja ivotne sredine i upotreba otpada kao resursa. Iako je generisanje otpada

po stanovniku u zemljama u razvoju manje nego u razvijenim zemljama, odgovornost koju

poseduje lokalna uprava da manipulie otpadom od sakupljanja, preko ponovne upotrebe i

recikliranja, do kontrolisanog deponovanja je ograniena (Barton, et al., 2007.).

Ciljevi se mogu ispuniti primenom metoda ili tehnika koje zajednica dugorono moe da priuti,

to smanjuje potrebu uestvovanja nekih pojedinaca. Usvajanje univerzalnih vetina i tehnika, ili

slinih kulturno-neutralnih pristupa, moe da definie samo upravljanje, dok upravljanje otpadom

zahteva posebnu vrstu intelektualnog uvida u samu problematiku, koji e dati adekvatna reenja

za lokalne probleme (Kapoor, 2009.). U drutvu u kome su informacije glavni resurs, a razvoj i

uenje uslov opstanka, benchmarking metod omoguava komparativnu identifikaciju onih kljunih

elemenata koji e pomoi u identifikaciji dobrih i loih strana u oblasti upravljanja otpadom.

Takoe, benchmarking se javlja i kao mogue strateko sredstvo procene upravljanja otpadom,

koje vodi do efikasnijeg upravljanja resursima na optinskom nivou, ispunjavanja njenih osnovnih

ciljeva i zadataka, kao sredstvo stalnog unapreivanja i poboljavanja, uenja od drugih i kao

sredstvo razvoja. Zato, ovaj analitiki alat moe da poslui kao osnova za procenu stanja u

upravljanju otpadom.

1.2. Predmet istraivanja

Predmet istraivanja su razliiti pokretai integrisanog sistema upravljanja otpadom, a na osnovu

pokazatelja u optinama u Srbiji. Na osnovu ankete i dobijenih podataka, izabrano je za analizu

11

12 optina tako da predstavljaju razliite kategorije u odnosu na broj stanovnika, koliinu otpada

koji se generie i geografsko podruje. Ovaj rad predstavlja doprinos razumevanju i pravilnom

upravljanju otpadom u lokalnim zajednicama, kao i uporeivanju optina u njihovom napredovanju

u pravilnom postupanju sa otpadom.

Fokus istraivanja analiza stanja u svakoj optini posebno, a zatim uporedna analiza izabranih

pokretaa iji je uloga refleksija trendova u upravljanju otpadom u Srbiji.

Kroz ovako koncipiranu analizu predstavljani su i analizirani socijalni, ekonomski i aspekt ivotne

sredine ve uspostavljenog sistema upravljanja otpadom u svakoj optini. Svaki pokreta je definisan

indikatorima koji kvantifikuju uinak svakog pokretaa pojedinano. Iako uslovi za upravljanje

otpadom variraju irom zemlje, neophodno je pronai zajednike faktore koji pospeuju i ograniavaju

efektno upravljanje otpadom u optinama Srbije. Stalni rast koliina otpada i neadekvatno postupanje

sa otpadom, uslovili su da sada Srbija vodi teku borbu da uspostavi odrivi sistem upravljanja

otpadom. Nekoliko pokretaa je odgovorno za trenutno stanje kao i budue pravce. Neminovno,

postoji potreba za novim pristupom za unapreenje upravljanja otpadom u Srbiji.

1.3. Cilj istraivanja

Osnovni cilj ovog istraivanja je da utvrdi koji su to pokretai koji imaju najvei uticaj na upravljanje

otpadom u Srbiji i kako se sistem moe poboljati promenom uticaja pokretaa. Cilj je da se analizira

proces razvoja i stepen implementacije integrisanog upravljanja otpadom u optinama Republike

Srbije i da se na osnovu toga analiziraju pokretai, uporednom analizom indikatora koji kvantifikuju

uinak svakog pokretaa. To ukljuuje utvrivanje osnovnih podataka o otpadu i procenu stanja

sadanjeg sistema upravljanja otpadom, postavljanje buduih ciljeva, identifikaciju spornih pitanja,

razvoj planova za integrisano upravljanje otpadom i njihovu implementaciju. u skladu sa principima

smanjenja negativnog uticaja na ivotnu sredinu i ekonomske odrivosti.

Uprkos injenici da Republika Srbija ostvaruje stalan napredak u razvoju politike upravljanja

otpadom i posebnim tokovima otpada, upravljanje otpadom i dalje predstavlja jedan od glavnih

ekolokih, privrednih i socijalnih izazova u Republici Srbiji. Koliine otpada koje nastaju iz godine

u godinu su sve vee, pratei privredni rast i promene u modelima proizvodnje i potronje. Rad

treba da sagledava i objanjava glavne probleme uspostavljanja odrivog sistema upravljanja

opadom i naine na koje se oni mogu prevaziu.

12

1.4. Zadaci istraivanja

Zadaci istraivanja su analiza pozitivnih i negativnih efekata upravljanja komunalnim otpadom u

izabranim optinama u Republici Srbiji u odnosu na zemlje EU i zemlje u okruenju. Prikazana

struktura rada ukazuje na aktuelnost i kompleksnost predloene teme.

Na osnovu identifikacije problema, postavljenog cilja i hipoteze istraivanja proistie potreba da se

izvre prethodne analize i to:

1) izvriti analizu postojeeg stanja i iskustava u upravljanju otpadom u Republici Srbiji;

2) izvriti analizu zakonodavno-pravnog i institucionalnog okvira;

3) izvriti analizu razliitih modela sistema upravljanja otpadom;

4) prikazati organizaciju upravljanja otpadom u nekoliko zemalja Evropske unije

i dati uporednu analizu sa stanjem u Srbiji.

Zadaci ovog istraivanja su da:

1. Kritiki ispita i ustanovi praksu upravljanja otpadom, predstavi situaciju svake od izabranih

optina u oblasti upravljanja otpadom kao i da prikae slabosti i prednosti postojeeg sistema.

2. Definie i obrazloi pokretae u skladu sa principima odrivog razvoja.

3. Postavi kvantitativne ciljeve za integrisano upravljanje otpadom na nacionalnom nivou.

4. Izvri uporednu analizu pokretaa i definie indikatore koji kvantifikuju uinak svakog pokretaa

pojedinano na konkretnim primerima za uzorak od dvanaest optina u Srbiji.

5. Definie potrebne promene u planiranju sistema upravljanja otpadom u Republici Srbiji.

1.5. Metode istraivanja

Predloeni program istraivanja realizovan je korienjem metoda koje su primerene predmetu

istraivanja, cilju i sadraju.

U toku istraivanja su koriene induktivno-deduktivne metode (primena naina zakljuivanja

kojim se na osnovu analize pojedinanih injenica dolazi do zakljuka o optem sudu i obrnuto),

metode analize (istraivanje i objanjavanje putem ralanjivanja sloenih pojmova) i sinteze

(putem sinteze jednostavnijih sudova uopte), sa elementima specijalizacije i generalizacije,

13

definicije i dokaza, uz primenu relevantnih postupaka saznanja iz inostranih iskustava, kao i

komparativne metode (uporeivanja istih ili srodnih pojava).

1.6. Oekivani rezultati, zna aj i doprinos rada

U odnosu na problem, posledice, predmet istraivanja i primenu definisane metodologije ciljevi su

jasno postavljeni i dostini, a njihovo postizanje doprinosi razumevanju i pravilnom upravljanju

otpadom u optinama, kao i uporeivanju optina u njihovom napredovanju u pravilnom postupanju sa

otpadom.

Kontrola pokretaa i primena viekriterijumske analize u ovom procesu zahteva dobro poznavanje

principa odrivog razvoja, ali i oblasti upravljanja otpadom. Dobijeni rezultati analiza uporeeni su

sa podacima dostupnim u radovima autora koji se bave slinom tematikom. Predloeni pokretai i

indikatori direktno su provereni i usaglaeni. Ovim pristupom u istraivanju daje se nauni i

praktini doprinos u reavanju problema upravljanja otpadom. Pri izboru pokretaa, izvreno je

poreenje ekolokih, tehnikih i investicionih faktora.

U skladu sa predmetom i ciljem istraivanja, osnovna hipoteza od koje se polo u istraivanju je:

Integrisano i odrivo upravljanje otpadom je rezultat izbalansiranog uticaja pokretaa u odnosu na ostale faktore uticaja.

Uporedna analiza pokretaa uz pomo pravilno izabranih indikatora za praenje stanja daje

doprinos definisanju potrebnih promena u planiranju sistema upravljanja otpadom u Srbiji.

Identifikovano je pet grupa pokretaa razvoja upravljanja otpadom, ijom analizom se pokazalo

kako podaci o otpadu uporeeni kroz odgovarajui set pokretaa, mogu da pomognu identifikaciji

strategije i prakse koji e unaprediti upravljanje otpadom u optinama u Srbiji (Memon 2010;

Tchobanoglous et al., 1993). Identifikovani pokretai su:

1. Polazni pokreta, iji su indikatori: ukupna koliina generisanog otpada, koliina

generisanog otpada po stanovniku i sastav otpada.

2. Javno zdravlje, sa jednim indikatorom: sakupljanje otpada.

3. Zatita ivotnr sredine sa indikatorima: planovi upravljanja vrstim otpadom,

primenjene metode odlaganja i organizacioni kapaciteti (broj zaposlenih u

upravljanju otpadom na 1000 stanovnika i edukacija).

4. Upravljanje resursima sa indikatorima: procenat obnove resursa reciklaom u

izabranim optinama i broj licenciranih postrojenja za reciklau u optini.

14

5. Ekonomija- finanasijski kapacitet sa indikatorom: sadanja tarifa za sakupljanje,

transport, tretman i odlaganje (RSD/m2).

Sagledavi sve rezultate istraivanja moe se konstatovati da se dolo do pouzdanih podataka

koji su obradjeni naunim metodama, komparacijom baziranom na sektorsko-specifinim

kriterijumima, gde se istie zatita ivotne sredine kao primarni cilj svih aktivnosti vezanih za

upravljanje otpadom, organizovanih od strane optina, ime se kroz istraivanje, u potpunosti

potvrdjuju polazne pretpostavke.

Rezultati ispitivanja su pravilno, logino i jasno tumaeni. Dobijeni rezultati su kritiki poredjeni sa

rezultatima drugih autora. Sagledavi sve rezultate istraivanja moe se konstatovati da se dolo

do novih saznanja u pogledu uticaja razliitih pokretaa na integrisani sistem upravljanja otpadom,

na osnovu ega su dati zakljuci i preporuke, u kojima su saeta sva saznanja proistekla iz

sprovedenih istraivanja.

Pokretae integrisanog sistema upravljanja otpadom u funkciji odrivog razvoja je vrlo teko

okarakterisati. Rezultati ovih ali i mnogih drugih istraivanja, pokazali su punu kompleksnost

zadatka. Utvrivanjem faktora koji pokreu i koji spreavaju razvoj integrisanog upravljanja

otpadom, ova istraivanja daju polaznu osnovu za unapreenje razliitih segmenata upravljanja

otpadom u Srbiji. Saznanja do kojih se dolo na osnovu rezultata ovog istraivanja predstavljaju

nauni doprinos.

15

I Teorijski deo

2. Otpad

2.1. Vrste i klasifikacija otpada

Otpad je svaka materija ili predmet koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci. Vrste

otpada su:

komunalni otpad (otpad iz domainstva);

komercijalni otpad;

industrijski otpad.

Komunalni otpad je otpad iz domainstava (kuni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje

prirode ili sastava slian otpadu iz domainstva (biorazgradivi i batenski otpad, staklo, plastika,

boce od spreja, kuna hemija, fluoroscentne cevi, razreivai i boje, ulja, baterije i dr) (Zakon o

upravljanju otpadom "Slubeni glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010, lan 5.). U komunalni otpad

spada i otpad nastao na javnim povrinama u lokalima, restoranima, kolama i vrtiima.

Biorazgradivi otpad je komunalni otpad i ne spada u opasan, jer je organskog porekla i u

potpunosti se razgrauje u aerobnim ili anaerobnim uslovima (sa i bez prisustva vazduha). Njega

ne ine ostaci umarstva ili poljoprivredni ostataka, ubrivo, kanalizacioni mulj, ili neki drugi

biorazgradivi otpad, kao to s ostaci od tekstila, papira ili preraenog drveta. Takoe u

biorazgradovi otpad ne spadaju oni nusproizvodi proizvodnje hrane koji nikada ne postaju otpad..

Biorazgradivi otpad se moe kategorizovati i kao mokri otpad. U zavisnosti od koliine vode koju

sadri biorazgradivi otpad se moe podeliti na: Zeleni otpad iz parkova, vrtova itd. i kuhinjski

otpada. On sadri izmeu 50-60% vode i drvni otpad (lignocellulosis). I otpad koji sadri do 80%

vode, ali bez drvnog otpada (EC, 2008.).

Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u privrednim subjektima, institucijama i drugim

organizacijama, koje se u celini ili delimino bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima,

sportom, rekreacijom ili zabavom. U komercijalni otpad ne spada otpad iz domainstva i

industrijski otpad (Zakon o upravljanju otpadom "Slubeni glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010, lan

5.).

Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim jalovine i prateih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma (Zakon o upravljanju otpadom

"Slubeni glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010, lan 5.).

16

U zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiu na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, otpad moe

biti: neopasan, inertan i opasan.

Neopasan otpad je otpad koji, zbog svoje koliine, koncentracije ili fizike, hemijske i bioloke

prirode, za razliku od opasnog otpada, ne ugroava zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu i nema

karakteristike opasnog otpada (Zakon o upravljanju otpadom "Slubeni glasnik RS", br. 36/2009 i

88/2010, lan 5.).

Inertan otpad je otpad koji nije podloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili biolokim promenama,

ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi nain fiziki ili hemijski reaguje i nije bioloki razgradiv.

Takoe, ne utie nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na nain koji moe da

dovede do zagaenja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi. Inertan otpad ne poseduje ni jednu

od karakteristika opasnog otpada kao to su akutna ili hronina toksinost, infektivnost,

kancerogenost, radioaktivnost, zapaljivost, eksplozivnost (Zakon o upravljanju otpadom "Slubeni

glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010, lan 5.).

Opasan otpad je svaki otpad koji ima jednu ili vie karakteristika koje prouzrokuju opasnost po

zdravlje ljudi i ivotnu sredinu (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je peroksid,

akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom oslobaa zapaljive

gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom oslobaa otrovne supstance, sadri toksine

supstance sa odloenim hroninim delovanjem, kao i ekotoksine karakteristike), ukljuujui i

ambalau u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan (Strategija upravljanja otpadom za period

2010. - 2019. godine Slubeni glasnik RS, br.29/2010)

Otpad se, prema Katalogu otpada, razvrstava u dvadeset grupa u zavisnosti od mesta nastanka i

porekla. Katalog otpada se nalazi u okviru Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji

otpada(Slubeni glasnik RS, br. 56/2010) koristi se za klasifikaciju svih vrsta otpada, ukljuujui i

opasan otpad. Katalog otpada je potpuno usaglaen sa katalogom otpada Evropske unije, koji je

uraen da stvori jasan sistem za klasifikaciju otpada unutar Evropske unije. Katalog stvara osnovu

za sve nacionalne i meunarodne obaveze izvetavanja o otpadu kao to su obaveze vezane za

dozvole za upravljanje otpadom, nacionalne baze podataka o otpadu i transport otpada.

17

Tabela 2.1. Katalog otpada (Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada "Slubeni glasnik RS", br.56/2010, lan 14., Prilog 1).

Indeksni broj

Mesto i poreklo nastanka otpada

01 Otpadi koji nastaju od istraivanja, iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma, i fizikog i

hemijskog tretmana minerala

02 Otpadi iz poljoprivrede, hortikulture, akvakulture, umarstva, lova i ribolova, pripreme

i prerade hrane

03 Otpadi od prerade drveta i proizvodnje papira, kartona, pulpe, panela i nametaja

04 Otpadi iz kone, krznarske i tekstilne industrije

05 Otpadi od rafinisanja nafte, preiavanja prirodnog gasa i pirolitikog tretmana uglja

06 Otpadi od neorganskih hemijskih procesa

07 Otpadi od organskih hemijskih procesa

08 Otpadi od proizvodnje, formulacije, snabdevanja i upotrebe premaza (boje, lakovi i

staklene glazure), lepkovi, zaptivai i tamparska mastila

09 Otpadi iz fotografske industrije

10 Otpadi iz termikih procesa

11 Otpadi od hemijskog tretmana povrine i zatite metala i drugih materijala;

hidrometalurgija obojenih metala

12 Otpadi od oblikovanja i fizike i mehanike povrinske obrade metala i plastike

13 Otpadna ulja i otpadi tenih goriva (osim jestivih ulja i onih u grupama 05, 12 i 19)

14 Otpadi od organskih rastvaraa, sredstava za hlaenje i potisnih gasova (osim 07 i

08)

15 Otpadi od ambalae; apsorbenti, krpe za brisanje, materijali za filtriranje i zatitne

tkanine, ako nije drugaije specificirano

16 Otpadi koji nisu drugaije specificirani u katalogu

17 Graevinski otpad i otpad od ruenja (ukljuujui i iskopanu zemlju sa kontaminiranih

lokacija)

18 Otpadi iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita ljudi i ivotinja i/ili s tim

povezanog istraivanja (iskljuujui otpad iz kuhinja i restorana koji ne dolazi od

neposredne zdravstvene zatite)

19 Otpadi iz postrojenja za obradu otpada, pogona za tretman otpadnih voda van

lokacije nastajanja i pripremu vode za ljudsku potronju i korienje u industriji

20 Komunalni otpadi (kuni otpad i slini komercijalni i industrijski otpadi), ukljuujui

odvojeno sakupljene frakcije

18

Slika 2.1. Morfoloki sastav otpada u Srbiji (Vuji i sar., 2011.)

Tretman otpada obuhvata fizike, termike, hemijske ili bioloke procese koji menjaju

karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili opasnih karakteristika, olakanja rukovanja

sa otpadom ili podsticanja ponovnog iskorienja otpada.

Ponovno iskori enje otpada je postupak ili metod kojim se obezbeuje da se otpad koristi kao

zamena za druge materijale koji bi se inae koristili za ispunjenje odreene funkcije ili kao zamena

za materijale u postrojenju (npr.fabrici).

Reciklaa je bilo koja operacija ponovnog iskoriavanja otpada kojom se otpadni materijali

prerauju u proizvod, materijal ili supstancu za prvobitnu namenu ili druge svrhe. Ona obuhvata

preradu organskog materijala ali ne ukljuuje ponovno iskorienje otpada za dobijanje energije,

preradu u materijal koji e biti korien kao gorivo ili za operacije zatrpavanja/nasipanja.

Insineracija (spaljivanje) je termiki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju sa

iskorienjem energije peoizvedene sagorevanjem ili bez njenog iskorienja, ija je primarna

uloga termiki tretman otpada, a koji obuhvata i pirolizu, gasifikaciju i sagorevanje u plazmi.

Ko-insineracija (ko-spaljivanje) je termiki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom

postrojenju ija je primarna uloga proizvodnja energije ili materijalnih proizvoda i koji koristi otpad

kao osnovno ili dodatno gorivo ili u kojem se otpad termiki tretira radi odlaganja.

19

Odlaganje otpada obuhvata one aktivnosti koje nisu obuhvaene ponovnim iskoriavanjem

otpada, ponovnim iskorienjem otpada za dobijanje energije ili preradom u mterijal koji e biti

korien kao gorivo.

Deponija je mesto za odlaganje otpada na povrini ili ispod zemlje, ukljuujui:

Interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvoa odlae sopstveni otpad na mestu nastanka);

Stalna mesta (vie od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladitenje otpada.

Deponija ne obuhvata:

postrojenja gde se otpad pretovara da bi s pripremio za dalji prevoz za potrebe ponovnog iskorinjavanja na nekom drugom mestu;

skladitenje otpada pre ponovnog iskoriavanja po pravilu za period ne dui od tri godine;

skladitenje otpada za potrebe odlaganja za period ne dui od godinu dana (RZS, 2012).

3. Upravljanje otpadom

3.1. Upravljanja otpadom u Republici Srbiji

Upravljanje otpadom u Republici Srbiji se sastoji od sledeih aktivnosti: Prevencija stvaranja

otpada; Smanjenje koliine otpada i njegovih opasnih karakteristika; Tretman otpada, planiranje i

kontrola upravljanja otpadom; Transport otpada; Uspostavljanje, rad, odravanje i zatvaranje

prostorija za tretman otpada; Monitoring; Savetovanje i obrazovanje u vezi delatnosti i aktivnosti u

upravljanju otpadom. U vrhu hijerarhije upravljanja otpadom su prevencija i minimizacija stvaranja

otpada koje predstavljaju najprihvatljivije opcije sa stanovita zatita ivotne sredine, jer se

njihovom primenom minimalizuje korienje prirodnih resursa, smanjuje ukupna koliina i opasne

karakteristike otpada (BO, 2012.).

Redosled prioriteta upravljanja otpadom (Slika 3.1.):

Prevencija stvaranja otpada;

Ponovna upotreba proizvoda za istu ili drugu namenu;

Reciklaa otpada radi dobijanja sirovina za proizvodnju istog ili drugog proizvoda;

Korienje vrednosti otpada (kompostiranje, generisanje energije iz otpada, itd.)

20

Bezbedno odlaganje na deponije, ako ne postoji alternativno reenje (Kovaevi, 2012.).

Slika 3.1. Hijerarhijsko odvijanje aktivnosti upravljanja otpadom (Zakon o upravljanju otpadom "Slubeni glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010, lan 6.).

Upravljanje otpadom je jedna od glavnih odgovornosti zajednica kako u urbanim tako i u ruralnim

podrujima, a osnovni cilj programa upravljanja vrstim otpadom je minimizacija zagaenja

ivotne sredine kao i upotreba otpada kao resursa. Iako je generisanje otpada po stanovniku u

zemljama u razvoju manje nego u razvijenim zemljama, ograniena je odgovornost koju poseduje

lokalana uprava da manipulie otpadom od sakupljanja, preko ponovne upotrebe i recikliranja, do

kontrolisanog odlaganja (Barton, et. al., 2007.). Zadati ciljevi se mogu ispuniti primenom metoda

ili tehnika koje zajednica dugorono moe da sprovodi. Primena univerzalnih vetina i tehnika,

moe da definie samoupravljanje u optini, dok upravljanje otpadom zahteva posebnu vrstu

pristupa razliitim problemima, koji e dati specifina reenja za lokalne probleme (Kapoor,

2009.). Odrivo upravljanje otpadom je ono to karakterie savremeno drutvo, i utie na sistem

odrivog razvoja. Pod tim se podrazumeva sistemski pristup s jedne strane razvoju, a s druge

strane zatiti ivotne sredine, koja podrazumeva monitoring i niz preventivno- korektivnih

aktivnosti saglasno vaeoj zakonskoj proceduri (Bioanin i sar., 2011.).

Srbija je zemlja u razvoju, i kao takva mora posebno da obrati panju na unapreenje sistema

upravljanja otpadom, kao jednog od kljunih elemenata ouvanja i zatite ivotne sredine. Zbog

toga treba postaviti dobru osnovu u ovom sektoru, radi daljeg razvoja sistema upravljanja

otpadom u buduem periodu (Vuji i sar., 2011.). Zatita ivotne sredine kroz poboljanu

integraciju predstavlja cilj kojem drave lanice Evropske unije tee. Prihvatajui ovako

uspostavljeni okvir i sa finansijskom podrkom Evropske unije, Srbija e moi na najbri mogui

nain da ojaa svoj sistem zatite ivotne sredine, ime e doprineti zdravlju ljudi i ekonomskom

21

razvoju, a u isto vreme e se obezbediti zadovoljenje potreba sadanjih i buduih generacija.

Propisi Evropske unije u oblasti zatite ivotne sredine su detaljni, konkretni i opseni, ali ipak sa

dozom fleksibilnosti za drave lanice u smislu prilagoavanja naina implementacije ustavnom i

institucionalnom poretku. Kako bi se obezbedile delotvorne i efikasne koristi iz ivotne sredine,

potrebno je obezbediti opsean okvir planiranja i upravljanja. Nacionalna strategija za

aproksimaciju u oblasti zatite ivotne sredine objedinjuje, racionalizuje i proiruje postojei okvir

za planiranje transpozicije propisa Evropske unije, jaa implementaciju, kontrolu i nadzor, i

obezbeuje infrastrukturu koja je potrebna naoj zemlji, naim optinama, privrednicima i

graanima. Vlada Republike Srbije je 13. oktobra 2011. godine usvojila Nacionalnu strategija

Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti ivotne sredine, 2011 (Slubeni glasnik RS, br.

80/2011), ime je uspostavljen okvir za celokupan spektar postupaka transpozicije i

implementacije. Ova proirena radna verzija Strategije sadri i dodatni materijal proistekao iz

sedam prateih sektorskih strategija u oblasti zatite ivotne sredine, kako bi se omoguio bolji

uvid i bolje smernice za pribliavanje propisa u oblasti zatite ivotne sredine propisima Evropske

unije Odrivo upravljanje otpadom treba da doprinese odrivom razvoju zajednice, zato je

neophodan razvoj sistema za upravljanje otpadom koji e kontrolisati stvaranje otpada i smanjiti

uticaj nastajanja otpada na ivotnu sredinu (Ili, 2011.). Veoma je vano da sve relevantne

institucije i donosioci odluka prepoznaju vanost ulaganja u sistem upravljanja otpadom. Sa 3 527

divljih deponija, pri emu samo 4 zadovoljavaju sve tehniko-sanitarne uslove, deponovanje

predstavlja odrivo reenje za dui niz godina u sluajevima sporog ili ak negativnog razvoja

ekonomije.

Uvoenje naprednih tehnologija i postizanje 3R modela je mogue, ali ne u skorijoj budunosti

zbog sporog ekonomskog i socijalnog razvoja nae zemlje. Za sada deponije su optimalno

reenje koje e ispuniti pomenuta dva kljuna cilja upravljana otpadom. Ono to predstavlja

najvei izazov i u polju upravljanja otpadom, jeste rast koliina generisanog otpada, ime se

stvara dodatni pritisak na kapacitete postrojenja za tretman otpada. Uzimajui za primer reciklau,

stopa recikliranja papira kod 15 lanica Evropske unije i Norveke je poveana sa 36% u 1985.

godini na 49% 1996. godine. Ali se istovremeno i ukupna koliina papira tretirana u insineratorima

ili deponovana, poveala kao posledica poveanja generisanja papira i kartona. Porast koliine

otpada naglaava vanost izgradnje dodatnih postrojenja za tretman (reciklaa, kompostiranje,

insineracija, itd) ako elimo da postignemo stabilizaciju ili smanjenje koliine deponovanog otpada

(Vuji i sar., 2011.). Bezbednije odlaganje otpada odgovornost je svakog oveka na planeti Zemlji.

Mi koristimo njene resurse, pa je na nama sva odgovornost ne samo za budunosti oveanstva

ve i celokupnog biolokog diverziteta (Ili, 2011.).

Gradske uprave u zemljama u razvoju, ne poklanjaju dovoljno panje upravljanju otpadom, glavni

razlozi su ograniena i nedovoljna sredstva i ne razumevanje faktora koji utiu na razliite nivoe

upravljanja otpadom. Kao posledica javlja se nizak nivo kvaliteta usluga neophodnih za zatitu

javnog zdravlja i ivotne sredine (Ogawa, 1996.; SO, 2010.; Guerrero et al., 2013.). Nizak nivo

22

upravljanja otpadom u zemljama u razvoju direktno ukazuje na vezu izmeu koliine generisanog

otpada i ekonomske situacije u drutvu, a sa druge strane moemo govoriti i o uticaju

socioekonomskih faktora koji su glavni razlog za propuste prilikom primene zakona i drugih akata,

nedostatke infrastrukture, visoke trokove, nizak stepen kvaliteta usluga i nedovoljno brige i

ukljuivanja javnosti u reavanje problema ivotne sredine (Muniafu and Otiato, 2010.). Postojee

stanje u optinama Republike Srbije karakterisali su do sada nepouzdani i nepotpuni podaci o

koliini i sastavu komunalnog otpada. U veini lokalnih samouprava raspoloivi podaci su

zastareli, ali se i dalje koriste kao pouzdan indikator pri izradi lokalnih i regionalnih planova

upravljanja otpadom. Evidentno je da su znanje i podaci o komunalnom otpadu, neophodni pri

izradi lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom, kao i za odreivanje dugoronih ciljeva i

racionalnog i odrivog upravljanja otpadom na nacionalnom nivou. Zbog toga je, utvrivanje

koliine i sastava otpada, usvajanje tih rezulata i njihovo proglaavanje zvaninim od strane

nacionalne institucije od krucijalne vanosti za strateke odluke u oblasti upravljanja otpadom u

Republici Srbiji.

3.2. Upravljanje otpadom u zemljama EU

Politika zatite ivotne sredine danas predstavlja jedno od najsveobuhvatnijih i najvanijih politika

Evropske unije i ona direktno proizilazi iz pravnih tekovina Evropske unije. U dravama lanicama

ova politika dolazi sa nadnacionalnog nivoa, jer je nadnacionalna tvorevina Evropska unija u

odnosu na nacionalne politike drava lanica Evropske unije vodei autoritet u ovoj oblasti. Prema

podacima Instituta za prouavanje graanskog drutva, u Velikoj Britaniji 80% zakonodavstva iz

ove oblasti dolazi neposredno iz institucija Evropske unije. Unija je ovlaena da donosi

standarde, najee u vidu direktiva koje drave uvode u svoje privatne sisteme (Jang, 2012.).

Moe se rei da nekoliko principa upravljanja otpadom, utvreni u razliitim dokumentima i

propisima, predstavljaju osnovu politike Evropske unije u ovoj oblasti. Pored optih principa

politike Evropske unije u oblasti ivotne sredine definisanih Ugovorom o funkcionisanju Evropske

unije (prevencija,predostronost, zagaiva - plaa i spreavanje tete u ivotnoj sredini na izvoru

nastanka) nekoliko principa se specifino odnosi na oblast upravljanja otpadom ili na specifian

nain izvedeni iz optih principa. U skladu sa lanom 4. Direktive 2008/98/EC o otpadu hijerarhija

principa podrazumeva da strategije upravljanja otpadom moraju da budu zasnovane na

spreavanju proizvodnje (nastanka) otpada i minimiziranju tetnih efekata otpada. A kada ovo nije

mogue, otpadni materijali treba da budu ponovo korieni, reciklirani, obnovljeni ili korieni kao

izvor energije.

U poslednjoj fazi ostavljena je mogunost za primenu mera koje se odnose na odlaganje otpada u

skladu sa definisanim standardima. Meutim, u pojedinim Evropskim dravama i na nekim

kontinentima odlaganje otpada kao poslednja opcija nije jo uvek mogue. Na svetskom nivou

23

oko 95% generisanog otpada nekontrolisano se odlae pored puteva, blizu reka ili direktno u

more (Hogland et al., 2007.). Ovome treba dodati i sledee principe: princip blizine (otpad treba

da bude odlagan to je mogue blie izvoru nastanka), princip odgovornosti proizvoaa (koji

podrazumeva da privredni subjekti moraju biti ukljueni u mere zasnovane na pristupu koji polazi

od principa ivotnog ciklusa za supstance, delove ili proizvode koji oni proizvode ili koriste),

spreavanje ilegalne trgovine otpadom i ilegalnog odlaganja otpadom (to podrazumeva

preduzimanje odgovarajuih mera monitoringa, obezbeivanja potovanja propisa i meunarodne

saradnje) i princip najboljih raspoloivih tehnika koje ne zahtevaju prevelike trokove (to

podrazumeva da emisije iz postrojenja u ivotnu sredinu moraju biti smanjene to je vie mogue i

na najekonominiji nain) (NKOEU, 2011.). Dijagram toka klasinog upravljanja vrstim otpadom

prikazan je na Slici 3.2., s tim da nisu nisu uvek svi elementi ukljueni u sistem (DEA, 2012.)

Slika 3.2. Sistem upravljanja vrstim otpadom (DEA, 2012.)

24

4. Zakonodavno - Pravni okvir

U Republici Srbiji politika upravljanja otpadom je utvrena Strategijom o upravljanju otpadom iz

2009. godine. Ovom Strategijom definiu se kratkoroni i srednjoroni ciljevi za upravljanje vrstim

otpadom. Ona ukljuuje i ciljni datum 2020. godinu za obezbeivanje adekvatnih slubi za

upravljanje otpadom za vie od 90% stanovnika Republike Srbije. Strategija ukljuuje i program

razvoja infrastrukture za postizanje navedenih ciljeva. Takoe, izraen je i detaljan Finansijski

plan kojim se utvruju trokovi predloenih radnji. Kada govorimo o zakonskom okviru u oblasti

upravljanja otpadom mislimo na Zakon o upravljanju otpadom ("Slubeni glasnik RS", br. 36/2009

i 88/2010), donesen 2009. godine. Ovaj Zakon je dopunjen nizom podzakonskih akata, uredbi

kojima se ureuju, izmeu ostalog, posebni tokovi otpada, prekogranino kretanje, odlaganje na

deponije i termika obrada, kao i 20 pravilnika kojima se detaljno utvruju postupci za

administraciju i praktinu primenu Zakona. Takoe je i 2009. godine donesen i Zakon o ambalai i

ambalanom otpadu ("Slubeni glasnik RS", br. 36/2009). Na osnovu ovog zakona doneseno i

sekundarno zakonodavstvo, ukljuujui i dve uredbe i devet pravilnika. Uredbom o smanjenju

ambalanog otpada utvruje se niz ciljeva za ponovno korienje i reciklau ambalanog otpada.

Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine je kljuna institucija za sektor otpada, i u

nadlenosti ove institucije se nalazi razvoj programske politike, propisa i kontrole (izdavanja

dozvola).

U Odeljenju za upravljanje otpadom obavljaju se poslovi koji se odnose na: pripremu strunih

osnova za izradu zakona i drugih propisa u oblasti upravljanja otpadom; izradu i sprovoenje

stratekih dokumenata za integrisano upravljanje otpadom i njihovo povezivanje sa drugim

stratekim dokumentima; razvoj operacionih planova za posebne tokove otpada; praenje rada i

uestvovanje u radnim telima vezanim za Bazelsku konvenciju, Stokholmsku konvenciju u delu

koji se odnose na upravljanje otpadom i program Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu; uee u

meunarodnoj saradnji I saradnji sa organima Evropske komisije iz delokruga sektora; razvoj

odrivog sistema za stalno pruanje pomoi privrednim subjektima i drugim subjektima za

sprovoenje propisa iz oblasti upravljanja otpadom; pripremu dozvola za sakupljanje, transport,

skladitenje, tretman i odlaganje otpada; razvoj registra otpada i voenje registra izdatih dozvola;

ovlaivanje organizacija za ispitivanje otpada; sprovoenje Bazelske konvencije; upravljanje

industrijskim otpadom; upravljanje komunalnim otpadom i posebnim tokovima otpada;

prekogranino kretanje otpada, izdavanje dozvola za uvoz, izvoz i tranzit otpada; razmenu

informacija o prekograninom kretanju otpada, praenje sprovoenja programa i planova o

upravljanju otpadom; obavljanje drugih poslova iz delokruga Odeljenja (MPS). Iako Republika

Srbija jo uvek nema obavezu implementacije ciljeva iz direktiva Evropske unije vezanih za

sveobuhvatni tretman otpada, postepeno ukljuivanje ovih zahteva i uspostavljanje integralnog

25

sistema upravljanja otpadom jedan je od prioriteta Vlade Srbije i svih relevantnih stratekih

dokumenata. Proces pribliavanja Evropskoj uniji sadri tri kljuna elementa:

harmonizaciju propisa;

izgradnju administrativnih kapaciteta i kapaciteta institucija;

ekonomske instrumente.

Vie od 30% svih propisa koje naa zemlja treba da donese i implementira, u procesu evropskih

integracija, su iz oblasti zatite ivotne sredine. Novo zakonodavstvo Republike Srbije u oblasti

upravljanja otpadom predstavlja integrisani pristup ureenja ove problematike na teritoriji

Republike Srbije i doprinosi uspostavljanju odrivog sistema kojim se obezbeuje:

smanjenje zagaenja ivotne sredine;

finansijska dobit za lokalnu samoupravu;

razvoj reciklane industrije;

zapoljavanje lokalnog stanovnitva.

Zakoni, koji su 2009. godine stupili na snagu, su Zakon o upravljanju otpadom ("Slubeni glasnik

RS", br. 36/2009 i 88/2010) i Zakon o ambalai i ambalanom otpadu ("Slubeni glasnik RS", br.

36/2009).

Zakon o upravljanju otpadom

Zakon o upravljanju otpadom ("Slubeni glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010) ima za cilj

obezbeivanje i osiguravanje uslova za upravljanje otpadom, na nain kojim se ne ugroava

zdravlje ljudi i ivotna sredina. Zakon o upravljanju otpadom je kljuni zakon koji je uveo u pojam

lokalne i regionalne planove, Zakon ureuje vrste i klasifikaciju otpada, planiranje upravljanja

otpadom, subjekte, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom, upravljanje posebnim tokovima

otpada, uslove i postupak izdavanja dozvola, prekogranino kretanje otpada, izvetavanje,

finansiranje upravljanja otpadom, nadzor i druga pitanja od znaaja za upravljanje otpadom. U

zakonu se definie da je upravljanje otpadom delatnost od opteg interesa, a podrazumeva

sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta,

skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui nadzor nad tim aktivnostima i brigu o

postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.

Upravljanje otpadom je zasnovano na sledeim naelima:

Naelo izbora najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu;

26

Naelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom;

Naelo hijerarhije upravljanja otpadom;

Naelo odgovornosti;

Naelo "zagaiva plaa".

Cilj zakona o upravljanju otpadom je da se obezbede i osiguraju uslovi za:

Upravljanje otpadom na nain kojim se ne ugroava zdravlje ljudi i ivotna sredina;

Razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada;

Sanaciju neureenih odlagalita otpada;

Praenje stanja postojeih i novoformiranih odlagalita otpada;

Razvijanje svesti o upravljanju otpadom;

Prevenciju nastajanja otpada, posebno razvojem istijih tehnologija i racionalnim korienjem prirodnih bogatstava, kao i otklanjanje opasnosti od njegovog tetnog dejstva na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;

Ponovno iskorienje i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i korienje otpada kao energenta

Zakon o ambalai i ambalanom otpadu

Zakon o ambalai i ambalanom otpadu "Slubeni glasnik RS", br. 36/2009, ureuji se uslovi

zatite ivotne sredine koje ambalaa mora da ispunjava za stavljanje u promet, upravljanje

ambalaom i ambalanim otpadom, izvetavanje o ambalai i ambalanom otpadu, ekonomske

instrumente, kao i druga pitanja od znaaja za upravljanje ambalaom i ambalanim otpadom.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na uvezenu ambalau, ambalau koja se proizvodi, odnosno

stavlja u promet i sav ambalani otpad koji je nastao privrednim aktivnostima na teritoriji

Republike Srbije, bez obzira na njegovo poreklo, upotrebu i korieni ambalani materijal.

Upravljanje ambalaom i ambalanim otpadom zasniva se na sledeim naelima:

Podela odgovornosti svih privrednih subjekata u skladu sa naelom zagaiva plaa tokom ivotnog ciklusa;

Spreavanje, odnosno smanjenje stvaranja ambalae i ambalanog otpada, kao i njihove tetnosti po ivotnu sredinu;

27

Ponovna upotreba ambalae, reciklaa i drugi oblici ponovnog korienja i smanjenje konanog odlaganja ambalanog otpada;

Dobrovoljno sporazumevanje o upravljanju ambalanim otpadom.

Proces pridruivanja Evropskoj uniji i harmonizacija domaeg i evropskog zakonodavstva u oblasti

upravljanja otpadom obuhvatili su osnovne principe koji se primenjuju u cilju poboljanja sistema

upravljanja otpadom u naoj zemlji (AEP,2009).

4.1. Principi upravljanja otpadom u Republici Srbij i

Princip predostronosti

Potrebno je smanjiti uticaj otpada, kao koliine njegovih opasnih supstanci jer utiu na zdravlje

ljudi i ivotnu sredinu. Svaka aktivnost mora da se isplanira i sprovede tako da prouzrokuje

najmanji uticaj na ivotnu sredinu. Ako otpad ima znaajan uticaj na ivotnu sredinu, treba

preduzeti preventivne mere, naroito iskoristiti instrumente procene uticaja otpada na ivotnu

sredinu.

Princip blizine i regionalni pristup upravljanja otpadom

Potrebno je obezbediti odgovarajuu infrastukturu osnivanjem jedinstvenog i odgovarajueg

sistema i mrea postrojenja za tretman i odlaganje otpada zasnovanih na principu blizine i brige o

sopstvenom otpadu. Primena tog principa zavisi od lokalnih uslova i okolnosti, vrste i koliine

otpada, naina transporta, kao i mogueg uticaja otpada na ivotnu sredinu, ali i od ekonomske

opravdanosti izbora lokacije. Regionalno upravljanje otpadom obezbeuje se razvojem i

primenom regionalnih stratekih planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj

politici.

Princip primene najpraktinijih opcija za ivotnu sredinu

Primena najpraktinijih opcija za ivotnu sredinu je za date ciljeve i okolnosti, izbor opcije ili

kombinacije opcija koje su prihvatljive za ivotnu sredinu u celini. Potrebno je sprovoditi politiku

upravljanja otpadom, potovati propise i standarde (Ili, 2011.).

28

Stanje otpada u Republici Srbiji i postojei problemi:

Nedovoljna infrastruktura namenjena za tretman i odlaganje otpada;

Odlaganje komunalnog i opasnog otpada iz domainstava;

Nedostatak podataka o sastavu otpada kao i o njegovim tokovima;

Nedostatak skladita za odlaganje;

Tretman i odlaganje opasnog otpada;

Zagaenje vazduha, voda (povrinskih i podzemnih) i zemljita;

Ne postoji sistemski organizovano odvojeno skupljanje, sortiranje i reciklaa otpada;

Ne postoji postrojenje za odlaganje opasnog otpada niti lokacija niti operatera koji poseduju dozvolu nadlenog organa za upravljanje opasnim otpadom;

Usvajanjem Zakona o upravljanju otpadom ("Slubeni glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010) i Zakona o ambalai i ambalanom otpadu ("Slubeni glasnik RS", br. 36/2009) usklauju

se domai propisi sa zakonskom regulativom Evropske unije;

Glavni izazovi su i dalje poetni nivoi u sistemu upravljanja otpadom kao to su sakupljanje, transport i sanitarno odlaganje otpada. Upravljanje otpadom u Evropskoj uniji

se bazira na 3R:

Reuse ponovno korienje otpada;

Reduce podrazumeva smanjenje koliine i toksinosti otpada;

Recycle forsiranje reciklae i kupovina proizvoda od recikliranih materijala (Kovaevi,

2012.)

4.2. Usklaivanje nacionalnih propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije

Nain na koji se odvija proces usklaivanja zavisi od karaktera obaveze koja proizilazi iz pojedinih

propisa Evropske unije s jedne strane, i statusa drave (da li je lanica ili nije) sa druge.

Usklaivanje kao pozitivan proces je donoenje nacionalnih propisa kojima se prenose obaveze

koje proistiu iz izvora prava Evropske unije. Kao negativan proces podrazumeva ukidanje

propisa i uzdravanje od usvajanja novih propisa koje proistiu iz izvora prava Evropske unije. U

praksi potpuno usklaivanje, podrazumeva istovremeno usvajanje usklaenih propisa ali i

29

ukidanje neusklaenih propisa (NDUP). Ciljevi Republike Srbije u oblasti upravljanja otpadom

odreeni su optim opredeljenjem vezanim za lanstvo u Evropskoj uniji. Odgovarajuim

stratekim dokumentima i propisima, koji su usklaeni (ili iji je cilj da budu usklaeni) sa politikom

i propisima Evropske unije definisani su specifini ciljevi i rokovi za ostvarivanje. Strategija

upravljanja otpadom za period 2010. - 2019. godine (Slubeni glasnik RS, br. 29/2010) i Akcioni

plan 2010. - 2014. godine ine okvir nacionalne politike. Takoe, tu su i drugi vani strateki

dokumenti kao to su: Nacionalni program zatite ivotne sredine; Nacionalna strategija odrivog

razvoja; Prostorni plan Republike Srbije; Nacionalna strategija za ukljuivanje Republike Srbije u

mehanizam istog razvoja Kjoto protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i

umarstva; Strategija uvoenja istije proizvodnje u Republici Srbiji; Nacionalna strategija

odrivog korienja prirodnih resursa i dobara;, itd. Procenjuje se da je u Srbiji od 2008. godine do

danas uinjen znaajan napredak (NKEU, 2011).

Uvoenje obaveze izrade lokalnih i regionalnih planova predstavlja znaajan napredak na planu

pribliavanja Evropskoj uniji. Skoro sve optine su izradile ili su u postupku izrade ili usvajanja

lokalnog i regionalnog plana upravljanja otpadom. Meutim, konstatovano je da u Zakonu o

upravljanju otpadom ("Slubeni glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010), prilikom odreivanja rokova za

izradu lokalnih planova upravljanja otpadom, nije bila uvaena realnost pre svega u delu procene

kapaciteta jedinica lokalne samouprave. To je dovelo do toga da je samo mali broj lokalnih

samouprava u predvienom roku usvojio svoje planove. U izradi planova i programa vodi se

rauna o tome da svi planovi upravljanja otpadom ukljue glavne zahteve propisane

odgovarajuim propisima Evropske unije iz oblasti upravljanja otpadom. Dva kljuna zahteva su

da se otpad mora tretirati pre konanog odlaganja, a drugi zahtev je da se koliina biorazgradivog

otpada koji se odlae na deponiju mora smanjiti u narednom periodu u odnosu na koliinu koja je

deponovana 1995. godine. Treba napomenuti da vei broj zemlja Evropske unije nije uspeo da

ispuni zahteve direktiva Evropske unije u pogledu smanjenja deponovanja biorazgradljivog otpada

na deponijama. Pored toga, raspoloivi podaci pokazuju da u dravama lanicama Evropske

unije, veliki deo otpada odlazi na deponije. Gore navedeni zahtevi su inkorporirani u uvodnim

delovima svih planova upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Ministarstvo poljoprivrede i zatite

ivotne sredine propisalo je ciljeve za smanjenje biorazgradivog otpada koji se deponuje u sklopu

Uredbe o odlaganju otpada na deponije ("Slubeni glasnik RS", br. 92/2010) dok e konani

ciljevi biti usvojeni nakon pregovora sa Evropskom unijom o pristupanju (Vuji, 2011.). Direktive

koje su ve u transpoziciji ili je njihova transpozicija gotovo izvrena, ukljuuju sledee:

Okvirna direktiva o otpadu;

Direktiva o otpadnim baterijama i akumulatorima;

Direktiva o ambalai i ambalanom otpadu;

Direktiva o PCB/PCT;

30

Direktiva o istroenoj elektrinoj i elektronskoj opremi;

Direktiva o ogranienju korienja opasnih supstanci u elektrinoj i elektronskoj opremi;

Direktiva o otpadnim vozilima;

Uredba o prekograninom kretanju otpada (SAZSUO, 2012.)

4.3. Propisi Evropske unije

Osnovni elementi politike Evropske unije u oblasti upravljanja otpadom propisani su relevantnim

odredbama Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, u delu koji se odnosi na ivotnu sredinu,

estog akcionog programa Evropske unije u oblasti ivotne sredine, Tematske strategije o

prevenciji i reciklai otpada i drugih stratekih dokumenata. Stav da odrivo upravljanje resursima

predstavlja jednu od kljunih pretpostavki za ostvarivanje ciljeva odrivog razvoja ugraen je u

osnove politike Evropske unije u ovoj oblasti. Grupa propisa Evropske unije kojima se regulie

oblast upravljanja otpadom jedna je od najrazvijenijih u okviru grupe propisa u oblasti ivotne

sredine. Od ukupno 741 propisa, koji se nalaze u kategoriji ivotna sredina, na oblast

upravljanje otpadom i iste tehnologije, kao jednu od deset podgrupa propisa, otpada 73. Pored

propisa kojima se reguliu tzv. posebni tokovi upravljanja otpadom propisi Evropske unije u ovoj

oblasti obuhvataju Direktivu Saveta 2008/98/EC o otpadu, Direktivu Saveta 99/31/EC o

deponijama, Direktivu Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu, Direktivu Saveta 2000/76/EC o

spaljivanju otpada, Direktivu Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu, Uredbu

1013/2006 o kretanju otpada, Uredbu Komisije (EC) br. 1418/2007 o izvozu nekih vrsta otpada,

Uredbu 2150/2002 o statistici u oblasti otpada, itd. Izrada planova upravljanja otpadom na

nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou smatra se jednim od najznaajnijih elemenata politike

Evropske unije u oblasti upravljanja otpadom. Direktiva 2006/12 o otpadu u lanu 7. propisuje da

su nadleni organi drava lanica duni da, radi postizanja ciljeva iz lana 3., 4. i 5., to pre

izrade jedan ili vie planova upravljanja otpadom. Posebne odredbe o planovima upravljanja

otpadom sadrane su i u Direktivi 91/689 o opasnom otpadu i Direktivi 94/62 o ambalai i

ambalanom otpadu. Direktiva 2008/98 o otpadu, kojom je ukinuta, izmeu ostalog i Direktiva

2006/12 detaljnije razrauje obaveze drava koje se odnose na planove i programe. U poglavlju V

Direktive propisana su pravila koja se odnose na: planove upravljanja otpadom (lan 28.),

programe za spreavanje nastanka otpada (lan 29.), preispitivanje i reviziju planova i programa

(lan 30.), uee javnosti (lan 31.), saradnju izmeu drava lanica i Komisije (lan 32.) i

informacije koje se dostavljaju Komisiji (lan 33.) (NKEU, 2011)).

31

4.3.1. Propisi u oblasti upravljanja otpadom

Direktiva o otpadu kao osnovni pravni okvir

Osnovni pravni okvir za upravljanje otpadom u Evropskoj uniji definisan je Direktivom 2008/98 o otpadu kojom se, istovremeno, ukidaju direktive 75/439, 91/689 i 2006/12 i ustanovljava pravni

okvir za upravljanje otpadom u okviru Unije. Ciljevi ove Direktive su zatita ivotne sredine i

ljudskog zdravlja spreavanjem ili smanjivanjem negativnog uticaja nastajanja i upravljanja

otpadom, kao i smanjivanje ukupnog uticaja korienja resursa i unapreivanje efikasnosti takvog

korienja. Izuzeci obuhvataju, izmeu ostalog, gasovite materije koje se isputaju u atmosferu,

zemlju (in situ) ukljuujui neiskopanu kontaminiranu zemlju i graevine trajno povezane sa

zemljitem; nekontaminirano zemljite i drugi materijali iz prirode iskopani tokom graevinskih

aktivnosti ukoliko je nedvosmisleno da e se taj materijal za graevinske svrhe koristiti u svom

prirodnom obliku na gradilitu s kojeg je iskopan; radioaktivni otpad; deaktivirani eksplozivi;

fekalije, itd. Za materije ili predmete koji nastaju kao rezultat proizvodnog postupka iji primarni cilj

nije proizvodnja tih materija ili predmeta, moe se smatrati da nije otpad ve je nusproizvod, ali

samo pod uslovom da su zadovoljeni odreeni uslovi. S druge strane, odreeni otpad prestaje biti

otpad, u smislu Direktive, ako je proao odgovarajui tretman, ukljuujui recikliranje, i

zadovoljava posebne kriterijume. Drave su u obavezi da preduzmu sve potrebne mere kako bi

obezbedile da se upravljanje otpadom sprovodi na nain kojim se ne ugroava zdravlje ljudi, ne

teti ivotnoj sredini, a posebno: ne ugroava voda, vazduh, tlo, biljke ili ivotinje; ne uzrokuju

neugodnosti u pogledu buke ili mirisa; i bez tetnih uticaja na predele ili mesta od posebnog interesa. Kako bi se podrala ponovna upotreba, recikliranje i drugaiji naini upotrebe otpada,

drave lanice mogu doneti zakonodavne i druge mere kojima e obezbediti da svaka fizika ili

pravna osoba koja profesionalno razvija, proizvodi, prerauje, obrauje, prodaje ili uvozi

proizvode bude obuhvaena reimom proirene odgovornosti proizvoaa. U skladu sa naelom

zagaiva plaa trokove upravljanja otpadom snosi izvorni proizvoa otpada ili aktuelni,

odnosno prethodni, vlasnici otpada. Drave lanice mogu odluiti da trokove upravljanja

otpadom treba delimino ili u celosti da snosi proizvoa proizvoda od kojega otpad potie i da

distributeri toga proizvoda mogu participirati u pokriu trokova (Directive on waste and repealing

certain Directives - 2008/98/EC),.

Direktiva o ambalai i ambalanom otpadu

Implementira strategiju Evropske unije o otpadu od ambalae i ima za cilj da harmonizuje

nacionalne mere za upravljanje otpadom od ambalae, da minimizira uticaje otpada od ambalae

na ivotnu sredinu i da izbegne trgovinske barijere u Evropskoj uniji koje mogu da spree

konkurenciju. Ona tretira svu ambalau koja je na tritu Evropske unije, kao i sav otpad od

ambalae bez obzira na poreklo nastajanja: industrija, komercijalni sektor, radnje, usluge,

32

domainstva, imajui u vidu materijal koji se koristi (Directive on packaging and packaging waste -

1994/62/EC, 2004/12/EC).

Direktiva o deponijama

Ova Direktiva ima za cilj da se uvoenjem strogih tehnikih zahteva redukuju negativni efekti

odlaganja otpada na ivotnu sredinu, naroito na zemljite, podzemne i povrinske vode, kao i

efekti na zdravlje stanovnitva. Stavovi koji su doprineli donoenju i usvajanju ove Direktive su

pokazatelj odlunosti EU da regulie kriterijume i standarde za odlaganje otpada na deponijama,

kao sastavni deo sistema sigurnog deponovanja na dui vremenski period. Direktivom se definiu

kategorije otpada (opasan, ne-opasan i inertan); definiu klase deponija i to: deponija za opasan

otpad, deponija za ne-opasan otpad i deponija za inertan otpad; zahteva tretman otpada pre

odlaganja; zabranjuje odlaganje na deponijama: tenog otpada, zapaljivog ili izuzetno zapaljivog

otpada, eksplozivnog otpada, infektivnog medicinskog otpada, starih guma i drugih tipova otpada;

zahteva smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada i uspostavlja sistem dozvola za rad deponije.

Ova direktiva zabranjuje na teritoriji Evropske unije deponovanje pojedinih vrsta opasnog otpada,

tenih otpada i guma. Direktiva postavlja za cilj redukovanje deponovanih koliina biorazgradivog

komunalnog otpada. Direktivom se zahteva da sav otpad mora biti tretiran pre deponovanja, tj.

zabranjuje se deponovanje netretiranog otpada. Ovom direktivom o deponovanju otpada uvodi se

klasifikacija deponija, prema vrsti otpada za koju je namenjena, na deponije za opasan, neopasan

i inertan otpad. U direktivi se uvodi zabrana odlaganja za:

biorazgradiv otpad, predloenom direktivom je predvidjeno smanjenje koliine biorazgradivog otpada koji se deponuje na 75%, i dalje smanjenje na 50% do 2005,

odnosno na 25% do 2010. godine;

teni otpad;

zapaljiv ili izuzetno zapaljiv otpad;

eksplozivan otpad.

Prema ovom lanu zajednicko odlaganje inertnog, opasnog i komunalnog otpada nije dozvoljeno.

Direktiva sadri niz optih kriterijuma za odredjivanje lokacije deponija i mera zatite vode, tla i

vazduha kroz primenu sakupljanja i preiavanja procednih voda i sakupljanja i korienja

deponijskog gasa uz obnavljanje energije. Ukoliko se gas ne koristi za proizvodnju energije on se

mora sagorevati radi spreavanja njegove emisije u atmosferu. Takodje, za sve klase deponija

zahteva se pokrivanje povrine deponije slojem debljine vece od 1 m, zatim merenje i pracenje

odredjenih radnih parametara i zabrana ilegalnog odlaganja otpada. Za sva zahtevana merenja

direktivom se propisuju i vremenski periodi kada se ona moraju sprovesti u toku perioda rada

deponije kao i posle njenog zatvaranja (Directive on the landfill of waste - 1999/31/EC).

33

5. Stanje u upravljanju otpadom u Srbiji i uporedna analiza sa evropskim zemljama (Maarska, Gr ka, Nemaka i Velika Britanija)

Poznato je da je upravljanje otpadom ne samo tehniki problem ve u velikoj meri zavisi i od

razliitih faktora kao to su politika, zakonodavstvo, socioloko-kulturni faktori i ekonomija.

Prethodno navedeni faktori meusobno povezani oteavaju proces upravljanja otpadom. Svest o

neophodnosti integrisanog naina upravljanja otpadom raste iz godine u godinu i utie na

razvijanje novih trendova i metoda u pokuaju smanjenja, ponovnog korienja i reciklae otpada.

Nemaka kao jedna od najrazvijenijih zemalja sveta polazi od principa izbegavanja nastajanja

otpada, ponovnog iskorienja i odlaganja. U prolosti je otpad samo odlagan, tj. bacan, ali otkad

je prepoznat kao vredna sirovina koja moe da pomogne u ouvanju prirodnih resursa, ova tema

sve vie dobija na vanosti. Izbegavanje znai smanjenje upotrebe sirovina i manje optereenje

ivotne sredine. A ponovno iskorienje znai da se sirovine i energija uvode u ekonomski ciklus.

Upravljanje otpadom za Nemaku predstavlja vaan industrijski sektor i omoguava da se

visokom tehnologijom otpad koristi kao vaan resurs, i da se deponovani otpad posmatra kao

nekodljiv za ivotnu sredinu. Nemaka Vlada e do 2020. godine da ostvari postavljeni cilj a to je

potpuno ponovno iskorienje komunalnog otpada. Nemaka e tada potpuno eliminasiti potrebu

za deponovanjem otpada i na taj nain doprineti smanjenju emisije tetnih gasova koji utiu na

klimatske promene (npr. metan, CO2,).

Kljuni instrument, odgovornost proizvoaa je samo srce politike upravljanja otpadom, a

smanjenje stvaranja otpada postie se kroz zakonske regulative koje obavezuju proizvoae i

distributere robe. Odrivo upravljanje otpadom ukljuuje moderne tehnologije i efikasan tretman

otpada jer to donosi dvostruku korist titi i resurse i klimu. Zato Vlada Nemake zagovara dalje

unapreenje upravljanja otpadom na Evropskom i internacionalnom nivou. Poznato je da ova

zemlja ima najvei procenat ponovnog iskorienja otpada u svetu, to doprinosi odrivom

upravljanju i smanjuje uticaj na klimatske promene. I danas je u Velikoj Britaniji otpad i problem i

mogunost. Stvaranje, upotreba i odlaganje otpada u ovako razvijenoj zemlji nisu bili odgovarajui

s obzirom na ekonomsku razvijenost i sa nainom ivota. Za Grku upravljanje otpadom je jedna

od najteih i najkompleksnijih politikih i socijalnih problema. Zbog naglog porasta urbanih

podruja i velikog broja turista, komunalni otpad je postao veliki problem. Ipak, poslednjih godina

postignut je znaajan napredak u upravljanju vrstim otpadom, mada treba jo mnogo napora da

bi se pribliili ciljevima Evropske unije. Za Maarsku upravljanje otpadom je veoma vano jer ova

zemlja ne obiluje sirovinama i izvorima energije. Moderan nain upravljanja otpadom, moe da se

usmeri u pravcu iskorienja prirodnih resursa na mnogo naina npr. koristei materijale koji se

mogu ponovo upotrebiti, reciklirati, koji su energetski efikasni, itd. (EEA, 2009.).

34

Neadekvatno postupanje otpadom jedan je od kljunih problema u oblasti zatite ivotne sredine

u Republici Srbiji. Godinama se generie sve vea koliina otpada i bez ikakvog prethodnog

tretmana odlae na postojea smetlita u optinama. Ovakva praksa onemoguava iskoriavanje

energetskih potencijala iz otpada, odnosno, predstavlja veliki gubitak resursa i nesagledivu

opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Iako su poslednjih godina uoeni napori drave da se

ovaj problem blagovremeno rei i zadovolje standardi razvijenih zemalja Evropske unije, jo uvek

smo daleko od ostvarenja (Savi, 2009.). Ali usvajanjem Nacionalne strategije upravljanja

otpadom, Vlada je postavila polaznu osnovu za obezbeivanje uslova za racionalno i odrivo

upravljanje otpadom (statistika otpada). Ovo je vano jer u veini zemalja, otpad iz domainstva

ini izmeu 60% i 90% komunalnog otpada (MWS, 2011.). Interesantno je, na koji nain

Maarska posmatra problem u upravljanju otpadom i kako se trudi da ga unapredi. Istraivanje

grupe Maarskih naunika iji je cilj modernizacija sistema upravljanja komunalnim otpadom,

govori u prilog spremnosti Maarske da ispuni obaveze prema Evropskoj uniji. lanstvo Maarske

u Evropskoj uniji znai obavezu ali i mogunost da unapredi sistem upravljanja zatite ivotne

sredine, jer joj Unija obezbeuje neophodna sredstva za to.

U sferi ivotne sredine, odrivi razvoj je shvaen kao uzrono-posledina veza izmeu ekonomije,

infrastukture, mesta stanovanja (naselja) i naina ivota uzimajui u obzir kapacitete prirodnih

resursa kao i kapacitet ivotne sredine. Modernizacija i reorganizacija upravljanja otpadom su

jedan od najvanijih zadataka Evropske unije, kao i zatite ivotne sredine u Maarskoj. Biti

povezan sa Srednje-Dunavskim Regionalnim sistemom upravljanja otpadom je jedan od najveih

infrastuktirnih investicija Maarske. Cilj je manipulisanje komunalnim otpadom 680 000 ljudi u 170

naselja. Smiljen sistemski pristup je neophodan radi postizanja ovih ciljeva. Za to je korien

komjuterski program (software Parmenides EIDOS). Ovaj softwear je razvijen za ekonomiju i

korporacijski menadment. Alatka Conceptual Overview je uspeno koriena kao polazna

planiranu implementaciju. Npr. imamo model koji pokazuje isprepletanost svih problema kao

molekulsku strukturu Slika 5.1. Primenom ovog programa dobiemo pojednostavljenu sliku, jer je

program eliminisao nepotrebne elemente u problemima Slika 5.2. Sa ovakvim modelom najvaniji

delovi problema pojednostavljeni su tako da je doi do reenja mnogo lake. Alatka Situation

Analysis baca svetlo na marketing. To je naroito vano za tretman otpada insineracijom, koja je

nepopularna meu stanovnitvom. Da bi stanovnitvo prihvatilo da je insineracija neophodna kao i

dobar sistem upravljanja otpadom, alatka Option Evaluation bi bila u prednosti jer vizuelizuje

probleme. Prema autorima programa, moduli ovog softwear-a pojednostavljuju kompleksne

situacije gde je neophodno doneti kljune odluke. Sledea prednost je da su podaci, rezultati

predstavljeni vizuelno, to znai bolji uvid u stanje u upravljanju otpadom. Zato rezultati dobijeni

na ovaj nain trebaju da postanu deo marketinke kampanje, radi poveanja podrke stanovnitva

za ovakve investicije (Cserny et al., 2009.).

35

Slika 5.1. Model isprepletanih problema Conceptual Overview (Cserny et al., 2009.).

Slika 5.2. Conceptual Overview pojednostavljen problema (Cserny et al., 2009.).

36

5.1. Ukupna koli ina otpada

Prekomerna proizvodnja i potronja dobara u razvijenim zemljama ima za posledicu i nastajanje

velike koliine otpada. Koliko se ukupno stvara otpada u svakoj zemlji, zapravo je odraz kako

njenog ekonomskog stanja tako i velikim delom naina na koji te zemlje organizuju upravljanje

otpadom. A to ini individualne razlike u koliini generisanog otpada. Poznato je da upravljanje

otpadom nije samo tehniki problem ve u velikoj meri zavisi i od politike, zakonodavstva,

ekonomije i socioloko kulturnih uticaja. Navedeni faktori, meusobno povezani stvaraju niz

drugih problema koji oteavaju proces upravljanja otpadom. Ako posmatramo upravljanje

otpadom u Srbiji, Nemakoj, Velikoj Britaniji, Grkoj i Maarskoj kompleksnost problema je jasna.

Razlozi za to su viestruki: nain odlaganja i sakupljanja otpada, zakonska regulativa pojedinih

zemalja, ekonomski nivo, navike graanstva i sl. Meutim, izvesne paralele se mogu napraviti,

ako imamo u vidu da zemlje u razvoju imaju daleko manju koliinu otpada, i nemaju dovoljno

sredstava za zbrinjavanje ni te koliine otpada, dok i u razvijenim zemljama postoje brojne

prepreke da ostvare idealno upravljanje otpadom u cilju smanjenja njegove koliine. Ukupna

koliina otpada (Slika 5.3.) u prethodno pomenutim zemljama se kree u intervalu od 359 kg do

526 kg po stanovniku za godinu dana (Tabela 5.1.). U tabeli su dati podaci za ukupno generisan

komunalni otpad i srednja godinja koliina generisanog otpada po stanovniku (Eurostat,

2012a,b).

Tabela 5.1. Koliina generisanog komunalnog otpada i otpada u kg po jednom stanovniku za godinu dana (2010. god.) (Eurostat, 2012a,b).

Ukupna koli ina komunalnog otpada (1000 t)

Srednja godinja koli ina otpada (kg/ stanovniku)

Srbija 2 650 359

Maarska 15 823 430

Grka 67 523 457

Nemaka 367 256 587

Velika Britanija 316 991 526

37

Slika 5.3. Ukupna koliina komunalnog otpada (1000 t)

5.2. Komunalni otpad

Komunalnom otpadu se posveuje vea panja, jer je zbog svog specifinog sastava, prisutan u

svim vrstama generisanog otpada i povezan je sa potroaima (MWS, 2011.). Osnovni preduslov

za analizu i kompletniji uvid u stanje upravljanja komunalnim otpadom u razliito ekonomski

razvijenim zemljama kao to su Srbija, Nemaka, Velika Britanija, Grka i Maarska, su podaci o

koliini generisanog otpada po stanovniku na godinjem nivou, kao i naini postupanja i

zbrinjavanja te koliine otpada (Tabeli 5.2.)

Tabela 5.2. Podaci o koliini i tretmanima komunalnog otpada (2010. godina) (MWS,2011; RZS, 2012.

Komunalni otpad

Kg/os/god Tret /os. u kg.

Depon. %

Insinenar. %

Reciklaa %

Kompost %

Srbija 360 - 100 - -

Maarska 413 413 69 10 18 4

Grka 457 457 82 - 17 1

Nemaka 583 583 0 38 45 17

Velika

Britanija

521 518 49 12 25 14

38

U Nemakoj je tokom prole dekade deponovanje postepeno zamenjivano recikliranjem,

kompostiranjem i insineracijom, tako da je 2010. godine ova zemlja potpuno eliminisala opciju

deponovanja komunalnog otpada (MWS, 2011.). Iz tabele 5.2. vidi se da je Nemaka na putu da

ostvari cilj koji je postavila njena Vlada do 2020. godine, a to je potpuno iskorienje komunalnog

otpada (EEA, 2013a). Ako uzmemo u obzir da je Nemaka premaila stopu recikliranja

komunalnog otpada od 50% na 62% u 2010. godini. cilj za 2020. godinu je ostvariv (EEA, 2013d).

U 2009. godini ova zemlja je reciklirala 34% a komposti