llono oll-istiahe http//r e-mail:suef 0one.ekof .bg.ac.yubroj 1

irdaje fakultetastuden tska unija ekonnms ksg

,,Sredili smo stnnje ne

'tlniuerzitetu! "28. februar 1999.' hala,,Qinki"

\lonopollist.r0"ffi

ERIdAEgA'ASLOVNE

ETRANESta nam je, kao bistrim mladim

ljudima, smisao pojavljivanja na majdiciZemlji? Ovakvo pitanje je idealno za

intelektualna orgr;an1a o Bivstvu, Istini,Misiji, Smislu i ostalim metafizidkimveZbicama. Ostavimo li filosofiju postrani, moZemo skromno zahtevati samotoliko da nas niko ne pravi budalama,niti od nadih Zivota besmislenu farsu.

Mi, individue, Zelimo sigurnostza naie voljene, drudtvenu potvrdu na5eg

znanja i umeia, Zelimo druStvo u komese vredi socijalizovati i vladu koja ieraditi za nas. Vladu koja €e raditi zanas?!

Svi smo zamordiei. Bezvrednifragmenti besmislenih eksperimenataSlobodana Milo5eviia koji su pokrenutizbog nesposobnosti i(ili) dosade. NaSe

Zrtve i izgubljene godine su samo pokva-reni lakmus-papiri na kojima nikadaneCe zacrveneti nidiji obraz ni savest.

7 anamlile' nema_-.r_.^..-.-. ----^-- veceg ponlzenJaza jednoggradanina od toga da mu jednavladajuia grupa bolesnika uni5tava Zivothazarderskim skrivalicama. Nema nideg

MonopolList i bunker u Dobanovcima

[opitina Zemun]

IZOAJE

Studentska unija Ekonomskog fakulteta u Beogradu

GLODUR

koji nema niSta u licnoj svojinl

Boris Milicevic

UREDNISTVO

u prevodu na slobski agentura

0usan Kosanovic [druitvo], Srdan Kokotovic

[univenitet], Ljubiia Lazarevic [ekonomija), []ragan

Maravic [ve$i], 0ejan Grastic [5ta stignej

REOAKCIJA

$rani placenici

Sonja 0omazet, Ana Babic, Maja Mule, 0ragojla

Zlatic, Milica Jovanovic, Branko Vukomanovii,

Predrag Radak, Vladimir Veljovic, Mijailovic Mirko,

Vladan l\,,tilicevic, Nikola Markov, Bojan Boiic,

Nebojsa l\rtiljkovic

SPOLJNI SARAONICI

zavedena omladina

Sanja Torov, lgor Basarovii, Aleksandar Subarii,

ZIatko Milenkovic, Z0ran Nik0lic, Duian Maljkovic,

Koraks, lvan Tatic

ADRESA REOAKCIJE

Kamenicka 6, 11000 Beograd

Ne damo se zavesti u evidencrjujavnih glasila.

IEHNICKA PRIPREMA I DIZAJN

Mad'R

Zahvaljujemo se IREX-u na odlucujucoj pomoci u

realizaciji ovog broja.

v

04

05

06

07

08

09

10

11

12

14

t0

11

19

20

21

22

23

24

26

21

28

29

30

Vizija Srbije u kojoj Zelimo daZivimo je Srb5a u kojoj ie studentimaglavni problem biti za5to nema terena zamini-golf u Studentskom domu "Slobo-

dan Penezii Krcun", a ne da li ie im sutrastiii poziv za front, ili kako namaii 300DEM za jednomesedne troSkove studi-ranja, kada im roditelji imaju platu 150DEM.

Zato smo krenuli u izazovnumisiju stuaranja studentskog dasopisakoji ie ukinuti monopol na trZi5tuinformacija vezanih za univerzitet.easopis koji ie objektivno informisatisve zainteresovane za de5avanja nauniverzitetskoj sceni Srbije. Jer, da bi se

stupilo u akciju, potrebno je obezbedititadnu i pravovremenu informaciju.

Mark Tven je jednom rekao:"Nikad nisam dozvolio da svoie

vi5e anticivilizacijskog i antiljudskognego da nas sopstvena vlada laZe, zaglu-pljuje, hipnotiSe i stvara posluinomstokom. Nema niSta tuZnije od oseiajabespomoinosti pred represijom rodenedri,ave.

Patetidno, je li? Nedr;e ime ce os-

tati zapisano na koricama poznatih knji-ga, ali Ce se veiina ipak zadovoljiti "samo"

nadgrobnom plodom. Pa, ajmo. makarzbog dostojanstva. Istinaje unutra. Umn'orr i rr srcime i rr nesnici. U nama.

Duian Kosanouit

obrazovanje ugrozim svojim Skolova-niem " Orrai ie<nni< ip nnl<rr(ati i ie

obrazuje. MoZda ie se u njemu naii ineki tekstovi. koji na prvi pogled ne bitrebalo da se tu nadu. Poku5aiemo darazbijemo neke tabue, koji odoieva.lu1'rPmPnr e rr knie -i Ite smemo cia

zademo.Trudiiemo se da odgovaramo na

prava pitanja. Svi pridaju 5ta nam se

deiava. A pravo pitanjeje: "Za5to nam se

to dedava?" Pri tome, neiemo traZiti danabubate i reprodukujete ono ito mikaZemo.

Pred vama je deseti brojMonopolLista - dasopisa koji odgovara naprava pitanja. UZivajte u saznaqiu.

Boris Mili6eoi6

SADRZAJ.\]estl

zvanican stav

citati veliklh sociologa

$udenti mirno spavajte

SUEF Nis. ^...;,., .,Intervlu: 8efl K Ject00vlc

snaian poriv - Bill Gates / Atlantida

kontrola cena

da li se vozimo ili nas voze

daleko je Amerika

od kontrolora do nindia revizora

SAD [iliJ danas

gde Amerika greii

intervju: 0anilo Burzan

postoji li ,,treci put"

nebeski narod ni na nebu ni na zemlji

vremeplov

kultura

dragi moj decace

sa pticama

beogradski grafiti

mlRC / nagradna anketa

sportsko penjanje / jubilej

marl 1999 Monopollist GD

rr$u Rusiju. Svi otpudteni profesori su vraieni na

posao tako daje protest uspe5no okondan.

* Predstavnici zvanidnog Saveza studenata

Medicinskog fakulteta u Nidu optuZili su

dekana ovog fakulteta Branka Loviia da je

ovih dana formirao paralelnu studentskuorganizaciju, koju kontroliSe Socijalistidkapartija Srbije.

Predsednik ovog Saveza studenata Ale-

ksandar Vidnjii saopdtio je jude da postoji

moguinost da na sednici Upravnog odbora

fakulteta ova "fantomska socijalistidka stu-

dentska grupa" pokuda da otme prostorije i

imovinu zv anid.nog sav eza.

ViSnjii je precizirao da je prodle sedmice

pod patronatom dekana ovog fakulteta i

visokog funkcionera Socijalistidke partijeSrbije l,oviia, u niSkom SUP-u po hitnompostupku registrovana paralelna studentska

organizacrja pod nazivom Savez studenata

medicine. Prema njegovim redima, njenzadatak je da autonomnom i nezavisnom

Savezu studenata Medicinskog fakulteta otme

prostorije, imovinu i - studente. Pri tome su

se sluZili falsifikovanjem potpisa studenata i

slidnim "legalnim" metodima.

* Upravni odbor Medicinskog Fakulteta u

Beogradu, kojim je predsedavao MilovanBojii, porpredsednik VIade Srbrje, krajem pro-

Slog semestra odbio je da obezbedi prostonju

u kojoj bi bio sme5ten novi radunski centar,

ko.ji su dlanovi Sludentske unije medicinara"osvojiii" na konkursu Fonda za otvoreno dru-

Stvo pre devet meseci.

Oprema koja se sastoji od devet radunara,

laserskog Stampaca u boji, skenera i medi-

cinskih CD romova, sredstva zaumreiavanje,celodnevni pristup lnternetu i name5taj za

sada se nalaze zakliudani na sigurnom mestu i

deka bolje dane, kada ce biti upotrebljena.

Iako je usmena podrika dekana Medicinskog

Fakulteta prof. dr Radivoja Grbiia prethodilasednici odbora, a ideja o otvaranju centra je

naiSla na odobravanje brojnih direktorainstituta, zahtev za prostorijom je odbijen uz

objasnjenje da je ovakav centar nepotreban

zbog postojanja siidnog koji, kako tvrdi MilanTanovii, predsednik Unije, nije tehnoloikisavremen kao novi, a studentima bi omoguiiopristup najnovijim dostignuiima i obezbedio

im da idu u korak sa svetskom medicinom.

Nakon toga, 11. februara 1999. dekan je

uputio zvanidan dopis prof. dr Bogdanu

Beledlinu, direktoru lnstituta patolodke fiziologije, da se u roku od 24 dasa iseli prostorijau kojoj.je Studentska unija medicinara, nakon

cega je prof. dr Bele5lin podneo ostavku na

mesto direktora Instituta.

Za sada se medicinari nalaze u svojim

prostorijama, iako je njihov stambeni status

neizvesLan. nadaju se 5ro brzem okondanju

ovog spora na zadovolistvo svih kako bi moglida u miru nastave sa svojim projektima.

* OdrZana je konsultativna sednica Koordi-nacionog Ve6a Studentskih Unija na nadem

fakultetu kojoj su prisustvovali i kolege izSUEF-a u Ni5u, koji su tog dana biii na5i gosti.

Na sednrci je najviSe bilo govora o skupdtiniStudentske Unije Srbije koja ie biti odri,ana13. marta.

* Na redovnoj mesednoj sednici Glavnog

Odbora SU EF--a odrZanoj 25 .2. izabran je novipredsednik SUEF-a - Ljubi5a Lazarevii, stu'dent detvrte godine na smeru turizam iugostiteljsvo. eestitamo.

* SUEF je vratio deZurstva u svojoj pro-

storiji svakim radnim danom od 12'14 (.asova.

U tom periodu ie raditi i lnfo SluZba SUEF-a

na telefonu 3012-059. MoZete nas pozvati i

dobiiete infomacrje o de5avanjima na fakul-tetu, vremenLl pri;ave i polaganja ispita i sl.

* Profesor Zarko Ristii, predavad na Fiskal-

no.j ekonomiji, predmetu koji se sluia na treiojgodini na svim smerovima i ove godinezahteva od studenata kupovinu najnovijeg

izdanja udZbenika Fiskalni menadZment tako

Sto stavlja svoi potpis na knjige. Apeiujemo na

rukovodslvo fakultera da uiini nedto po tom

pltanJu.

* Rukovodstvo fakulteta je honorarnoangaZovalo zamenu za prof. Refika Seii-boviia. U pitanju je prof. Mirko Grdii sa

Ceografskog fakulteta kojr je u petak 19.

februara u 12h trebalo da odrZi svoje prvopredavanje u S 11. Medulim, on se niie pojavio.

Stiglo je obaveitenje da.1e prof. Crdii bolestan

a predavanie je od12ao olpuileni profe>or

Seiibovii ("zamena" za zamenu).

* Ulaz u zgradu fakulteta 20. i 21. februara

(suboLa i nedelja) nije bio dozvoljen nikomcizuzev dekanu i odredenim prodekanimausled nroguieg bombardovanja.

* Treia godina se i daije moZe upisati sa trinepoio2ena ispiLa iz druge, rako je timeprekr5en novi Zakon o univerzitetu kojidozvoljava prenoiL'nie najviie dva ispita iz

godine u kojoj student ima B predmeta.Zahvaljujemo se dekanu Stoje prekrdio zakon

i time nam omoguiio lak5e studiranje.

* Zavr5en je sme5taj studenata u domove.Prema izvedtajima, mesto je dobilo 679

studenata prve godine, u brucodkoj raspodeli,

kao r 8.oo2 studenata starijih godina na

velikuj raspodeli. Posle ove je odrZana i

naknadna raspodela u kojoj je mesto u domu

dobilo 98 studenata.

Raspodela mesta za akademce stranedrZavljane je u toku, dok su za sada useljena163 studenta. Mesto je dobilo, na bazi

reciprociteta, i 58 studenata iz Makedonije,koji se ovih dana useljavaju.

* Nakon izuzetno burnrh dogadaja na

Filolodkom fakultetu (Strajk, batinanje stude-

nata od strane "obezbedenja"...) je ipak do5lo

do smenjivanja dekana Radmila Marojeviial<nii ie zveniino n.emeiten na istraiivadki radH " '-"'-"

* Opadanje kvaliteta univerzitetskog obra-

zovanja nlje uzrokovano samo novln')

Zakonom o univerzitetu, onoje podelo mnogo

ranije a sada se samo ubrzano pogoriava'

zakljudeno je na javnoj raspravi o kvalitetu

nastave na univerzitetu koju je je UNIFORUM

sekcija UdruZenja profesora i istraZivaca

odrlala u sredu 17.2.1999. u sali opStine

Vradar.

Uvodno izlaganje je odrZao prof. Ljubi5a

Rajii, a govorili su i prof. Ivan lvii sa

Filozofskog i prof. Srbijanka Turajlii sa

Elektrotehnidkog fakulteta.

* Savez studenata Studentskog grada je u

nedelju 10.01.1999. odri'ao izbore za novi

saziv skup5tine. Kandidature su podnoSene 8.

r 9. 1 uz obaveznu potvrdu o redovnom

studiranju, domsku legitimaciju... Obaveite-

nje o odrZavanju izbora se pojavilo 5. rlr 6.

januara. Sve potrebne zakljudke moZete izvesti

sami. SSSG poseduje nekoliko kancelarija sa

sekretaricom, TV studentski grad, radio SC'

foto klub, karate klub, fudbalski klub, disko-

teku (u menzi), ijod po ne5to. Svi studenti koji

zive u SG (ima ih oko 4500) su obavezni da

plate 12 din. mesedno na ime druitvenog

livota, a pogodite gde to ide.

* Pozivi za vojsku ponovo stiZu, a "sreini

dobitnici" su mogli saznati da se uverenje o

studiranju ne prihvata kao izgovor. Ako ste na

Dnevniku 2 RTS-a videli kako je vtsok moral

pripadnika VJ na Kosovu, plava koverta vam

moZe biti draZa i od novogodi5nie destitke.

* Bestfon miri5e na prevaru. Ako ne veru-

jete, zovite i biiete 'kraii" za oko 200 dinara.

* Prema nezvanidnim informacijama RTS

mesedno "skine" 20 miliona dinara pau5alno

sa raduna EPS-a na ime TV pretplate, bez

obzira na to da li je EPS uspeo da naplati

potraZivanja. Inade, ako pokudate da tuZite

RTS zbog neisplaienih zarada (da, da, dak i

njima kasni plata). novac najverovarnije

neiete dobitijer pare od pretplate idu na drugi

fi avnosti nepoznat) radun.

* Zvezda je osvojila zasluieno 6. mesto u

Evropskoj ligi i time pokazala da i u zemlji

evropskih i svetskih Sampiona moZe da se igra

odajna klupska koSarka. Ipak, moramo

pohvaliti Budu6nost i Partizan koji su nam

omoguiiii da u sledeioj sezoni imamo dva

predstavnika u lom evropskom takmidenju.

* SUEF je pokrenuo inicrjatrvu za

racionalnije kori5ienje radunskog centra na

Ekonomskom fakultetu.

@Monopollist mart 19S9

Zl.,alat \,,

o

akon JeSavanja na decembarskojSkupsrini SUEF-a. kada nas.iei n'edrr ns:ino del,:r Fakulteta

okar'aktrr isao kao poliLidl<u partiiu i

trrzio da se JegitinriSemo pled rrjim

fFakultetom), do nas su sa raznih stranane1\ rnlcnn :tizale informacije da trebad..e i.clirro iz prostorrle. foslednjalil<:, nrzvaniina rrrfolmacila istim tak-,. im lianalirna komuniciranja srigla je odsekretara Fakr-rlteta Slavoljuba Raideviia igor,orila je da ni (SUEF) treba da vratimok1'trieve i napuslimo prostoriju.

U svetlu orijentacije SUEF-a daistinr-r r plavdr,r treba braniti javno i-ni,rno. a rr .'iliu r azJasnjL'nJa statrrsa naSe

f r J)lurrJr, delcaacrla SU F-F-a (rr sastavuDuian I(osanovii i moja malenkost)r':,'i"r ie'nhr,il: r'r'rnvore sa dekanom''*-'"' l'

Prof.dr Vlalkom Petkoviiem i sekretaromf,11.U1tela.

O.novna nedoumica za nas je biJa-'a je srrit.n:ki lazlog oduzimanja pro-'tor'1e Da li5mo manje lepi od druge dve

'lrr lrnlsk,- orsani aciie, d:i li su nasaLrbrJcnia nepodobna iJi je nesto trece upitan;u? Iskleno, nasje uvredilo to Sto se

r.rapada i Zeli izbaciti jedina ar,rtentidna<1il jprrlq'.r or.-'rr'-re::a tfa Fakr-flletU.ler nnrci nize meniih ekeiie Ierrkete

"'"H"'tribine, Zr,rrka, turnir u fudbalu), SUEF jeLr proSloj godini sproveo dve velikesindikalne akcije koje su se ticale svihstudenata na Fakr,rltetr,r. Prva je biladobijan.1e dodatnog roka - Oktobar2 iciodatr-rih telmina u junskom loku.DrLrua .je bila vezana za r"ad kluba. Pre.rrorr rrhrrrli,rirrri rrrrr)nrr:rnirr i insi<1i-

lanju SUEF-a, a u saradnji sa Savezomstndenata i naravno rukovodstvomFakuiteta, klub .1e radio od decembra1997. do jula 1998. godine. Dakle, nasi-ba. ilr jednostavno nije pravedno.

Ob;edinjar ajuf i razmiiljanla vo-riclih lirrii ne FeLrri'etrr icrrnie miilicnieiel. r'etal je kao raz)og za oduzimanjenr-,,(l,rr-iiA nr\/cn n,rlitiiLrr nhniertn<t

naSeg rada.Dta su deiava nja koje nekome

rroqLr dati povoda za ovakve optuibe:kritika pr'en.rijera Srbije Mirka Marja-ruovica iborba protiv usvajanja danasvaieie3. Zakona o univerzilelu. No, loni'e lrrlo havl;enie nrrlitikom. Evo i zaSLo.

Ciljevi Studenske unije sr-r zaslita.tudenLsl<ih interesa. studentskog 2ivotairada. Ali to nisu i;edini ciljevi. SUEF ne

,',.,',,

mnie i ne )eli rle ce nr*.. -- -Jranrcl samo na

Ekonomski fakultet i Beogradski univer-zitet. NaSi su ciljevi i da promenrmoovakvo i stvorimo slobodno i otvorenorl rrrirvn ,l" n^mAdn,r-...-b..,'mo razvuanJeJemokrarskih institucrja i razvijamotoleranciju medjr-r ljudima. Svaki pojedi-nre ]tnii rriccrrrrric rr l<reirenirr drrrinre

narodito neko na tako visokom mestukao Sto je premrjersko. mora biti spre-man na naSu kritidku argumentovanurei. A svaka javna Iidnost koja ladinnir cnn i srrrcqnn .e t.cha dr ce nlr{i

naje redi. Ima onih ko1i govore da mitclrrr{cntil inrrmn ictn n-^liL^ ^.."" J"rJLU ur lulrNU Pl dva uaL'iriL"io*^ .l'"ir'n L^liLn i,omlinreA-

niika zadruga. Naia prava.;esu jednaka,ali obaveza koju mi oseiamo, prvo prema.ohi ,.^.lo nremr rlrrrirrrrr icrrnini hrr-

rlr rlncri io JqloLn ttolq /]lna nrnici iie nre

sveqa i- moqrrlnnsri da kroz studentskiZivot i rad steknemo znanja, spoznamodluilvo i naudimo se toleranciji.

Borba protiv usvajanja pomenu-1os 7al<ona lr noiedinim trenucima i

rovovska) je bila sindikalna akcija na

na;vi5em moguiem nivou. Sindikalna7rl^ i1^ cc hnri]a nrntirr drq<tiinns <r'nzr-

vanja kvaliteta nastave na Beogradskom irl''',oim rrnirrprzifetimq Pnznetn ip de

organizacija ko;u sadinlavaju vrhunskiclrrrinie.i rre lrni ncmotnrrtno rrnrirr ini i^'" "H^""'^^'sa velil.im nvlaideniimr. Takode se zna.t- ^,.-L-,. L^.1-.;^.^ ^^t"oh,,,1" ,".^,"-ud uvdNdv Ndudr lrlrd PU(lLUuvlja. iznosi miiljenje iodludule o stva-rima ko;e nisu njegova/n3ena uzaspecrjalnost. Dakle. nije dovoljna samorrrtnnnmiia rr slrrrri i.r ne dovodi dopotrebnih lmaksimalniih) rezultata.Autonomija mora biti Siroka.

Daje novi Zakon doprineo pogor-Savanju kvaliteta nastave na BU i da jebolba prol ivu usvaJanja istog bila sindi-L-l-- .L-;;- ^^L.-,,;,, ^nqlerJirc nieqnrrcNdllld dNl,Jd PUNdZUJU PUJ'Lu,rLnrimene Na Filolnikom ceo zimskisemesfa r nije driana naslava, a veii brojnrnfo<^r, idrlie rrc mn)c r]r Lr)t nrc-

' t I f-u vlse oese-

tinr izuzetno kvalitetnih profesora i

saladnika zbog primene ovog Zakonaniie rr mnorrlnncti riq cr-roJa znanJa pre-nosi studentima, iako to Zeli. Ne trebaposebno napomrnjati negativnu selekcijukadrova koju Zakon sam po sebi dopu-iJr e Lnir lp <c nnel neoerirrnn adrqziti

na kvalitet nastave i Sire u druStvu.

Dakle. ni ovaj deo naSeg delovanla nijebio politidki.

Dekan namje u razgovoru. komeie nrisrrslr'ovao i nrodekan za naslavuProf. dr Vladisiav Dolevii, rekao da jenntrphnn r{c ce Iooitimiiemn nrcd niim

To podrazumeva doslavljanje papira orpoicrroniii Pnuelie Srr1,,rr c6icl.. aal;rLbLrL' aLri'. J\a(uld. )PI\Na uv I

IO i programa rada. To je uslov za

ostanak u prostonji. Mismo to prihvatili.a dok ditate ove redove to ie biti uradeno.

Inade, razgovor je bio krajnjeotvoren sa obe st rane. Mi smo se javtroi-r'inili -hno lel.sf, na web site SUEF-a,,li i i"..^ icrrl<li dr remn i delic nrtr-o

kritiknvati sve neqativne i desll'ukti\nepojave i ide;e na Fakultetu, Univerzitetu idruitvu. Pri tome ie svako odgovarati za

svoje reii kao iorganizacija u cclini.Dekan je krilikovao naSe pona-

Sanje na proslavi dana Fakrrltera. Slo smomi branili br.rntom protiv ide.la ipona-Sanja koje zastupa potpredsednik VladeVojislav Seselj prema sludentima, Lr

eknnomiii. a naroiilo rr drtritlu. Del<an

ie i.r;l.ao da ie on hio post Fal<ulteta idana5a akcija nije opravdana. Dekan jedalje rekao da samo kritikujemo. a ne

^.,,^Ji-^ -^'iri".o,.l -opnnose novog."L^, ^,1." -. -^^'""Le rl.',ono liFr er UNUVUUJTVd- PWP) dvNa ur u6wtr rilra.

povratak prostorija koje je koristio RCFnniprcL rroliLno rpnnrrirenie tarq,lc"' "'''blaKulteta.

Zakljudeno je da ovakvih sasta-naka treba biti viSe i da u buduinosti vi5eon\/,rrp rlelr nrl rcii

Nadam se da se iz ovog podLr2egizlaonnia mn)c <Lrrrtili iir ic S1 rrrJentql<r

rrniia FLnnnrrcLno faL"ltcta i Lnii crr

nipni rilipvi Tetn Lnricrim n',,r n,';l;L', /-lc

pozovem sve studenle. koli 2ele. da se

pridruZe SUEF-u. Dodite i donesite noveideie Dndire i r:dite oro 5io vas zanimai volite, a Sto je u skladu sa ciljevimaUnije. A toliko toga ima. Mi nismonrcAttzcic Lnii le rrem ^^. r.liti rr\nnl| '\UJ 'def inis;rn nroizvod Mi smo studenti kaoirri A,4iicmn rrem nrrr)iti nriliL,' de hnlioupoznate i sebe i druge. Nemojte sezo{r'nr-ri i n,r.o^i.-'.^ti rr <Jerenline Lnii

nosloie nko vas Poinimo da stvaramoslobodno i otvoreno drudtvo ovde i sada.

(e nnifnrreniem

Iij ub ii a L az ar e o i 6, pr e ds e ilnihSUEF.a

mart 1999 Monopoll-ist{f|

Cit atr v elil$h s o ciof o gAaredni pasusi su preuzeti izudZbenika Sociologija i Sociologijarada, autora Vlajka Petkoviia,

redovnog profesora i dekana naEkonomskom Fakultetu u Beogradu,inade dlana vladajuie koalicije.

,,Niko nema pravo na monopolnad informacijama. Ko ima monopolnad inlormacijama, taj ima monopol u

odludivanju.lnformisanje je najlakde i najde5ie

.'odct',n r, -eninrrliqenie Iitrdime i

reu ne zlnrrnnirehe Teta ge trehr slr]no

podru5tv)javati i podvrgavati javnostirada." - Sociologija rada, str. 75-76

,,Princip demokratidnosti(1edan od principa kritike - prim.prir.). Udemokratskom dru5tvu i kritika bi mo-rala da bude demokratska. Demokrati-innst rednopa drrrifva moZe se meriticlahan^m nrponrrp n1\Tnrennclr mcrnm

'iJ.b""'do ko;e je spremno da javno kritikujesamo sebe, svoje zablude, pogle5ke,proma5aje, da preispituje svoju praksu.

Zaslui,ena kritika se mora uputitisvakome, bez obzira na funkciju, zvaile,znanje. ratne ili mirnodopske zasluge.R"liLp rrphe nrarrit i nr:l;L^'- i-ri-ini.rrrua /r lllNUlll izlrl4rud

sankcla za pogreike i propuste, s obzi-rom na oiak5avajuie okolnosti. U stro-oim l< r r'im 'aivorenim nedemokrat-6,,..,,..skim sistemima odnosno sredinamakritikovan;e je opasno, u demokratskimpoieljno, u nauci obavezno. Nemaprogresa bez prave kritike." - Sociologijarada, str. 104

,,Za to vreme (period od drugogsuerskog rara do danas prim.prir.l desile.,,.o ].",'..c nrnmpnc ir! s\/cflt soaiir-

lizma i u svetu kapitalizma. Socijalistidketamlip rr <rrnmc rrurrirkrr cl staqnir2]c

dak zaostajale. Krutost sistema dolazi doizralaja. Slabi motivacija za rad. Dolaz\Aa ttrq)qta nprerl ncdi<n;^l;-^ :.',^;l"Luv tLtaLa)a lPlllld, JdvdrruN!neodgovornost, privatizacija, uzurpacrje,razna nedemokralska ponaSanja. Stva-raju se razni monopoli odredenih grupa.i(riza sistema zahvata i sferu ekonomije isferu morala." - Sociologija, str. 739

,,Druga negativna konsekvencadelovanja masovnih komunikacija od-nnci co nr <ennilqrrqnie ictine lr,4nngi

urednici, bojeii se za svoje mesto, ne

pokazuju dovoljno gradanske hrabrosti irar Ln ca "."4"i" r'lr nrnonrrnrc n frrz

Skakljivim temama ili da saopdte nega-,:,,..^ ^H,^-; ^,,r:^-:-:-lrvne swafl o uuca.)nlm mocnlclma, olilrlimr ne rricnknm f"-L.i;"-.rulrNLUdllr4 udrrrirrrrr 7^t^ nra\tP I.eme zamenJuJunekim ncrifernim Ilmesto da moinikena drji je rad stavljena primedba, pozovupred kamere r zatraie njihov odgovorpred ditavim auditorijumom, oni iitajusaopStenja koja su pripremili njihovi

Sefovi kabineta. Ovakva praksa jeposebno karakteristidna za visoko etati-zovane, birokratski oko5tale sisteme i touglavnom kod jednopartijskih sistema."- Sociologtja, str. 219

,,Ta lidnost (uoda - prim. prir.) znasamo za uspehe, ne priznaje neuspehe.Ne trpi kritiku svoga rada, ni javno nitrinn Se kritiiarima se razraiunavaodmah i oStro. Za uiinjene greike i neu-

Redahcija

Statut EF donet nezakonito.- Nezakonite odredbeStatuta. - Dvostruko

dlanstvo u NI{V.

P I S M O dlanouima N astauno-nau ino gue(a

Kao ito se iz priloienog tekstauidi, pre uiie od mesec i po, uputio sam poizriiitom zakljudku NN Veia, suim ilano-uima Veia (iiri sastau) pitanje i predlog saprerhodno odr2ane sednice. u pisanojformi. Dopis sam dostauio sekretaru"Fakulteta

G. Raiieuiiuliino, u nadi da tesui hqjima .je tekst morao biti uputen o

niemi biti"na odqouaraiu(i naiin oba-rieireni. Meduriml teksi nije dostauljenilanouima Veta, a ni u zapisniku sasednice nije naueden. Dq se ne bi shuatilokako suoju obauezu nisam izuriiokoristim raqumeuanje uredniitua listaMonopollist, jedinog glasila na Fakultetukqje relatiuno redouno izlazi, dailanouima Vefu prosledim taj tekst.Lljedno se redakciji MonopolListazahualjujem na usrupljenom prostor u.

BoZidar Cerovii

elanovima Nastavno-naudnogveia prema dlanu 158. st. 4. Statuta^

Ekonomskog fakulteta Beograd

Pnifnrrr ne Lnleoc

U skladu sa zakljudkom predse'davaiuieg na sednici Vefa od 13.januira t999. godine, dostavljam Vamu plsanol torml mol pnlog lacKldnevnog ieda 'Pitanja i pi"edlozi', radiVaSeg -informisanja -i

preciznognavo"denia u Zapisniku sa sednice. Onglasr:

'D.ozvolite mi da postavim jednopitanje i da dam jedan predlog.Pakaza(e se da ie to rr vezi i sa naSomDrethodnom raspravom u koioi ieioliko puta nagJ'aieno da je 2a"kcinstrriii nd Statrris te da se moramooovinovati izriditim zakonskimbdredbama. Moie pitanie elasi - da Ii ieuodeno da su naii dlariov'i Statuta kojise odnose na sastav NN Veia nesaglasnisa dlanom 104 Zakona o univerzitetu i5ta ie se u vezi sa tim preduzeti. Naime,pomenutim dlanom Zakona def inisanoie da Veie dine 'svi nastavnici isaradnici' Inagla3avam i saradnici)'ilinjihovi predstavnici'. Poi;to smo mi, ili

tadnije, oni koji su pisali i usvajali(torrrr lcrri cp cplcmn letninic racnrt\/c

na sednici tadadnjeg po Zakonu i,'aiplem qietrrtrr lcqitimnno i lese]noo'.b^'^^"""bVeia koje to nije prihvatilo ali nipredsedavajuii nije prihvatio daje rec osednici Veia paje novi Statut donet bezsaglasnosti Veia, neskladno Zakonu)odludili da se usvoji druga citirana vari-janta, odito je da ona nije dobro prime-njena. Naprotiv, nade Veie u njegovomvelikom delu ne iine'predstavnicinastavnika i saradnika'. Koliki je ta.j

broj nije mi poznato poSto sastav Veianije saop5ten ali se iz teksta Statuta vidida osim predstavnika koje bira;ukatedre postoji i dosta dlanova koji nisubirani (najmanje deset). Oni nisu'predstavnici nastavnika i saradnika'jer su po funkciji dlanovi Veia, a na tefunkcije su imenovani od stranedekana. Oni, dakle, mogu biti .jedinopredstavnici dekana koji, medurim.nema pravo glasa na Veiu, pa se i poovom osnovu javlja kolizija sa

Zakonom. Da i ne govorim o situaciji sa

kojom su me upoznali tokom sednice,da jedan prodekan koji po Zakonutakode nema pravo glasa, u naSem Veiuto pravo ipak ima - jer je po Statutr-rpredsednik Nastavne komisije pa muse, po tom osnovu. priznaje statuspunopravnog (i dvostrukog) dlana Veia.Molim da se ovo pitanje Sto prerrzmntri i ne nicqe nrr r)i ndqnvor I ]

vezi sa tim dajem i predlog koji glasi -prediaZem da se odgovor na mojepitanje dostavi u pisanoj formi svrmdlanovima naslavnidkog kolekriva(nastavnicima i saradnicima) poito sve

nlih ovo pitanje. eminenlno strudnogkaraktera, ozbiljno tangira. Verujem da

to ne treba posebno da predlaZem kadasu u pitanju svi dianovi Veia u sastavukada se 'odluduje o piranjima iz ilana160. st.1. ta(. 2-5' naSeg Sratutajer se tosamo po sebi razume.'

Zahvaljujem se na pruZenojmnorrlnncti de nrrn nitenie i nrr:ir"*'!' ^ "'-Jpredlog formuliSem na ovaj nadin iakosam se trudio da u celini, ono bude 5torrerniia m^m rrcffFnnm izleoenitt ne

sednici.

S poStovanjem i kolegijalno,Prof Dr Boiidar Cerouit

Beograd, 16.1.1999.

spehe koji su odigledni i nemoguie ih jeskrivati, uvek nalazi opravdanje nepo-

voljne objektivne okolnosti, nasledenostanje, pogreSke drugih, delovanjespoljainjih neprijatelja i unutraSnjihizdajica (zuuii poznaro. zar ne? - print.prir.)." - Sociologija, str. 296

(j)Monopoll.,ist mart i9ss

STTTPEnrTT,SFA\rAJTE!

1 ;recira dilema;ednog studenta iz

\ / unutrain.;osti lokom svoga il<olo-Y vanja je gde stanovati. U Beogradu,

l.^^ --;..-16s ,,h; ar-ilarSkOm CentrU, Za

resenje ove dileme postoJe tri opcijeprivatni smeita.1 sa ili bez gazdarice,nrogrrcnosiu koriSfenla telefona. kupa-n;a vi5e od dva put sedmidno, i dolaskakuii u izr,rzetnim situacijama posle 24dasa), domski sme5taj ili neka tetka, ujnaili strina koja Zivi u Beogradu.

Idealno mesto za svakog pro-recno zahtevnog studenta je upravo ovodrLrgo, jer sve zabrane i ograniien;a, kolasu uslovljenja prvim i treiim, sa dolas-

kom u dom nestaju.Zvanidno, da bi ste bili student

koli inra pravo na dom, morate pose-

dovati sledeie: status redovnog studentakoli nije obnovo godinu, adekvatan pro-sek koji varira od fakulteta do fakuiteta{od 6,5 do 7,5), minimalana materijalnapnmanja po ilanrr porodice Iznajte da

prvih desetak na listi ima nula) r srazme-

lan brol bodova u zavisnosti u kom rokustr dali uslor'. To su podaci koie vecina

studenata hrli da prikupi i namontiratokom septembra, da bi u decembru biliiznad duvene crte i vei u januarauvlasnici svojih soba, tj. kreveta.

Nadelno. ono sto je zvanidanr,rslov vadeg boravka u domu, ne mora da

bude ispo6iovano. Januarski ispitni rokto i dokazuje, jer se to vreme manjevezuje za ispite, a viSe za raspodelustudentskih soba, i formiranje jednog.or...Lns rr)iilr clano\reni: koie )irli i1L 4Ul lJl\U6

radi svake godine u odredenom periodu.Ovde se javlja jedan ogroman

problem na ko;i nadin biti udesnik ove

belze. BaS zbog primitivnog organizo-vanja i neadekvalnog iniormisanja. zbog

vremenske i teritorijalne diversifikova-nosti svaki fakultet i svaki dom su

zasebno mesta sudeljavanja ponude i

t'r)nie efektivnnst i efikasnost, za one

koji hoie samo da kupe ili samo da pro-rlrirr mectn ie minimqlnq a ze incktt-

lrnfe lnoiinn An^rmnt

Tako da, ako ste kupili sobu izprve ruke, smatrajte se sreinikom, jer

r-rdesnici u ovom berzanskom poslu su

mnogi. Najpogodniji inajsigurniji su

obidni studenti, koji ve(. iive na

nekom od gore dva pomenutamesta. Jednostavno, vi njima pare,

oni vama domsku legitimaciju. distradun, duga ljubav. Samo ne zabo'ravile da uzmete broj telefona pro-davca, ukoliko ne Zeli da ga uhvatikontrola i oduzme mesto do krajaSkolovanja, da bi dolazio svakogmeseca da n|a(.a slanarinu.. Malo bolji sludaj je kada kupu-

.jete tzv. upravnikova mesta. Tu vas

kontrola nikada neie ometati. ierlada nostaiete ..unravnikovo dete".Medutim, ovde je problem Sto tihmesta ima vrlo malo i Sto se dobijajupreko veze.r Najgori mogufi sludaj je da

kupite sobu od dilera. Takvo mestoje, enr najskuplje, em najnesigur-nije. Za5to najskuplje - govori vamnaziv prodavca, a najnesigurnije 5toje moguie da;e to meslo vei jednomprodato, pa iete sa nekim nepozna-rim deliti krevel qodinu dana.

Pored svih ovih tehnidkih odre-

dnica, ilegalni Zivot u domu moZe vam se

dinili groznim, ali itu postoji lepSa

strana. Ukoliko ste iole snalaZljivi, dobi-iete od upravnika doma ili propusnicu iliilegalnu domsku legitimaciju Iopet u

zavisnosti od doma do doma).Uprava u Loli, Rifatu i Veri teiko

da ie vam izadi u susret, a u svim ostalimrrnnrnncf cc icnlcfi

Sve je to u redu, u sobi si sa naj-

boljom drugaricom, drugom, devojkom,deiknnr sestrom. svi liudi oko tebe suistih interesnvnnir svi ste vi doSli sa

istim razlogom u prestonicu, moZete bez

pretvaranja da se razumete, saoseiate.isnnmalele AIi. 'a(to ie vas detvoro u

dvokrevetnoj sobi, ili petoro u trokrevet-nai2 7ar ne moiemn nriuStiti sebi maloveii standard (koliko za jedan krevetvi5e), malo vi5e ljudskosti, dostojanstua..

Ovogodi5nja januarska berza jeoborila sve rekorde, sa nezapamienom

r -^;^i^* i -^.-,1 L^ncr cnr.o .^^,'dpLI dZllJUlll, I PUr Uu

Shodno tome, odekivalo se i dupliranlecena, ali ekonomija je doZivela jod .1edan"paradoks". Nije se moglo proda{iono za

5la se nije imaio sredstava za kupovinu.Da, drage moje idragi moji, slan-

dard vam i dalje klizi na dole. Recimo za

samice na Karaburmi odekivala se cena

od 1000 DM (sve naredne cene su u DM),a teSko da su prodavane za 700. Dvo-

krevetne su u popuiarnom Studenjakui5le od 700-800, medutim bilo je i

trokrevetnih koje su kupovane za 700(ponavljam, zavisi od koga kupujete) iakoim je cena bila 500 {Karaburma 450).

Na;Jeftinrja su apsolventska mesta, tro-krevetna 350, dvokrevetna 450, ko;a

najdeiie mogu da se prodajlr od sep-+^*L-^.-l^:^-,,--^LClllur d uu.Jdlluara.

Zbog rigorozne uprave ove godine se nije trgovalo sa Lolom, a odekivalose da neie ni sa I blokolr Sttiden;aka, alizabeleleno je nekoliko sludajeva.

Sto se tide kvaliteta stanovanja,razlike od lokacije do lokacije su velike,ali razlike u meseinom placanju stana-

rine su vrlo male. Jedino u Ko5utnjaku,Studenjaku i Loli svaka soba ima kupa-tilo, dok ostali domovi joS drZe zajed-

nidka kupatila kao adekvatna. Uglavnomrenovirani domovi, najbolji primer jeLola, prevashodno prednjade u kiiera.iu i

nefunkcionalnosti veoma mah radnistolovi. maii broj poiica, svetli tepisi ko;i

se brzo prljaju Svrha nije u uporreblji-vosti, vei u propagandi i prolongiranju u

politidke svrhe.Nasuprot tome, delovi PoPUI il

bloka Patrisa, ditave Karaburame i slidni,prikazuju opSte ruglo, kako eksterijera,leLn ienfcriicrq Pnred nnniznos iirrlie-

-:- ^J^;,,rrJd, uuaJu rLvvL LalaL\,

bakterija.Kao i uvek sve, pa i va5 Zivot u

domu, ima svoj cilj zbog koga posto.linipmrr nrimerenn crprlchrn a nqionrc ic"J-"'" v'svrstati se u sredstava koja ie trenutnobiti aktuelan zarad cilja.

mart 19S9

Dragojla /lati6

SUEF iz Niia- u posetiSUEF-w iz Beograda

Razgovarali smo sa RajkoviiBratislavom Batom, predsednikom, Cvet.kovii Milanom i Deldev Vladanom,dlanovima Izvrdnog odbora Studentskeunije Ekonomskog Fakulteta u NiSu.SUEF u Niiu nastao je kra.lem pro5legodine.

Zaito $e osnovali joi jednu studentsku organizaciju na

Ekonomskom fakultetu?

Zato itn se nokazalo da Savez stu-denata nije u stanju da zastupa student.ske interese i da ih uopSte ne zanimajuproblemi studentskog standarda i kva-Iirels slldirania. iako su oni "transfor-misani" Savez studenta. Hteli smo daomogufimo studentima da biraju izme-du dve opcije, da imaju na papiru Sta

radimo i da na osnovu toga izaberu ukoirr le se nrgani"aciirr rrdlaniti. Sve na5eusluge ipomoi su besplatni. lmamodetrdesetak dlanova ali nas je svaki dansve vi5e.

Kako ste ustrojeni?

lmamo predsednika, dva potpred-sednika, Izvr5ni odbor i Nadzorni odbor.

Kakvi su vam odnosi sa drugim studentskim unijama?

Za sada najvi5e saradujemo sa

Studentskom unijom Filozofskog fakul-teta u Ni5u. Oni su nam pomogli okorpoicr rariic i nl<n nckih drrrgilr strrrri

Kakav vam je trenutni status na fakultetu?

Trenutno nemamo nikakav statusna fakultetu jer smo skoro registrovani.Uskoro treba da odemo na razgovor koddekana da mu kaZemo Sta Zelimo daradimo, da nam da neku prostoriju i sl.

Finansije?

TraZimo sponzorstva i to najde5iepreko lidnih kontakata.

Koji su vam kratkorobni planovi?

7e nnietnk r:di6emo neke anketeo domovima i menzama, o kvalitetunastave i o radu svakog profesora poje-dinadno. Radiiemo i na dasopisu, van-naudnim aktivnostima, i pokretaiemoinicijative u zavisnosti od rezultataanketa...

Koji vam je dugoroini cilj?

PoboljSanje kvaliteta studiranja ina faklutetu i na Univerzitetu, i ostalestvari sadrZane u povelji svih Student-skih unija.

Kakavje trenutno studentski $andard u NiSu?

Nije onoliko loi koliko se misli,ali mo2e to mnogo bolje. lspit se plaia50-60 dinara zavisno od mase padanja.Mesedni izdatakzahranu u menzi je 180dinara, kao i ovde.

Kako stojite sa domovima?

Nikad nema dovoljno mesta.Veiina domova je skoro renovirana, Sto

se toga tide ne izgledaju lo5e.

Postoje li kod vas obavezne ispitne komisije za polaganje ispita

posle heceg puta?

Postoje, alije lokalni SS pokrenuoinicijativu za njihovo ukidanja zbognemoguinosti da bude ispitan toliki brojstudenata. Kvalitet nastave nije nazavidnom nivou. Kursevi su prilidnozastareli. Postoje na pimer knjige stare i

po 25 godina, sa istim greikama kao i unrrrnm izr'lenitt

Koliko rokova imate?

Januar, mart, april, maj ponekad,jun, septembar, oktobar, novembar i

decembar i to vaZi za sve studente, skorokao u 5koli.

Kakav je odnos profesora prema studentima? lma li nekih

drasticnih razlika medu samim profesorima?

lma nekoliko profesora kod ko;ihje polaganje ispita vi5egodi5nji kontinu-elan proces, ali je uglavnom kriterrjumnooAo ne crcdini

Sta je joi karakterlsticno za Ekonomski fakultet u NiSu?

Postoji o5tra podela izmedu stu-denata iz NiSa i studenata sa strane.

Podela je nastaia prilikom izbora u

Savezu studenata, kada su studenti izunutra3njosti hteli da smene niSJije koienisu bile zainteresovane za probleme u

domovima. U tome su iuspeli, a uz to je

do5lo i preuzimanje svih finansija kojimaraspolaZe Savez studenata. Ipak, iako su

vclike nnre rr nilanirr. sindikalne aktiv-nosti Saveza su se svele na podelu karataza pozorlite i organizovanje Zurki.

lmate li studenta prorektora?

Ne. Ranije je bila praksa da pred-

sednik Saveza studenta Niikog univerzi-teta udestvuje u radu raznih telaI Inivcrzitela rli ie i rn rrkinuto.

Kakav je odnos Saveza studenata Ekonomskih fakulteta u

Beogradu i Niiu?

Recimo na Ekonomijadi '97. jebilo pokuSaja da se izglade odnosiizmedu ta dva Saveza, ali uzalud. Svi

ostali Savezi su mrzeli beogradski SS.;er

su znali ko su i dta su, svi su zduino-^,.:;^l: ^-^r;,, -;;L -a utakmiCama i1'av|)ilIyIU(lvlrJalllll

naravno pobedivali ih. Jedan bivdicfrrrlcnl nrndaken iz Rcnqred: hin ie

i'loien ;estnki m nro-ivkama.

Kakavje nocni iivot u NiSu?

Nije io5e. lmamo par zanimljivihV"{il" .l^hiicffi^ ierriiniip ttlqzniec znNdtrLa! uuurJalttu

pozoriite i bioskop isl. Lele ulakmica (u

tom trenutku Radniiki je igrao prven-stvenu utakmicu protiv grobara iizv'u-Len rcmi - nrim nnrrinerel nrnnrrsfi-t,""''""'-^'-iemo utakmicu.

Svida li vam se MonopolLi$?

Nekolicina Ijudi koji su ga iitali su

zadovoljni uz primedbe da je previse

prida o OTPORu .

Kakva je atmosfera u NiSu?

Apatija je prilidno prisutna. I kad

bi se dvadest ljudi obesilo u centru o istubanderu, niko ne bi reagovao.

Kako funkcioniie gradska privreda u Niiu?

Koja privreda?!?

Interuju uodio Srdan Kohotoai0

(f,)Monopollist mart 199S

St$ffiffiffiffifr mtuffiffimffiS**@ffi

bouiAemI-\rorcsor tlr Refik Sciibovii je jedan odpdvolice, koji nisu porpisali famozniI ugovor o radu na Ekonomskom fakultetur: Beogradr-r. Ostavlja utisak smirenog iuravnoteZenog doveka, koji zna ita hoie, i radiono lto najviSe voli. Pristao je da nam dainterrlu. U intervj,uu koji .je trajao oko satvremena, on .le odgovono na mnoga caK r

neugodna pitan;a, bez imaio ustezanja.

0tkad ste f0rmaln0 zap0sleni na Ekon0mskom fakultetu?

Pa, ;a sam 4 godine dekao posao.Pn.rg maja 1o80 .am prrmlien na Ekonomrkifakultet. Od tada sam stalno na EkonomskomfakLrltetu, a pre toga sam radio kao zamena poraznim Skolama, od petog razreda osnovnihikola, pa do zavrinih godina fakulteta, na:vinr nivoima naicg. obrazovan.ia.

Rekl sie da ste jedan 0d dvadesetpetorice geografa religije. 0a li je to

u Jugoslavt]i, ili u Evropi?

U Svetu.

lJ Svetu?

Da, nema mnogo geografa religrje uSvriLr. fo.i. reLka disc,plina

Kojom se joi geoqrafrjom bavite, 0sim geograftle religtje i regionalne

ekonomske geografrje?

Ja se bavrm geografijom obrazovanjapod B u geografrji kulture, a pod A bih staviorcgiona)nu ekonomsku geografiju, i lo geo-grafiju nezaposlenosti. Studenti ekonomskograkultcta to znaju. Ja sam odr2ao par preda-van;a radi informisanja studenata ekonom-skog fakulteta o op5tim i regionalnimmogu.'nost ima i u.lor ima zaposlen ja u Srbr;i.

Taj deo <vog interesovanja vczuiem j

za empirijski rad. lzdao sarn i knjigu u kojojsar-n prikazao perspektivu zaposlenja za oko320 razliditih zanimanja. Bukvalno, od.re.lrrrc skoli do fakulteta. Cdc ima posla?Kakvug ima posla? 5ta.je de:icitarno.'5ta jesuficitarno? Geografija obrazovanja me jeooo'Lal(la,ia .c pozabavim i strategijomobrazovanja, i stratcgrjom visokog olrr rzo-vanja. I lo .'e 'cdan od ;22llga za!lu nisampotpisao ugovor. Ja sam i rekao: ukoliko se vibavite obrazovanjem, a neko ko ne zna vamnapiSe zakon, onda vr svojrm potpisomlegitimiSete takvo staniel

Kojl su to kljucni problemi savremenog obrazovanja u Srbrli, i kako se

oni mogr prevaziii?

Ja rnoram reii da sam se nekolikopr-rta kritidki osvrnuo na Ekonomski fakultet,nt'zavrsno od roga ko je dekan. I pisao samdosta, ne samo o naiem Ekonomskom [ditajRenr.r,lskn-lfr\rrllerrr vec o svim ekonom-

'l.im lakult. rima u Srbiji. o pravnim fakul-tetima u Srbrji, kao io fakultetima sa.ndl:trij.kum naslavom. E, sad, veror,atno ievas Interesovali po;am. !ta .jc to indu:rrijskan astava?

Pretpostavljam da jeto neka masovna proizvodnja uz dosta skarta?

Masovna proizvodnja uz dosta Skarta.i mehanidka. Ako profesor ima 3000 stude-nata, ita on moZe da zna o svakom studentu.le imcnr 1q{lqtndcnrl" n! tn np mnon ni rrz''_'_ ts'nadljud.ki napor da postignem. a tek sr pitamkako bih uspeo da izadem na kraj sa 3000. To,na 2alost, nije moqucc. To nisu regularni uslo-vi nastave. eak i"u knjizi Tokovi Skolovanjakrlu je izda)o Ministarstvo, naS fakultet se

ofesorom RefiI<omprikazuje kao fakultet koji ima najmanji obimf rostor"nih uslova za tolilii broj studenita.

[]a li bi se to moglo popraviti, pri sadainjoj upisnoj politici fakulteta?

Upisna politika zapravo i ne postoji.Tu treba ha se'radi o nekakvoi selekciii. "A

selekcrja znad.i prolaznost od 3O%. Nas f;kul-tet prima 7SVo. Tu nenra eliminacije. Tu nemaselekcile. Selekcija se deiava na prvoj godini.Prva godina ie eliminaciona. Uostalompostole joS blaZi merodi selekcije i od pn;em-iroe i ud'srdainie selekciie na prvoi godjnl. toje iakozvana sclcktivna nastaua. Siudent imapravo da..izade na ispit, tek uko)iko je poloiiorsDrte Kolr mu pretnooe.' F,konomski fakultet ima oko 11000srudenala. I to vei viie nije fakuJtet, to jcUniverzitet. Ekonomski fakultet samo trebada legalizuje svoj status. Tih 11000 studenatane treba sada odbacivati. vei treba napravitistraregjju, kako da rih 11000 regularno slu3ajuna(1avu. Zatim. u nekoj narednoj godini, sma-njiti upis studenata. a u okviru postojer'ih sme-rova, udreLliti koji bi smerovi postaii Iakulteti.To faktidki vei imamo. Jer se, recimo, prog-ram smera za statistiku i informatiku, dras-tidno razlikuje od programa smera za spoljnui,'n'r'-e\nirr'roovirrr a strrdenti lih smerovadobijaiu istu diplomu. Neka se krene od prve.a ne rid treie godine na specijaiizacrju. Neka^-; ;-.-i,, ;.;- ---;-a+6P' ru" rL

' 1.

Ako bismo se mi kao Univerzitetooiavili, imali bismo od toqa vi3estruku korist.Frvo, imali bjsmo viie usl"ova da bolje organi-zuiemo naslavu, drugo, da budemo neza-viiniji od bud2eta. a sadainje namere VIade suda se dotacije iz budieta smanje, i da sefakultetima omoguii da sami ubiraju prihode.Upravo sam napisao dlanak u kome predvi-dim da & ve( ia tri godine uz ovakav'Zakono univerzitetu biti daleko manje studenatakoii ie daleko viie pla6ati Skolarinu."

hkonomski fakulter rreba da napravrsvoju strategiju, da postane Univerzitet sa 3-4fakLrltera, i da ostvarujc sopstvene vezc sasvetom. Za3to bi Kariii, koji imaju studenatakoliko jedan smer na naSem fakultetu, imalibolju sLraregij.ju od Ekononrskog fakulteLa?

Profesor Madiarje izjavio na predavanjima da je zapanjen rezultatima

konkurencije medu studentirna. lekao je da je to rezultiralo u boljem

kvalitetu svrSenog studenta. Sta mlslite kakvi bi bili efekti p0

obrazovni proces u Srbrji da se omoguci konkurencija i sa druge

strane, medu predavacima i hpitivaaima?

Ja se konkurencije ne plaiim. Odsus-tvo svake konkurencije nije poZeljno. Mi, presvega, moramo naudiii studeirte da misle, a neda pamte fakta. A da bismo to uradili, mora-mo-da imamo manjibroj studenata, a veii brojprofesora. A to podrazumeva sasvim druga-diiu organizaciju, i veie troikove fakulteta.ovakva"nastavi gde 120 zaposlenih Ijudi orga-nizuje nastavu,"uz navedini broj itudenataiznuruju predavada. On iz godlne u godinui.'n n-e.lrip \,li rLn hnlerlo da oni ne budumehanidari, vei kreativci, mi ih moramo bargodinu dana drZati van nastave, pa da se sakolegom takmide u smiSljanju bo)jih za3ed-nickih programa predmera. Da dovode ljude izprakse. Sadainje stanje je nalik situaciji kadimate hardvei bez

"softvera. Da bl na!Ekonomski fakultet bio dobar, u Nastavnojknmi.iii ne lreha de sede iefovi katedri. Unastavnoj komisiji treba da sede ludi koji vodenastavu.koji ie da je osmisle. Sefovi katedrineie ni5ta kreativno smisliti. Oni imaju svoje

probleme. Sefovi katedri treba da se baveonime Sto katedre treba da re5avaju. Nastavnakomisija treba. da se bavi evaluacijom, selek-cijom, strategrjom obrazovnog procesa, da se

bavi organizacijom nasrave, dovodrnjemstranih predavaia. da se bavr moguino'iupovezivanja odredenih predmeta.

Studente zanima k0 ce ih ubuduce ispitivatj?

Ja iu se potruditi da ih ja ispitujem.76'tp \a rp m^o!t niire de dzrlnlnicm rn \/iipi ne nnkrrirvam lr sam im olvoreno rekao ilime suspcndujte. ili otpuslite,ja potpisati ugo-vor po ovom zakonu neiu. Nemam nikakvihlidnih sukoba ni sa dekanom, niti mi .je nekopretio. Jednostavno, smatram da ;e zakonnedorastao, da .je lo5, a ja kao dovek koji sebavi visokim obrazovanjem nemam moralnopravo da to potpiSem. Sad jc na fakultetu daor reii ira ce dalie da rndisa mnom.

Kak0 je tekla istorija vaieg sadainjeg nereSenog statusa na

fakultetu?

Znate, nr;e bila moja ideja niriielia da

od toga n.rpravim citav medijski sluiaj. onoito je mcni naiva2nije. toje da 'tudentispoljnrtrgovine, u tom proceslr ne gube nilta.

Ja sam magistrrrao iz oblasti nastave,i ono dto su me naudiii je sledeia stvar: ako sinastavnik, onda drZi nastavu. Ako ja nisamnastavnik, ako sam ja neSto drugo, onda mitreba dati redenje, i reii:,,Ti viie nisinastavnik, radid na fotokopiru na fakultetu,radiie5 na folokopiru kod Stanoja i to ec bitilvoj posao." Da )i iu ja lo prihvatiti lo jc dr ugastvar. AIi je redenje to koje ra5di5iava stvar.Ako nikakvo reienje nisam dobro, ja nrmamrazloga da izbegavam da drZrm nastavu.

lmate li ita da porucite Beogradskim studentima za kraj?

Da bih ieleo da imam viSe vtcm.naod uobidajenog da im posvetim, smatram dato zasluiuju. Da budu agre5ivnli ako 2cle dasteknr-r znanje. Takode, Zeleo bih da se ukineovakav sistem ispita, a da se uvede onakavkakav je davno u svetu. Kao detvrto, da nebudemb fakultet u kome ce student r polozitiviSe ispita nego Sto ie proditati knjiga. Dalje,ekonomislr. za sad, imaju vroma dobru produna trZi5tu rada, ali, takva situacija neie trajativedito. Ono 5to me je jako oneraspoloZilo.je da

svega njih 3To zavrii fakultet za 4 godine. Jasad pobornik toga Ja trcba lto pie zavtirttfakul^tet, a posle

"se baviti ostalim stvarima.Jer, kada zavriite fakultet, vei ste jedankamen sa srca zbacili, i imaiete dovoljnovremen, -: neke dnrse stvari. To bi biia nekamoja poruka studentima.

NiholsMarhoz)

Pitali smo dekanat da da zvanidnui-i1\,,, .\/p-i *t 1c. n.nf-sor.? Sriiboviia, alidekan nr.;e imao vremena, a prodekana zanastavu nismo mogli da nademo. Sekretaricaie hile lirrlrn.ne a1i zhrrnig6g ineodredena.Pretpostavljamo da je bila veoma zbu nje na. j er.je pome!ala iiriliino ilatiniino pismo. ubeleici koju nam je dala. LI :vakom sluiaju.ona nas ie barem udostojila kakvrm takvrmodgovorom.

Inade, profesoru u oktobru istidedocentski izbor, tako da se uprava njrga mozerediti i na suptilniji nadin. Jednostavno muneie ponuditi novi posao.

X/.JCCTinteruju sa pr

Monopolligt(fJmart lggs

r'..1(r

aaao a at 't!. t.*t t 'taaoa o o

taa'

o-o *t.-it.ditO niemu ie dostct reii due reienice:-sa"I9 gidinaje osnouao sopstuenu,T0mnqnrtu-daiqs ie sq 5O miliisrdi dolaran qi bo s dtii i iou eh saeisNfegoito imeje Bil Gejts.

1 Terujem da ste:vi. manje ili vi5e upoznati

\/ sa snagom imperr.lc Microsoft . OvogaY pLrta "ML ce pokuiati. u obliku feljtonad tr, dcla, da vam prika2e drugu stranu

f,e.|l:ove licnosti. Predstavifemo vam najza-n,ml;rv1c dcLalie n'egovog iivota u ranojmladosti. okolnosti pod kojima je stvorenMicrosoft. Izvor sledeiih redova predstavljadodatak dasopisa "Radunari", koji je objavioizvode iz knjige DZejmsa Volisa i DZim Erik-50na: Sna2an poriv: Ril Cejrs istvaranje impe-r.i;- j\r:-r.snrl \edemn se da Cg Vam OVi

zanrmljrvi detalji iz Zivota i karrjere kontro-v( r'znoB eejlsa pomoci da sklopitr "svojpurrrct njegove liinosti i da sami presudite da1i ;e on vizionar i k' ,mpjuterski gcnrle ili')amo" odlican biznismen kojeg u svemuprati sreia...

Kao uvod u neverovatan i dudesanrv,t Mrcrosofla neka vam posJu2i cuvenaec.irsova retenica koju on izgovara danas:"Nigde ne bismo stigli kada bismo samoza-J',voljno govorili ovo 3to smo postigJi jeldn1a.,Jn,': N( smemo nikad dopustiii da

splasne onaj SNAZNI PORIV koji nas teranapred ." ZAMISLITE SEBE u njegovoj koZi!?Da li bi imali motiva za rad sa bogatstvom od50 millardi dolara??? DOBRO JUTROI On jeBil Ce.jts...

Roden ;e 23.oktobra 1955. godine i

ako porodi.'no naslede utifc na uspeh u 2ivotu.,nda je Bil Cejrs bio predodredrn da uspe...oocev od dede, 'vi u familr..li >u bili poznaribankari. Cejts je bio neobidno livo dete.Naudio je da sam ijulja kolevku i znao je toradir, 'at rma. Danas je sironr kompjuterskeindusrrije poznala njcgova navika da se ljuJja i

,'p.to .elc -atecr slavne menad2erc Mrcrosoftakaku se za vreme nekog va)nog sastanka svi

rI:F; TI'-JDEO)

Ijuljaju na stolicama u istom ritmu, pokuSa-vajuii da se poistovere sa svoiim iefom. U

njegovoj sobi u kojoj nikad nije mogao da se

skrasi, obidno je vladao rium. Joi kao deteGejts je bio opsesivna lidnost sa neodoljivompotrebom da u svemu bude najboiji. Jednomie rr iervrtom rezred't na oismenom zadatkur.oho^,1,

^niip iellin,len li,,dcLno tcle

Napisao je preko trideset strana. "Nikada nijebio uobra2enko ili gnjavator. niti dete koje nchi.r".n)el"li ' c'nm timrr (rri qmn znrli dr in

Bil pamelniji od nas. Vei tada.ie, sa c) ili 10

godina govorio kao odrastao dovek i sluZio se

izrazima kr-rje niko od nas nije razumeo' . seiase nekadainji drugar iz eirioa. Sa 11 godinabio je daleko ispred svojih vrdnjaka u mate-nrri.i hpriii Fi";.i ;elirn novih akademskihtzazova. Upisao se u privatnu Skolu za dedakeu Lejksajdu, poznatu po rigoroznoj akadem-skoj disciplini. Bilaje to najekskluzivnija dkolan Siietlrr re-ervicrna'a sinove moinih i

bogatih. Bil Gejts je tada bio poznat samo posropalima velikim kao iamci - iako najmanji u

razredu, nosio je cipele broj 40. Skola u

Lejksajdu je bila jedna od prvih u Americi kojaje uvela upotrebu kompjurera. On je sadapopul magneta privlaiio grupicu najboljihdaka, medu kojima je bio i Gejts. Medu njimaje bio i Pol Aien. dve godinc stariji od Geilsa.Sedam godina kasnije, dva Skolska druga ieosnovati Microsoft, kompaniju koja je uid^riii !mprilLno hiznicq ^.,, r-;1. n^il^FY;rrrwr.j' 4"'1"!r\ub u,-'rrro urLvdrrrd rrd.lu'zr

uspon...Cejts je oduvek bio dobar matema-

riiar - u tome je bio prvi u ikoli. Na koled)u jene isn'rrr i. melematike.lobio maksimalanbroj bodova - 800. Fred Rajt, def matematid-kog odseka. ka2c: "Nalazio je kratice Lr

algebarskom ili kompjuterskom problemu.Dolazio je do najjednostavnijih redenja umalematici. U svo;oj na:Lavnidkoj karijcrinisam naiian na hnlieq malemaIidara -anaiitidara. "

Elektronski nestailuci brzo su se

otrgli kontroli. Gejtsje sajoB dvojicom dedakanroh:n .qirirni sisrem PDP - a i uiao u

radunovodstvene fajlove kompanije koja jesaradivala sa Skolom. Pronaili su i svoj radun i

prepravili pokazatelje o plaienom vremenukoje su utro5ili sa kompjuterom. Silno sr-r se

rnnosili nvim pen:in'nin ooduhvaLom )\'c"" " b"'t*""" 1

dok nisu bili otkriveni. Uprkos redu C(Jl5a

AIena i drugih decaka iz Lejksajda. DEC {f irmakoja.ie iznajmljivala kompjurere) je i daljcimaia problema ia soflvcrom. Trebalo ie Janrotek re harem sedam sodina Ja sr olkl,rnrsvi bagovi. No. posle sedam godina fir ma vrirnije postojala, a Bil Ge.jts i Pol Alen su bilislavni. ..

Zaista .je puno drtao i to sa istomonom predano5iu s kojom se bavio kompjr:-terima. Gejts je gutao biografrje l{Lrzvclta i

\enolenra ie. oa ie -animalo kako:.. raznti-Sljali ljudi koji su obelelili istoriju. "Liveo

.je

samo za kompjutere, tako da je zaboravljao i

da odsede nokte", seia se Ogustin. "Bili su mupo santimetar dugadki. I ina"r :t polpL.nopredavao svemu ito je radio.

Kada mu je bilo16 godina, Gejts .jekupio novog crvenog Mu5langa iz 1470.,.kojim je druitvo beZalo sa popodnevnihdasova. "Voleo je brzo da vozr", kaZe Piter,jedan od drugara ko;i sc cesto voziu 'r n rm.''Bio je ripiino dete imLrcnih roditclta koi, volida se zavitlava." U prvonr razredu srednji:Skole Gejts.je saopStio svom drugu I'oluKarlsonu da ie do tridesete godine bitimilioner. "MoZe to nekom zvudati arogan-tno", kaZe Karlson."Zavisi ko to kaZe: kodnekog bi to brlo puko hvali,anje. k6i ngkog br

to opet znaiilo da zna koliko vledi. Bil r,

-^^f,-^,, ^,,,, l-,,^,,JPduau u 6, qPu...

Yet duie vre mena Pol Aien i Bil Cejtssu deliii istu viziju: da ie kon-rpjuter.jednogdana biti prisutan u svakoj kuii, kao i

r.l.',i.n' ' Ar lF -r r.;L^m.i,,rFrhiri .nrrehqn

softver - NJIHOV softver. "Uvek smo imalivelike snove", govorio.je Alen...

(U sledrL'cm broju: CUDO JF. N.\POMOLU!)

pr ire dio : Dej an Grastit

AtlantidaU vrerne dok budete ditali ovaj broj ML-a, na3i fudbaleri ie se pripremati za med decenije sa Hrvatima, a negde u

nekom zamku ili vojnoj bazi u Evropi Igde se inaie re5avaiu unutra5nja pitinih SrbijeJ vodiie se drugh runda pregovora o naiimsudbinama... Biie ro pos)ednjiida liZ) dIn predstave koja iraje joi od "dogaddnja naroda*...

Setimo se, podelo je Svedskim standardom, zajmom za Srbiju... pa ratom u kojem nismo udesfvovali... Kninom ko;i ier-rvek biti srpski... spir5taniem heiikoptera na Svetu Goiu... 9. martoin... izvodeniem te"nkova na ulice Beograda... sankcijama...Jezdom... dafinom'... sveiskim rekoidom u hiperinflaciji... izolacijom... brzim frugama... odlaskom stotina hiljada mladih u

inostranstvo... dolaskom izbeglica... pravljenjem vi5e mbnetarnih'udara... ka5njenjim plata ipenzija... Dejtonom... rusenjemAvramoviia... ko zna koiom de"valvaciiom... oi ru. do krade glasova... kontramitiirea... odbiiania utude ruke,.... osam dana i nociKolarieve... batiniania ria Brankovoni mostu, Trgu, PIatou..]ulaska vode u koaksiialni kab"l 92-oike... gusenia INDEX-a... BUM93... rektora velidk"oviia... prodaje PTT'a... zako,na o republidkim izborima...'biranja vlade" i pre?sednika Sest mesect...demonstraciie u Crnoi Gori... oruZanih sukoba na Kosovu... novog zakona o univerzitetu... novog zakona o informrsanju...referendumu o nemeS"anju stran-aca... smene_ premf'era savezne vladel...sm_rton.osne >Zozovade"... progona profesora ,ukidanjaINDEX-a, DT-a, Evropllanina, Danasa, Naie Borbe... smene generala Pensrca... dolasKa irDle na rvrcu bombardovanja...hapsenja islanja u 2awor na5ih kolega zbog pisanja grafital.. uvodenja taksi na sve mogJie inemogufe... montiranja

"obezbi:denia,, ha fakultetima... mudk"og prebii'anja "stutrenata na Filolo5kom... >tajnog< d*okumenta Ci-R-e... Rambulca...ponovne m"oguinosti bombardovanja... oiiriranla'lC'N-a i novog skoka marke...

Da li su za sve ovo krive >mradne sile novog svetskog poretka(? Sfa .lg JOS POTREBNO? Mo2da taksa na misao???

PS: Svaka slidnost sadrZaja sa naslovom je sludajna...Dejan G.

C[) Monopollist mart 1999

Populus na izdisaju. -Ds li sae ims. saojucenu? - Nadinisproaodenja hontroleceng'

ilo bi suvise slobodno izjaviti da se

darras mo2e nafi makai jedna pri-vleda u svetu koja n1e bila predmet

dr'2avrre i nterr.encije. U laziidi t i m ze nrlja-ma koriste se instrumenti makro-eko-nomske politike, dija je osnovna svrha dase r,itide na privredna kretanja. Zadtodr2ava utide na privredu ako vef postojiskolo savrien mehanizam koji se zovetr"ZiSte? Postavlja se pitanje koji su tociijevi koje dr2ava (ditaj vlast) 2eli dapostigne, a da se pri tom trZi5te pojavljujekao smetnja, a ne kao efikasan meha-.^:---^ ^l^1, ^^;;^ ; l:^r.-:L,nlZam alOi(aCUe I {]lSlrlDUCUe.

Svaka dr7avna administracija imasvoj .,rok tra3arr1a". Taj rok odreden jeizbolnom ineJvoljom biraia. Na;deSie jerei o periodu od detiri godine. Toje vrloklatak interval za sprovodenje meradugorocnog l<araktera. irje bi se blago-tvorne mere mogle osetj.ti vei u kratkomrokr,r, pa se svaka administracija odridedelovanja na dugi rok i prepu5ta se

iskr,r5enjima ko.je sa sobom nosi kratkirok, r,r ekonomskom smislu. i(oliko goddrZava bila okrutna u sprovodenju mera,(ro ;p hli); dan nnvih i.hora to se i "lice"A')",,. ^,,A .',hliLnm rlrecfiinn mcnir

LI lazvlenim zemljama u kojima sennirrrie nrinrin irrrnncti " "^.", licni'rPU)ruJL Pr"'\'P Ja\rrurL' u uy'avla/ludr'2avom i njenom imovinom, izbornipoeni:e obiino skupljaju od prvog dana,r^, ^ r ^,.,-^-i^ -^ f,.,znost. u nekimudr\Lc uu DLuPdrrla rra uumalo manje razvijenim zemljama. obidnose veii deo perioda vladanja dobro;.1.^,-;.'i -a ,..n^ct.. li-nie l<nri<nih nri-l\l\ur r>lr zd u)PUrrdvuarl\ r\wr

rredrrih veza. za postizanje neverovat-nih. u praksi razvijenih zernalja nevi-denih, stopa rasta lidnog bogatstva, a tekce rrmn nli krairr mandata neko setipopulusa koji.je na izdisaju. Odigledno se

konznmiranje mandata deli na dva dela -cpn.pnllicni i markct iniki nr ie losiinoda se i mere ekonomske poiitike mogurr^cmrlrali Len crcrl<h/n za ntimenie tt,rr'n- nerindrr ndnnsnn kao sredstvo za

i.upoi inu socijalnog mira u drr-rgom'rolindr l<:dn qrr i-hnri nred vratima.

I(aZu da Zivimo u uslovima trZi-Sne privrede. Da ne znamo Sta znadirr')iine nrirrrcde nnmiqlili hiqmn de ie

nasa privreda "nallr2iinija" na svetu.Pridev triiSna koristi se izgleda u-nnicnirr "sve ima svoirr cenu", dakle svenrntp,lc ." L"^i - tArqvlic ^hrrtnrrenieali ne i ljr"rdska dast. Naravno, ovakvorr)i{ie niic nntnrrnn cerrr(cno i Tala aA

dr):r'e "nodr;evr" svoiim merama. Dabismo govorili uopite o trZiSnoj privredimorali bismo da imamo trZi5te kapitala

(kod nas niko jod ne prodaje akcije iobveznice), trZiSte novca (imamo ga, aliie nedelini nrnmet na naSem trZiStunovca vrednosno jednak jednojprosednoj transakciji na razvijenimtrZidtima, a dinar je daleko od uslova za

konvertibilnost), trZiSte robe i usluga(kod nas se prodaju roba i usluge, ali suuslovi nabavke, proizvodnje i

^rl"o,.lirr"niq.an, e\/F crff^ np rr)i(nil i

t12i3te rada (kod nas se joS smatra da se

rad ne prodaje, nego daje to obdarenostsvojstvena samo doveku, koju nikako nesme da tro5i). Cde je tu mesto kontrolicena?

Postoje dva osnovna nadinasprovodenja kontrole cena. To sunosred na kont rola kada se utiaeindirektnim merama na ponudenu i

trai,enu kolidinu robe i uslr"rga, ineposredna kontrola kada dri,avaJi..Lt.n rqnana +i). proplsuJe cenu.Nekada se ove mere kombinuju.Posredna kontrola se realizujeintervencijama na trZi5tu dime se izazivanrnmPnr cene Tn 'n:di da se drZavapojavljuje kao vrlo moian kupac iliprodavac, dije ie se delovanje bigurnoosetiti. JoS jednom napominjem da je ciljposrednih mera (poveianje/smanjenjezaliha, poveianje/smanjenje uvoza ili;-..^,-\ .ene. Kako toLL\ vLa I PI urilurra

funkcioni3e kod nas? Inlervencija izrobnih rezervi sprovodi se nakon dugogperioda nestaSica. Svaki potroSad kadaugJeda braSno, ulje ili Seier IpopularnoBUS) u prodavnici, kupuje i ne pita za

cenu. Kod nas je odigledno cilj posrednekontrole cena isticanje moii drZave dazapla3i proseinog potroSada i da ga drZi u

neizvesnosti, a ne uticaj na cenuproizvoda. Rast ponude ovako izazvan nesamo da ne obara cenu, nego izaziva

psiholo5ki (pre bi se reklo patolo5ki) rasttralnje. U posredne mere konirolespadaju i monetarna i fiskalna politika.O n;ihovom dejsrvu nema mnogo smislagovoriti, jer kod nas to i nije "ekonomskapolitika" u pravom smislu redi. Ako se

drastidan rast kursa poslednjih danaobjaSnjava begom stranih investitorazbog opasnosri od bombardovanja. a nenrimarnnm emi<iinm nnda se *lobodrrov""'""'"'^'moie re(i da je nada monetarua politikaekspanzivna za odabrane, a restriktivnaza nas ostale. Mere fiskalne polilike netreba ob;adnjavati, samo se treba setitikoliko je novih nameta razrezano uposlednje vreme i to uporediti sa

najcrnjim periodom turske vladavine uSrbiji. Turci su bili pristalice ekonomikeblagostanja u poredenju sa savremenomSrbijom.

Kao direktna mera kontrolenavodi se propisivanje cena. Kako se toradi u svetu? Mogu se propisatimaksimalne, minimalne i intervalnecene. Maksimalne cene se obidnopropisuju u cilju zaitite potroiada odposledica monopolizacije trZi5ta.Minimalne cene se propisuju kaoza5titne cene kako proizvodadi ne bi biiina gubitku, a to su obidno otkupne cene.Intervainim cenama se definise opseg u

kome se one mogu kretati. Direktnakontrola cena se retko koristi u svetu.Iste efekte je lakde postiii uvodenjemporeza i subvencija, pri demu porezipoveiavaju cenu, a subvencije je samoprividno obaraju. Svaka subvenc\ja za

sobom povladi tra2enje izvora njenogfinansiranja, a to je opet neki drugi vidporeza. NaSa iskustva su vei dobropoznala. Drlava do te meresubvencioniSe izvoz da se vi5e isplati,recimo, slupati na krei testu svakog Jrrgaikada proizvedenog u Ifuagujevcu negoprodati ga u inostranstvu, jer domaiipotro5adi plaiaju znatno uvefanu cenuupravo za \znos subvcncija. Ovo je r-r

svetu jedinstverr sluda; posto.lan;asubvencija namenjenih tzvoznimproizvodima, koje se direktno ugradujuu domaiu cenu i poveiavaju Je.Subvencije obidno obaraju cenr,r, ali jeproblem 5to se kod nas jasno vidi dasvako ko je kupio na primer Juga 55, ustvari vozi mnogo jadi auto, ali toga ni.1e

sveslan. DrZava propisuje "minimalne'otkupne cene pSenice, kukuruza,suncokreta, mleka itd., a to su u stvarimaksimalne cene. NUe mi poznato da jeneko uspeo da proda svoj prorzvod povi5oj ceni od ovih. Kod nas se ove cenezovu joi i garantovane. Bilo bi dobrokada bi driava bar brzo isplacivaJapoljoprivrednike za proizvode koje su

ustupili drlavi. Navodim rei "ustupali''jer odigledno nisu prodali svoj proizvodako ga nisu napiatili. To .ie samo deliiproblema.

mart 1SS9 Monopollist CD

Gkm Grc ffiffi wmrc#mffi" N aj b olj i n a d in z a{tit epotro{adajekonhurencija"

odlicin.ia (?l), a

1. aprila, odlukom saveznevlade, biie zabranjen uvozmotornih vozila f izidkimuvoznici automobila imaie

obavezu da minimalno 60To uvoza"pokriju" izvozom delova domaie autoindustrije. Razume se, kontigenti ostajuna snazi. To praktidno znadi da sve i da

imate novac i Zelju da kupite automobil uinostranstvu uz plafanje svih prinadle-2nosti drZavi (carina, porez. takse i takot^\ i^ npiptp mnii dc rriinite vei fete

morati da se obratite nekom od lokalnihdilera koji su ovim potezom potvrdili

svoje uvozne monopole ko;i, Ltz

kontigente. iine onaj nalgori seEmenl

spoljne trgovine kako po potro5ade, takoipo drZavu u celini. Da podsetimo,kontigenti, ziledno sa uvoznlm mono-polima, omoguiuju viSe cene od cena

domafeg monopola i oznaiavaju bezo-

bzirnu pljaiku domaiih potroSaia, pogo-tovo u sadejstvrr se vaZeiim carir-rskim r

poreskim stopama.

Sta recimo preZivljava jedanprosedan pekar u Srbgi? Ako je cenavekne 2,40 dinara, a ta cena se nije dostadugo menjala, Iogidno se postavljapitanle mo2e li pekar da pre2ivi cenui<ojom se kupuje'socijalni mir. Neko ievei da prigovori Sta to znadi kupovinasocijalnog mira. To znad\ da kada se u

;ednoj zemlji, kao Sto je na5a, na hranutro5i preko B0% tekuieg dohotka (Sto jeobjavljeno na zvanidnom sajtu SRJ nainternetu), direktna kontrola cena hleba,mleka, ulja, Seiera i bradna znadikr,rpovinu blagostanja stanovniStvukome je obeiano jo5 hiljadu godinasankcija. Dakle, pomenuti pekar, a tomo2e biti bilo ko;i drugi strateSkiproizvodad, iz preniske prodajne cene neizdva3a sredstva amortizacije, dakle neiemoii da kupi nove madine i peii, a poSto

troikovi i dalje rastu, a cena stoji, uskoroneie moii da plaia struju, da kuPujedovoljno bradna, otpu5taie jednog pojednog radnika (ne nadoknaduje nivarijabilne tro5kove) i nacija ostade bez

strateikog proizvoda. Pekari se naravnosnalaze pa iete, umesto hleba, dakupujete peciva obogaiena bakterijama,dime su dobila na vrednosti pa ko5taju podva i tri puta vi5e od hleba. Ali,penzioneri ne kupuju pecivo. Slidnoje sa

proizvodnjom mleka. Ogranidena jecena, mlekari proizvode maslac,dokoladno mleko, pavlaku, a sve to jepuno holesterola pa penzionerima lo5e

utid. nu zdravlie.'I iako dodosmo dokvalifikacrje pripisane mladima: "Besni

ste. "Kontrola cena niie samo Prisutna

u prehrambenoj industnji. Ona se javlja i

u energetici i komunikacijama. Ali u

ovom sludaju se ne radi o propisivanjuniskih cena, vei se kontrola odnosi na"kontrolisano ubrzant rast" cena. Neznam zaito bi se neko Zalio na visokecene, pa to je ionako luksuz. Petrolejke idozivanje sa brda na brdo su nesumnjivoromantidniji i zdraviji. Konadno, postojiio5 iedna kontrola uslovno redeno cena,koli je sprovodena godinama, a koje

mnogi jod nisu svesni. Naii roditelji sr-r

uZivali prednosti jeftinih kredita. Tijeftini krediti su doveli na5u zemlju r-r

stanje takve zaduZenosti da ie naii r,rnr,rci

da plaiaju kamate na nekad jeftinonabavljeni soc-nameStaj.

Sta da zakljudimo? Jedno jesigurno: dokie god se budu potenciralitrZi5na privreda i pravna drZava r-r

nastupima sveznalica i kvaziekonomskih strudnjaka, dobro je. I(o znaSta nas deka ako se objavi kontrola cena.

Zato ulivajte, neko se u svakom trenutl<r-rbrine o vama i vaSem dZepu. Stojes'jes',Zulja kad je pun. Zato se udobno zavaliteu name5taj kupljen na kredit Predvadeset godina, naravno Praznihd)o-^r'a inrcdaitc ce noroeimr ieitinnquzLPvva J'....,"5hleba, patriotskih utakmica i muzike. jer'.

kako se kaZe - uvek moZe biti gore.

Iaan Tcliit(Autor je asistent na PredmettL

Teorija cena na Ekonomskom fakultetu u

Beogradu i poiasni ilan SUEF'a)

(lf|-MonopolList marl 19S9

#M# ffiffiffi wffimry#ffiSa dluge sflane. trgovci mono-

polisti ie molati da se "pomude" da deo

uvoza plate izvozom delova i kompo-

nenti made in YU, Sto bi trebalo da dininapledak u odnosu na dosadaSnjupraksu "he5 za kola". Medutim...

Medutim, postavljaju se i nekalogiina pitanja koja poiinju sa za5to, pa

za zakonodavca verovatno neie bitinajprijatnrja. Naime,

1. Zaito je zabranjen slobodanuvoz fizidkim licima?

Ako .ie namera da se omoguferrvo:ni monopoli. onda je to direl<tnoi<rSenje zakona (antimonopolski zakoni u

ovoj zemlji posto;e) ipotpuno nere-

zonsko i nesavesno pona5anje sa veoma

negativnim posledicama po potro5ade i

driavu u celini. Sa drr-tge strane moguie

.je da.1e zakonodavac predvrdeo poznato

srpsko "snalalen1e", gde bi r-tvoznici u

saradnji sa svojim principalima izbe-

gar ali obave.,r-r ' o0% ' prenoseii (f ikti-vno) uvoz na fizidka lica, ali to ondapokazuje nedostatak instrttmenata prav-

ne driave i nemoi zakonodavca da jer,rspostavr.

2. Zaito je uvedena obaveza o

pokrivanjr-r 607o ttvoza izvozom auto

deiova?

U suStini dini se da je ovo dobra

odluka ko;a ie razmrdati usnulu domair,r

arrto industrgu i snranjiti spoljnotrgo-vrnshi delicit. Medrrtim. po podacrma iz

prethodne godine ukupan uvoz auto-rnobila bio ;e oko 100 rniliona dolara, a

r.'vu- proizvodaca delova ikomponenti (i

bez ovakve odluke) iznosio.le preko 70

nrilrorra dolale.3to znaii da prelaziradati cerrzLrs. Zato postoji opasnost da

ur oznici nece ulagati napore r.r organi-

zovanje proizvodnje i nalaZenje inostra-nih kupaca, vei ie se utrkivati r,r kupovinivei postojeieg izvoza, Sto bi u krajnjojinstanci imalo posledicu prebacivnjatro5kova na domaieg potroiada.

3. ZaSto su zadrzani konligenti?Vedito obrazloZenje je "zaStita

domaiih proizvodada" tj. ZASTAVE. Ali,mrlo li sLr previsoke caline iporezi? Ne

bih 2cleo da spekuliSem, ali odgovorverovatno le2i u kriterrjumu dodeljivanjakontigenata, pa vi sami zakljudite kakva"podobnost" je potrebna da bi se ispuniliuslovi, tj "dobio" odgovarajuiikontigent.

4. Zaito su carine visoke?

Zvanidno, opet ZASTAVA, alisasvim je moguie da je zakonodavacpredvideo disparitet zvanidnog deviznog

kursa (po kome se obradunavaju carina i

nnrezl i^.no npu.reniinnq nn kome se

transakcije obavljaju. Na primer, ukolikoje zvanidni kurs 1 DEM = 6 DIN, a "crni"

iznosi 10 dinara za marku. carina je-i:- -^ rcirrneilc cemiz/ldLIru, 4lldtlru tttLa, Pa i aLuilaJtL Jarr". ,

Takode, "zbog ZASTAVE" je carina na

vozlla n1i.e kubikaZe (koja su po pravilu uniZoj klasi i jeftinija) upadljivo vi3a od

carine na vozila sa viSom kubikaZom

Il<oja su, pogadate, skup)ja iluksuznija),a posebno simptomatidno deluje najnt'iacarinska stopa ' na terenske

automobile(?l). Za neupufene. mo2da

ni5ta neobidno, ali al<o izuzmemo "LADA

NIVU" to su uglavnom veoma luksusna,,^?ilc cc ncnn\/nnm lhcz eerine innreza)

cenom (opet uglavnom) od preko 30 000DEM. Sve u svemu, bez imalozlonamernosti, dini se da su carine

pravljene po meri imuinrjih kupaca. a

koliko3e to opravdano procenite sami.

Svakako da ima jo5 ZASTO, ali

ovo.je ilanak, a ne disertacija. Prema

tome, evo i nekoliko predloga kojipodinju sa da li. Dakle,

Da li bi bilo bolje da su umesto

obaveze o nvozu trgovci stimulisanismanjenjem carinskih i poreskih siopa

srazmerno procentualnoj pokrivenostivvoza \zvozom? Da li bi biii svrsishodnije

dak potpuno oslobadanje od carinaukoliko je uvoz u potpunosti pokriven, a

ukoliko ga zna(.ajno prema5uj e i

odr-rstajanje od dela poreza? To bisvakako stimulisalo kako domaieuvoznike, tako i nlihove principale da se

pot rude da budu konkurentnrji 5to bi

svakako imalo uticaja na prodaju,dnmr6rr nrni-vodnirr. a samim tim i

domaii kupci bili bi sreiniji kako zbog

viSeg standarda (zbog upoSljavanjanrivredel. tako i zboe niiih cena.

Da Ii bi bilo pametnije ukidanje

kontigenata (neverovatno, ali bilo jepredloga da se kontigenti zamene

kvotama - n!e 5t:a nego vrat) idnnrr\tanie slnhodne i nemilosrdnekonkurencije stranih proizvodada na

naiem rr)iitrr ne nn\trr radost domacih

potrodada? Na primer, u eeSkoj "Fiat

Punto" (kljud u bravu) ko5ta 11 400

DEM, a kod nas nedto manje od 20 000

DEM. Ili r,r Sloveniji (u kojoj je pro5le

godine prodato 68 000 novih vozila) gde

se carine na evropske automobile do

1000 kubika ne piaia, a od 1000 do 2400

ccm iznosi svega 8,8%. Obe zemlje, kao i

SRJ, imaju domaiu auto industrrj u. Zato

razlog da je ZASTAVA krivac za domaie

pregoleme daibine ne stoji, kako zbog

toga dto su one bile visoke i dok je ta

fabrika normalno poslovala tako i zbog

dinjenice da "Yugo" sa cenom od 6000

DEM nije znada.jnrle ugroZen ni od

lelativno jeltinih lu2nokole;skihproizvodada, i1. kupci Ytrga {ugJavrroml

nisr,r kupci novih "stranaca", vei pre

onih silnih "polovnjaka" uvezenih u

protekle dve godine. Da li se treba

osvrtati na obrazlodenje po kome jeautomobil )uksuz (?ll. posebno zgodnog

za vreme uvodenja taksi.Na krajr,r, da li bi i satna

ZASTAVA sopslvenom reot'ganiza, rjom

na koju bi bila naterana konkurencijom.koja zasad realno i ne postoji na njenom

segmentu trZi5ta, podela da pravi

kvalitetnija vozila i tako pre do5la do

neophodnog "strateSkog partnera".Odgovor se verovatno nalaziu redenicr sa

podetka teksta...Branho

Vuhomanooit

prilog:CARINE (*1% za manipulatiune noihoue)

do 1500 kubika - 40%

1500 - 3000 kubika - 25%

preko 3000 kubika - 20 %

za terenska uozila - 1B%

POREZIdo 1200 kubika - 13%

preko 1200 kubika - 23%

zq domaia uozila do 1400 kubika' Ia%

taksa za Beograd - 3%

mart 1999 Monopollist@

'Letnje ieme iliti

asvim je jasno da je Amerika usvakom pogledu daleko od nas. No,na sreiu postoje dobri Ijudi koji

ras'oie da nrs nrihliie Americi i Amerikuplibli2e nama. Jedan od nadina za to, koji.". ^ncphnn interecrri..-..Je' Je programkultulne razmene, I<oji treba da omogufistranim studentima da kroz boravak ipLrtovanje po Americi usavrSe jezik i boljeupoznaju amelidku I<ulturu, obida;e i

nadin i f ilosof iju livota. Naravno,r.-rpnr nnd,'e-rrmeva da se iku]turadrrrorh nrosrnrr inaciia oribli)i Americi.

U Zelji da se bliZe upoznamo sa

pral<tidnim delom ostvarivanja razmene-n<ot ili cmn Feriir]ni qarrcz Rcnqrede i

putnidku agenciju Karavan. Ovdeposebno lelim da se zahvalim g-di MilaniLazic-stefanovii iz Karavana i g-dinuC'.prl.rr Terriiinrr iz Feriirlnnq <e\/F7, nt

l.'ubaznosli i predusretljivosti pri^J^,,^-;*^ -^ -.,- -^;- -i,-^i^ /i ^-^(,u5vul ilrtd trd Jva rrruJa P'raLrJ4 \r urraglupa).

Ferilalni savez je druStvenaolganizacr;a koja okrrplja mlade, a svoj

rad zasniva na interesima i sklonostimamladih za pr-rlovanjima, izletniStvom.odmorom i rekreacijom. U saradnji sar:, mnm Cemn Amerier iz Londona nudi,^+^;,..^^; --.1^ ,, 1,-*^^.,;*-l)LULlli(l1l Pl u5l dlrr l dud u AdirrPUvlllla

tokon-r leta.l(aravan 1e klasidna put niika

agencija, u privatnom vlasniStvu,porodiinog tipa. koja je specijalizovanarr .^.ln.rc L'rltr'rnc ra?mcnc Srrnie

,l^l^,,^-:^ --^^:,,^ -- +-iIoelovanJe zasnrva na Lrzsnlm pnnclprma.U Saradn;i sa organizacijomInrerExchange rz Njujorka nudi triprograma: Work&Travel (rad za studenterokom leta). Au Pair {staranje o deci u

porodici) i Camp USA (rad ukampovima).

Va2no je naglasiti da osnovni cilj i

idcie <rrih nr^orcm, niie de ce zared\yr vbt ulrq

novac. Pomenute organizacije nisu biro

erI?n 'ano\liava nie rr Americi, veiomoguiavaju da studenti upoznajuAmeriku, a da kroz rad otplate trodkoveprevoza, smedtaja i ishrane. Ali, moZe se

i zaraditi.Svi programi odvijaju se u

Americi, s tim ito se Au Pair organizuje i

za Evropu. Op5ti uslovi za udestvovanje un'noramime srr stetUS StUdenta,elempnfornn'nqnip enqlc<Lno iezikeJ'-"-*'starost iznad 1B godina, fleksibilnost,ofuorenost za druge kulture. nacije. rase.

Posebni usiov za svaki program dati su utabelama.

Krenimo redom. Work&Travel jenremz reiima q-de I.azif-stefanoviib -'njihov na.lpopularniji program. On daje

priiiku studentima da iskuse pravi Zivotu Americi, iskoriste sve moguinosti iodole svim tzazovima. Glavne prednostiovog programa su sloboda i moguinostzarel,e a nrivedi nedodstatak velikonniefnn rrlqoqnic ALn'orlnvnlicletePUUctrru ura64rus. nr\v zauuvulavarL

navedene uslove potrebnoje da popLlniteprijavu (tri strane) gde iete napisati Sta

Zelite da radite, u kom delu Amerike,

koliko dugo, sa odredenom osobom i dr.Vrste poslova izmedu kojih mozete birarisu: odrZavanje (house keeping), pomoc u

krrhinii. hrrs nerson lnomoc <elnertnra,iznnienie <melal meintenenec lkncenie...,...,i'travnjaka, noSenje nameitaja iiiien;cbazena i sl.), pomod pri proda.1r; kao iposlovi po izriaitom zairtevu {plodalahrane ipiia sa tezgi na sajmovima rr

regionu Srednjeg Zapada. sal<upljanjedobrovoljnih priloga. samoslalnaprodaja sladoleda, guranje taxi pletenectnliee i red nr frrmil

Sledi orijentacija i interv;u gdenredsravnici firme iz SAD i nase firmerlatelinn on\/^rp

^ nr.^qr^'-" i^ lo^,..r.i1uuLarirru " /,"b, Jlllu I uuSuvar aJu

n: nii:n;r nriiavlienih studenata. Zatinrse sa svakim pojedinadno vrSi razgovor'radi provere znanja engleskog ;ezika i

izrade op5teg psiholoikog plofila. Na

-^.1.i"L. ;. -'iicrre nrimlicnimu5rLUVU PUudtd\a tL yt)Javtkanditatima se prezentira radnr ponuda

fiob offer ).

Radna ponuda sadrZi sve

neophodne detalje da bi se stekla itopotpunija slika o tome kako ie izgledatirad i Zivot u Americi. Tu su pored vrsfeposla, imena i sedidta firme i poslodavca

;o5 i tadne informacije o visini satnice,broju radnih dasova dnevno, blo.luradnih dana u nedelji, pla(an1e za.roL^t,tpmpni rrrl i<hreni cmeileirr i

nadinu plaian3a (u iznajmljerrim kLriamau kom[ornim prikolicama, u hote]Lr L

Trcha nanomenlrti da lko se hrana i

sme5taj ne plaiaju ondaJe niZa cena radai obrnuto. Smeitaj uvek obezbeduje-^^r^r^..^ " D^r-^ -onuda sadrii iPUDTUUdVdL. l\aUrra P

udaljenost i cenu transporla od N;ujorkafier niic rrLlirriene r.cnrr nrogr:mrl iLJ.' "l- "- r'"5',nnic reoinna i mecte o,1e ie slrrdcntb-' "rediti Prema reiima liudi iz l(aravlnanrctnii (c maL<imelno rrdnvnliiti

zahtevima studenata, a do sada nrjedan<trdcnt niie ndhio rednrr nnnrrdl

Amerika

Ljudi odlaze, i odlaze, i odlaze.

Oudeje dosadno,

Sui su pobegli na neJ?o 4abaunije mesto.

Daleko je, daleko je Amerika,Daleko je, daleko je Amerika.I ako sam negde stigao biloje iznutra,Ll sebe, u sebe, u sebe i nihako spolja,

I gore, i dolc, i leuo, i desno u meni,[] sebe, u sebe, u sebe i nikako spofra.

Tamo je put, tqmo je ci!1, tamo je znak,Tamo je cilj, tamo je put, tqmo je znak,Tamo je, tamo je...Amerika.

Milan Mladenovii, 1989

Sg-MonopoLI,ist marl 199S

Naravno, potrebna je i fleksibiinostkandidata. Praktikuje se i telefonskikontakt poslodavca i studenta. Posebnapogodnost je Sto se moZe raditiprekovremeno kod istog poslodavca (akoposroii potrebaJ ili i drugi posaoistovremeno.

Na osnovu prihvaiene radneponude InterExchange izdaje dokumentIAP-66 kojile uslov za dobrjanje ameridkeJ-1 v\ze. Ona omoguiava studentima da

rade maksimalno 4 meseca, a dodatnihmesec dana pr,rtr-r;u po Americi.InterExchange je odogovoran zaclrrdprlrp i rr ,rnitnrrenip,,"'^, - ".".-1.^ikrl! U)lUVd u idurlUJ

ponudi i pomaZe tm 24h sata dnevnodok sr-r u Americi.

Da se zakljuiit i da postojiizuzetna sloboda gde se moZe iskazatisnala2ljivost. predrrzimljivost i

canrnct elnnct crrrl<no nniedinrc 7a

nsllrpehe moguie je okliviti jedino sebe.Au Pair je program pomoii u

duvanjr,r dece i obavljanju svakodnevnihkuinil-r poslova u porodici, u Americi iEvlopi. Uslovi pri;avljivanja, cena

Irograma ivisina zarade mogu se videliu tabeli. VaZno.je naglasiti da devojkarp12 smeitaj iishranu u porodici sa

za.ebnom sobom, a nekad i kLrpatilom.\iie nolrehrro rrrofesionalno iskustvo,vei 2 pisma preporuke porodica ukojima.le devolka cuvala decu (prr;atelji.rodbina). Devojka u prijavi piSe koliko bidece durrala, koga uzrasta, rase, vere i dr.7q nranale)enie odoqnvonriia narad\ec

poirebno je 2-3 meseca, uz obavezantele[onski korrtakt porodice idevojke. U

Americi devolka inra obavezu da pohadakr-rrs po izboru u visini do 500$ koji plaiaporodica, a u Evropi kurs jezil<a kojaplaia sama. U Americi nakon 6 meseci,l^. ^:L- imr nro' n ." -ledeni )-ncl,eltniutr\ uJNd lriia Pr dvw

odmor, a u Evropi jedno nedeljni. Ovajr)r

^qrrm ic nlrrnren to]<om e ele qodine

ts.-b.*...J''.'-.Camp America je program koji

n11nor)cava strrdentima rad lokom leta u,l^;;;;- ^..1*---l;-,;-- rl.-*^^,,;*-\utr( rlril r uu r l ld r dl l>r ri rld \Nd ri lyuv i llla,J.

I(ako kaZe g-din Sreiko Zavliin \zFerijalnog saveza akcenat je na frazi"upoznajte sebe" (slidno MilanuMladenovicu u gornjoJ pesmiJ. Cilj nge

da se zaradi. vei da se kroz jedinstvenoiskustvo razviju lidne ve5tine,samopouzdanje, nezavisnost ifleksibilnost. Rad je sa decom 5to znadil<r'a1n;e odogovoran. ozbiljan i naporan.Postoje tri vrste pos)ova kole Ferrjalnicerrez nrrdi rr <erednii ce Crmn Amerire

vaspitai (Counsellor), radna snaga u

kampu [Camppower) i pr5ateij porodice

\""""fVaspirai moZe biti specijalista i

opiti. Prvi lip lreba da posedujeaArpAcne rreilinc Lnic lc mnni de nrpncqc

deci [sportovi na vodi, spasiladke ve5tine,

tanic nctrli cnnrtnrrinrimenic rrmafnnct

nnznriifp i rir\ (-)nifi,,^^-:+-x ,,-l-,,-^*vdJPrLdL uSravlrullrhrine n cncrifiinni

maloj grupi dece.Prerlnncf imcirr nni

kandidati ( ne morajuhiii <frrdenfi) Lnii

poseduju odogvarajuiaznanja kao i iskustva uradu sa decom. Posao jevrlo zahtevan (nekada i24h dnevno), aii jesvakako naJVeca

smeh. Program traje osam nedelja nakonieoc cp mn)e nrrrnrrrti nn Amcrini ili' r' ^

.'--+i+i --r--n

Camppower obavlja pomodneposlove, uglavnom u kuhinji, perionici,kao mehanidari, noini duvari i dr. Posao

se radi 12 sati ili vi5e, dobija se viSe

di,eparca (pocekt money) i vi5e slobodnihvederi. Ukoliko se ostane duZe od 9

nedelja. za svaku nedelju se dobijadiene.aa nd 15OS nri iery1g stan i hranuplaia sludent.

Family Companion pruiamoguinost da se boravi u ameridkojnnrndiei 1O nedelia rr- nbavezu studenta(gotovo iskljudivo devojke) da brine o

deci, priprema im hranu, sprema sobe,

pomaze pri pranju vesa i pozitivno utidenc rleiiie nnneienie

Dleparac je ukupna suma koja se

prima od kampa/porodice i plaia se pookondanju radne obaveze studenata.Prihvatanjem programa Camp Americastudent piznaje da je posetilac u okviru

L,,lr,,--^prOEl attla I\ultul IIC I aZmene, a ne

zaposlen pri kampu ili kod porodice.TqLnrip cc clq)e d,q neie 5'ih"oriti n;;prJan

plaieni posao u Americi, osim duZnosti uL"mn,, lnnrA\ei Pri nri;.t'lii\'4ni,lNdrrrPu/ PUr urLr. P' 'Javurvaruu "tmnip ce hirqti resinn ni mcqio rr koie se"b'"" "'Zeli otiii. Veiina kampova (od njih12000) nalazi se na severoistoklrAmerike. I po ovom programu boravak jezasnovan na J-1 vizi.

Jasno je da ovaj program pre

svega sluZi za upoznavanje sebe, Amerikei drugih studenata kroz rad sa decom,rl.,')anie i nr rfnrrqniq

Ono Sto bih ja mogao da kaZem jeto da ako Zelite da odete i vidite Amerikr-rna ovaj nadin, novac nikako ne sme biti-r^..-: ^--^^:Y^,,^:.,;: faktOr. Za OvUSrdvrrr uSrarlrLavaJuLr

godinu ste moZda zakasnili, ali raditevredno preko leta pa zaradite da doZiviteAmeriku 2000.

Ljubiia Lazareuit

Kaxo janna IAHA (flauaxupujcKa HoBuHcKa arenlllrja), cpncxu npenr{ep Mupl<o Mapjaxonuh

II0ByKao ce rt3 rroJllrTrrlrKor xr.rB0ra II0cle ycneIUHot 3aBpIIIerKa rlpefoB0pa y Pau6yjey'

Ca:uajeuo Aaje flopeA cnoprcKor qenrpa y 6ru3r.Ixr Tpunonuja orBopxo cynep-MapKer (ua c.uqu).

mart 19SS Monopollist tD

@D K@N$TR@L@RAD@NvrN$DtnREVtz'@RA

ontrolori su ponovo medu nama.Posle tri dela sage o kontrolorima,ovog puta imamo priliku da

gledamo na;noviji nastavak koji se odvijana ulicama Beograda. Ljudi koji imajumoc da svojim umom kontroli5u drugeIjude ida Lrfine ono 5to 2ele, menlajunaSe sr,rdbrne i Zivote u koje su u5li 1.

febrr-rara ove godine. Njihovo glavnoorr-rZje predstavljaju specifidna, tankakartica, u narodu poznala kao legiti'macija (na kojoj pi5e kontrolor) i iskeZenizubi kao sredstvo unoienja straha i

de[etizma medu nejaku ra;u. Legitima-cijom kontrolor vrSi neposredni uticajonramljivanja odabrane 2rtve (pomera jojmozak), a zubrma daje znak da nema5al e.

No, Salu na stranu. I(ondukterikoli sLr do skolo "ivrljali ' po vozilimaCSP-a i r-rspeva[ da uvale po koju kartu tui tamo, definitrvno su badeni na smetli5teistorije. Zamenili su ih, kako nadleln\ izCSP-a tvlde, mnogo produktivnija i

ekonomidnija biia - kontrolori. Naime,kontrolori su posto;ali sve ovo vreme, ali

.je ovog puta njihov broj uveian jedno stopr-rta, i sada se drZe stare paroie "Zaledno

snro jrcil" N.;ihov bro.l ine treba puno da

brir.re, jer su to preteZno "prekvalifr-kovani" kondukteri za koje nema vi5e

posla, i radnici - vozadt za koje takodenema posla. zbog sve manJeg i man3eg

broja ispravnih vozila.I(ako dejstuuju kontrolori? Seti'

mo se kako je to bilo nekad. Obidno podvojica kontrolordiia udu u neki auto-bu5dii ili tramva;dii i ako ustanove danemate kartu, provozaju se sa vama lsverrz srneh iSalu) do naredne stanice, gdevan.i ljubazno naplate kaznu i zamole vas

da izadete iz ionako neispravnog vozila.Sto se tide vas, po izlasku tz vozllapostojale su dve moguinosti...

Danas kontrolori s pravom nosenadimak presretadi. I(ada naide nekijadni, poluZivi autobus ili klecavi tramvajklcal mlzovoljnim putnicima, to je dovo-ljan znak da kontrolori stupe u odlu-dr-yr-riu akciju. Tada oni kao ha.jduci unajboljim vremenima iskadu iz zasede,

eiektrro zaustavljaju vozilo, posranogizgleda se pojavljuju na svim vratima,para.iuii pogledima masu zguZvanih iicako;a ima snage samo da progovori: "Evo

ih opet. ' Ve5to se probr;aju kroz Ijude' i-r'lndedi" nolenciialne dobitnike kazni

napolje. Vani obidno podinje verbalnisukob, mlataranje rukama, vika i cika, a

ponekad i plad. Jedna preporuka - akonemate kartu, a sami ste, nikad neulazite u sukob sa kontrolorom, jer ietese odas posla naii u sukobu sa desetkontrolora i naravno izvuii deblji kraj.Taj deblji kraj je obidno kazna koja nalicu mesta iznosi 50 dinara. Sa njimanema razgovora i pregovora. jer imajuslab fond redi [dast izuzecima). Toliko su

strudni i tzveibani da vam ponekad samivade novac iz novdanika (da se vi nemudite). Koliki li je njihov deo od svakenaplaiene kazne, kad su zbog kaznespremni i batine da dobr.lu kao pre nekidan u Vlajkoviievoj?

Posle izlaska iz JTS (JedinsfvenogTarifnog Sistema), poveianja cena mar-

Dilbertova teorema nadnice

Dilbert ova ,,Teorema nadnice" kaZe da ,,lnZenjeri i naudnici nikad ne mogu da

zarade koliko i poslovni ljr"rdi ili prodavci." ova teorema se moZe dokazati

matematidkim jednadinama zasnovanim na dva postulata:

Postulat 1:Znanle je moi (snaga).

Postulat 2: Vreme je novac.

Kao 5to svaki inZenjer zna: Snaga= Rad/ Vreme

PoSto l

Znanje: SnagaVreme = Novacsledi:Znanje = Rad/Novac.

Redavajuii po novcu, dobijamo:Novac = Rad/Znanje.

Odatle, ako znanje teZi nuli, novac teZi beskonadnosti,bez obzira na uloZen rad.

zaKlucaK:Sto manje znaS, viSe zaradujeS.

kica i poveianja broja kontrolora u CSP-uka2u da im je prihod u lebruaru povecansa 20 na 26 miliona dinara, a u martuodekuju porast na 30 mihona. Poito viSe

nemaju tri zone, odekivano je da se

intenzitet nailaska vozila u sada5nje dve

zone pove1a, medutim stide se utisak daje sve ostalo po starom. Na jedan autobusse idalje ieka po pola sata, a privatnicipolako, ali sigurno preuzimaju primat. U

martu smo odevici uvodenja novrh mar-kica sa hologramom, da bi se smanjilofaisifikovan;e istih. a od sredine malta.ienajavljena i zamena postojeiih povla-stica. Koliko ie sve ove mere uticati na

poboljSary e kvaliteta pr evoza, pitan; e .'; e.

Jedina matergalno opipljiva mer'a

i dulno dostupna jesu kontrolori. Setitese jedne epizode Top liste nadrealista ukojoj nindZa-revizori pregiedaju karte irazbljaju prozore na autobr-rsima. I(akosmo krenuli moida Ce oni za koji mesec

biti naia stvarnost. Do nindZa- revizora,izdri.\te.

Mirho Mijailouic

fOMonopollist mart 1999

:lI

J

Predrssude i poarJnepredstaae o SAD. -Lirshi i ztinshinadshnuto dru{ta&nce.- Sue hritihe hoje biste uEaropi mogli duti norsdun Ameridhe alqde, uAmerici su ue€jaanoizredene.

71ti.a;rnr izve'nih povul'nih okulnosti.\,r,'l"r'no :am doDin poziv Ja sa .ioi\-forrdes.tak i:vropljana uerslvujem na

sLudrjskom putovanju u Sjedinjene AmeridkeDrZave. Po pr',,i put u Americi, ttpoznaluii se s

aktuelnim prilrkama u njoj, nisam uspevao dasve Sto vidim i dujem ne posmatram kroznekakav ranrje stedenr stav o toj zemlji. Taj

nadin percepcijc Amerike i Iiudi koji u njoji:e, zadriao sam tokom dilave te tri nedel;e,obilaska istodne i zapadne obale, oblastiVe Iikih.jezera i oblasti koje zovr-r Deep South. I

:n\ alru .ailr I',,rliko nanr 1r, pr i ne santo nrmaiz balkanske provincrje, stav prema SADodreden predrasudcrnta ili boLje je re(i pour-intm predstcrucLtirn o to.j zemiji.

Izvesnoje da u Evropi postoji izvestanantiamerrkanizam, moZda i kao veiinskogledilte obidnih ijudi. I kod nas ga, to se lakocla videLi, ima; ovde .je on prirnitivan i uargumentaciji viSe nego klimav, alije neka nittog, polednostavljeno rcdeno, otpora premaclominaclr Amerike manje-viSe ista ovde i u

Evropi.Kod na..r. rr praktiinom >ntislu, taj

:rnriamer ikanizanr svodi na blcbetanje srpskihdrZavnih stratega i lrkova poput onog Dre-crLna, ito.je dolazio detvrtkom kod Brade naPalrnu irazotkrivao nam svetsl<e urote i

konspiracr.1e, ili pak na lirski i vinsl<i nada-l'rr-rr-rto druitvance sa uatrene srpskonovo-godisn.1e prosiave na toj rstoj TV Palmi.

Zbog svega toga, odludio sam da

ovom prikazu Amerike za Monopoll-ist damlupravo formu izvesnog polemisanja sa timpaurinin'L predstauantcL i da poku3am dadernistifikujen-r neke od njih, bez obzira bileone tadne ili ne.

Nezaposlenost 4,3Vo Inflaci.ja 1,5%godiSnle I{ast dn-rStvenog proizvoda 3,6%godi!n1e Porast stanovni5tva 1% godiinje.

Arnerikaje sve bogatija i ekonom-shi superiorn{ja nego ikad. lzgleda da jetako, proricanja naSih l<runisanih i nekru-r-risanifr prorodica kako je Amerika "impe rija upropadanju i rasulu" [joS uvek) se neobistinjujLr. Stavrie, SAD je poslednjih godinavelovatno u .iednom od svojih najuspe5ngihpelioda 5to se ekonomije fide (a time, premanjihovom vrednosnom sistemu, i Sto se svega

ostalog tide). Nakon Luksemburga, koji eko-nomski bai i ne tr"eba uzimati za neku silu,SAD su najbogatija zemlja na svetu {imaiunajvefi bn-rto druStveni proizvod po stanov-niku). Iz gornje tabele i neko ko nijeekonomista moie da prodita koliko im dobrorde. Takse i porezi su manji nego u Skandi-naviji, ali sr-r rpak mnogo veii nego ito bi se

ode kivalo od SAD. Na prime r, veii su odbriianskrh, a za zdravstvcnLr zaititu izdva.iaju

.-rtl,

!

od svog bruto druitvenog proizvoda najvefiprocenat na svetu.

MoZda.je najznadajniji problem u eko-nomiji, a to je jedan od problema i u Evropi,dinjenica da je penzionr sistem zastareo -formiran je tridesetih godina, kada se odeki-valo da ie ljudi Ziveti samo 4 godine nakonpenzionisanja. Uz jako dobru zdravstvenunegu r zbog visokih penzija (kako oni vole dakaZu), ljudi danas Zive preko osamdeset go-

dina,i uveliko troie novac mladih generacija.Po5to je ML ipak ne5to kao srpski stu-

dentski l'he Economist, navodim joS nekolikozanimljivih podataka. Kao Sto se odekuje za

SAD kao ze mlju sa gotovo potpuno slobodnimtrZi5tem i minimalnim intervencijama drZave,5% najbogatijih dobijaju 48,6u/o od svih pri-manja. 200 milijardi dolara (polovina novdanemase) nalazi se van SAD. 67% federalnogbudZeta odlazi na vojsku. Zvanidno se uzimada one porodice koje primaju manje od

$16.000 po dlanu porodice live ubedt.27YoHispano-amerikanaca, 14% Azrjata, kao i

gotovo polovina dece Crnaca Ziv:i u bedi. 41

milron Amerikanaca iii '15,4% nije imalozdravstveno osiguranje u 1995.

Da bi u Americi dospeo na neko odkljuinih mesta i, kratko redeno, uspeo'mora5 biti WASP - White, Anglo-Saxon,Protestant, einjenica.je da je znadajna veiinapredsednika SAD bila upravo beie boje, nekogsevernoevropskog porekla i neke protestan-tske veroispovesti,joS su i svi bili mu5karci, aiije izvesno da se Amerika u tom pogiedr,r menjai da mnogi ljudi govore o danu kada iepredsednik Amcrike biti predsednica (kaZumo2da vec od naredne godinel ili kada ie tobiti neko ko pripada manlinama, odnosno konije belac. U medijin-ra, ekonomiji, diploma-tgi, potpuna WASP-dominacija je vei davnorazbijena. Joi je bitnga dinienica da se u Ame-riii olvoreno i bez usLezanja govori o >vemuSto se u medurasnim odnosima de5avalo unjihovoj pro5iosti, od ropstva koje.je na jugutraialtr sve do 1862. do Martina Lutera Kinga I

velikih ubistava 60-ih godina.Amerika je ipak jedna od retkih

zemalja na ditavoj planeti u kojoj je moguie da

neko uspe bez obzira kakvog je imena ili bojekoZe. To svakako ne znadi da i tamo nemarasizma medu nekim ljudima, ali podto su veiprvi doseljenici postalr svesni da sva taprostranstva neie moii da pokrij e samonekoliko evropskrh nacija, ditav ameriikisislcnr, a posebno odnos prema imigrantima.formiran je tako da svako ima iste moguinostida u zemlju ude i u njoj uspe. U raznimperiodima dominirali su doseljenici iz jedne ilidruge zemlje, ali i sama dinienica da najveiibroj nedavnih imigranata nije iz zemalja u

kojrma Zive belci ihriiiani, vei iz Aziie,Meksrka i .joi nekih juZnoan-reridkih zemailakoje su rasno veoma iaroiike i u kojima se ne

govori engleski, svedodr da Amerika posta.je

joi raznobojnrja i da ie dominacrja bilo kclerase ili vere u buduinosti biti potpr-rno nemo-guia. Na kraju, tome u prilog ide i podatak da

ie, po procenama, 2050. godine r-r Americiiiveti 53% belaca i 47To maniina.

Vlada u Va5ingtonu je PotPunootudena, njome upravljaju finansijskicentri modi i ona u velikoj meri kontroliSeiivote gradana. Istina je da ljudi u malotttbroju izlaze na rzbore - samo detvrtina glasada

je tzabrala Klintona. Pa ipak, zapanjujuie jekojil<o sam VaSrngton, odnosno centralnavlada, ima malo autoriteta i vlasti u samojzemlji. Vojska je naravno centralizovana, ali uVa5ingtonu ne postoji ni ministarstvo kultureniti ministarstvo informisanja. Policija dak i

vizuelno izgleda drugadije u razliditim grado-vima i drZavanla, a u Skolstvu najveiu odgo-vornost snose drZave, dok fecieralna vlada telikatkad donosi neke zakone, kao Sto.1e bio onajprotiv rasne segregacije u ikolama. Ni sa

opitim poverenjem gradana federalna vladane stoji bolje. Samo 24Vo ameridkih gradanaima poverenje u administracijr-r isamo je 30%od onih koji imaju pravo glasa zapravo giasalo

na izborima za i'redstavnidki dom proSlegoolne.

Svejednoje koja partljaje na vlastiu zemfi. Tadno.je da medu dvema partijamakoje postoie r-r SAD, Republikanskoj i Demo-kratskoj, nema nekih kljudnih, ideoloikihrazlika. No ove partije ipak rrrsu bai sasvimrste; uglavnom se kaZe da sr-r demokratilibelaingi, a republikanci konzervativniji. U

drlavi Dlordliji svr predstavnicr (odnosnoposianici u donjem donu) ko.ji sr"r republikancisu belci, a svi demokrati su crnci. Takode jetadno da su Afro-amerikanci, kao naisavesnrjiglasadi, uglavnom glasali za Klintona. Ali, s

druge strane, desto se deSava cla neki senator(a to je poslanik u gornjem domu) demokratabude konzervativniji u mnogim pitanjima odsenatora republikanca iz druge drlave. Partijenemaju ni neke velike i vaZne komitete ko.ii

odreduju strateike ciljeve partiiske politike,koje zatim svi kandidati treba u kan'ipanji da

iznose kao svo.la zalaganja, vei kandiciatiprocenjuju Staje aktuelno u njihovoj drZavi i

trude se da ponude Sto prihvatljivr;u opciiu za

biradko telo u svojoj izbornoj jedrnici.

Amerika u svojoj zemlji zabranjujeone stvari za koje trali od. drugih zemaliada ih dozvole. To je neistina i predstavljadisto manipulisanje masama. Kada ovda5nji

marl 19SS Monopollist @

nacionalisti i stranomrsci neustra5ivo sa

govornica ciupke punih sala u mesnimza;ednicama i sportskim halama !irom Srbijeraskrinkava.ju licemerje Amerike rznoseiiprimere o neslobodi i krieniu demokratiie u

samoj Americr, verovatno pone5to pogadajugovoreii o nepostojanju principa u spoljnojpolirr. i SAD. Ali tvrdnie kako jc ovde tobo2edru5tvo slobodnije i, samim tim, sreinije za

pojedinca, nernaju nikakve veze s realnodiu.S.lcJin'cnr Dt zave ru olvorenu i

graJan:ko drustvo. U Anrcriei o svrmu moZcda sc prida i svc kritike koje biste mogli u

Evropi da dujete na radun odnosa ameridkevlaJc prema nckom pitaniu, sigurno jc veineko u Americi javno izrekao. Potpuno jenormalno u novinama drtati rasprave o svimmogucim piran.iima isa svim moguiimstavovima, izuzimajuii svakako one stavovekoji pozivaju na r-iasilje. Niko u Americi ne

negira da je u .juZnim drlavama bilo segre-g:rci1e, kao ida su mnugr ijudi pohr.1rni rokomgradanskog pokreta 5O-ih i 6O-ih samo zatojersu hteli da pomognu crnim Amerikancima.Moguie .je snin'ratr f ilmove u kojima se iznosesvakakve optuZbe na radun federalne vlade i

ako se neki takav film finansijski isplati,sigr-rrno ie se i snimiti. i)a bi se to dodaralotreba samo zamisliti da se ovde u Srbiji nanek.,1 fV 5trni. r ko r :c vidi u fitavr'1 zemliiemituje seri.ja o konspiracr.li nekrh grupa r-r

srpskoj vladi io kriminalnoj umeianostinekih srpskih politidara u ratove na prostorubivSe Jugoslavije. A serija i filmova sa takvimkontek5lom. :igurnn i dramatitni.iih odtloslca X, ima u Americi koliko god hocele.

U Americi ne postoji dr2avna teic-vizija koja iznosi stavove Vlade SAD o ovom ilionom pitaniu. Drzava se ni na koji nadin nemeia u kulturu (pa je, istina, ni ne finansira) i

mada bi neko, uzimajuii to da je umetnost u

Amerrci veoma lc5no povezana sa finansij-skom isplativoSiu i da je novac svakako loci-ran bl izu vrhova vla*l i. lako mogao da zakljuiikako ipak viadaiuie strukture odreduju Sta iese snimati i gledati, dini mi se da ba5 dinjenicada je u Americi moguie naii dovoljno novcada se postavi predstava ili snimi film u komece :e govoriLi uprrvo o toj vezi novca i ume-tnosti, pokazu.je da je Amerika daleko odtotalitarne drZave.

Ne Zelim da budem pogreino shva-ien. Siguran sam da.jednakost ne znadi samo

jednakost pred zakonima i jednakost u

moguinostima za poslovanje, vei i socijalnu

.jednakost, te da oni koii svojim rodenjem nisuimali ekonomskih ili socijalnih r-rslova da se

svestrano obrazuju svakako nisu ravnopravnidlanovi druitva. Takode sam svestan ogromnedisproporcije izmedr-r 5% na.jbogatijih ljudi u

Americi i 5% najsiromainijih, kao i da SAD sa

svojih 270 miliona stanovnika postiZu oko40% svetske potroinje energrje, ali Zelim samoda ukaZem da se kod njih o svim tim nepra-vilnostima i nejednakostima javno govori i da

upravo ta atuorenost druifoa daje nadu da

stvari mogu i u smislu socijalne jednakostikod njih krenuti nabolje - ka pravednijojraspodeli resursa i bogatstava.

ProseCni Amerikanci uglavnom neznaju gde se tadno druge zemfie nalaze i5ta se u njima de5ava. I to.ie prilidno tadno.U jcdnom gradiiu u centralnoj oblasti SAD,imali smo priliku da na dva dasa studentimamedunarodnih odnosa govorimo o aktuelnimevropskim pitanjima i odgovaramo na pltan;atih studenata. I zaista gotovo niko niie pitaonedto ito br iz\azll.o iz okvira Sturih CNN vesti.Opet, dok sam se, dto je takode bio deo mogstudijskog putovanja, vozio ulicama istoggradiia sa dvojicom policajaca, nakon njiho-vog pitanja odakle sam i da li i kod nas irnakriminala na ulicama, te mog odgovoi'a da mieto vei scdam-osam godina imamo ono Sto se

ovde eufemistidki zove "rat u okrulenju",.jedan od te dvojice mi je rekao da zna za to i

da se verovatno zato toliko mnogo Arapapreselilo kod njih u grad...

No i za takav stav Amerikanaca imarazloga. Oni svakako nisu glupi, kao Sto

nrjedna nacija nrje pametna ili glupa, vei se

dini daje prosto sva ta raznolikost koju imajuu zemlji, i geografska i demografska i svakadruga, dovoljna da prosedan gradanin moZeda o SAD dovoljno dugo udi, putuje svojom

'-mlinm i ntkrive neitn novo i sasvim razli-iito, da su mu istraZrvanja drugih zemaljagotovo nepotrebna (mada puno Amerikanacaputuje i)i iak i Tivi neko vreme van svojezemlje). A na drugoj stranije i prirodno stanjeda ljudi iz manjih zemalja, kojc jednostavnonisu toliko uspeSne kao SAD. )ele da saznajuneito vi\e o .iednoj vclikoi zemlji ciji materi-jalni i intelektualni proizvodi toliko mnogo

utidu na ditav svet, a opetje prirodno da se svc

to u obrnutom smeru veoma retko deiava.

Ta n;ihova indiferentnost Premaostatku sveta ipak ima i dobrih strana. I(ada

sam u tih poslednjih sedam-osam godina bio

negde u Evropi, pa kad bi me neko pitatr

odakle dolazim, radije sam pominjao Beogracl,

pa eto i Jugoslauijtt ako se mora, a iiada baiinsistrraju \ Srbtju, i najdeiie sam naiiazio na

neobidne reakcije - od upla5enog tzrazalica r

redi "Serbo, I know, the strongest" u pabu u

Barseloni do apsolutnog pretresar-rja dicpova i

ranca na Zeieznidko.i stanici u Strazburu, .jermoZe biti posedu;em neSto opasno. L{ Amencipak niko ne haje za to Sto se u na!i1 zcrlljitoliko ubijalo i ito su nacional-iovinrstr ri post-

jugoslovenskim drlavrcama zatrovali sve i1o

se moglo, a pre svega ljude koji ovde iive. tsilo

da se pomene Srbija, Jugosiavija, ili Beograd,

sve je to OK, svi su uobidajeno prijatni i

otvoreni, ne misle da iete da ih prevarite ili da

im podmetnete bombu.

U Americi se uZasno mnogo tro5i.To.je potpuna istina, troSi se sve i svuda. .Jeclna

od nalruZnijih slika koju sam o toj zernljL

stekao bila je ta neverovatna kolrdina dubreta

koje se stvara na svakom mestu. U svim onim

fastfood restoranima, nz.jedan obrok se dobi;a

desetak salveta, zatim tu su daie, tanjiri,viljuSke i noZevi od plastike, joS neka gomila

malih pakovanja kedapa rli senfa. Sve se stavLja

u kesice i kese iii na posluZavnikc' od kartona

ili plastike, koji su naravno za jednokratnu

upotrebu. MoZe da se kupi i staklcna boca s

piiem, ali to ne znadi da se ta boca kar-Lcira -naprotiv, i ona odlazi s plastikom i papirorn.

Na kraju se sve to raznorodno dubre skupi i

baci r-r jednr-r korpu za otpatke .

MoZda joi dokantnlc zi'r-rdi jedan od

metoda koji su neke ameridke driave prirt'tc-

nile kako bi, neki kaZu, zaititile livotnu sre-

dinr-r: najpre se odredi koliko .je neka oblast

veC zagadena, zatim se proceni koiiko .ioS

moZe da se zagaduje, a onda se to pretodi u

novac i proda.je na trZiStu koliko platii tolikomozes j da zagrdujeS. I.lina, nc I'limcn.jLtie .rto svuda i ne slaZu se svi s ovim "metodonl",

ali ovo je sjajan primer dokle dovodi ame ridki

tritini ekstremlzan, odnosno uverenje cia

triiSte i konkurencija mogu ba5 na svim

poljima da dovedu do optimalnth re5enja.

Na kraju, ostao sam duZan da naPo-

menem da namerno nrsam Zeleo posebno da

piSem i o najkontroverznrjoj stvari koja se tide

SAD o ameridko.j spoljnoi politici. e'ini se da

.je to pitanje u preveiikoj me ri i pitanje na!ih

Zivota i bilo kakvo iznodenje stavova uemi-

novno bi moralo da se svede i na muljanje po

ovom balkanskom blatu i okretanje ka naSoj

sopstvenoj nesreii, a nju sam makar ovde

Zeleo da izbegnem.

Zorun Niholit(AtLtorle dlan Studentske unge

M atetnattilto g fnkuLteto )

marl 1999CD Nlonopollist

qt

GDE A&ftEROKA GRESISta to hode Amerika?

Cilj Amerike, kao i svih imperijado sada, je da zavlada celim svetom. Od

kraja 19. veka, posle oporavka od gra-

danskog rata, Amerika kreie u osvajanje.Tlebalo 1o1 je nekih devedeset godina da

postane lider u svim oblastima, ostavlja-juii daleko iza sebe propale imperije, kao

Sto su Velika Britanija, Francuska, Rusija,

Nemadka. Zahvalju;uii tome 5to nepostoji niko ko moZe Americi da se

vojno, ekonomski ili na bilo koji drugiI iin <rrnrnl<rerri Stete Denrrtmenl ie"""'^' J''nraktidno. nostao svetska vlada. Svakar''"'-__""r r""'*' -' "_"'rrlqle rlenr< rr q\7cfil nrc ncgn ito uiini

neki korak, mora prvo sebi da postavipitanje kako ie Amerika reagovati.

Gde Amerika gre5i?

lako se Amerika grlato za\aie za

demokratrju, podtovanje ljudskih prava,mir. rrspela ;e da 1e nazivaju i svelskimrrnliea;cem imncriiom zla. To znaii da'" r"t""'negde greii. A gredr iamo gde su i svi do

sada. Ne moZei vladati celim svetom, a

da ne odgovara5 celom svetu. U siste-

mima pre nastanka gradanskih dru5tava,izvrina vlast je sama sebi odgovarala(Darje III, Aleksandar Veliki, Cezarpolagali su radune jedino sebi). U gra'danskim dru5tvima izvr5na vlast jepolagala radune zakonodavnoj I sudskoj.Amelifka izvrina viast danas. u postin-dustrijskom druSwu, ne odgovara dak ni

".,^;i- o"".1".imo Tn ie nrpctele dq iiniJVUjirrr 5r auarrrrrra.jo5 pre 36 godina, kada.le ostavila svojegradane bez odgovora na pitanje ko joj jeubio predsednika. Danas ameridka vladaodgovara samo transnacionalnim kom-panijama. Vefina rih kompanrja su po

poreklu ameridke. A deset nalveiihameridkih kompanija su se integrisale u

jedan monstruozni konglomerat. TakoMicrosoft, NBC, Intel, Delta Airlines,CNN, Coca Cola. McDonald's drZe jednid,ntqc ,a grrirr. ali i oslatak svela.

Teorija sistema nas udi da svakideo sistema, kada sprovodi neku akciju,mora da vodi raiuna o efektu te akcije na

ostale elemente sistema. Ako to ne dini,

sistem dolazi u stanje trajne neravnoteZe.

Takva situacija je u na5em druitvu. gde

jedna oligarhija previda sve ostale ele-

mente sistema. Medutim, takva je situ-acija i u danaSnjem svetu, gde Amerika.ne pazefi o efektima svoje po)itike na

druge, gura globalno selo na ivicr,r

provalije.Koncept stejkholdera se zasniva

na dru5tvenoj odgovornosti organizacljenrema crrim T2inlFrFcn\-- - ./anlm grupama.Preduzeie mora zadovoljiti kupca, doba-

vljada, sindikat, kreditora, investitora,organizaciju za zaititu prirodne okoline,prava manjina, itd, itd. Amerika je,sprovodeii ovaj koncept, stvorila jedan

izuzetno ef ikasan demokratski druitvenisistem, koji poStuje prava svih gradana.

Upravo zbog ovoga, iudi pona5anje Ame-

rike na medunarodnoj sceni. gde ;oj jedeviza: "Ako je meni dobro, dobro 1e i

ostalima." Ako Zeli da vlada celim sve-

tom, Amerika ie morati da zadtiti inte-rese svih nas. Ne moZe Amerika da

koristi samo jeftine sirovine, radnu sna-

gu, nauini kadar. od Rusije na primer. a

da ne da neito za uzvratForsiranjem sllrovog ekonom-

skoq liherali-m, nA slobalnom nivorr,

ispunjavanjem samo profitnih interesavlasnika kapitala, svet dolazi u istusituaciju u koju su do5le nacionalne kapi-telisriike ekonnmiie 19. veka. Prriskakomuna, oktobarska revolucija, nacizam

su bile direktne posledice ovakve poli-tike. Jadanje komunista u Rusiji. eJ<stre-

mizmi svih vrsta (islamistidki - Bliski iSrednji Istok, nacionalistidki - Balkan)

su odgovor na istu tu poiitiku. To je vapa.l

ogromnog broja nezadovoljnika, kojimaqlad nrogova ra ir slomaka, a umestohleba, kao hrana im se nude razneideologije.

Iako se dinilo, da su upravoAmeri]<e i nicne cerrezniec slrrereniern. , ..J. ...

d12ave blagostanja, najboije savladalelekriie i'marksizma. iini se da ie molalijoijednom da se preslidaju. Jer, ako to ne

rriine vrlo hrro ie naleteti na nasilnLl

reakciju. Ovakvim pona5anjem, Amerikaumesto da bude na5 mesrja vrlog novog

sveta, postaje pali andeo. Svojim pona-ieniem AmcriLc <trek^. .1"." "r, "'.-ra,r.Jlrrr! r\ar\u6 uarra Jtvardlirrdc koii saniairr da doZive trenulakkada ie neki ruski, kineski ili ko zna d1i

vojnik zabosti svoju zastavu na CapitoJ

Hill.

Boris Mili6eui6

mart 1S99 Monopollist fD

Dsnilo Burzs.n, glaaniodgooorni urednih"Montena-fax"iinjenice suneprileosnouene,homentsr slobodsn

11 anikr Bulzan, profesionalno je

I I no,,'inarstr om podeo da se bavi u

I-l ncl<.adain.lern Radio Titogradu 1061.

Codir-re, gde je obavljao sve poslove od

'i.raJrr:ka Jo gln nog i oilgovo: nog ure-dni[. a. Biu .jc pled.ednik Udru2enia novi-nara Crne Core i dlan predsedni3tva Savezanovinara Jugoslavije, dve godine r-rrednik u

,,Monitoru", direktor titogradskog INDOKcentra... Profesionalno se bavio ipolitikom,kao sekretar Narodne on'rladine i sekrelarOK SSRN Titograd.

Sa lunk, rjr glavnog i odgr..'vornogr-rledr-rrka Radija Titograd smenjen .jevoljom, tada vladajuieg reZima 21. februara1991. godine.

Koji predusiovr su, po vaSem miil.jenju, neophodni da bi medrji bili

nezavisni i objektivni?

Telmin "nezavisni" u medijima se

1<oristi, uglavnom, u smislu isticanja da neposto.ji zavisnost tog javnog glasila oddrZave, od vlasti, ili drugih centara poli-tidke moii. I'rema mom shvatanju "proble-

rna", nema i ne moZe biti nikakvih drugihpodela r,r novinarstvu i javnirn glasilima,sem na profesionalne i one druge. A pro-fcsiorralno novinarslvo na svim meridija-nirna srreta podiva na istim principima,medu ko jima je osnovni postulatzasnovarrost na dinjenicama. Zato i .iestejedno od temeljnih nadela: "Cinjenice suneprikosnovene, a komentar slobodan"(naravno, onoliko koliko to omoguiavaju"tvrdoglave" dinjenice).

Sto se tide zavisnosti i nezavisnosti,ob;ektivnosti ili ne, ni tu nema bai previ5eJilema. Apso)utno nezavisnih medija i

novrnara nema. Svi - manje - vi3e - odpuneiega zavisc, ako ni!la drugo. makal odokolnosti r-r kojima live, od sopstvenogzr-ranja i ogranidenosti pristupa svimizvur ima. a da ne isriiem materijalnepotencijale, kadrovsku "sliku" i drugo...

lnade, direktan odgovor na vaiepitanje, na.jkraie, glasi: za "nezavisnost" iobjektivnost rnedr;a i novinara najvaZnije jeJa su im dosiupni svi izvori rnformacija jdase oni prema spoznatim dinjenicamaprofesionalr-ro odnose! NiSta vi3el

Veliki br0j crn0g0rskrh novinskih i elektronskih medija u svojim

naslovima nose epitet "nezavisni", 0a li to svojim radom

opravdavaju?

Na ialost, najveii broj elektronskihrned13a koii sebe nazivaju nezavisnim su

lokalnog dometa, tako da nisam u stanju dapralirn njihov program. Za one koje makarpovremeno sluiam, vaZi ono Sto sam veirekao: "nezavisni" su u odnosu na pojedine

centre moii - politiake ili ekonomske - alisu, kao i ostaii, zavisni od mogo dega: odfinan)^ijskih moguinosti, od kadrovskeosposobljenosti, od profesionalnosti novi-nara i drugih kadrova koji realizuju pro-gram, od mogufnostida "pokriju" zbivrnlai snremnnqr i dr se ide "n susfeL informa-cijama, itd...

Dak)e, uglavnom je red o medijimakoji su daleko od osposobljenosti da buduono Sto bi Zeleli njihovi vlasnici, a joi vi5eoni kcrjima su namenjeni ti mediji, tako daje te5ko ocenjivati opravdanost ili neoprav-danost. Jedino pravo n.rerilo je - publika!

Bo skora je Crna Gora bila pod jakim uticajem srpskih medija. Da

li se situacija promenila, s obzlrom na poslednju plenidbu i zabranu

distribuiranja nekih crnogorskih medija u Srbiji?

Crna Gora je (naZalost, ne samomediiski) dugo ipredugo bila pod odlLrdu-juiim uticajem Beograda, najviSe zahvalju-

.luii "heogradskim Crnogor, ima", koii sukreirali i dan danas kreiraju politiku svako-vrsnog. pa i medijskog. obespravliivanjaCrne Gore. Setimo se samo kad je CrnaGora dobila dnevni list, Televiziju,nedeljnik... Stalno se dociralo kako toCrnoj Gori ne treba, kao ni Univerzitet,Akademija nauka i druge ustanove, jer.ie,hn)e moi. nenolrehno kad sve Lo imavv!v.ltY,,

Beograd...Medijska "okupacija" jeste, u

potonji vakat, znatno smanjena. Sa.jedneslrane. zbog sve ublzanijeg razvoja javnihg)asila u samoi Crnoj Gori. a s druge i zhogtoga Sto su gradani Crne Gore, konadno,dosta dobro "proditali" beogradske novine,odnosno medije. Inade, to dto se sada radi uBeogradu i Srbiji, i ne samo kad su upiranju mediji, odnosno njihova zabrana,drakonsko kalnjavanje ili plenidba, neStojeito.ye bila i naia perspektiva. samo da nijebilo onog, ipak, istorijskog pucanja DPS-a.

Kako procenjujete moc i uticaj nezavisnih medija u Srbili na

njihovu politicku situaciju?

O utica ju i moii "nezavisnih"medija u Srbiji na tamo5nju politidkusituaciju, danas se moZe govoriti samo naosnovu srazmerne dostupnosti tih medijatamoinjim gradanima. lrema tome, znaiida je taj uticaj tanak i pretanak, izuzimajuiinajveie gradove, posebno Beograd. OnaMilodeviieva glasadka ma5ina, medutim,.iio " o""r'ln,,imq I lz ln c,re nnltrririp'rlL u 5, auuv tu, rvr yv'\uJaJL"nezavisnih" medija da "pokriju" Sirenndrrriie le Renrrhlike na razne naiineonemoguiava Milo5eviiev reZim, iz sasvimrazumljivih razloga - oduvanja vlastiposvaku cenu.

Kad je bilo izvesno da.1e tal uticirinereZimskih javnih glasila postajao sve veiri da moie zapretiti sfabilnosti tanroiniegreZima, stigao .je drakonski Zakon o infor-misanju, dijom primenom su neki veiprofesionalno i finansijski or-resposoblierri,drugr prinudeni da trpe i strepe, zaposta-vljajuii uzuse struke, a tleii su zabranieniili prestali da izlaze... Ponavljam: takvusudbinr-r bismo morali "deliti" i tni r-r ClnojCori da.je ovde ostao na vlasti bivSi .jedin-stveni DPS, u kojem jc politiahi domirriralastruja koja ie osnovala novu par^tiju.

Bili ste glavni i odgovorni urednik radtla Tit0grad, u vreme

jednopartijskog sistema. 0a li je 0n tada bio glasilo svih gradana,

ili je ititi0 p0jedince iz vlasti i kako ga u tom smislu poredita sa

sadainjim driavnim radiom?

Crnogorski drZavni radio in'rao .jeznadajan razvo.jni programski tre nd, tokon'tditave decenije uodi podetka viSepartizma,dakle tokom srrih 80-ih. Ono Sto .ie, kaoglavni i odgovorni nrednili, zapoio mo.j

prethodnik Zoran Popovii, nastojao sam da

nastavim i, po mnogim procenama, RadiCrne (lore je uodi sloma .jednopartizmadoiivljavao zenit, makar kad .je u pitanjunjegova informativnopolitidka funkcija.

A kad .je na5 takozvani socijalizarndoZiveo krah i "br-rknuo" r'iSepartizam,drZavni li.adio .je bio iedini medii ko.ji ;eomoguiavao svim novim, .jarrno artikuli-sanim politidkrm izrazima i strujaniima da

dobiju "svojih pet minuta" u progratnLr.Naialost, to .je zasmetaalo novim, "ianr-r-

arskim" vlastima, plistiglim na pudistidLinadin, pa .je i Radi, odnosno niegov glavniurednik, doSao pod udar Zestokog "discipli-novanja" i nevidenih pritisaka, a potonrsam, jcdnako pudisticki, smenlen sa iun-kci.ie, a zatim iizba.crr iz It mLdiiske ku.cna uiicu...

Radro Crne Core.]e Li posienievreme na putu "povratka" na slaze na

kojima.je bio krajem B0ih. Sve je otvoreniji,dostupniji "obidnim" gradanitna, nastclibit i njihov na.jraznovrsni.li infor mativrtiservis. Rekao bih, dak, da .je ta.j medij r.ra

najboijem putu da i po profesionalnostiponovo ima primat medu crnogorskirn.'1.;q',nim mediiimr

l\,,lnogo je kritika 0d strane 0p0zicrje, izneseno na rad driavnih

medija u Crnoj Gori. Koliko su 0ne utemeljene i da Ii mislite daje

pr0ces dem0kratizacije driavnih qlasila, u posledn.le vreme

usp0ren?

Dubokim raskolom u ranijernjedinstvenom DPS-u, i osnivanjem od,ledr-redve partije, Crna Gora.je uila, nerna spora,u.jednu novu politidkr-r lazu, fazu

@, MouopotLlst marl 1999

dernokratizacrje i reformi. Dodlo je i do

I,ra\,r{ {,brla u ponaSanju driavnih medrja,

ilrvenstveno kad je u pitanju odnos premancl im temelininr nitanrima Crne Cole - odmedr,rnacionalne i maduverske tolerancije,preko uvaZavanja razliditosti i odbacivanjaone ostra.iienosti iz ranijeg perioda. Ipak,ta.j proces nmije dosledno nastavljen, veisu drZavni mediji ponovo zastali i"ukopava.ju se" u neke nove Seme. Dakle,slalem se sa Vama, taj proces je usporen,ali nisam siguran da li je to posledicazahte,.'a politike, ili nespremnosti uredi-vadkih timova da po ne5to i sami dine natragu profesionalizacije i punije slobode

.javnih medija.

Dobili ste pohvale zbog profesi.onalnog izvedtavanja Radio Titogradatokom oktobarskih i januarskihdogadaja '89. i '9O. godine ispredSkup5tine Crne Gore, od ljudi koji suvas, kada su do5li na vlast, smenili.Danas, kada na sve to gledata sadistance, da li bi ste isto postupili?

Radio Titograd, odnosno od1989. Radio Crne Gore, tokom onih duve-nih "dogadanja naroda" nastojao.je da radiprofesionalno. NaSa je duZnost bila dainformiSemo sluiaoce i to smo dinili kolikosrr.io znali i mogli. Pohvale i nagrade su i

.rizale zb,rF rakvog ponaSanja, a ne zbogorre iii one politidke opcije. I(ada smo, me-dr-rtim, mi nastavili da na isti nadin radirnosvoj posao i u vreme bujanja naciona-listiikih i Sovirristidkih strasti, kao i daorrrergL (:avarno da se javnosti predslaverrajrazliditiji politidki pogledi na ta zbiva-nja, doiio.je do sukoba, koji je morao bitiokonodan po onoj ".jadi kadi"... Nadin nako.li sam ja tada smenjen, kao i ono Sto mise, potom, deiavalo, sve do izbacivanja s

posla, dakje daleko gore od ovoga Sto sadaradi beogradski reZim sa tamoSnjimrnedijirna.

Poglcd na ta lbivanja sa dislance.

.jednako rrre Llverava r-r to da sam bio napravom putu, i jedino Zalim Sto .je RadioCrne Core zaustavljen u razvo.ju, jer da to,tada i na onakav nadin, nije udinjeno ( i nesamo sa tirn medijem), medijska, a ipolitidka slika Crne Gore bi se drugadijerazvijala, naravno u pozitivnom smelu.Inade, i danas bihjednako postupao, dakle,profesionalno, jer nema dak ni .jedinogdetalja, koji bih menjao u svom odnosuprerna profesiji...

Za kra.j, dozvolite mi da kaZem,da sam svih ovih tri i po decenije unovinarstvu nasto.jao da budem profesi-onaLac. To, ipak, ne znadi da sant uvek utome uspcvao. odrrosno da sam bczgleian,ali sam to spoznavao naknadno, daklenisam to irnio - namerno.

Boris Darmsnoai€O ntladi nsJzi ne z aui sni mag ctzrn

,,Juuentas" - Padgonca

.:,*,S:.s.it:.1i#s:g

Lmfurryn-s#*ri

,,Niti kolektiuizam, niti sebiinja-iruo; niti egulirarizant. niti nej, dnah,tsr ;

n i ri c[o2 i.tot n o zb ri nj a uu nje. n ttt m i n i t t t u I n a

ulada.Cloba I i za c ija jc p ro n t en i I a 4n "t,'e

nj n

nacionalnosti, uladauine i suuereniteta.Cidens istiie da sctda postoji nooiindioidualizam koji ntje nuina sebitLtn,ali koji poJ?azuJe da druifuena soliclarnostne moie biti dugoraina druituenct orijen-tacija. iak se i ruzlikouanje leuice i desnicepromenilo. Leuica se brinc o socialnoJpraudi i lednakosti, ali postole prablemikao ito su globaino 4agreuanje, buduinostEuropske unije . ... o kojima nije zahualttomisliti u termininta leuice i desnice. Nekizadaci, nastaulja Cidens, mogu da se obaue

sanlo uZ pomoC ulade, poput adbrane ilizakonodaustua, iak i kadct polititaripostajtt sue matie LLtic(ljni, a politiikegrulre sue delotuornije. "

Ur-rr-ruffffff, kako bi bilo kada bi i*; -^_*::l;^t: l^ r: l^ t...enemO ,,treCirn,rrrl rdzrlllJrJdrr ud il ud Nljli nekim drugim putem. No. stran.puticaje naia sudba, do daljnjegl

napomena: Dudan Kosanoviideloui pod ncLuoclnicima stt

preuzeti i7 texta DrcLgana Bisenikr,objauljenog u Naioj barb[ 05.10.199c9.

FSSTSJX RH NNTRHEX FHTUU?Meitu mlsdim & perspehtianimb e o gradshim intelehtuslchns u

poslednje aremejen aj ahtu alnrt e r asloj ao anj e n a

lib er sle i s o cij aldem ohr ate.Oaaj shromsn prilog bi trebolo

d.a u,,lj ute r aspraa e " do da j o Jbibers u oidu dileme: da tije

,no gu€ hompromisni,, treiiput"?

Posie kraha sovjetske verzijepojma "levica" malo je bilo verovatno dane nrnhrrdene isloinnetrrnncke naeiie iza-

brati socijaldemokratsku opciju. Zele6nr^mchc itn itn hr)p iitn nnlnrrniip

reformatorske vlade su otvorile vrataneoliberalizmu. Jadanje trZiita i slobod-ne knnkrrrenciie uirienn ic kqn icdinispas. Zapadni levidarski intelektualcipodeli su da panide:

,, Radihalni lib e raliz am, g ou o rilo s e,

samo ie daje uniitauati druifua u kojimaje druifuena solidarnost uet razbijena, ct

promouisan noui obrazac beskrupuloqnogsebitnlaka, pljaikaia i preuaranta, jeclnomrD;;1 t i^,ioLn t---,;.;;."L'4'L1Lrt)r

Istovremeno, na Zapadu je postaoprimetan otklon tradicionalne zapadno-evropske levice u desno (izuzev, naravno,Skandinavaca!). eak ni dinjenica da su"crveni ' zavladali u i ri na.f aie zemljetr,,r^^6 i NI^*-)L- E.^^-,,.1,- p-i,^-i;-rr\r rrlatr\4, I lalrLuJNd, D)ttdltt.)d)nikog ne uzbudu.le ni u sedistu Reprrbli-k:nskc nartiie SAII Ierke hnie hcsknm-nlomisnih i ndlrrinih rrrrcrcnia \zr'""'"""srudentskih dana znaju pod stare danesesrrim de izhlcdc I hile tn eruenq nq ieL

I zelena boja), tako da se danas niko ne biSokirao kada bi Joika FiSer narediobombardovanje Beograda. Najizraienijenromene srr sc desile medu britanskimlaburistima koji su dobili atribut "new".Mnogi poznati sociolozi smatraju Klin-tona veiim levidarem od Tonija Blera.DanaSnje laburiste podriava.lu i najbo---,:i: D-:r^-^: ,^-::^..-: su na izborimaSALrJr Ul rLarrLll LUr lltrvLtnoraleni i rr neintmpniiim Lrrrrinrrimo

LOnOOna.

Za rodonad.elnika ovakvih kre'tanja se smatra Entoni Gidens, direktorLondon School of Economics (kojumnnoi smalreirr ze nqinrpctilniirr iLnlrr

na svetu). LSE je nekada bila rasadniklidera liberalnih uverenja a sada , eto,postade dovek glavni ideolog "ljutihneprijatelja". Cidens, u svojoj knjizi"Tredi nrrt" ahrezleie reienie knic le hiti^,''^r-'primenliivo i za Zapad i za Istok:

mart 1S99 \Irrnopoll-i-t qD

E*WWffiWI" B*fiRSB Wv Wffi k*HBG* 3*$ k*ffi kHffiWi"Ne damo SFRJ!!!"... Dolismo. "Ne damo Krajinu!!!""..Dcili smo. "Ne damo SrpshuBosnu!!!"... Dali smo. "Nedsmo Preolohu! ! ! "... "Nedamo Kosoao ! ! ! "... (dopi{itesami)

T\" \(' ti, ,qr.inO n(' r'azumCnlo. nlsam

I lza3ovurnk or 'e ovn trebalo 've "dati . vec

l-llororint o od.ustrt bilo kakvc .;nntcai,c,

shuatu4ia realnosh i odnoscL snaaa u sr'etu,Sto.je webilo praieno nevidenom nacional*ovinistidkomhisterijom, koja je nanela toliko zla i nesreie svima.Veliki Slepi Voda doveo je svoju zemlju Stradiju nanajniie grane u istoriji. I tu nrje kra;.., Ostanin-to t-z

Njega, ne menjajte kanallDa li ste sc ikad zapitali itaje 1o Srpstvo? U

vreme kada sam bio u nacionalnom, tomanti--ar:l om zarrosu. u gimnazij., tn ntc.jc piLan:e upitalan.roja profesorka sociologlje. Nisam znao ita da

^6!ev' ,rrm. PoenLirala jr ralo.jednostavno. Sta.jcSlp.nez Tnam ;la je plrvoslavlje, :vetosavlje,patriotizam - ali, to nrje to. Da ii je Srpstvosrednjouekouni n4iu za srednjovekovni termin -n rr.d pleme rlibratsrvo? Niko se inc pita ita to znaii- l' fn rvLrci i I'oga i, bnga za sadnaj... Razmislite otome, kada vam sledcii pr-Lt budu "puna usta"Srpslva. Da se ne zagrcnetel

r'n:ravicu'ada jedno jednostavno,praktidno i suitinsko-iivotno pitanje, i sebi i

dlugirrra. Ovo prLanjc najvrle vaii za naigrlatSe u

br-rsanju u prsa trpa: "Ne damo... nile mda - triputratovala...", tj. za salonske i ulidne nacional-iovirristidl<e nerazumnike. Pitanje glasi: "Da li br nadelu pokazao snagu svojih uverenja i da li bi poginuoza njihi". Najdeiii odgovorje NEI

Onda, brate, iuti i ne busaj se u prsa naprazno. Ne m;sturbiraj naglasl Budi realanl Jer,

najlalGe.je biti pa.s koji laje, a ne qeda. Takav pas ne. nosi nrkakru odgovornosl. Obiinu je vczan lancenr.i<ori mu.luii kao opravdanje za nenrogucnoslujedanja. Ili misli daje larmom laveZa sve postigao, a

da.je r"rjedan;e vei ozbiljna stvar.

To vaZi i za nesreine roditelje i rodbinu.Oni. takud, uiivaju u lalovaniu iz foteljr isprcd TVekrana. I(omfor, nema Sta. Uz omiljene grickalice ion-riljeni alkohoi, nevidena zabaval Medutim, kadase njihovisrnor,r, braca, unuci, muZern ili rodaci naduu iivotn*rahroj opasnosti, onda kreie potpunodruga "pesma'. Onda bi rat trebalo da "obavljaju"

ncki cirrgi .inor,'r, braca. muzera idrugi "oblici

mu5kog roda. Samo ne njihovi!IGkvo licemerje, dvojni moral, ,jednom

redju, kakvo laZno busanje u svoja prsa. Eh, kada bimoglr dr 5s busaju u 5voia prsa. a da ro ne iza)boli.Na;boljc bi bilo da mogr-r da se busaju u tuda prsa.Ilallinsku busaniel Bu:anjt na dugnre. :amo, cto, joinr.1e izmiSljenol

I(olika samo panika vlada oko odlaska naslulenie voinog roka. "Samo ne na Kosovol Nekamoj sin sluii u'Beogradul". Sta bi sa onim "Ne damoI(osovol"? Ko ima dobre veze, narar,no da i ne dospeu situaclju da obude uniformu. "Zar moj sin dapogine za Kosovo?", pitaju se majke i odern. Pa svakoje nediji sin, dak i Veliki Slepi Voda, bez obzira Stojeveliki i slepl

Da li bi Velki Sin poginuo za Kosovo? Da libi Velika Rascvetana Mi(a) Ma;ka bila bolnidarka,poput Kosovke Devojke? MoZda u wojim iirskimrzietrma u Dnewrku. A Velika Koiava K6erka? Ovaposlednja nr,1e u stanju ni da plaia komunalneh"o5kove, sh"r4r-r i zakup za svoju tzv. diskoteku u Bitefteah"u.

Ne, Veiika Porodica nema razloga da sebavi

ovim temama, kada ima dovolno budala da to radeza njih. Kakav raj u zemlji Stradli. Radoje

Domanorni bi mogao da napiSe nove verzije svojihdela, sada sa stvarnim, a ne izmi5lenim likorama.

I'rema uvaZenom kolegi sa Medicinskogfakulteta, prr:f. dr Jovanu Mariiu, psihijatru, nainarod krasi neverovatan spoj karakternih osobina,,,' norqrJ,, qln ce rn mn). in"' :i -r ;p/lF ' -. 'ii\& ubrdeq. za rrulu I'aL'JL'

nara\ino. U knjizi "Kalvi smo mi Srbi" moZete naiiviSe o naiem mentalitetu, rli moZda i u iduiimbroievima MonopolLista. Ovde iu. zhog prostora.samo pomenuti najvaZnije crhce.

P.rzitivne osobine. koje na. krasc. 'u:

pe1!:i duhor,nost (interes za ljude, dr-rSu, umetnost r.Tie

1.o^ aA mate-iialra ,rrhrn: zalim: entollvno<r,scianja na uspomene, skromnost, dobronamcmosti postenj(. gostopnmstvo. smisao za uiivanje i

prijatelsh'o, domiSljatost i snalailjivost),Sve ovo.je narar'no u velikoj opasnosti da se

rzgubi u naletu materijalnog potroSadkog talasa, takoda bi nas cilj trebalo biLi nalazenje ravnoteZe sa

samim sobom i drugima uz oiuvanje sopstvenihwednosti, ko;e bi trebalo da budu naiekomparatir'ne prednosti u svetskoi utakmici, koja jeneminor.'na. Nasi 5lrLldntaci u inoslransrw. spon.knjiZevnost i filmovi su odlidni primeri uspeha u tojutakmici, i na;bolja moguo ,.iipJomruia.

Negativna strana izgieda ovako:wrdoglavost i inat lira.ionalnost do krain'ih granica.naroiito prema jadim od sebe, itoje samo dokaz da

smo mali i foustrirani narod; odsustvo pragma-tidnosti r racionalnog u razmiSlanju i odludivanju),narcizam ttraqicno preceniivanie svoie veli.ine.me&ic imnli rrcrq clpnilr nererJnn<ti eqnrrrniiaegGfiip), mazohDam (trpljenje patnje i bola - izgleda- bez granic;r. uiivanje u palnji: ,-c)nja. melanholga:pasti u sevdah u kafani - ruku oklavljenih ili ne -

madi osetiti slast bola; gusiarenje je tipidan primer u

kome melanholiju i uiivanje u patnjr brzo smenjujeekstaza radosti u bolu, koja inrcira energuu otpora) ,

bahatost (odsustvo tolerancije i poitovanja potrebadrugih, strah od druga,'r.1ih egzistencya - npr. mrinjaprema strancima, intelektualcima, uspehu uop3te,dnroni vc- miirerirr \'rlrrrri. nar,nkama, homuse-ksualcima i manjinama svih boja; shvatanje wogmi5ljenja kao najboljeg i jedinog isprar,nog - npr.koliko Srba, toliko partija; nepo5tovanje dogovora,Javanie lainih obecanial, nesloga (uslcd medusobnezavrsti, bolesnih sujeta, inata, bahatosti...; zavistpolide iz oseianja inferiornosti, t1. nedoslatka

samorealizacije lidnosti, i zbog nezadovollstvaostvarenjem sopstvenog Zivota i silomaitva; kod nas

su politiiki protivnici u'edno t nepnjatelji: onrl' i

vapaj: Samo Sioga Srbina Spasava, ali i pretnja: ne daj

Bole da se Srbi sloZe, na lalost - realnija je pretnla).Posebna karakteristika, kako pi5e Marii,.je

Ba.ikanski primitivizam, koji vaZi za sve narode na

brdovitom llalkanu, ne samo za Srbe. Pod tir-n

po'mom sc podrazunteva "od:rtslvn suplilnu.ll.ncdovoljna rlii'1 11i12n9r1, nedovol'na L'n )oc:ut rh Jn:l

razudcnost, nedovoljna opita obrazovanost, nec|rstatak cir,'ilizovanog kulturnog ponaSanja... .

Pnmrtivno surovo pona.ianje ispoljilo se u

ovom poslednjem ratr-r narodito u vidlt ciestrr,rl<crie i

uniitavanja protivnika i njegovih kuia i spomenika.Balkansko primitivno ponaianje ogicda se i u

pona!anju u inostranstr,u kao i u velikim grado'"'ir-na,

tj. urbanrm uslovima. ilolazi do zraZaja ponalanjepod parolom: ovde me niko ne zna, mogll da radir-t.t

Sta hoiu.Podetna faza.je snebivanie, oprez, dak i

snishodlivo pona.(anj e ( " t'-isaln .ia odavle " ), ali, r'r1o

brzo, l<reie pnmitivno, bczobrazno, dodljaiko"ponaianje (sa aspekta higiiene, oplteg bon-tona,

prihvaicnog morala i pravila ponaianja, itd.).ProfesorMadivol da kaZe: "Stldirao,je u Beograclr.i,

proiao.je Beograd, ali Beograd nije proSao kloznjega. Pod pretpostavkom, nara\,'r1o, da.je tseogr-acl

pnnier kulturnog ambijenta... "

Eto, tako bi, u kratkim crtama, izgleclao

mentalitet srpskog nebeskog naroda, na kar-rdr-r kocl

doktora Mariia.Verujem jo5 uvek u ovai narod, da fe ir.latr

snage da se uzdigne iz vzskolike krize, inade .je osr-rclio

sam sebe na propast. Nisu na sceni ni 12,". "zattrr'

masona, Amenke, Vatikana, Zapacia protiv Pravc>

slavlja", da ne zabolavim i "2a."'en-r gay lobiia"lParanoja.je sr'uda oko nasl Free Sour mincll

U pitanjuje najveia opasnost: zavera protivsebe samih i kolektivno sleprio, hranjeno l{adioTclcvizrjom Srl.i'e i politiil'im k^n, cptima iz pro.l' 1

veka. Dok to svima ne postanejasno, clo tada ie sc

nastar,'rti propadanje u ponor Nebeskog Naroda NjNa Nebu Ni Na Zemlji.

vlqilanMiliceuii

@MonopolList mart 1999

?ts,8,

t

VFI€TN€FLCIV"Potpi>ivaniem za mir i

suspendovanjem sankcija krajem1995.godine ispunjeni su prvi, najvaZniji ilealni uslovi da se STANDARD POVECA,I]A SE iZBEGLICE VR,ATE KUdAMA, DASE KRIMINAL SAVLADA, DA ZEMLJAIZADE IZ IZOLACIJE, DA GREJANJEBUDE BOLJE, DA SE STARI PUTEVIPOPIT.AVE I NAPRAVE NOVI. 1995.-ojgodini treba priznati tekovine koje su unjoj ostvarene: uspostavljanje mira i

suspendovanje sankcrja."

dnevnik Mire Markovri1. januar 1996.

"Vojislav Seieij traZi da se zabrani radjedne leve partije. To.je istorijski ved

videna r obrazloiena pojava - FASISTI.prof aiisti, ekstremna i nacionalistidkadesnrca doZivljavaju sve levidare kaoveliku opasnost za sebe. I naravno, upravu su. Zato se ne treba i5duclavatitakvim zahtevima u vezi sa levicom.Problem je u tome 5to je jedna takvapartija, odnosno partija faiistidkeori.icntacije, uopile regist rovana u ovojzem lj i. .. "

dnevnik Mire Markovii16. maj 1994.

'...ali SeSclj ne pripada srpskomnarodu duhovno. On ne razume srpskinaroJ. on ne zna niila o naSim gradovimai selrma, o naSim praznicima, o naiimrekama, O KOSIDBi U JULU, o FE,ST-u za

vreme zimskog raspusta, ne zna kakoizglcda pazarni dan u Cuprgi i dodek Novegodine u Beogradu. On je stranac. Aliprimitivan i agresivan."

dnevnik Mire Markovii16. maj 1994.

"Miio3evii se nikako ne smepotcenjivati. On je veoma obrazovandovek. Veoma inteligentan dovek i veoma

l,''.iricki Lalentovan dovek. I rakavje utisaknd mene o:tavio inikad ga nisampotccnjivao. ni danas ga ne potcenjujcm.

Vojislav 5eieljma) 1994.

"l zaista, se rskreno pitam zaltoje deoitanrpe lako horski idenrifikovao njegakao Svercera zaposlenog u politici. Ja lidnosurnnjam da je on (vercer. Sumnjam iz'edro,rrvrnp r::logr Eto znam dacrnogorski narod, poznal po svompoilenju i borbi proriv svkog zla. pa i

kriminala, ne br dopustio da mu se danasna delu nalazi nepoiten i nemoralandovek. U ono vreme dolaska na vlast, Milon,,Lrnn'ii in hin c;mhnl ze-- progreslvnog l

pravog. Mora da je takav i danas. Da nije,znajuii crnogorski narod, sa tolikorazvrjenim oseianjem za pravdu, on ne bihi^ nc;Plir nieon',p

',lcdc "

dnevnik Mire Markovii5. oktobar 1995.

Posredstvom kontraobaveitajneagenture iz @arkova, doili smo u posed

neprevedenog hipertajnog dokumentaCentralne obaveitajne agencije jednedalekoisLodne zemlje a koji je u vezi sa

dokumentom koji je Vlada narodnogjedinstva RS obnarodovalPosredstvomkontraobave5tajne agenture tz Zarkova,do5l i smo u posed neprevedenoghipertajnog dokumenta Centralneobave5tajne agencrje jedne dalekoistodnezemlje a koji je u vezi sa dokumentom kojije Vlada narodnog jedinstva RS

obnarodovala pre dva meseca(o

Spijunskim aktivnostima srpskihstudenata). Naime, Centralna obaveitajnaagencrja inkrimisane zemlje je odluiila da

pomogne u borbi protiv Spijuna CIA,domaiih izdajnika i ono malo badibozuka3;to je ostaio od "srpske pete ko)one .

Sroga je odludeno da se za medijskupropagandu, montirana sudenja,batinanja, crtanja stripova i ostale vidovekontraustavne i kontraobavedtajneaktivnosti dodeli jednokratna i

bespovratna pozajmica od 250 milionatl5$. Pored dlreKtnrn lnvesllct.Ja olccomoguiena organizaciona, kadrovska i

svaka druga vrsta pomoii. U dokumentuse navodi i moguinost organizovanjakurseva u inkrimrsanoj zemlji, na kojimabi samo najvede patriote bile obudavane

za borbu proiiv nlaienika i izdajnikametodama na kojima bi im pozavideo r

sam Roj Kon. PredioZene su i metodespeci.ialnog psiholo6kog rata. uz kojc ide

preporuka da se primenjuju samo u

najveJoj nu2di jer imaju jak utrcaj i nancicrcL. nc.i;P ldrr<liinn-...-..- se smanJu.le

ekonomska aktivnost, raste kursnemadke marke, krSenje Ustava, pojava

terorizma, moguie korupcionaike afere,

nedosrarak lekova, penzija, plara, decrjih

dodataka, otimanje stranih firmi i sl.) te

sroga mogu izazvati veie Stete nego sto bihila nnnrrrrnirctnr ifcre d..-.- -.a su splJunl I

izdajnici ostavljeni da vrdljaju na miru.)pak na kraju teksta se spominje

moguinost da su patriote napravile faul ida su zapravo studenti kvalitetnijencrrinrp

^l ^..rhnr'lnih 7h^o lnor ncPoIllv'tUuPlLll'vulttll

treba Zuriti sa ocenom koje je Spiiun a ko

nUe i ditavu stvar treba ostavitinezavisnom sudstvu da razreir. Za lovreme, predlaZe Centralna obaveStajna

agencija te zemlje, patriote treba da

ostave ditavo druStvo na miru, daprestanu da kontroliSu sve aspekte Zivota,da akrivnosti drZavnih organa svedu

samo na sprovodenje ustavnih izakonskih odredbi, a da se ekonomija,k rlt rr.: srrdstvo. snorl i noini Tivotprepuste sopstvenim tokovima. U to imeilveli drugovi-Zivela kontrarevolucija.

tr anslate d trom H irag an aTimes

specislthanhs to Tihi, Srhi iMihi

21,: Ii., ,t {ra l(Ltj f tl;fi ?(. &&ll!, I,+J PffiO tE+ UrhE hl ,rr fl l, a6 )1

Btjfl*t,k" ,EDE, ffi:(4tffiljtUthi, Uld!r) bi ; i 'u5 ra

5< t(flt.xt)D(i at|l(t(, HtlEi.r*ur' t.tLhv:: L^ttufi 0 l1r

i 4tJ* t..,ti" toffi Bl., BtrSliltf;Tbt'- v t,!ifif.rHil,,kj i'

)aLt ti tl ntrut

{a'6dA, l*, trtEOHffi rt r ttli D' 5 i t,; ti[' l]t)N'

i i * t*fltcOlie ffi i I t ilffi 1'6"l,r,i( F :./:JL r:

[t+E l.b1]D\d'l.NHKOi6Bil{;td: lcO{d)Ft t tI E! ll rir

Ehn6lJ8. ii *(StlFrIPnld;[(brtlil btL Ilt' Ir; fi trl'tlt)) o{

6tEf \t? " i/rol#fi.;irmd)r 4fiEHiHtiH*

[1]^. ))i J'v ) 7kb$ti"ttclJttC, D'l. ] (.L fl ,l nC tLtlt

tftbiRb' :lir\,t l9ltBz*C.",H*fl lcHffi l;i A',

t)tb. t: tltf tl**tr1rdD\rttEt\e3'l

ir\ i lf Lt r" t?!L

fi #0)t'dfi t)' b 7 4 4' l' o) ilrl6^trft' b [rltt)ijL I i' .: 1)1,]

NHKtL,, C4*;60lffi #Bmt {,(.'4;"EOl1}6'I S '' l)Lt

O{t"fi Ut\*tl; UrL)t4Afr -Ctuli : kli. 66t LarL if : lril< t tf r)ll'

B, frt{. F;E#IHOEFb'DliliEd6. tLr:(rr' frr'i' l)t1

fEH7,r ^-

l.+*l t'$lEil,(. /4^* l'oEf!. i ti ti

fiT Ettr9 ii(Lt:k, tIltldlED'6 sftAh\ ?iL\ti i 6li lrl i( al't fr'( a

f*S;Etd D4<H^6t rt, EHffiHt9l;r a) | )

1{lJA tt\) i tl** :li ( Btjt*,hf; tfi'ltrttli,A,(l: ili,Llf, L t( l ' 'irrJlt ]ttf a

d" B4^tdHigFtc, *lf; l$.ntfl6.th\niHir.aa t L titHr {ur63 n. i[1*.

7+n- FsD b, 7a=1 t7v 4 )ftliaixfr:'.--'**#-* - -r --,-.,2r+'irrL.l r.r6ls,firir- r-r 1r t,"iEffiUldf\ -:-

\t1 0l ! t)

1-, Tl& n,( )trifff {,)r < 6^l8fit)vr.frDit,\t,rr9&" *fi. gXtl*, i''i#t, '*nvz' tm

ill' i ! !f

r\(l*r\tJrdr)rffi fi b'6 D *q" r4 ( tlilhnr uL: Ut :itl! a I

*tt4y,'why?' ltEtTitIf$lFlltrSn6b'brd" 'why?" r&l'vt;. is*o**lteiqa

I l]n'!f, t tr) ]^' f i<li!

ObrEAX{tr9 " ttr, tHUOX{ttIltEH:_: :;7,- ( =

) le ) *< t \ t t &irfl4gglpfi*5fttEr\tutu. fitjzld. E+i5t [€i6luB:(

t\ !{b t r\, r'

6*l tEbfllcD, I$Ettrru ttt),Hr*ttEdiLt ,! I L/l tf L

*Ir*xfluxg. ltrrdt]radl lJ l'gtffiDalif : rf b I ('

T$" Tb. HiET IEifrl,H:r'6SJ tEbnrb,ut A

TNrh^tt ilar\l TKh6Lai" 'i uf /ltulfr' 1)i4 lr

*li, EAOEitlti.t ^- Ft UtatWE.tDa

d:H's-fi ffiaAridl'ffr,,tq!r( li<fLl ,,1 l: BL J' i. i -li6" iEirEtXIiSH :(l,tb EfiOXlf, t.H(' fit

;ilf,l,^ flr: r !ft til

fftaurtt*e*9" {ff{Effib'is)tury. trh'5:7.' rir-f-v:vuiAtrleg. iti*. a

Xir:'Hgg*u, fwhy-becausej ol,g4fi Xt

mart 199S Monopollist @

Dark City

reZija: Alex Proyas

scenario: Alex Proyas, Lem Dobbs, David S.

Goyeruloge: Rufus Sewell, Kiefer Sutherland,William Hurt, Jennifer Connelly

U gradu u kojem stalno vlada noi,John Murdoch se jedno jutro budi u dudnojhotelskoj sobi i otkriva daje izgubio pamienje,ali i da je glavni osumnjideni za seriju,brutalnih, bizarnih ubistava. Pokusavajuii da

prikupi pardi6e sopstvenog Zivota, otkriva da

gradom vlada rajna nrganizacija vanze-

maljaca, The Strangers, koji imaju sposobnostmenjanja ljudske memorije.

Reliser Alex Proyas (Vrana), inade

rodeni Egipianin, svojim novim filmomuspeva da izbegne zamku u koju desto upadajuHohvudski sci-fi filmovi, a to je suludokoriSienje specijalnih efekata. Ovo nikako ne

znaii da njih ima malo, naprotiv, aliiskori3ieni su u pravoj meri i na pravi nadin.

Frlm je scenaristidki bogat, iako ne vrca bad od

inteligencije, vizuelno sjajno izgleda, a

njegova gotska atmosfera se moZe porediti sa

onom u Blade Runner-u. Sve u svemu Grad

tame zavreduje normalnu cenujedne bioskop-ske karte. Na Zalost daje se u Tuckwood'u.

DOBrO JE rGRu (98)

USA, 135 minHe Got Game

reZija: Spike Lee

scenario: Spike Lee

uloge: Denzel Washington, Milla Jovovich,Ray Allen, John Turturro

Denzel Washingot igra zatvorenika,osudenog za ubistvo Zene, koji je pudten iz

zatvora na sedam dana, da bi ubedio sina,

super-perspektivnog ko5arkaia, da pristupiamilicnnm rrnirrcrzitctil iednns qrrverneraD"-- ""'"'\aravnn orrverner hi -auzvrat uticao na

skraiivanje zatvorske kazne, medutim sin ne

ieli da pomogne ocu, jer ga okrivljuje za

majdinu smrt.Ovo je snaZan i kompleksan film

vodeieg crnog reZisera {Do The Right Thing,Mo'Better BIues), koji uspeva da uskladin^r^;iin,, r]"4tr'r c! nriinm n nrili<eimr

kojima su izloiene buduie NBA zvezde. Ni uovom filmu Spike Lee nUe izbegaokomentarisanje poloiaja crnaca. ups Afriikih-Amerikanaca, u ameridkom dru5vu, istini za

volju sve je to udinio malo suptilnije. Naime,treneri, politidari i uopSte svi oni koji su

zainteresovani iskljudivo za eksploatisanjemladog ko5arkaia su, naravno, belci (takvog

trenera glumi i John Turlurro u jednoj od

svojih briljantnih epizodnih uloga). Na

vizuelnom pianu, dini se daje Lee sve dalje od

inspirativnih re5enja koja su krasila njegove

prva ostvarenja, a problem duZine filma, kojiga prati tokom ditave karijere je i ovdeprrsutan.

sRBiA (e8)

USA, 134 minHappiness

reZija: Todd Solondzscenario: Todd Solondzuloge: Jane Adams, Ben Cazzara. Lara FlynnBoyle

Ova videslojna, sjajna prida podinje

serijom komidnih skica izlivota tri sestre, da

bi se zavrdro kao mizantropska, crnohumornakritika licemernog, ameridkog druitva.Najstarija sestra je predstavnica gornjegsrednjeg staleZa, koja ditav Zivot provodi u

kuii, zadovoljna sigurno5iu koju jqjobezbeduje mul, ugledni psiholog, ali i

pedofil ??? Srednja seslra je samosvesna.

uspe5na spisateljica, koja ne moZe da odvojin^"prctp ndnncp dipt-<etr nd nnrodiinihyu4 L , Jr\r

odnosa. I konaino. najmlada sestra jeemotivno krhko, nesigurno biie, koja sanja

uspe5nu muzidku karijeru, ali zavr5ava u

rukama ruskog emigranta.

I u svom treiem filmu Solondz(Welcome to the Dollhouse) nastavlja sa

brutal nim razotkrivanjcm ameritl'e porod ice.

Nadin na koji on obraduje oselliivu lcmupedofilije, uz pomo( Soka i elemenata crnekomedrje, je na granici moralnosti (fiim dugonije mogao da nade disfributera u Americi), I

na taj nadin dovodi gledaoce do emottvnekatarze u briljantnoj ikontraverznoj scenlrkojoj otac priznaje svom maloletnom sinu da

.je pedofil. 'Sreia' ;e uz 'Vatromet' TakeSi

Kitana, jedan od najboljih filmova sa

ovogodiSnjeg FEST-a, a na proSlogodi5njemkanskom festivalu je dobio r-ragradu kritike(FIPRESCI). Ovaj film se .jednostavno moravideti, dak i po cenu odlaska TUCKWOOI)

VH* LARS VON TRIER(Evropa, KrozTalase) .je podeo

snlmanje novogfilma DANCER INTHE DARK. Redje omjuziklu u kojemole.,ne nlnop iorrirr

BJORK (koja radi imuziku), Jean-MarcBarr (Velikoplavetnilo, Evropa),

Stellan Skarsgars,Catherine Deneuve.

* Prodlog mesecaje u Francuskoj izaiao dugoodekovani film o avanturama ludog, galskog

dvojca. Red je, naravno, o filmu ASTERIX I

OBELIX PROTIV CEZARA. Glavne uloge

tumade Gerard Depardieu (pogodite koga),

Christian Clavier i Roberto Benigni(Monstrum, Zivot je lep), film je reZirao

CIaude Zidi. Ovo je najskuplji francuski filmove godine, budZet mu je bio 48,3 milionadolara, a prve reakcije kritike i gledalaca su

sve samo ne pozitivne.

* Uprkos sedam nominacija za ovogodiSnjegOskara trosatna saga iz Drugog svetskogrataTerrence Malick-a (prvi fiim posle 20-godiSnje pauze), THE THIN RED LINE, sa Sean

Pennom i Woody Harrelsonom, je doliveopotpuni krah na ameriikim blaga.inama.Veiiko je pitanje da li ie uop5te uspeti da

isplati budZet od 55 miliona dolara.

Kanadskr reZiser DAVID

CRONENBERG (Muva, Goli rudak, Sudar) ieprcdsedavati ovogodiSnjim kanskim iirijem.Njegov novi film eXistenZ je na upravozavr\enom festivalu u Berlinu dobio nagradu

Srebrni medved za rel\ju.

NICHOLAS CAGE igra glavnu uloguu novom filmu Joela Schumahera (Kirjent,Betmen i Robin, Vreme za ubistvo) 8MM . Red

je o mradnom trileru dija se radnja odigravasvetu pornografije.

ITs

GRADTAME {98]USA, 100 min.

@Monopoll-ist mart 1g9S

ehsDr-eslon zorn no fl Ln'luyr l<sprr.ionizam kao umjctniaki pravac jel-( nasta. pu.'ctkom dvadesetog vr;eka uIJNjemaikoj. Prvo sc;avio u slikarstvu. dabi se potom proSirio i na ostale umjetnosti. Nafrlrrrrr sr;avlja poslije I sv.jetskog rala. To vri-jeme od 1919. do 1924, predstavlia period u'Lome

'e n.ajtr2e o,.qjecaju posijedice izgublje-nog rata. Ceste pobune, voina intervencria iogiomna rntlacr.;a su bile vilo podslicajne zaradan.le na;bogatijeg razdobJja njemaikogf.lma. Paradoksalno je da je takvo stanje uzcmlii novolino uLicalo na i-r'o- niemril< ih;, ., r , 1" ": ,''""' '!'':'-'''."'fllmova zOOg apsurdno nlsKog parlteta nle-nrack., markc. Takvo haoriinn irn nie nmn-g- cI Iu J

( n.glo povecr n.ie pr"iir"a ti i.- ir "z o. "snimlieno rekordnih 545 filmoval. Naiiadiu, o J ir kr,, n o-d i s L r i b u t c rsko- o ri kaz i vi"e k it,KOnCern Dila je ufA (unrverSum film AKIren-gesellschaft) koja ;e osnovana 1917. napodsticai viade. Godine 1923. ief produkcijefosla.le Erih Pomer koji, koristeii povoljdufinansijsku situaciju, producira filmove sa izu--e nin ' mie'ri, l< in i knttgriil6lnim usole-honr: Umurna {mrl {1o211. Nibelunzi 1to12--'4). Mctropolrs (1o26, sva tri jr relirau I'ricLang), Posljednji dov.1ek (1924, FridrihMun-iau). Codine 1924. nakon djelimidnogsredivanja prilika u zemlji, holivudske kom-prni. c sr, preuzrle bioskope i preplavi)e zcmljurer:. k

jtr rilrrnvima Niemaika vlada uvodikvota-sistem prema kolem.je za svaki uvczeniii'r t"eh,1n.1 6;''edrn domaci. Ameritkapr'( JLr7e,'a srr parirala snimanjem takozvanih\np :.1osp1-fi'6nvr -eoisrrovanih kao nje-madke

-produkcle. UFA Je zapaia u finansijske

n"rciLnre nr ie mnrrlc dr nnzqimir rrilinnqdolara ud Parrmaunla iMCM-a. Poito 'uuslovi bili vrlo nepovoljni , Ui-A te 1927.gorovo hankrorirala'. Koncern Hugcnbcrg jep'cuzeo UFA i koristio jc kao.ledno od najjaiihp|opaeandnih srrdstava u nacist iikojN jemadkoj.

Oo!te karakteri5l jle eksn"e.;oni.ra- :;" : "'. "" '""{':i'" ":i -Kao Dravca su DrlKazlvanle unurrasn[n, DSlno-loikih sranja duSe kroz icmeljne oileraje 5u-bavi, mr2nje i tjeskobe. Scenografija u ekspre-sionistidkim filmovima koia podsieia nakubizam (rzdulent, diljasti i"trouglaiti pred-meLil Dredstavlia dekrjr za teinnitvene'igre

'n i, r i-' i tr,

"ii'irJ' i' *ia u i

".. %' "i'"pi

r.""j.svrjeta potcrtanoje koridienjem neo5tre slike ,

neprrrodnom perspektivom i neobidnimuglovima snimanja. Mnogi smatraju da jeduhovni otac ekspresionizma Karl Majer kojite zaicdno sa Han:om Janovicem napisaoicenaiio za prvi ekspresionisfiiki film Kabinetdokrora Kaligarija (re)ija Robert Vine, 1o20).Sam te napisao broina scenariia i utemeiiivaiic kamernos isranbs filma, ioi iednos"zna-.lcajnog pravca u nlemacKoJ KlnemalograrlJl.Njegovi najznadajnli scenariji su Cenuina(Robert Vine. tq20). Posljednji iovjek (1024),Tartit (1o25) i Zora (1o27, sva tri je reliraoFridrih Vilhelm Murnau). Najznadajnijireditelii su Robert Vine sa filmovima Kabinetdoktoia Kaligarrja ( 19 1 9), Raskoljnikov ( 192 3)po Zlodinu i kazni Dostojevskog, Orlakoveruke (i025). zalim Fri(' Lang sa ostvarenjimaUmorna smrt (1c)21). Doktor Mabuze, kockar11q22) i Metropoli: {1q261, naiskupliimfrlmom koji je pioizvela UFA, sa budietbmveiim od 5 000 000 maraka, sa 37 (r33 glumcai sratisia i sa stotinjak struinjaka za trikove i

makete (tai film ie znatno uticao na ,,lstre-bljivada'' iiidlila "stot"; i Fridrih vilhelmMurnau iiji je najznadajniji ekspresionisridkiIilm Nosferatu. sim[onija uiasa(1o22, remakeNosferatu, fantonr noii re)irao je VernerI Iercog 1478).

Na sudbinu njcmaikog filma, togvremena 0rtno su utrcalr IrnansllsKa Knza Krozkotu ie prolazila UFA i doiazak nacista navlist."Mnogi aulori, su..napusti.li Njemaiku i

napravilr usplesne Karllere u lnostranslvu :

Lang i Murnau u Holivudu, Majer u VelikojBritanrji, Vine u Francuskoj. Iakoje ekspre.ionizam kao pravac kratko lraiao, nteqov uticatnarocllo.Jc vrcllrv u amencKom crnom rlmu(fiim noir) koji nasraje ietrdesetih godina i cijisu zadernici uoravo reditelii niemackoe i

"^.,. ., ., YaustnlsKog ponleKla lfrrc Lang, brlr vaJl0er.orn Prpmind)er) inrnte)c ce dn rlenriniihdana.

I/rrta,n;| a, sa,rzre(erf,l(era-(e urnetra-(ostiBez dega se moZe? /Potraga Kt noaimidentitetom

Ll n'rorr-r l<ida, neinventivnosti i

dosadc. prona,i interesantan frlnr, fred5lavu.izloZbu danas nije lak posao. Narodito ako neln-m. llcno 51" Lra2imo. Savrem.nric formrLLmetnosti, ako uopSte postoje u nas,rezcrvisanc su za mali krug po'vt'crnih. Jokostali smrtnici, ako nisu ekstra aZurni,nemaju Sansu ni da duju Sta se deiava. Ovakvapostarrka stvari apsolutno vali za savremeniteatar, bilo da se radi o glumadkim ili igradkimdogadan jima. Ako izostavimo klasidnopozorisle i klasiian balcr, ko.1i se joi; dr7e naLlimavim lsraraikim?) nogama, iz ovakvepriie. nrrr iku zna da alrernativa posLoji. niriihoga intere.Lle, vec se primt njujt dnbra stara"Koga (dega) nema, bez njega se moZe".Postavlja se logidno pitanje da I se moZe bezjedne od najbitnUih kulturnih tekovinadvaL.leserog veka 5avlcmrnog teat ra i zairoh; ^- *^-.,^,1. ^.- -.+--L,U. ul. ll,UBdU Ua llalll lalltrUa.

Ne nalazeii u pozoriStu korelaciju sa)lvarno:cu. kojaj, tokom ovog veka ubrzanomenjala identrtet miadih, dok je samopozoriSte osta)o zarobljeno u utvrdenimiormama klasidnog teatra, ne nudeii nj izlazn. l'a arzu za narasle plohleme savremenogdruitva, nove generacije su se dobrim delomodr, klc pozoriita kao insrirucije srarog i

okr, nuir )u se :lvalanju novog senzibi)iLetakoli moze da korcspondrra sa polrebama

danainiice Iclovremenn svetske leaiarskcrendcneiic cicdinicvqnic Llqciinno nnznriita i

novog leatra, moderne igre i drugih vrzuelnihumelnosri. stvorile su [orme koje su tajzzl,Lttk nn;plp da iqnnni-"^:"

^. -1." ',;,1yu!LI uu .JPu'.JrvdJu.

tearra. pored zadalka da zabavi. koji je postaoglavna premisa danainjice, bavi se ii5lra2ivanjem ioveka i njcgovih produkata u

okru)cnju savremenih dost ignucaLehnokratskog drLrirva. moderne p'ihologlc.fizike. tako da mo)e da pru2i gledaocumnor rln n(1 nrnn r lr )en ic q^nqt \/pnnu

identiteta i mesta u takvom druStvu.Ove teatarske forme nose nekoliko

nnzitrn lf'z'iki ipctrr tFrtrr nntretr ioreiLiLeal.arl. a moida najobuhvatniji inajviieokrenut buduinosti jeste izraz "totalni teatar"- sinteza glume. igre, performansa i upotrebamuzike, svetia, rekvizita i instalacija, videoprojekcija kao sastavnog i slivenog delajednepozoriSne predstave. Tako je stvorenonoznriite iiii ie se nrocvrt imesto u iivotuno:edirca iasniie v'det:verovatno tek u<lndedem milpniinmrr l\lq nriem nadrniirrovakve pozori5ne forme videne su iskljudivona Bitefu i u skromnijim razmerama uBioskopu Rex, a male sale pune mladih govoreda ovakav teatar moie imati svoju buduinostkod nas.

Savrenreni prisrup roralnog tealradoveku - u svetlu tehnoloike revolucije,tnrcrnerr rqzrrniq lrinin;,eni-rinco " ^r,,,1" ;

otudenosti nezapamienih razmera - prulanam moguinost za revoiuciju u sasvimsuprotnom pravcu. Vraiajuii se kroz totalniteatar nesvesnom, ritualnom ritmu otkucaja

srca, usmenoj rradiciii priianja o vojevanju i

junacrma. milo)oikoj igri zvuka, slik, r

pokreta, dobijamo moguinost da prozrvin-rosvo.le fruslracije, svoje radosti, pa i da se od\rcr nrqmpiemo k.n. rrntclnosl , da hicmniqcniip !!olpdcli rcelnn<t I Innr rehr rrzli)it

'humetnidkih formi na razlidite nadine u teatruomogufava svakome da otkrrje nrkisvcrj 1<ana1

percepcije slojevile mrele poruka. stanJa i

emocrja koju ovakav lealar moze da pru2i.Kako to funkcioniSe na ovim

prostorima? Na ovo pitanje, naZalost, moZe se

odgovoritr sa par negativnih opaski. Problenr,naravno, nije u nedostatku ideja, taienta ili.".]" \l^nrn.i,, rnnn imcmn ,, ;?.h;lijj,aud.

'\dP,uuv, ruSa 'zuu"lu.Prnhlcm re rr ancintcrcqnvenncli nnih Lnii

'""' "Yl'vode igru novca imedijskih promocila da

pronadu nadin da se i takva vrsta umetnosti, a

na neki nadin i zabave, proturi (a toje upravoprava kvalifikacija za nadin na koji se to kodnas radi) u javnost kao moguii nadrn da s.

vreme provede prijatno ili kvalitetno.Da li je takva slika odraz naSeg stava

prema umetnosti? Nadam se da nije. Zarnuddinitc vi sami ne\to za sebe, odvojrrcponekad malo vremena i novca i, umesto da ihn-n1 "rdire ne ins iednn'- u nizu filmsl'ihmonstruma ili krvoZednih trilera u bioskopuili na loiim video kopijama (a, ruku na srce, zanovac koji potro5ite na par filmova iz vrdeokluhr mnletc de nncetitc npkn nnznriin'predstavu), dajte drugadijoj kulturi i sebi joSjednu Sansu.

Sanja Torou

mart 1S99 Monopollist @

'Fftf trulhisoutthere, ail ni(ako

f nep"k,.;; -k;;- i;=;;;,;;sineatska katastrofa od ideje, na momenteve oma logidki problematidne (ditaj: drZi vodudok gledaoci odul), prcko scenarija u kome ieleldrna vrednosr lepora Sahare- 1ah. kakvastraSna potreba da odem tamo i povudem seod sveta, zauvek u sartreovu/svoju fiiozofskupustinjul) i uirgo intacta distoia Antarktika,savr5ena nad savrienim nebom, do glume(Mulder bled, Scully dosta bolja!), niivnihzavrinih kadrova, kao t ddjf uu dijaloga,doduSe autoreferencijalnih, ali prekomerni6, irekao brh - nepotrebnih. The truth is outthere, but also are lies! A iedna od nrih ie irai film koji nrje niSra drugo do komerirla-lizaclje i popularizacle koncepra DOSIJ EA ]avaskoliku publiku globalnog sela ipretpo-stavljam da ti je sintagm a poznala, zbog tvogseminarskog rada!), koja nuZno mora da se.eljaii na nekolrko naiina

. Laserima. upadljive crvene boje,koJrma Sara po plarnu rdeziluzionizuje VRfilma, 5to je bilo beskrajno iriturajuie na mo-mente, no jasno je govorilo kako uglavnomnrladi ljudi doZivljavaju X-FILE: kao entertain-tnent, ito je beskrajno slatko na izvestannatin, ,jer zaito bioskop ne bi bio mestozezanJa, opuStanja, pa - u ovom vremenul * Ime.to praZnlenja negativne energije. Mal.ol.rko 1o oo'adjivalo nekim dangrizavimdedama a la Muppet Show koji pretenduju naLrdubllivanje u metakontekst serijala!

.. Beskrajnom budnodiu, guranjem,stampedom, uglavnom srednjodkolske popu-lacr;e, sa dodacima neke vedernje osnorrne, ipotom grickanjem, Zvakanjem "zanimacrja,zanimacijal", i glasnim kometarrsanjima,izarazito antiduhovitim, izrazito deitrm,izrazito glasnin'rl

Komentarima po zavrSetku filma _''BaS je bilo super zezanjel", "Cool, cooll',, "Esine ba53e dobro bilo, a?", efc. Komentar - bezkomentara.

Mulder naravno nepopravltivo neori-vla,'an, ru)nr;i no ikad do sada.'Sra bi' sapres)atkim izgovaranjem "lake Ocoboji" -neZno, meko i vlaZnol - sam Bog zna i svi sveti.Ako i oni. Dakle, definitvno razlog No. 1 zapropuStanje "filma"I

The truth is out there, air nrje ni uklubu X,.drugoj nepoznatoj te vederi, koja serspostavila veiim X-fileom od X-fileal Nasamom ulasku u klub , posle sat r kusursmrzavan;_a i traZenja mesta za izlazak (ruta:Hard Rock Caffe, Zu-Zus, Omen, Irish pub,Fili) - sreiemo mog poznanika Saju,)edamnaestodiSniaka, pesnika, koji je napisaopreko 350. pesama ja Sest meseci. wojojopsesivnoj ljubavi. Dve ideje mi padaiu nipamel . voleo bih sresii tu'ljubav", ler bi biloi^zrazito zantmljivo videti doveka kojim je onfasciniran, ofc. patolo5ki, i vredi li uopdte tapoezrja neSto (to je oko 3 pesme dnevno!), jer

ako je tako, ondaje "to" nedto zaista fenome-nalno, mada sumnjam. No, iako nesklonempiriji, daleko sam nesklonrji onom Stoamerikanci predivno zovu jutnping\o,conclu,rior?.r, te mudro odludih da ne rzrazim dudjenjetako obimnom produkcrjom, i zamolih ga dami poialje za Zbornrk nekoliko uzoraka. Btw,mislim da je veoma sladak, ali meni ideolo5kineinteresentan, Sto zbog njegovih godina, dtoztlog gay-marnstreamizacije... te odludih da uzpitanje obezbedjenju "Da li je i pipkanjeukljuieno u cenu?' Iodgovor ji naravno bioNEIJ prepusrim Vladi da mi plari uJaz. a svojupaZaju_fokusiram na atmosferu, Ijude, WC(hehehhe, Salim se!) i dank, na komebeskrajno gnjavim konobaricu za da5u vode,ne bih li postigao homeostazu H2O molekuiau svom organlzmu, razigranim u primenic,ampovske telesne osnove za djuiku uzdomaii dance PINK production. I naravno,odmah. sreiem moju dragu prijateljicuMarcellu (originalno ime Markol), jednu odretkih autentidnih campovskih persona, i CDROM svakojakih informacija dija je jedinavrednost uglavnom da, kao Sto-Hegei"kaZe,mogu postati predmetom znanja, a da samep.o sebi ba5 nidemu ne sluZe, te uz puno "mila,slatka, draga..." saop5tavam joj moje otkriie -daje Richard Chamberlain, inife giy, otkrio uposlednjoj epizodi zaSto se serija uopdte zovePTICE UMIRU PEVAJUCI: naime, red je oparalrazi dela Wildeove bajke (Wilde je"ofc.Bio gayl) SLAVUJ I RUZA, i kako moja-majkane moZe da. prihavti da je to u suStini jednagay serija, kao ni Richarda, u koga je kaomladaluda bila zaljubljena, da bi se io odrZalodo danas kada je sraralo3{udja. Mene moieda prihvati, ali njenog idola ne moZel SiclKasnrje, uz puno zagrljaja, dodira i poljubaca,veoma erotizovanih, ali ne erotskih, mada mise.- moram ti priznatil - digao (izvini navulgarnosti, no jednom anarho-komunisti nijezamentt, zar ne?), parodira| smo niz sedeiihpersona: Luna, Maja Nikolii, Leontina, Cher i

.!uqk, uz posiednjeg igrajuii se koride . ja sanllro b_lk, a on toreador. tj., kako pesma kaZe. dabi bilo autentidno - Pedro. Milin je za sve tovreme uredno pleo dZemper! DO yOU BELIVEIN LIFE AFTER LOVE? bila je hit vederi,puStena ukupno 6 [i slovima dest) puta. Madaja verujem u livor posle ljubavi, a)i jos viie uljubav posle ljubavi, mislim da nrje porrebnotoliko da se zapitam ba5 u X-u,"no DJ nijemislio tako, i verovatno nedavno ostavljen odsvog bf-a morao se iskaliti nad u svetu db sadanevidjenim i nidim izazvanim posetiocimalBut nevermindl Podnesoh ti i ja to stoidki, alinapravih r pauzu na kojoj se desilo sledeie:

1.) Vlada je odludio da ode sa Bran-kom.(u narodu poznatijom pod imenomBrankiza) u njegov stan da tamo "samopridaju", pri tome pravdajuii se meni da seipak dvrsto drZi nekih samoproklamovanihprincipa - emocrje pa sex, npr. i da stoga neide na pipku-itipku, vei na dapraz-dlvan.Hmmm, videiemo na kakvom ie divanu onzavriti - my lucky guess je na onom uspavaioj sobi - i za 5ta ie se to dvrsto drZati, alimi nikako nije.jasno za5to on ima potrebu da

se meni pravda, ako je bad toliko nevin? Ne,on je naravno kriv zato Sto nas ostavlja sakojimaje izaiao zaradjednog doveka koji nijevredan .pomena, ito sebe obmanjuje trinspi-rentom"jer znam da tu ima nedeg j.nl s.*r,, -kao da ne mogu da pridaju nigde do,Brankizinoj loi,nicil Molda su tu podzemnazra(enja u stanju poni5tavanja, moZda sukosmidke vibracije posebno podedene, ali ipakmislim da je red o nedemu drugom - sex poursex, protiv dega ja naravno nemam ntstalprotiv. Ali Vlada ima (problem),.1er ga on i inra(sex). No ne shvata to .jo5 uvek. Zato samodluiio da situaciju dovedem do apsurda,katalizujuii outcome cele pride. Ljudi morajuda iskuse ne5to na svo;o.j koZi, da bi naudili. i'oje najbolja vrsta udenja, r tome me je i X,izmedju ostalih i ostalog, nar-rdio.

2.) SaSa nalazi one-night-stand satipom sa kojim ja ne bih ni onc-second-srandna istoj planeti. Ne zna da prida, delu;cfotpuno kao Stancovani prodr_rkt srpsko-bosanske varrjante leather&rubber. giya i

apsolutno ne igra ni uz ita. Aii, to je njegovizbor. MIad, Sta ieS, naudiie ion. ValldaSomeday maybe babe... No mnogi nikad nenaude. Povrinost je najveii greh - sadashvatam Wildeove redi: ona je tri.jna, svi ostaligrehovi su trenutni!

3.) Sreiem Dejana, totalno stondira-nog, koji muva nekog tipa koji mu izmide r_r

poslednjem trenutku. On kaZe da je to "zato5to.je seljak". Ja mislim da.je ipak stvar ukusa.I ne samo ukusa, vei dobrog ukusa. Nefizidkog nikako, vei jednog opiteg, kojiukljudujc i Iidnost, koju je Dejan doveo doispraznosti, popunjavane drogom, alkohojomi sve loSijim tekstovima (kako pisanim, tako igovornrml). Umesto snagom. Snagon-r clareSava svoje probieme, a ne da ih odiaZe.NaZalost, oni su sad tolika gomila, da.1esuoienje sa time vei ogromna hrabrost. KojuDejan nema. Ali ima extazy. Ve5tadki trip kaozamenu za stvarne strahove. Njegovi demonisu od zemlje, njegovi andjeli duvarr odheroina.

4.) B. naravno u svom macho-guardu,D. M. malo senzibiiniji. Naglasak na malo.

5.J Kaia, travestita, sve lepia. Zaraliku od ostalih, koje su toliko prenaglaiencrZenstvene, da uopdte to nisu. postaju groteske,i karikature Zenskoti. Kaia.je dista elegancrja,neZnost i dobar duh.

6.) Milana i mene niko ne muva. Neznam da li smo sreini, ili nesreini zbog toga.Nikada neiemo nr saznati..

U 4 t 25 napu5tam klub, bez velikepompe, ialjem poljupce - suve, svakakol -prijateljima koji ostaju i odlazim Zurno naZeleni venac sa Vlajkom koga zezam danjegovu muikost ugroiava dinjenica da nijeniSta upecao, gde se smrzavam dekajuii prvrjutanji koji kasni tadno poJa sata. Butalso arelies,,, "Mislim na tebe sad, ti.iina steZe me...,'i sve je dobro, dobro. Sreian sam u svomsediitu aurobusa. zabijen uz ispisani zio.oLluaen u perjanu sivu jaknu (odli.namimikrija sa ulicom, busom i neboml), rukuuveudenih u rukave, i toplo mije... Toplo. youare the truth.

DuianMa$houi6(gej alettuista)

@Monopoll-. rst mart 1999

'emtlaje holeuka *"'*)?r7;

u koreuci? SA }PtH CffiZar iete ceo suoj liuot proi

li ste nekada posmatrali lett(-l pt ica, pogotovo galeba iliQ'roae? ciuJpri.e su u stanju

da se bez ikakvih pokreta krila veomadr-rgo odrZavaju u vazduhu. Jedre. Ovajprizor je od davnina golicao maStu

na.'1veiih umova dovedanstva. Rezultatsvega je vazduhoplovno jedriliiarstvo -ono iLo ptice postiZu zabvalju.luiiinstinktu, doveku je uspelo da savladarazLlmom.

lako nema sopswene pogonske

snage, jedrilica moZe da postigne za laikeiznenadjujuce rezultate koji desto moguda se mere sa rezultatima koje postiZeneki a,, ion. lzvrien je vei prelel od preko1.000 km, posrignuta visina od preko14.000m, a odavno je zabelelen i rekordtra.;anja leta jedrilicom od 56 dasova.

Naravno, sve ovo je moguie postiii samouz odgovarajuie meteo-uslove, odgovara-juiu opremu i ljude spremne za ovakveletove. Meteorolo5ki uslovi moraju da se

deka;r,r, oprema mora da se nabavi, a

^il^+ --^-.,;. ----i^*Pr rur r raur

Sama ledriiidarska obuka sastojiqp nd tcorcts[<nu inrekriinnq de]: Prvi

deo obuhvata udenje osnovnih pojmovarz aerodinantike. meleorologije. naviga-cije. poznavanja konst rukcija, praviJaletenja i vazduhoplovnih propisa. Pra-

ktidni deo obuke obavlja se na sportskomaelodromu. Letovi se jzvode na jedrilici-dvosedu, sa nastavnikom. U ovim letili'carna postoje duple komande. tako da 1e.ecrerrni]< tnl<nm cc]nq lelr tr moqt tdnnsii

da ispravi greike udenika i pokaZe muItalio treba komandovatipri poletanju, uneto-tnnrcz\ zenkrelrr sletrnitt Vec nri"' r"or im letovima, kada se oseiate l<ao ptiiko.ii prvi put nesigttrtro izle(e \z gnezda,poiin.;e da se 3avlja ljubav prenra nebe-

skom prostranstr,'u, Zelja da ga upozna'jete, savladavate... A onda sve videnapredujete u uveZbavanju zaokreta,savladavate odr2avanje pravca, brzinaleta podinje sve manje da vam varira, vi5e

ne pravite one uZasne gre5ke pri sletanjukoje su vas toliiko dugo pratile... I ondase dogodi TO. Nastavnik mirno izadie izzadnje kabine i zadovoljno kaZe: "ldejsam". Nema redi kojima se moZe opisatito uzbudjenje, radost i ponos. Napokonsaml Napokon se sve nalazi samo u

tvojim rukama, napokon nema Njega da

govori 5ta je ispravno, napokon...Fantazija...l!! Mnogi zapevaJu u svomprvom samostalnom letu. Seiam se, jasam se smejala. Clasno, radosno,zadovoljno... onako "od srca".

Nakon zavr5ene osnovnejedrilidarske obuke, plavi nebeski okeanbudi ambicije za dalje usavr5avanje, tj.jedrenje pomoiu vazduinih strujanjakako bi se Sto duZe ostalo u vazduhu. Una5im uslovima se najvi5e koristi usponatermidka struja toplog vazduha. Onanastaje usled razliiite zagrejanostivazduha i moZe se zamisliti kao termidkistub. Na vrhu ovakvog stuba najde5ie se

nalazi oblak kumulus koji u velikoj meriolak5ava njegovo pronalaZenje. Ali to jeopet ona prida sa podetka o Ietu galebai rode. Jedrilica udje u stub i da binajbolje iskoristila uspono strujanje,i.",.li cp Ac oq eantrire il<rrii tt niemtt

Kada ga maksimalno iskoristi, pronalazinaredni stub, pa zatim naredni... Su5tinaje, dakle, u "preskakanju" iz (ili sa) stubau stub. I tako sve dok vas ne izda znanje,iskustvo ili vas ne prevari naka zalutalaptica.

A onda, sutradan, sve ispodetka.Ponovo krodivdi na aerodrom ostavljate

sve za sobom i ulazite u neverovatan svet

igre. Pijete jutarnju kafu sa ljudima kojevolite, razumete, sa ljudima koji mogu da

shvate vas, sa kojima molete i Zelite da

podelite svaki komadii neba. Ondanastavnik raspodeljuje "radne zadatke",pripremaju se sredstva, vr5i zemaljskapriprema leta... da biste ubrzo ponovo

stavili padobran na leda, seli u jedrilicu,podesili komande, dobro se vezali i prekoradio-veze rekli: "spreman sam".

Samo, postoji u svemu joi neSto.

Istina na koju jedan nastavnik i dovek

kog neobidno poStujem, stalno podseia.Nebo nema miljenike.

INSTRUMENTI

7) VISINOMER - radi po princiPubaromelra, q. pokazuje visinu na

osno\,'u promene vazd. pritiska sa

promenom visine2) BRZINOMER pokazuje brzinukretanjajedrilice u odnosu na vazduh3) ctsovNtx4) PTLOTSK\ KOMPAS

5) VARIOMETAR - pokazu3e penjanle

ili propadanj e j edrilice6) VESTA1KT HORTZONT

7) KONTROLNIK LETA - sluZi za let u

oblaku; pokazuje kojom brzinomjedrilica skreie u zaokretu

OSNOVNE KOMANDE

1) PILOTSKA PALICA otklonom u

lev'r,r ili desnu stranu reguliSemo nagib,

a pomeranjem napred ili nazadkomandujemo "po dubini", odn.poveiavamo ili smanjujemo brzinu leta

2) KOMANDE - sluZe za skretanje3) KOMANDA ZAKRILACA - koristi se

pri letenju malim brzinama4) VAZDUSNE K}1NICE - sluie za

sman;enje brzine u letu i gubitak visineprilikom proraduna za sletanje5) KOMANDA UVLA1ENJA TO1KA -stajni trap se uvlaii zbog smanSenla

o{pora vazduha i poboljian;a letnihosobina6) KoiNICA TO1KA - mehanidkoknienie tnika nri sletanlu-' ^" x'^ ' -'' ' :" " i,4 - sluzi za1) ruLlLA Ut KALIvAroslobadjanje uZeta na odredjenoj visinr(otkadivanje od aviona).

Sonja Domazet

Monopoll-ist @marl rgs9

Faraonje pfianica. -Psii6 se fiubi saHrastims. - Mina Njet.

1-1 rvi, uslovno redeno, gra[iti su se

Hpqjuuitiveoma davno, joi u prvobirnojI. ljudsko3 za jednici. CrteZi na zidovimapeiina se mogu nazvati grafitima, iakonemajr-r velike slidnosti sa onim Sto se danaspiie po zidovima. prvi grafit zabeleZen uistori.ji je verovatno delo nekogrevoltrrano5l egipatskog pisara koji je nazrdu piramide napisao "Faraon je pijanica',(nrje r-itvrdeno da li je zbog toga proveo 10dana u zatvoru). Kako .je tada iamo 3%s.tanovniStva bilo pismeno, Sto znadi da .jedotidni grafitar pripadao dru5tveno.j eiiti, apoznato.je i da su postojale odredene vrstealkohola, moguie je da je grafit bio istinit.

I(asnije, sa razvitkom ljudskogdruitva, grafiti se.javljaju sve desie i deSie,odnosno njihova pojava u razliditimsredinama .je vezana za opismenjavanjeniZeg srednjeg sloja, koji je na taj nadinkomur-ricirao sa vi5im staleZima. Takomunikacija se odvijala na granicamagetorziranih grupa i bilaje ponekad ijedinivid kontakta izmedu zajednica. Doekspanzije grafita u svetu dolazi pred kraj-19. veka, a nedugo zatim oni se .javljaju il<od nas.. Dugo sr_r u pitanju bile najobidnijeparoie, koje sLl za lemu imale trenutnupolitidl(u situaciju ["padii se Ijubi saIlrvatima" i sl.). posebno su lnteresantnloni

_ kole su ispisali Crvenoarme.jci po

rulasku u Beograd 1944, kada su nazgradama osiguranim od mina pisali MinaNjet. Neki se.joi uvek mogu videti u bliziniKosandiievog venca. Ipak, revolucija jerzvlSena tek posle drr_rgog svetskog rata, )avreme hrpi-ere i borbe protiv rata uVr.;etnamu, kada je iauto-lak postaodostupniji iirokim narodnim masama izamenio kredr_r i r-rgalj. Od tada pa do danasgrafite moZete videti bukvalno bilo gde, alise zid zadriao i dalje kao glavna podloga zaizraiavanje nedije kreativnosti, Zelja, idejaili poruka.

E, sad, ako ste pomislili da je temaovog teksta istorija grafita, prevarili ste se.Ono o demu .ja iehm da vam pridam jestejedan relativno novi vid grafita. Da bi stelakle razumeli, u pitanju su oni ,,ludi',

grafiti, kod kojih ponekad ne moZete ni darazumete "Sta je pisac hteo da kaZe,,. Oni suse pojavili, kao i sve ostalo, prvo u Americi,u siromainim crnadkim predgradima, azatim i u Evropi. Trenutno na.jzanimljivijistrl crtanja imaju Francuzi, koji je

Beo

karakteristidan po mnogim odtrimuglovima. Kod nas su se pojavili u jesen'96.zaslugom ljudi iz beogradske .Lp grupeFool Moon. Inade, momci koji rade ovegrafite prave razliku izmedu onih koje pi5u(njih nazivaju ragovima) i onih koje irraju iKoJl zahtevaJu mnogo viSe vremena, mesta,auto-laka i vedtine, pa se desto rade utimovima od po dva doveka. Mnogi od njihove grafite shvataju kao .jedan vidizraiavanja hip-hopa, gde su ostali vidovirep, DJ i MC (ma Sta to znadilo). postoje ioni grafitari koji sludaju hard-core, ali seoni (bar u Jugi) nalaze u manjini. I jedni idrugi su uglavnom samouki, iako posto.jeodredeni dasopisi koji se bave tomtematikom, naravno u inostransftu.

- Pre nego Sto se krene sa crtanjemgrafita mora se nabaviti dovoljno spreji. zajedan lepo uraden grafit otprilikestandardne velidine i sa veiim brojem bojapotrebno je oko 40 DM. pored laka, uosnovnu opremu ulazi rukavica na kojoj suprsti izlepljeni selotejpom i koja sluZi zabrisanje bo.je koja se sliva. Ako koristitesrebrnu boju morate nabaviti i maramu ilimini gas-masku, da bi se za5titili od njenihotrovnih isparenja.

Prvo Sto morate nactati je outline,odnosno spoljna kontura koja sedesto radikontrastnom bojom u odnosu na osnovnu.Nakon toga sledi popunjavanje koje uprvom prelaZenju ne mora biti idealno.Kada zid upije boju, grafit se prelazi i drugiput i tada dobija svoj konadni oblik. e,estose uz poruku ili potpis nalazi i slika kojamoZe biti i pravo remekdelo.

Najveii broj ovih grafita se nalazina Novom Beogradu, jer se pokazalo da suogromne fasade solitera idealno mesto gde

Ig.r.t:.ostaviti svoj trag. Grafitarski timKoJl mrJe pomogao u realizaciji ovog tekstasadinjavaju Stefan i Zoran (SiZ), a ,-,jihorr.grafite moZete videti u tunelu ispod

Brankovog mosta sa beogradske strane.Veliki broj izuzelno uspelih grafita i daljerade Fool Moon, samo sada sa drugadijimpotpisima, zatim dedko koji se potpisujekao Cobe, a od core orijentisanih g.riit"iou poslednje vreme sll posebno aktirrnegrupe Unison i All of us.

Ovi grafiti ponekad imaju isoci.jalnu tematiku i predstavlja.jr_r joS.jedanvid borbe protiv bolesnog sistemavrednosti u kome Zivimo. Ali, najdedie.je upitanju dobro zezanje i tako bi trebalo i daostane. Zaisla je super oseiaj kada r_r sredcrtanja pored vas kolima stane "orgarlbezbednosti", ne provali da na zidu piieSLOM SISTEMA, otera vas tamo gde seljudi na Balkanu redovno Salju i ode daije.Da li vam neSto Iidi na onog lisara.podetka?

Dragan Maraaii

Grafiti meseca

Kolumbo, j.... te radoznalog.Najlepia devojka na sr.'etu Zivi u (r3. bloku,a najruZnija u Americi.Nema para, nema 'leba, paiie valjda neStos neba.NATO - Radost Evrope.IIi bombardujre. ili da kreiimo.Hiroiima, Nagasaki, nemoj dalje, idi kakiDole NATO bombe.Prodajem ameridke zastave, 12,bx16m. tJsludajr-r bombardovanja stavljaju se nakrov.

@MoaopoJl-Jsl mart 19SS

MIRC - POGLED NA SVET,PREDNOSTI I MANE

Danas skoro da nema mladog covekakoii ne koristi neki od programa za chal.Mfadi ljudi su danas u2urbani inemaju

ze Arttotrilrt vl: ', ' -, -- - ,-b-:.,,,- " if u KOmunlKaCUeJ( dan od popularnurn programa za crlal .leMIRC,

mlRC ,nam pomaze da preskocimonrnoge prepreKe. Leo 5vct poslaJe glollalnosclo, jedna s.qba u

" kqioj mogu. da se

razmenju.iu misli i inlormacije sa Juznim isevernim polom, udaljenim zemljama..Mozese komunicirati sa svima, a mogu idarzaberem sa kim da pricam pomocu tzv.privatc-a. Mogu da vidim sliku osobe sakoiom nricam, i da na osnovu price sa 1omo.bbom odlucim da Ii zelim dal;e dakomuniciram sa njom.

Dok covek ne udjc u taj magicni svetnlRC-e -r .:pdA ic...ri^o skJp boia, slova i.....; '.., "- _ ! "D- J_,-.- :i.,.:raznih imena, poruka i brojeva. Ono ilo meneprivlaci ie neka zelja da btkrijem kakva jebsoba sa''druge strade veze... Koje ona? Ka(oizqledil KniJ<rr nienc n<nhino? io \o ,, ^"n,'":'** '"J'":nalveca car. lu lma cak r maio kocke,.ler ntsuretki slucaievi kad se muikarac predstavliakao devojka ili devoika kao mu3kirac, ali ioopeL moze biri jedna'od cari za nekoga...

Da li mlRC proSiruje vidike ili nasogranicava? Na ovo piranje se teSko moze datiLacan odgovor. Komunjcjramo sa celimcvrlom. prevazilazimo politicke, qeoqrafske,tr..,. , .'i" dr"o" .r".."t" Ali cr rli,'oI.r."."posloje i ncka oqranicenia. Komuniciramolakl. sa Ijudima isr ih s[.lonosri, dak]e saonima koji, kao i mi sede, za ekranom nadrugoj strani veze...Tako se udaljujemo odljudi lioli remaju afiniteta prema iR"C-u, kojebr moglr da sretnemo na drugom mestu.

Dakle prednost j mlRC-a, kao i svihdrugih vrsta chatova, ie u tome Sfo mozemobez papreno >kupih telclnnskih racuna {uh tail l l J Komuntctrall sa svetom. laKo se laKo

lozc naci najbolji drug ili drugarica. momakill OevoJKa, pa caK I posao.

ipak ima tu ijedna velika mana, 5to tichalovr izazivaju zavisnost kojaje mozda goraod zavrsnostl od droge.

Ja sam strastveni i iskusni mlRC-er ,jrdva eekam da sednem za kompiuter.prrkl;u. im se na lNTl:RNET i kreniin dapricam sa ljudima. Smatram da .1e zasavremenog coveka najnormalnr;e da usvaKom trenutKu moze da ostvarrkomunikaciju sa biio kojim krajem svera.

lpak ponekad u nekom kutku mo-je\vesll fomlsllm da 5c oval svel polaKol)1elvala u cctvrlastu kuriju i da neko. OnakoOrveiovski,. na taj nacin poku5ava da nasnacini ,svojim zavisnicima i da na taj nacinKOnIrOlrse ceo svet.

Boiho MilJuiNihola_Grbic, 8.1 1 ERGI

NAGRADNAANKETASudeii prema reakcijama mnogih naSih kolega, dini nam se da imate i vide

nego povoljno miSljerye od ML-u. Medutim, ono sto nam je oduvek falilo, a Sto jeneophodno u svakom poslu je bio tzv. feedback, tj. povratne informacije o tome Sta

naSi ditaoci misle o nama. Kako se ML deli besplatno, prodaja ne moZe bitipokazatelj uspeSnosti na5eg delanja. Zato smo se konadno setili da sprovedemojednu anketicu. Da bi ona Sto bolje uspela, obezbedili smo vam i "vredne" nagrade.

Svako ko odgovori na sva pitanja u upitniku konkuri5e za nagrade. StudentiEkonomskog fakulteta u Beogradu popunjene upitnike mogu predati u kancelarijiSUEF-a radnim danom od 12 do 14 dasova. Ostali - koverat i markicu u ruke. oaput pod noge do najb\i,egpostanskog sandudeta. Adresaje SUEF, za nagradnu igruMonopollista, Kamenidka 6, 11000 Beograd. Rok za slanje je 31. mart 1999.godine.

Nagrade:1. CD "Vreme", poklanja NIP "Vreme", Mi5arska 12,11000 Beograd,2. Pet kaseta poklanja ITMM, 11000 Beograd,3. CASIO budilnik (da ne zakasnite na predavanje ili ispit), poklanja dasovnidarskarqdnia "Fl C.reen" hcaor".{"Li "^;.* L-1. 1tuLw6r duJNr JdJattt, rrdtd I L,J|'-lLr DOKlanta:1. Bugirski iO po Zelji (u skladu sa integracionim inicijativama na Balkanu),2. Auto-kartu Evrope (valjda vam (nam) zatreba jednog dana),3. Pakovanje ital5anskih Spageta (osetite ukus i miris ltalije u ML-u),4. Dvobroj februar-mart 1999. uticajnog londonskog dasopisa "The Economist"(pogledajte kako ie uskoro izgledati ML),5. Konzervu hrane za pse 1,2 kg (da se bar naii ljubimci hrane kvalitetno),6. Korn fleks (pun vitamina, minerala, belandevina, masti biljnog porekla, bezholesterola; tako bar pi5e na pakovanju, a mi im verujemo na red),7. Pradak za pranje (dodekajmo disti bombardovanje),B. Bombonjeru "NO COMMENT" (odslikava na5u svakodnevnicu - sladak namZivot).Nagrade fe biti deljen po principu prvensl.va prolaza", tj. prvoizvrrieni biranagradu, a zalim ostali, sukcesivno.

Pitanja:

1. Kako bi ocenili informativnost Monopollista?a) veoma informativan b) informativan c) neinformativan

2. Kako bi ocenili objektivnostMonopollista?a) objektivan b) uglavnom objektivan c) uglavnom neobjektivandJ neobjektivan

3. Kako bi ocenili zanimliivostMonopollista?a) veoma zanimljiv b) zanimljiv c) dosadan i glup

zr. Kako bi ocenili tehnidki izgled Monopollista?a) odlidan h\,,.1^.1^h"" .r.-l^Lar dlJ^i cl nieienU,J vr rU uuual L/ uuuar q/ rur

5. Koje tekstove iz ovog broja bi izdvo[ili (navesti tri teksta)?

6. Koliko osoba prodita vad primerak Monopollista?a)1 b)2 c)3 d)4 e)5ivi5e

7. Po kojoj ceni bi kupili Monopollist?a) 2 dinara b) 5 dinara c) 10 i viSe dinarad) ne bih ga kupio

8. Koje dnevne novine ditate (zaokruZiti najvi5e 2)?a) Politika b) Vedernje novosti c) Blic d) Glas;avnostie) Dnevni telegraf f) Danas

C) h) ne ditam dnevnu Stampu9. Opi5ite Sta vam se svida u Monopollistu, Sta vam se ne svida i Sta bi nampredloZili?

10. Ime i prezimefakultet i grad u kome studiratebroj telefonaadresa

marl 199S llorropolLi:r @D

SPortrktr,'PenJOnJr;:ermin sportsko penjanie obuhvata viSe

I discipJina. Pre svega treba razlikovatiI takmicarsko penjanie na vcltaikoj steni

od svih ostaiih vidova penjanja. Ovo jasnoizdvoieno mesro, takmidarsko penjanje .ieza)luzeno dobilo zbog svoje sportske ruStine.Takmidenla sa sobom nose publiku, propo-zrcrle ali i ito je na.jvaznije planirani treningko. ornogrrcava slalno napredovanje. U ovak-vom pen;anju takmifarje Jiien porrcbe da znabilo Sta osrm osnovnrh stvari i time oslobodenod svih problema koje sa sobom nose drugividovi penjanja. Time mu je omoguieno da sennfnrnn rrsrcrlcrcdi nr crtrI ,.r .... -. ..- --..1o penJanJe.

Takmidenja se u sportskom penjanjuodrZavaju na ve5tackoj steni koja omogu6avancorh,,d:n I.pa:ao rrvreme Ioiih vremenskihuslova (zime) ali i jednake uslove za svetalmicare na takmidenju Sto je preduslov ferborbe.

S" druge sllane nalazi se prirodna.rene, rrzlilir nrrini ncniqniq Ppnirnie nrirn-

dne stene zahteva veliko znanje koje ukljudujennTnr\/,nrp nnrcmp i nriinc nienno Lnriire-

n1a alr imnoqe druge stvari koje omogu-.:rrrr i'r lrczhcrl nn npnienie /nriinnrcr,ir nrnnc-

lazenjc smera, boravak u prirodi, meleuro-1ogija...). Zbog toga penjanje tra2i i punoulaganja od penjaia. puno ui'enja o stvarimakoje nisr-r samo penjanje.

Sve je podelo takozvanim Rockrlrmhinonm il rr,lno<lerrnn ncnieninm Knri-steii klasidnLr alpinistidku opremu, uglavnomklinove razliditih tipova, karabinere, zaglavkei n:rrvn, ' ,ric ze nciorrrr.o.^.,..Je, penJacl su se usvo;im usponima ,,ogranidiliu na >slobodnopcn;anje.,. Slobodno penjanje.je vid penjanja ukone se -r n:nrednvenie u steni kolstiiskljudivo telo u direktnom kontaktu sa ste-nom. Dakle, nema kao kod alpinizmanplerecivania raznjh delova opreme radiodm^r'a ili napredovanja, ve( se sva oprcma upenjanju koristi samo za osrguranje penjada usluda;u pada.

Na prvi pogled ovakvo penjanje ogra-nidava moguinost uspona. Da to nrje takopokazuju ocens lspcnjane od strane penjaia.Do sportskog penjanja, 6 + je bila ocenakojom se opisivao uspon na >krajnjim grani-cama ljudskih moguinosti<. Danas sportskoren ar:e nniinie sa orenom 7 minus. Ocene sutsctr d'a se rrnn-ede teiine smeri i idu od t do11 a u sportskom penjanju se radunaju od 7-do najteZe danas ispenjane 11, pri demu jesvaka ocena podeljena na treiine (7-,7,7+, 8-

)

Eksplozrja sportskog penjanja u Evro-pi, tada5njem Sovjetskom Savezu i Americi usprezi sa razvojem nauke, tehnike i tehno-logije, dovodi do poboljdanja starih eiemenataopreme ali i do razvoja potpuno novih kao ito.u aktivni zaglavci - "frendovi" i specijalnepatike - >penjadice<, bez kojihje dak i danadnjialpinizam postao skoro nezamisliv.

Za prvobitni Rock climbing je bilokarakteristidno da mu je cilj ispenjavanjevelikih stena (duZine od 100 do 1000 metara)i razvoj tchnika samog penjanja. Iz njega serazvio takozvani Sport climbing - sportskopenjanje. Njegov cilj je ispenjavanje veomate5kih detalja u steni dija duZina ne prelazijednu duZinu uZela - 40,50 metara. Sastavni

deo penjanja uopite, a pogotovo ovakvognenienir ie i nad Ilnrrvn zhno 1^dr ip i

razvrjena savremena oprema sa osobinamazahvaljujuii kojima.je pad u penjanju potpunobezbedan.

Na prvi pogled nastankom sportskognpnirnie ini iednnm cp clninizrm c,,irrro if' !* u*ogranidava ali se zato samo penjanje iiri donezrmiclirrih orzntre I eoendrrni <',arcLi

penjadi tog vremena su bili pravi superljudi.Patrik ruii tada usta)jeno miiljenje medjusportistima, doktorima, trenerima da jenemoguie uraditi zgib na malom prstu jedneruke. Wolfgang Giilich ispenjava svoju duvenusmer >Action directe<. U Dolomitima penjeduveni Manolo, a Rey Jardine je ved desetakgodina pre toga ispenjao svog Phenixa - prvusvetsku 9+. Shvatajuii potencijal ovog sportapenjadi razvijaju takmidarsko penjanje. Iakosu takmidenja svakako veoma primamljiva zasve )jude, prirodna stena ostaje i dalie pravaJjubav svih penjada pa, i najboljih svetskihtakmidara.

Kao krajnji trend u penladkom mini-malizmu nastaje boldering - specifidan vidveZbanja snage i maStovitosti na kratkim (4-6metara) iveoma te\kim stenama. Popularnosthnlderinqr ie rrcome hrzo nrerrrziilr nieFi-vanla i danas se pored takmidenja u tezinskomi brzinskom penja nju odrlavaju takmiicnja i ubolderingu.

U SRJ se sporlsko penjanje bori zasvoie mestn nnd srrneer '-ada mu buduinosti nLje baS sve{la. Zaostatak za svetom.je ogro-man. Niko od naSih takmidara nikada nijeuiao u finale na Balkanskom kupu, a o udeiiuna takmidenjima za svetski kup ne smemo nida mislimo. Iako su uslovi za bavljenje ovimsportom u SRJ dosta lodi (nerazumevanje oko-line, pa dak i planinarskih organizacija, jemoZda najveii problem) penjadi Jugoslavijenekako uspevaju da odri.e kakav takavknntinrritct rql<miienic idq nenrnd,,i" i'godine u godinu.

Prvi klub za sportsko penjanje u SRJ -

Penjadki klub AS je osnovan 1993. godine.Danas u SRJ postoji nekoliko klubova koji se

bave penjanjem. a veiina radi u Beogradu. Svi

oni su se ogranidili na sportsko penjanje, doksamo Penjadki klub AS razvija sve disciplinepenjanja. elanstvo kluba dine studenti isrednjo5kolci. Klub opstaje zahvaljujuii entu-zljazmu i maitovitosti njegovih dlanova. Godi-inie sc ndr)i nrr L""<p.re zr nenicic i cnple-

ologe. Sredstva prikupljena na ovim kurse-rrimn cp rrlqin n L"nn',in,' nnreme IrL-n ic

oprema za penjanje dosta skupa i moZe se

kupiti samo u inostranstvu klub je tokomgodina svoga postojanja uspeo da obezbediprilidan fond najkvalitetnije opreme tako dapolaznici nemaju o demu da brinu. Ostajesamo da se vidimo na nekom od veZbali5ta naKo3utnjaku ili na nakoj steni u svetu.

Duian Brsnhouiizzdrauho@EUnet.yu

JUBILEJPred Vama je 10. jubilarni

broj MonopolLista. Bez lai,neskromnosti, za ovo kratko vreme,posl igli smo puno. Od jednogobidnog lista papira, ko;i Jepredstavljao pi)ot izdanje, srjgli smodo danainjeg izgleda, koji .je,priznajte, na zavidnom nivou. Beznovinarskog iskusfua, ali sa punoentuzijazma i volje. ManopnlLisr jepostao uvaZen i cenjen studentskidasopis. Rasli smo sa 4 , 6 , 10 , 20 , 24 ,

28, pa sve do dana5nje 32 strane.Svojim tekstovima kritikovali

smo sve dto nas je bolelo, od"sitnica", kakve sn izgled WC-a,ditaonica na fakuitetu, preko uslovastudiranja, pa sve do aktuelnihekonomskih tema, pitanja Kosova,Dedinja (Babinja) i ostalihparanormalnih stvari u ovojkarikaturi od drZave. Da smo uspeli,pokazuje dinjenica da smo citirani uvi5e dnevnih i nedeljnih listova. OdNaie borbe, preko Dqnasa, Vremena

{viSe puta), Glasa jaunosti, pa sve dokultnog splitskog Feral tribune.

Autori ovih redova sudoZiveli da vide da se MonopolListditao u 3h noiu u gradskomprevozu, zatim u studentskimrestoranrma, na r]rrrqimfel<rrllelimr rr drrrqim qrcdnrrime

("Te noii, svi su ditali Frenklinovenovine"):

Zel\mo da svojim tekstovimautidemo Sto viSe na sve one ljude i

noiave koie lltiinr na studentski)ivof De dnnrine<emn hniiinr""")""uslovima studiranja. da menjamo

,x.sve sro ne vala lzrvlo orug l lio]. oonadeg fakulteta, preko univerziteta,pa sve do nekih institucija u centruBeograda.

To su nam Ze)je, a san nam jeAq iprlnno rlqnc naL; n^"na1;ywzrrarrnovinar odgovarajuii na pitanje gdeje podeo karijeru, kaZe daje to bilo uMonopolListu. Dragi ditaode, moZdato bude5 baS ti. Dakle, poziv je i daljeotvoren. Ukoliko misliS da imaSnovinarsku klicu u sebi, javi se. Dodidq ctrrerrmn icfnriirr

redahcija

IN- Boro je unutra (preSao.je izauta)- Delegacija SUEF-a narazgovorima sa dekanom- Renoviran A.5- Monopollist sa veiim bro-jemstrana i tiraZom

OUT- Upravni odbor EF u Skadarliji- KIub koji ne radi Sest mesecj- Se5eljeve pretnje celom svetu

mart 1999@lltonopoll-'isJ

Mr Traryp

ll

Womdermaker YAPI?atX)

Vl'emeisliieo