IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, novembar 2010.

/ GODINA XIII - BROJ 71 / www.monopollist.org

Glavni i odGovorni urednik:Marija TiMoTićFakulTeT: Branka SenićekonoMiJa: Bojan ČaliJadruŠTvo: Tatjana JankovićMoZaik: Sonja JakovlJevićFoToGRAFiJa: Svetozar karadžin

diZaJn & PrePress: vladan Milosavljević, damjan dobrilatrid studio, Beogradwww.studiotrid.com

Članovi redakCiJe: Bojana džepina, vladimir Gojković, Branko kubat, davor Mihailović, Marija Starčević, Maja radak, nikola Škondrić, Pavle Mihajlović, uroš Živaljević, rastko radenković, Sonja Jakovljević, Marija Timotić, Tatjana raičević, Bojan Stanko-vić, Tatjana Janković, Branka Prišunjak, Branka Senić, anja Mirković, ivana Mandić, ana kondić, ivana vuković, Marija Perišić, Đoko Bodiroga, ana Marjanović, iva kolundžija, ivana Milošević, dušan Sekulić, dušan vojnović, Milanka vasilje-vić, Stefan Đerasimović, luka kovačević, ognjen obućina, Miodrag Milić, Milan Todorović

„MonopolList” časopis Studentske unije ekonomskog fakulteta

kamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comwww.monopollist.org

Glavni i odgovorni urednik: Marija TiMoTićTelefon: +381 (0)64 483 57 11timotic.marija@gmail.com

TekSTovi Su auTorSki, niSu CenZuriSani i ne PredSTavlJaJu ZvaniČan STav STudenTSke uniJe ekonoMSkoG FakulTeTa.

ZaHvalJuJeMo Se rukovodSTvu ekonoMSkoG FakulTeTa na PoMoći u realiZaCiJi ovoG BroJa

Uvodnikm

embe

r of:

Sadržaj

CiP - KATaloGiZaCiJa u PuBliKACiJinarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MonoPolliST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(kamenička 6): Studentska unijaekonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

iSSn 182-3450=MonoPolliSTCoBiSS.Sr-id 117255180

4. Centralizovan ili ne?!6. MBa6. FOrEX tržištE7. ekonoMska naUka i privredna kriza8.Uradi za seBe!10.rEklamijada 2010.11. SUEF iStraživanjE11. novi protesti12.jUnUS, SirOmašni bankar13. akadEmSkO čitanjE i piSanjE, intErvjU

14. inFlacija15.kpMG16. GaSiFikacija18. priča tElEkOm21. crvEnO carSki

23. OpEracija trijUmF, intErvjU25. prOtESti U FrancUSkOj27. SUdbina nOvinara28. SEćanjE na draGana Sakana29. štUlić U ilEGali30. naSiljE U SpOrtU

32. SlavSki Običaji34. kOčEnjE inOvacija36.UMetnost – Grafiti38. ZanimanjE – StUdEnt!

fakU

ltet

EkOn

Omija

drUš

tvO

Moza

ik

Glavna vest na fakultetu – MBA kurs! Kako se priprema broja vremenski nije poklopila sa događajem potpisivanja sporazuma između Ekonomskog fakulteta i Teksas univerziteta, o detaljima samog kursa saznaćete u sledećem broju.

Do izlaska istog, čekaju nas kolokvijumi, prezentacije, a ne tako daleko i januarski i februarski ispitni rok. Da, još jedna novost je ponovno uvođenje februarskog roka kao redovnog. Olakšica više za studente. Naše je još samo... da učimo.

A kako odoleti ovako lepom vremenu? Da li uopšte verujete ovim novembarskim danima? Čini se da lažiraju svojom vedrinom. Kao da slute nagle promene. Kao da nas vrebaju nepripremljene. Kako bilo, završnica nam predstoji. Udahnite duboko i privedite započeto kraju. Ne zanosite se sumiranjem zadnjih 12 meseci. To se nametne kao neki obrazac, pročitan savet u ženskim časopisima. Vi ste svoji, gledate napred... Istina, naučeni na greškama, ali sa vremenom nedovoljnim za prošla detaljisanja. Zato, želje u ruke, budućnost čeka na njih! Glavni i odgovorni urednik Marija Timotić

4

fakUltet

Beogradski univerzitet

Centralizovan ili ne?!

zakoni o univerzitetu i visokom obrazovanju donošeni posle 2000. godine bavili su se, bez većeg uspeha, i problemom

organizacije univerziteta. na nizu uglednih univerziteta u evropi, u po-gledu organizacije, pre svega po pi-tanju stepena njihove centralizacije, vlada potpuno šarenilo. ispostavlja se da je najbolje poštovati istorijske okolnosti nastanka jednog univerzi-teta. naime, ukoliko je neki univer-zitet, poput univerziteta u Beogradu, nastao unijom već postojećih među-sobno relativno nezavisnih visokih škola, onda se ta činjenica mora i danas respektovati i ne treba prete-rano «stezati, da ne pukne». ako je pak univerzitet osnivanjem nastao kao integrisani univerzitet, onda je neophodno takvu njegovu strukturu poštovati.

cEntraliZOvanO nijE Uvek i efikasnoSve više pravilnika koji se pojavljuju na sajtu univerziteta u Beogradu, svo-jim sadržajem svedoče o tome da je u toku proces centralizacije Bu. Cen-tralizovani sistem u ovakvom slučaju može efikasno funkcionisati samo ako je isti od samog početka tako uspostavljen, što jeste slučaj sa no-vosadskim, niškim i kragujevačkim univerzitetom, ali ne i sa Beograd-skim. Beogradski univerzitet pred-stavlja heterogenu uniju većeg broja

velikih fakulteta, koji često, i sami za sebe, zbog svoje veličine teško mogu da obezbede efikasno upravljanje. korisno bi bilo da svi oni koji vode Bu izvuku pouke i iz novije istorije Jugoslavije – jedne velike i heteroge-ne države koja se raspala upravo pod pritiscima koji su vodili centralizaciji. Sada se ti «razbijeni parčići» pono-vo sastavljaju, a šteta koju smo pre-trpeli je nenadoknadiva. valjalo bi o centralizaciji Bu konsultovati nekog profesora ekonomskog ili Fakulteta organizacionih nauka, pa bi odmah bilo jasno da proces centralizacije može dovesti čak i do uništenja sa-mog Bu. Jer, u svakom udžbeniku iz organizacije se može naći i tvrđenje da «centralizovano» ne znači uvek i «efikasno», a na primeru univerzi-teta u Beogradu centralizacija je kon-traindikovana.

o nemogućnosti funkcionisanja Bu kao centralizovanog mega-univerzi-teta rečito govore i neki pokušaji koji su u potpunosti blokirali rad fakulteta u pojedinim segmentima.

proBleMi U FUnkciOniSanjUna primer, u Pravnoj službi našeg fakulteta saznali smo da je tokom prethodne tri godine, od kako se primenjuje sada važeći Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti studena-ta Bu, vođeno ukupno 39 disciplin-

skih postupaka pred prvostepenom disciplinskom komisijom koja je u nadležnosti Fakulteta. o toga je u 36 slučajeva podnet prigovor drugoste-penoj disciplinskoj komisiji koja je u nadležnosti univerziteta. u 34 sluča-ja na univerzitetu je ublažena kazna izrečena na Fakultetu, ni jednom nije pooštrena, a u 2 slučaja studenti su «preduhitrili» sporu drugostepenu komisiju i diplomirali pre izricanja konačne kazne. Studenti koji su op-tuženi za disciplinske prekršaje, dok neefikasna komisija univerziteta ćuti, nesmetano polažu ispite i, neki od njih, ponavljaju prekršaje, jer im je jasno da mogu završiti fakultete «na bubice», pre nego što neka kazna po-stane pravosnažna.

drugi primer je svakako dodela di-ploma. već smo pisali o tome kako rektor univerziteta u Beogradu još nije potpisao ni jednu jedinu di-plomu studentima koji su upisali i

novost je da će rektorat ubuduće brinuti o štampanju, izdavanju i dodeljivanju diploma. Zašto nas brine? Zato što se i sa ovim procesom kasni, a i višestruko je i neopravdano skuplji od dosadašnje prakse. naime, kada diplomiramo, biće potrebno da, po sadašnjem cenovniku, platimo rektoratu celih 5000 (slovima: pet hiljada) dinara na ime troškova štampanja i uručenja diplome.

Sve više pravilnika koji se pojavljuju na sajtu Univerziteta u beogradu svojim sadržajem svedoče o tome da je u toku proces centralizacije bU. centralizovani sistem u ovakvom slučaju može efikasno funkcionisati samo ako je isti od samog početka tako uspostavljen, što jeste slučaj sa novosadskim, niškim i kragujevačkim univerzitetom, ali ne i sa Beogradskim.

5

godinu studija 2006. godine. da ne bude zabune, to se odnosi i na stu-dente diplomskih akademskih studi-ja (master) koje najčešće traju samo godinu dana, pa se dakle radi o za-kašnjenju ne od nekoliko meseci, što je već neoprostivo, već o zakašnjenju dužem od tri godine! Međutim, ovo nije jedina briga. Tu je i najava nove prakse da će se rektorat ubuduće brinuti o štampanju, izdavanju i do-deljivanju diploma. Zašto nas brine? Zato što se i sa ovim procesom ka-sni, a i višestruko je i neopravdano skuplji od dosadašnje prakse. nai-me, kada diplomiramo, biće potreb-no da, po sadašnjem cenovniku, pla-timo rektoratu celih 5000 (slovima: pet hiljada) dinara na ime troškova štampanja i uručenja diplome. do sada je to bilo u režiji fakulteta i budžetski studenti nisu plaćali ništa, a samofinansirajući su plaćali 2500 dinara! (Gospodo, mi iz Monopolli-sta ćemo vam obezbediti kvalitetnu štampu jedne diplome za manje od 999 dinara!)

Pored ovog novouvedenog danka od strane rektorata, koji moramo doživ-ljavati kao jedan otuđeni centar moći, jer nam niko odatle nije učinio čast tokom prethodne tri godine studija, osim prorektorke nede Bokan koja je jednom učestvovala na okruglom stolu u Profesorskoj sali, podsetimo se šta još to mi studenti direktno fi-nansiramo na univerzitetu.

univerzitetski Centar za razvoj karije-re i savetovanje studenata se finansira od studentskog dinara umesto da sam donosi relevantan prihod univerzite-tu (za razliku od Centra na ekonom-skom fakultetu). Jer, centri ove vrste,

po definiciji, predstavljaju profitne centre. da podsetimo, za ove namene svaki student uplaćuje po 100 dinara! Pored toga svaki samofinansirajući student uplaćuje univerzitetu «tak-su» od po celih 1500 dinara, i to sva-ke školske godine!!

Slično je sa pokušajima da se uvede jedinstven prijemni ispit za Bu. na-ime, već u više navrata su tokom po-slednje dve-tri godine postojali poku-šaji da se za upis na Bu definišu, za četiri grupacije fakulteta, četiri kon-cepta prijemnog ispita. ako znamo da samo za upis na ekonomski fakultet postoji 16 kombinacija predmeta na prijemnom ispitu, te da ni takav kon-

cept nije dovoljno prilagođen svim profilima kandidata iz srednjih škola, kako bi to tek izgledalo sa jedinstve-nim prijemnim ispitom za Filološki, ekonomski, Pravni i Filozofski fakul-tet!?

koliko nam je poznato, centralizova-ni način odlučivanja u domenu me-đunarodne saradnje na Bu, takođe koči mnoge projekte fakulteta.

a šta mi studenti dobijamo od uni-verziteta? ništa, osim imena, koje je vredno i u čiju su vrednost najviše in-vestirali sami fakulteti!

Marija SREĆKOVIĆ

fakUltet

beogradski univerzitet predstavlja heterogenu uniju većeg broja velikih fakulteta, koji često, i sami za sebe, zbog svoje veličine teško mogu da obezbede efikasno upravljanje. korisno bi bilo da svi oni koji vode BU izvuku pouke i iz novije istorije jugoslavije – jedne velike i heterogene države koja se raspala upravo pod pritiscima koji su vodili centralizaciji.

ekonomski fakultet u Beogradu i univerzitet Teksas a&M pot-pisali su sporazum o saradnji za sprovodjenje programa specijal-

nih menadžerskih (MBa) kurseva.Svi polaznici prvog MBa programa u Srbiji studiraće po modernom nastav-nom planu, identičnom onima u Sad, isključivo na engleskom jeziku. orga-nizovanje takvih programa doprineće povećanju znanja i veština menadžera koji donose važne odluke u preduzeći-ma, bankama i drugim subjektima.

Potpisivanjem ovog sporazuma ekonomski fakultet otvorio je novu stranicu u razvoju, pridruživanjem zajednici svetski priznatih fakulteta i univerziteta. učešća u zajedničkim projektima, razmene studenata, stal-na i radna kompatibilnost nastavnih programa neophodni su elementi visokog obrazovanja i ključan faktor uključivanja Srbije u savremene po-slovne tokove. o detaljima sprovo-đenja samog kursa, saznaćete u slede-ćem broju.

Forex je najveće finansijsko tržište na svetu na kojem se trguje valutama, a čija je prednost to što nije neophodan veliki početni kapital.

Ugovor o saradnji Ekonomskog fakulteta i teksas univerziteta

fakUltet

MBa proGraM kod nas!

Na našem fakultetu 01. novem-bra održano je predavanje o ForeX trgovanju u organi-

zaciji aieSeC - a. Predavanje je održao dražen radelić, generalni direktor fir-me Carcharodon iz Splita, koja uskoro otvara predstavništvo i kod nas. Za sve one koji nisu iskoristili priliku da prisu-stvuju ovom zanimljivom predavanju, prenosimo najbitnije činjenice.

Forex (skraćenica od Foreign exchan-ge) je najveće finansijsko tržište na svetu na kojem se trguje valutama. va-lute kojima se trguje nalaze se u paro-vima. Svaki par se sastoji od dve valute. Prva valuta je osnovna i zove se base currency, a druga quote currency. ku-povina ili prodaja se uvek odnosi na osnovnu valutu. iako se trguje svim

valutama, najzastupljenije su američki dolar, evro i jen. Profit se ostvaruje za-menom valutnih parova, odnosno ku-povinom one valute čija vrednost raste i prodajom one čija vrednost opada. na Forex – u možete trgovati 24 časa dnevno, svakim danom, sem vikenda. upravo zbog neprekidnog rada i veli-kog broja učesnika, ovo je najlikvidni-je tržište na svetu. interesantno je da je dnevni promet čak, preko 4 triliona dolara! aktivni učesnici na tržištu su komercijalne banke, brokerske kuće, Forex dileri, finansijske institucije i individualni investitori. Takođe i Cen-tralne banke, po pravilu, izlaze na Fo-rex, sa ciljem provere postojanosti ili korekcije kursa nacionalne valute, zato što svaka promena kursa vrši značajan uticaj na ekonomsko stanje u državi.

danas je trgovina na Forex – u dostu-pna svima, pre svega običnim ljudi-ma. neophodni su računar, internet i mnoštvo relevantnih informacija koje je moguće pronaći na sajtovima koji se bave ovom tematikom. Jedna od pred-nosti Forex – a je i to što nije neopho-dan veliki početni kapital. ali, ono što se savetuje, jeste da se pre početka pra-vog trgovanja dosta vežba. veliki broj Forex brokera omogućava korisnici-ma otvaranje besplatnih demo računa za vežbanje trgovine i upoznavanje sa samim tržištem.

ukoliko vas je ova tema zainteresova-la, posetite sajt nekog Forex brokera i oprobajte se u trgovanju.

Sonja JAKOVLJEVIĆ

FOrEX tržište

6

doBra investiCiona prilika

7

fakUltet

4. novembra 2010. godine na ekonomskom fakultetu u Beo-gradu održana je naučna tribi-na pod nazivom ″ekonomska

nauka i privredna kriza″. Skup, na ovu aktuelnu temu, realizovan je u organi-zaciji akademije ekonomskih nauka, koja postoji u sastavu naučnog društva ekonomista Srbije (ndeS), i koja oku-plja neke od najistaknutijih naučnika i istraživača na polju ekonomije sa više visokoškolskih i istraživačkih ustanova u zemlji i inostranstvu. osnovni materijal za raspravu na ovoj naučnoj tribini bio je rad prof. dr lju-bomira Madžara ″ekonomska nauka i privredna kriza″, inače aktuelnog pred-sednika akademije ekonomskih nauka. on je na osnovu svog vešedecenijskog rada na ekonomskim pitanjima, poku-šao da ukaže na aktuelne probleme sa kojima se suočava ekonomska nauka pod naletom globalne privredne re-cesije. Tribinu, kojoj je prisustvovalo

preko dvadeset učesnika, uvodnim izlaganjima su otvorili prof. dr Madžar i akademik prof. dr Branislav Šoškić, počasni predsednik naučnog društva ekonomista.kako je istaknuto tokom rasprave, ugled ekonomske nauke bitno je na-rušen nakon 2007. godine. rastuće nepoverenje prema njenim dometima izazvano je pre svega time što ne samo da nije predvidela dolazak krize već ni do danas nije dala adekvatno rešenje za izlazak iz iste. Takođe, predozirane reakcije naučnih krugova na krizu u poslednje dve godine, otkrile su slabo-sti i nestabilnost moderne ekonomske nauke i njene, ne tako male, interne probleme. S druge strane, postavljen je niz važnih pitanja. Šta mi zaista oče-kujemo od ekonomske nauke i da li je uopšte moguće postojanje jedne sveo-buhvatne ekonomske teorije? u ovom svetlu je naglašeno da ekonomija nije prirodna nauka tako da i očekivanja u

vezi njenih dometa moraju biti u skladu s tim. u daljem toku rasprave, ukazano je od strane nekoliko učesnika, na pro-blem prevelikog uticaja matematike u ekonomiji i njenih ograničenja.Pored problema sa kojima se suočava ekonomska nauka, učesnici tribine su diskutovali i o karakteru aktuelne kri-ze kao i o njenim efektima na privredu Srbije. kako je pomenuto, pored eko-nomske krize u svetu je prisutna i ve-lika društvena kriza i kriza društvenih nauka uopšte. Poseban osvrt napravljen je na Srbiju i mnoge negativne društvene i ekonom-ske trendove sa kojima se suočava na svom tranzicionom putu. u ovom kon-tekstu istaknuto je da je Srbija zemlja sa dugom istorijom političke i ekonomske nestabilnosti koja postoji i danas pa je u više navrata postavljano i pitanje o opravdanosti izabranog modela razvoja kao i mogućim alternativnim putevima za izlazak iz krize.u svetlu rastućeg skepticizma, pa čak i cinizma, prema dometima ekonomske nauke i rešenjima koje ona nudi, zna-čaj naučnih tribina na ovu temu je ne-sumnjiv. na ovaj način se afirmiše zna-čaj problema sa kojim se ekonomska struka suočava kao i potreba za bržim odgovorom kako na efekte krize koja je pogodila čitav svet tako i na sve tur-bulentnije promene modernog društva koje, kako se čini, ekonomska nauka ne uspeva adekvatno da isprati. i na kraju, redakcija časopisa se poseb-no zahvaljuje gospodinu Miliji Miha-iloviću izvršnom sekretaru ndSe za srdačnu pomoć i podršku.

Bojan ČALIJA

Održana naučna tribina u organizaciji naučnog društva ekonomista

ekonoMska naUka i privredna kriza

8

spoj dinamike i izazova u poslov-nom svetu javlja se pre kao pra-vilo, ređe kao izuzetak. rezultat je neizvesnost, koja nas sve zao-

kuplja od trenutka kada počnemo da se bavimo svojom budućnošću. Poslovni ambijent je danas kompleksniji više nego ikada. već u toku studiranja na-meću se dileme. Gde se uputiti? kako se pripremiti? na koji način ulagati u sebe? kome se obratiti za smernice?

kod poslednjeg pitanja, nudimo vam odgovor! Pre nešto više od dve godi-ne, u maju 2008, reaktiviran je Centar za karijerno vođenje i savetovanje. Tim Centra, na čelu sa prof. dr Mirja-nom Petković, trudi se da vam izađe u susret i učini da vam prvi koraci u gra-

đenju karihere budu veliki i sigurni. vaše je samo da pokucate!

ovo je CentarCentar za karijerno vođenje i savetovanje ima za cilj da podstakne studente na pra-vovremeno bavljenje svojim karijerama. Posredujući između studenata i posloda-vaca, prateći aktivne promene na tržištu rada i tok poslovanja u savremenim okvi-rima, Centar je spona koja budućem ka-dru pruža informacije i stručnu pomoć, a kompanijama mogućnost zapošljavanja najkvalitetnijih resursa. Studenti treba najpre da pođu od sebe i upoznaju svoje sposobnosti, interesovanja i vrednosti, a potom da se uključe u neku od brojnih aktivnosti Centra i time sebi obezbede širi uvid u ono što ih očekuje.

usluge koje vam Centar nudi su: raz-govori i savetovanje studenata u vezi razvoja karijere sa psihologom; or-ganizovanje radionica i obuka (kako napisati biografiju i priprema za inter-vju); organizovanje predavanja uspeš-nih stručnjaka iz prakse; predstavlja-nje kompanija kroz njihove profile i prezentacije; pružanje informacija o ponudama za posao, mogućnostima volontiranja, praksama, stipendijama; pružanje informacija o master studi-jama, kao i seminarima u zemlji i ino-stranstvu; davanje preporuka studenti-ma; organizovanje sajma zapošljavanja u zgradi Fakulteta. Posebno privlačna je i tribina Ja sam bio student ekoF-a, koja se organizuje jednom mesečno i na kojoj studenti, iz prve ruke, mogu da čuju o iskustvima iz prakse svojih starijih kolega. Takođe, svakog meseca se održava radionica kako napisati Cv i pripremiti se za intervju, što nam se postavlja kao eliminatorni zadatak pri svakom konkursu za posao.

Gostovanja i stipendije

Zahvaljujući inicijativi Centra, održa-na je prezentacija renomirane revizor-ske kuće PriceWaterhouseCoopers. Predstavnici kompanije su u prepunoj

fakUltet vođenje i savetovanje

iskoristi prilikU!Svi vi koji ste diplomci, ili polako privodite studije kraju, ne ograničavajte sebe za kvalitetnu informaciju i ne čekajte da vam se ista servira. prosto, uz minimalan napor oslušnite neku novu ideju, prepoznajte se u njoj i već sada se posvetite realizaciji svesrdno i sa potpunim angažovanjem.

najavljujemo gostovanje potpredsednika vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja Srbije mladjana dinkića, za prvi decembar 2010. godine u amfiteatru a6 sa početkom u 13 časova.

Profesorskoj sali ekonomskog fakulte-ta objasnili studentima proces regru-tacije, selekcije i razvoja u kompaniji PwC. u prvom delu predavanja pred-stavljena je kompanija i koje je sve poslove moguće raditi u istoj. Takođe, detaljno je objašnjen način zapošlja-vanja i programi prakse koji se nude studentima.Centar je i tokom leta bio izuzetno aktivan. u njegovoj organizaciji, do-natori nelt, Privredna Banka Beograd, Banka inteza i MyHome su renovirali

i opremili salu 28. otkriven je mural koji na radost studenata ulepšava rad-ni prostor, a sa druge strane, na kori-stan način ispoljava društvenu odgo-vornost.

u okviru tribine i ja sam bio student ekoF-a najavljujemo gostovanje gospođe dubravke Đedović, struč-njaka evropske investicione banke zadužene za region Srbije i Makedo-nije. detalje vezane za salu i tačan termin predavanje možete pogledati na sajtu Centra.

izbor je na vama

Svi vi koji ste diplomci, ili polako pri-vodite studije kraju, ne ograničavajte sebe za kvalitetnu informaciju i ne čekajte da vam se ista servira. Prosto, uz minimalan napor oslušnite neku novu ideju, prepoznajte se u njoj i već sada se posvetite realizaciji svesrdno i sa potpunim angažovanjem. vreme je nemilosrdan igrač, a prostora je malo da biste lutali. neki sektori su preza-sićeni, drugi opet oskudevaju, vaše je

da prepoznate mesto pod suncem i krenete baš tamo. u prijatnoj atmos-feri radnog prostora, članovi Centra su vam na raspolaganju za sva pitanja u vezi sa budućim zaposlenjem, ali i svega onoga što vas interesuje, a što može unaprediti vaše sposobnosti, i na taj način doprineti razvitku druš-tva u kojem ćete delovati. ako ste na korak od poslovnog sveta, a znanje i volja su vaši glavni aduti, odbacite pasivnost i strah, i smelo pokrenite reku dešavanja koja će vas usmeriti ka ostvarenju želja.

Marija TIMOTIĆ

9

fakUltet

da biste iskoristili mogućnosti korišćenja centra, potrebno je da se registrujete u bazu studenata/diplomaca na sajtu centra, tako što ćete nas posetiti u sobi 149, na prvom spratu, i sa sobom poneti overeni indeks. U cilju ažuriranja baze podataka, potrebno je da redovno unosite promene svog statusa, jer ćete se samo na taj način adekvatno preporučiti poslodavcima. pri procesu ažuriranja svojih podataka pridržavajte se principa istinitosti, tačnosti, etike i morala.

U okviru tribine i ja sam bio student EkOF-a najavljujemo gostovanje gospođe dubravke Đedović, stručnjaka Evropske investicione banke zaduženog za region Srbije i makedonije. detalje vezane za salu i tačan termin predavanja možete pogledati na sajtu www.ekofkarijera.com.

10

reklamijada, odnosno, veče reklama na ekof-u, je manifestacija koja se održava već osmi put za redom na našem fakultetu. Za organizaciju

događaja zadužena je Marketing radio-nica koja će se pobrinuti da i ove godine uživamo u najkreativnijim ostvarenjima iz domaćeg i svetskog advertajzinga. Svake godine ovaj događaj izaziva veliko intere-sovanje medija, studenata, kao i svih osta-lih ljubitelja dobrih reklama. ovogodišnja reklamijada će se održati 15. i 16. decem-bra u večernjim časovima u amfiteatru a1, i trajaće dva časa.

HUManitarni karakterosim što će obezbediti dobru zabavu, tra-dicionalno veče reklama na ekof-u je i hu-manitarnog karaktera. Prihodi prikupljeni od ulaznica biće donirani za izgradnju doktorove kule, kuće koja će biti boravište roditelja dece obolelih od malignih bolesti, a koja dolaze iz unutrašnjosti. Prethodne

reklamijade pomogle su narodnu kuhi-nju u užicu, infektivnu kliniku (obolele od aidS-a), decu sa kosova, prihvatilište za urgentnu zaštitu zlostavljane dece u Beogradu, udruženje studenata sa hendi-kepom, Specijalnu osnovnu školu „novi Beograd“.

UlazniCekarte za reklamijadu koštaće simboličnih 200 dinara. ulaznice će biti prodavane u holu fakulteta nekoliko dana neposredno pred reklamijadu na štandu Marketing radionice, kao i pred sam početak mani-festacije. reklamijadi može prisustvovati svako, bez obzira na to da li je student eko-nomskog fakulteta.

održavanje događaja pomoći će Coca Cola, odnosno, ultra energy koji je pripre-mio iznenađenja za sve goste.

prOjEkti markEtinG radiOnicE

Pored sedam reklamijada, Marketing ra-dionica veoma uspešno je organizovala tribine Primena Bolonjske deklaracije na ekofu, lobiranje u Srbiji, Zaštita potrošaca u Srbiji itd. osim toga, radionica je bila ko-ordinator projekta istraživanja stavova stu-denata Beogradskog univerziteta. Članovi Marketing radionice bili su i moderatori na ovogodišnjoj Međunarodnoj studentskoj nedelji u Beogradu (iSWiB), pri čemu su dostojno predstavili fakuletet, pokazavši studentima širom sveta kako profesional-nu, tako i veselu stranu Srbije. kancelarija Marketing radionice nalazi se u aneksu, na drugom spratu fakulteta.

Branka SENIĆ

fakUltet projekti Marketing radionice

Svi na vEčE rEklama! Osmo veče reklama na EkOF-u, na kojem će biti predstavljena najbolja ostvarenja iz domaćeg i svetskog advertajzinga, biće održano 15. i 16. decembra u amfiteatru a1.

karte za reklamijadu koštaće simboličnih 200 dinara. Ulaznice će biti prodavane u holu fakulteta nekoliko dana neposredno pred reklamijadu na štandu marketing radionice, kao i pred sam početak manifestacije.

članovi marketing radionice bili su i moderatori na ovogodišnjoj međunarodnoj studentskoj nedelji u beogradu (iSWib), pri čemu su dostojno predstavili fakuletet, pokazavši studentima širom sveta kako profesionalnu, tako i veselu stranu Srbije.

11

pregovori studenata nekoliko be-ogradskih fakulteta sa dekanima i Ministarstvom proteste su pro-pali, zbog čega studenti najavlju-

ju nove proteste do kraja nedelje. oko 250 nezadovoljnih studenata je, dok su trajali pregovori u Ministarstvu, blokiralo Brankov most, zatim most Gazela, a potom su prešli u ulicu kneza Miloša, odakle su se uputili ka Mini-starstvu prosvete. Sve vreme je saobraćaj u navedenim delovima grada bio blokiran, a oko 16 časova su se mirno razišli iz nemanjine ulice.

iz jednog pravca studenti Fakulteta političkih nauka i visoke elektroteh-ničke škole, a iz drugog akademci Filozofskog, Geografskog, univer-ziteta umetnosti i visoke poslovne škole. Sreli su se na beogradskom trgu Slavija u Beogradu i odatle krenuli u blokadu Brankovog mosta i mosta Gazela.Posle neuspelih pregovora u resornom ministarstvu, studenti najavljuju nove proteste.na ekonomskom fakultetu svi studen-ti sa 48eSPB bodova su upisani kao budžetski studenti.

fakUltetprotesti

s tudentska unija ekonomskog fakulteta sprovela je istra-živanje pod nazivom “Budi onlajn”. istraživanje je rađe-

no tokom 2010. godine ,a ticalo se ažurnosti profesora i asistenata u od-govaranju na primljenu elektronsku poštu. Slobodno možemo reći da je anketa dala odlične rezultate, uzima-jući u obzir da je odgovor pristigao na preko 97% poslatih meilova, od čega 82% u prva 24 sata. Samo se na 7% meilova čekalo preko 48 sati, me-đutim navedeni rezultat treba uzeti sa dozom rezerve usled mogućih obaveza koje su profesori/asistenti imali pored redovnih fakultetskih aktivnosti.Za poseban doprinos u razvoju interakcije između profesora i studenata putem el. pošte ističe se

prof.dr. Branislav Boričić koji već godinama važi za najažurnijeg na ovom polju. Takođe, za istu aktiv-nost možemo da pohvalimo i asi-stente vukašina kuča i draganu draganac. Zahvaljujemo se svim ostalim profesorima i asistentima koji su savesno obavili posao na ovom polju.Crna maska našeg istraživanja ide za ona 43 profesora i asistenta koja na web sajtu našeg fakulteta nemaju prikazanu meil adresu. nadamo se da će se u skorijem vremenu ovaj broj svesti na mi-nimum jer svi moramo biti svesni stvari koje nam diktira nova era, a internet je jedna od njenih oko-snica.Studentska unija ekonomskog fa-kulteta pokrenula je akciju “Pitaj

SueF” još 2008. godine. akcija nije stala niti jednog trenutka, a sa zadovoljstvom možemo reći da je u skladu sa svetskim tren-dovima dobila novi oblik. naime, već 9 meseci na najvećoj socijal-noj mreži Fejsbuk postoji profil SueF-a preko koga mnoge kole-ge dobijaju obaveštenja o aktuel-nostima na fakultetu, a isto tako i odgovore na sva pitanja vezana za studije. Profil možete posetiti na adresi http://www.facebook.com/studentskaunijanadamo se da ćemo redovnim istraživanjima i praćenjem svet-skih tokova u obrazovanju uspeti da poboljšamo uslove studiranja za sve naše studente.

Vaš SUEF.

ponovo na UliCe

BUdi online

12

fakUltet turneja društvenog preduzetništva 2010.

poslednjeg vikenda oktobra, u okviru turneje društvenog predzetništva koja se organizuje u 6 glavnih gradova centralne i istočne Evrope, beograd je posetio muhamed junus, dobitnik nobelove nagrade za mir 2006. godine. junusa je proslavio sistem mikrokredita, koji je osmislio i primenjivao preko Gramin banke u svom rodnom bangladešu, i koji za cilj ima iskorenjavanje siromaštva. tokom svog boravka u beogradu, profesor junus je u narodnoj skupštini republike Srbije održao predavanje pred državnim zvaničnicima, predstavnicima poslovnog sektora, kulturnih institucija i studentima o mogućnostima primene i prednostima ovog sistema u borbi za iskorenjavanje siromaštva, kao i radionicu na Ekonomskom fakultetu.

bankar SirOtinjE U bEOGradU

junus je profesor ekonomije. dok-torirao je u americi i po povratku u Bangaldeš pogodio ga je nepra-vedan položaj siromašnih zemlja-

ka, koji su se za par desetina dolara zaduživali kod zelenaša jer im nije bio dostupan drugi vid kreditiranja, i osta-jali skoro ropski vezani jer su jako teško otplaćivali svoje obaveze. Tako je 1974. godine, Junus u jednom bangladeškom selu pozajmio svojih 27 dolara 42 že-nama koje su se bavile proizvodnjom nameštaja od bambusa i tako se začela ideja o mikrokreditiranju. Profesor Ju-nus je zatim osnovao i Gramin banku koja posluje na ovom principu. ideja se dalje proširila i Gramin banka je danas prisutna u 43 zemlje, a profesor Junus je za svoj doprinos unapređenju života i

poboljšanju položaja siromašnih na glo-balnom nivou odlikovan nobelovom nagradom za mir 2006. godine. iako Gramin banka pruža usluge najsiro-mašnijima, ona ne predstavlja socijalnu ustanovu. Šta više, procenat povraćaja pozajmljenih sredstava je 99%. Banka predstavlja profitabilan biznis model koji je u isto vreme i društveno odgo-voran. Tako je banka postala prototip za novu vrstu poslovanja – društveno preduzetništvo.

drUštvEnO prEdUZEtništvOdruštveno preduzetništvo je biznis model koji za razliku od klasičnih poslovnih kapitalističkih modela ima za cilj - ne maksimiranje profita, već društvene koristi. nakon što se obez-

bedi povraćaj uloženog novca investi-torima, ostvareni profit se zadržava i dalje koristi za proširenje delatno-sti i unapređenje uslova poslovanja. akcenat je na obavljanju ekološki savesnog poslovanja koje doprinosi rešavanju određenih društvenih pro-blema. Profesor Junus je ovu ideju predstavio kod nas, a lokalni parnter je erste banka, koja je obezbedila i 10 miliona evra za podršku društvenim preduzetnicima. To će biti inicijalna kapisla razvoja ovog vida predzetniš-tva za koje se smatra da ima poten-cijala u Srbiji, zemljama Centralne i istočne evrope. Podršku je pružio i kabinet potpredsednika vlade Srbije za evropske integracije, koji je omo-gućio gostovanje profesora Junusa i koji će raditi na daljem promovisanju ideja društvenog predzetništva.Za početak, u okviru turneje bio je organizovan i konkurs za odabir naj-boljih ideja iz oblasti društvenog pre-duzetništva. Svaka od zemalja koja je uključena u turneju na nacionalnom nivou bira ideje koje ulaze u finale, da bi na kraju, na nivou svih uključenih zemalja, bio odabran najbolji evrop-ski predlog. Srbiju će u finalu pred-stavljati pet odabranih ideja.

Tatjana JANKOVIĆ

„misli o velikom, kreni s malim: priča Gramin banke. time što je stvorila mogućnost svakoj siromašnoj osobi da se izdigne iz siromaštva, dokazala je istinitost ove teze“. (m. junus)

13

fakUltet

ML: Možete li za čitaoce Ml-a obja-sniti iz čega se sastojao ovaj proje-kat?

Milan Čupić: Projekat je osmišljen kao jednodnevne radionice u četiri grada u Srbiji, koje omogućavaju učešće studenata iz različitih oblasti nauke, naročito društvenih nauka.Podrazumevaju aktivno učešće svih polaznika i učenje kroz primere i ana-lize slučaja. Takođe, pripremili smo i priručnik „kako uspešno čitati i pisa-ti“. iako kritičko čitanje i pisanje aka-demskih tekstova igra važnu ulogu u procesu učenja i studiranja, malo se govori i raspravlja o načinima razvoja ovih važnih veština. Cilj ovog priruč-nika je da ukaže na praktične načine razvoja veština kritičkog čitanja, mi-šljenja i pisanja. ML: Kako ste došli na ideju njego-ve realizacije i kojim ciljem ste se rukovodili? MČ: Tokom boravka na različitim univerzitetima u Sad, u okviru JFdP programa, bili smo u prilici da se up-oznamo sa načinom rada tamošnjih profesora i studenata. od studenata se

tamo očekuje aktivno učešće na času i izražavanje mišljenja, kao i informi-sanost o aktuelnim temama u oblasti studiranja. da bi mogli da odgovore na ova očekivanja, studenti redovno čitaju i analiziraju obimnu naučnu i stručnu literaturu. To često znači da između dva časa istog predmeta treba da pročitaju više desetina strana iz udžbenika i proprate aktuelnosti u naučnim i stručnim časopisima. namera članova projektnog tima je

bila da iskoriste iskustvo u radu sa studentima na univerzitetima u Srbiji i iskustvo stečeno tokom boravka u Sad, kako bi preneli veštine čitanja i pisanja na studente univerziteta u Srbiji. Projekat ima za cilj da pomo-gne studentima osnovnih studija na univerzitetima u Srbiji da uspešnije završe studije i da uspešnije ispune svoje profesionalne obaveze kada se zaposle. Projekat je time koristan za

studente (buduće zaposlene), uni-verzitete i poslodavce.

ML: Nakon završetka planiranih radionica i prema rezultatima eva-luacija studenata, smatrate li da je cilj ostvaren?

MČ: Jeste. Studenti su zadovoljni ra-dionicom i načinom našeg rada. Mno-gi su prokomentarisali da je šteta što se ovakve radionice ne organizuju kao obavezne za studente početnih godina studija, odnosno što ne postoje centri pri univerzitetima ili fakultetima koji bi na kontinuiranoj osnovi pomagali studentima da savladaju nastavno gradivo i pišu radove. u potpunosti se slažem sa ovakvim komentarima. od studenata se na fakultetima očekuje da analiziraju obimno gradivo i pišu akademske radove, iako im niko ne objašnjava kako. Studentima je potrebna pomoć da ostvare prelaz od pismenih zadataka i kontrolnih vežbi, do seminarskih radova, studija slučaja i diskusije na času.

ML: Hvala Vam na izdvojenom vre-menu!

Tatjana JANKOVIĆ

intervju sa asistentom Ekonomskog fakulteta

akademsko čitanje i pisanje su veštine koje se kao i sve ostale uče i vežbaju. S druge strane, naši univerziteti polaze od pretpostavke da mi upisujemo fakultete sa već razvijenim ovim veštinama iako istraživanja pokazuju da je procenat funkcionalno nepismenih i među srednjoškolcima izrazito visok. tim četiri asistenta sa naših univerziteta organizovao je radionice na temu akademske pismenosti, na kojima je prisustvovala i novinarka ml-a i iskoristila priliku da o tome porazgovara sa jednim od članova tima, asistentom kragujevačkog Ekonomskog fakulteta, g. milanom čupićem.

akadeMsko čitanjE i piSanjE

milan čupić: projekat treba da podigne svest o značaju veština uspešnog akademskog čitanja i pisanja kod studenata osnovnih studija u Srbiji.

14

inflacija u 2010.

Biti ili ne Biti?

EkOnOmija

k ako je krajem oktobra obja-vio republički zavod za sta-tistiku, inflacija za prvih 10 meseci iznosi 8,8%. Za 2010.

godinu projektovana inflacija je (6 ± 2)%, a početkom godine nadali smo se da će biti u intervalu od 4 – 6 %. kakva su kretanja obeležila prvih 10 meseci 2010. godine, i šta možemo očekivati u 2011?

pOčEtak kOji jE ObEćavaOMeđugodišnja inflacija za prvu po-lovinu godine bila je 4,2%, što je niže od projektovane inflacije za taj period. ovo se najviše duguje dezin-flatornom efektu koji su imale cene poljoprivrednih proizvoda, kao i niskoj tražnji, izazvanoj padom eko-nomske aktivnosti usled finansijske krize. Međutim, sredinom maja di-nar snažno depresira, pa se po prvi

put u istoriji jedan evro mogao kupi-ti za više od 100 dinara.

pakleni avGUst a onda je nastupio avgust koji su obeležila najmanje priželjkivana de-šavanja. višemesečne tvrdnje proi-zvođača da neće povećati cene svo-jih proizvoda padaju u vodu. usled rasta cena sirovina (poskupljenje poljoprivrednih proizvoda), kao i nastavljenog trenda apresijacije evra, došlo je do poskupljenja svih život-nih namirnica. ovaj period obeležila je i dobro poznata priča o rastu cena mleka, koja se završila time da je kra-jem oktobra, po prvi put u istoriji, ozvaničeno postojanje monopola u Srbiji. dramatično povećanje imale su i cene ulja, brašna, mesa, šećera i hleba. u septembru se trend rasta cena nastavlja, poskupljuju i slatkiši i garderoba. u toku 2010. česte su bile interven-cije narodne banke. Jedna od značaj-nijih desila se baš u ovom periodu, a za posledicu je imala kratkoročnu stabilizaciju kursa.

jESEnji i ZimSki iZaZOviPočetkom novembra ostalo nam je da konstatujemo da je proteklih meseci skok cena hrane bio najveći u regio-nu, i da je prekoračenje gornje granice ciljane inflacije od (6 ± 2)% gotovo izvestan. Za prvih deset meseci infla-

cija iznosi 8,8%, dok je porast troško-va života u istom periodu 7,8%. Projektovana inflacija za 2011. godi-nu iznosi (4,5 ± 1,5)%, što se možda može očekivati samo ukoliko pored odgovarajuće monetarne i restrik-tivne fiskalne politike budemo imali stabilne cene hrane, kao i povoljniju ponudu poljoprivrednih proizvoda od ovogodišnje. kada se na sve ovo doda priča o pla-niranom odmrzavanju plata i penzi-ja, koje bi za posledicu moglo da ima direktno povećanje cena, odnosno inflacije, sasvim je jasno da su pred narodnom bankom i vladom veliki izazovi i odgovornost. a nama osta-je da se nadamo da će oni pametno delovati i pomoći stvaranju boljih uslova u našoj zemlji. anterfile1: Jedan dnevni list uočio je da je rast evra u Srbiji direktno pro-porcionalan visini guvernera. Tako je kurs evra prema dinaru bio najniži za vreme mandata Mlađana dinkića, za nekoliko dinara porastao dok je guverner bila kori udovički, dok je stabilnost dinara značajno poljuljana kada je kormilo preuzeo stasiti ra-dovan Jelašić. najviša vrednost evra u odnosu na dinar u istoriji je sada, kada imamo i najvišeg guvernera, prof. Šoškića, pred kojim su veoma ozbiljni izazovi.

Branka SENIĆ

inflacija izmiče kontroli, a kurs evra prema dinaru je na rekordno visokom nivou. da li će doći do stabilizacije u narednom periodu?

15

EkOnOmija

iako još studirate, sigurno ste nekada čitali oglase za posao i testirali sami sebe da li biste bili primljeni u neku firmi da u tom trenutku imate diplomu

svog fakulteta u ruci. Možda imate solidan prosek, tečno govorite engleski i francuski, nisu vam strani programi iz palete Majkro-soft ofisa (MS office), internet koristite svakodnevno, veoma ste komunikativni, spremni ste da usvajate nova znanja i da radite u timu, pa čak imate i vozačku dozvo-lu B kategorije... taman se poradujete, kad ono na kraju oglasa piše „tri godine radnog iskustva“! onda biste, verovtno, tražili dalje i na kraju shvatili da većina oglasa poseduje ovu “čarobnu“ frazu koja ilustruje današnje mogućnosti diplomaca za zapošljavanjem i otpočinjanjem svog samostalnog života. da li je rešenje da volontirate negde i čekate da prođe još koja dragocena godina? Složi-ćemo se da nije. ali, hajde da probamo da razumemo i poslodavce. naša privreda je danas u jednoj veoma nezavidnoj poziciji, što zbog Svetske ekonomske krize, što zbog prilično neefikasne tranzicije. Preduzeća su svakodnevno izložena pretnjama iz okruže-nja, rizici su visoki, a šansi za prosperitet je veoma malo. u jednom takvom ambijentu firme nemaju ni želje ni sposobnosti da in-vesteriju u adekvatnoj meri, a možda su naj-više “ugrožene“ investicije u ljudski kapital. Menadžment će verovatno biti primoran da investira u kratkoročnu aktivu tako što će kreditirati kupce u većoj meri, ne bi li ostao u tržišnoj trci. ali zašto bi u doba krize za-pošljavao “zelene“ diplomce u čiju će obu-ku svakako morati da se ulože i sredstva a i vreme? Mnogo je jevtinije zaposliti nekoga ko ima “3 godine radnog iskustva“.Međutim, postoje i ozbiljne firme koje ma koliko to danas delovalo rizično, ipak misle dugoročno i imaju svoje strategije regru-

tovanja i razvoja ljudskih resursa. Možda su troškovi veći kada se zaposli neko mlad i neiskusan, ali su koristi mnogo veće kada jednog dana postane ekspert „po meri“ fir-me lojalan istoj. Jedna od takvih firmi je revizorska i konsul-tantska kuća kPMG. njihova politika ovog pitanja se bazira na zapošljavanju ljudi koji su tek završili fakultet i koji nemaju radno iskustvo. novozaposleni prvo prolaze dvo-mesečnu obuku, a zatim postaju deo tima i dobijaju najjednostavnije poslove za poče-tak. Za svakog novozaposlenog zadužen je jedan stariji kolega koji ga upoznaje sa čita-vim radnim procesom i koji kontroliše nje-gov rad. Tokom vremena zaposleni, poste-peno, obavljaju sve više različitih aktivnosti, dobijaju veće nadležnosti, ali povećava se i stepen njihove odgovornosti. omoguće-no im je i polaganje stučnog ispita o trošku firme. na ovaj način zaposleni dobijaju, u

svetu priznato, zvanje ovlašćenog revizora. ovako kPMG stvara kvalitetne kadrove, potkovane i znanjem i praktičnim isku-stvom, i to baš onakvim kakvo je potrebno za obavljanje ovakve vrste posla. objektiv-no mišljenje je da je ovaj posao veoma na-poran, ali je korist obavljanja svakako veća što zbog znanja i renomea u poslovnim kru-govima koji se stiče nakon nekoliko godina, što zbog finansijske motivacije. kPMG poslednjih godina dosta sarađuje sa studentima ekonomskog fakulteta. uče-stvoli su na poslednjem FideS-u gde su radionicu posvećenu reviziji držali njihovi zaposleni. ovakvih firmi danas možda nema dovolj-no, ali ako ste sa svojom diplomom poneli pravo znanje i ako zaista želite posao, naći ćete bar jedno radno mesto u nekoj od us-pešnih firmi.

Milan TODOROVIĆ

odakle Mi tri Godine radnoG iskUstva?Zašto većina poslodavaca danas traži od kandidata radno iskustvo? da li ipak postoje firme koje primaju tek svršene diplomce?

velika prepreka na putu do prvog posla

EkOnOmijaZaljubite se do ušiju, sve su prilike da će ljubav biti najrentabilniji energent ove zime ...

16

2005. smo bili prva država u regionu (Zapadnom balkanu, jugoistočnoj Evropi, Ex – jugoslovenskom prostoru, šta god vam više prija ) koja je imala usvojen nacionalni akcioni plan za gasifikaciju. U navedenom dokumentu predviđeno je da do 2015. godine čitava naša lepa i sve manja država bude pokrivena gasnom mrežom koju bi koristili dobro situirani građani i likvidna privreda. kad ono tamo, ali međutim...

mnOGO HtEli, mnOGO ZapOčEliGasifikacija Srbije je projekat koji bi trebalo da obezbedi povezivanje čitave Srbije gasovodnom mrežom koja bi na zadovoljavajući način snabdevala građanstvo i privredu prirodnim gasom kao ekološki pri-hvatljivijim energentom u odnosu na ugalj i naftu. Planirano je da gas do 2015. godine bude dostupan u oko 400.000 domaćinstava (trenutno je dostupan u 60.000 po podacima Sr-bijagasa). Gasovodna mreža u Srbiji počinje priključkom na mađarsku gasovodnu mrežu kod Horgoša, za-tim se račva kod Beograda na dva

kraka. Zapadni krak se završava kod Zvornika, gde izlazi u BiH, dok se istočni krak pruža ka jugu i njegov završetak bliži se kraju početkom izrade magistralnog gasovoda niš – leskovac – vranje. Projektom gasifikacije takođe je obuhvaćena adaptacija podzemnog skladišta prirodnog gasa u Banatskom dvo-ru koje služi kao rezervoar u slučaju nestašice gasa koji preko Mađarske i ukrajine pristiže iz rusije. vrednost investicije iznosila je zajedno sa pru-žanjem gasovoda Gospođinci – Ba-natski dvor, 100 miliona evra. ovo skladište je značajno i zbog toga što omogućava kupovanje gasa preko leta kada je jeftiniji i njegovo skladi-štenje do grejne sezone. Procenjena ušteda od ovakve strategije proce-njuje se na više od tri miliona dolara godišnje, što može dobiti još veće razmere ako se do kraja realizuje i projekat izgradnje novog skladišta u itebeju (takođe u Banatu), vredno-sti 105 miliona evra. izgradnja nove gasovodne mreže kroz Srbiju pre svega se odnosi na centralne i južne

delove s obzirom da oni njome nisu pokriveni. kada je reč o vojvodini, pod gasifikascijom se podrazumeva uglavnom zamena dotrajale mreže, što bi prema procenama iz 2007. godine trebalo da košta 14.000.000 evra. inače, po najavama sa početka ove godine, preostali radovi na gasi-fikaciji zemlje zahtevaju investicije u ukupnom iznosu od 450.000.000 evra.

daska do Gasa

17

EkOnOmija

skUpa toplotaMilioni iz prethodnog pasusa deluju prilično optimistično. Međutim, či-njenica je da je gasifikacija naišla na brojne probleme i na njih i dalje na-ilazi. kako bi se ovo ilustrovalo naj-bolje je navesti nekoliko očiglednih primera. u Požarevcu je na primer čitav proces tavorio četiri godine (od 2006.) jer je tadašnja opozicija na lokalnom nivou blokirala priključi-vanje zbog navodno previsoke cene. nakon što je cena stvarno spuštena za čitavih 40 %, građani su počeli blagonaklonije da gledaju na ula-ganje u priključke ali je sada problem što preduzeću koje se prihvatilo po-sla („Gas invest“) ovakva cena ne omogućava renta-bilno poslovanje jer je već uložilo 300.000 evra u pripremne radove. Tadašnja opozici-ja koja je u među-vremenu došla na vlast, u svojim rukama ima konce a na svojim plećima odgovornost za rešenje ove izuzetno delikatne situacije. nakon ovog primera, već, vidimo da najavljivani kilometri ga-sovodne mreže neće biti postavljeni

do planirane 2015. ukoliko se slič-nim tempom nastavi. ni u prestonici stvari sa gasifikacijom ne idu baš kao po loju. Tako je, zbog novousvojene odredbe Ministarstva energetike, za povezivanje sa mrežom potrebno iz-dvojiti oko 1200 evra, što je tri puta više nego pre usvajanja odredbe. i, da, umalo zaboravih tuce dokume-nata koje podnosilac zahteva za pri-ključenje na gosovodnu mrežu mora da podnese zbog ove „pravne zavr-zlame“. Cena samog priključka se u Beogradu kreće od 1180 evra. oktobra je marketinški sjajno ispra-ćen početak radova na magistral-

nom gasovodu niš – leskovac – vranje. uku-pna dužina ovog gasovoda iznosi 120 km, a trenutno se radi na deoni-ci od niša do leskovca čija dužina iznosi 52km. vred-nost projekta je 40 miliona

evra. Jug Srbije još odavno kao je-dan od glavnih razloga sporog pri-vrednog rasta ima nedostupnost jeftinog energenta poput gasa. iako je ovo značajna investicija za naše uslove, ona ima ozbiljnu manu,

tradicionalnu srpsku manu – lošu procenu. Jer, da ilustrujem, pre po-četka radova na sprovođenju gasne mreže u nišu očekivalo se da će u meraklijskom gradu biti priključe-no oko 8000 korisnika. Septembra ove godine, taj broj je bio 300 i ne deluje da će se skoro poboljšati s obzirom da su ukupni troškovi pri-ključka i povezivanja domaćinstva sa mrežom oko 3000 evra. Slična se (ne)zainteresovanost očekuje i u leskovcu sudeći po podacima kojima raspolaže firma Jugorosgas, investitor. imajući ovo u vidu, po-stavlja se pitanje da li je postavljanje gasovodne mreže bilo samo sebi cilj kao i da li će se njegovi kapaciteti pri sadašnjim uslovima ikada u potpu-nosti iskoristiti?

SvE, SvE ali bUkOvinaGrađani Srbije u velikoj meri su skeptični u pogledu potpunog pre-laska sa „uobičajenih energenata“ poput struje i čvrstog goriva na gas, pod uslovima koji se trenutno nude. ako se u obzir uzme i odnos cena električne energije i uglja (iako su i cene ovih energenata prilično visoke za standard prosečnog građanina) sa jedne te gasa sa druge strane većina se opredeljuje da, bar ove zime, iz-begne čari grejanja na ekološki pri-hvatljivije gorivo. dakle, uložiše se milioni, opremu dovezoše kamioni, a mi ćemo se opet štedljivo grejati na bukvu i stare daske. Bar dok gasu ne svane...

dušan vOjnOvić

cene energenata u Srbiji prirodni gas (cena za domaćinstva): 31 do 36 din./m3 *Električna energija (za domaćinstva sa dvotarifnim merenjem): viša tarifa od 1,778 do 2,741 din/kWh ; niža tarifa od 0,444 do 0,685 din/kWh ** cena zavisi od privrednog društva za distribuciju električne energijeagencija za energetiku republike Srbije

Gasifikacija Srbije je projekat koji bi trebalo da obezbedi povezivanje čitave Srbije gasovodnom mrežom koja bi na zadovoljavajući način snabdevala građanstvo i privredu prirodnim gasom kao ekološki prihvatljivijim energentom u odnosu na ugalj i naftu. planirano je da gas do 2015. godine bude dostupan u oko 400.000 domaćinstava (trenutno je dostupan u 60.000 po podacima Srbijagasa). Gasovodna mreža u Srbiji počinje priključkom na mađarsku gasovodnu mrežu kod Horgoša, zatim se račva kod beograda na dva kraka.

EkOnOmija

18

HiljadU i jEdnO pitanjE, HiljadU i jEdan OdGOvOr

polemike vezane za prodaju “telekoma Srbije”

po starom običaju, nijedna važna odluka vlade ne može da prođe bez brojnih reakcija, struč-nih rasprava i kontroverzi. takav slučaj je i sa odlukom o prodaji “telekoma”, oko koje su se oglasili brojni stručnjaci, privrednici, sindikati, opozicija… Upotreba novca od privatizacije je posebno osetljivo pitanje, budući da u vlasništvu države nije ostalo još mnogo preduze-ća, čijom privatizacijom bi se stekla značajna sredstva za ulaganje u razvoj zemlje.

EkOnOmija

19

vlada Srbije je 14. oktobra donela odluku o raspisivanju tendera za pro-daju 51% kapitala „Telekoma Srbije“, umesto prethodno najavljivanih 40%, po minimalnoj početnoj ceni od 1,4 milijarde evra. Tender je objavljen 20. oktobra u beogradskoj „Politici“ i lon-donskom „Fajnenšel tajmsu“, a rok za prijavu zainteresovanih kupaca je 26. novembar. Ministarka za telekomu-nikacije Jasna Matić, tom prilikom je izjavila da su interesovanje za “Tele-kom” pokazale četiri kompanije, i to “dojče telekom”, “austrija telekom”, “Frans telekom” i “oraskom telekom”. odlukom vlade, građani će postati vlasnici 15% kapitala “Telekoma”, a sa-dašnji i bivši zaposleni 6,52%. Prema tome, država će zadržati u svom pose-du samo 7,48% akcija, ali i tzv. “zlatnu akciju”, koja će joj omogućiti da bloki-ra donošenje važnih odluka sa kojima se ne slaže. Time je stavljena tačka na dugotrajnu debatu o tome da li treba prodati “Telekom“ ili ne.Zvanični razlog prodaje najprofita-bilnije državne kompanije, kako je izjavio premijer Mirko Cvetković, je-ste otvaranje konkurencije u fiksnoj i mobilnoj telefoniji, nakon čega nema smisla da „Telekom“ ostane u držav-nom vlasništvu. Stav vlade je da je sadašnji trenutak povoljan za prodaju, jer je sektor telekomunikacija pretrpeo najmanju štetu tokom ekonomske kri-ze. osim toga, usled otvaranja konku-rencije u fiksnoj telefoniji, postavlja se pitanje da li će „Telekom“ moći da se uspešno nosi sa njom, imajući u vidu da je dobar deo opreme u ovoj oblasti telefonije zastareo i da još uvek posto-ji veliki broj „dvojnika“. Zbog toga je potrebno pronaći strateškog partnera, koji će uložiti dodatna sredstva u „Te-lekom“ i omogućiti mu zadržavanje li-derske pozicije na ovim prostorima i u narednom periodu.Međutim, sumnje u ispravnost ovakve odluke podgrejali su bivša ministarka za telekomunikacije aleksandra Smi-ljanić, sindikati „Telekoma“, kao i poje-dini stručnjaci. aleksandra Smiljanić, inače profesor na katedri za telekomu-nikacije elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, objavila je članak u „Balkan magazinu“, u kome je istakla da je na nju kao ministra u više navrata vršen

pritisak da poveća cenu pretplate u fiksnoj telefoniji, iako prema njenim proračunima troškovi održavanja mre-že nisu prelazili prihode od pretplate. Prema njenim rečima, jedini razlog zbog koga je cena pretplate povećana četiri puta u poslednjih godinu dana je pravljenje ustupaka potencijalnim kupcima. ona smatra da strateška in-frastrukturna preduzeća treba da osta-

nu u državnom vlasništvu i da, ukoliko do privatizacije dođe, očekuje posku-pljenje usluga. i sindikati „Telekoma“ su se oglasili, ističući da su protiv pri-vatizacije najbolje srpske kompanije, koja državi donosi najveću dobit i koja se uspešno bori sa konkurencijom, obezbeđujući građanima najniže cene

usluga. Predstavnici sindikata su od vlade zatražili obrazloženje prodaje „Telekoma“, kao i razgovor o tehnološ-kom višku i otpremninama. Pojedini stručnjaci smatraju da je osnovni ra-zlog prodaje „Telekoma“ problem sa popunjavanjem budžeta. Glavni ured-nik lista „ekonomist“ Milan ćulibrk smatra da nema objektivnog razloga za njegovu privatizaciju, budući da je u pitanju profitabilna kompanija, koja u poslednje dve godine beleži rast profita. osim toga, još uvek je u toku svetska ekonomska kriza, a poznato je da se tad preduzeća kupuju, a ne pro-daju.ostaje činjenica da je argumentacija vlade za prodaju „Telekoma Srbije“ neubedljiva ako se ima u vidu da je u pitanju veoma uspešno preduzeće, koje je prošle godine ostvarilo profit od oko 160 miliona evra, što je čak za 200% više nego 2008. godine, i to u jeku svetske ekonomske krize. veliko je pitanje da li se tokom krize može po-stići dobra cena i intrigantna je činjeni-ca da se vladi toliko žuri sa prodajom, budući da bi, sa oporavkom svetske privrede, već za godinu-dve mogla biti postignuta bolja cena. u vezi sa pro-dajom „Telekoma“ mogle su se čuti razne spekulacije, počev od toga da je njegova realna vrednost mnogo veća od procene privatizacionog savetnika vlade, američke „Siti grupe“, pa sve dotle da je MMF savetovao vladi da

pojedine izjave članova vlade u vezi sa prodajom “telekoma” bile su veoma neobične i zanimljive, pa je tako premijer mirko cvetković izjavio da treba prodati “telekom”, jer kada vlada ne bi prodavala državne kompanije, Srbija bi bila komunistička, a ne zemlja sa razvijenom tržišnom privredom. ministar mlađan dinkić je izjavio kako nema dovoljno novca za razvojnu banku na nivou republike (prema njegovim rečima potrebno je minimum milijardu evra?!), ali zato podržava osnivanje regionalnih razvojnih banaka (npr. šumadije i Zapadne Srbije).

EkOnOmija

20

izvrši privatizaciju kompanije. Bilo kako bilo, odluka je doneta. od pri-vatizacije „Telekoma“ dobiće se svaka-ko značajna sredstva, čija se upotreba mora pažljivo razmotriti.

kako UpotreBiti novaC Od prOdajE?u ovom trenutku, možda i bitnije od same prodaje „Telekoma“, jeste pi-tanje upotrebe sredstava ostvarenih tom prodajom. Svima je jasno da se ova sredstva ne smeju koristiti za po-punjavanje tekućih deficita u budže-tu, budući da je u pitanju jedna od poslednjih šansi vlade da prihode od privatizacije uloži u razvoj privre-de. Mišljenja stručnjaka uglavnom se svode na dve alternative: uložiti novac u izgradnju infrastrukture ili u osnivanje razvojne banke na nivou države. najveći zagovornici ulaganja novca u infrastrukturu su članovi vlade, među kojima po tom pitanju posto-ji konsenzus. Budući da će za glavne koridore u zemlji novac biti obezbe-đen iz stranih fondova, vlada je pred-stavila plan po kojem bi najveći deo novca (850-900 miliona evra) bio iskorišćen za izgradnju regionalne mreže autoputeva, i to: autoput Beo-grad - Čačak, autoput Pojate - kruše-vac - Požega - Čačak, regionalni put Paraćin - Zaječar - bugarska granica i brza saobraćajnica ruma - Šabac - loznica. na taj način bi se veliki deo Srbije povezao sa glavnim kori-dorima i omogućila bi se veća atrak-tivnost ovih područja za investitore. Međutim, evidentno je da bi se na taj način značajna sredstva potrošila na puteve manjeg prioriteta i stiče se utisak da je ovakva odluka politički motivisana, imajući u vidu pompezne najave regionalizacije Srbije i favori-zovanja njenog ravnomernog razvoja. izgradnja regionalne mreže puteva neće imati većih efekata na privlače-nje investitora, ukoliko se simultano ne reše mnogi drugi problemi, poput komplikovane procedure dobijanja dozvola i visoke korupcije, a da se i ne govori o makroekonomskim i po-litičkim problemima zemlje, poput inflacije, deviznog kursa, evroizacije srpske privrede, saradnje sa Hagom i

kosova, koji su dugoročnog karakte-ra i teško da će biti rešeni u skorijem roku.osnivanje razvojne banke u ovom trenutku se čini kao logičnije reše-nje i za njega se zalažu mnogobrojni stručnjaci i privrednici. Putevi mogu posredno da utiču na razvoj privre-de, obezbeđivanjem povoljnijeg am-bijenta za ulaganja, ali nisu kapital u klasičnom smislu, jer ne mogu da ot-plate sami sebe, lili bar ne u kraćem roku (to pogotovo važi za regional-ne puteve, za koje se putarina neće plaćati). ulaganjem u realni sektor privrede stiču se uslovi za povećanje

proizvodnje i izvoza, a preko oživ-ljavanja privrede može se ulagati i u puteve, otplatu dugova, reformu pen-zijskog osiguranja itd.. razvojna banka je bitna za sprovo-đenje industrijske politike i podršku perspektivnim sektorima privrede, kroz davanje povoljnih kredita, nji-hovo osiguranje, sufinansiranje i re-

finansiranje. Za ideju o njenom osni-vanju zalažu se stručnjak za strana ulaganja Milan kovačević, profesor ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković, bivši direktor agen-cije za privatizaciju Branko Pavlović, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, vodeći srpski privred-nici poput Miodraga kostića i mnogi drugi.vlada, međutim, još uvek ne pokazu-je političku volju za ovaj projekat, pa je tako ministar Mlađan dinkić rekao da za osnivanje takve banke nema do-voljno novca. Takođe, spekuliše se da bankarski lobi blokira osnivanje ra-zvojne banke, jer bi u tom slučaju bili ugroženi interesi ostatka bankarskog sektora, koji, zahvaljujući visokim ka-matnim stopama, posluje veoma pro-fitabilno. Svaki student ekonomije zna da je u osnovi postojanja kamatne stope profit. usled visokih kamatnih stopa, pred ionako nekonkurentna srpska preduzeća postavlja se zahtev da ostvare izuzetno visoke profitne marže, kako bi mogla da vrate uzete kredite. Pored ovakvog finansijskog sistema, svaki razvoj domaće privre-de je unapred osuđen na propast.

šta iZ SvEGa navEdEnOG mOžEmO da ZakljUčimO?Posledice prethodnih odluka vla-de po pitanju upotrebe sredstava od privatizacije su očigledne. Srbija je i dalje zemlja sa brojnim ekonomskim problemima, u kojoj ne postoji jasna vizija razvoja. vlada Srbije i dalje ne odustaje od politike privlačenja stra-nih investicija, izgradnjom povoljnog ambijenta za ulaganja. Međutim, pro-blemi kursa dinara, inflacije i nezapo-slenosti su hronični i očigledno je da se postojećim modelom ekonomske politike ne mogu rešiti. Pored toga, brojni politički problemi, poput sa-radnje sa Hagom i kosova, koče veći priliv stranih investicija u zemlju i pi-tanje je hoće li izgradnja regionalne mreže puteva biti dovoljna da privu-če investitore. Treba dobro razmisli-ti o mogućnostima upotrebe novca od prodaje „Telekoma“, jer prilike za ispravljanje dosadašnjih grešaka uskoro više neće biti.

Stefan ĐERASIMOVIĆ

Evidentno je da svi problemi naše privrede potiču od lošeg stanja realnog sektora. inflacija će na kraju godine iznositi između 9 i 9,5%, uprkos restriktivnoj monetarnoj politici nbS, koja je nemoćna da je obuzda. Uzroci ovako uporne inflacije su visoke cene hrane i veliki udeo troškova ishrane u potrošnji domaćinstava, tj. nizak životni standard. visoka nezaposlenost prouzrokuje niske zarade u našoj zemlji, usled čega se potrebe domaćinstava ne mogu pokriti iz realnih izvora. Zbog toga postoji veliki pritisak stanovništva na tražnju za kreditima, čak i za podmirivanje egzistencijalnih potreba

EkOnOmija

knez vladimir je 988. prihvatio Hrišćanstvo i time stavio staru rusku državu u sferu kulturnog uticaja vizantije. Prvi vladar iz

dinastije romanov, Petar veliki (vla-dao 1682-1725), orijentisao je rusiju prema zapadu u politici, ekonomiji i kulturi i na ušću reke neve u Baltik osnovao novu prestonicu Sankt Pe-terburg. katarina ii velika (vladala 1762-1796), nastavila je da razvija po-litiku rusije kao velike evropske sile. Međutim, u prvoj polovini 19. veka rusija zapada u stege konzervativno-sti. dominira feudalna poljoprivreda. dug, iscrpljujući Prvi svetski rat i veli-ki ljudski i materijalni gubici doveli su do građanske Februarske, a zatim do komunističke oktobarske revolucije 1917. Zbačena je porodica romanov, a posle građanskog rata u kome je po-ginulo 20 miliona ljudi, nekadašnja carska rusija postaje prva komuni-stička država - Sovjetski Savez. Posle lenjinove smrti 1924. čelnu poziciju u SSSr preuzima Josif visarionovič Staljin. viđen kao najsposobniji vođa novog sistema, ubrzo je pokazao svo-ju okrutnost prema svakome ko nije bio dovoljno glasan u busanju u gru-di. iako je Sovjetski Savez iz drugog svetskog rata izašao sa uništenom in-frastrukturom i ekonomijom, ali i kao svetska super-sila koja je politički do-minirala istočnom evropom, u samom SSSr-u vladala su mračna vremena. Staljin umire ‘53. pod sumnjivim okol-nostima. devedesete godine donose slom komunističkog sistema, nastaje period neizvesnosti, formiraju se jake

struje koje vuku nazad, ali i one koje teže kapitalizmu. nekolicina predu-zetnika, dobro povezana sa tadašnjom vlašću, privatizuje „propala“ preduze-ća i brzinom svetlosti ta ista preduze-ća dobijaju novi sjaj! i tako su nastali ruski tajkuni - elita koja je počela da kupuje čak i fudbalske klubove izvan granica svoje zemlje. Svaka sličnost sa domaćim „biznismenima“ je slučajna, u rusiji tajkuni čine i dobročinstva. iako su neke novine krajnje zajedlji-vo pisale da usled krize ruske tajkune čeka prosjački štap, oni su izašli još moćniji: „Hajde, pijte sada kafu i ogo-varajte nas!“

BoGatstvo novoG doBa

iako se misli da se o rusiji zna, ovo je zapravo jedna veoma misteriozna zemlja. Slika koju najčešće steče poje-dinac zahvaljujući holivudskim filmo-vima je vezana za pijane ljude, mafiju i fanatičku odanost komunizmu. Snimali su i filmove o nama kao teroristima. od kad su amerikanci toliko pošteni da ne umeju da lažu? Prava istina je dosta drugačija. alkohol je veliki problem i dalje, ali država ga sa uspehom suzbija. a rusija je jedna moćna ekonomija. u ovoj zemlji je sve veliko! veliki je Cr-veni trg, veliki je Zimski dvorac, velike su ulice sa šest traka... upravo tako su i ogromne njihove zalihe nafte, gasa, uglja, gvožđa, platine, bakra, mangana, olova, cinka, kalaja, zlata, srebra, dija-

21

Eksperti mmF-a su proletos predviđali da će ekonomski rast u ovoj zemlji iznositi 4,3%. Ekonomija rusije je danas jedna od najperspektivnijih. kao pokretačka sila rasta su ocenjeni rast cena nafte, obnova bankarskih kredita i veća potrošnja koja je u rusiji postala simbol novog vremena

rusija između bogate istorije, siromašne prošlosti i luksuza sadašnjosti

Crveno Carski

22

EkOnOmija

manata, drveta... kojima drže u šaci celu evropu. a baš na tome moderna rusija zasniva svoj razvoj! Prema objavama ruskog ministarstva za energetiku, ru-sija je za devet meseci ove godine znat-no povećala eksploataciju i izvoz gasa, pri čemu je samo Gasprom (kao najve-ći proizvođač) povećao eksploataciju za 14,6% na 365 973 milijardi kubnih metara! rusija u velikoj meri živi od nafte, koja u državnim prihodima uče-stvuje s više od dve trećine, odnosno čini 30% bruto nacionalnog proizvoda zemlje. inače, ruske rezerve nafte su državna tajna. Sama svesnost o znača-ju crnog zlata dovela je do oštre borbe između rusije, skandinavskih zemalja i naravno severno američkih, za teško pristupačne predele arktika! Tako je rusija pre tri godine zabola svoj jarbol na dnu mora i naznačila da ne prepušta predeo koji joj geografski pripada. ru-sija je pravo interesovanje za ove večito zaleđenje prostore počela da iskazuje još u sovjetsko doba. Prema procenama naučnika, kontinentalni deo arktika mogao bi da sadrži najmanje četvrtinu svetskih rezervi nafte i gasa. Ministar za prirodne resurse rusije je izjavio da ru-ske teritorije na arktiku sadrže do sto milijardi tona nafte i gasa.ruske devizne rezerve čine rezerve aktive u stranoj valuti, uglavnom dola-rima i evrima, specijalna prava vučenje MMF-a i druge aktive. na preporuku MMF-a, centralna banka od 1. juna u sastav rezervi ubraja i zlato. ruske re-zerve deviza i zlata su imale spor trend rasta i povećane su od januara do sep-tembra za 50,64 milijardi dolara, ili 11,5%, na 500 milijardi dolara i prvi put dostigle nivo koji su imale pre krize 2008. godine, kažu u ruskoj centralnoj banci. Predsednik dmitrij Medvedev je u više navrata upozoravao na veli-ku zavisnost nacionalne ekonomije od izvoza sirovina. Što se, pak, tiče ugljovodonika, Medvedev je siguran: došlo je vreme da se razmisli o njiho-vom čuvanju za naredne generacije. osim toga, u zemlji se realizuje čitav niz državnih programa modernizacije, a ruska Silikonska dolina u Skolkovu ima dosta velike šanse za aktiviranje intelektualnog tržišta u rusiji koje je u americi bazični instrument ekonom-skog razvoja.

Sajam miliOnEraZemlja koja pre 20 godina zvanično nije imala nijednog milionera, danas se hva-liše sa najmanje njih 88 000. Samo za one dubljeg džepa otvoren je sajam luk-suza u Moskvi. Tradicionalno nazvan sajmom milionera, privukao je rusku elitu koja će za dva dana potrošiti više od milijardu evra u kupovini luksuznih jahti, automobila iz snova, skupocenog nakita, ledenih vina, dijamanata i vr-hunske tehnike. ovi bogataši predstav-ljaju novopečenu elitu, belogardejaca odavno nema u njihovoj postojbini... ipak, većina stanovništva i dalje živi skromno. Saobraćaj je razvijen pretežno u evropskom delu rusije. Mnoga sela po Sibiru nemaju asfaltirane puteve niti vodovodnu mrežu. u rusiji se menja mnogo toga. nadaju se da će se i u nji-hovim selima promeniti nešto...ekonomska moć i samostalnost pruža-ju rusiji i političku slobodu. Posle rata u Gruziji su anektirali abhaziju i Juž-nu osetiju, a zapad je samo gunđao sa bezbedne udaljenosti. Svi se još sećaju

kako su se tresli kao gušterov rep kad su rusi zavrnuli gas preko ukrajine. neko umoran od politike će reći „bolje da nam rusi zavrnu nego nemci da nam puste“.

jUži tOkJužni tok, kojim bi trebalo da se godiš-nje doprema oko 63 milijarde kubika ruskog gasa u evropu, ulaziće u Srbiju iz Bugarske i ići prema zapadnom delu kontinenta, ali konačnu reč o trasi ko-jom će proći gasovod imaće Gasprom. korist od toga za našu zemlju biće znat-na, jer će moći da naplaćuje tranzitnu taksu, zatim taksu za skladištenje gasa, a imaće i direktan pristup gasu. ambi-cija Srbije je da prva u evropi do kraja 2012. godine počne izgradnju kopne-nog dela gasovoda Južni tok. deonica gasovoda kroz Srbiju bi trebala da bude duga 450 kilometara. vrednost investi-cije u taj deo gasovoda biće najmanje 700 miliona evra.

velikiM koraCiMa...rusija je imala burnu prošlost. Politič-ka neistomišljenost se plaćala glavom. danas rusija zauzima svoj položaj u svetu koji joj je nepravedno oduziman godinama. dobro, zvuči nam poznato, a nije naša priča. ali rusi, uprkos ve-likom napretku koji pokazuje njihova zemlja na svim poljima, ipak pronalaze mane sadašnjoj vlasti. uspevaju da iz-gubiš volju za sve... najviše im zamera-ju da u rusiji ne postoji demokratija i sloboda novinara; kao i velika korupci-ja, neuravnotežen rast... Možda su rusi samo navikli da pronalaze loše stvari oko sebe. Sav se naježim od uzbuđenja kad pomislim na uspeh naše vlasti i na-rodno zadovoljstvo njima...

Dušan SEKULIĆ

U rusiji vladaju drugačija poslovna pravila od onih koja nam se nameću sa Zapada: ruski biznismen će vas poštovati samo ako mu posvetite vreme, jedete s njim, pijete i provodite se. ispunite li taj uslov, možete ovde uspeti apsolutno u svemu. možete zaboraviti to da ćete doći na sajam, biti dva-tri dana i sklopiti ugovor. Ovde morate biti fizički prisutni i to najmanje dve godine, ako želite poslovati s rusima, i izdvojiti najmanje pola miliona dolara za obradu tržišta i sklapanje poznanstava. Stoga se savetuje preduzetnicima da svoje proizvode plasiraju u nekim od manjih gradova u unutrašnjosti rusije što će im biti lakše i jeftinije.

23

drUštvO

akademija „operacija trijumf “ bila je regionalno muzičko ta-kmičenje u vidu reality show-a koja se prikazivala na televiziji

B92 tokom septembra 2008. godi-ne. akademiju je sačinjavalo šesnaest kanditada iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, Hrvatske i BiH, istaknuti profe-sori, popularni kompozitori i direktor.Cilj akademije bio je da se od muzič-ki talentovanih običnih ljudi naprave zvezde. Pobednik prve sezone oT-a, adnan Babajić, dobio je mogućnost snimanje albuma za „Melody music“, kao i potpisivanje ekskluzivnog ugo-vora sa svetski poznatom kompanijom „universal“. Među finalistima su bili i nina Petković i danijel Pavlović.oni su, ekskluzivno za naš časopis, sa velikim zadovoljstvom pristali na sa-radnju i odgovarali na pitanja novinar-ke Ml-a.nina Petković rođena je u kotoru 1981. god. učestvovala je na mnogim festivalima, među kojima i „Pjesma Mediterana“ 2009. gde je pobedila sa pesmom „S druge strane sna“. Snimila je duet pesmu „kiša“ sa Sonjom Bakić, bivšom učesnicom oT-a. u pripemi je prvi solo album, planira nastupe po Sr-biji i za proleće 2011. priprema latino verziju pesme „kiša“.MonopolList: Koliko Vam je pomo-glo iskustvo iz akademije OT-a u da-ljoj karijeri?Nina: učešće u oT-u je u svakom smis-lu donijelo dobro, ništa nije oduzelo, s tim što smo od jednog trenutka svi bili prepušteni sami sebi, tj. krčili smo svoj put svak svojim snagama. Po završetku show-a uslijedili su brojni nastupi, naša

zajednička turneja po Crnoj Gori, moje učešće i pobjeda na “Pjesmi Meditera-na” prošle godine, ponovno učešće i ove godine na istom festivalu…Jako sam zadovoljna što mi se desila operacija Trijumf i poslovno i privatno. donijela mi je lijepe momente i drage ljude.ML: Da li se čujete sa ostalim bivšim učesnicima?Nina: u kontaktu sam sa svima, doduše ne tako intenzivno kao nekad, jer imam dosta obaveza oko snimanja albuma i nastupa, ali kad god mogu, iskoristim priliku da im se javim.ML:Da li ste nekome posvetili pe-smu „Bezobrazno“?Nina: naravno. Svaka pjesma ima pos-vetu i pečat. ovo je jedna od rijetkih pjesama gdje ja nisam autor, ali sam je izabrala upravo zbog toga što mi je bila nekako bliska.ML: Stih neke pesme koje opisuje vaše trenuto emotivno stanje je...?

Nina: “Jesen, u koži, dolazi mi jesen…Jesen, u krznu,dolazi mi jesen…”ML: Da li pripremate nešto novo za Vaše fanove?Nina: Za moje drage prijatelje ( volim tako da zovem ljude koji me slušaju i prate, fan mi je nekako…pomalo hladan i otuđen izraz ), spremam nešto divno, jedan veeeliki album sa mnogo pjesa-ma. neke projekte na stranom jeziku, jedan divan spot, jedan jos ljepši dječiji album…svašta spremam! (smeh)ML: Gde možemo da Vas čujemo i vidimo u narednom periodu?

intervju sa danijelom pavlovićem i ninom petković

nina petković je učestvovala na festivalu „pjesma mediterana“ 2009. gde je pobedila sa pesmom „S druge strane sna“. Snimila je duet pesmu „kiša“ sa Sonjom bak ić. U pripemi je prvi solo album i latino verzija pesme pomenutog dueta.

Glasovi OpEracijE trijUmF Finalisti prve sezone najpopularnijeg muzičkog reality

show-a na našem prostoru „Operacija trijumf“,danijel i nina, ukratko nam otkrivaju njihove buduće planove za naredni period i sa velikim nestrpljenjem očekuju svoj prvi solo album.

24

Nina: Možete da me čujete na mnogim mjestima u Crnoj Gori, a kad završim sa dogovorenim poslovima na istom, planiram nekoliko nastupa u Srbiji i Makedoniji. naravno, tu su i pripreme za novogodišnji nastup…(smeh)ML: Svako ima neki omiljeni citat ili poruku mudrosti. Vaša je?Nina: Sviđio bi se mnogima, da se nisi trudio sviđeti se svima.danijel Pavlović rođen je u kragujevcu 1985. od malih nogu je počeo da se interesuje za muziku. Završio je muzič-ku akademiju u novom Sadu i osvojio mnogobrojne nagrade. učestvovao je na mnogim festivalima. Snimio je duet pesmu “Hejter” sa Milicom Majsto-rović, bivšom učesnicom oT-a. Svira klavir i violinu. voleo bi da sarađuje sa Timbaland-om. njegova polusestra je popularna pevačica Marija Šerifović. u toku su završne pripreme za prvi solo album “Tahikardija”.uveliko se očekuje spot za pesmu “Stari zagrljaj” u kome se pojavljuje finalistkinja, show-a “Ja imam talenat”, Marija lazić.MonopoList: U fazi pripreme je Vaš novi album. Šta možemo zanimljivo da očekujemo u „Tahikardiji“?Danijel: o da! Pripreme su uveliko u toku, ostalo je još par stvari i konačno će album biti u potpunosti gotov. Možete očekivati ono što se od mene najmanje

očekuje - brze stvari, energične, mod-erne.. biće samo par balada. Jako sam srećan što radim album, jer na to čekam od kako sam bio klinac.To je jedan od mojih najvećih snova. (smeh)ML:Recite nam neki Vaš stih sa no-vog albuma koji najbolje opisuje Vaše trenutno emotivno stanje?Danijel: To je stih moje pesme “neke se reči dogode”, a glasi: “…neki se sno-vi ostvare, a neki samo ostare...” Moj san se ostvario samim tim što mi je Bog dao priliku i mogućnost, da radim na svom albumu!

ML: Gde možemo da Vas čujemo i vidimo u narednom periodu?Danijel: dok se album ne zavrti, nemam u planu veće nastupe. Bićete u potpunosti obavešteni o svemu, pa se nadam da se vidimo na svirkama i kon-certima. (smeh)ML: Svako ima neki omiljeni citat ili poruku mudrosti. Vaša bi bila?Danijel: Svako ima svojih pet minuta. neko jednom, neko više puta!o drugoj sezoni “operacije trijumf ” koja je bila najavljena za jesen ove go-dine još uvek se ne zna ništa. Mnogima od nas bi prijalo da se svakog ponedelj-ka ušuška u mekanu fotelju i iščekuje spektakl poput gala večeri, nezaobila-zne šale Milana i Mace, glazbene na-stupe poznatih svetskih i domaćih zve-zdice. S druge strane ova akademija bi pomogla mladim muzičkim talentima da pronađu mesto na našoj muzičkoj sceni. S toga u skorije vreme nadajmo se novoj sezoni.

Ivana MANDIĆ

drUštvO

danijel pavlović –neke se reči dogode

nemoj da pokriješ glavu rukama svojim.U oči pogledaj me bar, još uvek postojim,i vidiš da sam u pravu, kad govorim ti sve, što znala si i pre,na satu kazaljke, davno su razdvojene.refren:neke se reči dogode, neke te slike pogode,a davno smo mi u svađi sa ljubavi, što je uzela sve.neki se snovi ostvare, a neki samo ostare,na reci bez sna, u moru rastajanja dok plovimo, na strane suprotne.na stolu još uvek stoje, karte sa kule,Odavno srušene, od igre što ljubav se zove,i vidiš da sam u pravu, kad govorim ti sve, što znala si i pre.na satu kazaljke davno su se rastale.

danijel pavlović je završio je muzičku akademiju u novom sadu i osvojio mnogobrojne nagrade. Snimio je duet pesmu “Hejter” sa milicom majstorović. priprema prvi solo album “tahikardija” .Uveliko se očekuje spot za pesmu “Stari zagrljaj” u kome se pojavljuje finalistkinja show-a “ja imam talenat”, marija lazić.

25

sporna reforMau februaru ove godine, predsednik Francuske nikolo Sarkozi najavio je da penzionu reformu treba očekivati početkom jeseni. već tada naišao je na otpor sindikata. Penzionom reformom predviđa se povećanje starosne granice za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine i za ostvarivanje pune starosne penzije, sa 65 na 67 godina. ove reforme imaju za cilj štednju u javnim rashodima, kao i ojačanje privrednog rasta, jer po ne-kim procenama do 2020. godine pen-zijski sistem mogao bi da dovede do gubitka od 35 milijardi evra. Međutim,

ove promene zakona prouzrokovale su masovne proteste građana Francuske početkom oktobra, kojima je po nekim procenama, prisustvovalo nekoliko mi-liona ljudi, dok su procene policije, ne-što manje i kreću se oko 900.000 ljudi. na proteste su se odlučili zaposleni u državnoj administraciji, ali i oni u pri-vatnom sektoru, uključujući radnike aviokompanije “airbus” i nacionalnog avio-prevoznika “air France”.

franCUska U Blokadinakon što je sporan predlog o poveća-nju starosne granice usvojen u gornjem

domu parlamenta, protesti su prera-sli u talas štrajkova. Svoje protivljenje odluci Senata pokazale su, obustavom rada, transportne službe, pošte i lučki radnici. Francuska železnica radila je smanjenim kapacitetom, a pariski aero-dromi otkazali su oko polovinu letova. drumski saobraćaj je bio otežan na važ-nim saobraćajnicama, a na pojedinim prilazima na severu zemlje formirali su se kilometarski zastoji, jer su kami-ondžije namerno usporavali vožnju. u nekim gradovima, kao što su Tuluz i Sent etjen, štrajkači su na nekoliko sati zauzeli depoe javnog gradskog prevo-za, sprečivši izlazak gradskih autobusa i tramvaja na ulice. Zbog višednevnog štrajka radnika gradske čistoće, ulice Marselja bile su prekrivene tonama đubreta, a lokalne vlasti su pozvale pripadnike Francuske legije i civilnih bezbednosnih snaga da počiste smeće u tom gradu jer postoji opasnost od ši-renja zaraze. nakon što su rafinerije nafte obustavi-le rad, došlo je do krize u snabdevanju benzinom. više od hiljadu benzinskih pumpi ostalo je bez goriva, a pod blo-kadom se našlo i veliko skladište goriva u Trapilu, pa su manjak goriva osetili i civilni i vojni aerodromi, uključujući i vojne baze naTo-a. Sirova nafta sa oko 70 brodova u Marseljskoj luci nije mogla biti isporučena rafinerijama, jer su lučki radnici bili u štrajku. Policija je intervenisala u pojedinim rafinerijama, kako bi one ponovo počele sa radom,

protesti protiv penzionih reformi

vrUća jESEn U FrancUSkOjpovećanje starosne granice za odlazak u penziju izazvala je talas štrajkova i protesta širom Francuske. pored zaposlenih u državnom i privatnom sektoru, u protestima su učestvovali obični građani, studenti i srednjoškolci, a Francuska je bila pogođena smanjenim saobraćajem i nestašicom goriva

drUštvO

26

nakon što su radnici odbili da sevrate na posao. Štrajkovi su poremetili i proi-zvodnju električne energije, pa je Fran-cuska bila primorana da je uvozi. Protestima su se priključili i studenti i srednješkolci, bojkotujući nastavu i blo-kirajući prilaze školama i fakultetima. omladina Francuske izrazila je uverenje da će studenti i mladi ljudi najviše ispa-štati, pošto usled produženja radnog veka neće moći da se zaposle. Tokom protesta zabeleženi su incidenti izme-đu policije i srednješkolaca, od kojih su posebno teški bili oni u lionu, gde su demonstranti pljačkali trgovine i palili vozila. Francuske vlasti oštro su osudi-le ove incidente, smatrajući da nasilju nema mesta u izražavanju protivljenja najavljenim penzionim reformama.

uprkos svim protestima, povećanje sta-rosne granice za odlazak u penziju je na kraju usvojeno u oba doma parlamen-ta. Pojedine rafinerije nafte su ponovo počele sa radom, a protesti nisu više

bili tako masovni kao početkom okto-bra. opoziciona Socijalistička stranka podnela je zahtev ustavnom savetu, najvišem ustavnom organu u zemlji, da se utvrdi da li je reforma u skladu sa za-konom, na šta je ustavni savet odgovo-rio potvrdno. Sindikati su kao odgovor na usvajanje reformi najavili novi talas štrajkova.

penziona reforMa Francuska je zemlja sa jednom od naj-nižih starosnih granica za odlazak u penziju u evropi. u nemačkoj i dan-skoj ona iznosi 67, a u velikoj Britaniji planiraju da je povećaju na 68 godina. u Francuskoj je na snazi „Pay-as-you-go“ sistem, koji podrazumeva da ljudi koji su zaposleni, svojim radom i dopri-

nosima iz zarada, omogućavaju penzije onima koji su penzionisani. Međutim, u uslovima kada dolazi do povećanja ži-votnog veka, kao što je to u Francuskoj, postavlja se pitanje održivosti ovakvog sistema na dugi rok. veliki broj ljudi treba u budućem periodu da se penzi-oniše, sa manjim brojem ljudi koji rade i koji mogu da finansijski podrže njiho-vo penzionisanje. da bi se izbeglo da penzijski sistem postane veliko fiskalno opterećenje, mogu se povećati ukupni doprinosi za penzije ili smanjiti penzi-je. vlasti u Francuskoj odlučili su se na povećanje ukupnih doprinosa, što se može ostvariti povećanjem broja ljudi

koji rade ili povećanjem stope doprino-sa, uz uvođenje dodatnih poreza. neslaganja oko penzijske reforme u Francuskoj vode se oko toga koju od

ove dve mere za povećanje ukupnih doprinosa treba preduzeti. vlasti su se odlučile da povećaju zaposlenost pro-dužavanjem radnog veka, budući da smatraju da bi povećanje doprinosa i uvođenje novih poreza moglo negativ-no uticati na privredni rast. Sindikati i građani smatraju da se produženjem starosne granice za odlazak u penziju najviše opterećuju radnici i zaposleni, a da su bogati pošteđeni tereta reformi penzionog sistema.

na krajU baladE...da bi produženje starosne granice za odlazak u penziju funkcionisalo kao mera, potrebno je da poslodavci u jav-nom i privatnom sektoru promene svoj odnos prema starijim zaposlenima, da ulažu u njihovu obuku i da prilagode radno vreme i druge uslove na radu nji-hovim potrebama. Takođe je potrebno povećati zaposlenost među mladima, uz smanjenje beneficija za raniji odla-zak u penziju. Mnogi mediji okarakterisali su proteste Francuza kao klasičan primer njihovog „buntovničkog“ ponašanja protiv refor-mi. Čvrst stav nikole Sarkozija dopri-neo je da se sporni zakon na kraju ipak usvoji. reforme penzijskog sistema jesu neophodne, a protesti u Francuskoj su pokazali svu složenost ovog problema, čije se rešenje očekuje u narednom pe-riodu.

Nikola ŠKONDRIĆ

drUštvO

Svoje protivljenje penzionim reformama pokazale su, stupanjem u štrajk, transportne službe, pošte i lučki radnici. Saobraćaj se odvijao otežano, usled zastoja na putevima i smanjenim radom aerodroma i železnica. rafinerije nafte obustavile su rad, pa je došlo do prekida u snabdevanju gorivom, a proizvodnja električne energije takođe je bila otežana. Zabeleženo je nekoliko incidenata policije sa srednješkolcima i studentima, od kojih je najgori bio u lionu, sa paljenjem automobila i trgovina.

penzione reforme u Francuskoj imaju za cilj štednju u javnim rashodima, kao i ojačanje privrednog rasta, bez povećanja doprinosa i uvođenja novih poreza. Sindikati i građani smatraju da se produženjem starosne granice za odlazak u penziju najviše opterećuju radnici i zaposleni, a da su bogati pošteđeni tereta reformi penzionog sistema.

27

U poslednja dva veka glavna no-vinarska „valuta“ su bile infor-macije. i kao neki alhemičari, novinari su te obične metale

(informacije) pretvarali u naraciju. Živimo u vreme velikih i svakodnev-nih promena i te «legure» početnih informacija koji su prvobitno bila svedočenja očevidaca, intervjui, istra-živanja, zvanični i finansijski izveštaji polako obogaćuju i izjave i saopštenja za medije, kao i nove vrste informaci-ja – podaci, i to oni koji se obrađuju kompjuterski. Još pre 20 godina kada bi novinar u nekoj emisiji „izvukao kao kec iz ru-kava“ neku dogodovštinu gost bi u čudu upitao „Pa kako ste to saznali o meni?“, dobio bi uz misteriozan osmeh kratak i nadmen odgovor: „To mi je posao“, dok je danas suvišno postavlja-ti takva pitanja jer znamo da je svuda oko nas more informacija i podataka na skoro sve teme, od velikog Praska do kritike najnovijeg romana davida albaharija. kao i mnoge sfere života, danas je novinarstvo podređeno svom potrošaču, čitaocu, tiraž nekog medija zavisi kako se i koje vesti ističu, od-nosno na koje je vesti stavljen fokus. Postavlja se pitanje da li savremeni

novinari predstavljaju svojevrsne pis-ce ili samo skupljače kratkoročno za-nimljivih ili najavljeno zanimljivih, a u suštini neinteresantnih novosti; ima li novinarstvo kao takvo budućnost i koja je njegova sudbina? ovo pitanje je godinama tema debata u krugovima znalaca ovog zanata.

Svedoci smo brojnih prednaslova sa oznakom „Šokantno“ ili „ekskluziv-no“ ali kada otvorimo tzv. kutiju ne dobijemo ništa ili imamo nedovršenu priču koja čitaoca ili slušaoca (zvaće-mo ga potrošač) ostavlja nedovoljno obaveštenim jer je kraj priče smatran nezanimljivim za prodaju. Takođe, svedočimo i objavljenim kolumnama, člancima ili samo pokušajima istih, od strane mnogih nepismenih i polupi-

smenih pojedinaca. ovo predstavlja jednu od kritika savremenog novinar-stva. Takođe, podaci za Srbiju govore da 20-25% svih vesti koje objavljuju mediji u Srbiji za izvor uzimaju iste novinske agencije, da se obrada ve-sti praktično, svodi na lektorisanje i stilsku pripremu teksta, da većina medija pokušava da u što većem pro-centu naplati objavu vesti iz različitih organizacija i drugo. Mnogo je poten-cijalnih odgovora na često i uporno pitanje koje se stalno iznova nameće, a koje glasi „kako dalje i šta menja-ti, da li menjati i dokle“, ali svakako jedinstven je onaj u kome se navodi da se novinarstvo sve više prenosi na internet (zbog dostupnosti, ažurnosti i drugih povoljnosti) i da će kvalitet-ni novinari znati da koriste prednosti globalne mreže i da sami kreiraju vesti, dok će oni drugi, ne toliko dobri, sku-pljati iste i biti (možda) arhiva nekim novim, dobrim pričama.

Ivana VUKOVIĆ

drUštvO«nije vest kad pas ujede čoveka, već kad čovek ujede psa» - stara novinarska izreka

catcH tHE rEadEr, jack! kOja jE bUdUćnOSt nOvinarStva?naziv za novine i časopise u celini, stil pisanja u predstavljanju golih činjenica radi opisivanja dešavanja, posao prenošenja, fotografisanja ili uređivanja vesti za neki od medija.. rešenje ove zagonetke je (pogađajte) novinarstvo. Ono može da bude istraživačko, narativno, fotonovinarstvo, online-novinarstvo, sportsko, žuto.. ali osnovu kreiranja predstavlja posao prikupljanja vesti koje urednik proceni da će biti dovoljno primamljive i interesantne svojim čitaocima, slušaocima, gledaocima.

postavlja se pitanje da li savremeni novinari predstavljaju svojevrsne pisce ili samo skupljače kratkoročno zanimljivih ili najavljeno zanimljivih, a u suštini neinteresantnih novosti.

podaci za Srbiju govore da 20-25% svih vesti koje objavljuju mediji u Srbiji za izvor uzimaju iste novinske agencije.

28

rođen je u Goraždu (BiH) 1950.godine. diplomirao na psiho-logiji, na Filozofskom fakulte-tu u Beogradu sa prvim radom

iz oblasti advertajzinga. od 1975. do 1980. godine Sakan je bio istraživač ponašanja potrošača. objavio je mno-ge članke i bio gostujući predavač na mnogim univerzitetima evrope. do-bitnik je nagrade za popularizaciju psohologije kao nauke. Bio je stalni član žirija: Cresta – iaa, new York Festival, epica i dugogodišnji član evropskog borda kreativnih direktora “Saatchi & Saatchi“.

„ništa nijE OStvarEnO dOk prEtHOdnO nijE OdSanjanO“

od 1980. godine vodi agenciju koja je često menjala ime i vlasničku struktu-ru (Borba, delo, S Team Bates Saat-chi & Saatchi, new Moment – new ideas Company) i koja već decenija-ma važi za najnagrađivaniju na Bal-kanu. Sakan je bio osnivač i izdavač new Moment časopisa za umetnost i advertajzing, autor bestselera, knji-ge o advertajzingu, „Pretty Woman“. reklama mu je bila život i potpuno posvećenje. Tvorac je čuvenih ime-na sladoleda rumenko, Čoko Moko, leni, Cmok, Hladiša. Govorio je da je svaki dan novi život i nova ideja i

da su ideje svuda oko nas – ulice, gra-dovi, pozorište, razgovori, restorani, knjige, umetnost. a njegovi prijatelji o njemu da je bio učitelj, mentor, vizi-

onar i dobar prijatelj, da je bio sanjar i jedan od retkih koji je uspeo da svoje snove pretvori u stvarnost. doveo je kreativni svet u Beograd osnivanjem “Beograd festivala“ i stavio srpsku prestonicu na mapu art director Clu-ba evrope. Zahvaljujući Sakanu, Be-ograd je bio domaćin međunarodnih festivala i svetskih velikana kao što su edvard de Bono, donald Gan, Bob Garfild, Herman vaske i drugi. doveo je u Beograd i najgledaniji svetski te-levizijski šou – eurosong. naime, bio je kreator multimedijalne kampanje za nastup Marije Šerifović na euro-songu, na kojem je i odnela pobedu, za koju je dobio nagradu european excellence award u Berlinu.

„trEba GlEdati U ZvEZdE – mOžda iH nEćEtE dOSEGnUti ali bar rUka

nEćE biti U blatU“

na večni počinak otišao je prekriven zastavom svoje kompanije i sa kapetan-skom kapom. ispratili su ga svi oni koji su ga voleli a bilo ih je mnogo. uz supru-gu i sinove hiljade prijatelja i poštovala-ca maga advertajzinga došli su da odaju svoju počast jednom od najkreativnijih ljudi koji su ikada hodali Srbijom. neka mu je večna slava i hvala!

Milanka VASILjEVIĆ

drUštvO

“Gotovo mitska figura, čovek koji je transformisao propagandu u advertajzing“

SEćanjE na draGana sakanadragan Sakan je po profesiji bio psiholog a domaća javnost ga je svojevremeno proglasila pionirom marketinga ovih prostora – jednim od „trinaest legendi advertajzing biznisa u jugoslaviji“. Svojim kreativnim idejama je vladao marketinškim svetom regiona poslednjih trideset i pet godina. U svojoj zadivljujućoj karijeri dobio je stotine međunarodnih i domaćih nagrada. “Svako od nas ima svoju zvezdu. ja sam samo jedan san pretvorio u realnost“ izjavio je u jednom intervjuu Sakan, koji je iznenada preminuo u svojoj šezdesetoj godini početkom oktobra ove godine.

dragan sakan je tokom svoje karijere osvojio više stotina lokalnih i internacionalnih nagrada, između ostalog:- kreativna ličnost godine jFtk,

portorož 1986.godine;- kreativni direktor nove evrope 1998.

godine;- nagrada za životno delo, UEpS 2000.

godine;- ambasador srpske kreativnosti 2008.

godine;- nagrada “Freedom“ međunarodnog

centra za mir, Sarajevo 2008.godine...

većina od ukupno 14 objavlje-nih knjiga su prevodi klasičnih antičkih književnih i istorijskih dela. Štulić je prvo preveo Ho-

merove klasike “ilijadu” i “odiseju”, nakon čega je nastavio svoje istraži-vanje antike, bacivši se na prevođenje tri najznačajnija grčka istoričara – He-rodota (“Herodotova istraživanja”) Tukidida (“Peleponeski rat”) i kse-nofonta (“uspinjanja Helenština”). ostala dela (koja se, na insistiranje Štulića, mogu kupiti samo u komple-tu jer, kako kaže, “knjige vuku jedna drugu i pretapaju se u kičmu istorije”) su: “aleksandrijada”, “Trijada”, “argo-nautika”, “Zbornik”, “umijeće ratova-nja” i “kali Juga”, kao i knjige o samom Štuliću (“Smijurijada”, “azra” i “Govorili su o džoniju”) u kojima se, između ostalog, mogu naći mnogobrojni inter-vjui sa Štulićem kao i tekstovi azrinih pesama. nekoliko dana pre promocije, pričalo se o mogućnosti da se i sam autor pojavi, iako već 20 go-dina nije kročio na tlo Srbije. To se, naravno, nije dogodilo. Poznavaoci džonijevog lika i dela nisu bili iznenađeni ovim nepojavljivanjem, baš kao što nisu bili iznenađeni kad je pre tačno godinu dana odbio da primi srpski pasoš. Zašto?

put bez povratkaPođimo od početka. Zbog čega je, zapravo, džoni postao (i ostao) tako velik? Zbog toga što se nikad nije ponavljao, te se svaka ploča u velikoj meri razli-kovala od prethodne? Zbog či-njenice da u gomili Štulićevih pesama svako može pronaći

nekoliko koje će bezrezervno prihvatiti, koje će rado pevati bilo glasno na kon-certima, bilo tiho u svojoj sobi? Mož-da zbog misterije koja neizbežno mora okružiti čoveka koji se već 20 godina samo povremeno javlja, taman toliko da se zapitamo čime se sada bavi? Moguće. ipak, ono sto džonija razlikuje od mno-gih drugih je činjenica da je, uprkos svemu, ostao dosledan svojim idealima.

Početkom 90-ih, postojale su dve opcije za muzičara poput njega: promeniti se ili nestati sa scene. Mnogi veliki (i “veli-ki”) bendovi su već uveliko počeli da se prilagođavaju kako bi ostali popularni. rok više nije bio “mainstream”. u am-bijentu gde dominiraju primitivizam i turbofolk, za Branimira Štulića nije bilo mesta. Potražio je azil u amsterdamu i nije se više vraćao. odlazak džonija je, nažalost, samo ubrzao propast ovdašnje muzičke scene. nakon završetka rata, mnogi su mu predlagali da okupi azru i zasvira jer bi mogao da zaradi, a on bi samo rekao: „novac me ne zanima, ni-kad me nije ni zanimao!“. odbijanje da prihvati pasoš ili da se pojavi na promo-ciji je jasan znak da se Srbija, nažalost,

nije dovoljno promenila u po-slednjih 20 godina da bi zaslužila jednog džonija.

jedan i jediniljudi koji su sarađivali sa džo-nijem uglavnom ga opisuju kao tvrdoglavu osobu, tiranina, ego-manijaka, ali i kao vrhunskog majstora svog zanata. Pomeni-mo samo slučaj kad je dejanu Cukiću za pesmu “da li znaš” rekao: “ovaj tekst ništa ne va-lja”. Malo su je doradili i tako je nastao jedan od najvećih hitova bivše Jugoslavije “Mokre ulice”. Zašto se o džoniju ovih dana prićalo sa skoro nezapamćenim divljenjem? na ovo pitanje je najbolje odgovoriti drugim pi-tanjem: “koja druga ličnost bi, nakon 20 godina u egzilu, mogla da ubedi ljude da daju 14000 di-nara za knjige koje, pod drugim okolnostima, možda nikada ne bi uzeli u ruke?

Ognjen OBUĆINA

branimir džoni štulić

štUlić U “ilEGali”komplet knjiga, kao i dvostruki neobjavljivani cd sa koncerata iz banjaluke i mostara, pesnika i legendarnog vođe rok grupe “azra” branimira džonija štulića, nedavno je predstavljen na trodnevnoj promociji u knjižari “ilegala”.

29

drUštvO

Odlazak džonija je, nažalost, samo ubrzao propast ovdašnje muzičke scene. narednih godina je često bio pozivan da se vrati da održi neku svirku, na šta je on odgovarao: “neću novac koji je možda krvav“.

izgubljena mladost

naSiljE -nastanaknema sporta, sportske discipline i takmičenja bez navijača. tamo gde su najvijači, tamo je i nasilje koje se na neki način estetizuje kao „nasilje u sportu“.

ratovi koji su bili tragična po-sledica političkih i državnih promašaja, u simboličkom, ali i u suštinskom smislu, započeti

su na jednoj utakmici – na Maksimiru 13. maja 1990. od tada se rat preselio na unutrašnji plan – ne samo izmedju klubova nego i izmedju regiona, gra-dova, najzad i sela. navijačko nasilje se više ne generiše samo u timskim spor-tovima kao što su fudbal i košarka već i u takozvanim elitnim sportovima, kao što je, na primer – tenis!

ko su navijači danasnavijači su od marginalne i izolovane grupacije, isključivo vezane za sportske prostore i događaje, postali prestižna politička i društvena tema. iza udru-ženja i pokreta navijača stoje ne samo klubovi, nego i odredjene društvene i političke grupe koje u energiji, broj-nosti i agresivnosti navičaja vide odre-djeni ljudski potencijal i mogućnost da neke političke poruke, tačnije rečeno pretnje, upute najbrže i najdirektnije uz pomoć navijača. Takav je bio slučaj u dogadjajima po-sle mitinga „kosovo je Srbija“ kada su navijači proglašeni vinovnicima palje-nja američke ambasade i onima koji su imali nameru da napadnu rTv B92.navijači se, naime, često posmatraju i

opisuju kao izuzetno duhoviti i lucid-ni, neka vrsta mladalačkih ekscentrika. danas, navijače čine mladi, urbani mla-dići. od ostatka društva često viđeni kao - odpadnici. nerešeni porodični odnosi, loša mate-rijalna situacija, nedostatak roditeljske pažnje, želja za pripadanjem, razumeva-njem, podrškom, zaštitom, društvom... glavni su razlozi za učlanjenje u navijač-ke grupe.

tuče-osnova rada navijačkih grupaTuče su postale osnova rada navijač-kih grupa. vrlo često je tuča, sama po sebi, razlog za okupljanje navijača, dok je sam sportski dogadjaj povoljan teren da se isti realizuje.Zakazivanje masovnih tuča putem in-terneta predstavlja samo tehonološku novinu. Suštinska novost je, medjutim, u spremnosti da se u tuči upotreblja-vaju noževi, motke, pištolji. Često se u pogledu učesnika moze videti jasna želja za nanošenjem teških povreda i ubistvom protivnika.

Pored standardno prisutnog nasilja u fudbalu, košarka postaje sport koji je sve značajniji za pojavu nasilja i vanda-lizma. Svi ostali timski sportovi, poput rukometa, vaterpola i odbojke – imaju ne samo mnogo manju publiku ,nego i manji broj nasilnih incidenataako je Beograd centar politike i finan-sija, on je to svakako i u sferi sporta i nasilja u sportu. Četiri fudbalska kluba, i njihovi navijači: Crvena zvezda, Parti-zan, rad i Zemun, generišu najveći broj incidenata.

poruka iz Englaskeenegleski publicista i autor više knjiga o nasilju na utakmicama dagi Brimson ocenio je da Srbija treba da prouči en-gleski model rešenja problema navijač-kog nasilja, ali je dodao da za ostvarenje tog cilja nikako ne može biti dovoljno samo angažovanje policije.Brimson, koji za sebe kaže da je nekada i sam bio huligan, rekao je za sajt BBC-a na srpskom jeziku da nije dovoljno

30

drUštvO

četiri fudbalska kluba i njihovi navijači: crvena zvezda, partizan, rad i Zemen, generišu najveći broj incidenata. navijači su postali prestižna politička i društvena tema.

„U Engleskoj su 70-ih godina ekstremno desničarske grupe privlačile momke sa tribina zato što su se ti momci osećali potpuno izolovanim od političkih procesa u zemlji i što su imali utisak da ni na šta u društvu ne mogu da utiču“

31

samo hapsiti huligane već da se mora prekinuti tradicija nasilja i promeniti „mentalitet mržnje“. „Mislim da bi Srbija trebalo da prouči engleski model i da odluči šta iz tog modela može da preuzme“, rekao je Brimson uz ocenu da je pored zatvor-skih kazni potrebno rešiti problem otu-đenosti te grupe ljudi iz kojih se regru-tuju novi nasilnici. „u engleskoj su 70-ih godina ekstremno desničarske grupe privlačile momke sa tribina zato što su se ti momci osećali potpuno izolovanim od političkih pro-cesa u zemlji i što su imali utisak da ni na šta u društvu ne mogu da utiču“, re-kao je on. Po Brimsonu, nasilje tokom gej parade u Beogradu i neredi srpskih navijača u Đenovi ukazuju da u srpskom društvu postoje „velike grupe ljudi koji su otu-đeni i osećaju da niko neće da ih saslu-ša“. „Zato ne možete jednostavno na njih da pošaljete policijsku silu. Morate da nađete način da se oni više ne osećaju otuđenima“, rekao je Brimson.

budućnostu knjizi ljuibomira Simonovića Sport, kapitalizam i destrukcija, piše:” Sport je institucionalizovano nasilje i kao ta-kav obračun sa osnovnim ljudskim pra-

vima, pre svega sa pravom na život. u njemu ne samo da je legalizovano pra-vo na ubijanje, već ono postaje najviši vrednosni izazov za čoveka. Mogućnost

da se ubije i mogućnost da se izgubi ži-vot, polazna je osnova za dokazivanje „čojstva“. u sportu je do krajnjih kon-sekvenci ostvaren vladajući princip živ-ljenja u kapitalizmu, „Čovek je čoveku vuk“, i to pod oreolom „viteštva“ kojim se zverskoj borbi za mesto pod suncem nastoji pribaviti „kulturni“ legitimitet. Toliko isticani i hvaljeni fair-play se ne temelji na poštovanju čoveka, nje-govih osnovnih i neotuđivih ljudskih i građanskih prava, već na poštovanju uspostavljenog poretka u kome je čo-vek sveden na zver, a ljudska zajednica na zverinjak. otuda je za kubertena, Huizingu, dima i druge građanske te-oretičare, ubistvo čoveka, svedenog na „protivnika“, „kulturni čin“ ukoliko se izvede uz poštovanje vladajućih pravila ponašanja.”nadamo se da će sutra doneti više kul-ture i sportskog duha na sportskim do-gadjajima. Plan ministarstva za omladi-nu i sport je da se što više dece uključi u bavljenje sportom i da se sklone sa ulica. veliki problem je teška materijal-na situacija koja mnoge roditelje one-mogućava da posvete više pažnje deci, ali i da im priušte bavljenje sportom. nadamo se da će se ovaj problem reši-ti sa poboljšanjem sveopšte situacije u zemlji.

Ana MARJANOVIĆ

drUštvO

Sport je institucionalizovano nasilje i kao takav obračun sa osnovnim ljudskim pravima, pre svega sa pravom na život. U njemu ne samo da je legalizovano pravo na ubijanje, već ono postaje najviši vrednosni izazov za čoveka. mogućnost da se ubije i mogućnost da se izgubi život, polazna je osnova za dokazivanje „čojstva“. U sportu je do krajnjih konsekvenci ostvaren vladajući princip življenja u kapitalizmu, „čovek je čoveku vuk“, i to pod oreolom „viteštva“ kojim se zverskoj borbi za mesto pod suncem nastoji pribaviti „kulturni“ legitimitet. toliko isticani i hvaljeni fair-play se ne temelji na poštovanju čoveka, njegovih osnovnih i neotuđivih ljudskih i građanskih prava, već na poštovanju uspostavljenog poretka u kome je čovek sveden na zver, a ljudska zajednica na zverinjak. Otuda je za kubertena, Huizingu, dima i druge građanske teoretičare, ubistvo čoveka, svedenog na „protivnika“, „kulturni čin“ ukoliko se izvede uz poštovanje vladajućih pravila ponašanja.( izvod iz knjige Sport, kapitalizam, destrukcija, ljubodrag Simonović)

Slave kod Srba

SrpSka Slava – vEra ili tradicija?!krsna slava, tradicija ili vera? Slava bogu ili obilna trpeza?! to su pitanja koja mnogi od nas danas postavljaju. da li je dan krsne slave porodični praznik i slava svecu, zaštitniku porodice ili se sve svelo na puku tradiciju i kako se to u našem narodu kaže “valja se” obeležiti i praznovati…

poreklo slaveSrbi su još krajem devetog veka pri-mili hrišćanstvo, a prvi misionari su bili ćirilo, Metodije i njihovi učenici. Pretpostavlja se da su nastanak i pra-znovanje slave u stvari izmenjeni obli-ci starog poštovanja predaka, tzv. kult predaka koji je poreklom iz paganskog verovanja. izmirenje paganstva i nove hrišćanske religije sasvim je prihvaće-no tek za vreme Sv.Save. ono se od-nosilo na vernike autokefalne Srpske arhiepiskopije osnovane 1219. godine. opet, drugi smatraju da su Srbi usvojili ove običaje baš kada su pokrštavani i da je sam dan masovnog krštenja po-jedinačnog plemena uziman kao dan sveca zaštitnika. u svakom slučaju ovaj verski običaj se u našem narodu održao do danas i smatra se jednim od specifičnosti srpske kulture. iako slave, mada ne identične našim, postoje i u nekim Srbiji teritorijalno bližim drža-vama.Prema hrišćanskom shvatanju porodica je mala crkva i kao što je svaki hram po-svećen jednom svetitelju, tako se i sva-ka srpska porodica stavlja pod okrilje jednog sveca koga slavi kao svog zaštit-nika i molitvenika pred Bogom. dan u hrišćanskom kalendaru posvećen tom svetitelju se praznuje i tada se okuplja porodica i njeni bližnji da u slozi, miru i ljubavi proslave zaštitnika doma. Slava se prenosi sa kolena na koleno, sa oca na sina, pa se zato i tada molitveno sećamo svih naših predaka. ukućani spremaju raznovrsna i svečanija jela, a u domu vlada praznična atmosfera. ali, krsnu slavu ne treba svesti samo na ručak ili večeru, viđanje sa prijateljima i rođaci-ma. ona bi trebalo da ima mnogo du-blji smisao i značaj za nas, pravoslavne hrišćane.

crkvEni ObičajiPostoje specifični crkveni običaji vezani za slavu. Pred praznik se obavlja vodoo-svećenje. Tada sveštenik dolazi u poro-dični dom i sveti vodicu koja se koristi za pripremanje slavskog kolača. na dan slave u jutarnjim časovima domaćin kuće prvo upali kandilo pred ikonom sveca koga praznuje, a zatim odlazi u crkvu, sam ili sa još nekim od članova porodice. u crkvu donosi slavski kolač, žito i vino i prisustvuje bogosluženju. Posle toga čita se tropar (pesma) sve-cu koji se tog dana obeležava. u nekim krajevima tada se sa sveštenikom lomi slavski kolač koga priprema domaćica kuće od pšeničnog brašna i svete vodi-ce. on simbolizuje žrtvu blagodarnosti Bogu za spasenje kroz isusa Hrista. ko-lač se okreće od leve (u narodu negativ-ne) prema desnoj (u narodu pozitivne) strani. To se čini radi napretka porodi-ce. Zatim se podiže u vis što predstavlja

želju da se usevi podignu prema suncu i da zrelim plodom olakšaju život za-jednice. onda se preliva vinom koje simbolizuje krv Hristovu. kolač se po-novo vraća u dom i stavlja na svečano postavljen sto. u nekim krajevima ovaj obred lomljenja kolača odvija se u kući uz prisustvo sveštenika, a u drugim to čine sami članovi porodice. na trpezi se takodje nalaze i slavska sveća, žito (koljivo), čaša crnog vina. Sveća bi trebalo da bude od čistog pčelinjeg vo-ska. nju domaćin upali po povratku iz crkve i ona obično gori ceo dan. njom se izražava svečanost praznika i radost ukućana. Potom se okadi ikona sveca i

32

Mozaik

prema hrišćanskom shvatanju porodica je mala crkva i kao što je svaki hram posvećen jednom svetitelju, tako se i svaka srpska porodica stavlja pod okrilje jednog sveca koga slavi kao svog zaštitnika i molitvenika pred bogom.

33

svi članovi porodice se zajedno pomole Bogu i samom svetitelju koga praznu-ju. onda čestitaju slavu jedni drugima i služe se žitom i vinom. Slavsko žito se kuva uoči slave od pšeničnog zrna koje je simbol vaskrsenja i večnog živo-ta. njime se poslužuju i svi koji se tog dana goste u domu i to uvek čine stojeći u znak poštovanja prema svetitelju.Za slavu se priprema i trpeza, bogatija nego inače. ako je dan slave za vreme posta ili su to sreda ili petak, dani u ne-delji kada se posti, služi se posna hrana. Jedan od običaja koji se zadržao još samo u nekim krajevima jeste “dvorenje slave”. naime, domaćin i ukućani na dan slave uopšte ne sedaju u znak poštova-nja prema svetitelju, već goste poslužuju stojeći. ovde se može povući još jedna paralela između porodice i crkve. kao što pravoslavni hrišćnani stoje u hramu za vreme molitve, tako i članovi porodi-ce molitveno stoje na dan svoje slave jer i porodica predstavlja crkvu u malom.

vrste slavaPostoji više vrsta slava: porodična ili krsna o kojoj je do sad bilo reči, crkve-ne koje proslavljaju svetitelja kome je hram posvećen, seoske ili gradske. one slave sveca koji je izabran za zaštitnika sela ili grada, na primer: Beograd pro-slavlja vaznesenje Gospodnje (Spa-sovdan) kao svoju slavu. u pojedinim mestima, seoska slava se obeležava na otvorenom, najčešće na nekom bitnom mestu za naselje (pored crkve) i naziva se masla, litije ili zavetine. u srpskom narodu najčešće slave su Sv. nikola, 19. decembar (nikoljdan), Sveti Georgije, 6. maj (Đurđevdan) i Sveti Jovan krsti-telj, 20. januar ( Jovanjdan).

praZnOvanjE danaSSvi ovi običaji se poštuju od davnina. Postoje i određene razlike u načinu pra-znovanja s obzirom na geografsku ra-sprostranjenost našeg naroda. i vreme je učinilo svoje, naročito doba komu-

nizma kad je mali broj porodica slavio, uopšte bio okrenut veri. danas je to nešto drugačije. Ponovo se vraćamo cr-kvi, korenima, tradiciji, nastavljamo da slavimo svetitelje svojih predaka. ipak, pitanje je koliko ima iskrene vere u sve-mu tome?! da li je slava možda izraz pomodarstva?! da li je ljudi doživlja-vaju kao najlakši put okretanja crkvi i misle da je to dovoljno da se smatraju pravim vernicima? kada na dan sveti-telja zaštitnika porodice odu u hram i ispoštuju običaje, a zatim okupe veliki broj rođaka i prijatelja u svom dom. Pri-preme obilnu i bogatu trpezu, nastoje da se pokažu kao što bolji domaćini… kada se u izobilju, čak i neumereno jede, pije, često zapeva i zasvira… Sve ovo je na prvi pogled veoma lepo, slika sa kojom smo se susretali mnogo puta.

ali, to je samo spoljašnjost, vrlo plitko doživljavanje ovog, za svaku pravoslav-nu porodicu, bitnog praznika! daleko važnija je suština slave koju mali broj ljudi zaista vidi. da je to dan koji treba posvetiti porodičnom svecu, dan koji se slavi u krugu bližnjih, koji ukućane treba još više da ujedini i učvrsti njiho-vu veru. naravno, ako nam materijalne mogućnosti dozvoljavaju, treba pri-premiti slavski ručak, ugostiti porodici drage ljude, ali ne treba izgubiti meru u svemu tome. iako u manjem broju, po-stoje i oni koji ovo poštuju i krsnu slavu obeležavaju na pravi način. u današnje vreme veoma je teško biti vernik, istrajati i odoleti mnogim isku-šenjima. Slava je samo mali deo toga, zrno naše kulture i tradicije i ako smo se već opredelili da je proslavljamo, tre-ba spoznati istinsku svrhu tog praznika. Jer, bili vernici ili ne, trebalo bi nastojiti da pronađemo pravi smisao svega što u životu radimo!

Marija PERIŠIĆ

SrpSka Slava – vEra ili tradicija?!Mozaik

ipak, pitanje je koliko ima iskrene vere u svemu tome?! da li je slava možda izraz pomodarstva?!

34

Mozaik

primeri usporavanja i osporavanja inovacija kroz istoriju su brojni. bez nekih od tih inovacija, današnji način života ne bi bio moguć i pitanje je na kakvom bi se stupnju razvoja svet nalazio u ovom trenutku..

od nastanka čovečanstva do na-ših dana, u ljudskoj prirodi je težnja za otkrivanjem novog, nepoznatog, boljeg, drukči-

jeg... Takvo ljudsko delanje dovodi do nastanka inovacija, odnosno inovativ-nog načina razmišljanja i postupanja. reč inovacija, vodi poreklo od latin-ske reči innovatio i odnosi se na nešto novo, tj. nešto što je bolje, savršenije i modernije. ipak, nisu sve inovacije, kroz istoriju, nailazile na odobravanje u svom vremenu, a brojni su i primeri njihovog ’’kočenja’’ odnosno uspora-vanja, od strane moćnih kompanija, država i ličnosti od ugleda. Motivi za takvo ponašanje uglavnom su bili ve-zani za gubitak novca ili moći, a pone-kad su nastajali iz neznanja i straha od nepoznatog.

Sukob tesle i EdisonaJedan od najčuvenijih inovatora svoga vremena, bio je, srpski naučnik, nikola Tesla. dobitnik je brojnih priznanja iz oblasti fizike, elektrotehnike i radioteh-nike. njegovi najznačajniji pronalasci su - polifazni sistem, obrtno magnet-no polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Tesla je u Sad došao 1884. godine i zaposlio se u kompaniji ’’edisonove mašine’’, koju je vodio Tomas edison(Thomas edison), američki fizičar i pronalazač. krajem 19. veka, uporedo sa širenjem električnih mreža, javljali su se brojni problemi u pogledu prenosa i distri-bucije električne energije. Tada je u upotrebi bila jednosmerna struja, koja je imala dosta mana. Gubici električne energije bili su pozamašni; na električ-nim vodovima od jednog kilometra,

padovi napona su bili ogromni. Tada su ponuđena dva suprotna rešenja ovih problema. Jedan pristup se zasnivao na nastavku korišćenja jednosmerne stru-je. njegov tvorac bio je edison, a reše-nje koje je predložio podrazumevalo je pozicioniranje proizvodnje u blizini potrošača, čime bi se izbegla upotreba dugačkih vodova. Suprotno rešenje ponudila je grupa inženjera na čelu sa nikolom Teslom. Tesla je smatrao da je potrebno uvesti potpuno nov sistem proizvodnje prenosa i distribucije elek-trične energije. ovaj predlog se zasni-vao na njegovom polifaznom sistemu naizmenične struje. Sukob ideja, koji se u tom trenutku javio među dvojicom naučnika, doveo je do njihovog razlaza. Teslina otkrića na polju polifaznih stru-ja, dovela su do zaključka da probleme prenosa električne energije rešava naiz-menična struja, zbog lakoće kojom se

mogu menjati naponski nivoi pomoću transformatora. 16. maja 1888. Tesla je zvanično predstavio svoja rešenja na američkom institutu elektroinže-njera. iste godine, džordž vestinghaus (George Westinghouse), preduzetnik i pronalazač, otkupio je njegove paten-te, iz ove oblasti, u nameri da ponudi rešenje za navedene probleme. Tada su, međutim, pobornici jednosmer-ne struje otpočeli snažnu propagandu protiv Teslinog rada. edison je, zajedno sa svojim saradnicima, naizmeničnom strujom ubijao životinje kako bi javno-sti dokazao svoju teoriju o opasnosti od Teslinih pronalazaka. ubistvo jednog slona bila je kulminacija edisonove kampanje, kojom je podstakao veliki deo javnog mnjenja da posumnja u Te-slin rad. Snimak ovog ubistva bio je pri-kazivan na skupovima, koji su imali za cilj da diskredituju naizmeničnu struju.

kOčEnjE inOvacijaSputavanje inovativnog načina razmišljanja kroz istoriju

35

Mozaik

razum je, ipak, na kraju prevladao. na proslavi, povodom 400 godina od ko-lumbovog otkrića amerike, u Čikagu, 1893. godine, priređena je prva svee-lektrična svetska izložba.Tada je, u Hali elektrike, Tesla prikazao svoj polifazni sistem proizvodnje i prenosa naizme-nične struje, a 27 miliona ljudi, koliko je posetilo pomenuti sajam, posvedoči-lo je svojevrsnu pobedu Teslinih ideja i pronalazaka u odnosu na edisona. nakon ovoga, preko 80% električnih uređaja bilo je zasnovano na naizme-ničnoj struji. Treba na kraju reći i to da jednosmerna struja, ipak, nije potpuno iščezla. ona se danas mahom koristi u automobilima i prenosnim uređaji-ma koji zahtevaju upotrebu električne energije smeštene u baterije.

Osporavani nobelovacJoš jedan primer usporavanja inova-tivnih tokova, bilo je nepriznavanje otkrića australijskog fizičara Berija

Maršala(Barry Marshall). on se 1979. godine zaposlio u kraljevskoj bolni-ci u Pertu(royal Perth hospital), gde je zajedno sa patologom robinom vorenom(robin Warren) otpočeo istraživanja, s ciljem da utvrdi uzrok bolesti gastritisa i čira na želudcu. na-kon godinu dana rada, pomenuti tan-dem je došao do hipoteze da je uzroč-nik pomenutih bolesti bakterija pod nazivom Helicobacter pylori. njihovo otkriće, u početku, bilo je ismejano i osporavano od strane medicinskog i naučnog establišmenta, koji su svoj skepticizam potkrepljivali tvrdnjom da takva bakterija ne bi mogla da opstane u ljudskom organizmu. kasnija istra-živanja su pokazala da je ova bakterija u stanju da iz uree oslobodi amonijak koji joj omogućava preživljavanje u vrlo kiseloj sredini želudca. nakon što su se Maršal i voren suočili sa ospora-vanjem svoje teorije, njihova borba za za priznavanje rezultata, do kojih su

došli, trajala je gotovo 10 godina. Za-beleženo je da je Maršal, tokom tih go-dina, često u javnosti govorio da neće posustati i da čvrsto veruje u isprav-nost saznanja do kojih je došao. veoma bitna činjenica u vezi sa ovom temom je i to da su u ovom periodu za izleće-nje gastritisa i čira bili korišćeni veoma skupi i neefikasni lekovi, a to jasno na-vodi na sumnju da su i kompanije za proizvodnju lekova imale interes da se prodaja njihovih lekova ne ugrozi. Sto-ga i ne čudi mišljenje da je njihov uticaj u ’’kočenju’’ ove inovacije bio veoma prisutan. Sličnu situaciju susrećemo i danas kada se u svetu vodi oštra pole-mika oko vakcine za svinjski grip. nje-na masovna nabavka, od strane svih zemalja sveta, u situaciji kada ta vrsta gripa ima manju stopu smrtnosti od običnog, bacila je veo misterije na ceo slučaj i postavila pitanje neracionalnog ostvarenja profita kompanija zaduže-nih za njihovu proizvodnju. Pošto je Maršalov pokušaj da svoju teoriju do-kaže na zaraženim prasićima propao, odlučio je da se sam zarazi bakterijom i na taj način dokaže ispravnost svojih rezultata. To je i učinio 1984. godine, kada je oboleo od gastritisa. neki od simptoma, koje je tada imao, bili su bolovi u stomaku, mučnina i povraća-nje. Maršal se tada izlečio upotrebom antibiotika i dokazao svoju teoriju. i pored svega, ni tada ovo otkriće nije bilo do kraja prihvaćeno. Tek 2005. godine, Beri Maršal postao je dobitnik nobelove nagrade za medicinu, čime je njegov dugogodišnji rad na otkriću Helicobacter pylori i njene povezano-sti sa gastritisom i čirom na želudcu, zajedno sa robinom vorenom, dobio međunarodno priznanje.

( nastaviće se...)Đoko BODIROGA

na proslavi, povodom 400 godina od kolumbovog otkrića amerike, u čikagu, 1893. godine, priređena je prva sveelektrična svetska izložba.tada je, u Hali elektrike, tesla prikazao svoj polifazni sistem proizvodnje i prenosa naizmenične struje, a 27 miliona ljudi, koliko je posetilo pomenuti sajam, posvedočilo je svojevrsnu pobedu teslinih ideja i pronalazaka u odnosu na edisona.

36

džaba StE krEčili!Umetnički kriminal - grafiti

Ova urbana umetnost od samog pojavljivanja stvara diskusije i podeljena mišljenja: jedni ih smatraju remek delima, drugi savršenim načinom za izražavanje sebe, svog mišljenja, nezadovoljstva ili bunta, dok ih treći tretiraju kao najobičnije žvrljotine. a šta grafiti u stvari predstavljaju?

Grafiti predstavlju slanje poru-ke na javnim površinama, u pisanoj ili likovnoj formi. reč grafiti je nastala od italijanske

reči „graffito“ sto znači “škrabati”, a ko-ren vuče od stare grčke reči „graphe-in“ koja znači “pisati”. Teško da nam je prva asocijacija na Grke i rimljane bilo šta drugo osim imperija, oklopa, ma-čeva i sličnog. ali izgleda da je, sudeći po grafitima, urbanizacija sveta poče-la još u doba antičkih civilizacija. na primer, u antičkoj Grčkoj, ukoliko ste nešto želeli da poručite javnosti, mo-rali ste da izgrebete neki od gradskih zidova. Zidovi Pompeje prekriveni su primerima ovog starorimskog običaja.evo i nekih prevedenih rimskih grafi-ta: “Moj muž nije na prodaju.”, “Zapa-njen sam, o zide da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisa-nih na tebi!” Međutim, početak grafita (ovih nama znanim) seže još u 60. godine prošlog veka kada su na zidovima, automobili-ma, vozovima i zgradama širom Sjedi-njenih američkih država (naročito u Filadelfiji i Pensilvaniji) osvanuli natpi-si “cornbread” (kukuruzni hleb) i “cool earl”. Smatra se da su ovim natpisima

dve ulične bande obeležavale teritoriju. Zatim, 1971. godine, njujorške novine “new York Times” su obajvile članak o nepoznatom autoru grafita “Taki 183”. dugo se nagađalo ko je ili šta je Taki, da bi se na kraju ispostavilo da je to u

stvari nadimak jednog srednjoškolca po imenu demetrijus, a broj 183 broj ulice u kojoj je živeo. ubrzo, dolazi do ekspanzije različitih grafita čiji su se stvaraoci takmičili koji će biti smeliji i originalniji. Crtalo se uglavnom u siromašnim i crnačkim če-tvrtima. uskoro su ovaj vid bunta pri-

Mozaik

hvatili mnogi koji su hteli nešto reći, a nisu znali kome i gde. Služile su se ban-de kako bi jasno ostalim bandama rekle “ne prilazi!” i kao što je već pomenu-to - na savršen način obeležile svoju teritoriju. Čak je došlo i do toga da su počeli da ih koriste politički aktivisti za izražavanje propagandnih stavova. Prijavljivanje grafitera policiji značilo je isključivanje iz “scene”. američki vojnici za vreme drugog svetskog rata su, gde god se našli, pisali grafit „kilroj je bio ovde!“ (kilroy was here!) , kao uspomenu na nepoznatog vojnika sa tim prezimenom koji je vo-leo da se potpisuje. vremenom su gra-fiti dobijali boje, da bi se lakše pročitali, bili vidljiviji. Slova su poprimala nove, dotad neviđene oblike, postajala stili-zovana da bi, na kraju, grafiti izgubili onu primarnu funkciju obeležavanja teritorije, zadržali funkciju izražava-nja poruke i dobili jednu veoma bitnu funkciju - ulepšavanje sredine. od tada su grafiteri postali cenjeni jedino po izgledu crteža koje iza sebe ostavljaju, a ne iz koje su bande ili koje četvrti. doš-lo je do razdvajanja „žvrljotina“, koje su i dalje služile samo za izražavanje poru-ka, i grafita, sada već stilizovanih , koji

žarGOn GraFita• End to end (E2E)- grafit od početka do

kraja zida• top to bottom - grafit od poda do vrha

zida• toy - početnik (crtač) bez veštine• Biter - onaj koji krade ideje• Whole car - grafit preko celog vagona

(uključujući i prozore)• Outline - linija oko slova• Fill - boja slova• Crossing - prelaženje jednog grafita

preko drugog (smatra se uvredom)

37

Mozaik

su mogli da sadrže poruke, ali su uglav-nom bili „l’ art pour l’ art“, ili umetnost radi same sebe (radi lepote). iako su za crtače i poštovaoce grafita oni umetničko delo, u mnogim zemlja-ma su zabranjeni zakonom i tretiraju se kao vandalizam. Svake godine u ame-rici se potroši 4.000.000.000$ kako bi se očistili zidovi i metroi. danas, grafiti predstavljaju vrstu umetnosti, ali samo ako su legalni, odnosno ako su urađeni za neku izložbu ili u svrhu ukrašavanja zida neke zgrade, ili slično. u Sad po-stoje mesta i zidovi gde grafiti mogu da se crtaju ali time sva kreativnost i ori-ginalnost ne dolazi do izražaja jer tu umetnost niko ne može da vidi u pro-lazu, osim ako neko nije posebno zain-teresovan za njih pa poseti neko od tih mesta. devedesetih je nastalo još jed-no „mesto“ gde se radovi mogu videti legalno, a to je internet. Tamo, mnogi crtači pokazuju svoje crteže i time se stvara mogućnost da veliki broj ljudi vidi grafite.

kakvi su srpski grafiti?Grafiteri (ili “pisci” kako oni vole da ih zovu) su strastveni i vešti umetnici, ko-munikativni i društveno svesni na način koji je u suprotnosti sa onim gde su bili

prikazani kao obični kriminalci i vanda-li. danas kada na engleskom izgovori-mo reč „graffiti“, zna se da se to odnosi na prave grafite, a ne na obične natpise. Jedino u Srbiji postoji ta jezička zabuna gde se svi natpisi na zidu, bilo koje vr-ste, nazivaju grafitima, što naravno nije ispravno. Trebalo bi postaviti granicu između običnih žvrljotina tipa: „Sanja, volim te“, „Srbija do Tokija“, „Padina corps“ i slicno, i grafita koji su rezultat velikog truda ljudi koji su želeli da osta-ve nešto lepo iza sebe. kažu da ako želiš da postaneš grafiter (kod nas), moraš biti upoznat i sa odre-đenim pravilima: prvo, grafiteri ovde, kao i svuda na svetu koriste sleng, tj imaju poseban žargonski rečnik. dru-go, da bi neko počeo, potrebno da se upozna sa razvojem scene i writing-a (crtanja) u svom gradu. Zatim, odabir imena je takođe bitan. dobro i zvuč-no koje neće biti samo otrcana fraza iz ulicnog govora je prava stvar. Pazljivo izabrano ime će najbolje predstavljati i odražavati tog nekog i njegov karakter. Takođe, sami grafiteri ističu da ne bi trebalo crtati po verskim ustanovama, privatnim kućama, nadgrobnim spo-menicima, imenima drugih writer-a, po automobilima i slično. Grafiti se mogu pisati samostalno, ali nije neuobičajeno da se pišu u klanu („crew“). “Black book” (crna knjiga)

sadrži skice crtača grafita, ponekad i fotografije završenih dela (“piece” skra-ćeno od “masterpiece” - umetničko delo) i čuva se od policije jer se može upotrebiti kao dokaz na sudu. Stilovi su različiti: “Wild” (divlji stil), “old scho-ol” (stara škola), “anti” i slično. Postoje više formi grafita. najjednostavniji je TaG koji predstavlja stilizovani potpis. Zatim sledi BoMBa: grafit u dve boje koji se radi brzo i najčešće na zabranje-nim mestima, i na kraju PieCe: grafit koji sadrži prelaze boja, različite efekte, slike…Jedan od najpoznatijih srpskih grafi-ta koji se citira i u leksikonima urbane culture je “džaba ste krečili!” a evo i još nekih, takođe poznatih: “ah kad te nema u blizini nisu mi sve ovce na bro-ju. “, “nekad sam bio neodlučan, a mož-da i nisam.”, “ne prepiri se s budalom; ljudi možda neće uočiti razliku.”, “Ja sam se ovakav rodio.”, “a koji je tvoj iz-govor?”, “Mi trčimo za srećom a nesreća za nama.” koliko mladi kod nas vole ovu umet-nost svedoče i grafiti pored Šećerane, blizu ade Ciganlije, gde skoro svaki dan iz autobusa možete primetiti nešto novo ili barem dorađeno. Prošle nedelje je održana Beogradizacija Beograda pa su grafiteri kod spomenika večna vatra na ušću isipisali “volim Beograd”.

Bojana KRIVČEVIĆ

38

Mozaik

od početka školovanja, prvi put se na fakultetu pruža moguć-nost fakultativnih obaveza – možeš, a ne moraš. na početku

studija, kada se tek “ispile” iz srednje škole do tada pritisnuti opravdanim i neopravdanim izostancima, brucoši opciju nedolaženja na fakultet vide kao ostvarenje sna. Tek kasnije posta-je jasno da ne postoji pritisak da se ide

u korak sa predavanjima. ustvari, ne postoji nikakav pritisak koji „tera“ stu-denta da studije završi u roku. Potreb-no je neko vreme da se uđe u štos, ali na kraju svi ovladaju veštinom studi-ranja. Svako ima tu slobodu i odgovor-nost da sebi organizuje vreme, odluči na koja predavanja i vežbe će ići, koje ispite će spremati, a koje prenostiti u sledeću godinu i koje vreme će provo-diti u rađenju drugih stvari. Šta ste želeli da budete kad porastete? astronaut, balerina, policajac, prince-za... Sigurno niste želeli da budete stu-dent, ne zbog toga što je to nešto loše za

biti, već zato što je “student” samo sred-stvo do cilja. a uzimajući u obzir današ-nju situaciju u zapošljavanju, važnosti proseka i diplome naspram veze, koliko ozbiljno treba shvatiti studije? koliko su bitni kolokvijumi, prezentacije, se-minarski, žurba i trka da bi se osvojili poen ili dva? nije moguće voditi srećan život, ukoliko ga u isto vreme osoba posmatra kao nebitan. neophodno je

postaviti neke ciljeve i voditi se njima. Tako da svako pronalazi sopstvenu motivaciju, sistem vrednosti i agendu za ispuniti. neki jure za prosekom i što većom količinom stavki u Cv-ju, neki jure za znanjem, drugi pak za prolazom.

neki ne jure, čak naprotiv polako pri-vode studije kraju – kategorija “večitih studenata”. Jednom prilikom mi se de-

silo da na moj komentar da je moj tata na eTF-u (možda je to bio pogrešan izbor reči), dobijem komentar: “Šta, i dalje studira?”. dobra ponuda za posao, nedostatak finansija, porodični proble-mi, demotivacija zbog nekog ispita ili uopšte politike fakulteta – razlozi za pauziranje studija su različiti. ali samo odlučni pojedinci su oni koji se posle pauze u studiranju vrate u đačku klupu i završe fakultet.

kraj i pOnOvO pOčEtaku žurbi ili bez žurbe svi stižemo do kra-ja studija, što u stvari predstavlja ništa drugo do novi početak. opet etiketa žutokljunca, opet ništa ne znaš. kada fakultet prođe, studentski dani će ostati samo još jedna životna stanica na našem putu. uz neprolazne debate o isprav-nosti sistema obrazovanja, obimnosti gradiva ili primenljivosti naučenog, za-boravlja se šta mi ovde u stvari učimo. učimo se odgovornosti, požrtvovano-sti, istrajavanju u onome što smo zapo-čeli, učimo da gubimo, i da prihvatimo rezultate manje od očekivanih. kad za-vršite fakultet vi ne odlazite samo kao diplomirani ekonomista, pravnik, inže-njer... vi odlazite kao oformljen čovek. Za to se ne dobija diploma, ali nije ništa manje bitno. a do tada, srećno sa prela-ženjem gradiva!

Iva KOLUNDŽIJA

“predavanje u 12h, kafa sa marijom u 15h, posle toga prezentacija, onda do Slavka po skripte, zagrevanje kod ane oko 9 - ke, a miša će da nas odveze...” Gust raspored studenta. možda je glupo navoditi izlazak uveče kao sastavni deo dana. ali glavna karakteristika studenta jeste da sam odlučuje koji deo od dostupna 24 časa u okviru dana će provesti u učenju, tj. radu. pa, kako vi trošite svoje vreme?

ZanimanjE: stUdentšta znači...

Uzimajući u obzir današnju situaciju u zapošljavanju; bitnost proseka i diplome naspram veze, koliko ozbiljno treba shvatiti studije? koliko su bitni kolokvijumi, prezentacije, seminarski, žurba i strka da bi se osvojili poen ili dva?

U žurbi ili bez žurbe svi stižemo do kraja studija, što u stvari predstavlja ništa drugo do novi početak. Opet etiketa žutokljunca, opet ništa ne znaš.