IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, septembar 2010.

/ GODINA XIII - BROJ 69 / www.monopollist.org

Tri meseca retrospekcije ne govore u prilog da smo imuni na globalna, svetska dešavanja. Od klimatskih promena do ekonomskih kikseva - ništa nas nije zaobišlo. Orijentisani na studente u našoj zemlji, ako dodamo nova iznenađe-nja ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU, stvari ne deluju nimalo jednostavne. Slogan „Obrazovanje za najbolje“ (u prevodu – 48 ESPB potreban, ne i dovoljan uslov), ukazuje na neizvesnost sticanja, ili zadržavanja statusa budžetskog studenta.Ali nije sve tako sivo, da ne napišem – crno. Sa pravim izborom i ulaganjima u sebe, u ljude oko nas i lepotu zivotne sredine, pomaci će biti vidljivi.Upisom na Ekonomski fakultet napravili ste korak dalje na tom putu. Vaš izbor shvatite kao privilegiju kojoj se treba posvetiti sa nemalim trudom i angažovanjem. Budite vredni i istrajni u svom radu i odlukama.Studentima prve godine redakcija Monopollist-a želi puno uspeha u tome!

Marija TIMOTIĆGlavni i odgovorni urednik

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Marija TIMOTIĆFAKULTET: Branka SENIĆEKONOMIJA: Bojan ČALIJADRUŠTVO: Tatjana JANKOVIĆMOZAIK: Sonja JAKOVLJEVIĆWEB: Miloš LEVAČIĆ

DIZAJN & PrePress: Branislav NinkovićtriD studio, Beogradwww.studiotrid.com

ČLANOVI REDAKCIJE: Bojana Džepina, Vladimir Gojković, Branko Kubat, Jelena Ljubišić, Nikola Ćirković, Anđela Dukovski, Mile Bijelić, Davor Mihailović, Marija Starčević, Maja Radak, Matea Rakić, Milica Bo-žanić, Nikola Škondrić, Dragiša Otašević, Pavle Mihajlović, Uroš Živaljević, Rastko Radenković, Sanja Mitić, Sonja Jakovljević, Jugica Ignjatović, Marija Timotić, Tatjana Raičević, Bojan Stanko-vić, Tatjana Janković, Branka Prišunjak, Miloš Obradović, Vuk Vujović, Nađa Pavlica, Branka Senić, Anja Mirković, Ivana Mandić, Ana Kondić, Ivana Vuković

„MonopolList” časopis Studentske unije Ekonomskog fakultetaKamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comwww.monopollist.org

Glavni i odgovorni urednik: Marija TIMOTIĆTelefon: +381 (0)64 483 57 11timotic.marija@gmail.com

TEKSTOVI SU AUTORSKI, NISU CENZURISANI I NE PREDSTAVLJAJU ZVANIČAN STAV STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA.

ZAHVALJUJEMO SE RUKOVODSTVU EKONOMSKOG FAKULTETA NA POMOĆI U REALIZACIJI OVOG BROJA

UVODNIKm

embe

r of:

SADRŽAJ

CIP - KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJINarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MONOPOLLIST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(Kamenička 6): Studentska UnijaEkonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISTCOBISS.SR-ID 117255180

4. VODIČ ZA STUDENTE PRVE GODINE

6. DOŠLO JE VREME UPISA

8. STUDENJAK STUDENTIMA

10. NA MLADIMA SVET OSTAJE

12. DA LI TOLERIŠEMO NETOLERANCIJU?

14. STOLICA

17. SRPSKA PRIČA

19. MLEČNI PUT MONOPOLA

21. HIPO ALPE ADRIA BANK(ROT)

25. FAJRONT REPUBLIKA

28. PAKLENA PARADA

29. MEÐUNARODNI DAN PISMENOSTI

31. VRELA ZAVRŠNICA BOGATE KONCERTNE GODINE

33. KLIMATSKE PROMENE

35. NE SKREĆI SA TEME

37. SAMOPOUZDANJE

FAKU

LTET

EKON

OMIJ

ADR

UŠTV

OM

OZAI

K

4

FAKULTETVodič za studente prve godine

KROZ PRVU GODINU...

Pre nego što se zahuktaju predavanja, i široka ekonomska nauka pokaže svoj sjaj, važno je da imate pravu predstavu o tome šta vas čeka u prvoj godini.

Poštovani studenti, dobrodošli u familiju studenata prvog i pravog, Ekonomskog fakulteta u Beo-gradu. Da biste uspešno zaplivali

studentskim vodama, vaš Monopollist je tu da vam pruži podršku i ukratko vas pripremi na to što vas očekuje u narednih godinu dana.

UVODNE NAPOMENE

Prema pravilima Bolonjske deklaraci-je, svaki ispit nosi određen broj EBSP

bodova. U toku četiri godine osnovnih akademskih studija, potrebno je da sa-kupite 240 EBSP bodova, da biste došli do diplome. Svi predmeti izučavaju se po jedan semestar. Kako je cilj “Bolonje” da vas navede da učite redovno, uvedene su predispitne aktivnosti, kroz koje stičete poene tokom čitavog semestra. Na našem fakultetu, uglavnom je praksa da sam ispit učestvu-je u formiranju ocene sa 70%, dok aktiv-nosti u toku semestra čine 30% konačne ocene. Predispitne poene možete ostva-

riti na kolokvijumima, kroz aktivno uče-šće na časovima vežbi, izradom domaćih zadataka i eseja. Predispitna obaveza, ili drugačije, uslov za izlazak na ispit, obično je polovina od maksimalnog broja poena koji možete da sakupite pre ipita (tj. 15 od 30 mogućih predispitnih poena). Studentima je ostavljena mogućnost da izaberu predmete koje će slušati u toku godine. U nastavku analiziramo predme-te koji su planom i programom predviđe-ni za prvu godinu studija, iako će neki od vas možda izabrati da polažu i određene predmete iz druge godine.

ZIMSKI IZAZOVI

U prvom semestru očekuju vas:

MATEMATIKA (10 EBSP)

Pre nego što krenete u izučavanje jezika ekonomije, morate dobro savladati jezik kojim je ispisan Univerzum, a to je mate-matika. Na izuzetno inspirativnim predavanjima učićete teoriju, dok se na časovima vežbi rade zadaci. Kao predispitne aktivnosti postoje dva kolokvijuma (svaki po 11 kratkih zadataka, za prolaz je dovoljno 6 tačnih), kao i mogućnost da kroz ak-tivnost na časovima vežbi i predavanja ostvarite poene. Uslov za izlazak na ispit obično jeste položen bar jedan kolokvi-

5

jum. Ispit je podeljen u dva dela: pismeni i usmeni. Savet je da matematiku učite redovno, i nikako ne gubite iz vida da su zadaci na ispitu znatno teži od zadataka na kolokvijumu.

OSNOVI EKONOMIJE (10 EBSP)

Želite da naučite kako monopolista od-lučuje o obimu proizvodnje? Ili kako se opstaje u uslovima surove konkurencije? Cilj Osnova ekonomije, kako i sam naziv kaže, jeste naučiti osnovne pojmove sa kojima ćete se sretati u ekonomskoj nau-ci. Nemojte biti prestravljeni glomaznim udžbenikom profesora Menkjua, jer je zaista vrlo „čitljiv“ i zanimljiv. Kao predis-pitne obaveze postoje 4 kolokvijuma, sva-ki po 10 pitanja, a naravno, poene možete skupljati i na vežbama ili izradom eseja. Na samom ispitu, u formi testa, imaćete veliki broj kraćih pitanja. Koncepcija is-pita je takva da odslikava znanje stečeno kroz čitav semestar. Ovo je izuzetno va-žan ispit jer služi kao osnova za razume-vanje drugih predmeta, pa se potrudite da ga što bolje savladate.

SOCIOLOGIJA (4 EBSP)

Da biste mogli da predvidite reakcije po-trošača, morate dobro razumeti navike i običaje društva u kojem živite. U tome će vam pomoći sociologija. Sociologija se smatra jednim od lakših ispita sa ko-jima ćete se susresti. Gradivo je protka-no mnogobrojnim primerima, što ovaj predmet čini interesantnijim. Nastava se odvija kroz 4 časa predavanja nedeljno, i ovo je jedini predmet iz kojeg nemate vežbe. Kolokvijum je oslobađajućeg ka-raktera. Odnosno, kada položite kolokvi-jum, oslobođeni ste odgovaranja gradiva iz prvih 5 glava na ispitu. Ispit se sastoji od 3 esejska pitanja, a da biste ga položili, morate odgovoriti na svako.

U SUSRET LETU...

U letnjem semestru smeše vam se:

OSNOVI MAKROEKONOMIJE (8 EBSP)

Ukoliko još uvek ne znate značenje ter-mina inflacija i BDP, kroz ovaj predmet, detaljno ćete se sa njima upoznati. Cilj izučavanja makroekonomije jeste

privreda u celini. Prisustvo nastavi se evidentira i može znatno da pomogne u razumevanju gradiva iz udžbenika. Osno-vi makroekonomije imaju najbogatije

predispitne aktivnosti, među kojima su kolokvijumi koji se polažu kompjuterski. Ako ste uspešno prošli kroz predispitne aktivnosti i sakupili dovoljan broj poena, sa samim ispitom ne bi trebalo da imate problema.

FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO (10 EBSP)

Svi veliki finansijski skandali nastali su usled lažnog finansijskog izveštavanja. Da biste bili ti koji će takve skandale spreča-vati (ili stvarati!?), morate se prepustiti čarima računovodstva. Na predavanjima se izučava teorija, dok

se na časovima vežbi rade zadaci, baš ona-kvi kakvi vas očekuju na kolokvijumu. Postoje dva kolokvijuma. Prvi je teorijski, koji predstavlja uslov za izlazak na drugi, na kojem se rade zadaci. Ako na nekom predmetu treba da se trudite da sakupite što više predispitnih poena, onda je to ra-čunovodstvo. Ne dozvolite da vas uplaše starije kolege, ispit nije bauk.

EKONOMIKA PREDUZEĆA (8 EBSP)

Ne znate šta su „d.o.o.“ i holding? Nije vam poznata razlika između efikasnosti i efektivnosti? Upoznati ste sa samo jed-nim tumačenjem reči „investicije“? Na pravom ste mestu.Cilj ekonomike preduzeća je da naučite osnovne pojmove vezane za preduzeće, koji će vam biti od velike koristi u daljem izučavanju ekonomije. Ispit se polaže usmeno. Predispitne aktivnosti stičete kroz dva kolokvijuma, koji se sastoje od po 10 kratkih pitanja „ubica“. Kako ko-lokvijum, tako i ispit zahteva izuzetno temeljno poznavanje gradiva. U ovom predmetu, redovno učenje je apsolutno neophodno, jer je potrebno zapamtiti ogromnu količinu informacija. Samo na-pred!

OSNOVI STATISTIČKE ANALIZE (10 EBSP)

Kako izvući zaključak na osnovu ankete? Verovatnoća ostvarenja nekog događaja? Koliko su statistički podaci pouzdani? I mnogo više od ovoga otkrićete kroz ovaj predmet.Na predavanjima ćete se upoznati sa te-orijom, dok se na časovima vežbi rade zadaci. Nemojte dopustiti da vas uplaši još jedna ogromna knjiga, jer je zaista pitka i bogata mnogobrojnim primerima. Predispitne aktivnosti sastoje se od ko-lokvijuma, a poene možete sakupiti i na časovima vežbi, ili tako što ćete napisati seminarski rad. Ispit se polaže pismeno i usmeno. Savet je da učite teoriju i zadatke uporedo jer su izuzetno povezani, a sebi ćete na taj način mnogo olakšati posao.Sada kada znate šta vas očekuje u nared-nih godinu dana, napravite dobar plan kako da se izborite sa ispitima, ali i sa svim čarima koje nosi studentski život. Puno sreće i uspeha!

Branka SENIĆ

FAKULTET

Mnogi su uspeli. Na našem fakultetu diplomiralo je oko 40 000 studenata, oko 2000 je magistiralo, dok je oko 700 doktoriralo. Krenite njihovim stopama.

***Početak nove školske godine obeležen je i novinama na samom fakultetu. Studente će obradovati upravo renovirana kantina, sa osvežavajućim enterijerom i opremljena računarima. Renovirana je i jedna računarska sala, kao i amfiteatri 1, 2, 3 i 6 sa delom dvorišne fasade.

6

U prvom delu ovog članka ćemo, oslanjajući se na podatke iz Izveštaja o obavljenom pri-jemnom ispitu, koji je jula

meseca prihvatilo Naučno-nastavno veće, dati pregled statističkih podata-ka koji najbolje ilustruju odgovor na pitanje: Ko se to ove godine upisao na Ekonomski fakultet u Beogradu? Dok ćemo u drugom delu izneti sve prav-ne novine koje se odnose na uslove upisa starijih studenata, u skladu sa ZAKONOM O IZMENAMA I DO-PUNAMA ZAKONA O VISOKOM

OBRAZOVANjU, koji je usvojen kra-jem juna ove godine.

PRVACI

Na konkurs za upis kandidata na prvu godinu osnovnih akademskih studija školske 2010/2011. godine Ekonom-skom fakultetu u Beogradu, za jedin-stven studijski program Ekonomija, po-slovno upravljanje i statistika, za 1350 mesta, prijavilo se 1777 kandidata. Sa prosečnom ocenom 4.5-5 (odli-čan) prijavljeno je 985 kandidata, dok je sa prosečnom ocenom 3.5-4.5 (vrlo dobar) prijavljeno 658 kandidata, od-nosno sa prosečnom ocenom 2.5-3.5

(dobar) 133 kandidata i sa prosečnom ocenom 2-2.5 (dovoljan) bio je 1 kan-didat. Prosečna ocena prijavljenih kan-didata iznosi 4.41. Iz gimnazija se prijavio 722 kandidat, sa prosečnom ocenom 4.32, iz eko-nomskih škola se prijavilo 702 kandi-data, sa prosečnom ocenom 4.48, dok je iz ostalih škola bilo 353 prijavljenih kandidata, sa prosečnom ocenom 4.46.Iz Beograda se prijavilo 896 kandida-ta, sa prosečnom ocenom 4.34, dok je kandidata izvan Beograda bilo 881, sa prosečnom ocenom 4.49.Za polaganje testa iz Matematike se prijavilo 475 kandidata, iz Osnova eko-nomije 483 kandidata, iz Poslovne eko-

UPS!Na konkurs za upis kandidata na prvu godinu osnovnih akademskih studija školske 2010/2011. godine Ekonomskom fakultetu u Beogradu, za jedinstven studijski program Ekonomija, poslovno upravljanje i statistika, za 1350 mesta, prijavilo se 1777 kandidata. Za upis na budžet u narednu godinu studija potrebno je 48 ESPB bodova i rangiranje se vrši u okviru ukupnog broja studenata. Kako se na našem fakultetu ne popune budžetska mesta, potrebe za rangiranjem će i ove godine najverovatnije izostati.

DOŠLO VREME UPISA

Studiranje na Ekonomskom fakultetuFAKULTET

7

FAKULTET

nomije 488 kandidata i iz Računarstva i informatike 331 kandidata.Aktivnosti oko organizacije i realizacije prijemnog ispita je pratilo 9 predstav-nika Studentskog parlamenta, koji nisu imali primedbe na postupak.Na prijemnom ispitu su kandidati iz gi-mnazija osvojili prosečno 43.40 bodo-va, iz ekonomskih škola 42.21 bodova, dok su kandidati iz ostalih škola osvojili prosečno 37.13. Kandidati iz Beograda su osvojili prosečno 42.65, dok su kan-didati izvan Beograda osvojili prosečno 40.71.Poslednji kandidat sa rang liste koji je stekao pravo studiranja uz budžetsko finansiranje (rang 570) imao je ukupno 85.08 bodova. Poslednji kandidat sa rang liste koji je stekao pravo studiranja uz samofinansiranje (rang 1350) imao je ukupno 66.78 bodova.Upis u I godinu je obavljen tokom jula meseca.

STARIJE GODINE

Najpre ćemo citirati član 30. pomenu-tog Zakona: „Student može da se u narednoj školskoj godini finansira iz budžeta ako u škol-skoj 2009/2010, odnosno 2010/2011. godini ostvari najmanje 48 ESPB bodo-va i rangira se u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta, u skladu sa ovim zakonom.Rangiranje studenata iz stava 1. ovog člana obuhvata studente upisane iste školske godine na određeni studijski program, a vrši se polazeći od broja ostvarenih ESPB bodova i postignutog uspeha u savlađivanju studijskog pro-grama, na način i po postupku utvrđe-nim opštim aktom visokoškolske usta-nove.Studenti upisani u prvu godinu osnov-nih studija školske 2006/2007, od-nosno 2007/2008. godine zadržavaju pravo da se finansiraju iz budžeta naj-duže godinu dana po isteku redovnog trajanja studija, a studenti upisani u prvu godinu osnovnih studija školske 2008/2009, odnosno 2009/2010. go-dine zadržavaju pravo da se finansiraju iz budžeta najduže šest meseci po iste-ku redovnog trajanja studija.Student koji ne ostvari pravo iz stava 1. ovog člana u narednoj školskoj godini

nastavlja studije u statusu studenta koji se sam finansira.Visokoškolska ustanova uređuje način izvođenja nastave, odnosno polaganja ispita za studente iz stava 3. ovog člana.Student koji se finansira iz budžeta može u tom statusu da ima upisan samo jedan studijski program na istom nivou studija.”Ovo znači da će se, po završetku drugog oktobarskog ispitnog roka, od studena-ta koji su ostvarili 48 ESPB u toku ove školske godine, kao budžetski, u drugu godinu studija upisati najviše 684, u treću 820, a u četvrtu 984 studenta. O tome kako će se praviti rang lista ovih studenata raspravljalo se u Rektoratu BU 31.8.2010. i kao kriterijumi za ran-giranje kod svih fakulteta se pojavljuje broj bodova, prosecna ocena i dužina studiranja. Što se tiče našeg fakulteta, imajući u vidu prošlogodišnju situaciju kada je, kao i ove godine, neophodan uslov za rangiranje takođe bilo osvaja-

nje 48 ESPB u prethodnoj školskoj go-dini, potrebe za rangiranjem verovatno neće ni biti. Naime, prošlog oktobra je uslov za rangiranje zadovoljilo 500 stu-denata za drugu, 537 za treću i 555 za četvrtu godinu studija. Što se tiče upisa «na bodove» samo-finansirajućih studenata, dobili smo informaciju da će to biti pod istim uslo-vima kao i prošle školske godine: za

drugu 30 ESPB, za treću 74 ESPB i za četvrtu godinu 111 ESPB.U nekom od sledećih brojeva govoriće-mo i o drugim aspektima izmena Zako-na, a koji se tiču diplome i naziva «di-plomirani» kao i prava «apsolvenata», kojih pod ovim imenom u Zakonu i u njegovim izmenama nema.

Marija SREĆKOVIĆ

Što se tiče našeg fakulteta, imajući u vidu prošlogodišnju situaciju kada je, kao i ove godine, neophodan uslov za rangiranje takođe bilo osvajanje 48 ESPB u prethodnoj školskoj godini, potrebe za rangiranjem verovatno neće ni biti. Naime, prošlog oktobra je uslov za rangiranje zadovoljilo 500 studenata za drugu, 537 za treću i 555 za četvrtu godinu studija.

Što se tiče upisa «na bodove» samofinansirajućih studenata, dobili smo informaciju da će to biti pod istim uslovima kao i prošle školske godine: za drugu 30 ESPB, za treću 74 ESPB i za četvrtu godinu 111 ESPB.

Poslednji kandidat sa rang liste koji je stekao pravo studiranja uz budžetsko finansiranje (rang 570) imao je ukupno 85.08 bodova. Poslednji kandidat sa rang liste koji je stekao pravo studiranja uz samofinansiranje (rang 1350) imao je ukupno 66.78 bodova.

8

Reči „aktivizam“ i „promena“ u životima studenata, ne treba ograničavati na ulične demon-stracije i delovanja u okviru

fakulteta. Studentski dani su više od puke borbe za bodove i ostvarivanje ravnopravnog tretmana sa prethod-nim generacijama. Ako pođemo od egzistencijalnih potreba studenata, pre svega boravka onih koji u Beograd dolaze sa strane, postavlja se pitanje zadovoljenja istih. Jedan od načina je kroz organizovanje života u student-

skim domovima. Domovi su upravo mesta, neretko zanemarivana, koja predstavljaju neophodan uslov ka da-ljim pomacima i ostvarenju same svrhe studiranja. Život u studentskim domo-vima je danas dobar. Možemo napisati i više nego dobar, ako sagledamo uslo-ve u domovima prve kategorije, kakav je i Studentski grad, poznatiji kao Stu-denjak. Ali, i u jednom takvom domu uvek ima prostora za korekcije i uvo-đenje novina, sve u cilju unapređenja kvaliteta života onih koji u njemu žive.

ŠEST DECENIJA ISTORIJE

Kroz prostorije Studentskog grada, od njegovog osnivanja do danas, prošlo je blizu 500.000 studenata. U pitanju je šest decenija neprekidne smene generacija koja je, vođena željom da obezbedi sebi uslove za život i uče-nje, uočavala nepravilnosti i pozivala na promene. Koliko je važna uloga javnog mnjenja pokazalo se kroz sle-deće događaje - 1968. godine stanari

Kroz prostorije Studentskog grada, od njegovog osnivanja do danas, prošlo je blizu 500.000 studenata. U pitanju je šest decenija neprekidne smene generacija koja je, vođena željom da obezbedi sebi uslove za život i učenje, uočavala nepravilnosti i pozivala na promene.

Aktivnosti Udruženja studenata Studentskog gradaFAKULTET

STUDENJAK STUDENTIMA!

Studenjaka prvi put skreću pažnju na sebe kada svojom upornošću dolaze do svojih ciljeva. Iste godine izgrađen je i Dom kulture Studentski grad, od velikog značaja za praćenje kulturnih dešavanja u okviru doma. Takođe, studenti su 1996. i 2000. godine bili pokretački faktor velikih protesta u borbi za osnovna načela demokratije i izborne volje građana. Šest godina je proteklo od poslednjih izbora do danas. Marta ove godine konačno su održani izbori na kojima su studenti izabrali svoje predstavnike.Jedan od predstavnika je i Petar Slav-ković, apsolvent Ekonomskog fakul-teta i višegodišnji stanar Studenjaka. Na pitanje o pokretanju inicijative o ponovnom formiranju Udruženja stu-denata, Petar kaže: „Period stagnacije od šest godina do-veo je Studentski grad u najneprirod-niji ambijent – opštu apatiju, pasivnost i odsustvo svake inicijative studenata da deluju u svoju korist i korist osta-lih stanara. Već danas ima pomaka koji nas motivišu da radimo dalje. Radi se na poboljšanju opštih uslova u okviru doma, na organizaciji koncerata, žurki na otvorenom, sprovođenju ekoloških akcija, promocija, i što je najbitnije, aktivnog zasedanja parlamenta u sva četiri bloka Studenjaka, na kojima se iznose kreativne ideje i rešavaju pro-blemi na dobrobit svih stanara.“Za kratak vremenski period postojanja Udruženja, već su neki projekti realizo-vani – rok svirka na „klupicama“, haus žurka u mini bazenu Studenjaka, eko-loška akcija zajedničkog čišćenja oko-line, kao i u svim medijima propraćena „Afrika na klupicama“. Projekat „Južna Afrika na klupicama“ bio je jedan od najmasovnijih događaja u Studenjaku. Na prvoj utakmici sa Ganom bilo je 700 studenata, a već utakmicu protiv Australije, na led ekranu od 12 kva-dratnih metara, pratilo je 1500 stude-nata. Događaj je propraćen u dnevnoj štampi, Beogradskoj hronici, a prvi snimci okupljanja stigli su i do igrača u Africi. A da su studenti bili potpuno uz momke, pokazuje i doček na aero-dromu i pružanje podrške i onda kada je celu zemlju boleo poraz.Čini se da su uspesi Udruženja tek na pomolu. Uveliko se pregovara o pravljenju jedinstvenog intranet si-

stema u okviru doma, organizovanja putovanja pod sloganom „Upoznaj-mo Srbiju“, renoviranja sportskog kompleksa, obezbeđivanja besplatnih termina na bazenima, sprovođenju manifestacije „Stop kiču“, na kojoj se pripremaju nastupi mladih, još nea-firmisanih studentskih bendova. Ra-zrađen je i detaljan četvorogodišnji plan koji obuhvata najrazličitije aktiv-nosti – od ponovnog pokretanja Ra-dia Studentski grad, preko izgradnje terena i postavljanja bilborda, pa sve do nabavki ekoloških kontejnera. Sav prihod, ostvaren aktivnostima saveza, namenjen je kupovini sportske opre-me i finansiranju socijalno ugroženih studenata. Poseban uspeh se pripisuje angaživanju studenata koji nisu člano-vi saveza, ali kroz učešće u timu daju svoj doprinos. Sve bi to opet bilo teško izvodljivo, da ne postoji potpuna po-drška uprave doma.

PROBUDITE ENERGIJU U SEBI

Mladi su danas pasivni i „učaureni“, i dobrim delom strogo orijentisani na fakultetske obaveze. Fakultet sa jed-ne, i vannastavne aktivnosti sa druge strane, ne bi trebalo da jedno drugo međusobno isključuju. A pomaci na bilo kom polju zahtevaju veliki trud i upornost. Slavković to najbolje opisu-je kroz afričku poslovicu : „Nije bitno da li si lav ili antilopa, bitno je da kada svane Sunce i jedno i drugo moraju da trče da bi preživeli.“ Budite dobri, uči-te uz promene!

Marija TIMOTIĆ

9

FAKULTET

Projekat „Južna Afrika na klupicama“ bio je jedan od najmasovnijih događaja u Studenjaku. Na prvoj utakmici sa Ganom bilo je 700 studenata, a već utakmicu protiv Australije, na led ekranu od 12 kvadratnih metara, pratilo je 1500 studenata.

„Želja nam je da pridobijemo što više studenata kako bismo studentski život učinili što kvalitetnijim i sadržajnijim .Prostora za nove ideje uvek ima, a dobar tim je glavno sredstvo koje pomaže njihovoj realizaciji. Svi zainteresovani studenti dodatne informacije mogu dobiti na studenjak.studentima@gmail.com“

Razrađen je i detaljan četvorogodišnji plan koji obuhvata najrazličitije aktivnosti – od ponovnog pokretanja Radia Studentski grad, preko izgradnje terena i postavljanja bilborda, pa sve do nabavki ekoloških kontejnera. Neke od stavki su:

• Izgradnja sale za male sportove sa hostelom – rasterećenje kapaciteta I bloka• Izgradnja sportskih terena ispred IV bloka• Renoviranje „klupica“• Podizanje usluge II, III i IV bloka na nivo usluge u I bloku• Izgradnja pasarele kojom bi se premostio prolaz između III bloka i ulice Tošin bunar ka

sportskim terenima, kako bi postali dostupniji• Renoviranje spoljne audio opreme Televizije studentski grad ( eksterni zvučnici )• Ponovno pokretanje Radia Studentski grad, čija bi uređivačka i kadrovska politika bila u

potpunoj nadležnosti stanara sva četiri doma• Izrada tabli – ploča sa imenima značajnijih ljudi koji su bili stanari doma• Uređivanje zelenih površina• Pokretanje redovnih godišnjih koncerata studentskih bendova• Postavljanje većeg broja klupa...

10

FAKULTET

ISTORIJAT

Koncept svetskih omladinskih kongre-sa nastao je 1997, pod uticajem „Earth Summit“-a Ujedinjenih nacija u Rio de Žaneiru 1992. godine, posvećenog pi-

tanjima životne sredine i razvoja, gde su se okupili predstavnici 172 zemlje sveta i 2400 nevladinih organizacija. Kongres je prvobitno bio zamišljen kao „Earth Summit“ za omladinu, pa je tako prvi kongres na Havajima 1999. za rezultat

imao izbor 10 ključnih problema čije je rešavanje neophodno u novom mileni-jumu, od čega je 8 bilo gotovo identično sa Milenijumskim ciljevima razvoja, po-stavljenim od strane Ujedinjenih nacija godinu dana kasnije. Sledeći kongresi održani su u Maroku (2003.), Škotskoj (2005.) i Kanadi (2008.) i pretvorili su ovu manifestaciju u događaj tokom kog se mladi ljudi širom sveta upoznaju sa problemima u svetu i načinima na koje se mogu rešiti.Svaki kongres je jedinstven događaj, jer se domaćini ohrabruju da daju svoj pečat celoj manifestaciji, upoznajući učesnike sa kulturom svoje zemlje. Sadržaj pro-grama, izbor delegata, osoblje, panel dis-kusije i radionice su određeni od strane mladih, bilo da su članovi „Peace Child International“ ili neke od njenih mreža širom sveta, koje okupljaju mlade, ili iz same zemlje domaćina. Pored radionica, panel diskusija i kulturnog programa, važno mesto na svakom kongresu zau-zimaju akcioni projekti, tokom kojih de-legati odlaze van mesta gde se odigrava sam kongres, kako bi proveli neko vreme u upoznavanju sa lokalnim zajednicama i njihovim problemima. Najveća vred-

Peti svetski omladinski kongres u Turskoj

NA MLADIMA SVET OSTAJE!

U organizaciji Ministarstva obrazovanja Republike Turske i organizacija „E-genclik Association“ i „Peace Child International“, Istanbul je od 31. jula do 12. avgusta bio domaćin Petog svetskog omladinskog kongresa, na kome se okupilo preko hiljadu ljudi iz preko 140 zemalja sveta da razgovara o aktuelnim problemima današnjice i angažmanu mladih na njihovom rešavanju.

11

nost kongresa ipak leži u povezivanju ljudi sa različitih strana sveta i njihovoj razmeni ideja i iskustva, kroz druženje i timski rad.

KONGRES 2010

Ovogodišnji Kongres u Turskoj je za jednu od glavnih tema imao „imedže“, što je stari koncept solidarnosti koji se primenjuje u ruralnim krajevima Tur-ske. On označava timski duh, saradnju i služi da se ostvare ciljevi koji su u inte-resu zajednice, a da se pritom ljudi koji učestvuju u poslu jače povežu. Čini se da bi se sa ovim konceptom mogli predu-zeti odgovarajući koraci ka pronalaženju rešenja za narastajuće probleme današ-njice, kao što su epidemije raznih bole-sti, korupcija, diskriminacija, zagađenje životne sredine, siromaštvo, i dr. Sveča-noj ceremoniji otvaranja prisustvovali su lokalni i državni zvaničnici Turske i članovi organizacionog tima kongresa, koji su istakli značaj odigravanja ovako velikog skupa, tokom koga se susreću ra-zličite ideje, iskustva i kulture, upravo u Istanbulu, gradu koji ima veliki kulturni i istorijski značaj. Radionice i panel dis-kusije su se bavile održivim razvojem, preduzetništvom, borbom protiv siro-maštva i diskriminacije, ljudskim pravi-ma, rešavanjem problema u organizaciji, pisanjem i realizacijom projekata, upo-trebom medija i tehnologije u različite svrhe, pa čak i meditacijom i sl. Takođe je bilo i dosta radionica koje su podstica-le kreativnost, kao npr. radionice posve-ćena kreativnom pisanju, fotografiji ili plesu. Učesnici su imalu slobodu da sa-mostalno odluče kojim će radionicama i diskusijama prisustvovati i time organi-zuju svoje aktivnosti u toku dana.Učesnici su pri procesu selekcije podelje-ni na mlade aktiviste, edukatore, umetni-ke, novinare i preduzetnike, pa su tokom kongresa prisustvovali sastancima svojih grupa. Mladi novinari su imali poseban zadatak da budu medijska podrška celog događaja, kroz rad u dnevnim novinama kongresa ili sastavljanju radio i video priloga. Svaki od učesnika imao je gru-pu kojoj je pripadao, koja se od milošte zvala „porodica“ i koja je služila da se na sastancima njenim članovima pruže obaveštenja o aktivnostima u toku dana. Sve porodice nosile su naziv nekog geo-

grafskog ili kulturnog pojma vezanog za Tursku. Takođe, podela po regionima je imala za cilj sastavljanje Akcionog plana kongresa u Istanbulu, koji sadrži pred-loge i mišljenja vezane za Milenijumske ciljeve UN, kao i probleme regiona iz kojih dolaze učesnici. Posebno mesto na kongresu zauzeli su akcioni projekti, kada su učesnici imali priliku da napuste Istanbul i da nekoliko dana borave u drugim delovima Turske. Na mesta gde su se odigravali akcioni projekti putovalo se po „porodicama“, onako kako su učesnici bili podeljeni. Upoznavali su se sa problemima lokal-

nih zajednica i mogli da učestvuju u naj-različitijim aktivnostima. Tokom trajanja kongresa, učesnici su mogli da se upoznaju sa lepotama Bos-fora, kroz organizovanu plovidbu ovim moreuzom na čijim obalama počiva Ista-nbul, kao i da posete ili koncert tradicio-nalne turske muzike ili mjuzikl „Alpha Omega“, u zavisnosti od interesovanja. Na završnoj ceremoniji, prisutne su po-novo pozdravili lokalni i državni zvanič-nici Turske, a priređen je i Omladinski marš ulicama Istanbula.Svi učesnicu su bili smešteni u univer-zitetskom naselju, u okviru Jildic Teh-ničkog Univerziteta, na evropskoj strani Istanbula. Pored radionica i panel dis-kusija, univerzitetsko naselje je takođe bilo velika pozornica za bogat zabavni program. Vođenje manifestacije ova-kvog tipa, nije nimalo lak posao, a zbog

velikog broja učesnika, bile su prisutne i jake mere bezbednosti.

ZNAČAJ

Peti svetski omladinski kongres u Ista-nbulu poslužio je učesnicima da se upo-znaju sa aktuelnim problemima današ-njice, kao i mogućnostima za njihovo rešavanje. Takođe je pomogao da se svi upoznaju sa kulturom Turske i gradom Istanbulom, koji je inače proglašen za evropsku prestonicu kulture 2010. go-dine. Kongres je bio izuzetna prilika za mlade ljude širom sveta da se druže i slobodno razmenjuju ideje i iskustva. Uprkos organizacionim problemima, koji su prisutni na ovakvim dešavanjima, bogato iskustvo i sklopljena prijateljstva su ono što ostaje da se pamti.

Nikola ŠKONDRIĆ

Celokupan sadržaj kongresa određuju mladi. To se odnosi na sve radionice i panel diskusije, koje su se bavile raznim temama kao što su održivi razvoj, preduzetništvo, borba protiv siromaštva i diskriminacije, ljudska prava, rešavanjem problema u organizaciji, pisanjem i realizacijom projekata, upotrebom medija i tehnologije u različite svrhe, pa čak i meditacijom i sl.

Posebno mesto na kongresu zauzeli su akcioni projekti, kada su učesnici, boraveći u drugim delovima Turske, imali priliku da se upoznaju sa karakteristikama i problemima lokalnih zajednica.

FAKULTET

12

FAKULTET

ISWiB, odnosno, Međunarodna stu-dentska nedelja u Beogradu, je festi-val koji već četvrtu godinu za redom okuplja studente iz čitavog sveta.

Beograd je od 11-18. jula ove godine bio domaćin mladih, ambicioznih i nasme-janih lica. Prava slika prestonice kakvu želimo da vidimo. Ekipa Monopollist-a pomno je pratila tok ovog događaja.

DAN NA ISWIB-U

Učesnici su bili smešteni u renoviranom učeničkom domu „Petar Drapšin”, u samom srcu Beograda, nadomak Kale-megdana. Svaki od sedam dana, koliko je ISWiB trajao, bio je vešto isplaniran. Nakon tipičnog srpskog doručka, koji nikog ne ostavlja gladnim, učesnici su pohađali tročasovne radionice. Posle ručka, festival se selio u svečanu salu Skupštine grada, na Pravni fakultet ili u

Narodnu banku, gde su bila organizo-vana predavanja od strane renomiranih svetskih predavača. Nije izostao ni obi-lazak grada u popularnim turističkim autobusima „bez krova”, u kojima imate osećaj da letite nad beogradskim asfal-tom. Naravno, večeri su učesnici provo-dili onako kako nalaže duh Beograda: u boemskoj četvrti - Skadarliji, žurkama na splavovima i Kalemegdanu. Festival

je bio veoma dinamičan, a učesnici pre-plavljeni utiscima.

EDUKATIVNI DUH FESTIVALA

Svi učesnici su, u skladu sa svojim že-ljama, bili razvrstani u neku od deset radionica koje su vodili domaći i strani moderatori. Za vreme jednonedeljnog boravka u našoj zemlji, neki su se od-

Studenti sa cele planete, različite kulture, nezaboravno druženje i izlasci. Čitav svet sjatio se ovog jula u Beogradu, pod zastavom Međunarodne studentske nedelje .

ISWiB – International Student Week In Belgrade

DA LI TOLERIŠEMO NETOLERANCIJU?

13

lučili da prošire znanje iz marketinga, održivog razvoja ili zaštite životne sre-dine. Umetničke duše uživale su na foto radionici ili učili o umetnosti pokreta. Jedna od najinteresantnijih je bila radio-nica o filmu, čiji su učesnici imali priliku da snime kratak film na Kalemegdanu. Tema ovogodišnjeg festivala glasi „Da li tolerišemo netoleranciju?”, pa su shod-no tome, sve radionice, kao i događaji na festivalu, bili prožeti ovim motivom. Osim radionica, edukativnom karakteru festivala doprinelo je otvoreno predava-nje britanskog profesora Dereka Small-a na Pravnom fakultetu, kao i panel dis-kusija u Narodnoj banci. Osnovna ideja ovakve vrste edukacije bila je ohrabriva-nje interaktivnog rada, kao i diskusije na temu tolerancije.

SAJAM DRŽAVA I MTV KONCERT

Jedan od najvažnijih događaja ovogodiš-njeg ISWiB-a bio je sajam država, održan među zidinama Kalemegdanske tvrđa-ve. Svaka od zemalja učesnica, a bilo ih je preko 40, imala je svoj štand na kome je predstavila svoja nacionalna obeležja. U toku samo jedne večeri mogli ste pro-bati najraznovrsniju hranu i piće, sa svih kontinenata - prave belgijske čokolade, bugarski liker, originalnu italijansku picu, ruske bombone, špansku sangriju, indo-nežanske specijalitete. Učesnici su nosili narodnu nošnju, puštali muziku i prika-zivali slike predela iz svojih zemalja, tru-deći se pritom da svoju državu predstave u najlepšem svetlu. Neposredno nakon sajma država, na istom mestu, usledio je MTV koncert, podržan od čuvene mu-zičke kuće, jednog od sponzora festivala. Zidine Kalemegdana odjekivale su zvuci-ma popularnih srpskih bendova, od kojih je najveći utisak na goste ostavio Negativ. Sajam država i MTV koncert, posetilo je više od 10 000 ljudi.

UVEK VESELO

Pored Sajma država, događaj je obeležio i festival Bal pod maskama, održan na jed-nom od najlepših splavova na Savi. Mada su se volonteri i organizatori maskirali jedni u druge tako što su zamenili akredi-tacije, učesnici su bili mnogo kreativniji. Cezar, vile, Diznijevi junaci, lekari, oficiri, nekoliko zečica. Odlična muzika, i pesme

uz koje svi pevaju. Nije ovako bilo samo ove večeri. Vesela atmosfera ISWiB-a nije zaobišla ni beogradske klubove, a svaka žurka festivala trajala je do ranih jutarnjih časova, i nastavljala se u parku u blizini doma u kome su učesnici bili smešteni.

Kada se na jednom mestu nađete sa lju-dima iz svih krajeva planete, i sklopite prijateljstvo sa Amerikancima, Kinezima, Egipćanima, Turcima, Indonežanima, Ukrajincima, osim što se odlično prove-dete, postajete i tolerantniji. Mnogo bo-lje razumete druge kulture, druge nacije, probleme sa kojima se susreću ljudi na drugoj strani globusa, i upoznate realnost sveta u kojem oni žive. I naravno, shvatite pravo značenje reči ISWiB. Poistovetite se sa njim.

SORCE

Festival je organizovan od strane stude-nata amatera koji su dali sve od sebe da izgledaju kao profesionalci. Bez ikakve na-doknade, volonterski, pored mnogo posla i neprospavanih noći, bili su motivisani do kraja da iznesu ovaj projekat. ISWiB je deo globalne mreže SORCE (Students ORganizing Conventions Everywhere). Osim ISWiB-a, deo ove mreže su festivali ISWinT (Temišvar, Ru-munija), ICWiP (Pečuj, Mađarska), ISFiT (Trondhajm, Norveška), Grestuf (Ne-mačka), kao i festival u Tanzaniji. Učesnici ovogodišnjeg ISWiB-a bili su oduševljeni organizacijom festivala, pa su obećali da će pokrenuti ideju o studentskim nedelja-ma u Rijeci, širom Italije i Grčke. Partici-pacija za festivale ovog tipa koja uključuje i smeštaj i hranu iznosi od 50 do 100 evra, a može se prijaviti svaki student koji želi. Nadajmo se da će SORCE dobiti nove članove, a mi studenti, nove prilike da putujemo “za male pare”. Iskustvo koje ne treba propustiti!

Branka Senić

FAKULTET

Himna ISWiB-aDejvida Dauza:

Dvojici Amerikanaca, Jordan Lorrius-u i Matthew Grosjean-u, nije bilo teško da prelete okean da bi učestvovali na ISWiB-u. Obojica muzičari, sastavili su himnu festivala “Da li tolerišemo ono što se ne može tolerisati”, koju su učesnici sa oduševljenjem prihvatili.

Gossip box

Glavni medij tokom festivala bile su dnevne novine ISWiB Daily. Izvor relevantnih informacija ovom dnevniku bila je kutija za tračeve (Gossip box), postavljena u holu doma u kojem su učesnici bili smešteni. Redakcija ISWiB Daily-ja noćima je obrađivala prikupljene informacije u cilju što boljeg obaveštavanja javnosti.

Sajam država

Jedan od najvažnijih događaja ovogodišnjeg ISWiB-a bio je sajam država, održan među zidinama Kalemegdanske tvrđave. Svaka od zemalja učesnica, a bilo ih je preko 40, imala je svoj štand na kome je predstavila svoja nacionalna obeležja. U

toku samo jedne večeri mogli ste probati najraznovrsniju hranu i piće, sa svih kontinenata - prave belgijske čokolade, bugarski liker, originalnu italijansku picu, ruske bombone, špansku sangriju, indonežanske specijalitete. Učesnici su nosili narodnu nošnju, puštali muziku i prikazivali slike predela iz svojih zemalja, trudeći se pritom da svoju državu predstave u najlepšem svetlu.

14

KREATIVNOST, PRE SVEGA

Analiza grčke krize pre svega zahteva ula-ženje u njene neposredne uzroke. Treba poći od Mastrihtskog ugovora, doku-menta kojim se ističu zahtevi koje svaka država mora da ispuni kako bi postala deo Evropske monetarne unije (EMU). Po-red niza zahteva koji su sadržani u ovom dokumentu, za razumevanje grčke krize potrebno je istaći dva. Prvi je da budžetski deficit ne sme preći nivo od 3% bruto do-maćeg proizvoda (u daljem tekstu BDP) a drugi naglašava da dug ne sme biti viši od 60% BDP – a. Grčka je već pri ulasku u EMU od svih uslova Mastrihtskog ugo-vora zadovoljavala samo onaj koji se tiče budžetskog deficita ne većeg od 3%. Već na osnovu ovog može se zaključiti da je Grčka od samog ulaska u EMU bila svoje-vrsna ’’mačka u džaku’’, obzirom da nije za-dovoljavala ni minimalne uslove ekonom-ske stabilnosti u potpunosti. Kako su sve grčke vlade od rušenja vojne hunte 1974. bile prolevičarske, jasno je da su iskaka-nja iz planirane budžetske potrošnje bila način da se isfinansiraju brojni socijalni programi ali i plate koje su se isplaćivale iz budžeta. Ovakav pristup omogućio je da Grčka bude čak jedna od privreda Evro-zone koje su se najbrže razvijale. Tako je recimo BDP Grčke rastao po prosečnoj godišnjoj stopi od 4,2% u periodu 2000.

– 2007. Ovako jaka ekonomija i dobar rejting državnih obveznica uslovile su mgućnost da Vlada Grčke finansira velike strukturne deficite. Međutim, valjalo je ipak ostati u okvirima granica predviđenih Mastrihtskim ugovorom. Ovde se u tužnu grčku priču uključuje gigant Goldman Saks (Goldman Sachs). Pojednostavljeno govoreći, Goldman Saks je Grčkoj omogućio da prodaje svoje obveznice (dakle, da se zadužuje) u jed-noj valuti a da potom taj dug konvertuje u drugu valutu. Sam postupak po sebi nije sporan i na engleskom se zove ’’cross

– currency swap’’. I druge evropske vlade koriste ovaj način refinansiranja svojih dugova. Međutim, aranžman Grčke sa Goldman Saksom je podrazumevao da se ovi poslovi odvijaju po fiktivnim sto-pama razmene. Fiktivne stope razmene omogućile su Grčkoj da dobije značajno veća sredstva (faktički da se dodatno za-duži), a da sve bude tretirano kao opera-cija dotičnim swap – ovima. Genijalnost, u kriminalnom smislu, ovog postupka leži u činjenici da Eurostat (evropska agencija za statistiku) pri računanju duga ovakve opercije ne uključuje u razmatranje. Kao

Grčka kriza

Razlika između grčkog i srpskog bunta u poslednje vreme jeste to što je prvi ofanzivan, a drugi defanzivan, mazohistički. Prvi rezultuje uličnim neredima i žrtvama, a drugi odsecanjem prstiju, pretnjama samospaljivanjem i drugim oblicima samopovređivanja. Desi se, međutim, i da srpski bunt izađe iz okvira tela pojedinca, a tada dolazi do nemilih scena koje se uglavnom manifestuju kroz letenje. E, sada, može, frazalno, leteti perje, mogu leteti kamenice, ili kada je usmeren protiv Skorcijanidisa mogu leteti stolice...

STOLICAEKONOMIJA

15

EKONOMIJA

posledica, Grci su i dalje mogli da se zadu-žuju i tako finasiraju svoj strukturni defi-cit, a da pritom zadovoljavaju ili bar teže odredbama Mastrihtskog ugovora. Ali, avaj, to što su preko mrlje stavili tepih ne znači da mrlja ne postoji!

U LAŽI JE KRATAK BUDŽET

Praksa navedena u prethodnom delu tek-sta neometano je nastavljena sve do 2009. godine, kada je vlada Jorgosa Papandreua revidirala budžetski deficit i pokazala da on iznosi 12,7%, za razliku od zvanično objavljenog koji je iznosio 6% BDP - a. Za maj ove godine, deficit je procenjen na ogromnih 13,6% BDP – a, što je naj-veći iznos u svetu. Što se tiče poređenja sa Mastrihtskim ugovorom, sam podatak da je procenjena visina duga za 2010. godinu 120% BDP – a (da podsetim, dozvoljeno je 60%!) dovoljno govori o problemima

sa kojima se Grčka suočava. Standard & Pors (Standard & Poor’s) je degradirao Grčki dužnički rejting (debt rating) na nivo ’’junk’’ aprila ove godine što svima koji bar malo razumeju engleski govori o tome kako se kotiraju državne obve-znice ove zemlje. Ista konsultantska kuća predvidela je i da bi investitori trebalo da izgube 30% - 50% uloženih sredstava. Sve ovo, ali i slični negativni trendovi u osta-lim Mediteranskim zemljama (Španija, Portugal, Italija), ali i u Irskoj, uticalo je

na preduzimanje ozbiljnih mera u Evrop-skoj Uniji, kako bi se Evrozona zaštitila od kolapsa. Što se same Grčke tiče, EU i MMF su predložili veoma rigorozne mere štednje, kako bi se smanjio deficit i dug a i, što je možda i značajnije, kako bi se Grčkoj omogućilo povlačenje 110 milijardi evra u nekoliko navrata. Četvr-ti, poslednji, krug mera štednje uključuje i mere poput: limitiranja visine 13. i 14. penzije na 800 evra; ponovnog uvođenja poreza na visoke penzije; uvećanje pore-za na dodatu vrednost na 23% i, možda i najdrakonskija od svih mera – smanjenja broja javnih preduzeća sa 6000 na 2000. Ako na ovo dodamo i činjenicu da grčki zvaničnici sve češće ističu kako bi trebalo otvoriti do sada zaštićene sektore za stra-nu konkurenciju, onda se eksplozija ne-zadovoljstva i štrajkova javlja kao logična posledica.

KUKA & MOTIKA

I, dok su za svo ovo vreme tvorci grčke eko-nomske politike i politike uopšte gubili ner-ve, kosu i kredibilitet pokušavajući da zasite vuka a da stado ostane neokrnjeno na ulica-ma Atine i Soluna nezadovoljstvo je počelo da dobija sve ekstremnije oblike. Tako, 24. februara generalni štrajk paralizuje javne službe i transport. Od tada, štrajkovi zapra-vo ne prestaju a broje se samo oni najveći. Tako, 11. marta štrajkuju zajedno radnici javnog i privatnog sektora. Maja protesti dobijaju još veći zamah, obzirom na tradi-cionalne (osim u nekim roštilj – prase – ja-gnje zemljama) prvomajske proteste koji se u Grčkoj održavaju svake godine. 4. maj je bio dan početka štrajka protiv navedene četvrte runde mera štednje. Već narednog dana štrajk dobija nacionalne razmere i ra-splamsava se u Solunu i Atini. Od traženja prava i pravde, štrajk prerasta u traženje od-mazde, tako da maskirani napadači ubijaju troje ljudi u napadu na Marfin banku u Ati-ni molotovljevim koktelom. 20. maja poči-nje čak četvrti štrajk protiv smanjenja plata. Kraj jula i početak avgusta, pak, obeležio je veliki štrajk kamiondžija. Na ulicama Atine skupilo se 33.000 licenciranih kamiondžija sa zajedničkim zahtevom da se ne ostvari otvaranje sektora prevoza tereta stranoj konkurenciji. Samo dan nakon što je čitav sektor prevoza tereta stupio u štrajk, vlada je predložila mobilizaciju istog u svrhu hitnog snabdevanja razuđene obale namirnicama.

Turizam u grčkoj predstavlja glavnu delat-nost jer je u ovoj delatnosti zaposlen svaki peti Grk, a nedostatak namirnica i goriva ozbiljno preti da obori zaradu ovog sekto-ra. Ako se uzme u obzir da je pod uticajem Svetske ekonomske krize, zarada turizma već opala za 15%, jasno je da Grčka mora učiniti sve kako bi ovu delatnost vratila ako ne na zlatne staze uspeha od pre krize, onda bar na kolosek rentabilnog poslova-nja. Uključujući problem turizma u priču o štrajku kamiondžija, dolazi se do jasnog zaključka da će biti veoma teško uskladiti revolt stanovništva sa ekonomskim prio-ritetima zemlje. Ako na sve ovo dodamo da se od početka avgusta sa saopštenjima ubilačkog sadržaja javlja takozvana ’’Sekta revolucionara’’ koja preti raskalašnim turi-stima, strancima, a pre svega kapitalizmu stara Helada počinje da liči na Somaliju, bar po najavama nasilja.

STOLICA

Focis (Fotsis) je počeo prepirku sa Teo-dosicem 2 minuta pre kraja utakmice na Akropolis kupu u Atini, pri rezultatu 74:73

za Grčku. Posle guranja, psovanja i pljuva-nja, obračun je kulminirao tako što je Krstić pogodio Buruzisa (Bourousis) stolicom u glavu. To su činjenice. Ali, bitno je uvideti šta se krije iza njih. Agresivna publika, koja u slobodno vreme ubija bankare, sigurno ne motivise na fer plej. Grčko reagovanje na prvu loptu bez kompromisa i direktno. Na posletku, tiho trpljenje svojstveno ov-dašnjem mentalitetu i kratak fitilj povezan sa tonskim buretom baruta. I, eto ti čas po-sla stolice koja leti ka Buruzisovoj glavi. U Grčkoj, dakle, stolice lete ili se bar klimaju u slučaju zvaničnika. Ostaje pitanje, da li će se i u Srbiji nešto zaklimati ili, ne daj bože, po-leteti ili će se igra štapa i šargarepe sa MMF – om ovde okončati holivudski, aplauzima i poljupcima (i uz poneku tortu, što da ne)?

Dušan VOJNOVIĆ

’’Mastrihtski ugovor je dokument koji uređuje ulazak članica Evropske unije u treći stadijum Evropske monetarne unije, što zapravo znači da članica prhvata evro za svoju valutu. Osnovni uslovi koje zemlja članica mora da zadovolji su:1. Da stopa inflacije ne bude veća od 1,5%

od prosečne stope inflacije tri zemlje članice sa najmanjom infalcijom

2. Da budžetski deficit ne sme biti veći od 3% BDP – a

3. Da dug ne sme biti veći od 60% BDP – a4. Da se pridržava mehanizma stope

razmene pod Evropskim monetarnim sistemom dve godine i da nije vršila devalvaciju nacionalne valute dve godine

5. Da dugoročna kamatna stopa ne sme biti veća više od 2% od one koja je na snazi u tri zemlje sa najnižom stopom inflacije’’ , Wikipedia

Preduzeće “Jugohemija”, druga najveća veleprodaja farmaceut-skih proizvoda u Srbiji, u kojem je Forcanova predsednica UO,

blokiralo je 2. jula račun “Delta stara”, ogranka kompanije “Delta holding”, zbog kašnjenja u isplati duga od 5 mili-ona evra. Menicu za ovaj dug su potpi-sale Milka Forcan i njena sestra Smiljka Mileusnić-Adžić.

NERAŠČIŠĆENI VLASNIČKI ODNOSI

Naime, većinski vlasnik “Jugohemije” je kompanija ”Delta star” sa 77% udela. S druge strane 60% “Delta stara” je u vla-sništvu Miškovićeve firme ”Hemslejd”

sa Kipra, a 40% u vlasništvu američke kompanije ”Form komjunikejšns”, čiji je vlasnik porodica Milke Forcan. To znači da Milka Forcan i Smiljka Mile-usnić-Adžić, inače generalni direktor “Jugohemije” imaju indirektno trećinu udela u toj firmi na čijem je čelu bio i njihov otac, Jovan Mileusnić, pre nego što je privatizovana. Već sredinom jula, advokati Miroslava Miškovića su pod-neli krivičnu prijavu protiv njegove do-skorašnje saradnice zbog zloupotrebe službenog položaja a povodom njiho-vih vlasničkih odnosa u “Jugohemiji”. Razlog za tužbu je navodno otuđenje dve poslovne zgrade u Resavskoj ulici u Beogradu i 25% udela “Jugohemije”.

Na konferenciji za štampu pravni za-stupnik “Delta holdinga” je pokretanje sudskog postupka objasnio činom ma-njinskog vlasnika “Delta stara”, “Form komjunikejšnsa”, i uprave “Jugohemije” koji su osnivanjem firme “Jugohemi-ja menadžment” navodno sračunato uvećali udeo kompanije “Form komju-

nikejšns” a umanjili udeo “Jugohemije AD”. S druge strane Milka Forcan je uzvratila krivičnom prijavom protiv vlasnika “Delta holdinga”, Miroslava Miškovića, i njegovih saradnika zbog lažnog prijavljivanja i zloupotrebe služ-benog položaja u nameri, kako je advo-kat Forcanove objasnio medijima, da navedu “Jugohemiju” da odustane od naplate 600 miliona dinara duga “Delta stara”. Već krajem jula sud u Beogradu je doneo odluku o uvođenju prinudne uprave u Miškovićevu kompaniju “Del-ta star” na zahtav Milke Forcan i odbio Miškovićev zahtev za uvođenje privre-menih mera u “Jugohemiji”. Forcano-va je zatražila prinudnu upravu jer je održana skupština preduzeća a da nije pozvan jedan od osnivača, predstavnik firme “Form komjunikejšns”. Tako je sukob izmedju bivših poslovnih par-tnera, o kome se govori već dve godi-ne, kulminirao baš u trenutku kada je

EKONOMIJA

SRPSKA PRIČAPozadina burnog razlaza Miroslava Miškovića i Milke Forcan

Po prvi put se od osnivanja imperije Milorada Miškovića desilo da je jedno njegovo preduzeće blokirano. To je početkom jula ove godine učinila njegova dojučerašnja najbliža saradnica, Milka Forcan, puštajući menicu od pet miliona evra.

16

Off shore kompanije su firme osnovane u zemljama koje strancima obezbeđuju mogućnost da osnuju kompaniju u obliku akcionarskog ili društva sa ograničenom odgovornošću uz plaćanje minimalnih poreza, a negde čak i bez obaveze plaćanja poreza.

17

EKONOMIJA

objavljena prodaja “Delta Maksija” i u igru ušao ogroman novac koji treba da se podeli.

PRODAJA “DELTA MAKSIJA”

Imajući u vidu oko milijardu i po evra duga, pritiske investicionih fondova, negativne uticaje svetske ekonomske krize, kao i brojne stopirane ili zamr-znute investicije, poput ljubljanskih Stožica i Luke Beograd i ne čudi mno-go što je Milorad Mišković odlučio da izlaz potraži u prodaji ključnog dela svoje kompanije. Prodaja, možda i naj-profitabilnijeg dela njegove imperije, privukla je mnoge zainteresovane za preraspodelu tog novca. Tako da je, kako tvrde mediji, pravi uzrok sukoba upravo to što Mišković hoće da sa bel-gijskom kompanijom “Delez”, koja je zainteresovana za kupovinu “Maksija”, pregovara iz pozicije suverenog vlasni-ka ali sestre Milka i Smiljka, koje imaju akcije u tom preduzeću, nisu voljne da mu prodaju svoj deo, zbog neslaganja oko međusobnog vlasničkog udela. Naime, trgovinski lanac “Delta Mak-si” je nastao pre deset godina od firme “Delta M” a prodajnu mrežu je znatno proširio preuzimanjem nekadašnjih trgovinskih lanaca “Pekabete” i “C marketa”. Jedan od prvih četvoro za-poslenih u “Delti” bio je i ekonomista Branko Forcan, suprug Milke Forcan. On je proširio poslove u vezi sa trgovi-

nom drvnom građom na međunarod-no tržište zbog čega mu je Mišković tri godine po osnivanju kompanije “Del-ta M” dao 9% akcija ovog preduzeća. Sada kada je objavljena prodaja “Delta Maksija” Branko Forcan potražuje svoj deo. On je tužio 4. juna pred Okružnim sudom u Nikoziju Miškovića i njegovu firmu “Hemslejd” tražeći devet odsto akcija u firmi „Delta Maksi”. Uspeo je da izdejstvuje privemenu meru. Tačni-je, kiparski sud je privremeno zabranio Miškoviću da proda “Delta Maksi” sve dok se ne utvrdi tačna vlasnička struk-tura u “Deltinim” firmama. Na ovu odluku su Miškovićevi advokati uložili žalbu.

SUŠTINSKI PROBLEM

2005. godine Miškovićeva „Delta ban-ka” je prodata italijanskoj banci „Inte-za” za 350 miliona evra. Srbija nije na-platila porez od ove prodaje jer je cela njegova imperija u vlasništvu kiparske off shore kompanije „Hemslejd”. Uko-liko sada i „Delta Maksi” bude pro-dat Belgijancima Mišković opet neće platiti porez na dobit. Naime, suština poslovanja off shore kompanija i jeste da se izbegne plaćanje raznih vrsta po-reza. Podaci Narodne banke Srbije o plaćenim uslugama prema zemljama poreskim rajevima govore da je 2007. godine iz Srbije otišlo 90,3, 2008. 69,7 a 2009. godine čak 92,4 miliona evra.

Tako da ne možemo a da se ne zapita-mo koliku će štetu ovaj put pretrpeti privreda Srbije. A možda je zapravo ovo pravi trenutak da se neko ozbilj-nije posveti načinu na koji je stvarana „Delta” i njenom poslovanju, jer da podsetimo, još 2007. godine je u emi-siji “Insajder” objavljeno da je Miško-vićeva firma „Hemslejd” bila karika u lancu iznošenja više milijardi nemač-kih maraka iz Srbije i prebacivanja tog novca na kiparske off shore kompanije. A koliko je široj javnosti poznato dr-žavni organi ovo nikada nisu ispitivali. Možda je pravo vreme za to?

Milanka VASILjEVIĆ

Članice Delta Holdinga:

I DELTA M grupa

1) Delta Maxi 2) Delta Agrar 3) Delta DMD

4) Delta Automoto 5) Delta Motors

6) Delta Real Estate 7) Delta Invest

8) Delta City 9) Belville

10) Delta Broker 11) Delta Investments

12) Yuhor a.d. 13) Aqua Gala - Mioni d.o.o.

14) Danubius a.d. 15) FloridaBel

16) Amato - Calido Cafe d.o.o.

II DELTA GENERALI OSIGURANJE

1) Delta Generali Osiguranje 2) Delta Generali Penzijski fond 3) Delta Generali Reosiguranje

III DELTA SPORT grupa

1) Delta Sport 2) Delta Fashion

3) Delta Sport - HoReCa (Costa Coffee)

IV DELTA MC grupa

1) Delta MC 2) Delta Bike

V DELTA STAR grupa

1) Jugohemija 2) Delta Star

Veliki deo domaćih proizvođača sirovog mleka ističe da je glavni uzrok njihovog teškog materi-jalnog položaja neravnopravan

odnos koji imaju u poslovanju sa velikim mlekarama koje već duži niz godina kori-ste svoj uticaj da održe otkupnu cenu na jako niskom nivou. S druge strane, mle-

kare odriču bilo kakvu odgovornost tvr-deći da posluju isključivo po fer tržišnoj računici i prosleđuju krivicu Republičkoj Vladi optužujući je da nedovoljno čini kako bi pomogla farmere i celokupnu

mlekarsku industriju. Naravno, ni u Vla-di ne osećaju odgovornost i prebacuju breme krivice nazad na prerađivače a u prvom redu na mlekare u vlasništvu in-vesticionog fonda Salford kao najznačaj-nijeg igrača u ovom sektoru dajući mu etiketu monopoliste na tržićtu otkupa si-rovog mleka. I dok međusobna prepuca-vanja traju ostatak Srbije može s pravom da se zapita da li je cela ova kriza mogla da se izbegne nekom adekvatnijom po-litikom i planiranjem i ko je kriv što isto nije i urađeno.

FARMERI VS. SALFORD

Na prvom mestu treba razmotriti pro-blem farmera i nezavidne situacije u ko-joj se nalaze. Još u januaru prošle godine stručnjaci su upozorili na problem klanja velikog broja grla goveda, od čega se do-bar deo odnosio na krave muzare, i kako će se posledice takvog trenda ispoljiti u jako kratkom roku. Domaći stočari su se odlučili na ovu drastičnu meru pre svega jer već duži period vremena sa otkupnom cenom mleka koja im se nudi nisu u sta-

nju da servisiraju ni troškove proizvod-nje. U celoj priči u najgoroj poziciji su se našli farmeri koji su partneri onih mle-kara koje posluju u vlasništvu investicio-nog fonda Salford. Do pre tri godine ove mlekare su poljoprivrednicima plaćale oko 34 dinara za litar mleka. Međutim, kako je u jednoj izjavi ministar poljopri-vrede Saša Dragin istakao, u tom periodu ″Salford″ je podsticao poljoprivrednike da uzimaju dugoročne kredite kako bi modernizovali proizvodnju što su ovi i činili da bi im onda u narednom periodu znatno umanjio otkupnu cenu na samo 25 do 28 dinara po litru. Naravno, težinu kreditnog bremena povećala je i inflacija jer u vreme uzimanja kredita evro je imao vrednost od oko 80 dinara dok se danas kreće oko 105. Sve ovo je znatno oslabilo pregovaračku poziciju farmera u procesu formiranja otkupne cene tako da je veliki deo ovih proizvođača jednostavno bio prinuđen da prihvati nepovoljne uslove koje je ″Salford″ ponudio kako bi bili u stanju da servisiraju dugove i sačuvaju imovinu koja se nalazi pod hipotekama. Kontrolu nad cenom ″Salford″ ostvaruje

EKONOMIJA

Salford investicioni fond sa sedištem u Londonu, osnovan je 2001. godine. Tokom 2003. godine ″Salford″ je kupovinom većinskih paketa akcija postao vlasnik više domaćih mlekara kao što su ″Imlek″, ″Zemun″, Novosadska mlekara, ″Subotica″, i ″IMPAZ″. Danas ove mlekare posluju u okviru jedinstvenog poslovnog sistema Dunav Hrana Grupa, koji pokriva preko 40 odsto tržišta mleka i mlečnih proizvoda u Srbiji.

Nestašica mleka u Srbiji

MLEČNI PUTNaime, već duži niz godina stanje u sektoru proizvodnje i prerade mleka nikako se ne može oceniti kao dobro. Razlozi zbog kojih je tako su brojni. Na jednoj strani imamo stočare, frustrirane zbog niskih otkupnih cena koja ih tera u gubitak dok su na drugoj strani neke od velikih mlekara čija poslovna etika već duže vreme predstavlja predmet rasprave u javnosti. Naravno, u ovoj drami veliku ulogu igra i država koja svojim postupanjem i nepostupanjem svakako snosi deo odgovornosti.

MONOPOLA

18

EKONOMIJA

i putem kontrole kvaliteta sirovog mle-ka jer za sada jedino ova kompanija ima pravo da vrši testiranje a od procenjenog kvaliteta u velikoj meri zavisi i visina ot-kupne cene.Prethodno navedeno može da objasni zbog čega su se domaći farmeri odlučili na smanjenje veličine svojih krda. Među-tim, uništavanje stočnog fonda ide dale-ko brže nego njegova obnova. Naime, ci-klus koji je potreban da bi se dobila jedna krava muzara traje između tri i pet godina što najbolje ilustruje koliko je ovaj sektor osetljiv na turbulencije i koliko je potreb-no planiranja i pažnje kako bi nesmetano mogao da funkcionše

SALFORD VS. DRŽAVA

Inače, ovaj investicioni fond sa sedi-štem u Londonu, a koji je registrovan na Giblartaru osnovan je 2001. godine.

Tokom 2003. godine ″Salford″ je kupo-vinom većinskih paketa akcija postao vlasnik više domaćih mlekara kao što su ″Imlek″, ″Zemun″, Novosadska mle-kara, ″Subotica″, i ″IMPAZ″. Danas ove mlekare posluju u okviru jedinstvenog poslovnog sistema Dunav Hrana Grupa. Treba napomenuti da ova grupacija drži nešto više od 40 odsto tržišta u Srbiji što je možda trebalo da bude alarm od samog početka, međutim nadležni organi dugo nisu reagovali. Međutim, vremenom su počele da stžu pritužbe. Dok s jedne stra-ne otkupne cene spadaju među najniže u regionu cene mleka u prodavnicama svr-stavaju se u sam vrh. Ovo je bio signal za nadležne da reaguju. Tako je Komisija za zaštitu konkurencije donela do sada čak dva rešenja prema kojima je kompanija Salford kao najveći prerađivač mleka u zemlji zloupotrebila svoj dominantan položaj i nastupila kao monopolista na

tržištu otkupa sirovog mleka. Međutim, nakon žalbe ″Salforda″ Vrhovni sud Srbi-je je poništio prvo rešenje dok drugo još uvek čeka sudski epilog koji verovatno neće biti u baš bliskoj budućnosti.Kako bilo, Komisija je utvrdila da Salford jeste zloupotrebio svoj dominantan po-ložaj na tržištu i to na dva načina, u vidu nametanja nepravednih uslova poslova-nja i diskriminacije proizvođača u pogle-du ugovorenih uslova. Kako su rafovi sa mlekom postajali sve prazniji u medijima je sve više na inten-zitetu dobijao antagonizam na relaciji Vlada Republike Srbije ″Salford″. Ministar Dragin tvrdi da mleka ima u sasvim dovoljnim količinama ali da ovaj investicioni fond preko svoje grupaci-je veštački stvara nestašicu jer najveći kontigent sirovog mleka usmerava na dugotrajni program koji čine daleko pro-fitabilniji proizvodi. Takođe. ministar je izjavio i da Salford diskriminiše male proizvođače dajući im manje otkupne cene a pre oko godinu dana su čak poku-šali i da im otkažu otkup.Sve prethodno navedeno jasan je signal nadležnim ministarstvima da brzim me-rama moraju da urede ovaj sektor kako bi se u budućnosti izbegle slične nepri-jatnosti.

EPILOG

Sredinom septembra ipak je organizovn susret između ministra Dragina i pred-stavnika ″Imleka″ člana Dunav hrana grupe. Na ovom sastanku dogovorene su određene mere kojima će se u nared-nom periodu stabilizovati ponuda mleka na domaćem tržištu. Predstavnici ″Imle-ka″ su najavili da će nastaviti sa smanje-njem izvoza mleka i mlečnih proizvoda na okolna tržišta sve dok se ne postigne stabilnost snabdevanja u Srbiji. Takođe najavljeno je i da će mlekara Imlek preko svoje matične kompanije Dunav hrana grupe, koja posluje i u regionu, obezbedi-ti da se prema Srbiji usmere svi raspolo-živi viškovi sirovog mleka. S druge strane ministar je najavio nove mere pomoći i podsticaja u svrhu stabilizacije domaće poljoprivredne proizvodnje kako bi se u budućnosti izbegle slične neprijatnosti kao što je nedostatak osnovnih životnih namirnica.

Bojan ČALIJA

19

EKONOMIJA Propast najbitnije banke austrijske ekonomije uz isključenu mogućnost stečaja

HIPO ALPE ADRIA

Austrijska Vlada je nacionalizovala Hipo Alpe Adria banku za simbolična tri evra zbog propalih kredita u Istočnoj Evropi i potrebne pomoći od 1,5 milijardi evra. Kako je klupko počelo da se odmotava, razotkrila su se i neka manje moralna poslovanja, te austrijski mediji aferu „Hipo“ već sada opisuju kao najveći bankarski skandal u Austriji svih vremena.

20

BANK(ROT)

EKONOMIJA

Vest da se sinonim stabilnosti austrijske privrede, Hipo Alpe Adria banka nalazi pred ban-krotom, izazvala je zaprepašće-

nje širom Evrope. Hipo Alpe Adria je bila u situaciji da je izdala previše kre-dita sumnjive sposobnosti vraćanja, barem u kriznim vremenima, pa je oči-gledno došlo do situacije da su bankari shvatili kako su kolaterali (osiguranja kredita, npr. nekretnine) dosta manje vredni nego finansiranja koja su se vr-šila. Hipo Banka je zbog svetske eko-nomske krize upala u velike finansijske probleme, a nakon pregovora koji su trajali celu noć, dogovoreno je da će austrijska Vlada od tri vlasnika kupiti banku za simbolična tri evra. Vlasnici su bili nemačka banka BayernLB sa 67,08 posto akcija, osiguravajuća kuća Grazer Wechselseituge sa 20,48 posto i regionalna koruška vlada sa 12,42 posto.U teškim i dugotrajnim pregovorima, na kojima je čak učestvovao i guverner Evropske centralne banke Žan-Klod Triket ocenjeno je da je bi eventualni bankrot Hipo Alpe Adria Banke mogao prouzrokovati negativan domino efe-kat, te da je nužno pronaći način za sta-bilizaciju i njen spas. Najveći deoničar, BayernLB, osim što se odrekao svog udela za simboličan jedan evro, pomoći će u osiguranju likvidnost Hypo Gro-upa time što će se odreći 825 miliona evra koje potražuje od Hipo Alpe Adria Banke. Banka iz Bajerna je, spasavaju-ći Hipo banku od propasti, decembra 2008. u nju bukvalno upumpala 700 miliona evra. U tekstu pod naslovom “500 miliona Hipo gubitka”, list Klajne cajtung postavlja pitanje da li će najno-viji gubitak Hipo banke pojesti ranije upumpani kapital Bajernske lande-sbanke. List dalje u tekstu navodi da je zbog loše situacije u kojoj se nalazi, ova banka počela sa otpuštanjem radnika u gotovo svim zemljama u kojima poslu-je. Bajernska landesbanka, koja je bila većinski vlasnik Hipo banke, precrtala je već 350 radnih mesta, piše austrijski list Klajne cajtung, i otkriva da je u cen-trali Hipo banke u Minhenu već uru-čeno 50 otkaza, dok je spajanjem dve ćerke banke u Hrvatskoj 300 ljudi osta-lo bez posla. Prema pisanju nemačkog lista Sud dojče cajtung, ukupno 5.600

Nemačka banka Hypo Real Estate, koju je vlada preuzela u vreme globalne finansijske krize, izgleda nije uspela da prođe stres-test, kome su podvrgnute sve velike banke u Evropi, tvrdi agencija Blumberg, pozivajući se na dobro obavešteni izvor. Hipo je, prema tim navodima, možda i jedina evropska banka koja je pala na stres-testu od ukupno 91 evropske finansijske institucije, uključujući i 14 nemačkih. Prema rečima tog neimenovanog izvora, rezultati stres-testa su pokazali da Hypo Real Estate ne poseduje dovoljnu visinu kapitala. Koeficijent dovoljnosti kapitala prvog reda (Tier 1) kod Hypo banke je krajem maja ove godine iznosio 7,7 odsto. Ova nemačka banka poseduje dužničke hartije Grčke, Italije i Španije ukupne verednosti 72,1 milijarde evra. Analitičari međutim, ukazuju da nemačka vlada neće dozvoliti da Hypo Rael Estate bankrotira. Evropska regulativna tela testiraju sve banke regiona, u nastojanju da uvere investitore da je evropski finansijski sektor fleksibilan i sposoban da se izbori sa dužničkom krizom.

21

22

EKONOMIJA

ljudi iz Hipo banke širom Evrope osta-će bez posla. Ove novine do detalja su iznele plan “Herkules”, kojim je predvi-đeno kompletno restrukturiranje Hipo banke.

HIPO U SRBIJI

Ovo sve je izazvalo opravdani strah u našoj zemlji. Medjutim, reakcija je bila sasvim uverljiva: Na pitanje da li će dr-žava Srbija kupiti domaću Hipo banku, ako je centrala bude prodavala, iz kabi-neta predsednika Vlade Mirka Cvetko-vića rekli su da, prema njihovim sazna-njima, ta banka neće biti ponuđena na prodaju. „Ne, direktor Hipo banke je dao izjavu da oni dobro posluju. Tvrdi-mo da je naš bankarski sistem stabilan, a ukoliko se desi da nekoj banci zatreba pomoć, naravno da ćemo pomoći” - re-kli su u kabinetu predsednika Vlade.Medjutim, strateška prednost Hipo Grupe u odnosu na druge velike ko-mercijalne finansijske institucije je u či-njenici da je austrijsko Federalno mini-starstvo finansija oznacilo Hypo Group Alpe Adria kao sistemski važnu banku zbog bitnosti za celokupnu ekonomiju. To znači da Hypo Group Alpe Adria prema sporazumu ministara finansija EU spada u grupu banaka u Austriji koje su zaštićene od bilo kakvih tur-bulentnih događaja. Shodno navede-nom, klijenti banke u ovom trenutku, a i u budućnosti uživaju najveći mogući nivo finansijske sigurnosti.

PLAN ZA SANACIJU

Prema sporazumu, dosadašnji vlasnici će za spas posrnule banke izdvojiti 1,05 milijardi evra, kazao je novinarima mi-nistar Proel. Pritom će najveći deoni-čar, nemački BayernLB u HGAA ubriz-gati 825 miliona evra svežeg kapitala. Koruške vlasti osiguraće 200 miliona, a osiguravajuća kuća Grawe 30 mili-ona evra. Austrija bi prema dogovoru trebala da izdvoji do 450 miliona evra, čime bi Hipo dobio dodatni kapital od ukupno 1,5 milijardi evra, a stopa ade-kvatnosti kapitala porasla bi na 8,0 po-sto. HGAA će od dosadašnjih vlasnika dobiti i inekciju likvidnosti u visini 3,4 milijarde evra, od čega 3,075 milijardi evra od BayernLB-a, 227 miliona evra

od Koruške i 100 miliona od Grawea. Svi detalji pregovora nisu poznati, tako da se o krajnjoj sudbini Hipa može samo nagađati, no najave nisu optimi-stične s obzirom da će banka prema procenama uprave, ove godine ostvariti gubitak od 1,45 milijardi evra. Ali ipak, austrijska centralna banka proglasila je HGAA važnom za austrijsku privredu, te je mogućnost stečaja na početku is-ključena.

PROFITABILNOST

Tržište Jugoistočne Evrope bilo je ve-oma šarenoliko za ovog austrijskog fi-nansijskog giganta. Hipo ima svoje po-družnice u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, BiH, Makedoniji, Crnoj Gori, Bugar-skoj, Mađarskoj, Ukrajini, Nemačkoj i Italiji, a uznemiravajuće je uticala vest da će sve one biti zatvorene! Naravno, ta vest je jednim delom bila podgrejana pisanjem lista Klajne cajtung i onda se kao sajber virus proširila internetom. Jedina pouzdana vest je, kako je javio internet portal Blumberg prenoseći pi-sanje bečkog dnevnika “Virtšaftsblat”, da će se ta banka, posle reorganizacije, skoncentrisati na pet tržišta - Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju i Bosnu i

Hercegovinu! Predsednik Upravnog odbora “Hipoa” Johanes Dic ocenio je da će banka za tri godine biti dovedena do pozitivnog poslovanja i spremna za prodaju, ali Kranebiter smatra da je po-trebno više vremena. Prema njegovim planovima, banka treba da za tri godine bude profitabilna, a tek posle pet godi-na spremna za prodaju. Plan za sanaciju novi šef banke Gotvald Kranebiter je predao Briselu na odobravanje, počeli su pregovori o detaljima, pa se očekuje da će krajem leta ili na jesen biti jasno da li će Evropska Unija odobriti njegov predlog. Ako sve bude išlo po planu, prodaja oporavljene “Hipo banke” za pet godina trebalo bi da donese 1,5 do 1,6 milijardi evra, koliko je država inve-stirala u njeno spasavanje. I taman kada se (prvi put) pomislilo da je ova priča dovedena do kraja, pojavilo se prosto-ra za skepticizam! Prema nekim agen-cijskim izveštajima, najnovije procene govore da će Hipou do 2013. godine trebati tri milijarde evra svežeg kapita-la, a ne 1,8 milijardi, kao što se dosad spominjalo u medijima.Bankarski sistem Srbije predstavlja ne-zavisan bankarski sistem koji je jedino i isključivo pod nadzorom Narodne Banke Srbije! Svaka banka koja izra-

23

EKONOMIJA

zi nameru da posluje na teritoriji naše zemlje, obraća se molbom za odobra-vanjem poslovanja, polaže neophodan kapital u vidu garancija i po dobijanju dozvole, stupa u rad. Strane banke koje otvaraju svoje ćerke-firme u Srbiji (po-družnice), nemaju povezane bilanse sa njima. To znači da ne postoji prelivanje kapitala ili bilo šta drugo što bi omogu-ćilo da bankrot u jednoj zemlji upro-pasti poslovanje ćerke-firme u drugoj zemlji. “Hipo banka u Srbiji je uspešna i stabilna institucija, koja već dugi niz godina posluje na srpskom tržištu, upr-kos nagađanjima o njenom navodnom bankrotstvu ili prodaji”, saopšteno je iz Hipo Alpe Adria Banke a.d. Beograd.Poslovanje Hipo Alpe Adria Banke a.d. Beograd je od ključnog značaja za Hipo grupu, o čemu govore svi poslovni po-kazatelji banke”, navodi se u saopštenju Vladimira Čupića, predsednika Izvrš-nog odbora ove banke u Srbiji. Kako je rekao Čupić, Hipo banka je u svom sedištu samo promenila vlasništvo i to nije prvi put. “Država Austrija je preu-zela banku, i to je dobro. Što se tiče po-slovanja u Srbiji, banka ima dobre po-slovne rezultate, sa bilansnom sumom od 1,4 milijarde evra”. Prema rečima Čupića, bilo je poziva klijenata koji su zvali banku da se raspitaju o podržavlje-nju Hipo banke u Austriji, ali niko nije podizao depozite. Inače, u prvom me-secu ove godine, štednja u Hipo banci je porasla za 100 miliona evra.

PRONEVERE I PREVARE

Kada se po drugi put pomislilo da je stavljena tačka na ovu priču, iza nje se docrtalo ukupno tri tačkice. Iz Kla-genfurta je stigla senzacionalna vest! Volfgang Kulterer, bivši predsednik Upravnog odbora Hipo Alpe Adria banke, uhapšen je u svojoj kući u au-strijskoj pokrajini Koruškoj. Kultereru preti deset godina robije zbog proneve-ra, a osim njega uhapšena je i njegova saradnica, koja je duži niz godina bila u Upravnom odboru te banke. Poslovi s kojima se povezuje Kulterer odnose se na poslovanje grupacije u Hrvatskoj, Srbiji i BiH. Prema navodima austrij-skih medija, upravo je Kulterer proširio poslovanje grupacije na Balkan, uglav-nom, kako se za sada samo sumnja,

kroz odobravanje visokorizičnih kre-dita, zbog kojih je on postao predmet istrage. A onda je usput dodato i da je ova austrijska grupacija imala tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji veze s raznim trgovcima oružjem, koji su, kako se na-vodi, deponovali novac u tu banku za namene kupovine oružja, a deo novca je, kako se sumnja, odlazio i na razne privatne račune. Austrijski mediji afe-ru “Hipo” već sada opisuju kao najveći

bankarski skandal u Austriji svih vre-mena. Hrvatski mediji su otišli dalje i počeli da špekulišu o tome šta bi ovaj austrijski bankar mogao da progovori o balkanskim političarima, posebno o bivšem hrvatskom premijeru Ivi Sa-naderu. Očekuje se da bi čelnici Hipo grupacije mogli svojim iskazima da opterete mnoge poznate političare sa prostora Jugoistočne Evrope. Posebno odeljenje austrijske policije za istragu afere Hipo Alpe Adria ocenilo je da je u vreme dok je i Kulterer bio šef, iz njenog bilansa “nestalo” najmanje sto miliona evra, od čega je deo završio u Lihtenštajnu, a deo u zemljama zapad-nog Balkana. Osim poslova na Balka-nu, jedan od skandala je bila kupovi-na Hipo grupacije od strane nemačke Bayern LB banke. Kada je ceo posao propao, Bajern je morao da naciona-lizuje banku, što je poreske obveznike koštalo oko 3,7 milijarde evra. Zbog toga je u Bavarskoj pokrenuta istraga, a parlamentarna komisija je za svedoke

pozvala osmoricu članova koji su 2007. godine bili u Upravnom odboru, odno-sno koji su učestvovali u kupovini Hipo banke, a minhensko tužilaštvo istražuje sve članove Odbora. Austrijski medi-ji su, takođe, pisali da Hipo planira da rasproda imovinu vrednu pet milijardi evra da bi namirila deo dugovanja. Ko-liko je stanje u banci ozbiljno, svedo-či pisanje austrijskog “Standarda” od pre nekoliko meseci, koji je naveo da

Evropska komisija sumnja u moguć-nost preživljavanja Hipo Alpe Adria grupe. Gotvald Kranebiter, novi čelnik Hipo grupe, pre nekoliko meseci je izjavio da su zbog svih ovih dešavanja u vezi s bankom klijenti iz banke izneli oko milijardu evra depozita, te da ban-ka sada radi na povratku poverenja kod klijenata.Narodna Banka Srbije garantuje za sve štedne uloge gradjana, u bilo kojoj ban-ci, ali samo do odredjenog iznosa. Sva-kog čoveka sa štednim ulogom muči pi-tanje da li će moći da podigne svoj novac na vreme ili ranije ako to poželi. Plaši ga ideja o bankrotu i eventualnom dugom roku isplate garantovanih iznosa...Da, svi mi imamo strahove... Da li bi novac trebalo da čuvamo kod sebe? Možda, ali novac u slamarici ne donosi kamatu, a i bezbedniji je u banci. Ali da li ćete ga čuvati na jedan ili drugi način, kao i kome ćete ukazati poverenje, sami birate.

Dušan SEKULIĆ

24

PAKLENA PARADA

U masovnoj panici koja je prouzrokovala stampedo na festivalu elektronske muzi-ke, poznatom kao Parada ljubavi u Duiz-burgu 24.07.2010. godine poginulo je 19 osoba dok je više od 400 povređeno. Ne-

sreća se dogodila oko 17h u tunelu kojim se prilazilo do mesta održavanja parade. Do masovne panike je došlo kada se više stotina hiljada ljudi našlo na putu prema staroj teretnoj železničkoj stanici oda-kle su usmeravani ka centralnom mestu festivala. Stampedo je nastao u jednom tunelu kada je organizator okupljenim posetiocima preko razglasa poručio da se vrate iz tunela jer je teren gde se održava manifestacija bio prepun. Došlo je do ve-like gužve, a ljudi su nastradali i prilikom neuspešnog penjanja na zid koji je vodio ka izlazu sa terena. „Parada ljubavi je uvek

bila miran događaj i vesela zabava“, rekao je Rajner Šaler, organizator ovog festivala i dodao: „Gotovo je sa Paradom ljubavi“. Vest o nesreći je odjeknula Nemačkom i Evropom povodom koje su se oglasili predsednik Evropske komisije Žoze Ma-nuel Barozo, nemačka kancelarka Angela

Merker, vicekancelar i ministar inostranih poslova Gido Vestervere, gradonačelnih Duizburga i drugi.

KO JE KRIV?

Mnogi se pitaju čija je odgovornost što se Parada ljubavi pretvorila u krvavu tra-gediju? Nikome nije jasno kako je bilo moguće da se oko 1,4 miliona učesnika pušta u prostor određen za održavanje te muzičke manifestacije samo na jedan ulaz, kroz tunel, iako se znalo da je to područje predviđeno samo za 250.000 ljudi (još u

startu se znalo da će tuneli biti usko grlo i da u njima može da se napravi gužva). Međutim, predstavnici grada Duizburga i organizatori tvrde da se tragedija nije do-godila zbog bezbedonosnih propusta već zbog neočekivanog izbijanja panike i sple-ta nesrećnih okolnosti. U isto vreme su odbacili i prigovore da policija nije mogla da izađe na kraj sa situacijom objašnjava-jući da je na festivalu u tom trenutku bilo 4.000 pripadnika policije i da je to dovo-ljan broj za događaj ove veličine.

MOŽE LI DRUGAČIJE?

Nažalost, već smo bili svedoci ovakvih nesreća i u našoj zemlji. Pre dve godine je grana usmrtila devojku na Exitovom kampu, dok je ove godine veliku pažnju javnosti privukla priča o zlostavljanoj deci u Guči koja su prisiljavana da igraju po šankovima. Sećamo se i višesatnog ulaska na plažu Jaz kod Budve gde je Madona održala koncert, kao i predugog traženja parking mesta na koncertu benda Red Hot Chili Peppers u Inđiji.Za neke probleme ne može da se optuži jedna osoba upravo zbog toga što oni na-staju pod složenim uslovima i iz različitih razloga, od strane pojedinca ili grupe lju-di. Ali, ukoliko se organizatori potrude da otvore još jedan ulaz i postave jače obez-beđenje, izbegle bi se mnoge nesreće. I u budućnosti nas očekuju koncerti pozna-tih grupa pa se nadamo da će ove greške izostati, jer i zarada treba da se „zasluži“.

Ivana VUKOVIĆ

Kada treba da se uči na skupim greškama

Leto u Srbiji ćemo pamtiti po mnogim uspelim muzičkim festivalima: Exit-u, Guči, Nishville-u, Beerfest-u.. Iako oni predstavljaju za nas izvor zabave, druženja, za njihove organizatore ovi festivali su i izvor profita. Posetioci sa pravom očekuju da im se omoguće osnovni bezbednosni uslovi i dobra organizacija. Da često nije tako, pokazuje „krvavi“ primer Parade ljubavi (Love Parade), festivala elektronske muzike u Duizburgu u Nemačkoj.

DRUŠTVO

NA PARADI LJUBAVIDOK IH SMRT NE RASTAVI

25

Međunarodni dan pismenosti - 8. septembar, Srbija dočekuje sa više od 1,3 miliona nepi-smenih ili ljudi koji nemaju

završenu osnovnu školu, dok se u svetu taj broj procenjuje na više od 862 mi-liona. Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu - UNESKO, proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan

pismenosti još 1967. u cilju da se svake godine, bar na taj datum, istakne važ-nost čitanja i pismenosti u životu poje-dinca i društva u celini.

DEFINICIJA „NEPISMENOSTI“

Vikipedija (Wikipedia) definiše “nepi-smenost” kao: “Nepoznavanje pisma,

neupućenost u veštinu čitanja i pisa-nja.” Kriterijum po kojem se neka oso-ba svrstava u nepismeno stanovništvo različit je od države do države. Negde se smatra da je nepismena ako ne zna čitati ili pisati, a negde ako ne zna čitati i pisati. U nekim državama, kao što su Japan, Hong Kong i Gvajana, osoba se smatra nepismenom ako ne poseduje

Međunarodni dan pismenosti - 8. septembar

PIŠI KAO ŠTO GOVORIŠ, ČITAJ KAO ŠTO JE NAPISANO!Srbija ima oko 1.350.000 nepismenih i nedovoljno obrazovanih ljudi, a među obrazovanim najviše je onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana.

DRUŠTVO

26

DRUŠTVO

osnovno obrazovanje. UNESKO svo-jom rezolucijom iz 1958. preporučuje da se nepismenima nazivaju ljudi koji ne znaju pročitati ili napisati jednosta-van tekst u vezi sa svakidašnjim živo-tom. Od 1964. razvija se novi pristup pismenosti, odnosno funkcionalno opismenjavanje. Osnovu ovakvog kon-cepta čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja. Prema definici-ji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS) pismenost se definiše kao prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u različitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata i dr).

GDE IMA NAJVIŠE NEPISMENIH

Podaci UNESKO-a iz 2006. godine go-vore da 75 odsto nepismenih stanovnika živi u podsaharskim zemljama, gde žen-ska deca uopšte ne idu u školu, a slede jugozapadna i istočna Azija i arapske zemlje. Kao najčešći razlog navodi se siromaštvo i nedovoljno razvijena druš-tvena svest. Najviši nivo pismenosti ima-ju Švajcarci - 35 odsto, a za njima slede Amerikanci sa 20 odsto. A po obuhvaće-nosti stanovništva obrazovanjem posle obaveznog na prvom mestu su SAD i Japan sa 96 odsto, a slede Švajcarska sa 82 odsto i Austrija sa 79 odsto.

PISMENOST U SRBIJI

Iako je pohađanje osam razreda škole već više od 50 godina obavezno za sve stanovnike u Srbiji, poslednji popis sta-novništva iz 2002. godine pokazao je da oko 1,3 miliona ljudi u Srbiji nije za-vršilo osnovnu školu, a oko milion i po stanovnika ima samo diplomu osmo-godišnjeg školovanja. Na osnovu podataka dobijenih tokom popisa iz 2002. godine, u Srbiji bez Kosova i Metohije nepismeno je 3,45 odsto stanovništva starijeg od 10 godi-na. Procenat nepismenih u Vojvodini je nešto niži nego u centralnoj Srbiji, kao i da je taj procenat daleko veći u se-lima (75 odsto) nego u gradovima (25 odsto). Više od 70 odsto nepismenog

stanovništva su građani stariji od 65 godina. A u starosnoj grupi od 10 do 29 godina, čak je 50.000 ljudi nepismeno. Najveći procenat nepismenih čine pri-padnici romske nacionalnosti (19,65 odsto), a slede Vlasi sa 10,52 odsto ne-pismenih, Bugari (5,45 odsto), Rumu-ni (4,54 odsto) i Muslimani sa oko pet odsto nepismenih. Među nepismenima ubedljivo prvo mesto zauzimaju žene, čak 84,9 odsto. To znači da svaka deseta žena u Srbiji ne zna da čita i piše. Među neobrazovanim ženama uglavnom su starije žene, domaćice. Nepismenost je uglavnom prisutna kod poljoprivred-nog stanovništva.Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se za poslednjih 15 godina smanjio broj visokoobrazovanih, danas sedam od-sto građana ima fakultetsku diplomu. U poređenju sa evropskim narodima, Srbija zaostaje i kada je u pitanju sred-njoškolsko obrazovanje. U Srbiji se tek polovina svršenih osnovaca dalje školuje. Godišnje u Srbiji ostane ne-popunjeno 10.000 slobodnih mesta u srednjim školama, iako je to školovanje besplatno.

POTPIS PALCEM

Prema podacima Zavoda za statisti-ku, više od 227.000 stanovnika Srbije potpisuje se palcem. 126.127 građana Srbije završilo je od jednog do tri razre-da škole, dok 898.847 stanovnika ima između četiri i sedam razreda osnovne škole. Rezultati testova čitanja u Srbiji pokazali su da je 40 odsto onih koji se izjasne kao pismeni, u stvari nepisme-no, dok je na testu pisanja taj procenat još veći. Više od polovine odraslih gra-đana Srbije je, kada je o stepenu obrazo-vanja reč, u rasponu od nepismenih do nesvršenih srednjoškolaca. 6,5 odsto ljudi nikada nije išlo u školu, 22 odsto državljana nema kompletno osnovno obrazovanje, a 24 odsto Srba nema za-vršenu srednju školu.

NEPISMENOST U ŠKOLAMA

Da nešto nije u redu sa obrazovanjem u Srbiji svedoči i to što više od 33 odsto uče-nika osnovne škole pogrešno upotreblja-va veliko slovo, 70 procenata u tekstovima uopšte ne stavlja zarez, tačku, a više od

jedne petine đaka u sastavu na srpskom koristi reči iz engleskog jezika.Tako se na kraju teksta jednog našeg osnovca može naći The end (kraj) ili potpis ispred kojeg stoji by (od autora), a neretko napišu i znak @ preuzet sa in-terneta. I u drugim jezicima se uočava uticaj engleskog, ali druge države spro-vode mere za očuvanje maternjeg jezi-ka. Zanimljivo je da 30 odsto učenika sedmog i osmog razreda piše isključivo

latinicom u neformalnoj komunikaciji i situacijama u kojima sami biraju kojim će pismom pisati. I ako bi hteli da pišu ćirilicom, ne mogu da se sete pojedinih slova, davno je bilo kada je Vuk Karad-žić napisao azbuku! Da ne govorimo o gramatici i koliko učenika ne zna da nabroji padeže i kako se pišu reči: “ne znam”, “ne mogu”, “ne dam”...

ŠTA ZNAČI BITI NEPISMEN U XXI VEKU

Bez elementarnog obrazovanja poje-dinac gotovo da nema nikakvu šansu da se izbori za svoju egzistenciju, kao i za egzistenciju svoje porodice. U 21. veku, kad je i informatička pismenost preduslov kvalitetne komunikacije, svi zajedno moramo poneti odgovornost za svakog čoveka, i pre svega dete, koje sticajem raznih okolnosti ali i zbog ne-dovoljne brige nadležnih institucija, ne ume da piše ili čita. Međunarodni dan pismenosti ne treba da bude jedini dan kad se o ovoj temi otvoreno govori, kao i da aktivniji rad sa socijalno najugrože-nijim grupama, među kojima je najveći broj nepismenih, može da čini dobru polaznu osnovu za suočavanje sa ovim problemom. Danas, kada svakim danom svet otkriva nove mogućnosti i nove vi-dove komunikacije, kada se smatra da si “nepismen” ako ne znaš da koristiš Internet, mi i dalje otkrivamo činjenice - koliko ljudi u Srbiji ne zna da “piše kao što govori i čita kao što je napisano”.

Ivana MILOŠEVIĆ

Prema dostupnim podacima, u Srbiji danas postoji samo 14 škola za osnovno obrazovanje odraslih. Isto tako, bibliotekari su izračunali da samo tri odsto ljudi čita knjige, bilo da je reč o beletristici, bilo o stručnoj literaturi.

27

„Dezinformator“ je bila humoristička emisija na TV Metropolis, karikira-njem i parodiranjem prvenstveno tele-vizijskog programa u Srbiji, ali neret-ko i političke situacije u zemlji.Emisija je bila oblika televizijskog dnevnika koju je vodio Zlatan Kurjak u kome se objavljivale razne vesti (dezinformaci-je) iz zemlje i sveta. Moto ove emisije bila je: „Svi lažu, jedino mi izmišlja-mo.“ Ova emisija je 21.decembra 2008. godine evoluirala u novu emisiju, istog autorskog tima, pod nazivom „Fajront republika“ na TV Fox. Svaka emisija ima svoju priču uz jed-nog ili više gostiju, u opuštenom am-bijentu kafanice i brojne skečeve, koja ima za cilj da zabavi, nasmeje i eduku-je gledaoce. U žiži emisije su naravno gosti i pu-blika koja se ludo zabavlja. Sponta-nim spajanjem pomenutih nastaje pravi šou, koji se ne može propustiti. U toku emisije Kesić često „baca kle-tve“ na one gledaoce koji imaju obi-čaj da promene kanal kad su reklame. Likovi koji daju pečat svakoj emisiji i čine je time što ona jeste su: Zlatan Kurjak (Zoran Kesić) - urednik i pre-zenter dezinformativnog programa. Najautoritativniji član Fajront Repu-blike! Njegova se reč sluša i poštuje, čak i kada je potpuno nebulozna . U večitom je ratu sa ostalim likovima. Mamlaz Stamenković (Zoran Kesić) - voditelj vremenske prognoze, osoba širokih interesovanja, zbog čega gle-

daoci često od njega čuju sve sem vre-menske prognoze. On je mladić pre-finjenog duha, veliki emotivac, nežno biće i poeta. Živorad (Zoran Kesić) i Milorad (Igor Bugarski) na svoj pro-stodušni narodski način, raspravljaju uz domaću rakiju Sajberovaču o bit-nim temama iz svih oblasti. Njihov ve-liki san je da se jednog dana svi seljaci presele u grad, a stanovnici grada vrate na selo. Zatim je tu i Matori (Zoran

Kesić) - momak kriminalnog profila iz novobeogradskih blokova. Omiljene uzrečice su mu „matori, brate, ekstra i vrh“. Želja mu je da postane glumac. Zarađuje prodajući markice za prevoz, a povremeno ima i tezgu na Zelenom vencu. Autentični je pripadnik „dizel generacije“ koga vreme nimalo nije promenilo. Gordana (Igor Bugarski) – supruga Milorada, vredna je i uvek orna za akciju svake vrste...uglavnom

DRUŠTVO

Intervju sa Zoranom Kesićem, Aleksandrom Todorovićem – Bekanom i

Igorem Bugarskim U POSETI „FAJRONT REPUBLICI“

Duhoviti autor emisije „Fajront republika“ Zoran Kesić uz svoj tim reditelja Ilije Gajića, saradnike Igora Bugarskog i Aleksandra Todorovića Bekana i montažera Balše Boškovića od decembra 2008. godine realizuje emisiju „Fajront republika“, koja je u kratkom vremenskom periodu doživela uspeh i postala „miljenik“ publike, najviše mladih.

28

agrarne. Ređe se pojavljuje od ostalih likova. Nakon uspešna dva serijala ove emisije, sredinom septembra očekuje se novi, sa svežim idejama, gostima, fazonima... Sredinom drugog serijala imala sam tu privilegiju da budem na nekoliko snimanja „Fajront republike“. Šta sam usput zabeležila, pročitajte:

ML: Fajront Republika u 3 reči?Zoran Kesić: Naša najbolja emisija. ML: Kakvo je iskustvo raditi sa Bu-garskim i Bekanom?ZK: Ponekad zabavno a ponekad i ne. ML: Kako su na Vas uticale kritike fanova i gledalaca nakon vašeg de-zinformisanja?ZK: Odlično.Volim naše fanove!

ML: Hoće li „čuvenu plavušu iza Ke-sića“ u trećoj sezoni zameniti neka tajanstvena crnka?ZK: Niko je nikada neće zameniti.

ML: Koliko vas plaši priča o smaku sveta 2012.?ZK: Uopšte me ne plaši.Neće biti smaka sveta! ML: Poruka čitaocima ML-a:ZK: Higijena je bitna stvar.

Kesićevi saradinici Igor Bugarski i Aleksandar Todorović Bekan, autor knjige pesama „Bekan u stihu retros-pektiva uspomena“ i radio voditelj sa B92 za ML rekli su:

ML: Kakvo je iskustvo raditi sa Kesi-

ćem?Igor Bugarski: Rad sa Kesićem je za-nimljiv i inspirativan. On je uvek spre-man na eksperimente raznih vrsta tako da nikad nije dosadno. Formi humora ima mnogo, i mi bismo voleli da ih sve isprobamo i da se poigramo sa njima.

Aleksandar Todorović Bekan: Ja se ovim poslom, kroz radio i televiziju, bavim već skoro 20 godina i saradnja sa Zoranom Kesićem,ov za mene je prosto prirodno došla kao kec na tuce, dakle na 11. Bilo je to pre dve godine, aprila ili maja, 2008. kada sam ga pozvao i po-nudio mu saradnju, jer sam osetio da bi trebalo nešto malo da promenim i pored radija, deo sebe da prenesem i na TV. On je tada još bio na TV Me-tropolisu, rado me je prihvatio rekavši da poštuje moj dotadašnji rad, i tako je počela naša saradnja.Danas već treću sezonu radimo emisi-ju Fajront Republika, i to je uspeh već sam po sebi jer, kao što svi znamo, nije lako opstati u bilo čemu, a kamoli kad su u pitanju mediji.Moje iskustvo sa Zoranom je dakle dobro, uvek bi moglo da bude i bolje, ali sve je uvek bolje nego kad bi posta-lo gore, zar ne? (smeh)

ML: Najzanimljivija anegdota sa sni-manja emisije bila bi...?IB: Anegdota ima mnogo više pre i posle snimanja. Na samom snimanju su stvari već izbrušene i pripremljene i sve zavisi kako će gost i publika rea-govati. Ako se naše zamisli ostvare to se može videti u emisiji, ono što nije uspelo to izbacimo u montaži tako da ne zavređuje čak ni epitet anegdote.AT: Nisam siguran da umem da pri-čam anegdote, kao što postoje ljudi koji dobro pričaju viceve, tako mislim i da je sa anegdotama. Ceo moj život je u stvari jedna velika anegdota, rekao bih, ali ja se tome ne bih previše sme-jao, ne znam vi, koji ćete ovo čitati, ali to je sad neka druga priča, možda i la-budova pesma! (smeh)Da li bi anegdota bila ako bih rekao da smo imali jedan slučaj kada nam je jedan gost u toku poodmaklog sni-manja, rešio da napusti emisiju jer je shvatio da ona nije za njega i ne repre-

DRUŠTVO

29

DRUŠTVO

zentuje na pravi način njegovu umet-nost? Pa da li je onda to anegdota ili je akcident, a on reprezent ili samo bio njegov zent, prosudite sami! Ta emi-sija nikad nije bila emitovana, a nama njeno snimanje i nije ostalo baš u ne-kom posebno zabavnom sećanju.

ML: Reči koje bi okarakterisale „Faj-ront Republiku“ su...?IB: Očekujte neočekivano. Svaki gost je drugačiji, te su i pripreme i prilaz emisiji drugačiji sledstveno tome sva-ka emisija je priča za sebe.

AT: Na oficijelnom sajtu FoxTv ,u delu gde se govori o našoj emisiji, imate lep esej o tome, koji je lepo sročio sam Kesić. Taj deo ovde ne bih ponavljao, iako se oduvek iznova ponavljalo uče-nicima i studentima, da je ponavljanje majka mudrosti, pa mi nije jasno, ako bi ta teorija bila tačna, zašto su uvek ponavljali najlošiji a ne najmudriji đaci. Ili šta je sa onom mudrošću koja se ne ponavlja, ili sam ja nešto tu pobr-kao u logici stvari, pa sam se izgubio u

prevodu! (smeh)

ML: Šta biste poručili čitaocima ovog časopisa?IB: Smeh je jedna genijalna izmišljo-tina, čak vrlo lekovita. Tako da svima preporučujem da se smeju što češće i što duže. Ako nemaju inspiraciju, neka gledaju našu emisiju.

AT: Moram reći da je emisija Fajront Republika dobra za sve pare, pa ako ste i švorc, i bez cvonjka u dzepu, pronaći će se i za vas poneka žvaka u našem dućanu! A i uvek možete i lično doći i u to se uživo uveriti, i ako vam se do-padne naša „žvaka“ koju žvaćemo već dve sezone, nama će biti veoma drago, jer svi ste vi naša deca, a i naša „žvaka“ će nam biti zajednička!:)

Tako su članovi ovog televizijskog tima, duhovito u svom maniru odgo-varali na naša pitanja, kratko i brzo. Pored obaveza poznate ličnosti i mr-zovolje udostojeni smo sažetim od-govorima družine Fajront republike.

Uprkos nedostatku interesovanja za naš časopis nadamo se da će treća ju-bilarna sezona biti toliko uspešna kao i do sada u pozitivnom duhu Zorana Kesića.

Ivana MANDIĆ

Nešto o Keši

Rođen je u Beogradu 1976. TV autor i voditelj emisije „Fajront republika“, odslužio vojsku, bivši fudbaler. Prijatelj životinja, penzionera i male dece. Antivegetarijanac, ljubitelj kafane. Piše pesme i kratke priče.Gleda filmove, Čita stripove. Ne vozi kola. Pušač. Bloger „Blic“-a. Najpoželjniji neženja u regionu. Njegova sestra Bojana Kesić, bila je voditeljka jutarnjeg programa „Posle kafe“ i urednica emisije „Važne stvari“ na TV Fox, pre gašenja BK televizije uspešno je vodila kviz „Zlatna ribica“.

Istrajan i veran poslu

„Dezinformator“ je bila humoristička emisija na TV Metropolis, karikiranjem i parodiranjem prvenstveno televizijskog programa u Srbiji, ali neretko i političke situacije u zemlji.Emisija je bila oblika televizijskog dnevnika koju je vodio Zlatan Kurjak u kome se objavljivale razne vesti (dezinformacije) iz zemlje i sveta. Moto ove emisije bila je: „Svi lažu, jedino mi izmišljamo.“ Ova emisija je 21.decembra 2008. godine evoluirala u novu emisiju, istog autorskog tima, pod nazivom „Fajront republika“ na TV Fox..

ZK je svojim dezinformisanjem pre nekoliko godina uznemirio javnost da će biti voditelj prvog srpkog reality show-a „Mortality show“.koji je trebalo da se bavi izveštavanjem uživo sa sahrana. A u maju mesecu ove godine pokazao je koliko verujemo medijima, čime je manifestovao javnosti „poslednju“ emisiju, kako odlazi sa televizije Fox i započeinje novi život u Francuskoj. Još veći šok javnosti izazvalo je i emitovanje „Fajront republike“ s novim voditeljem i ekipom, što je naravno bila ideja istog.

Atraktivna i fascinantana plavuša (zaštitno lice Fajront republike) koja će i ove sezone sedeti iza Kesića čije je identitet u javnosti misterija je Irena Velimirović koja uveliko puni fan stranice na popularnoj internet mreži fejsbuk.

30

Velike muzičke zvezde ni ove go-dine nisu preskočile Beograd u kalendarima svojih svetskih turneja. Nakon spektakularnih

koncerata koje su prošle godine odr-žali Madona, Santana, Tom Džons, ZZ Top i drugi, najveće interesovanje u prvom delu 2010. izazvao je trio – Erik Klepton, Elton Džon i grupa Massive atack.

ŠTA ĆEMO SLUŠATI U NAREDNOM PERIODU?

Ono o čemu se u Srbiji već mesecima priča, jeste koncert slavne američke rok grupe Guns ’n’ roses. Njihov nastup, prvobitno je bio planiran za 22. jun, ali je ubrzo odložen, pa će nestrpljivi lju-bitelji tzv. ’’glam’’ rok zvuka moći da ih čuju u Beogradskoj Areni 23. septem-bra. Ovaj bend osnovan je 1985. godi-ne u Los Anđelesu, a prvobitnu posta-vu sačinjavali su pevač Aksl Rouz (Axl Rose), gitaristi Izi Stredlin (Izzy Strad-lin) i Trejsi Gans (Tracii Guns), zatim basista Oul Bejč (Ole Beich) i bubnjar Rob Gardner. Prema izveštajima, na-kon samo nekoliko nastupa sa Bejčom i Gansom u postavi, pomenuti dvojac je otpušten i zamenjen Dafom Mekige-nom (Duff McKagan) i Slešom (Slash). Nedugo nakon njih, bend je napustio i Gardner kojeg je zamenio Stiven Adler (Steven Adler). Prvi studijski album grupe izlazi 1987. godine pod nazivom ’’Appetite for Destruction’’ u izdanju

Geffen records-a. Sa pojavljivanja vi-dea za pesmu ’’Sweet child o’ mine’’ na MTV televiziji, on dospeva na prvo mesto američke top liste prodatih albu-ma u 1988. ’’Appetite for destruction’’ ostao je do današnjeg dana najproda-vaniji debitantski CD svih vremena. Tokom svih godina postojanja benda, kontroverzno ponašanje njegovih čla-nova, koje je neretko rezultiralo i hap-šenjima, punilo je novinske stupce. To međutim nije umanjilo njihovu popu-larnost i opštu histeriju koju su izazivali u svakom gradu u kojem su nastupali. Dva obožavaoca su poginula na jednom od njihovih koncerata u Velikoj Brita-niji, ali Gansi nisu saznali za taj tragičan događaj sve do kraja koncerta. Najveće

uspehe ovaj sastav je doživeo u perio-du između 1991. i 1993. godine, kada su bili na velikoj svetskoj turneji koja je trajala 28 meseci. Ostalo je zabeleženo da su 23. januara 1991. u Rio de Ža-neiru svirali pred 260.000 fanova! Na-kon izdavanja petog studijskog albuma 1993. bend polako počinje da se osipa i u njemu na kraju ostaju Aksl Rouz i Dizi Rid, koji se u međuvremenu priključio bendu. Na novi album pod nazivom ’’Chinese Democracy’’, čekalo se punih 15 godina. Krajem 2009. krenuli su na veliku svetsku turneju, koja ih i dovodi po prvi put u srpsku prestonicu. Bend danas nastupa u sastavu – Aksl Rouz, Ron Tal (Ron Thal), Dizi Rid, Ričard Fortus, Tomi Stinson i Frenk Ferer

MOZAIK

VRELA ZAVRŠNICA BOGATE Najava predstojećih koncerata u Beogradu

Sa ekonomske tačke gledišta, Srbija će i 2010. godinu provesti u borbi sa globalnom krizom koja je pre 3 godine zahvatila čitav svet. Međutim, u domenu muzike, kriza kao da nas je zaobišla, pa je tako Beograd i ove godine bio stecište sjajnih koncerata domaćih i stranih izvođača. Sudeći po najavama za finiš godine, vrhunac za ljubitelje rokenrola tek sledi.

KONCERTNE GODINE

31

(Frank Ferrer). Osim promocije novih pesama, najveće oduševljenje fanova trebalo bi da izazovu stari hitovi kao što su ’’Welcome to the jungle’’, ’’ Paradise city’’, ’’November rain’’ i mnogi drugi. U svakom slučaju, ukoliko ste ljubitelji dobrog rokenrola, ovaj koncert ne bi trebalo propustiti.

POVRATAK VALJKA I PILOTA

Ovog leta, kao grom iz vedra neba, odjeknula je informacija da će jedna od najpopularnijih rok grupa sa ex YU prostora, Parni Valjak, održati koncert u Beogradskoj Areni. Posle više od 20 godina, Beograd će 16. oktobra doče-kati bend predvođen Akijem Rahimov-skim. Husein Hasanefendić Hus, tvorac najvećih hitova Parnog valjka na najbo-lji način je pozvao publiku na koncert rečima :’’ Toliko dugo nismo svirali u Beogradu i toliko mi je sve to emotiv-no da kad počne koncert nadam se da

ni neću čuti muziku od pjevanja iz pu-blike’’. Svoj prvi album, Valjak je izdao 1976. pod nazivom ’’Dođite na show’’. Pored Husa i Rahimovskog, u bendu su tada još bili i Srećko Antonioli, Zlatko Miksić i Jurica Pađen. Zanimljivo je da je nakon odlaska Pađena iz benda, krat-ko vreme u njemu proveo Džoni Štulić, koji će se kasnije proslaviti kao fron-tmen sopstvenog benda – Azra. Parni Valjak je tokom 80-ih i 90-ih stekao

veliku popularnost, a u tom periodu su nastali i najveći hitovi grupe koji su i danas popularni među mladima. Samo neki od njih su ’’Jesen u meni’’, ’’Sve još miriše na nju’’, ’’Prokleta nedelja’’, itd. Sarađivali su na svojim albumima sa drugim poznatim muzičarima poput Bajage i Dejana Cukića. Bend je izdao

čak 16 studijskih albuma, nakon čega je 2006. godine najavljen prekid rada. Samo dve godine kasnije, na brojne zahteve obožavalaca, bend se ponovo ujedinjuje i započinje veliku turneju na prostoru bivše Jugoslavije, a nešto ka-snije oktrivaju i da se definitivno vraća-ju zajedničkom radu, najavljujući novi album ozvaničen singlom ’’Stvarno ne-stvarno’’. Valjak će u Beogradu nastupiti u sastavu Hus, Rahimovski, Marijan Br-

kić, Zorislav Praskavec, Dražen Scholz i Berislav Blažević.

SPEKTAKL U ARENI

Nešto pre Valjka, 2. oktobra, u Beo-gradskoj areni nastupiće nekadašnji frontmen benda Piloti, Zoran Kiki Le-sendrić. Kiki je 2008. izdao svoj prvi solo album pod nazivom ’’Mesec na vratima’’ i odmah doživeo veliki komer-cijalni uspeh, budući da je nagrada za najbolji rok album godine pripala upra-vo njemu. Od tada pa do danas, Kiki je sa svojim bendom konstantno na tur-neji po zemlji i inostranstvu, a pesme poput ’’Kako si lepa’’ i ’’Te noći smo se potukli zbog nje’’, za kratko vreme po-stale su veliki hitovi. Prema nekim naja-vama, oktobarski koncert mogao bi da bude uveličan prisustvom Bajage, gru-pe Van Gogh i Tonija Cetinskog, koji su sa Kikijem sarađivali na poslednjem albumu, a ne bi trebalo biti iznenađenje ako se na bini pojavi i stara postava Pi-lota i odsvira nekoliko pesama. Za sada su sve ovo samo spekulacije, ali nema sumnje da ćemo prisustvovati još jed-nom spektaklu.

Đoko BODIROGA

MOZAIK

’’Appetite for destruction’’ ostao je do današnjeg dana najprodavaniji debitantski album svih vremena. Tokom svih godina postojanja benda, kontroverzno ponašanje njegovih članova, koje je neretko rezultiralo i hapšenjima, punilo je novinske stupce, ali nije umanjilo njihovu popularnost.

Tvorac najvećih hitova Parnog valjka na najbolji način je pozvao publiku na koncert rečima :’’ Toliko dugo nismo svirali u Beogradu i toliko mi je sve to emotivno da kad počne koncert nadam se da ni neću čuti muziku od pjevanja iz publike’’.

Kiki je 2008. izdao svoj prvi solo album pod nazivom ’’Mesec na vratima’’ i odmah doživeo veliki komercijalni uspeh, budući da je nagrada za najbolji rok album godine pripala upravo njemu. Od tada pa do danas, Kiki je sa svojim bendom konstantno na turneji po zemlji i inostranstvu, a pesme poput ’’Kako si lepa’’ i ’’Te noći smo se potukli zbog nje’’, za kratko vreme postale su veliki hitovi.

32

MOZAIK

Iako živimo u vremenu kada su vesti iz celog sveta svima lako dostupne i brzo prenosive, često dolazimo u dilemu - da li posedujemo prave i

nama potrebne informacije? Da li se iste plasiraju sa ciljem pravovremenog i pouzdanog obaveštavanja publike, ili postoji nešto skriveno u svim tim po-tezima? Slušajući radio, gledajući te-leviziju, listajući novine, svedoci smo naizgled beskrajnog ponavljanja istih vesti iz dana u dan. I mi ih, svesno ili

nesvesno, uvodimo u svoju svakod-nevnicu i bavimo se njima, poistoveću-jemo sa masom, iznosimo subjektivne kritike. Da li je trebalo da bude tako i u toj meri, pitanje je koje se postavlja kasnije. Slede primeri koji su obeležili proteklih nekoliko meseci.

H1N1:

Krajem prošle godine, svetski, a takođe i naši mediji, iz sata u sat su izveštava-

li o najnovijim obolelim osobama od svinjskog gripa. Panika je zavladala i mnogi su čekali najsvežije izveštaje o datumu kada će vakcine biti dostupne građanima. Svinjski grip je svakod-nevno zauzimao mesto na naslovni-cama dnevnih novina, nedeljnika, bio je ključna tema velikog broja emisija, informativnih programa, jednom rečju – nismo mogli da pobegnemo od nje-ga. Redovi u domovima zdravlja, ma-ske na licima prolaznika, u gradskom prevozu osuđivanje svake osobe koja se zakašlje, rekordno korišćenje sredstava za dezinfekciju ruku i ostalih izloženih delova tela – bile su najčešće slike po gradu. Iznenadila nas je i vest da, iako ćemo u oktobru zbog isteka roka baciti 650.000 vakcina vrednih 5,2 miliona evra, naručeno je 364.000 novih vakci-na koje bi mogle završiti kao i stare – na otpadu. Ukoliko znamo da je smrtnost od svinjskog gripa manja nego što je od običnog sezonskog gripa, postavlja se pitanje - zbog čega je bio toliko izražen talas histerije i straha od bolesti?!

MILA

Ime Mila nas sve asocira na nesrećnu kerušu kojoj su od strane, još uvek ne-poznate osobe, brutalno isečene sve če-tiri šape. Zahvaljujući brzoj intervenciji i stalnoj brizi veterinara Mila se polako, ali sigurno oporavlja. Kako saopštava Veterinarska ustanova Beograd, Mili je i dalje uvećana žučna kesa i poremećen rad bubrega. Ceo Beograd, a i šire, sa ne-godovanjem je primio ovu vest, strogo osuđujući napasnika na životinje. Ogla-

NE SKREĆI SA TEMEMožemo li razlikovati bitno od nebitnog?

«Hleba i igara» ( lat.Panem et circenses ), doslovno «hleba i cirkusa» je popularna metafora za metode kojima vlast obezbeđuje podršku stanovništva, zadovoljavajući njihove kratkoročne interese na uštrb dugoročnih, kako bi skrenula pažnju sa daleko važnijih problema. Danas se ovaj izraz koristi i za kritiku masovnih medija, koji su sve manje orijentisani na javnost, a sve više na profit. Akcenat je na trivijalnim temama kao što su životi «slavnih» ličnosti, rijaliti programi itd.

33

MOZAIK

sile su se i razne organizacije za zaštitu životinja zahtevajući najstrožije kazne za ovo nedelo. Po starom dobrom srp-skom običaju, Mila je postala naš heroj, simbol grada, a ukoliko ovako nastavi, ne bi bilo čudno da dobije i svoju uli-cu. Fejsbuk je preplavljen raznim gru-pama čiji je zaštitni znak upravo (naša) keruša, pruža joj se podrška, prenose pozdravi i želje za skoro ozdravljenje (iako ona, nažalost, ne zna da čita) ,poziva se na linč počinitelj zločina, uplaćuju iznosi za njeno lečenje (???). Poznati iskazuju želju da udome ovu životinju ne bi li javnosti pokazali svoje plemenite osobine, a Stručna komisija gradskog Sekretarijata za komunalne poslove je već odredila kriterijume koji će važiti za usvojitelja keruše Mile. Nje-no zdravstveno stanje se, već više mese-ci, pomno prati putem medija, koji nas ne štede iscrpnih izveštaja o istom.

ON/OFF NEBO

Taman kada smo pomislili da više ne postoje prepreke da odemo u inostran-stvo, neka sila se poigrala sa nama. Istina, vize su ukinute, ali sada se, po-red materijalnih uslova, susrećemo sa novim problemom: vulkanskom praši-nom koja preti da «zatvori» nebo. In-teresantno je to što su ovom vešću po-gođeni svi, pa čak i oni koji nisu imali u planu da otputuju u inostranstvo ni ko-lima, a kamoli avionom. Naravno, bili smo opet «bombardovani» vestima da li će istaknuta estradna zvezda bezbed-no stići na zakazan nastup u Beču, da li se može za nekoliko dana rešiti dolazak nekog sportiste ili da li će se određena manifestacija na vreme održati.

STAVI PRST NA ČELO

I dok smo na našim televizorima sa zebnjom iščekivali vremensku progno-zu u kojoj se prikazuje satelitski snimak Evrope i kretanje prašine ka našoj ze-mlji, držeći u krilu današnje novine sa vestima o novoj povređenoj životinji, ipak smo bili srećni što više ne postoji opasnost da ćemo biti zaraženi virusom H1N1. Međutim, sa Zapada nam stiže najnovija vest o «supervirusu» iz Paki-stana NDM1, bakteriji koja je imuna na antibiotike i koja ponovo budi paniku

među ljudima širom sveta. Ali, da li je to bitno?Da li je to bitnije od broja nezaposle-nih koji se povećava iz godine u godinu (prema Anketi o radnoj snazi iz decem-bra 2009. godine, stopa nezaposlenosti je iznosila 16,9%, odnosno, registro-vano je više od 730.000 nezaposlenih osoba)? Da li je bitnije od toga da su sigurne kuće prepune i da nema dovoljnog bro-ja istih, da na svakom koraku možemo videti i nasilje nad ženama, decom, drugovima iz kraja, a ne samo nad živo-tinjama? Da li nam je značajna činjenica da je u prvom kvartalu ove godine bilo 60.000 novih osoba koje žive ispod linije siro-maštva? Mediji nas ne podsećaju svakodnevno na ove teme. Ne pokušavaju da nas za-plaše, ne pozivaju na bunt. A možda ih prosto trebauvrstiti u udarne vesti, ne isključujući pritom brigu za životinje i okolinu?Tek toliko da razvijemo svest o realnim problemima.

Ivana VUKOVIĆ

U oktobru smo zbog isteka roka bacili 650.000 vakcina vrednih 5,2 miliona evra, da bi nakon toga bile naručene nove 364.000 vakcine. Ukoliko znamo da je smrtnost od svinjskog gripa manja nego što je od običnog sezonskog gripa, postavlja se pitanje - zbog čega je bio toliko izražen talas histerije i straha od bolesti?!

Po starom dobrom srpskom običaju, Mila je postala naš heroj, simbol grada, a ukoliko ovako nastavi, ne bi bilo čudno da dobije i svoju ulicu. Fejsbuk je preplavljen raznim grupama čiji je zaštitni znak upravo (naša) keruša, pruža joj se podrška, prenose pozdravi i želje za skoro ozdravljenje (iako ona, nažalost, ne zna da čita) ,poziva se na linč počinitelj zločina, uplaćuju iznosi za njeno lečenje (???). Poznati iskazuju želju da udome ovu životinju ne bi li javnosti pokazali svoje plemenite osobine, a Stručna komisija gradskog Sekretarijata za komunalne poslove je već odredila kriterijume koji će važiti za usvojitelja keruše Mile.

34

MOZAIK

Stravične suše i vrućine u Rusiji su kulminirale požarima koji nisu mogli da se ugase danima. Obilne kiše u Kini su se zavr-

šile odronima koji su odneli stotine života. Dok je ogromna poplava u Pa-kistanu odnela hiljadu ipo ljudi i stoti-ne hiljada kuća. U Evropi situacija je malo manje alarmantna. Nastupile su poplave u Nemačkoj, Poljskoj i Češkoj Republici, koje na svu sreću nisu od-nele mnogo ljudkih života. Svaki dan u novinama mogao se naći aktuelan broj žrtava, najskorija procena štete i po neka nova nepogoda. Zabrinjavajuće je što su se u kratkom vremenskom pe-riodu desile jedna za drugom prirodne

katastrofe koje nisu viđene dugo godi-na unazad. Da li je ovo možda zvani-čan početak najavljivanog globalnog zagrevanja? Po tom scenariju čeka nas niz nepredvidivih poplava, zemljo-tresa, požara, uragana, možda i epi-demija. I kada nepredvidive prirodne nepogode krenu da se ređaju jedna za drugom postavlja se pitanje – da li je ovo početak kraja? Da li smo uzeli od prirode više nego što smo smeli?

BOLJE LEČITI NEGO SPREČITI Dugo vremena čovek je trošio prirodne resurse ne vodeći računa o tome koliko uzima, i u prirodu je vraćao otpad ne

brinući koliko zagađuje. Krajem dvade-setog veka naučnici uspevaju da dignu svest ljudi o štetnim posledicama po pri-rodu. Čovek nikad nije išao unatraške. Nije realno očekivati da čovek zbog pri-rode zatvori fabrike i postrojenja i vrati se životu u plemenskoj zajednici. Pošto ne možemo nazad, idemo napred sa po-jačanom svešću o našim postupcima. Postavljaju se novi ciljevi – održati dosadašnji način života i dosadašnju količinu proizvodnje uz napor da se prirodi pomogne. Jedini problem je što potrošačko stanovništvo i industrijska proizvodnja svakim danom sve više ra-stu. Iziskuju sve više resursa i prave sve više otpada. Za to vreme pronađeni su

Klimatske promene u svetu

U današnje vreme živimo za sutra kao da je sutrašnjica nešto što se može predvideti. Ovog leta razorne prirodne nepogode pogodile su Aziju,

odnoseći živote, kuće, čitava naselja. Mnoge novine su se odvažile da nazovu ove katastrofe “besom prirode”. Da li je moguće da uništavanjem

prirode, i zadiranjem u ekosisteme, se desi da sami sebi presudimo?

GDE IDE OVO VREME?

35

MOZAIK

načini na koje se industrija može učiniti “nature friendly”, ali bilo kakve prome-ne u proizvodnji iziskuju mnogo nov-ca. Kad se novac ubaci u priču, priroda postaje samo još jedna promenljiva u ekonomskim jednačinama, u kojima je profit najbitniji. Zarad održanja profita, priroda se stavlja u drugi plan, i pomoć prirodi se pruža, samo ukoliko ne izi-skuje mnogo novca. Da li imamo pravo da prirodu posmatramo samo kao još jedan izdatak ili investiciju? Uradiće-mo analizu troškova i koristi, i izvesti zaključak da li se isplati. Koja je vaša procena, koliko priroda košta? Nije bitno ono što bismo mogli da radimo, već ono šta zaista radimo. Podelili smo

resurse na obnovljive i neobnovljive, trošimo ih i pažljivo pratimo procene koliko će nam još potrajati.

FINANSIJE U PRIRODNIM] NEPOGODAMA

Sve što dođe, tako i prođe. Ugasi se po-slednji požar, zaustavi odron, reka koja je izazvala poplavu se ustoliči u svome novom koritu i počne da otiče. Kada se spusti prašina, podvuče se crta i cela nepogoda se svede na brojeve. Broj lju-di koji je poginuo, broj uništenih nase-lja, broj ljudi koji je ostao bez krova nad glavom i najbitnija cifra od svih – novac. Koja je količina novca potrebna da bi se

zemlja zalečila od pretrpljene katastro-fe? To je najbitnije pitanje. Zajedno sa pitanjem novca, povlači se pitanje kako će taj novac biti prikupljen, i kome će “zemlja u nevolji“ ostati dužna. Kao što nas ekonomija uči – besplatan ručak ne postoji. Ujedinjene Nacije su ape-lovale na međunarodnu zajednicu da se hitno obezbedi pomoć ugroženima u Pakistanu. Za početak Pakistanu će biti obezbeđena suma od 459 miliona dolara, pri čemu se spekuliše da će za pokrivanje štete biti potrebne milijar-de. Jedini problem je u tome što se Pa-kistanci bune, i apeluju na svoju vladu da ne prihvata “zapadnu pomoć“ da bi zadržali svoju nezavisnost. Suverenitet

36

MOZAIK

države neće održati ljude u životu koji su ostali bez krova nad glavom, a koji-ma vlada ne može obezbediti skloništa i dovoljno hrane. Pitanje je da li zemlja koja se nađe u ovakvoj vrsti nevolje uopšte može da bira – da li da prihvati novčanu pomoć ili ne. U Rusiji, gde je šteta procenjena na 15milijardi dolara, požari nisu jedini problem. Toplotni talas i suše, najveći u posljednjih stotinu godina, i dalje uni-štavaju žitarice u Rusiji, Ukrajini i Ka-zahstanu, zemljama koje spadaju među deset najvećih svetskih izvoznika pše-nice. Strahuje se da ukoliko ove zemlje ne budu izvozile pšenicu, da će cena pšenice skočiti, što će voditi poskuplje-nju prehambrenih proizvoda koji sadr-že brašno, i potencijalno velikih i bitnih promena na svetskom tržištu. Kako brzo prirodna nepogoda može biti pre-vedena u ekonomske termine. Živimo u vremenu globalnih tržišta I nacionalnih ekonomija koje su me-đusobno povezane, moglo bi se reći

isprepletane. Dok tržišta funkcionišu bez problema, ni ne primećujemo u ko-joj meri zavisimo od drugih. Nalazimo proizvode koji nam trebaju na rafovima supermarketa i uopšte ne postavljamo pitanje koji put su morali preći da bi

došli u naše ruke. Isto tako se odnosi-mo prema prirodi, našem najboljem distributeru. Uzimamo ono što nam treba, ne razmišljajući koji put će priro-da morati da pređe da se zaleči od nas samih. Ne razmišljamo u kakvom ćemo se svetu sutradan probuditi.

ŠTA NAS OČEKUJE U BUDUĆNOSTI?

Na žalost, priroda nije jednačina u koju možemo ubaciti varijable i izračunati re-zultat koji se dobija na kraju. Barem ne neka jednačina koju mi znamo i razume-mo. U tu jednačinu ubačeni su i naši mali životi, i ekonomije država, i međunarod-ne organizacije i novac. Ali mi i dalje ne znamo koji je rezultat. Ne znamo gde će rezultovati naši postupci, i gde će nas oni odvesti u budućnosti. Ostaje nam samo da se nadamo, da će u nekoj sagledivoj budućnosti, biti dovoljno resursa za sve, i da bes prirode nije došao da čovečan-stvu naplati svoj danak.

Iva KOLUNDŽIJA

Čovek nikad nije išao unatraške. Nije realno očekivati da čovek zbog prirode zatvori fabrike i postrojenja i vrati se životu u plemenskoj zajednici. Pošto ne možemo nazad, idemo napred sa pojačanom svešću o našim postupcima.

Dok tržišta funkcionišu bez problema, ni ne primećujemo u kojoj meri zavisimo od drugih. Nalazimo proizvode koji nam trebaju na rafovima supermarketa i uopšte ne postavljamo pitanje koji put su morali preći da bi došli u naše ruke. Isto tako se odnosimo prema prirodi, našem najboljem distributeru. Uzimamo ono što nam treba, ne razmišljajući koji put će priroda morati da pređe da se zaleči od nas samih.

37

MOZAIK

SAMOPOUZDANJE JE BITAN SASTOJAK

Možda ste se nekad zapitali - odakle do-lazi samopouzdanje? Odgovor je: iz me-šavine veština i karakternih osobina u nama samima koje za rezultat daju život kojim želimo da živimo. Naravno, niko nije rođen sa samopuzdanjem, niko ga tek tako nije stekao. Samopuzadanje se uči. Baš kao i svaka druga veština kojom želimo da ovladamo, možemo ovladati i samopouzdanjem. Potrebno je prvo da o tome nešto naučimo, zatim da str-pljivo vežbamo i pri tome imamo vere u sebe. Međutim, kao i uvek, lakše je reći nego učiniti. Baš zbog toga, mnogi psi-holozi su se bavili ovom temom i došli do nekih praktičnih saveta koji mogu da posluže, kao znakovi pored puta, ka većem samopouzdanju. Prvi, možda i najteži korak, jeste da pri-hvatite da ste odgovorni za sopstveni život i većinu stvari koje se u njemu de-šavaju. Stručnije, bitno je da vaš lokus (centralna tačka) kontrole bude inte-ran, tj. da se nalazi u vama samima. To znači: prihvatam odgovrnost za svoje postupke (odnosno njihove posledice) i, iako ne mogu da predvidim šta će biti ako se odlučim za alternativu A, a ne za alternativu B, spreman sam da rizu-kujem. Spremnost na rizik je nešto što pod broj jedan odražva vaše samopo-uzdanje. I kad se odlučite na taj korak, videćete kako vaš život počinje da se kreće! Menja se, otvara vam nova vrata, nove šanse i na kraju, dovodi vas do že-ljenog ishoda. Ako insistirate da igrate na sigurno, sa verovatnoćom 1, u vašem

životu se neće promeniti puno stvari. Zapravo, neće se ništa promeniti. Zatim, pratite svoje instikte, još bolje, talente. Samopuzadnje dolazi, između ostalog, odatle što se trudite da budete najbolji što možete. Zato razmislite šta je to u čemu želite da budete najbolji (u poređenju sa samim sobom) i poč-nite da radite na tome. Razvijajte svoj stil, pratite svoja ubeđenja i principe i na kraju, radite sve one male stvari koje vas čine srećnim. Planirajte unapred. U odnosu na to šta želite da postignete, isplanirajte svoj dan ili nedelju i okvir-no se držite tog plana. Još važnije je da kada imate neki za vas veoma bitan cilj, „iscepkajte“ ga na manje delove i krenite ka njemu deo po deo. Za svaki pređen korak, pohvalite sami sebe. Psi-holozi, dalje savetuju da budemo dobro informisani. Generalno, dešava se da govorimo o nečemu o čemu ne znamo puno i nađemo se u neprijatnim situa-cijama davanja mišljenja koje može biti ismejano. Zato o čemu god želite da go-vorite, naročito kada je reč o ozbiljnim ili za vas važnim temama, postarajte se da imate dovoljno informacija. Jer, sa-mopuzdanje takođe dolazi i odatle što imamo znanje o nečemu. Još jedna od stvari koje psiholozi pre-porucuju, jeste da izgledamo samopo-uzdano, iako to nismo. Obratite paz-nju na vaše neverbalno ponašanje i to kakav utisak odajete. Zatim, obratite pažnju na to kakvo je neverbalno pona-šanje ljudi koji zrače sampouzdanjem i pokušajte to da oponašate. Kada se budete ponašali samopuzdanije, zaista

ćete početi i tako da se osećate. Osim iz planiranja, dobre organizacije, razvija-nja svog stila itd, samopuzdanje dolazi i odatle što uvežbavamo stvari. Bilo da je u pitanju govor, izlaganje pred profe-sorom, recitacija, neki ples, sport, kada

VERUJTE U SEBESamo samopouzdano

„Somehow I can’t believe that there are any heights that can’t be scaled by a man who knows the secrets of making dreams come true. This special secret, it seems to me, can be summarized in four C - s. They are curiosity, confidence, courage, and constancy, and the greatest of all is confidence. When you believe in a thing, believe in it all the way, implicitly and unquestionable.” – Walt Disney

„Afirmacija čovekovog sopstvenog života, sreće, rasta, slobode, ukorenjena je u čovekovoj sposobnosti da voli, to jest, u brizi poštovanju, odgovornosti i znanju.“ E. From

Još jedna od stvari koje psiholozi preporucuju, jeste da izgledamo samopouzdano, iako to nismo. Obratite paznju na vaše neverbalno ponašanje i to kakav utisak odajete. Zatim, obratite pažnju na to kakvo je neverbalno ponašanje ljudi koji zrače sampouzdanjem i pokušajte to da oponašate. Kada se budete ponašali samopuzdanije, zaista ćete početi i tako da se osećate.

Međutim, neki veliki filozofi kažu da u osnovi naše sreće i svega onoga čemu težimo, zapravo, leži ljubav, a pre svega, ljubav prema samom sebi. Ona je osnova našeg boljeg života koje uključuje ono kako želimo da se osećamo, ponašamo, pa i ono što želimo da nam se dešava. Važno je međuim naglasiti da ljubav prema sebi samome nije pojam istovetan sa sebičlukom ili narcizmom (i bilo kakvim drugim afektivnim stanjem). Sa stanovišta psihoanalitičara, ona je zapravo preduslov da volima bilo koga i bilo šta drugo, jer ako ne umemo voleti sebe, teško da ćemo imati ljubavi za druge.

38

MOZAIK

marljivo vežbamo, razumevamo i zapa-zimo svaki detalj u onome što radimo, manja je verovatnoća da će u ključnom trenutku doći do „bug-a“ i da ćemo izneveriti sami sebe. Na kraju, bitno je da budemo uporni u svom uvežbavanj-au samopouzdanja kao i da pohvalimo sami sebe za svaki mali korak napred.

SAMOPUZDANJE JE IPAK SAMO SASTOJAK

Samopuzdanje je ipak samo sastojak ne-čega što se naziva - ličnost. Ličnost čoveka je jako kompleksan pojam i težak za po-drobnu analizu i obejktivno tumačenje. Ono što čovekovu ličnost čini tako ne-dokučivom je upravo on sam. Najteže je, naposletku, shvatiti samog sebe. Da nije tako, psihoanaliza bi do sada imala sve po-

trebne odgovore. Tako, samopouzdanje u okviru tog kompleksnog pojma, ostaje više kao rezultat celokupnih unutrašnjih procesa, nego kao osobina per se. Zato ga je moguće graditi. I iako ono nije suština naše ličnosti, ono jeste dobro oruđe da mi postanemo zadovoljniji sobom i krenemo dalje, ohrabreni u istraživanju o samom sebi i svetu oko sebe. Međutim, neki veliki filozofi kažu da u osnovi naše sreće i svega onoga čemu težimo, zapravo, leži ljubav, a pre svega, ljubav prema samom sebi. Ona je osno-va našeg boljeg života koje uključuje ono kako želimo da se osećamo, ponaša-mo, pa i ono što želimo da nam se deša-va. Važno je međuim naglasiti da ljubav prema sebi samome nije pojam istove-tan sa sebičlukom ili narcizmom (i bilo kakvim drugim afektivnim stanjem). Sa

stanovišta psihoanalitičara, ona je zapra-vo preduslov da volima bilo koga i bilo šta drugo, jer ako ne umemo voleti sebe, teško da ćemo imati ljubavi za druge.

SAMOPOUZDANJE IZ LJUBAVI PREMA SEBI

Suština je, dakle, da na svom putu ka samopuzdanju shvatite da je ono bitna veština koja vas može načiniti srećni-jim ili boljim, ali nije jedina; da se ona može naučiti, iako je potrebno vreme i upornost, i da u osnovu vašeg boljeg života, na kraju, ipak stoji – ljubav. Voli-te, i zaista, ništa vam neće padati teško, naročito ne stvari koje činite za svoje dobro, a onda ni stvari koje činite za dobrobit drugih.

Tatjana RAIČEVIĆ

39

MOZAIK

40

MOZAIK