Untitled 1

7/21/2019 Untitled 1

http://slidepdf.com/reader/full/untitled-1-56dd8f5d23a17 1/3

ПОЛИТИКА

Са часова беже и одликашипонедељак, 18.10.2010. у 22:00

Најмање изостанака ученици имају у првом, а највише у четвртом разреду Фото .

!асиљеви"

Током протекле школске године у дневнику једне елитне београдске гимназије није

било дана да није било уписано најмање 20 ученика – неки зато што су закаснили на

час, а већина зато што је побегла из школе. И то у само једном одеењу. !но што јепостало права мода, нарочито у школама у урбаним срединама јесте да са часова

бе"е најбои #а$и како би код куће учили за предмете који су њима ва"нији или

те"и, а изостанке углавном правдају мајке које имају %акултетску диплому.

– &асвим је уобичајена слика да на часу буде само седморо'осморо де$е, што није %ер

према осталима у одеењу. (де је у тој причи моје дете, које иде редовно на часове,

учи код куће све предмете, како њој да објасним зашто не "елим да јој правдам

изостанке као што то раде друге мајке) *оставила сам то питање и на родитеском

састанку, где су се јасно издвојиле две групе родитеа – они који су сматрали да је то

етички проблематично и +ћутолози, који су подр"авали такве поступке своје де$е.

– &асвим је логично да ћу дете да подр"им у учењу за предмет који је њој битан.

!сим тога, крива је и школа, односно наставни$и- (радиво је преобимно, не мо"е

да се избори са свим обавезама, а дога#а се да у једном дану де$а имају по три

контролна, што мислим да није чак ни по закону

!во је само део расправе изме#у родитеа која се прошле недее распламсала после

промо$ије једне књиге о неуспе/у у школи, која је указала на постојање алармантног

проблема пред којим наставни$и и директори немоћно шире руке.

И у нашој мини'анкети по школама, директори нису били вони да јавно признају

да +у свом дворишту имају проблем, иако истичу да су потпуно немоћни, да су



санк$ије благе и да је на пример реак$ија ученика једног одеења којем је запрећено

да ће бити рас%ормирано уколико се +не доведе у ред, била – +супер

р &лави$а 1аксић из Института за педагошка истра"ивања ка"е да бе"ање из

школе није само проблем нашег школства. 3455, ме#ународно истра"ивање о

постигнућима ученика у 60 земаа света, показало је да изостају и други учени$и, а

наши #а$и у поре#ењу са вршња$има, чак изостају значајно мање него њи/ови

вршња$и у 7емачкој и 8ран$уској, где је ситуа$ија у др"авним школама

драматична.

– 9 једном од истра"ивања нашег института :2 одсто основа$а и ;< одсто

средњошкола$а навело је да бе"и са часова. 9 првом разреду средње школе број

просечни/ изостанака се креће од =2 до >2<, у другом од ?0 до ><?, трећем од =2 до

><=, а у четвртом од =; до >:=. @ко би се то претворило у дане, то би значило да је

сваки ученик од првог до четвртог разреда практично био одсутан од три до 6,?

недеа наставе, што представа озбиан васпитно'образовни проблем – наводи мр

уши$а 1алинић.

*о објашњењу наше саговорни$е, неоправданом изостајању су склонији учени$и

који имају слабије о$ене и слабији општи успе/, док #а$и из пери%ерни/ школа

мање неоправдано изостају у односу на вршњаке из урбани/ средина.

– Истра"ивања показују и да чешће изостају деча$и него девојчи$е, као и да де$а

чији су родитеи ни"ег образовног статуса имају већи број неоправдани/

изостанака – ка"е мр 1алинић и додаје да је ово недовоно истра"ен педагошки

%еномен који мо"е да представа индикатор климе у одеењу, односно симптом

нечега што се збива у учени$има, нека врста поруке да у школи налазе нешто што не

"еле, што не одобравају или не могу да при/вате.

@ на питање зашто учени$и изостају, она одговара да је у основи те"ња да се избегну

неугодности за које знају или претпоставају да ће им се догодити ако присуствују

неком од часова.

– Истра"ивачи су већ 200=. године утврдили и да већина успешни/ ученика изостаје

из истог разлога са наставе као и неуспешни #а$и, а посебно забрињава податак да

родитеи, прете"но мајке са високошколском спремом често оправдавају изостанке,

што представа лош модел понашања родитеа који у себи садр"и порукуобезвре#ивања значаја о$ене, знања, па и школе у $елини – ка"е истра"ивач.

*оред тога, учени$и изостају јер нису научили лек$ију, а и досада на часу

представа један део разлога школског апсентизма, посебно ме#у средњошкол$има

са слабим о$енама.

р &лави$а Aевкушић из истог Института наводи пример са наставнички/

семинара на којем је један од њи/ рекао да када у#е у одеење у свим очима види

+мртво море. 7а изнена#ење присутни/, који су били убе#ени да наставник предаје

неки досадан предмет, он је одговорио да предаје историју уметности у гимназији.Bроз разговор је ипак утвр#ено да нису баш сва де$а +мртва на часу, да има и они/

који су заинтересовани за предмет, а да има криви$е и до градива потврдио је



наставак приче – када је неко запитао да ли у уCбенику постоји макар једна лек$ија о

гра%итима, одговор је, наравно, био одречан.

Сандра Гуцијан

'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

За 10 неоправданих у затвор

Изостајање је било регулисано законом још у >; веку. *рема распису министра

просвете и $рквени/ дела, један непосећени час или један недолазак у $ркву узимао

се као један изостанак. 7аставник је сам одлучивао да ли је један изостанак оправдан

или не, за мање од пет је одлучивао директор, а за више од пет 7аставнички збор.

Bазна за изостанак од пет до >0 пута био је затвор, а за више од =0 пута ученик је

могао да буде удаен из школе за ту школску годину.

Documents

Untitled 1