Planiranje i pripremanje civilne zatitePlaniranje razvoja i primene civilne zatite je obaveza drutveno-politikih zajednica, mesnih zajednica, organizacija udruenog rada i drugih organa i organizacija. Planiranje treba da obezbedi povezanost celokupnih priprema i efikasno funkcionisanje sistema zatite i spasavanja.Osnovni organizator i koordinator planiranja su izvrni organi skuptina.. Oni su obavezni da usklauju planove svih institucija na svojoj teritoriji. Planovi upotrebe civilne zatite su sastavni deo planova odbrane drutveno-politikih zajednica, mesnih zajednica i organizacija udruenog rada. Oni baziraju na proceni ugroavanja opasnostima i obuhvataju sve elemente zatite i spasavanja. Procena ugroenosti i mogunosti zatite je bitna pretpostavka za uspeno sprovoenje planiranja u oblasti zastite i ona mora da obuhvati: analizu posledica vazdunih napada i drugih vrsta dejstava na pojedine rejone i objekte i mogue elementarne nepogode; najugroenije rejone i objekte u kojima se moe pojaviti potreba za brzom intervencijom veih snaga i tehnikih sredstava; vrste jedinica koje treba formirati, njihovu jainu, sastav i organizacijsku strukturu, vrstu opreme, nain mobilizacije i popune, lokaciju, nain upotrebe i dr.; mogunost organizovanja i opremanja jedinica tehnikim sredstvima i drugom opremom.Drutveno-politike zajednice na ijoj se teritoriji nalaze vei i veliki gradovi, industrijski centri i saobraajni vorovi moraju posvetiti posebnu panju proceni zatite stanovnita, jer mogu biti privlaan cilj i za napad nuklearnim orujem i drugim sredstvima za masovno unitavanje.Procena zatite stanovnitva mora da obuhvati sve to posredno i neposredno moe da utie na zatitu. S tim ciljem se obavezno analiziraju i obuhvataju sledei elementi: ugroenost stanovnitva u gradu i drugim naseljenim mestima: vrste opasnosti i posledice, vreme u kojem moe nastupiti ugroenost, procena gubitaka koji mogu nastati i zakljuak o merama i nainu zatite stanovnitva; , procena zatite sklanjanjem u sklonite, prostorije i objekte; analiza stanja i kategorizacija postojeih sklonita i nain.spasavanja u sluaju da budu zatrpana ruevinama; procena mogunosti zatite drugim prostorijama i objektima, nain njihove adaptacije i osposobljavanja; procena patreba i mogunosti za izgradnju novih sklonita i organizovanje reda i posedanja sklonita;

procena zatite stanovniiva putem evakuacije, pri emu analizom obuhvatiti: mesta i podruja iz kojih treba vriti evakuaciju; broj i strukturu stanovnitva koje treba evakuisati; najpogodnije rejone za smetaj; uslove i nain zatite u rejonima za smetaj; ekonomske, higijensko-epidemoloke i druge uslove za smetaj; najpogodniji nain evakuacije; organizacijske pripreme za evakuaciju.Pri oceni zatite stanovnitva neophodna je detaljnija analiza zbrinjavanja stanovnika, koji zbog posledica ratnih dejstava mogu ostati u materijalnom i drugom pogledu nezbrinuti. Pri tome poseban problem i obavezu predstavlja zbrinjavanje maloletne dece koja su ostala bez roditelja.Drutveno-politike zajednice, mesne zajednice i organizacije udruenog rada su obavezne da posle zavrene procene i anaiize ratne ugroenosli i mogunosti zatite stanovnitva izrade plan izgradnje i adaptacije sklonita, mesta i objekte za zatitu i sklanjanje odreenih materijalnih dobara; plan za intervenciju civilne zatite, organizacijske, materijalne i druge pripreme koje treba sprovesti.Drutveno-politike zajednice, mesne zajednice i organizacije udruenog rada, koje su ugroene pojedinim elementarnim nepogodama, rade i posebne planove za zatitu od elementarnih nepogoda.Planiranje razvoja civlne zatite (razvojni planovi). Politika, ciljevi i zadaci razvoja civilne zatite utvruju se saglasno koncepciji optenarodne odbrane, doktrinarnim naelima civilne zatite u Republici Srbiji i osnovama plana za organizovanje, pripremanje i delovanje civilne zatite u ratu.Razvojnim planovima utvruju se potrebe razvoja civilne zatite i mogunosti za njihovo realizovanje. Realnost plana razvoja civilne zatite predstavlja meru usklaenosti potreba sa mogunostima za njihovu realizaciju u planovima i programima drutveno-ekonomskog razvoja.Plan razvoja civilne zatite drutveno-politikih zajednica obuhvala pripremu, izradu, usvajanje i obezbeenje realizacije ciljeva i zadataka kojima se obezbeuje stalan rast i proirivanje organizacijskih, kadrovskih i materijainih sposobnosti civilne zatite. On obuhvata planove razvoja civilne zatite svih drutvenih inilaca na svojoj teritoriji.Da bi se procesom planiranja obezbedila jedinstvenost i skladnost razvoja civilne zatite neophodno je pridravati se sledeih optih principa: razvojnim planom se predviaju ciljevi, zatim zadaci koje treba realizovati i vremenski period u kojem e se realizovati; svaki razvojni plan treba da predvidi neophodan obim sredstava za finansiranje realizovanja postavljenih ciljeva i zadataka sa dinamikom (vreme- nom) njihovog obezbedivanja, planom se obezbeduju smernice, akcije i mere za realizaciju i utvrduju obaveze nosioca planiranja; plan mora biti dovoljno elastian da omoguuje unoenje promena koje se utvrduju rebalansom planova; u procesu realizacije planova neophodno je obezbediti praenje, izveta- vanje, analiziranje i ocenjivanje ostvarenih rezultata u skladu sa utvrenim oblicima praenja planova drutveno-ekonomskog razvoja.Zbog posebnih uslova i potreba razvoja civilne zatite mora se voditi rauna i o nekim specifinim principima u planiranju: realnost planova obezbeuje sklad izmedu potreba razvoja civilne zatite i mogunosti nosioca razvoja; skladnost planiranja treba da obezbedi usklaen razvoj civilne zatite sa ostalim komponentama optenarodne odbrane; ukljuivanjem u jedinstveni sistem samoupravnog drutvenog planiranja obezbeduje se postojanost i konstantnost planiranja razvoja civilne zatite;

IX kontinuiranost planiranja zahteva da se tekui planovi rade na bazi prethodnih planova i rezultata njihove realizacije;

360'

362'

363 princip ckonominosli i racionalnosti zahteva da se u procesu realizacije planova ostvaruju najbolji mogui rezullati i neprekidno poveava spremnosl za preduzimanje mera za to racionalnija i manja ulaganja.Prema vremenskom dometu, spremnosti i oblicima realizacije razvojni planovi civilne zastite dele se na: dugorone (desetogodisnje), srednjorone (petogodinje) i kratkorone (godinje).Dugoroni planovi se naelno utvrduju u pokrajini, republici i federaciji i njima se utvrduju ciljevi, zadaci i politika razvoja. Oni predstavljaju osnovu za pripremu, izradu, usvajanje i realizovanje srednjoronih i kratkoronih planova.Pri izradi i utvrivanju dugoronog plana razvoja mora se polaziti od: analitike ocene dosadanjeg razvoja civilne zastite i dosaanjeg stepena opremljenosti i obuenosti stanovnitva za odbranu i zatitu; predvidanja potreba daljeg razvoja civilne zatite u skladu sa predvidanjima drustveno-ekonomskog razvoja za naredni period;

potreba daljeg opremanja sredstvima za zatitu i drugim materijalno-tehnikim sredstvima, objektima zastite i njihovim odravanjem, stvaranjem neophodnih rezervi zatitnih i drugih sredstava, a i potreba za smetaj, uvanje i odravanje sredstava civilne zastite; ciljeva i zadataka obuke i vaspitanja u oblasti chylne zatite i globalno utvrenih potreba za kadrovima; politike i mogunosti finansiranja razvoja civilne zastite.Srenjoroni plan razvoja civilne zatite drutveno-politike zajednice je kompleksan plan koji objedinjuje planove svih nosilaca planiranja razvoja civilne zatite. Njime se utvruju konkretna politika, ciljevi i zadaci razvoja civilne zatite u okviru i na osnovu dugoronog plana razvoja.Srednjoroni plan se ralanjuje na pet godinjih trani, a iskazuie se naturalnim i vrednosnim pokazateljima. Njegova realizacija tee uporedo sa realizacijom planova drustveno-ekonomskog razvoja.Neophodan obim materijalnih sredstava planira se na bazi planskih cena. Pri tome se uzimaju u obzir svi mogui uiicaji na porast cena sredstava civilne zatite za celokupan petogodinji period.Kratkoroni plan razvoja civilne zatite ini godinju tranu srednjoronog plana i iskazuje dinamiku njegove realizacije. Po pravilu je konkretan i ne odstupa od realizacije ciljeva i zadataka predvienih srednjoronim planom.Sadraj kratkoroncg plana ini konkretan prikaz zadataka koje u toku godine treba realizovati i neophodnih novanih iznosa za odgovarajue namene. U njemu se sadre i oni zadaci koji iz bilo kojih razloga nisu realizovani u prethodnirn godinama.Na kraju svake godine obavezno se pravi analiza i ocenjuje realizacija plana. Analize i ocene razmatraju i usvajaju svi nosioci planiranja i njihovi samoupravni organi.Prilikom analize uporeuje se sa realizacijom u prethodnim godiiiama. Na nivou drutveno-politike zajednice uporeuje se i ocenjuje dostignuta realizacija izmeu istorodnih i raznorodnih nosilaca realizacije razvojnih planova.Kako na tok realizacije razvojnih planova utie rast drutvene proizvodnje, pa prema tome i porast materijalne osnove za razvoj civilne zatite, vre se rebalansi razvojnih planova.Rebalansi se vre na osnovu utvrenih prioritetnih zadataka u toku realizacije planova, a na osnovu analize i ocene tokova realizacije ili na predlog ili zahtev-viih nivoa planiranja.Rebalansi planova obuhvataju. unoenje novih zadataka koje treba realizovati u razvojnim planovima civilne zastite ili sadre izmene i dopune zadataka koji su postavljeni srednjoronim planom razvoja.Rebalansi obuhvataju i odustajanje od realizacije pojedinih zadataka u godini u kojoj se ona ostvaruje iii do kraja realizacije srednjoronog plana.Razvojni planovi civilne zatite izraduju se na pet nivoa, i to: prvi nivo planiranja ine razvojni planovi civilne zatite svih nosilaca planiranja: drugi nivo planiranja ine razvojni planovi civilne zatite skuptina optina i nosilaca razvojnih planova znaajnih za optinu; trei nivo planiranja cine razvojni planovi meuoptinskih i gradskih zajednica, a i nosilaca razvojnih planova koji su znaajni za grad ili meuoptinsku zajednicu; etvrti nivo planiranja ini razvojni plan republike ili pokrajine i razvojni planovi nosilaca razvoja civilne zatite u republici i pokrajini; peti nivo planiranja dni usaglaavanje razvojnog plana republike i pokrajine sa razvojnim planovima ostalih republika.Osnovni dokumenti razvojnog plana civilne zatite sainjavaju plan opremanja jedinica i tabova opremom i sredstvima civilne zatite; plan opremanja sredstvima za sprovoenje mera civilne zatile; plan izgradnje, adaptacije, opremanja i odravanja sklonita za zatitu ljudi i materijalnib dobara; plan izgradnje i odravanja skladita za sredstva civilne zatite; plan smetaja, odravanja i uvanja sredstava civilne zatite; plan obuke pripadnika jedinica i tabova civilne zatite; plan sprovoenja obuke stanovnitva i plan kolovanja strunih kadrova civilne zatite; plan finansiranja razvoja civilne zatite.Ostali dokumenti razvojnog plana (pregledi, seme, spiskovi i dr.) koriste se radi osiguranja procesa priprema, izrade, usvajanja realizacije i praenja razvojnog plana.Planiranje upotrebe civilne zatiteSadraj planova organizacije i upotrebe civilne zatite treba da obezbedi to je mogue vei stepen zastite, spasavanja ljudi i materijalnih dobara i otklanjanja posledica ratnih dejstava, elementarnih nepogoda i nesrea veih razmera.Plan upotrebe civilne zatite treba da se zasniva na realnim procenama mogue ugroenosti i povredljivosti terhorije na koju se odnosi, odnosno strukture i prostora, pri emu se polazi od najtee varijante uzroka pojave posledica, mogunosti primene mera zastite, raspoloivih snaga za spasavanje ljudi i materijalnih dobara.Plan upotrebe civilne zatite naelno se sastoji od: plana mera pripravnosti; mobilizacijskog plana; operativnog plana (procena ugroenosti, plan operativnih mera i jedinica civilne zastite; plana upotrebe CZ na privremeno zaposednutoj teritoriji (PZT).Plan mera pripravnosti. U plan mera pripravnosti iz civilne zatite naelno se unose oni zadaci i postupci kojima se obezbeduje pravovremeno i potpuno sprovodenje mera zatite i aktiviranje odgovrajudh jedinica civilne zatite u odnosu na stepen ugroenosti.U planu mera pripravnosti zadaci i postupci moraju biti precizno odreeni prema stepenima pripravnosti, izvriocima poslova, rokovim izvrenja i potrebnim sredstvima za izvrenje. Naelno moe biti tri ili vise stepena pripravnosti.Sa planom mera pripravnosti svi uesnici moraju biti potpuno upoznati, osposobljeni i uvebani za njegovo izvrenje u celini i prema stepenima pripravnosti.Mobilizacijski plan. Mobilizacijski plan je skup dokumenata u kojima su definisana i razraena reenja za mobilizaciju, tj. na osnovu kojih se izvrava mobilizacija snaga i sredstava civiine zatite. U njima su regulisani zadaci u vezi sa izvrenjem mobilizacije, i to od momenta prijema signala (nareenja) za mobilizaciju do njenog zavretka.Cilj planiranja mobilizacije je da se u to kraem vremenu obezbedi planski i organizovan prelaz iz mirnodopskih uslova ivota i rada u stanje spremnosti za izvravanje zadataka na zatiti i spasavanju u uslovima rata.Uspeno izvrenje mobilizacije zavisi prvenstveno od: pravovremeno izvrenih priprema; kvaliteta planova za odbranu, odnosno civilnu zatitu; spremnosti i uvebanosti organa ili organizacije koji se mobiliu i organa koji vri popunu, kao i od kvaliteta postojee evidencije. Stoga pri planiranju mobilizacije polaziti od najtee moguih uslova za njeno izvrenje.Mobilizacijski plan tabova i jedinica civiine zatite, naelno, sadri: uputstvo za izvrenje mobilizacije, kojim se reguliu zadaci i postupci prilikom nareivanja mobilizacije i nain njenog izvrenja; spisak kurira i prevoznih sredstava ako se ona koriste, pozivi i uputstv onainu raznoenja poziva obaveznicima civiine zatite i davaocima materijalno - tehnikih sredstava; line i materijalne formacije tabova i jedinica civiine zatite; emu razmetaja tabova i jedinica na mobilizacijskim mestima i mestima njihovog aktiviranja; podsetnik za izvrenje mobilizacije za komandate i naelnike tabova civiine zatite, komandire jedinica i poverenike civiine zatite; pregled formacijskih materijalno-tehnikih sredstava i sredstava iz popisa i nain prijema opreme i sredstava; mere bezbenosti u toku izvrenja mobilizacije; nain popune i snadbevanja tabova i jedinica civiine zatite obveznicima civiine zatite i materijalno-tehnikim sredstvima u toku ratnih dejstava; akt skuptine drutveno-politike zajednice o imenovanju lanova taba, odnosno odgovarajueg organa za rukovoenje civilnom zatitom u ratu.Operativniplan. Operativni plan civiine zatite se sastoji od operativnih radnih dokumenata, kojima se procenjuju i planiraju zadaci i postupci u vezi sa svim merama civilne zatite, nain upotrebe jedinica i rukovodenje snagama civiine zatite u celini.U operativne dokumente spadaju: procena ugroenosti i povredljivosti od ratnih dejstava i elementarnih i drugih nesrea veih razmera i procena sopstvenih snaga i mogunosti zatite, spasavanja i otklanjanja posledica; plan mera civiine zatite sa prilozima u vezi sa svakom merom; plan upotrebe jedinica civiine zatite koje se angauju na zatiti i spasavnju.U radne dokumente spadaju: pregled jedinica civiine zatite opte i specijalizovane namene, tabova i poverenika civiine zatite mesne zajednice i njihova materijalno-tehnika opremljenost; pregled organizacija udruenog rada koje se angauju na zadacima civiine zatite mesne zajednice i njihove kadrovske i materijalno-tehnike moguriosti; pregled stanja organizovanosti line i uzajemne zatite, odnosno samozatite radnih ljudi i graana;- radna karta u koju se unose sve promene nastale u ratnoj situaciji sa posledicama, kao i drugi podaci znaajni za civilnu zatitu; dnevnik upotrebe jedinica civiine zatite u ratu koji se vodi ematski i tekstualno, hronoloki po vremenu i prostoru u vezu sa svim elementima civiine zatite znaajnim za civilnu zatitu.Pri organizovanju civiine zatite u svakoj njenoj strukturi, mesnoj zajednici i dr. ne sme se izgubili iz vida ni jedna injenica ni okolnost od znaaja za njeno planiranje, organizovanje i kovoenje. Zbog toga, je neophodno sagledati ukupno stanje u razmatranoj strukturi (mesna zajednica i dr.) sa stanovita civilne zatite, analizirati ovakvo stanje i na osnovu toga doneti plan civiine zatite, a zatim i nain njegovog ostvarivanja.Radi sagledavanja poloaja mesne zajednice i drugih struktura u odnosu na optinu kao celinu, prilikom planiranja upotrebe bie izloeni pojedini elementi koji su karakteristini i znaajni za civilnu zatitu.Procena ugroenosti i povredljivosti od ratnih dejstava i elementamih nepogoda. Ugroenost naselja definie se kao skup svojstava - osobina naselja koja odreuju njegov znaaj kao eventualni cilj neprijateljskog napada.Procenu ugroienosti i povredljivosti infrastrukture i prostora mesne zajednice od ratnih dejstava i elementarnih nepogoda donose tabovi civiine zatite te strukture (mesne zajednice) na osnovu izvoda iz procene vie strukture (optine), stepena ugroenosti teritorije, objekata i infrastrukture.Procena osnovne drutvene strukture (optine i mesne zajednice) treba da sadri: geostrategijski, odnosno operativno-taktiki poloaj drutveno-politike zajednice, mesne zajednice ili organizacije udruenog rada, veliinu teritorije, odnosno objekta, pravce koji vode preko teritorije i utiu na poloaj i delovanje civiine zatite; efekte i intenzitet dejstva koji se oekuje pri upotrebi borbenih sredstava agresora prema teritoriji i objektima, pri emu se posebno ceni: mogui stepen iznenaenja; stepen mogueg razaranja pojedinih delova teritorije (fizikih sadraja) mesne zajednice i objekata infrastrukture.Fizike strukture. Ovo razmatranje izvodi se radi sagledavanja urbanistikih osobina teritorije i gradevinskih objekata zgrada prema vrsti, vrstoi, nameni i visini), kao i radi sagledavanja mogunosti sprovoenja mera sklanjanja stanovnitva (broj, i vrste sklonita) i protivpoarne zatite (lakozapaljivi objekti i sredstva). Zato se organizuje posebno razmatranje zgrada, sklonita, slobodnih povrina za izradu sklonita (zaklona), lakozapaljivih objekata i slino.Komunikacije se razmatraju radi sagledavanja njihove vrste, irine zbog propusne moi i mogunosti zakrivanja ruevinama, odnosno mogunosti raskrivanja, dekontaminacije i dr.Pregledom organizacija udruenog rada, prodavnica, uslunih i zanatskih radnji na teritoriji mesne zajdnice utvrujemo njihov broj, vrstu delatnosti i grupaciju radi njihovog to boljeg ukljuivanja u plan organizacije zatite i spasa- vanja mesne zajednice.Pri analizi stvorenih uslova, odnosno fizikih struktura naselja treba posebno razmatrati objekte od posebnog znaaja za odbranu i zatitu, kao to su: zatitni objekti (sve vrste sklonita); sanitetski objekti; objekti saobraaja; telekomunikacije i veza; hidroelektrane i terxnoelektrane, trafostanice, toplane. i slino; objekti u oblasti vodoprivrede (brane, akumulacije, veliki vodovodni i kanalizacioni sistemi, skladita); objekti ija oteenja mogu da izazovu katastrofe (hemijska industrija, naftovodi i plinovodi, stalna skladita eksplozivnih materija, goriva i drugo).Za razliku od ugroenosti naselja, povredljivost naselja predstavlja skup svojstava naselja koja odreuju njegovu osetljivost na razaranje. Kao osnovni pokazatelji za procenu povredljivosti uzimaju se elementi i karakteristike fizikih struktura naselja i infrastructure, odnosno: disperzija; decentralizacija; zoniranje; izgraenost zemljista; gustina naseljenosti; neizgraene povrine; pokrivenost povrina ruevinama; poarna optereenost; prohodnost od poara (broj saobraajnica koje se mogu koristiti u podruju zahvaenim poarom.Od posebnog znaaja za civilnu zatitu je sagledavanje osetljivosti teritorije (razmatranog proslora) mesne zajednice na poare, te je potrebno izraditi procenu ugroenosti i mera zatite od poara u miru i ratu. Procenu treba raditi na bazi ugroenosti teritorije i moguih posledica. Ona mora obuhvatiti elemente na osnovu kojih bi se dalje razradivali planovi otklanjanja moguih posledica. Ona mora naroito da islakne:1. vrstu napadnih berbenih sredstava koja mogu da budu upotrebljena u sluaju neprijateljskog napada, imajui u vidu znaaj teritorije i objekata koji mogu biti ciljevi napada;2. posledice koje se mogu ockivati primenom pojedinih borbenih sredstava, mogunost razaranja, te pojavu i irenje poarau odnosu na otpornost i osetljivost (povredljivost) objekata;3. karakteristike izgradenosti objekata (gustina izgradenosti, komunikativnost, broj objekata, ispravnost i stepen iskorienosti zemljista, broj radnih organizacija osetljivih na poare i dr.). Ove podatke daju mesne zajednice, a organizacije udruenog rada daju broj zaposlenih, udaljenost od susednih organizacija udruenog rada, karakter i vrstu tehnologije i si.Pri izradi procene treba angaovati slab civilne zatite, komandira vatrogasnih jedinica, referenta za protivpoarnu zatitu i druga struna lica, koja mogu doprineti da ona bude to realnija.

Analiza demografske situacije. Demografska analiza treba da prikae sledee: strukturu stanovnitva i ukupan broj; tendenciju porasta stanovnitva, promene njegove strukture i kretanja; raspored stanovnitva, tendencije kretanja i slino.Sagledavanjem brojnog stanja stanovnitva i ranih ljudi koji borave na teritoriji mesne zajednice dobiju se podaci o obimu.potreba i nadnu organizovanja zatite ljudi koji se mogu u datom momentu nai na teritoriji mesne zajednice.Izradom pregleda stanovnitva i radnih ljudi treba da se prikae ukupan broj stanovnika, zatim njihov broj po blokovima, ulicama i zgradama. Utvruje se broj obveznika civilne zatite na teritorijalnom principu i broj obveznika civilne zatite na proizvodnom principu. Potrebno je pregledom prikazati i broj stanovnika predvienih za evakuaciju i njihovu starosnu i zdravstvenu strukturu.Na osnovu datih analiza stanja stvorenih i prirodnih uslova pristupa se proceni obima i stepena ugroenosti i povredivosti mesne zajednice, odnosno teritorije optine i dr.Metooloki se ova procena vri na sledei nain: procena mogunosti pojave i posledice od elementarnih nepogoda na razmatranoj teritoriji; procena mogunosti pojave lehnikih i drugih katastrofa i obima nastalih posledica u mesnoj zajednici, optini, OUR i dr.; procena obima j stepena posledica u sluaju ratnih dejstava. Pri ovoj proceni mora se polaziti od mnotva pretpostavki i varijanata, a uzimaju se najiee, odnosno najnepovoljnije. Prema oceni stepena ugroenosti izvlae se zakljuci za mere zatire ljudi i materijalnih dobara, te jedinica i tabova CZ.Naelno, procena sopstvenih snaga i mogunosti za zatitu, spasavanje i otklanjanje posledica ratnih dejstava i elementarnih nepogoda sadri: osposobljenost i mogunost stanovnitva za linu i uzaiamnu zatitu (samozatitu), obuenost i osposobljenost za sprovodenje pojedinih mera civilne zatite, opremljenost sredstvima za linu RBH zatitu i dr.; mogunosti zatite ljudi i materijalnih dobara sklanjanjem u postojea sklonita i druge zatitne obiekte, kao i na druga manje ugroena mesta; mogunosti sprovoenja protivpoarne zatite (poama optereenost, protivpoarne pregrade, stanje protivpoarne preventive, obezbedenost mesne zajednice sredstvima za lokalizovanje i gaenje poetnih poara, poarni putevi, obezbedenost vodorn i drugim sredstvima za gaenje poara i sl.); potrebe i mogunosti izvoenja evakuacije; mogunosti za RBH zatitu: ljudi i materiialna dobra; mogunosti pmanja prve medicinske pomoi; mogunost spasavanja iz ruevina u odnosu na raspored stambenih i privrednih objekata, a i raspoloive snage i sredstva za raiavanje ruevina i pronalaenje zatrpanih graana; procena drugih mesnih uslova i sadraja znaajnih za civilnu zatitu.Na osnovu procene navedenih elemenata izvlae se zakljuci o: vrstama i jaini dejstava neprijatelja na teritoriji mesne zajednice, onosno optine i vitalnim objekiima i posledicama tih dejstava u pogledu ljudskih i materijalnih gubitaka, kao i o potrebama i mogunostima snaga i sredstava za sprovodenje mera zatite i spasavanja i otklanjanje posledica.Sadrzaj plana operativnih mera civilne zatite. Plan operativnih rhera civilne zatite razmatrane drutvene strukture (mesne zajednice, optine ili OUR-a) sadri posebne priloge, kao to su: plan zamraivanja i eventualno plan maskiranja; plan sklanjanja stanovnitva i materijalnih dobara; plan prve medicinske i veterinarske pomoi; plan evakuacije ljudi i materijalnih dobara; plan zbrinjavanja ugroenog i nastradalog stanovnitva; plan asanacije terena; plan RBH zatite ljudi i materijalnih dobara; plan protivpoarne zatite; plan spasavanja iz ruevina; plan dezaktiviranja i unitavanja neeksplodiranih ubojnih sredstava.Izraeni posebni planovi o pojedinim operativnim merama civilne zatite sadre odreene specifine elemente zavisno od vrste mera zatite i spasavanja.Izrada i sadraj plana zamraivanja. Poto se izvri procena ugroenosti drutveno-politike zajednice i izvuku zakljuci o zamraivanju, izraduju se planovi zamraivanja.Naelno, planove zamraivanja treba da imaju: optinski organi za civilnu zatitu; preduzea za distribuciju elektrine energije; organizacije udruenog rada; mesne zajednice; preduzea za saobraaj: elezniki, pomorski, reni i tramvajski, automobilski i avionski.

Plan zamraivanja koji donosi nadleni organ skuptine optine, odnosno tab CZ kao osnovni plan treba da sadri: naredbu o zamraivanju; pregled ko sprovodi delimino (nepotpuno) zamraivanje; pregled ko i kada sprovodi potpuno zamraivanje; pregled ko kontrolie sprovoenje mera zamraivanja.Mesne zajednice sprovode zamraivanje stambenih, poslovnih i drugih zgrada na svojoj teritoriji, a prema svorae planu zamraivanja. Posebnu panju posveuju zamraivanju zajednikih prostorija stambenih zgrada u saradnji sa kunim savetima, poverenicima i organizuju ogovarajue ekipe po zgradama.Plan sklanjanja stanovnitva grada, odnosno mesne zajednice naelno sadrii: Proraun potrebnog broja skloninih mesta, koji se utvruje na osnovu broja stanovnika koji ostaju na teritoriji mesne zajednice, odnosno koji e biti ugroeni napadom.Sagledavanje mogunosti zadovoljavanja zatitnih potreba koja se utvruje na osnovu kapaciteta, kvaliteta (otpomosti) i lokacije postojeih sklonita, koristei prethodno uraen detaljni pregled pogodnih postojeih objekata i podruma koji se mogu adaptirati za zaklone radi sklanjanja ljudi i materijalnih dobara.Ukoliko ne postoji mogunost da se planirano stanovnitvo skloni u postojea sklonita i druge zatitne objekte, posebno se planira izgradnja odgovarajuih sklonita, a posebno rovova i zaklona; Oni se planiraju na slobodno otvorenim povrinama.Detaljni plan sklanjanja ljudi sadri naelno: mesta gde e se izgraivati zakloni, prikazana na preglednoj situaciji naselja, odnosno grada, teritorije optine ili organizacije; emu sklanjanja prema vrsti, mestu i kapacitetu; spisak graana po sklonitima koja e koristiti.Sadraj plana evakuacije. Plan evakuacije predstavlja operativni dokumenat kojim se reguliu najvaniji zadaci i konkretne mere i poslupci u toku priprema i izvoenja evakuacije od njenog poetka do razmetaja evakuisanih. Izrauje se za varijantu pravovremene evakuacije. Meutim, u vidu priloga dodaje se i plan ,za naknadnu evakuaciju. Planove evakuacije rade mesne zajednice, organizacije udruenog rada i druge organizacije i organi koji na bilo koji nain uestvuju u evakuaciji, a na osnovu optinskog plana i u skladu sa odlukama irih drutveno- politikih zajednica. ..

Plan evakuacije, da bi odgovorio svojoj nameni, treba da sadri:1. podsetnik za rad organa za evakuaciju iz kojeg treba da se vidi koje poslove obavlja od poetka pojave neposrednih opasnosti do zavretka evakuacije;,2. spisak sastava organa za evakuaciju (poimenino, dunost, ulica i broj stana);3. spisak sastava odbora za prihvat evakuisanih (poimenino, dunost, ulica i broj stana);4. poimenini spisak ekipa za razvoenje;5. pregled jedinica za odravanje reda, zdravtvenih ekipa i ekipa Crvehog krsta;6. pregled broja stanovnika koji se evakuiu, rejone prikupljanja, pravce7. kretanja i rejone razmetaja;8. pregled materijalnih dobara koja se evakuiu i u kojim kolicinaima, ko ih evakuie i gde;9. pregled motornih vozila kojima e se vriti evakuacija po vrstama, ko ih obezbeduje, pravce kretanja i broj tura;10. pregled goriva i maziva potrebnog za evakuaciju;11. pregled broja stanovnika koji se evakuiu peice ili samostalno kod svojih rodaka;12. pregled rasporeda stanovnitva u rejonu razmetaja, lokacija pojedinih organa, zdravstvenih ustanova, kola i slino.Plan zbrinjavanja ugroenog i nastradalog stanovnitva, u naelu, treba da sadri elemente koji se odnose na: pronalaenje i mesta prikupljanja ugroenog i nastradalog stanovnitva; pruanje pn'e medicinske i socijalne pomoi; obezbeenje privremenog smelaja i ishrane; davanje materijalne i druge pomoi; humanitarne i druge organizacije koje uestvuju u zbrinjavanju i njihovi zadaci; utvrivanje preventivno-medicinskih mera zatite na podruju privremenog smetaja; zadatak jedinica za odravanje reda u odnosu na zbrinjavanje nastradalih; nain evidentiranja postradalih u objektima privremenog smeataja; unoenje na kartu rejona i objekata za prihvat i njihove kapacitete; obezbeenje ishrane; utvrdivarije mera zdravstvene zatite i drugih elemenata od znaaja za zbrinjavnje ugroenog i nastradalog stanovnitva.Plan RBH zaiile ljudi i materijalnih dobara. Osnovu za efikasno sprovodenje RBH zatite ljudi i materijalnih dobara ini: uspeno sagledavanje ugroenosti mesne zajednice, odnosno optine od RBH sredstava prema intenzitetu, vremenu, prostoru i nainu upotrebe i dej- stvu; realan pregled ukupnih snaga i sredstava koja se mogu koris.titi za RBH zatitu; pravovremeno upoznavanje graana sa nainom otkrivanja opasnosti i postupak svakog gradanina u sluaju ugroenosti od ovih sredstava; obezbeenje sredstava za linu i kolektivnu zatitu gradana i poznavanje naina korienja ovih sredstava; postojanje plana RBH kontrole teritorije mesne zajednice, odnosno optine; angaovanje strunih organizacija i organa koji se mogu koristiti za RBH zatitu i njihova priprema za dekontaminaciju; organizovanje kvalitetne i neprekidne dozimetrijske kontrole; razraen i uveban postupak graana u sluaju RBH opasnosti.Plan protivpoarne zatite. Kvalitetno preduziman je preventivnih mera protivpoarne zatite u okviru civilne zatite osnovni je preduslov za smanjenje broja poara.Meutim, obuavanje graana za preduzimanje i sprovodenje preventivnih mera protivpoarne zatite u stanu i na radnom mestu ima poseban znaaj. Upoznavanje postupaka kod raznih vrsta poara i pravilne upotrebe protivpoarnih aparata, hidranata i prirunih sredstava za gaenje poara od izvanrednog je znaaja za lokalizovanje i gaenje manjih i poetnih poara. Zbog toga je potrebno planom protivpoarne zatite predvideti pravovremeno obezbedenje gradana primnim i formacijskim sredstvima za sprovodenje mera protivpoarne zatite u okviru stambenih objekata, mesne zajednice i organizacija udruenog rada.Plan treba naelno da sadri: organizaciju i vrstu prevenlivnih mera protivpoarne zatite u starnbenim i drugiin objektima koje se moraju preduzeti u okviru samozatite; postupak sa zapaljivim materijama; pregled lakozapaljivih objekata; puteve irenja i lokalizacije poara; nain snabdevanja vodom i drugim sredstvima za gaenje poara.Navedeni i drugi elementi plana protivpoarne zatite daju se preko odgovarajuih grafikih i tekstualnih prikaza.Plan spasavanja iz ruevina sadri:1. situaciju naselja, odnosno grada sa objektima i saobraajnicama;2. emu mesnih zajednica sa stambenim i drugim graevinskim objektima za koje se ceni da mogu biti ugroeni ruevinama i veim brojem zatrpanih i postradalih graana;3. pregled broja graana koji ive i rade u tim objektima;4. pregled sklonita i drugih zaklona i broj ljudi koji koristi sklonita radi zatite;5. pregled raspoloivih sredstava koja se mogu koristiti u raiavanju i spasavanju zatrpanih ljudi.

Karakteristike plana upotrebe jedinica civiine zatite u opiinamaPlanovi upotrebe, odnosno delovanja civiine zatite i sistema zatite i spasavanja u celini imaju za cilj da se obezbedi plansko i organizevano delovanje civiine zatite u preduzimanju mera zatite i sprovoenju akcija pri otklanjanju nastalih posledica. Planovi upotrebe - delovanja civiine zatite za otklanjanje posledica ratnih dejstava sadre: procenu mogueg stepena ugroenosti i povredljivosti grada, rejona, mesne zajednice, odgovarajue organizacije udruenog rada; plan upotrebe jedinica civiine zatite sa prilozima za sprovodenje mera zatite (sklanjanje, evakuacija, zbrinjavanje ugroenog stanovnistva, prva medicinska pomo, zatita biljnog i ivotinjskog sveta, RBH zatita, protivpoarna zatita, raiavanje i spasavanje iz ruevina, asanacija terena, pronalaenje i unitavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava); postupci i zadaci radnih ljudi i gra- dana po mestima stanovanja i rada u sprovoenju samopomoi i uzajamne pomoi u okviru porodice, stambene i poslovene zgrade i u okviru mesnih zajednica i, koordinacija civiine zatite sa ostalim stmkturama ONO i DSZ.Planom se reguliu mere i postupci u primeni odgovarajuih mera zatite i nain upotrebe jedinica civiine zatiie u otklanjanju posledica, u odnosu na razne situacije u kojima se u ratu moe nai svaki grad, naseljeno mesto, mesna zajednica, organizacija udruenog rada i druge zajednice i organizacije. Plan se zasniva na upotrebi postojeih snaga i korienju postojeih mogunosti u primeni mera zatite. Planove upotrebe, odnosno delovanja civiine zatite rade tabovi civilne zatite koji su odgovorni za njihovu realnost, aurnost i osposobljenost i uvebanost sistema zatite i spasavanja za delovanje u ratu. Dokumenti plana upotrebe, odnosno delovanja civiine zatite u ratu rade se u vidu pregleda, skica, ema, radnih karata i drugih vidova pisanih dokumenata, u kojima se pokazuju snage, mere i naini delovanja civiine zatite, to se propisuje posebnim uputstvom za izradu planova upotrebe, odnosno delovanja civiine zatite..Plan upotrebe, odnosno delovanja civiine zatite za otklanjanje posledica elementarnih i drugih nesrea izrauje se na osnovu procene mogueg stepena ugroenosti od odgovarajuih vrsta elementarnih i drugih nesrea (poplave, zemljotresi, klizita, snene nepogode i lavine i razne vrste saobraajnih i drugih lehnikih nesrea), a u duhu republikih, odnosno pokrajinskih zakona o zatiti i olklanjanju posledica od elementarnih nepogoda. Plan se radi u saradnji sa od- govarajuim strunim organizacijama i instiucijama, koje su u redovnoj delatnosti nalene i odgovome za stanje u odgovarajuoj delatnosti. Planom se regulie nain rukovoenja akcijom, nain angaovanja svih raspoloivih snaga i sredstava u otklanjanju nastalih posledica, mere i postupci u zbriniavanju ugroenih radnih ljudi i graana, spasavanje imovine, spreavanje irenja opasnosti, meusobne saranje i odgovornosti svih uesnika u akciji i druga pitanja znaajna za otklanjanje posledica elementarnih nepogoda i drugih nesrea. Sadraj dokumenta plana, niegov obim i forma zavise od raspoloivih snaga koje e se angaovati, razmere elementarne nepogode koja se oekuje i kako bi se do nje moglo doi. Plan se radi u vidu pregleda, ema, skica, radnih karata i tekstualnog dela u kojima se obrauju raspoloive snage, njihova upotreba, nain zbrinjavanja, pruanja pomoi, saradnja i sadejstvo sa susednim optinama i dr.Karakteristike plana upotrebe jedinica civilne zatite u mesnoj zajednici. Plan upotrebe jedinica civilne zastite mesne zajednice radi se na karti - emi, sa potrebnim pregledima i tekstualnim obrazloenjima.U plan upotrebe jedinica civilne zatite u mesnoj zajednici unose se rejoni prikupljanja, raspored i pravci upotrebe i dr.Posebno se daje pregled stanja organizovanosti samo zatite koji sadri: brojane podatke o gradanima mesne zajednice; pregled lica koja su zavrila obuku; broj gradana koji su snabdeveni sredstvima za RBH zatitu i snabdevenost stambenin zgrada; spisak poverenika civilne zastite, njihova obuenost i osposobljenost za rad.tab civilne zatite mesne zajednice slui se radnom kartom u koju ucrtava sve potrebne podatke.Sadraj i obim operativnih i radnih dokumenata taba civilne zastite mesne zajednice prilagoava se potrebama mesne zajednice, tako da sadraj i obim dokumenata obezbeduje delovanje civilne zatite i uspeno mkovodenje akcijama zatite i spasavanja, a i otklanjanje posledica. Planom se mora obezbediti i organizacija sadejstva u okviru mesne zajednice sa organizacijama udruenog rada i susednim mesnim zajednicama.Pripreme civilne zatite za delovanje u ratu i otklanjanje posledica elementarnih nepogodaRadi uspenog izvravanja zadataka zatite, spasavanja, zbrinjavanja i asanacije civilna zatita se u miru mora pripremiti. Pripreme treba da budu sveobuhvatne, blagovremene, funkcionalne i racionalne. Stanje pripremljenosti se meri obimom i stepenom organizovanosti, obuenosti, uvebanosti i opremljenosti sistema zastite i spasavanja u celini i svih njegovim elemenata za izvravanje zadataka u ratu i pri otklanjanju posledica elementarnih i drugih nepogoda. Dostignuti nivo pripremljenosti odluujue utie na efikasnost delovanja pri sprovodenju akcija zastite i spasavanja u svim vanrednim situacijama. Polazei od toga, pripremama civilne zastite i celokupnog sistema zatite i spasavanja mora se posvetiti izuzetna panja.Razume se da se pri sprovodenju priprema sistema zatite i spasavanja za delovanje u radu i pri otklanjanju posledica elementarnih i drugih nesrea mora polaziti od uslova u kojima e delovati, kao i potreba i mogunosti.

374

375Ponovo se istie da e stepen razaranja i druge posledice koje bi izazvala ratna dejsta, u pogledu irenja poara, kontaminacije, razaranja komunalnih, privrednih i drutvenih objekata, kao i veegbroja drutvenih, sistem zastite i spasavanja staviti u veoma sloenu situaciju. Zato on mora reavati brojne i obimne zadatke na spasavanju radnih ljudi, graana, materijalnih dobara i otklanjati nastale posledice raiavanjem ruevina, gaenjem brojnih i obimnih poara, de- kontaminaciji, saniranju komunalnih i drugih objekata i na brojnim drugim zadacima. U isto vreme, tabovi i jedinice civilne zastite zadatke e izvravati u uslovima sopstvene opasnosti od ruevina, poara, eksplozija i drugih vrsta opasnosti. Sve ovo ukazuje da e civilna zatita i sistem zastite i spasavanja u celini izvravati zadatke u veoma sloenim uslovima. Iz ovoga proizilaze otri kriterijumi i zahtevi za vrunsku osposobljenost, uvebanost i opremljenost jedinica i tabova civilne zastite i celokupnog sisterna zatite i spasavanja za izvravanje zadataka pri otklanjanju posledica ratnih dejstava, elementarnih i drugih nesrea.Vanredne situacije stvaraju vrlo sloene i promenljive uslove u kojima sistem zatite i spasavanja u celini i svi njegovi elementi treba da deluju na otklanjanju posledica ratnih dejstava i elementarnih nepogoda. Zato se u njegovom organizovanju i pripremanju mora polaziti od osnovnih kriterija i zahteva, i to: obezbedivanje visokog stepena organizovanosti civilne zatite u svim drutvenim sredinama; dobra opremljenost civilne zatite materijalno-tehnikim sredstvima i ostalom opremom radi izvravanja svih zadataka; postizanje visokog stepena obuenosti i uvebanosti sistema za delovanje u svim uslovima i na izvravanju svih zadataka; visoka razvijenost meusobne saradnje svih elemenata sistema zastite i spasavanja, kao i sa ostalim strukturama sistema ONO i DSZ, da se pripremanje i osposobljavanje civilne zatite izvodi u to priblinijim uslovima u kakvim e delovati u ratu; da se osposobljavanje vri na mestu i rejonima gde se predvida delovanje civilne zastite u sluaju rata ili pri otklanjanju posledica elementarnih i drugih nesrea.Sadraj priprema civilne zastite. Pripreme civilne zastite, odnosno jedinica, tabova i stanovnitva za zatitu i delovanje u ratu, kao i za otklanjanje posledica elementarnih i drugih nesrea obuhvataju: utvrdivanje organizacijske strukture tabova i jedinica civilne zastite; opremanje materijalno-tehnikim sredstvima i ostalom opremom; mobilizacijske pripreme; izradu planova upotrebe - delovanja civilne zastite; obuavanje i uvebavanje sistema zastite i spasavanja za delovanje u ratu i pri otklanjanju posledica elementarnih i drugih nesrea; pripremu mera civilne zatite kao preventivu; izradu i sprovodenje planova razvoja civilne zastite.Utvrivanje organizacijske strukture tabova i jedinica. Organizacijska struktura tabova i jedinica civilne zastite treba da se utvrdi na osnovu procene ugroenosti od ratnih dejstava svake drutvene sredine gde se organizuje civilna zatita, materijalnih i drugih mogunosti za organizovanje odgovarajuih jedinica i tabova civilne zatite. Opte kriterije za organizovanje civilne zatite u iroj drutveno-politikoj zajednici utvruju odgovarajui upravni i operativno- struni organi; na nivou ue drutveno-politike zajednice grada, mesne zajednice i organizacije udruenog rada odlukom skuptina, odnosno radnikih saveta utvruje se organizacija civilne zatite u ovim drutvenim sredinama. Prilikom utvrdivanja organizacije tabova i jedinica civilne zatite treba nastojati da se u sistem u celini ukljue neke od organizacija udruenog rada komunalnih delatnosti, graevinarstva, putne i dr. uz odgovarajue prilagoavanje potreba- ma i zahtevima izvravanja zadataka u ratu u pogledu brojnog stanja, opreme i dr.Isto tako u jednice civilne zatite treba ukljuiti ekipe Crvenog krsta; dobrovoljna i profesionalna vatrogasna drutva i jedinice; drutvene organizacije za spasavanje na vodi; Vazduhoplovni savez, planinarske i druge drutvene organizacije koje se svojim aktivnostima uzodgovarajue prilagodavanje njihovih organizacionih oblika zahtevima zatite i spasavanja u ratu, mogu efikasno ukljuiti u sistem zatite i spasavanja.Opremanje civilne zatite. U uem smislu rei pod opremanjem tabova i jedinica civilne zatite materijalno-tehnikim sredstvima i ostalom opremom podrazumevamo nabavku, distribuciju, upoznavanje, odravanje i usklaivanje. Sprovodi se na osnovu predviene organizacijske strukture tabova i jedinica civilne zatite, vrsta i obima zadataka koie e izvravati u sluaju rata ili pri otklanjanju posledica elementarnih i drugih nesrea, kao i stanja proizvodnih kapaciteta i mogunosti nabavke opreme. Vrste i obim materijalno-tehnikih sredstava i ostale opreme za tabove i jedinice civilne zatite utvruje nadleni organ optine - grada, mesne zajednice, odnosno radniki savet organizacije udruenog rada, koji procenjuju celokupnu organizaciju civilne zatite u skladu sa drutveno-ekonomskim sistemom. Osnovu za popunu jedinica civilne zatite materijalno-tehnikim srestvima i ostalom opremom (materijalna sredstva, tehnika oprema) treba da ine sredstva ogovarajuih organizacija udruenog rada i drugih organa i organizacija, privatnih vlasnika, kunih saveta i dr. kojim obavljaju svoje mirnodopske zadatke i delatnosti.Pored postojeih materijalno-tehnikih sredstava i ostale opreme koja se koristi za obavljanje delatnosti i zadataka u miru, za jedinice i tabove civilne zatite treba obezbediti specijalizovana MTS i ostalu opremu, koja je neophodna za izvravanje zadataka zatite i spasavanja u ratu ili pri otklanjanju posledica elementarnih i drugih nesrea. Vrste i obim specijalne opreme za jedinice i tabove civilne zatite propisuju se, izmeu ostalog, i posebnim standardima narodne odbrane. Koliinu i vrstu specijalne opreme za jedinice civilne zatite od- govarajuih specijalnosti, odnosno za odgovarajue tabove civilne zatite, utvruje odgovarajui organ optine, mesne zajednice i organizacije udruenog rada koji utvrduju organizaciju jedinica civilne zatite, polazei od vrste i karaktera zadataka koje e izvravati jedinice civilne zatite odgovarajuih specijalnosti.U specijalna MTS i ostalu opremu naelno spadaju: sredstva za RBH zatitu, neka sredstva za prvu medicinsku pomo, raiavanje ruevina, spasavanje iz ruevina, pronalaenje i unitavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava, protiv - poarne zatite, spasavanje na vodi i sl., to se precizira posebnim propisom o standardima narodne odbrane.Mobilizacijske pripreme. Na osnovu doktrinarnih naela civilne zatite i strategije oruane bore mobilizacijske pripreme tabova i jedinica civilne zatite imaju za cilj da se obezbedi brzo i efikasno aktiviranje celokupnog sistema za- tite i spasavanja i njegovo stavljanje u funkciju izvravnja zadataka zatite i spasavanja od posledica ratnih dejstava i elementarnih nepogoda.Mobilizacijske pripreme obuhvataju: organizaciju popune tabova i jedinica, organizaciju pozivanja i obrazovanja tabova i jedinica civilne zatite, njihov razvoj u rejonu i mesto gde e izvravati zadatke. Za sluaj elementarnih nepogoda i drugih katastrofa mogu se mobilizacijske pripreme reducirati.Organizaciju popune u naelu treba sprovoditi na teritorijalnom i proizvodnom principu u okviru mesne zajednice, organizacije udruenog rada i za neke jedinice u okviru optine. Na ovaj nain se obezbeuje brzina obrazovanja tabova jedinica, njihovo opremanje i osposobljavanje za izvravanje zadataka. Pozivarsku slubu treba organizovaii preko pozivara iz mesnih zajednica, organizacija udruenog rada koritenjem telefonskih veza i na druge pogoene naine.U skladu sa procencm potreba, mogunosti i ugroenosti odreenog prostora jedinice i tabove civiine zatite treba obrazovali prema utvrenoj organizacijskoj sti'ukturi, neposrednim rasporedom obveznika civiine zatite na odgovarajua radna mesta vodei rauna o trenutnoj i prognoziranoj kvalifikacionoj stukturi, odnosno specijalnostima za koje su obveznici osposobljeni. Nakon utvrenog mobilizacijskog rasporeda uvode se u odgovarajue spiskove ratne sistematizacije svakog laba i jedinice. Svakom obvezniku civiine zatite se u knjiicu obveznika civiine zatite unosi raspored prema organizacijskoj strukturi. Ukoliko dolazi kasnije do promena u rasporedu, on se takoe aurira.U mobilizacijskom procesu moraju se precizirati reioni obrazovanja tabova i jedinica, nain razmetaja, ishrana, mere zatite, budnosti i bezbednosti i nain materijalnog obezbeenja i zbrinjavanja, nain izuzimanja opreme, podela i sva ostala znaajna pitanja. Celokupne mobilizacijske aktivnosti zatite moraju se ugraditi u odgovarajue mobilizacijske planove.Mobilizacijske planove treba da rade odgovaranui tabovi civiine zatite, stareine odgovarajudh jedinica civiine zatite, kao i druge operativno-strune snage. Radi planske mobilizacije stabova i jedinica civiine zatite izvrioca mobilizacije treba da za svoj rad izrade mobilizacijske podsetnike. Pomou dve podsetnice se blie reguliu sva pitanja za uspeno izvravanje zadataka na mobilizaciji.tabovi i jedinice civiine zatite mobiliu se samo kada nadleni organi oce- ne da postoji potreba za njihovim angaovanjem u izvravanju zadataka. Medutim, kada opasnost proe ili kada obave zadatke zbog kojih su mobilisani, otpu- taiu se i odlaze na rad u OUR, odnosno mesne zajednice, a u tabovima ostaju samo deurne smene koje prate situaciju i prema potrebi aktiviraju jedinice civiine zatite.U sluaju neposredne opasnosti od elementarnih nepogoda ili od izbijanja agresije na nau zemlju, u sklopu opte mobilizacije drutva, vri se i mobilizacija civiine zatite. Meutim, poto se proveri organizacija odgovarajuih jedinica i tabova i izvri odgovarajua obuka, jedinice civiine zatite koje se ne angauju u izvravanju zadataka (nema ratnih razaranja u rejonima njihove upotrebe) vraaju se na izvravanje zadataka u OUR i mesne zajednice. Zavisno od karaktera opasnosti i posledica jedinice civiine zatite i tabovi moraju u odreenom stepenu biti u stanju gotovosti kako bi se u sluaju potrebe mogli ponovo mobilisati i pristupiti izvravanju zadataka.Popuna ljudstvom. Osnovni principi popune jedinica i tabova.Jedinice i tabovi civiine zatite popunjavaju se obveznicima civilne zatite na osnovu ratnog rasporeda.Popuna jedinica opte i specijalizovane namene ostvaruje se na teritorijalnom, proizvodnom i kombinovanom principu.Na osnovu teritorijalnog principa popunjavaju se jedinice civilne zatite u mesnim zajednicama, stambenim zgradama, blokovima stambenih zerada, ulicama, naseljima i po rejonima naselja. Obrazuju se od obveznika civilne zatite koji nisu u radnom odnosu, niti su rasporeeni na druge dunosti, a ive na podruju mesne zajednice, odnosno od stanara zgrada.Na osnovu proizvodnog principa popunjavaju se jedinice civiine zatite kada se u poslovnim zgradama ne moe obezbediti njihova popuna na teritorijalnom ili proizvodnom principu. U naim uslovima ovo e obino biti neke gradske ili optinske jedinice civiine zatite.Raspored obveznika civilne zatite u jedinice i tabove, a i poverenika civilne zatite odreuju organi narodne odbrane u neposrednoj saranji sa tabovima i poverenicima civilne zatite.Raspored obveznika civilne zatile po specijalnostima u jedinice civilne zatite u mesnim zajednicama, stambenim zgradama, blokovima stambenih zgrada, ulicama, naseljima i rejonima naselja i stambeno-poslovnim zgradama odredjuje tab civilne zatite mesne zajednice. tabove i poverenike civilne zatite imenuje izvrni savet ili skuptina mesne zajednice.Raspored obveznika civilne zatite u jedinice civilne zatite koje obrazuju optine odreuju organi uprave za narodnu odbranu optine u saradnji sa optinskim tabom civilne zatite.Organi koii obveznike rasporeduju u jedinice civilne zatite duni su da obvezniku izdaju knjiicu civilne zatite, u koju se upisuie i raspored na dunosti u civilnoj zatiti. Raspored treba uneti i u vojnoj evidencionu dokumentaciju.Obveznici civilne zatite koji su rasporeeni u jedinice i tabove civilne zatite duni su da organima koji su ih rasporedili prijave promenu stana, odnosno prebivalite, a promenu porodinog i zdravstvenog stanja koje slice na njihovu obavezu sluenja u civilnoj zatiti, u roku od 8 dana od dana nastale promene.Popuna jedinica i tabova civilne zatite u ratu izvodi se prema istom principu kao i u miru - od nerasporeenih obveznika civilne zatite iz mesnih zajednica i organizacija udrueng rada, teei prvenstveno da se koristi teritorijalni i proizvodni princip popune.Popuna materijalno-tehnikim sredstvima. U skladu sa potrebama i mogunostima, a na osnovu Zakona o optenarodnoj odbrani, u principu se popuna jedinica i tabova obavlja na ovaj nain.Prvenstveno se popuna civilne zatite materijalno-tehnikim sredstvima i drugom opremom sprovodi uz korienje raspolozivih materijalno-tehnikih sredstava organizacija udruenog rada i drugin samoupravnih organizacija i zajednica, mesnih zajednica, optina, gradana i drugih imalaca sredstava i opreme civilne zatite, a i nabavkom odgovarajuih materijalno-tehnikih sredstava i opreme civilne zatite.Na osnovu izloenog materijalno-tehnika sredstva i druge opreme obezbeuju nadlene DPZ i udrueni rad.Organizacije udruenog rada i druge samoupravne organizacije i zajednice obezbeduju nabavku, smetaj, uvanje i odravanje opreme za jedinice i tabove civilne zatite koje obrazuju.Mesna zajednica, preko optine, obezbeuje opremu za tabove civilne zatite, specijalizovane jedinice civilne zatite mesne zajednice i jedinice opte namene, koie se obrazuju u stambenoj zgradi, delu stambene zgrade, bloku stambenih zgrada, ulici, naselju i delu naselja.Optina obezbeduje opremu za jedinice i tabove civilne zatite mesnih zajednica koje nemaju dovoljno sredstava za opremanje i za optinske jedinice i tabove civilne zatite.Optina obezbeduje nabavku, smetaj, uvanje i odavanje posebne opreme i sredstava za jedinice civilne zatite koje obrazuju ako tom opremom i sredstvima ne raspolae organizacija udruenog rada i druga samoupravna organizacija i zajednica u kojoj se obrazuju jedinice civilne zatite optine.Optina obezbeduje opremu za slab civilne zatite koji obrazuje. Pomenute obaveze detaljnije je obradila zakonska regulativa.uvanje line opreme obveznika civilne zatite: obveznicima civilne zatite koji su rasporeeni u jedinice civilne zatite i tabove moe se dati na korienje oprema za linu zatitu, odea i obua civilne zatite; opremu, odeu i obuu obveznici civilne zatite duni su da uvaju i odravaju u ispravnom stanju i da je koriste za vreme obuke, vebi i smotri, odnosno kada to naredi nadleni tab civilne zatite.Popuna tabova i jedinica civilne zatite materijalno-tehnikim sredstvima i ostalom opremom u ratu ostvaruje se iz proizvodnje, sivorenih zaliha u miru, popisa ratnog plena, pod povoljnim uslovima i iz uvoza. U toku priprema za delovanje civilne zastite u ratu treba proceniti potrebu u materijalno-tehnikim sredstvima i ostaloj opremi za civilnu zatitu i u vezi s tim u zajednici sa odgo- varajuim organizacijama udruenog rada obezbediti ratnu proizvodnju. Za kritina materijalno-tehnika sredstva i ostalu opremu mogu se u miru stvoriti odgovarajue rezerve.

Obuka omladine za zatitu i spasavanjeObuavanje i uvebavanje civilne zatite. Dosadanja iskustva govore da je sadraj, stepen i nivo obuenosti, odnosno sistem i kvalitet obuavanja tabova i jedinica civilne zastite za delovanje u ratu i pri otklanjanju posledica elementarnih i drugih nesrea od izuzetnog znaaja za uspeno delovanje u izvravanju brojnih i raznovrsnih zadataka. U programiranju i sprovoenju obuke treba polaziti od uslova i obima, a i sloenosti zadataka koje e civilna zatita izvravati u ratu. S tim ciljem obukom se mora obezbediti postupnost, metodinost, odgovarajue strunost, pokretljivost i obuenost pripadnika, tabova i jedinica civilne zatite u to priblinijoj funkciji u kakvoj e delovati u ratu ili pri otklanjanju posledica elementarnih nesrea. U civilnoj zatiti obuka se sastoji od osnovne i dopunske obuke. Kroz osnovnu obuku pripadnici tabova i jedinica civilne zatite naelno treba da stiu osnovna znanja o optim zadacima civilne zastite u sistemu ONO i DSZ, o uslovima u kojima e delovati u ratu, o njenoj ulozi i zadacima u miru kao elementu drutvene samozatite, da stiu znanja i vetine u rukovanju i upotrebi odgovarajuih materijalno-tehnikih sredstava i ostale opreme za izvravanje zadataka i uvebavanje u praktinom i skladnom izvravanju zadataka. Dopunskom obukom unapreuje se znanje uz povremeno uvebavanje u vezi sa izvravanjem zadataka, kako bi se odrao potreban stepen stal- ne uvebanosti i gotovosti tabova i jedinica civilne zatite za izvravanje zadataka.S obzirom na zadatke i uslove izvravanja obuavanje tabova civilne zatite u naelu trebalo sprovoditi putem opteg (teoretska) i primenjenog dela obuke. U optem delu obuke pripadnici tabova i tab u celini upoznaju se sa osnovama koncepcije ONO i DSZ, moguim stepenom ugroenosti od ratnih dejstava, elementarnih i drugih nesrea, organizacijom, zadacima i nainom delovanja civilne zastite; mestom, ulogom, zadacima i organizacijom tabova civilne zastite; sadrajem plana upotrebe, odnosno delovanja civilne zastite; saradnjom civilne zastite sa ostalim strukturama ONO, DSZ i si.U primenjenom delu obuke tabovi u celini i njegovi lanovi treba da se obue kako se procenjuju ugroenosti i posledice od ratnih dejstava, elementarnih i drugih nesrea, kako se praktino izrauju mobilizacijski planovi i planovi upotrebe, odnosno planovi delovanja civilne zastite u celini i po svim njegovim delovima, zatim to je najbitnije u praktinom rukovoenju akcijama zatite i spasavanja.

Obuka gradevinskih jedinicaDa bi uspeno izvravali svoje zadatke, pripadnike i jedinice civilne zatite treba uglavnom obuavati u praktinom izvravanju zadataka uz primenu materijalno-tehnikih sredstava i ostale opreme kojom e izvravati zadatke u sluaju rata, odnosno pri otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, ai na mestima to priblinijim uslovima u kakvim e delovati u ratu. Opti (teoretski) deo obuke, u kome, u naelu, treba obraditi mesto, ulogu i znaaj .civilne zastite i njene zadatke davati informativno. Treba obezbediti da, u naelu, obuku jedinica civilne zatite izvode stareine jedinica, jer se na taj nain stareine .

Stareine jedinica civiine zatite treba obuiti i osposobiti da mogu sa uspehom da zavode obuku i uvebavanje svojih jedinica i njima rukovode pri izvrsavanju zadataka.Radi obezbedenia oiglednosti, praktinosti u obuavanju tabova i stareina civilne zatite za funkcije u kojima e se nai i delovati u ratu, gde god postoje uslovi, treba stvoriti centre za obuku u zajednici sa Teritorijalnom odbranom, sekrctarijatom unutranjih poslova i ostalim strukturama. U centrima treba stvoriti to jau materijalnu bazu obuke radi, njenog praktinog izvoenja.Da bi sistem zaiite i spasavanja uvek bio u takvom stepenu uvebanosti i gotovosti da u svako doba moe pristupiti izvrsavanju zadataka, nuno je obezbediti njegovo plansko praktino uvebavanje za delovanje u svim situacijama. S tim ciljem optinski i gradski tabovi civiine zatite i odgovarajui organi u mesnim zajednicama i organizacijama udruenog rada, u saradnji sa ostalim strukturama, planiraju sistem provere, smotri, specijalistikih i zajednikih vebi radi praktinog uvebavanja sistema zatite i spasavanja za delovanje u ratu. Planskim uvebavanjem proveravaju se i planovi upotrebe civiine zatite, a zatim se na osnovu steenih iskustava ove dograuju i dopunjuju.

Obitka iz civiine zatit

376'

382

383

Priprema radnih ljudi i graana. Obuavanjem i osposobljavaniem radnih ljudi i gradana za sprovodenje samopomoi i uzajamne pomoi (samozatite) obezbeduje se visok stepen organizacije i efikasnosti zatite. Dobro obueni i osposobljeni, uz razgranatu mreu svih mera zatite i spasavanja, oni cine celovit i efikasan sistem zatite i spasavanja.Obuavanje i osposobljavanje gradana za zatitu i spasavanje obavlja se u okviru stambenih zgrada, mesnih zajednica, industrijskih objekata, organizacija udruenog rada i u okviru drutvenih i drugih organizacija, radnih zajednica i si. Programi obuavanja i osposobljavanja, u naelu, treba da sadre upoznavanje sa izvorima i vrstama opasnosti od ratnih dejstava; elementarnim i drugim nesreama; moguim posledicama; nainom zatite; ulogom i zadacima radnih ljudi i graane u organizovanju i sprovoenju zatite i spasavanja u okviru samopomoi i uzajamne pomoi (samozatite) i praktinim osposobljavanjem radnih ljudi i graana za pruanje prve medicinske pomoi; protivpoarnom zatitom, RBH zatitom; zatitom bilja, biljnih i ivotinjskih namirnica; postupcima u raznim situacijama; korienjem sklonita i zaklona; nainom delovanja i zadacima u okviru drutvene samozatite i u pogledu psiholoke i moralno-politike pripremljenosti za izvravanje zadataka.

Obuka omladine na logorovanjuPored izloenog naina obuavanja radnih ljudi i graana za izvravanje zadataka u ratu koritenjem sredstava zatite, treba obezbediti da se putem raznih praktinih vebi radni ljudi i gradani uvebaju u praktinoj primeni mera zatite i spasavanja u okviru porodice, stambene i poslovne zgrade, ulice, naselja, mesne zajednice, organizacije udruenog rada.Obuavanje u osposobljavanju MTS za zatitu i rukovanju previenom za zatitu i drugu vrstu upotrebe u ratu, koja je u svojini gradana, mesnih zajednica, i organizacija udruenog rada, u naelu treba sprovoditi u okviru porodice, stambene i poslovne zgrade, mesne zajednice i organizacije udruenog rada. Obuka i osposobljavanje daje najbolje rezultate ako se izvodi praktino i na mestima gde e graani izvravati zadatke u ratu. Posebno ako je sprovode povere- nici i lanovi tabova civilne zatite u koordinaciji sa odgovarajuim strunjacima za RNH zatitu, protivpoarnu zatitu, prvu medicinsku pomo i dr.Kao to je ve istaknuto, obuka se, u naelu, deli na osnovnu i dopunsku.U osnovnoj obuci sprovodi se celokupan program da bi se radni ljudi i graani osposobili za izvravanje zadataka samopomoi i uzajamne pomoi, a i u primeni svih mera zatite i spasavanja.Dopunskom obukom se unapreuju i dopunjuju steena znanja i vetine, a i povremeno praktino uvebavaju raznim vrstama i oblicima strunih i zajednikih vebi u okviru mesnih zajednica i organizacija udruenog rada.U obuci i osposobljavanju radnih ljudi i gradana znaajan doprinos mogu i treba da daju drutvene organizacije (Crveni krst, vatrogasne organizacije, Narodna tehnika, Vazduhoplovni savez, radio-amateri, planinari i dr.), kao i druteveno-politike organizacije, a teite treba da bude na onim podrujima i temama koje predstavljaju njihovu osnovnu mirnodopsku aktivnost.Objekti za obuku obveznika i jedinica civilne zatite - (vezbovni poligon)Uvodna razmatranja. Obuka i vaspitanje u civilnoj zatiti je jedinstven obrazovni proces u kojem se ljudstvo i formacije obuavaju, uvebavaju i osposobljavaju za obavljanje dunosti u miru i izvravanje zadataka u ratu, odnosno za spasavanje ljudi i materijalnih dobara u izvanrednim situacijama. Zbog ovoga , potrebno je putem obuke razvijati kvalitete kao to su: disciplina, istrajnost, smelost, hrabrost, brzina, budnost i oseaj za bezbednost, samostalnost, preciznost u postupcima i inicijativnost u svim situacijama na izvrenju zadataka civilne zatite.Znaaj obuke Ijudstva civilne zatite zahteva organizovanu plansku aktivnost svih pripadnika civilne zatite, to je jedan od glavnih zadataka vebi koje se organizuju u mirno doba.Obukom ljudstvo treba do majstorstva osposobiti u rukovanju tehnikom i opremom kojom raspolau, da steknu vetinu i navike taktiko-tehnikih radnji i postupaka u svim situacijama u kojima e se nai jedinice i ljudstvo civiine zatite. Da znaju da koriste lina i priruna sredstva za zatitu i dekontaminaciju, da se uvebavaju da kao pojedinci ill kao ekipa postiu maksimalne norme u izvravanju laktiko-tehnikih radnji u razliitim meteorolokim uslovima danju i nou na razliitom zemljitu i pri dejstvu kako konvencionalnim tako i nuklearno-hemijskim i biolokim napadnim sredstvima. Pored toga, treba biti posebno obuen u postupcima, radnjama pri raskrivanju i spasavanju iz ruevina, poara, poplava i drugih situacija, ljudi i materijalnih dobara a u uslovima nuklearne, hemijske i bioloke kontaminacije.Moe se zakljuiti da je cilj obuke i vaspitanja u civilnoj zatiti postizanje visokog nivoa struno-tehnikih znanja, vetina i navika, zatimk politike zrelosti i psihofizike sposobnosti.Za izvravanje obuke i vaspitanja ljudstva civiine zatite na svim zadacima civiine zatite potrebno je obezbediti terene i objekte za njeno izvodenje, zatim opremu i ljudstvo za opsluivanje i odravanje opreme i objekata, kao i veeg broja drugih sredstava i pomagala.Pored izvodenja obuke, potrebno je obezbediti kontrolu obuenosti ljudstva i jedinica CZ i tako razvijati normative iz oblasti CZ. Putem njihovog pootravanja uticati na podizanje nivoa spremnosti ljudstva i jedinica CZ.Polazei od toga da ljudstvo i jedinice civiine zatite treba neprekidno obuavati za one struno-tehnike i operativne zadatke koje bi imali u eventualnom ratu ili elementarnim nepogodama, kao i da treba dograditi i usavravati normative u izvravanju zadataka, potrebno je obezbediti terene i objekte za obuku.Komplikovanost situacija i iroka struktura zadataka CZ posebno tekoe oko stvaranja uslova pod kojima bi delovala civilna zatita, nameu kao izrazit problem (to je i jedna od njenih bitnih karakteristika tokom izvodenja obuke i dejstva) nemogunost da se potpuno improvizuje situacija koja bi odgovarala pravom stanju.Druga karakteristika obuke ljudstva i jedinica CZ je u tome to ona ima veliki broj pripadnika. Veliki broj podataka iz stranih armija govori da u savremenim uslovima razvoja oruanin snaga i koncepcija ratovanja treba raunati na odnos 1:3:5, odnosno da na jednog vojnika operativne armije pripada tri pripadnika Teritorijalne odbrane odnosno 5 pripadnika civiine zatite.Trea karakteristika obuka civiine zatite proizilazi iz sastava njenih pripadnika kako u odnosu na pol (zastupljena su oba pola) tako i u odnosu na irok raspon godina starosti (od 15-60 godina).Imajui u vidu ove tri bitne karakteristike CZ, kao i iroki sadraj i raznovrsnu strukturu stmno-tehnikih i operativnih zadataka proizilazi i zakljuak u vezi sa sastavom objekata i terena za obuku ljudstva i jedinica CZ, kao i kontrolu njihove obuenosti.Dosadanja praksa u zemljama kako na Istoku tako i na Zapadu, a i praksa nae zemlje ukazuje na iroke mogunosti i raznovrsne naine zadovoljenja potrebe za terenima i objektima za obuku i kontrolu pripravnosti - spremnosti ljudstva civiine zatite. Ovo podrazumeva da se na objektima i terenima sprovodi i kontrola funkcionisanja zamiljene organizacije, tehnike mogunosti opreme kojom se raspolae pa, ako hoemo, i koncepcije CZ.Uvaavajui sva iskustva na ovom polju, kao i koncepciju odbrane nae zemlje tereni i objekti za obuku ljudstva i jedinica CZ mogu se podeliti na: specijalistike poligone - pojedinane poligone; grupne poligone;. opte poligone ili kompleksne poligone.

Detaljiii urbanistiki plan sportskog konipleksa R = 1:2.000Ova podela je sasvim uslovna i ne pretenduje na opti znaaj. Daje se samo kao ematski prikaz irokih mogunostikorienjaigradenjaobjekataiterenaJedino lo se ovde uzima kao polazna definicija jeste da se na poligonu, pored uvebavania u korieenju sredstava i opreme Z, treba da obezbeditii i obuka u izvodenju taktiko-operativnih zadataka, odnosno da se proigrava organizacija izvodenja civilne zaiite.Pre nego to se pristupi obrazloenju date podele obrazloiemo podelu koja proizilazi iz Zakona o optenarodnoj odbrani i to onog dela koji govori o obuci iz obrane i zatite. Kae se da su nosioci obuke ljudstva i jedinica civilne zatite one drutvene strukture koje formiraju jedinice civilne zatite i da obuci podlee svaki pripadnik civilne zatite. Kao drustvene strukture koje formiraju jedinice civilne zatite pojavljuju se stambena zgrade, mesne zajednice, radne organizacije i organizacije udruenog rada, dratveno-politike zajednice, a osnovni nosilac na jednoj odreenoj teritoriji je DPZ odnosno optinska skuptina.

Odavde sledi da ako je mesna zajednica formirala jedinice civilne zatite, treba da obuava nju i njene pripadnilce, odnosno da za izvodenje obuke obez- bedi terene i objekte. Isto vai za osnovnu organizaciju udruenog rada, radnu organizaciju i posebno za svaku drutveno-politiku zajednicu.Osnovna podela jedinica civilne zatite shodno Zakonu o narodnoj odbrani je podela na jedinice formirane na proizvodnom principu i jedinice formirane na teritorijalnom principu. Iz ovoga moe da se oekuje podela na poligone za obuku ljudstva po radnim organizacijama i poligone za obuku ljudstva sa odreene teritorije stanovanja. Medutim, svaka radna organizacija je locirana na odreenoj teritoriji, te se kao osnova moe uzeti da poligone treba vezivati za te- ritorijalni princip obuke. Tako dolazimo do zakljuka da je osnovni nosilac izgradnje poligona za obuku ljudstva civilna zatite optine.Zavisno od toga kakve jedinice civilne zatite ie formirala optina na svojoj teritoriji zavisi i struktura objekata i terena za obuku ljudstva civilne zatite, odnosno poligona. Dosadanja praksa govori da svaka optina ide na to da formira optinski centar za obuku ljudstva izodbrane i zatite na svojoj teritoriji. U sklou tog optinskog centra za narodnu odbranu treba izgraditi poligone. Ukoliko se u dogovoru nekoliko optina dode do reenja da je ekonominije graditi i izvoditi obuku u zajednikom centm, moe postojati takozvani regionalni centar za obuku, pa u sklopu njega i poligoni za obuku.Ima miljenja da na nivou pokrajina i republika treba da se grade vei i bolje opremljeni centri za obuku ljudstva iz odbrane i zatite, a u sklopu njih i odgovarajui vebovni poligoni.Zateeno stanje u celokupnom ovom sklopu obuke na polju kolskih centara obuke za CZ je Centar civilne zatite SSNO-a, koji za svoje nastavne potrebe ima poligon. On predstavlja i prvi pokuaj da se u naoj zemlji napravi i opremi poligon, koji e imati nastavne i istraivake svrhe.Podela koja je prethodno data uzima se da bi se njome mogli da prikau svi objekti i tereni na pojedinim vebovnim poligonima, kao i stepen potrebne opremljenosti.Planiranje izgradnje vebovnih poligona za obuku civilne zatite . U planiranju izgradnje terena i objekata za obuku civilne zatite znaajna je mogunost da u odreenim momentima, ona moe da se izvodi i van mesta specijalno uredenog i gradenog za te potrebe. Na primer, stambena zgrada i stambeni blok ili jedna odreena ulica, pa u odredenoj situaciji i itava mesna zajednica ili optina i grad. Blagodarei o.voj mogunosti u naoj zemlji se do sada nije ilo specijalno na graenje vebovnih poligona za potrebe civilne zatite, to je i sa stanovita realnosti obuke dobro.Meutim, danas, kada obuka postaje izrazito intenzivna, masovna i mnogo komplikovanija usled novih zahteva koji se postavljaju pred CZ, neophodna je izgradnja posebnih terena i objekata, odnosno vebovnih poligona CZ. Ovo znai da uporedo sa planiranjem izvodenja obuke treba da se planira i izgradnja terena i objekata na kojima e se ona izvoditi. Na ovaj nain vebovni poligoni planom razvoja civilne zatite treba dabudu obavezno razmatrani na nivou optine.Poto je izgradnja centra za obuku CZ, a u sklopu njega i poligona investicioni objekat, to se on planira, gradi i za njega obezbeuju sredstva prema istom postupku koji je propisan osnovnim zakonom o investicionoj izgradnji. To znai da je za njegovu izgradnju potrebno obezbediti investiciono-tehniku dokumentaciju, sredstva, lokaciju i sve ono to zahteva Zakon o investicionoj izgradnji. Ne uputajui se detaljno u obrazloenje istie se da je osnovni nosilac izgradnje (investitor) optinska skuptiria.Pored planiranja sredstava za izgradnju i opremanje poligona, treba dobro izvriti izbor lokacije poligona. Ovo je specifian objekat. Ova specifinost proizilazi iz njegove namene, tako da to utie na uslove koje lokacija treba da zadovolji.Od toga kakve e sve mere i postupci kao, i tehnika zatite i spasavanja da , se na poligonu preduzimaju radi obuavanja i kontrole zavisi veliina lokacije i takozvana opasna zona poligona. Na opasne zone utiu obim i stepen upotrebe napadnih sredstava radi obuke i kontrole, kao i mesni uslovi (meteoroloki, geoloki, hidroloki i dr.).Kada se pristupa izboru lokacije za vebovni poligon, odnosno centra za obuku ljudstva CZ, treba da se vodi rauna o uslovima pod kojima treba da deluje CZ. Oni se sa razvojem napadnih sredstava, bilo po sadraju ili intenzitetu, stalno menjaju i sve su komleksniji i tei. Izovoga proizilazi da poligone, odnosno centre treba tako locirati da se mogu razvijati - iriti. U kojoj meri treba rezervisati prostor za proirenje poligona zavisi od vie mogunosti, a u prvom redu od procene stepena razvoja napadnih sredstava i njihovog uticaja na proirenje granice poligona.Kod kompleksnih i grupnih poligona treba imati u vidu i potrebu da ponekad unutar lokacije poligona mora doi do promena u mikrolokacijama pojedinih specijalnih poligona, odnosno proirivanja jednog na raun drugog ili vise njih.Individualni poligoni. Za potrebe obuke ljudstva i jedinica CZ vrlo esto situacija namee izgradnju takozvanih poiedinanih - individualnih poligona. Na njima je mogue izvoditi struno-tehniku i operativn obuku iz pojedinih mera, postupaka i zadataka CZ. Dosadanja iskusta i teoretska saznanja upuuju na mogunost izgradnje sledeih poligona: poligoni za obuku iz spasavanja iz ruevina i raskrivanje ruevina; poligoni za protivpoarnu obuku; poligoni za obuku u sanitetskoj i veterinarskoj zatiti i spasavanju, odnosno zbrinjavanju; poligoni graevinsko-tehnike zatite i sklonite; poligoni za uvebavanje u ruenju, zapreavanju, savlaivanju vetakih prepreka, dezaktiviranju zaostalih ubojnih sredstava; poligoni nuklearni-bioloko-hemijske zatite i obuke na njoj, kao i NBH dekontaminacija, detekcije i dozimetrije.Karakteristike nebrojanih poligona, vrste obuke na kojma se izvbdi, kao i objekti koji su zastupljeni izloie se dalje.Poligoni za obuku u spasavanju iz ruevina i njihovo raskrivanje. Ovaj poligon treba da obezbedi obuku iz oblasti spasavanja iz ruevina i njihovo raskrivanje. Struktura ove obuke je slede: upoznavanje sa osnovnim tipovima i oblicima ruevina; izvianje i pretraivanje ruevina; ureaji i oprema za otkrivanje zatrpanih i rukovanje njima (geofon i dr.); upoznavanje a osnovnim sredstvima za spasavanje i njihove korienje (dizalice, poluge, lanci, uad, koturae itd.); sagledavanje mogunosti kola (kamiona) za spasavanje, njihove opreme kao i njihovo korienje; upotreba mehanizacije pri raskrivanju (vrsta mehanizacije i njihova organizacija pri upotrebi); ukazivanje pr\'e pomoi i prenoenje povreenih; mere predostronosti pri spasavanju iz ruevine; postupak sa mrtvima i ranjenima; spasavanje sa visina i iz dubine; spasavanje iz ruevine, kao i ostale mere i postupci i oprema vezana za probleme spasavanja u razliitim vremenskim uslovima (nou, danju, zimi, leti itd.); praktino douavanje svih jedinica za spasavanje iz ruevina i na vodi.

Objekat za obuku i spasavanje sa visina

384'

390

389Za uspeno izvoenje obuke na ovom poligonu potrebno je obezbediti odgovarajui teren, objekte, opremu, sredstva kao i sprovesti mere organizovanog izvodenja operacija i postupaka. Zavisno od obima obuke odreuju se pomenuti element) na poligonu. Naelno, moemo imati sledee objekte: nekoliko sruenih kua sa oko 200 t razliite konstrukcija i materijala (drvene, masivne, eline itd.); visoku kulu (metalnu, drvenu ili betonsku) od oko 4 etae za spasavanje sa visina;

Vatrogasna jedinica na obuci zgradu za vebanje u podupiranju pri spasavanju iz ruevine; prostorija za rad u malom pi'ostoru danju i nou; prolaz kroz hodnik i bunar ispod vile hiljada kubnih metara ruevina; razna uredene prostore kao teren za rad sa dizalicama, prostor za seenje lima pomou pitolja za varenje i sl.; magacin za skladiranje materijala i sredstava za obuku; prostorije za smetaj ljudstva koje se obucava za sluaj nekih teoretskih objanjenja ili nepovoljnih vremenskih uslova.Pored pomenutih objekata i prostora, potrebno je izgraditi instalacije za snabdevanje vodom, za odvod otpadnih voda i fekalija, instalacije osvetljenjaPoligoni z.a protivpoarnu zatitu. Lokacija ovog poligona zatim sredstva, oprema i objekti, kao i organizacija njegovog korienja treba da se tako izabere da se omogui sledea struno-tehnika i operativna obuka: upoznavanje sa fenomenom zapaljivosti, nastankom poara, njegovim irenjem i protivpoarnim materijalima; sagledavanje graevina sa stanovita protivpoarne otpornosti i njihova zastita; gaenje poara zavisno od agregatnog stanja materijala; postupci i mere gaenja poara, izazvanog zapaljivim - borbenim (napadnim) sredstvima; nain upotrebe i vrste protivpoarne opreme; korienje i upoznavanje tehnikih sredstava protivpoarne zatite; namena i korienje protivpoarne (vatrogasne) pumpe; obuka u korienju vatrogasnih kola; rad sa spravama za penjanje (kukae, rastregae, uskonice i si.); priprema ljudstva, opreme i sredstava za gaenje poara; gaenje poara na otvorenom i zatvorenom prostoru; praktino obuavanje svih vatrogasnih jedinica u taktici i tehnici gaenia poara.Postoje jo i drugi elementi za obuku, kao to su poamopreventivne mere u zgradama, garaama, skladitima i sl.Naelno, na jednom ovakvom poligonu treba imati sledee objekte i terene: objekat u kojem se simuiiraju ili izazivaju poari;R 1=100

ULAZObjekat za. simuliranje nastanka i gaenja poara gasna komora; objekat u kojem se uvebava gaenje poara i evakuiu ljudi i materijalna dobra zahvaeni poarom; magacinski prostor za smetaj sredstava i opreme za izvoenje obuke; teren na kojem se demonstrira korienje vatrogasne opreme; administrativna zgrada za sluaj intenzivnog korienja terena za obuku sa prostorijama razlidte namene; instalacije za snabdevanje vodom, strujom i odvoenje otpadne vode i fekalija.

Obuka omladine za zatitu i spasavanjePoligoni za obuku u sanitetskoj i veterinarskoj zaiiti. Na ovakvom poligonu obuka se odnosi na preduzimanje preventivnih i operativnih mera iz oblasti sanitetske i veterinarske zastite.Veterinarska zastita, odnosno obuka odnosi se na preduzimanje mera protiv bolesti domaih ivotinja koje mogu biti izloene efektima oruja masovnog unitavanja (hemijska, bioloka, razorna). Pored toga, obuka obuhvata i elementarne pojmove o leenju tekuih bolesti kod domaih ivotinja.Kada je u pitanju sanitetska zastita, obuka se uglavnom odnosi na odravanje line i kolektivne higijene, ukazivanje prve pomoi, samopomoi pri spasa- vanju ljudi, ranjavanju i povredama na raznim delovima oveijeg teia u najraziiitijim uslovima. Moe se izvoditi obuka pruanja pomoi prilikom transportovanja sanitetskim i raznim drugim vozilima.

Obuka omladine za zatitu i spasavanjeZa deo poligona na kojiem se organizuje izvoenje obuke u vetereinarskoj zatiti moe se predvideti jedan objekat sa prostorijom za smetaj sredstava zatite, prostorijom za struno osoblje i prostorijom za ljudstvo koje se obuava. Pored ovih prostorija u sklopu istog objekta moe se predvideti delimino otvoren prostor za rad sa ivotinjama i njihov smetaj u loim vremenskim uslovima. Oko objekta predvideti terene koje tako obraditi da se na njima moe izvoditi obuka u postupcima veterinarske obrade domaih ivotinja.Deo poligona za sanitetsku obuku u naelu treba da ima prostore i objekte za smetaj stanice prve medicinske pomoi (hitna pomo), stanice prve hirurke pomoi, ureene povrine za uvebavanje pruanja prve pomoi na terenu u vidu samopomoi i uzajamne pomoi.Iako je obuka u sanitetskoj i veterinarskoj CZ veoma obimna i struna, ipak se poligoni ne grade kao stacionari - objekti za potpuno njihovo zadovoljenje. Ona se uglavnom izvodi u ve postojeoj strukturi objekata i terena na odreenoj teritoriji, preko stacionarnih sanitetskih ustanova, stanice opte medicinske pomoi, veterinarskih stanica, instituta i sl.Poligoni graevinsko-tehnike zatite i sklonita. Ovakav poligon treba da omogui izvoenje praktine obuke iz domena mera zatite u oblasti graevinarstva. One su uglavnom preventivnog i operativnog karaktera. Preventive mere preuzimaju se u toku graenja i redovne upotrebe objekata, pa se obuka u vezi sa niim izvodi putem svakodnevne prakse izgradnje objekata. Operativne, odnosno organizacijske mere zatite moraju se uvebavati na odgovarajuim te- renima i objektima, bilo u okviru jednog stalnog poligona ili na privremeno organizovanom podruju (teren ili objekat).Ako bi se ilo na izgradnju stalnog poligona ove vrste, on treba da obezbedi sledeu obuku: upoznavanje funkcionalnih, konstrukcijskih arhitektonskih karakteristika pojedinih vrsta gradevinskih objekata, tehnikih postrojenja, opreme i sl.; sagledavanje osetljivosti - ranjivosti samih objekata, tehnike i druge opreme u njima na dejstva napadnih sredstava svih vrsta; iz upoznavanja predniih karakteristika procenjivati zatitne mogunosli pojedinih vrsta objekata i ukazivati na mere; prilagoavanje odreene funkcije i konstrukcije, kao i opreme objektima za njihovo korienje u uslovima vanrednih situacija (rat, zemljotres, poplava i si.); iznalaenje onih organizacijskih mera koje e omoguiti maksimalno korienje kapaciteta objekata koji su nastali redukcijom usled razaranja; sticanje siruno-tehnikih znanja iz oblasti korienia mesnih uslova i materijala uz minimalno raspoloivo vreme za izgradnju novih objekata zatite ili adaptaciju i rekonstrukciju postojeih delimino oteenih ili neoteenih objekata.

Kako su gradevinski objekti veoma raznovrsni po nameni, a naroito po veliini nerealno je pristupati izgradnji poligona koji bi u sebi samo za potrebu obuke sadrali sve te objekte. Zato se pribegava dmgom reenju - da se u odreenoj situaciji interesantni objekat ili grupa objekata pripremi za organizovan je i izvodenje obuke na ovom planu. Ta realnost je toliko oigledna da praksa ne poznaie do sada poligone za obuku u preduzimanju graevinsko-tehnikih i urba- nistikih mera zatite.Druga grupa objekata-sklonita, koji suu odredenom smislu specijalni objekti, moe da se grade na poligonu i da slue za izvodenje obuke u upoznavanju njihove funkcije, konstrukcije, uslova lociranja. obima i stepena otpornosti, vrste opreme u njemu, kao i onog najvanijeg dela obuke - organizovanje zaposedanja sklonita, mere i nain uzbunjivanja, reim i uslovi boravka u njemu i sl.U sklopu ovog poligona mogu se izgraditi svi tipovi sklonita za zatitu ljudi i materijalnih dobara. S obzirom na konstrukciju i sistem izgradnje mogu se izgraditi monolitna, montano-demontana, improvizovana, sklonita rovovskog tipa itd.Poligoni za. uvezbavanje u ruenju, zapreavanju i savlaivanju vetakih prepreka, kao i dezaktiviranju zaosialih ubojnih sredstava. Obuka ljudstva i jedinica CZ iz ove oblasti je bliska borbenoj obuci operativnih i teritorijalnih jedinica. Zato ova obuka i nije karakteristina za CZ. Ona se uglavnom zadovoljava steenom obuenou pripadnika CZ kao pripadnika operativnih i teritorijalnih jedinica. Obuka pripadnika od 15 do 20 godina starosti izvodi se u sklopu kolske nastave. Uvaavajui sve ove okolnosti, oceniti potrebu da li u okviru centra za obuku CZ predvideti terene i objekte za ovu oblast obuke. Ako se predvidi izgradnja ovakvog poligona, on treba da omogui i kontrolu obuenosti iz oblasti tehnike, sredstava i objekata ruenja, zatim tehnike sredstava i terena za zapreavanje i, na kraju, obuku u efikasnom savlaivanju vetakih prepreka najrazliitije prirode.Ovi poligoni po sadraiu, obimu i ostalim uslovima slini su ininjerijskim poligonima u okviru armijskih poligona ili poligona u ininjerijskim koiskim centrima u JNA.

391

395Poligoni za RBH obuku. Pojavom nuklearno-bioloko-hemijskog oruja obuka ljudstva i jedinica CZ dobija mnogo iri sadraj. Razliiti efekti dejstva ovog oruja na ljudstvo i materijalna dobra ogromno su oteali usloverada ljudstva CZ. Mogunost radioloke, bioloke i hemijske kontaminacije ljudi, ivotinja i materijalnih sredstava, kao i potreba za preduzimanje mera detekcije, dekontaminacije i ispitivanja veliine doze kontaminacije - dozimeirije trai da se na ta- kozvanim klasinim poligonima za obuku ljudstva CZ ograuju objekli i tereni za pomenutu obuku, pa ak i grade novi poligoni za RBH zatitu i RBH dekontaminaciju, detekciju i dozimetriju.Naelno, ovaj poligon treba tako da bude lociran, izgraden i opremljen i tako organizovani upotreba i odravanje da se na njemu mogu uvebavati sledee operacije i postupci: uvebavanje i korienje objekata za zatitu od udarnog talasa; uvebavanje i zauzimanje stava za zatitu od toplotnog zraenja nuklearne eksplozije i svetlosnog bleska nuklearne eksplozije; osnovne mere zatite od radiolokog zraenja (zaklonom, odstojanjem i vremenom); korienje najpogodnijeg materijala i sredstava za zatitu od radilokog zraenja; uvebavanje u korienju prirodnih i vetakih zaklona od radiolokog dejstva nuklearne eksplozije; osnovne mere zatite od biolokih napadnih sredstava; sredstva i oprema za bioloku zatitu; provera uticaja hemijskih napadnih sredstava na ljude i materijale; mere i postupci za zastitu od dejstva hemijskih napadnih sredstava; sredstva i oprema za zatitu od hemijskih napadnih sredstava; upoznavanje sa sredstvima i njihovim korienjem pri detekciji, dozimetriji i dekontaminaciji u sluaju radioaktivnih zraenja, hemijskih i biolokih agensa; detaljni postupci i oprema pri dekontaminaciji ive sile, tehnike, zemljita, vode, atmosfere i si.; obuka u individiualnoj i kolektivnoj zatiti od NBH uticaja; obuka u izvianju i utvrivanju kontaminiranih podruja.Za organizovano i efikasno kao i bezopasno izvodenje obuke u nabrojanim uslovima potrebno je izraditi odgovarajue stalne i privremene objekte i terene i obezbediti sredstva i opremu. U sagledavanju strukture i potrebnih objekata na ovom poligonu za obuku CZ potrebno je koristiti poligone iste namene, izgraene za potrebe oruanih snaga na armijskim poligonima i na poligonima pri kolskim centrima. Uglavnom mogu biti zastupljeni ovi objekti i tereni: objekat za obuavanje u postupcima za dekontaminaciju u objektu gde treba da budu predvideni prostori za: hemijsku istionicu, kupatilo sa tuevima, kupatilo sa kadama, svlaionica, prostor za oblaenje, po mogustvu prostor za dekontaminaciju automobila; prostor sa objektima za obuku i dekontaminaciju objekata. U sklopu ovoga treba obezbediti: prizemnu zaruenu zgradu od cigle i betona, industrijski zarueni objekat, most od drveta ili betona, odreen broj hidranata za vodu; prostor i objekat za izvoenje dekontaminacije vodom. U sklopu ovoga treba obezbediti agregate, pumpe, kazane, rezervoare i sl.; prostor za dekontaminaciju hrane. Ovde predvideti prostor za dekontaminaciju ljudske hrane i prostor za dekontaminaciju stone hrane; prostor i objekti za dekontaminaciju vezila i tehnike. U sklopu ovoga dela predvideti: stolove za sitnu tehniku, rampe za putnika i teretna vozila, stare maine za potapanje i prskanje, bazen za potapanje, jame za otpadnu vodu ili prikljuak na kanalizaciju, dovoljan broj hidranata, objekat za smetaj rezervnih delova i opreme; prostor i objekti za dekontaminaciju ljudi na otvorenom prostoru, koji u sebi sadri: prostor za ianje, kupanje i suenje,, prostor za smetaj materije za dekontaminaciju, prostor za smetaj instrumenata za detekciju, prostor za istu i dekontaminiranu odeu; prostor i objekti za dekontaminaciju odee i obue na otvorenom prostoru. U sklopu ovoga prostora treba predvideti: prostor za prikupljanje, isporuku i klasifikacije odee i obue, prostor za ceenje, suenje isisavanje i istresanje, montani objekat za smetaj ureaja toplog vazduha, paro-amonija- ka i prokuvavanje; prostor i objekti za dekontaminaciju saobraajnica. Na ovom prostoru treba predvideti kruno reenje graenja razne vrste izgraenih kolovoza duine od po 20 metara. Zatim, odreen broj odvodnih kanala, bazena, hidranata za vodu i sl.; prostor za proveru izvrene dekontaminacije koji sadri povrine za proveru dekontaminirane hrane, odee, obue, tehnike i ivu silu;

prostor i objekti za izvianje i obeleavanje. U sklopu ovoga prostora predvideti: punkt za detekciju, punkt za identifikaciju, prostor za merenje dekontaminacije i obeleavanje, toranj za izvianje.Poligoni za obuku iz osmatranja. i obavetavanja. Ovaj poligon treba tako da bude izgraen i organizovan da omogui obuku u osmatranju, obavetavanju i uzbunjivanju stanovnitva. Iz funkcije ove slube proizilaze i zahtevi u odnosu na lokaciju samog poligona i pojedinih objekata unutar njega. On se gradi u sastavu optinskog centra za osmatranje, o.bavetavanje i uzbunjivanje. Ovo je naelno tako. Meutim, u konkretnim reenjima predmetni poligon se moe napraviti i van optinskog centra. Objekti na ovom poligonu imaju zadatak, s jedne strane, da se omogui to nesmetanije osmatranje, a, sa druge strane, da se smeste uredaji i oprema za osmatranje, obavetavanje i uzbunjivanje. Ove dve funkcije i uslovljavaju broj i veliinu kako pojedinih objekata tako i pojedinih prostora u objektu. U naelu na ovom poligonu treba imati ove objekte: objekat za osmatranje i smetaj uredaja za osmatranje i obavaetavanje.To je jedna osmatranica gradena polumontano sa minimalnim tehnikim uslovima (potrebne povrine, opreme i si.); objekat za smetaj ureaja za uzbunjivanje i opreme i ureaaja za obavetavanje. U donjem delu objekta moe biti postavljen i centar veze. Ovaj prostor centra veze se u gradevinskom smislu veoma obezbeuje kako ne bi dolo do povredljivosti centra dejstvima napadnih sredstava, jer je njegova funkcija izrazito znaajna u celokupnom sistemu veze, obavetavanja i uzbunjivanja.Grupni poligoni za obuku ljudstva civilne zatite. Iz ekonomskih razloga kao i svrsishodnosti organizacije korienja poligona za obuku ljudstva CZ grade se grupni poligoni. Oni ukljuuju nekoliko individualnih prethodno nabrojanih poligona. Prve grupne poligone susreemo kod takozvanih kolskih centara za obuku ljudstva CZ.

396

398'

397Dispozicije poligona civilne zatite:1) rad sa dizalicom; 2) uvrivanje, vezivanje i seenje; 3) vezivanje vorova; 4) autogeno seenje; 5) pneumatika i buenje; 6) poluporuena dvospratna zgrada; 7) vodne take i izvori vode; 8) poami prostor, 9) mali objekti za sputanje sa visina; 10) prostor za posmatranje; 11) specijalni poari; 12) sklonini prostor; 13) nastavni objekat; 14) restoran - kantina; 15) sportski tereni; 16) upravna zgrada; 17) ambulanta; 18) glavni ulaz; 19) slubeni ulaz; 20) objekt za osmatranje - obavetavanje; 21) plato za postrojavanjeNajvie su zastupljeni sluajevi grupnih poligona izgradenih tako da se izvodi obuka u spasavanju, raskrivanju i protivpoamoj zatiti. Ova kombinacija je pravljena jer su se pre pojave nuklearnih napadnih sredstava jedinice i ljudstvo CZ obuavali na preduzimanju mera u ovim oblastima. Na skici je dat tipian grupni poligon ove vrste.Danas u naoj zemlji s obzirom na mesta formiranja jedinica civiine zalite i njihovu obuku mogu da se grade grupni poligoni u okviru mesnih zajednica, velikih radnih organizacija, pri kolskim centrima za obuku, pa i u okviru opinskog centra za obuku .ljudstva CZ.Komplcksni poligoni za obuku ljudstva i jedinica civiine zatite. Poto je obuka ljudstva CZ veoma raznolika po strukturi o emu je ve reeno, to je za celovito obuavanje i izvoenje taktiko-tehnikih operacija jedinica CZ potrebno imati kompleksne poligone CZ. Na ovim poligonima susreemo, s obzirom na kapacitet obuke, sve pomenute individualne poligone i objekte u okviru tih pojedinih poligona - individualnih. Odmah se moe zakijuiti da se radi o velikom kompleksu povrine, ak i do 10 km2, sa velikim brojem stalnih i privremenih objekata. Tj Na skici 56 data je naelna ema rasporeda pojedinih individualnih poligona u okviru kompleksnih poligona za obuku CZ.Oprema, ureaji i instalacije na poligonima civilne zaiite. Razmatrajui strukturu objekata kod invidualnih poligona i funkciju svakog prostora i objekta videli smo da na jednom kako individualnom tako i grupnom, pre svega, kompleksnom poligonu susreemo najraznovrsniju opremu, ureaje i instalacije.Naelno, na svakom poligonu je poeljno izgraditi (a u prvom redu kod kompleksnih poligona) instalacije za snabdevanje vodom, instalacije za oavod vode i fekalija, instalacije slabe i jake struje, odreene mainske instalacije i agregate i, najzad, instalacije gromobrana.O tome koju opremu, kakve ureduje treba imati na odredenom poligonu predvida se investicionim programom izgradnje, a najkonkretnija reenja u tehnikom smislu u vezi sa smetajem, uslovima korienja i odravanja i ostalim elementima daje se tehnikom dokumentaciiom (glavni i izvoaki projekat).Pomenute instalacije se predvidaju kod svakog poligona. Medutim, koje e se konkretne instalcije predvideti i u kom obimu zavisi od reenja koje se pokae najcelishodnije. Kao i za opremu i uredaje, tako i za instalacije, tehnika reenja se obezbeuju izradom investiciono-tehnike dokumentacije i njenom realiza- cijom.

XNamena, kapacitet i sredstva za izgradnju poligona civiine zatite. Kada je bilo red o planiraniu izgradnje poligona, reeno je da su poligoni za obuku lju