Uprava Carine

Ministarstvo finansija - Uprava carine

Carinarnica Beograd

1

Carina kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija sprovodi mere carinskog nadzora i

kontrole nad carinskom robom, sprovodi carinske postupke, vrši obračun i napaltu carinske

dažbine, PDV-a, porez na uvezenu luksuznu robu i akcizne dažbine, sprovodi preventivnu i

naknadnu kontrolu zasnovanu na principu selektivnosti i analize rizika, sprovodi zakonom

propisane postupke u cilju otkrivanja carinskih prekršaja i krivičnih dela; vodi prvostepene i

drugostepene upravne postupke; vrši deviznu kontrolu; vrši kontrolu uvoza i izvoza i tranzita

robe za koju su propisane posebne mere radi sigurnosti, zaštite zdravlja i životne sredine

zaštićenih vrsta flore i faune, otpada, nacionalnog blaga, istorijske, umetničke ili arheološke

vrednosti;obavlja zaštitu prava intelektualne svojine kao i druge poslove u skladu sa zakonom

i svim drugim propisima.


Carinarnica Beograd

2

Ministarstvo finansija

Uprava carine

Carinarnica Beograd

Carinska ispostava Aerodrom Beograd

Aerodrom Beograd je naše najveće vazdušno pristanište. Ovo je granični prelaz pa samim

tim i zona bezbednosti.

Robni (Cargo terminal) poseduje skladišni prostor kapaciteta 5500 i aneks od 2500 za

smeštaj operativnih službi, špediterskih firmi i carine.

Tehničko-tehnološki stepen opremljenosti i raspoloživi prostor obezbeđuje opsluživanja oko

35000 t robe i materijala na godišnjem nivou. Skladišta raspolažu posebnom opremom za

prijem, pretovarne manipulacije, formiranje i rasformiravanje paleta i kontejnera.

Aerodrom Beograd opremljen je za pretovarne i transportne manipulacije u opsluživanju

savremenih putničkih i teretnih aviona. Raspolaže specifičnom aerodromskom opremom,

vozilima i teretnim prikolicama za transport komadnog tereta paleta i kontejnera, opremom za

učvršćivanje tereta u avionskim bagažnicama svom drugom opremom koja se koristi u

opsluživanju. Sem toga, zbog specifičnih uslova koji se zahtevaju za neke medicinske

proizvode. Aerodrom Beograd poseduje frižidere sa određenim temperaturnim režimima.

Carinska ispostava koristi kancelarije na II spratu, šalter salu u prizemlju, kancelariju Odseka

za carinski nadzor i platformu.

Odsek za robno carinjenje je lociran u neposrednoj blizini robno - carinskog skladišta.

Obavlja poslove carinjenja robe koja se doprema avionima i tzv. avio-kamionima.

Aviokompanija JAT za destinacije na kojima ima redovne linije u vazdušnom saobraćaju

organizuje drumski transport robe u slučajevima kada je iz tehničkih razloga aviotransport

nemoguć.

Roba koja se uvozno i izvozno carini je smeštena u robno - carinski magacin čiji je držalac

Javno preduzeće Aerodrom Beograd, a magacini van ispostave su Fedex i UPS.

Specifičnost carinjenja se ogleda u velikom broju malih tzv. "kurirskih pošiljki" ( TIM - kop,

TNT, Fedex, UPS, DHL- od 2008 posebna ispostava...)

Pored pomenutih kurirskih pošiljki ovde se carini i široki spektar roba kao što su:

- dijagnostički reagensi, lekovi, vakcine za humanu i veterinarsku upotrebu, instrumenti i

aparati za medicinu.

- kompjuterska i telekomunikaciona oprema i instalacija

- najraznovrsnija elektronika i elektronski uređaji

- odevni predmeti i obuća iz Zapadne Evrope, ali i dalekoistočnih destinacija

- specijalne isporuke namenske industrije

- diplomatske pošiljke

- VAL pošiljke - pošiljke efektivnog stranog novca

- filmovi za prikazivanje, trejleri

- auto delovi, alati, delovi industrijksih mašina


Carinarnica Beograd

3

- carinjenje u skraćenom postupku, reklamni materijal, katalozi, uzorci, carinjenje za potrebe

fizičkih lica

- telekomunikaciona oprema ( radio stanice, releji, predajnici, mobilni telefoni, oprema za

umrežavanje, GPS...

Uvođenjem elektronskog podnošenja dokumentacije, modernizacijom računarske opreme,

pristupom internetu ostvartuje se bolja efikasnost u radu.

Po stepenu rizika ova ispostava spada u srednje rizične, jer je granična ispostava sa velikim

protokom roba, naročito onih koje su na nekom od režima za uvoz i izvoz.

Profil odseka za carinski nadzor

Odsek za carinski nadzor sastoji se iz dva dela carinske platforme i carinskog nadzora pri

robno carinskom magacinu Javno preduzeće Aerodrom Beograd.

Na carinskoj platformi radi 4 službenika koji u smenama pokrivaju puno radno vreme od 24h,

s tim što noću dežura jedan službenik. Tu se obavljaju poslovi nadzora nad svim

vazduhoplovima u odlasku i dolasku, tako što se kontroliše svaka letilica, robe koju ona

doprema ili otprema, ketering, duty free, snabdevanje gorivom, kako domaćih, tako i stranih

kompanija.

Za svu robu koja je Manifestom predočena carinskom službeniku, predhodno proverena od

strane službenika ovlašćena od vođe vazduhoplova, a za koju je ustanovljeno neslaganje,

sačinjava se beleška o neslaganju na samom manifestu. Na osnovu takve beleške, pri prijemu

u robno carinski magacin Javnog preduzeća Aerodrom Beograd se formira zapisnik o

neslaganju, koji potpisuje službenik sa platforme, a isti je deo Sažete deklaracije.

Odeljenje na platformi takođe vrši kontrolu i overu svih dokumenata koji prate robu u

odgovarajućim postupcima, potvrđuje istup robe i overava odlazeće liste izgubljenog prtljaga.

Vrši se kontrola i overa stokova rezervnih delova i potrošnog materijala za strane kompanije,

evidencija liste pozajmica za delove aviona na hitnoj popravci. Službenici na platformi

prijavljuju i u ISCS unose dokumentaciju o hitnim isporukama u toku noći kada ne radi deo

Odseka za carinski nadzor.

-Nadzor-

Deo odseka koji vrši nadzor nad prijavljenom carinskom robom, radi svakog dana do 22h.

Službenici su u smenama po 12h svaki drugi dan.

Sva roba dopremljena u robno carinski magacin se prijavljuje sažetom deklaracijom koja se

zatim kontroliše i sravnjuje sa priloženom dokumentacijom, unosi u ISCS i roba se

privremeno smešta do daljeg carinski dozvoljenog postupanja.

U nadzoru se obrađuju sve vrste tranzita TR, prijem roba po karnetima TIR i ATA. Potvrđuje

se prijem i smešta izvozno ocarinjenu i tranzitnu robu iz svih ispostava sa teritorije Republike.

Za izvoznu robu potvrđuje se da je roba izvezena.

Vrši skladištenje po C7; vrši nadzor i nad skladištima i nad robom smeštenom kod korisnika.


Carinarnica Beograd

4

Nad smeštenom robom ( po SD - 21 dan, ako je rok duži roba se smšta po C7 sa postupkom

71) se vrši kontrola svim zakonski dozvoljenih radnji (zvanično brojanje, merenje,

razdvajanje, prepakivanje...)

Kurirske firme kojima pošiljke pristžu po MAWB komercijalnim linijama iste konsoliduju

smeštaju po primaocima u Robno - carinski magacin Aerodrom Beograd.

Sve izvozno ocarinjene pošiljke u postupku spoljnog tranzita i tranzita po SD unose se u

manifest, koji se zavodi i overava u Odseku za nadzor. Takav manifest se zajedno sa

propratnom dokumentacijom predaje na kontrolu službeniku nadzora na platformi, koji

potvrđuje istup robe kroz ISCS po poletanju vazduhoplova.


Carinarnica Beograd

5

Postupak kao pravilo između upravnih organa i stranke, reguliše specifičnu materiju -

carinjenje - nadzor nad carinskom robom, a sve u cilju efikasnijeg sprovođenja propisa.

On je strogo formalan, a carinski organi su dužni da sprovode zakon po strogo određenim

pravilima. To je pismeni postupak, podnosi se na određenim obrascima ( JCI, zahtevi,

izjave...). Statistički se može pratiti. Formalan je formuliran, s obzirom na to da se podnosi na

već pomenutim obrascima i procesno pravni je.

Bez obzira na to što su Zakon o carinskoj tarifi i carinski zakon dva posebna zakona, u

funkcionalnom sistemu oni su celina, što se ogleda u sledećem:

1. Osnovni princip da se na svu robu koja se uvozi u naše carinsko područje naplaćuje carina,

sadržan je u carinskom zakonu.

2.Odredbe o oslobođenju od plaćanja carinskih dažbina takođe su sadržane u carinskom

zakonu.

3.Odredbe o utvrđivanju carinske osnovice na koje se primenjuju stope iz carinske tarife

takođe su sadržane u carinskom zakonu.

4. Odredbe o primeni fleksibilnih carina, i instrumenata kao što su dodatne carine,

preferencijalne, itd. takođe su predviđene carinskim zakonom.

Iz ovih segmentnih nabrajanja vidi se sva ta povezanost pa zaključujemo; primenjuju se kao

celina i deluju funkcionalno.

Nomenklatura je sistemski uređena lista pojmova. Postoje različite vrste nomenklature:

statističke i nestatističke.

Statističke nomenklature se dele na one za potrebe trgovinskog bilansa, potrebe transporta

robe, potrebe carinske tarife.

Za potrebe carinske tarife urađena je harmonizovana nomenklatura. Međunarodnu konvenciju

o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe, donosi svetska carinska

organizacija sa sedištem u Briselu ( kraljevina Belgija) koja okuplja carinske administracije

zemalja celog sveta. Trenutno ima 177 članica, što je 98% ukupne svetske trgovine.

U harmonizovanom sistemu su korišćeni različiti principi za grupisanje proizvoda kao što su:

vrsta i poreklo proizvoda, njihova funkcija, namena ili grana industrije za koju je proizvod

namenjen. Sem toga kod harmonizovanog sistema korišćen je numerički sistem označavanja

roba ili grupe roba.

Pod harmonizovanim sistemom podrazumeva se nomenklutara koja se sastoji od:

- naimenovanja tarifnih brojeva

- naimenovanja tarifnih podbrojeva

- numeričkih oznaka tarifnih brojeva

- numeričkih oznaka tarifnih podbrojeva.

- napomena uz odeljke

- napomena uz glave

- napomena uz tarifne podbrojeve

- osnovnih pravila za primenjivanje harmonizovanog sistema.

Uloga harmonizovanog sistema je:

- unapređenje međunarodne trgovine

- olakšano prikupljanje, unapređenje i analiza statističkih podataka, posebno u međunarodnoj

trgovini


Carinarnica Beograd

6

- standardizacija trgovinske dokumentacije i razmena podataka.

Harmonizovani sistem se koristi zbog njegove kompatibilnosti, transparentnosti i njegove

lake upotrebe. On obuhvata grupe proizvoda definisane na nivou šest cifara koji su

raspoređeni na zakonski i logički način u skladu sa osnovnim pravilima za primenjivanje

harmonizovanog sistema i napomenama uz odeljke, glave i tarifne podbrojeve.

Zakonom o carinskoj tarifi određene su stope carine koje će se naplaćivati na određenu robu

koja se uvozi u zemlju.

Pored carinske tarife u užem smislu, zakon o carinskoj tarifi sadrži osnovna pravila za

primenu carinske tarife, definiciju nomenklature, ovlašćenje vlade za propisivanje uvećanih

stopa za robe iz zemalja koje sa nama nisu potpisale trgovinske ugovore ( Tajvan uvećane

stope carine 70%).

Iz svega ovoga proizilaze sledeće karakteristike naše carinske tarife:

1. Ona je uvozna

2.Carinska tarifa je opšta - naplata carine vrši se na svu robu i primenjuje na sve uvoznike

3. Carinska tarifa je autonomna - država je autonomno donosi

4. Carinska tarifa je stalna - doneta je zakonom.

5.Carinska tarifa je vrednosna - obračun carine vrši se i naplaćuje ad valorem

6. Carinska tarifa je zaštitna - štiti domaću proizvodnju.

U horizontalnom preseku harmonizovan sistem se satoji od dve kolone numeričke i

deskriptivne (tekstualne).

U vertikalnom preseku harmonizovan sistem se sastoji od osnovnih pravila za svrstavanje

zatim od odeljaka uz napomenu za odeljke, glave, uz napomenu za glave, razdela uz napomeu

za razdela, tarifni broj uz napomenu za tarifni broj, tarifni podbroj uz napomenu za tarifne

podbrojeve.

Kao zemlja članica svetske carinske organizacije i potpisnica harmonizovanog sistema u

obavezi smo da svoju nacionalnu nomenklaturu usklađujemo sa harmonizovanim sistemom

na nivou prvih šest cifara. Nacionalna tarifna oznaka u Srbiji ima deset cifara.

Prvih šest je u potpunosti preuzeto i usaglašeno sa harmonizovanim sistemom ( tarifni broj i

tarifni podbroj), a sedam i osam su usaglašene sa kombinovanom nomenklaturom EU ( CN

tarifni podbroj).

Traifni broj predstavlja četvorocifrenu oznaku u kojoj su prve dve cifre broj glave, a druge

dve broj koji ukazuje položaj tarifnog broja u okviru te glave.

Traifni podbroj predstavlja šestocifrenu oznaku - uključuje dve dodatne cifre u odnosu na

tarifni broj, a one ukazuju kojim redom se svaki od njih pojavljuje u okviru tarifnog broja.

Nacionalni tarifni podbroj je desetocifrena oznaka koja u odnosu na CN tarifni podbroj

dodatno uključuje još dve cifre ( ≠0). Uvodi se u slučajevima kada je neophodno uvođenje

zaštitnih carina za neke tipično domaće proizvode.


Carinarnica Beograd

7

Carinskom organu sažeta deklaracija mora se podneti najkasnije u periodu od pet sati od

istovara robe iz vazduhoplova. Roba se time nalazi u privremenom smeštaju.

Uvoznik ili od njega ovlašćeni zastupnik stavlja robu u određeni carinski postupak na osnovu

JCI-a i svih drugih podnetih zahtevnih dokumenata. Prihvata se podneta JCI i na osnovu

analize rizika odlučuje se da li izvršiti kontrolu prihvaćene JCI ili ne. Kontrola prihvaćene JCI

može biti:

- kontrola dokumetacije

- fizički pregled robe

- uzimanje uzoraka

Ukoliko se kontrolom prihvaćene JCI utvrdi da je sve u redu i u skladu sa odgovarajućim

propisima carinski službenik će:

- izvršiti plombiranje prevoznih sredstva (ukoiko se roba upućuje u unutrašnju carinarnicu ili

graničnu ispostavu radi istupa)

- izvršiti obračun i naplatu uvoznih dažbina.

Ako se, međutim, utvrdi da nisu priložena sva dokumenta angažovani carinski službenik

pored obaveznog evidentiranja nepravilnosti kroz zapisnik o selektivnom pregledu i kontroli

prihvaćene deklaracije obaveštava deklaranta o utvrđenim nedostacima i određuje rok u kome

oni treba da se otklone. Ako deklarant ne postupi po ovom nalogu donosi se rešenje kojim se

nalaže vraćanje robe ili odricanje u korist države, deklaracija se stornira, a može se pokrenuti i

postupak zbog carinskog prekršaja.

Ukoliko roba koja se stavlja u određeni carinski postupak podleže fitosanitarnoj kontroli (

U66, U65, U60) uvoznik ili njegov zastupnik je dužan da odmah, a najkasnije24h po dolasku

pošiljke obavesti fitosanitarnog inspektora koji sprovodi fitosanitarnu kontrolu,

dokumentarnu, proveru identiteta i zdravstvene ispravnosti. Ako su fitosanitarni uslovi

ispunjeni, primerak zapisnika i rešenje predaju se uvozniku. Jedan primerak zajedno sa

kopijom phytocert. podnosi se carini uz deklaraciju.

Ukoliko se utvrdi da su u pošiljci biljke koje su pod CITES konvencijom, zahteva se rešenje

ministarstva za zaštitu životne sredine (U34).

Sličan je postupak i sa veterinarskom robom. Naime pre dolaska živih životinja, predhodno

obaveštenje mora se dostaviti 12h ranije popunjavanjem prve stranice ZVUD-a o ulasku

životinja. Sa ovom informacijom veterinarska granična inspekcija upoznaje carinu.

Roba se stavlja u privremeni smeštaj i pregleda od strane veterinarskog inspektora (

dokumentarna provera identiteta, fizička provera sa uzimanjem uzoraka).

Veterinarsku robu koja podpada pod CITES konvenciju mora da prati potvrda ministarstva za

zaštitu životne sredine (U34).

Uzimanje uzoraka veoma je značajno sa aspekta pravilnosti svrstavanja, a samim tim i

potvrda prilaganja odgovarajućih uverenja i saglasnosti. Postoje posebna pravila i metode

uzimanja uzoraka; za neke je potrebno prisustvo stručnog ovlašćenog lica ili se izvrši

naknadna dostava uzorka sa instituta. Kada postoji sumnja u pravilnost svrstavanja roba iz

Glava 21, 29, 38, 39, nalaže se uzimanje uzoraka koji se sa sertifikatima, nalepnicama na robi,

deklaracijom i zapisnikom o uzorkovanju šalju Carinskoj laboratoriji. Roba se stavlja u

slobodni promet. Po završenoj analizi dobija se nalaz carinske laboratorije kojim se potvrđuje

tarifni broj.


Carinarnica Beograd

8

U tom slučaju postupak je završen i navedeno rešenje koristi se i za dalje isporuke.

U slučaju da analizirana roba nije pravilno svrstana uvoznik dobija rešenje u kome mu se

nalaže da navedena deklaracija treba da se izmeni sa odgovarajućim tarifnim brojem i

naimenovanjem.

To je što se tiče hemijsko - tehnološkog ispitivanja. Sem toga može se vršiti analiza slanjem

tehničke dokumentacije odeljenju za tarifu.

Mere za zaštitu prava intelektualne svojine

U carinskom zakonu sadržane su osnovne strukture i principi na kojima se zasniva zakon

Evropske unije, a što je u skladu sa stavovima Svetske trgovinske organizacije i Svetske

carinske organizacije kao i osnovna opredeljenja Opšteg sporazuma o carinama i trgovini,

pojavljuju se odredbe o merama za zaštitu prava intelektualne svojine na granici.

Osnovna odredba u Carinskom zakonu je zabrana uvoza, izvoza i tanzita robe kojom se

povređuju prava intelektualne svojine, bez obzira da li su ona utvrđena međunarodnim

ugovorima ili našim nacionalnim propisima.

U pogledu zaštite intelektualne svojine, može biti prekinut postupak i puštanje uvezene robe u

dva slučaja:

1. Na zahtev nosioca prava intelektualne svojine

2. Po službenoj dužnosti

Nosilac prava intelektualne svojine, uvoznik, izvoznik i vlasnik robe imaju pravo da

identifikuju robu, uključujući i pregled, ali pod uslovom da se pregled obavi u carinskim

prostorijama i pod carinskim nadzorom.

Nosilac prava intelektualne svojine može upravi carine da podnese zahtev za prekidanje

carinskog postupka i zadržavanje robe. U slučaju da postoji sumnja da se uvozom, izvozom ili

tranzitom povređuje pravo intelektualne svojine uprava carine postupiće po zahtevu.

Mere za zaštitu prava intelektualne svojine propisane carinskim zakonom ne primenjuju se na

nekomercijalnu robu, lični prtljag i poklone koje putnici nose.


Carinarnica Beograd

9

Razvojem tehnologije, teorije i mehanizama, globalizacija, kao fenomen pretvaranja sveta u

jedinstveni prostor, proteže se na pojedine velike sektore života: informacije, ekonomiju,

politiku, pravo. Opstanak na Zemlji je prvi uočeni nedeljivi problem čovečanstva, ekološka

globalizacija je primordijalna globalizacija.

Svet je suočen danas sa mnoštvom egzistencijalnih kriza, među kojima ekološka zauzima

centralno mesto.

Narušavanje ekološke ravnoteže prirodne sredine, postaje alarmantno i nailazi na

zainteresovanost i zabrinutost i u nauci i u praktičnoj delatnosti.

Ekološka svest, ispoljena u interesu za racionalizacijom iskorišćavanja prirodnih resursa

(naročito neobnovljivih), u brizi za očuvanjem biodiverziteta na Zemlji, u brizi za zaštitu

kvaliteta čovekove životne sredine, uključuje se u sociopolitičke i ekonomske tokove, ne više

kao filozofska deklaracija, nego kao stalni, praktični element u projektovanju i realizaciji

privrednih poduhvata. Radi efikasne primene objektivnih saznanja i teorijskih koncepcija

moderne nauke o prirodi, pronalaze se egzaktne nove mere i pokazatelji. Stvarno, a ne

formalno ekološko vrednovanje razvojnih programa, postaje obavezna komponenta

ekonomskog planiranja, kako bi se izbeglo pogoršanje kvaliteta života, pa i sama perspektiva

opstanka.

Svetskoj politici više nije dozvoljena kratkovidost, ona počinje da sluša podatke upozorenja i

prognoze egzaktnih nauka.

Montrealski protokol o obaveznim merama protiv uništavanja atmosfere koji je potpisalo više

od 150 zemalja koje su istovremeno potpisnice Bečke konvencije o zaštiti ozonskog omotača

bio je prvi u seriji međunarodnih dokumenata posvećenih ekološkim pretnjama koje mogu

ugroziti čitavu planetu.

Najopasnije hemikalije za ozonski omotač su freoni (CFC - hlorofluorokarboni) i haloni.

Freoni služe za hlađenje u frižidreima i klima uređajima, kao potisni gas u limenkama

aerosola kao sredstvo za uduvavanje u poizvodnji fleksibilnih pena za jastuke i dušeke i kao

sredstvo za čišćenje štamparske opreme. Haloni su još snažniji uništivači ozona (O3) -

pretežno se koriste u gašenju požara. Takve supstance su predviđene za povlačenje iz

upotrebe Montrealskim protokolom. Dosadašnjim sprovođeenjem projekata postignut je

napredak u prestanku upotrebe CFC (freona) u proizvodnji pena i aerosola.

U stratosferi pod dejstvom UV zračenja CFC molekuli se razlažu na ugljendioksid i

fluorovodonik i konačno na slobodne radikale hlora i broma. Ovi reaguju sa molekulima

ozona, a što rezultira njegovom potrošnjom. Prema stručnim procenama jedan atom hlora

može da uništi preko 100 000 molekula ozona.

Veliko povećanje koncentracije hlora i broma u stratosferi remeti balans, odnosno, prirodni

ciklus stvaranja i razlaganja molekula ozona. Njihova povećana koncentracija znači manje

ozona, a time jče UV zračenje na površini Zemlje. Upravo ovaj proces razaranja ozona

uslovljava efekat staklene bašte koji može izazvati između ostalog i topljenje leda na polarnim

kapama i povećanje nivoa mora.

Naša zemlja kao potpisnica Montrealskog sporazuma uključila se u svetsku akciju kontrole i

uvoza ovih supstanci.


Carinarnica Beograd

10

U carinskoj tarifi ove supstance su svrstane u tarifni broj 2903 i ako su mešavine ovih

jedinjenja svrstavaju se u glavu 38. Za uvoz i izvoz ovih supstanci potrebna je dozvola

Ministarstva Zaštite Životne Sredine. Znači, to su kontrolisane supstance, obuhvaćene su HS

klasifikacijom pa se i time vidi ogroman utcaj carine u sprečavanju kataklizmičkih uticaja

ODS (kontrolisanih supstanci) na ozonski omotač.

Uz Montrealski protokol Svetska agencija za zaštitu životne sredine, ERA je proširila svoj

uticaj u smislu sakupljanja rashladnih sredstava, njihovu reciklažu i prečišćavanje,

obeležavanje proizvoda koji sadrže freone kao i proizvodnju alternativa freona. U toku je

proizvodnja hidrofluorokarbona koji je manje drastičan i u njemu su atomi hlora zamenjeni

vodonikom. Dakle, Montrealski sporazum nalaže prestanak proizvodnje ili smanjenje količina

hlorofluorokarbona i halona sa nadama u revitalizaciju ozonskog omotača.

Documents

Uprava Carine