UPRAVLJANJA POŽARNIM RIZICIMA U INDUSTRIJI

5/24/2018 UPRAVLJANJA PO ARNIM RIZICIMA U INDUSTRIJI

1/27

UNIVERZITET U NOVOM SADUFAKULTET TEHNIKIH NAUKA U NOVOM SADU

SEMINARSKI RAD

UPRAVLJANJA POARNIM RIZICIMA UINDUSTRIJI

Novi Sad, maj 2014.godine


2/27

Sadraj

1. UVOD .................................................................................................................................. 12. Proizvodni program i obim proizvodnje ................................................................................ 2

2.1. Proizvodni program ....................................................................................................... 22.2 Obim proizvodnje ........................................................................................................... 22.3.Kapacitet proizvodnog pogona ....................................................................................... 22.4. Kapacitet skladita sirovina........................................................................................... 22.5 Kapacitet skladita gotovih proizvoda............................................................................. 2

3. Standardi kvaliteta gotovih, sirovina, ambalae i energije.................................................... 33.1 Podaci o gotovih proizvoda ............................................................................................. 33.2 Podaci o sirovini ............................................................................................................. 43.3 Pakovanje ...................................................................................................................... 5

4. Opis tehnolokog postupka proizvodnje gotovih proizvoda i opis pogona............................ 64.1 Kontrola ulazne sirovine ................................................................................................. 74.2 Opis pogona ................................................................................................................... 8

5. Proraun i izbor opreme....................................................................................................... 95.1 Proraun opreme:........................................................................................................... 95.2 Proraun skladita........................................................................................................ 10

6. Specifikacija tehnoloke i laboratorijske opreme................................................................ 137. Zatita od poara............................................................................................................... 15

7.1 Podloge za poslovno proizvodni objekat ....................................................................... 157.1 Podloge za ugradnju ventilacije .................................................................................... 157.2 Klasifikacija sirovina, ambalae i gotovih proizvoda prema ponaanju u poaru ........... 167.3 Odreivanje prostora ugroenih eksplozivnom prainom.............................................. 16

17.3.1 Definisanje zona ugroenosti............................................................................... 167.3. Analiza ugroenosti od poara.................................................................................... 16

7.3.1 Proraunska potrebna otpornost prema poaru..................................................... 177.3.2 Poarno optereenje.............................................................................................. 19

7.4 Preventivne mere zatite od poara............................................................................. 207.4.1 Opte preventivne mere......................................................................................... 207.4.2 Organizacione mere zatite od poara................................................................... 217.4.3 Tehnoloke mere zatite od poara....................................................................... 217.4.4 Tehnoloke mere zatite od poara....................................................................... 21

8. Prilog zatite na radu......................................................................................................... 218.1 Opasnosti i tetnosti koje mogu nastati u tehnolokom procesu pri korienju opreme i

instalacija ...................................................................................................................................... 218.2 Predviene mere za otklanjanje opasnosti................................................................... 22

9. Grafiki prilozi .................................................................................................................... 239.1. Osnovna ema sa osnovnim podacima....................................................................... 249.2 Situacija ........................................................................................................................ 25


3/27

1

1. UVOD

Korienje vrstih goriva kao to su ugalj i ogrevno drvo u svrhu zagrevanja industrijskihpogona i individualnih domainstava u svetu, a i kod nas sve vie dobija alternativu u obnovljivomizvoru energije, vrstom gorivu od biomase. Naravno, govoriti o potpunoj zameni klasinih gorivasa alternativnim gorivima nije realno, ali sve vea potreba za energijom na globalnom nivou,podstakla je i ovakav vid dobijanja energije. vrsta goriva iz obnovljivih izvora mogu biti peleti ibriketi. Briketi od biomase primenu nalaze u svim postojeim peima na vrsto gorivo uzminimalne modifikacije loita i male promene fizikih parametara procesa sagorevanja u istim,dok za korienje peleta kao alternativnog goriva postojee pei potrebno je zameniti potpunonovim. Ovoje bilo presudno da se investitor odlui da pokrene proizvodnju briketa, a proizvodnjupeleta ostavi kao alternativnu mogunost prilikom proirenja proizvodnih kapaciteta.

Goriva iz obnovljivih izvora predstavljaju i jednu vrstu reciklae, jer se koriste sirovine kojepredstavljaju otpad, odnosno ostatak iz primarne proizvodnje. Bez obzira da li se radi o preradi

drvenog otpada (piljevina, strugotina) ili poljoprivrednog ostatka (slama, pleva), ekoloki aspekt jeznaajan jer su se ovi materijali neadekvatno koristili, neadekvatno skladitili, a najee odvozilina deponije ili spaljivali ime su negativno uticali na ivotnu sredinu.

Zbog odlinih karakteristika prilikom sagorevanja, ali i zbog pogodnosti male zapreminebriketa prilikom transporta i skladitenja potranja za ovim proizvodom je sve vea.

Predvieni tehnoloki postupak proizvodnje je u potpunosti prihvatljiv sa stanovita zatiteivotne sredine jer pri redovnom radu nema isputanja tetnih materija u atmosferu odnosnozagaenja ivotne sredine.


4/27

2

2. Proizvodn i program i obim proizvodnje

Proizvodni program pogona za proizvodnju briketa od biomase predstavlja dobijanjevrstog goriva iz rasutog materijala, a dalja primena je mogua u svim vrstama kotlova na vrstogorivo bez veih modifikacija.

2.1. Proizvodn i prog ram

Briketi od biomase su namenjeni za loenje, odnosno za dobijanje toplotne energije.Gotovi proizvodi se pakuju u se pakuje u velike ("jumbo") vree 2200x900x900 mm koje seodnose u magacin gotovih proizvoda ili alternativno u polipropilenske (PP) vree dimenzija550x1100 mm koje se runo slau postavljaju na drvene palete.

2.2 Obim pro izvodnje

Obim proizvodnje Pogona za proizvodnju briketa iznosi od 260 radnih dana u dve smene.Dnevno radno vreme je 8 asova po smeni odnosno 16 asova u dve smene sa tim to jeefektivno radno vreme 14 asova. Ostalo radno vreme se odnosi na dnevni odmor radnika ivreme za mogui remont maina ili alata.

2.3.Kapacitet pro izvodno g pog ona

Tabela 1. Dnevni i godinji program i obim proizvodnje

Naziv proizvoda Dnevna proizvodnja Godinja proizvodnjaBriket od biomase 12 000 kg 3 120 000 kg

2.4. Kapacitet skladita sirovina

Za proizvodnju briketa od biomase koristi se poljoprivredni ostatak koji je uskladiten uzatvorenom i na otvorenom prostoru. Zatvoren magacinski prostor ima 500 m2, a otvorenimagacinski prostor ima 480 m2 Ukupna povrina magacina sirovina je cca 980 m2. Pri skladitenjusirovina potrebno je voditi rauna o manipulativnom prostoru i pravilnom slaganju zbogatmosferskih uticaja u otvorenom skladitu.

2.5 Kapacitet skladita gotovih proizvoda

Gotovi proizvodi se pakuju u "jumbo" vree dimenzija 2200x900x900 mm koje se odnoseu magacin gotovih proizvoda ili alternativno u PP vree dimenzija 550x1100 mm koje sepostavljaju na drvene palete, a zatim slau runo do visine 4 m.PP i jumbo vree se skladite u podni magacin gotovih proizvoda povrine cca 230 m 2.


5/27

3

3. Standardi kvaliteta gotovih, sirovina, ambalae i energije

3.1 Podaci o go tovih pro izvoda

Karakteristika Opis

1. Definicija Energetski briketi su proizvodi dobijeni postupkom briketiranjalignoceluloznih materijala.

2. Oblik i mere briketa Po obliku briketi se dele na :- valjkaste- pelet

Popreni presek valjkastog briketa moe biti kruan, poligonalni ili drugi,

obrazujui na taj nain obla tela (valjak, cilindar) ili uglasta tela (izduenaprizma ,poliedar i dr.).3. Mere briketa Valjkasti briketi imaju najmanju duinu od 40 mm. 4. Namena Energetski briketi slue kao gorivo za proizvodnju toplote.5. Kvalitet Prema donjoj toplotnoj moi briketi se dele na :

- ekstraklasu od najvie...........................................................16.750 kJ/kg- I klasu od najvie..................................................................14.650 kJ/kg- II klasu od najvie.................................................................12.980 kJ/kg- III klasu od najvie ...............................................................11.720 kJ/kgZapreminska masa briketa iznosi najmanje 0,80 g/cm3 pri dozvoljenomsadraju vlage.Dozvoljeni sadraj apsolutne vlage iznosi do 18% (na suvoj bazi).

6. Ispitivanje Kod energetskog briketa ispituju se sledea svojstva:- oblik i mere- zapreminska masa za valjkaste brikete- sadraj vlage- sadrajpepela- sadraj sumpora- donja toplotna mo

7. Obeleavanje Osnovno pakovanje se obeleava etiketom sa sledeim podacima:- firma, odnosno naziv i sedite ili registrovani znak proizvoaa - vrsta lignoceluloznog materijala- datum proizvodnje- masa osnovnog pakovanja u kg- sadraj vlage u % (m/m)- sadraj pepela u % (m/m)- sadraj sumpora u % (m/m)- klasa briketa- oznaka standarda SRPS D.B9.021

8.Pakovanje Osnovno pakovanje je kesa, vrea, kutija i paleta u kojoj se nalaze briketiodreene klase.

9. Isporuka Briketi smeteni u osnovno pakovanje sa merama paleta 800x1000 mm i1000x1200 mm i obeleeni prema ovom standardu isporuuju se tako, dase obezbede njihova svojstva i klase prema odredbama standarda.


6/27

4

3.2 Podaci o sirov in i

Osnovna sirovina u proizvodnji briketa je slama. Slama se dobija kao ostatak ratarskepoljoprivredne proizvodnje. Projektom se predvia korienje penine slame uz mogunostprerade jemene i sojine slame. Uglavnom e se koristiti penina slama kao osnovna sirovina,dok e udeo jemene i sojine slame biti manji zbog dostupnosti i transportnih trokovadopremanja.

Ratrska biomasa je kabasta, razgranate strukture i male zapreminske mase (60-80 kg/m).Da bi se smanjili trokovi njenog transportovanja, od njive do skladita, vri se njeno baliranje.Dalje smanjenje trokova transporta i skladitenja ratarske biomase vri se njenim presovanjem uoblik peleta ili briketa. Briketiranjem odnosno presovanjem se poveava zapreminska masabiomase na 800-1400 kg/m.

Najoptije bi se moglo ri da sva biomasa svedena na istu gorivu masu ima praktinoisti hemijski sastav, definisan obrascem CH1,4O0,6N0,1, ali postoje velike razlike u prirodi polimera,koji ulaze u njen sastav. Tu se pre svega podrazumevaju: celuloza, hemiceluloza, lignin i

ekstrativna ulja. Tako se za peninu slamu moe konstatovati da je lignocelulozni materijal,donekle promenljivog elementarnog sastava, to je uslovljeno itavim nizom faktora. Rijkens(Jani, 2000) navodi da su osnovne materije koje ulaze u grau itne slame: celuloza 36%,hemiceluloza 25%, lignin 18%, organske komponente 8%, soli 6% i mineralne materije 7%.

Dakle, hemijski posmatrano biomasa se sastoji iz vie razliitih komponenata. Zauporeenje tehnikih karakteristika biomase u tabeli 2 prikazan je hemijski sastav penine slame(Preveden, 1980).

Tabela 5. Hemijski sastav penine slame (Preveden, 1980)

Red. br. Supstanca Udeo (%)

Red.

br. Supstanca Udeo (%)1. Celuloza 36-54 4. Lignin 14-16

2. Pentozani 22-28 5. Masnoe, vosak 2-4

3. Furfurol 17-19 6. Mineralne materije 2-8

Toplotna mo masnoa i smola iznosi 35,6 - 38,1 MJ/kg, celuloze 17,3 - 18,2 MJ/kg ilignina 25,5 MJ/kg. Na osnovu navedenog moe da se konstatuje da slama ima relativno visokutoplotnu mo 12,7 do 15,8 MJ/kg u zavisnosti od sadraja vlage.

Elementarna hemijska analiza nekih vrsta biomasa, koje se mogu upotrebiti za

dobijanje briketa (peleta), svedeno na suvu materiju, pokazuje da je elementarni sastav vrloslian drvetu.

Tabela 6. Elementarni hemijski sastav biomase (Brki i saradnici, 1995)

Red.br.

Hemijskielement

Slama (%) Oklasak (%)Ljuske

suncokreta(%)

Drvo (%)Kora od

drveta (%)

1. Ugljenik (C) 44,84 48,31 50,57 50,30 50,60

2. Vodonik (H) 5,68 5,74 5,68 6,20 5,90

3.Kiseonik +azot (O + N) 41,48

43,13 +0,66

40,91 +0,57 43,10 40,70


7/27

5

4. Pepeo (A) 8,00 2,16 2,27 0,40 2,80

Za biogoriva, samim tim i peninu slamu temperatura samozapaljenja se kree ugranicama od 220C, pa navie. Poreenja radi temperature paljenja lignita su od 280 - 300C,mrkog uglja su od 230 - 240C, kamenog uglja su od 150 - 260C i antracita su od oko 485C.

Jedan od osnovnih pokazatelja upotrebljivosti neke materije kao goriva je njena toplotnamo. Toplotne moi biogoriva se razlikuju u zavisnosti od vrste i sastava biogoriva, kao i odnjihovog sadraja vlage.

U Tabeli 7. prikazana je toplotna vrednost ratarske biomase (Brki, Jani, 2012)

Tabela 7. Toplotna vrednost ratarske biomase

Red. br. Ratarska biomasa Donja toplotna mo (MJ/kg)

1. Penina slama 14,00

2. Jemena slama 14,20

3. Ovsena slama 14,50

4. Raena slama 14,00

5. Kukuruzovina 13,50

6. Kukur. sem. kukuruza, 13,85

7. Oklasak od kukuruza 14,70

8. Stabljika suncokreta 14,50

9. Ljuske suncokreta 17,55

10. Slama od soje 15,70

11. Slama od uljane repice 17,40

12. Stabljika hmelja 14,00

13. Stabljika duvana 13,85

3.3 Pakovan je

Gotovi proizvodi se pakuju u jumbo vree definisanih dimenzija 900x900x2200 mm.Ambalaa se doprema u plastinom povezu na paletama i skladiti u magacin ambalae.

Alternativno se gotovi proizvodi pakuju u PP vree dimenzija 550x1100 mm koje se dopremaju ubuntovima od 500 kom i slau na palete 1000x1200 mm.


8/27

6

4. Opis tehnolokog postupka proizvodnje gotovih proizvoda i opispogona

Kompletna linija za briketiranje slame sastoji se od 3 funkcionalne celine - sekcijemeusobno konstruktivno i funkcionalno povezanih, a to su:

Sekcija za usitnjavanje ulaznog materijalaslame,Sekcija za briketiranje iSekcija za pakovanje finalnog proizvoda

1) Sekcija za usit njavanje ulaznog materi jalaslameNamenjena je za usitnjavanje slame od bale (rol ili etvrtaste) do granulacije 10 mm na situ mlinaekiara.

Ulaz u sekciju je lanasti transporter do maine za razbijanje bala sa grubim mlinom. Baleslame mogu biti oblika etvorostrane prizme ili valjkastog oblika (rol bale) i mogu biti vezanekanapom ili manilom. Nakon postavljanja bale slame na transportnu traku potrebno je izvuikanap ili manilu iz bale kako ne bi dolo do blokiranja mlina ekiara. U bubnju maine zadezintegraciju bala, rotacionim kretanjem bubnja dolazi do razbijanja bale. Kako je rotacionibubanj pod uglom od 10 u odnosu na horizontalnu ravan poda hale ovako pripremljenadezintegrisana slama se kree gravitaciono nadole i uz pomo specijalno oblikovanih rotirajuihmetalnih elemenata za uvlaenje slame, slama dolazi do mlina ekiara sa sitom 21-30 mm.Ovako pripremljena slama sa veliinom vlakana od maksimalnih 30 mm pneumatskim putem setransportuje kroz cevovod prenika 200 mm u mlin ekiar sa sitom od 10 mm. Mlinovi sumeusobno povezani ureajem za regulisanje protoka materijala do finog mlina koji u sluaju

preoptereenja gasi motor za pokretanje bubnja dezintegratora. Prestanak rotiranja bubnjadezintegratora automatski dovodi do prestanka dotoka materijala do grubog mlina i time oslabaafini mlin dodatnog optereenja sa novim materijalom. Dalje se sirovina kree cevovodom prenika200 mm preko centrifugalnog ventilatora do ciklona za oslobaanje vika vazduha u silos-eliju zabriketiranje. Potisak vazduha nastaje usled rada ventilatora, usled nadpritiska koji pravi mlinekiar za grubo mlevenje i potpritiska koji pravi mlin ekiar. Na ulazu u grubi mlin ekiar, nalazise magnetna ploa koja zaustavlja feromagnetne neistoe i spreava oteenje narednihureaja. Kako bi se sistem zatitio od poara, kontrolie se temperatura materijala u komori mlinaekiara i ako pree 50C, mlin ekiar i sve maine koje mu prethode se zaustavljaju i ukljuujese alarm. Ceo sistem u ovoj sekciji je zatvoren, uz jak potpritisak i kolektor praine, tako da nemaemisije praine u atmosferu. Ipod vrea za otpraivanje nalaze se vree za sakupljanje finihestica praine koje se prazne po potrebi. Nastala praina se moe ponovo koristiti za briketiranje

tako to se ventilatorski usisava u eliju za briketiranje ili zajedno sa balom slame runo ubacujeu grubi mlin. Za izbegavanje zastoja usled visoke vlanosti slame koristi se runi mera vlanostisa sondom, a praenjem optereenja motora grubog mlina preko ampermetra mogue jezaustavljanje i izbacivanje problematinog materijala preko lanastog transportera koji se kree ukontra smeru.

2) Sekcija za brik etiranje

U ovoj sekciji se vri briketiranje samlevene slame i hlaenje finalnog proizvoda, briketa.

Ulaz u sekciju je preko elije za briketiranje. Materijal iz elije briketiranja, preko dvapuna izuzimaa, po jedan za svaku briketirku ulazi u dodava briketirke, koji ga donosi na eloklipa briketirke. Translatornim kretanjem klipa dolazi do pomeranja materijala u zavrni alat briketprese definisanih dimenzija. U zavrnom alatu - matrici se vri proces briketiranja i vruibriketirani proizvod nastavlja kretanje kroz stazu za prijem i hlaenje. Hlaenje se vri razmenom


9/27

7

toplote sa okolinom. Na kraju staze za hlaenje nalazi se alat koji lomi biket na odreenu duinu,a gotovi briketi padaju na horizontalni trakasti transporter koji ih odnosi na kosi transporter sapregradama koji je ujedno i izaz iz sekcije.

Procesi od ulaza u sekciju do izlaska iz sekcije briketiranja

Mlevena slama, se iz elije za briketiranje izuzima namenskim punim izuzimaem udodava briketirke. Na dnu elije postavljen je mea koji osim homogenizacije materijala imaulogu ravnomernog i prinudnog izuzimanja materijala iz silosa to je potrebno zbog velikog uglaosipanja mlevene slame kao rasutog (sipkog) materijala. Nivo materijala u eliji se kontrolievizuelno preko stakla, a u sluaju prevelike koliine materijala automatski dolazi do privremenogzaustavljanja mlevenja uz pomo trofaznog strujnog relea koji je povezan za elektromotor meaai bubanj dezintegratora bala. Puevi izuzimai su kontrolisani frekventnim regulatorima, kako bi seregulisala koliina materijala koji ulazi u briketirku. Dodava briketirke je takoe opremljenfrekventnim regulatorom, on slui za dodatnu regulaciju koliine mlevenog ma terijala koji dolazina elo klipa prese, ija namena je da pospei protok materijala i unese ga ve delimino

sabijenog u matricu briketirke. U briketirki se vri proces briketiranja i vru briket, temperature oko70C nastavlja kretanje usled oscilacija klipa kroz stazu za prijem i hlaenje briketa. Rashlaenbriket se transportuje horizontalnim trakastim transporterom, a kasnije i kosim transporterom sapregradama za spreavanje kretanja briketa nadole usled velikog nagiba.

3) Sekci ja za pakovanje f inalnog proizvoda

Pakovanje finalnog proizvoda poinje gravitacionim padanjem gotovih briketa u jumbovreu dimenzija 900x900x2200 mm. Ruke vree se kae na metalnu konstrukciju koja pridravavreu u vertikalnom poloaju i spreava da doe do izvrtanja vree i prosipanja briketa. Vree seviljukarom odvoze u skladite gotovih proizovda i slau na betonski pod. Ovako skladitenevree imaju neto masu cca 950 kg, a za precizno odreivanje mase potrebno je otpremno vozilo

uputiti na uslunu atestiranu kolskuvagu.

4.1 Kon tro la ulazne sirovine

U pogonu za proizvodnju briketa vrie se kontrola vlanosti ulaznog materijala koja jeznaajna za postizanje visokog kvaliteta proizvoda.

Kontrola obuhvata:

vizuelnu kontrola bala slame zbog pojave mokrih zona upotrebu mobilnog vlagomera za merenje vlanosti rasutih materijala vizuelno praenje optereenja elektromotora na grubom mlinu preko ampermetra

Vlanost ulaznog materijala je presudna za kvalitet dobijenog finalnog proizvoda, kao i zanesmetan rad kompletnog pogona za briketiranje. Preporuena vlanost ulaznog materijalaprema preporuci proizvoaa opreme je u opsegu 8-14 % m/m. Sirovina koja stie sa polja uletnjim mesecima odgovara upravo ovakvom opsegu vlanosti. Ipak, nepravilno skladitenje inepovoljni vremenski uslovi mogu dovesti do oscilacija u kvalitetu u pogledu vlage, pa je potrebnokontrolisanje ulazne sirovine pri samom prijemu balirane slame. Mora se voditi rauna i o stepenupresovanja bala prilikom prijema, jer su bale koje su dobro presovane manje podloneatmosferskim uticajima. Slama je higroskopan materijal i kada se formira otvoreno skladite bitnoje pravilno slaganje i spreavanje nepovoljnih atmosferskih uticaja.


10/27

8

Prilikom prijema balirane slame vizuelno i merenjem vlanosti potrebno je opredeliti se zanain skladitenja. Zatvoreno skladite odrediti za sirovinu koja sadri koliinu vlage iznad 14%m/m, dok je otvoreno skladite za slamu vlanosti 8-14%, ali i za slamu ispod 8% m/m vlage.

Ovo je znaajno zbog korienja otvorenog skladita kada god to atmosferski uslovi dozvoljavaju,a zatvoreno skladite koristiti u zimskom periodu i za vreme velikih padavina i dana kada je uatmosferskom vazduhu visoka vlanost.

4.2 Opis pog ona

Skladino-proizvodni objekat nepravilnog je oblika, ukupne podne povrine cca 1050 m2,dok je pomoni objekat povrine cca 80 m2.

Poslovno-proizvodni objekat i pomoni objekat sadre sledee jedinice:

1. Magacin gotovih proizvoda (prostorija br. 1)2. Proizvodni pogona briketa (prostorija br. 2)3. Zatvoreni magacin sirovina (prostorija br. 3)4. Prostorija za odmor radnika (prostorija br. 4)5. Sanitarni vor (prostorija br. 5)6. Administrativni prostor (prostorija br. 6)7. Magacin alata i rezervnih delova (prostorija br. 7)8. Magacin ambalae (prostorija br. 8)

Proizvodno-skladini deo objekta sastoji se od tri celine: Proizvodni pogon ukupne

povrine cca 220 m2

, magacin sirovina cca 500 m2

, i magacin gotovih proizvoda cca 230 m2

. Halaje izgraena od giter blokova sa horizontalnim i vertikalnim armirano-betonskim serklaama zaukruenje zidova, sa armirano-betonskim temeljima jednakih dimenzija du celog objekta. Nastubove se oslanjaju reetkasti glavni nosai, koji slue za oslanjanje elinih ronjaa, koje nosekrovni pokriva - trapezasti lim. U krovnoj ravni postavljeni su spregovi za ukruenje.

Zbog poarne opasnosti i visokog poarnog optereenja u magacinima sa sirovinom igotovim proizvodima postavljeni su protivpoarni pregradni zidovi koji dele magacine odproizvodnog dela hale, a u ravni krova nadvisuju postojei krovni pokriva za 60 cm. Navatrootpronim zidovima su postavljena protivpoarna vatrootporna vrata. Sva ulazna vrata naproizvodno-skladinom objektu su klizna, a za prinudni izlaz na svakim vratima postoje izaokretna vrata irine 80 cm.

Spoljni zidovi izmeu stubova pomonog objekata su od giter blokova sa horizontalnim ivertikalnim armirano-betonskim serklaama za ukruenje zidova. Unutar pomonog objekta senalazi magacin ambalae cca 15 m2.

Objekti su spolja i iznutra omalterisani i zavrno obraeni. Prozori na objektima su odaluminijumskog ili elinog profila, zastakljeni. Vrata su drvena ili od elinog profila.

U objektima su izvedene elektroinstalacije koje su prikljuene na primarnu mreu kao iinstalacije telefona. Instalacije vodovoda i hidrantske mree, kao i kanalizacija prikljuene su nagradsku mreu.

Pored pomonog objekta formirano je otvoreno skladite sirovina povrine 480 m2koje jeasfaltirano i povezano sa drugim asfaltiranim zonama za kretanje mehanizacije i teretnih vozila.


11/27

9

5. Proraun i izbor opreme

5.1 Proraun opreme:

Proraun e se vriti na primeru briketa koji se proizvede u duini 1 cm u skladu sadeklarisanim kapacitetima koje je dao sam proizvoa.

Pri izboru opreme potrebno je voditi rauna da izabrana oprema zadovolji definisanekapacitete i zadovoljava sve zakonski propisane norme u pogledu kvaliteta gotovih proizvoda.

- potrebna proizvodnja: 12.000 kg/dan- broj oscilacija klipa za potiskivanje: 240 o/min (podatak iz kataloga proizvoaa)- prosena duina nastalog proizvoda za vreme 1 oscilacije:l=1 cm- srednji prenik briketa: d=7,2 cm- prosena gustina briketa D=900 kg/m3

- planirani kart briketa: 5 %,- broj smena na dan: 2 smene- efektivno vreme rada u smeni po maini: 7 sati.

Da bismo dobili potreban broj oscilacija klipa za proizvodnju 12.000 kg potrebna nam jemasa briketa koji se dobija prilikom jedne oscilacije. Ovo emo izraunati na sledei nain:

dm1= D x( ----)

2x xl

2

m1= 900 x 0,0362x 3,14 x 0,01

m1= 0,037 kg

Broj potrebnih oscilacija klipa za proizvodnju 12.000 kg iznosi:

12.000 x 1,05------------------ = 340.540,54 oscilacija

0,037

Potrebno efektivno vreme rada maina u smeni:

340.540,54

-------------------- = 11,82 h/smeni240 x 60 x 2

Potreban broj maina za proizvodnju 12.000 kg briketa na dan:

11,82 (uk. ef. sati rada u smeni) : 7 (sati rada u smeni po jednoj maini) = 1,69 (maina).

1,69 maina za briketrianje dovoljne su za proizvodnju 12.000 kg na dan briketa.

Ukupan broj potrebnih maina za proizvodnju definisanog kapaciteta:


12/27

10

1,69 maina tj. 2 maine

Stepen iskorienje stvarnog kapaciteta maina:

(1,69 : 2) x 100 = 84,5 %.

Razlika od (100,0084,5) tj. 15,5 % radnog vremena moe se iskoristiti za promenualataili sitne intervencije na maini.

Potreban ukupan broj oscilacija godinje:

340.540,54 x 260 dana = 88.540.540,4 oscilacija godinje.

5.2 Proraun skladita

Skladite sirovinaU okviru proizvodnog pogona predvien je prostor za smetaj sirovina potrebnih za 60

dana rada a njihovo prenoenje do mesta potronje obavljae se pogonskim transportnimsredstvima.

Balirana slama

Balirana slama koja se preporuuje zbog manipulativnih i skladinih karakteristika imadimenzije DxxV, 2500x1000x800 mm. Slama koja se prerauje je vlanosti 8-14% m/m. Jednabala proseno presovane slame ovih dimenzija ima masu oko 350 kg.Za proizvodnju 12.000 kg briketa dnevno potrebno je 13.200 kg balirane slame.

Dnevna potronja:

12.600--------- = 36 bala/dnevno350

Usvaja se 36 bala slame.

Kako je zatvoreno skladite visine 4,30 m mogue je sloiti 5 redova slame u zatvorenoskladite, dok se u otvorenom skladitu slama moe slagati u 8 redova u visinu.

Za 1 red od 5 bala slame ukupne mase 1.750 kg potrebna je povrina od 2,5 m2zatvorenog prostora tj. 700 kg/m2, odnosno ukupno 350.000 kg na 500 m2.

Na povrinu od 2,5 m2 u otvorenom skladitu moe se drati 2.800 kg slame, odnosno1.120 kg/m2, odnosno ukupno 537.600 kg slame na 480 m2.

Ukupno za 60 dana proizvodnje potrebno je uskladititi 2.160 bala, tj. 756.000 kg baliraneslame.

Zatvoreno i otvoreno skladite svojom povrinom i pravilnim nainom slaganja mogu daprime ukupno


13/27

11

350.000 + 537.000 = 887.600 kg balirane slame

to zadovoljava potrebe za skladitenjem sirovina za 60 dana proizvodnje.

Ovo predstavlja dovoljno prostora za skladitenje sirovina i sezonski karakter dopremanjasirovine. Balirana slame se telehenderom donosi iz zatvorenog ili otvorenog skladita do pogona

za proizvodnju.

Skladite gotovih proizvoda

Briketi

Briketi se pakuju u Jumbo vree kapaciteta 950 kg briketa.

Maine za briketiranje proizvedu 12.000 kg briketa/dan pa je za odlaganje briketapotrebno:

12.000---------- = 12,63 vrea/dan950

Usvaja se 13 vrea/dan

Dimenzije vrea su: 900x900x2200 mm, i skladite se na povrinu od 1 m2.

Za dnevnu proizvodnju od 13 vrea/dan potrebno je:

13 x 1= 13 m

2

skladinog prostora/dan

Povrina skladinog prostora je cca 230 m2 to je dovoljno za skladitenje desetodnevneproizvodnje briketa. Jumbo vree sa gotovim proizvodima se odnose elektroviljukarom domagacina gotovih proizvoda.

Alternativno se briketi mogu pakovati u PP vree dimenzija 550x1100 mm. Ovakopakovane vree se runo slau do visine 4 m, pri emu se na podu nalaze palete 1200x1200 mm.

Briketirke proizvedu 12.000 kg briketa na dan pa je potrebno:

12.000---------- = 400 vrea/dan

30

Na paleti 1200x1200 mm se u jedan red moe sloiti 4 vree, a na visinu od 4 m mogueje sloiti 8 redova. Za skladitenje jedne vree potrebno je:

4 x 8---------- = 22,22 vrea/m

2

1,2 x 1,2

Usvaja se 22 vree/m2skladinog prostora.

Za proizvodnju od 400 vrea na dan potrebno je:


14/27

12

400---------- = 18,18 m

2skladinog prostora/dan

22

Povrina skladinog prostora je cca 230 m2 to je dovoljno za skladitenje desetodnevne

proizvodnje briketa.Palete sa gotovim proizvodima se odnose runo voenim elektroviljukarom do magacina

gotovih proizvoda gde se runo slau do visine 4 m.

Skladite ambalae

Jumbo vree se dopremaju u balama do magacina ambalae. Dimenzije bale se1000x1000x1000 mm. Bala sadri 50 jumbo vrea povezane plastinim povezom i postavljenana posebnu paletu.

Za smetaj jedne bale sa kartonskom ambalaom potrebno je 1 m2. Za desetodnevnu

proizvodnju potrebno je 130 vrea odnosno 2 bale ambalae.

Alternativno se briket pakuje u PP vree dimenzija 550x1100 mm koje se dopremajupovezivanjem plastinim povezom u koliini od 500 kom. Na paletu dimenzija 1000x800 mogueje drati 5 ovakvih buntova od 500 kom vrea. Za smetaj jedne palete sa 2.500 vrea potrebnoje 1 m2.

Za desetodnevnu proizvodnju potrebno je 4.000 vrea, odnosno 2 palete koje zauzimaju 2m2.

Magacin ambalae povrine 15 m2 koji je predvien svojom povrinom zadovoljavadesetodnevnu potrebu za skladitenjem obe vrste vrea za pakovanje.


15/27

13

6. Specifikacija tehnoloke i laboratorijske opreme

Tabela 12. Specifikacija tehnoloke i laboratorijske opreme sa tehnikim podacima.

Red.Br.

Oznakana

crteu

Naziv opreme sa tehnikim podacima Jed.Mere.

Kol. Cena Napomena

1. 1.0

1.1

1.2

1.3

1.4

1.5

1.6

1.7

1.8

1.9

1.10

Telehender

Prikljuak za utovar balaUtovarna kaika za rasut materijalLanasti transporter za baliranus lamu

Tehniki podaci:Instalirana snaga: 2,2 kW

Nosivost: 750 kgDezintegrator bala sa mlinom

ekiarom za grubo mlevenjeTehniki podaci:Instalirana snaga: 31,5 kWKapacitet: 2.500 kg/hBroj leteih noeva: 24Broj elemenata za uvlaenje slame: 4Sito: 21-30 mmCeveovod za grub o mlevenu slamu

Dimenzije: 200x200 mmMlin ekiar za fino mlevenjeTehniki podaci:Instalirana snaga: 37 kWKapacitet: 1.500 kg/hBroj leteih noeva: 48Broj kontra noeva: 6Sito: 10 mmCevovod za fino mlevenu slamu

Dimenzije: =200 mmVenti lator za transport sam levenog

materi jala

Tehniki podaci:

Instalirana snaga: 11 kWCevovod za sirovinu

Dimenzije: =200 mmCiklon za odvajanje vika vazduhaDimenzije:Ulaz: =200 mmIzlaz u silos: =400 mmIzlaz u otpraiva =200 mmCevovod za viak vazduhaDimenzije: =200 mmVree za otpraivanje-preiavanjevazduha

Dimenzije:=400 mm

kom

kom

kom

komp

kom

kompl

kom

kompl

kom

kompl

kom

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

18


16/27

14

1.11

Visina: 1.800 mmKoliina: 18 komVree za sakupljanje praineDimenzije:

=1.000 mmVisina: 1.300 mmKoliina: 2 kom

kom 2

2. 2.1

2.2

2.3

2.4

2.5

2.6

2.7

2.8

Silos za pri jem s irovine

Kapacitet: 2 m3:Mealica za homogenizacijuTehniki podaci:Instalirana snaga: 3 kWBroj obrtaja: 12 o/minPuni transporter 1Tehniki podaci:Instalirana snaga: 1,5 kW

Prenik osovine: 50 mmPrenik zavojnice: 80 mmFrekventni regulator broja obrtajaBriket p resa 1

Tehniki podaci:Instalirana snaga:Glavni motor: 18,5 kWMotor dodavaa 1: 5,5 kWMotor dodavaa 2: 1,5 kWFrekventni regulator broj obrtaja obadodavaaBroj oscilacija klipa: 240 o/min

Staza za hlaenje briketa 1U segmentima duine 1 mPrijem briketa prenika max 80 mmPuni transporter 2Tehniki podaci:Instalirana snaga: 1,5 kWPrenik osovine: 50 mmPrenik zavojnice: 80 mmFrekventni regulator broja obrtajaBriket p resa 2

Tehniki podaci:Instalirana snaga:Glavni motor: 18,5 kWMotor dodavaa 1: 5,5 kWMotor dodavaa 2: 1,5 kWFrekventni regulator broj obrtaja obadodavaaBroj oscilacija klipa: 240 o/minStaza za hlaenje briketa 2U segmentima duine 1 mPrijem briketa prenika max 80 mm

kom

kompl

kom

kom

kom

kom

kom

kom

1

1

1

1

6

1

1

6

3. 3.0

3.1

ElektroviljukarNosivost: 2.000 kg

Horizontalni trakast i transporterInstalirana snaga: 1,1 kW

kom

kom

1

1


17/27

15

3.2 Kos i transporter sa pregradamaInstalirana snaga: 1,1 kW

kom 1

4. Mera vlanosti slame

Opseg vlanosti: 8-50%Opseg temperatura : 0-50C

kompl 1

5. Runo voeni viljukar-paletarNosivost : 2.000 kg

kom 2

6. Raunar kom 27. tampa kom 1

7. Zatita odpoara

Zatita od poara obuhvata skup mera i radnji za planiranje, finansiranje, organizovanje,sprovoenje i kontrolu mera i radnji zatite od poara, za spreavanje izbijanja i irenja poara,otkrivanje i gaenje poara, spasavanje ljudi i imovine, zatitu ivotne sredine, utvrivanje iotklanjanje uzroka poara, kao i za pruanje pomoi kod otklanjanja posledica prouzrokovanihpoarom.

7.1 Podlo ge za pos lovn o pro izvodni ob jekat

Proizvodno-poslovni objekat potrebno je rekonstuisati u skladu sa potrebama tehnolokogprocesa i opreme.

U magacinu sirovina i magacinu gotovih proizvoda predvideti vrata za ulaz i izlaz premapristupnom platou radi lake manipulacije pri istovaru sirovina i utovaru gotovih proizvoda.

Predvideti izgradnju stubne trafo stanice koja treba da obezbedi 150 kWh elektrineenergije. Pored redovnog snabdevanja elektrinom energijom predvideti sistem za sluajnestanka struje (dizel agregat). Agregat treba da bude kpaciteta da obezbedi minimum potreba.

Izvriti instalaciju hidrantske mree i izvriti povezivanje na postojeu vodovodnu mreunaselja. U magacinu gotovih proizvoda instalirati ureaj za punjenje baterija elektroviljukara.

Ispred proizvodno-poslovnog objekta predvideti pristupni betonski plato za prijem tekih

teretnih vozila nosivosti 20 t.Izvriti izgradnju internih saobraajnica koje e omoguiti nesmetan prilaz svakom deluobjekta u sluaju intervencije vatrogasne jedinice.

Predvideti ugradnju 14 elektromotora za potrebe rada maina i ureaja.

7.1 Podlog e za ugradnju vent i laci je

Ventilacioni sistem postaviti u proizvodnom pogonu, magacinu sirovina i magacinu gotoverobe.


18/27

16

7.2 Klasifikacija sirovina, ambalae i gotovih proizvoda prema ponaanju u poaru

Tabela 13. Klasifikacija materijala koji se koriste u toku tehnolokog procesa prema njihovom

ponaanju u poaru

Redni broj

Naziv materijala Klasifikacija prema ponaanju u poaruprema

SRPS Z.C0.005/1979

1. Lignocelulozni materijal (slama, briket) Fx III C

2. Polietilen (Jumbo vree) Fx III C3. Polipropilen (PP vree) Fx III C

7.3 Odreivanje prostora ugroenih eksplozivnom prainom

17.3.1 Definisanje zona ugroenosti

Zone opasnosti su odreene prema standardu SRPS EN 60079-10-2:2011: Elektriniaparati za eksplozivne gasovite atmosfere - Deo 10-2: Klasifikacija ugroenih prostora - Zapaljiveatmosfere praina.

U zonama opasnosti su predviene instalacije i oprema sa odgovarajuim stepenom IPzatite.Zone opasnosti za predmetni objekat se mogu odrediti:

Zona 20:Unutranjost silosa, protonih cevovoda i otpraivaa.Zona 21:Prostor 1 m od zone 20.

Zona 22: Okolina silosa, protonih cevovoda i otpraivaa i svih otvora na udaljenosti 3mod zone 20 i 21.

7.3. Analiza ugroenosti od poara

Veliina i namena objekta uslovila je podelu na poarne sektore. Izdvaja se jedan poarnisektor:

1. Proizvodni pogon

Ovakva podela uslovljena je namenom prostorija i prirodom tehnolokog procesakoji se u njemu obavlja. U objektu nije predviena ugradnja stabilnog sistema za dojavu

poara.Formiranjem poarnih sektora omogueno je da se sprei irenje poara izjednog poarnogsektora u drugi u odreenom vremenskom intervalu. Vreme za koje se garantuje da se poarnee proiriti van granica poarnog sektora u kome je nastao odreuje vatrootpornost samogsektora. Ona zavisi od svih konstruktivnih elemenata (zidova, poda, plafona, prodora instalacija...)koji se granie sa susednim poarnim sektorima. Vatrootpornost samog sektora jednaka jevatrootpornosti najslabijeg elementa. Nakon podele objekta na poarne sektore premaodabranom sistemu pasivne zatite od poara rizik od prenoenje poara preko krovova nijeznaajan. Iz tog razlogase moe zakljuiti da i negorivi graevinski materijal crep, odnosno lim,koji je postojei krovni pokriva, zadovoljava potrebe za odvajanje ova dva dela objekta nazasebne poarne sektore. Ukoliko na liniji spajanja protivpoarnih sektora postoje razliitipropisani uslovi za vatrootpornosti graninih elemenata usvajaju se oni sa stroijimkriterijumima.


19/27

17

7.3.1 Proraunska potrebna otpornost prema poaru

Stepen otpornosti zgrade prema poaru (SOP) odreuje se u zavisnosti od namene,izdvojenosti objekta, visine zgrade, povrine reprezentativnog poarnog sektora u kojem boraveljudi, broja osoba koji u tom sektoru borave i drugih faktora (znaaja i vrednosti objekta, ugradenih

zatitnih instalacija itd.).Napomena: U objektu se vre briketiranje. Objekt nije izdvojen u odnosu na susedne

objekte, odnosno nalazi se na rastojanju koje omoguava irenje eventualnog poara na susedneobjekte i obrnuto. Objekt funkcionalno predstavlja jednu celinu.

Za odreivanje stepena otpornosti poarnog segmenta sa industrijskom namenom koristise SRPS TP 19. Preporuka SRPS TP 19, koja je namenjena za odredivanje SOP-a industrijskihzgrada, moe se alternativno koristiti i za odreivanje otpornosti prema poaru poslovnih i javnihobjekata jednostavne kutijaste strukture. U sluaju da je zgrada meovite namene, ona imaposlovni poarni segment.Stoga, klasifikacija objekta se vri na osnovu SRPS TP 21.

Klasifikacija zgrada prema nameni, izdvojenosti i visini:

Stambene zgrade:

1. Izdvojene stambene zgrade i zgrade u nizu visine do 10 m (IS 1 i NS 1)2. Izdvojene stambene zgrade i zgrade u nizu visine od 10 m do 16 m (IS 2 i NS 2)3. Izdvojene stambene zgrade i zgrade u nizu visine od 16 m do 22 m (IS 3 i NS 3)

Poslovne zgrade:

1. Izdvojene poslovne zgrade i zgrade u nizu visine do 9 m (IP 1 i NP 1)2. Izdvojene poslovne zgrade i zgrade u nizu visine od 9 m do 15,5 m (IP 2 i NP 2)3. Izdvojene poslovne zgrade i zgrade u nizu visine od 15,5 m do 22 m (IP 3 i NP 3)

Javne zgrade:

1. Izdvojene javne zgrade i javne zgrade u nizu visine do 8 m (IJ 1 i NJ 1)2. Izdvojene javne zgrade i javne zgrade u nizu visine od 8 m do 15 m (IJ 2 i NJ 2)

3. Izdvojene javne zgrade i javne zgrade u nizu visine od 15 m do 22 m (IJ 3 i NJ 3)

Predmetni objekt spada u:

- izdvojene poslovne zgrade i zgrade u nizu visine do 9 m (IP 1 i NP 1)

Klasifikacija zgrada prema broju lica koja borave u zgradi, P, i povrini poarnogsektora, A

Tabela 1. Uticaj broja osoba u poarnom sektoru i povrine poarnog sektora, A [m2]

Broj osoba do 20 21 do 50 51 do 100 101 do 300 301 do 700 701 do 1500 1501 i vie

Klasa P P1 P2 P3 P4 P5 P6 P7

A 400 400


20/27

18

Posle prolaska instalacija kroz protivpoarne zidove ili tavanice otvori izmeu zidaodnosno tavanice i kanala zaptiveni su negorivim materijalom.

Osnovna vrednost SOP predstavlja II stepen, a odreena je prema izvrenoj Klasifikacija

zgrade (prema broju lica koja borave u njoj i povrini poarnog sektora: P2 i prema nameni,izdvojenosti i visini objekta: NP1) i prikazanoj tabeli.

Tabela 2.Osnovna vrednost SOP-a

Standard SRPS.U.J1.240 utvruje pojam stepena opasnosti prema poaru objekta (ili delaobjekta koji ini tehniko-bezbedonosnu celinu) i odreuje usklaivanje otpornosti prema poarugraevinskih elemenata (zidova, greda, meuspratnih krovnih i sl).

Odreivanje vrednosti otpornosti prema poaru konstrukcionih elemenata objekta premaodreenomII stepenu, izvreno je na osnovu Tabele 3., odnosno standardu SRPS.U.J1.240, tako

da objekti trebaju da imaju II stepen otpornosti konstrukcionih elemenata prema poaru. II stepenpredstavlja malu otpornost - MO.

Tabela 3.Veza SOP-a i otpornosti prema poaru F[h] konstrukcija


21/27

19

7.3.2 Poarno optereenje

Poarno optereenje je koliina toplote koja se oslobodi pri potpunom sagorevanju materijaizraena po jedinici povrine prostora za koji se poarno optereenje izraunava. Proraun

poarnog optereenja prostorija vri se u skladu sa SRPS.U.J1.030. Ukupno poarno optreenjedaje raunsku vrednost toplotne energije jednog objekta koja se moe osloboditi u poaru.Oznaava se simbolom Z i rauna se po formuli:

Z = Pix Si

gde je:

Z - ukupno poarno optereenje u MJ,

Pi- specifino poarno optereenje u MJ/m,

Si- povrina osnove na koju se odnosi vrednost P iu m.

Specifino poarno optereenje je izraeno toplotom koja se moe razviti uplamentarnoj jedinici (prostoriji, hali, magacinu i dr.) svedeno na 1 m povrine te prostorije.

Specifino poarno optereenje rauna se po formuli:

S

HVP

iii

i

ili

S

HGP

ii

i

gde je:

Pi- specifino poarno optereenje, u MJ/m,

i- prividna gustina materijala, u kg/dm,

Vivolumen (zapremina) materijala, u m,

Gi- teina materijala, u kg,Hi- toplotna vrednost materija u zavisnosti od zapreminske mase, u MJ/kg,

S - povrina osnove, u m,

i - indeks elementarne jedinice.

U raun ulaze svi gorivi materijali u smislu standarda SRPS.U.J1.020, koji su sastavni deoobjekta instalacija, opreme i materijala za koji je objekat namenski izgraen.

Ovim standardom odreuju se tri grupe specifinog poarnog optereenja:

nisko poarno optereenje do 1GJ/m (250.000 kcal/m),

srednje poarno optereenje do 2 GJ/m (500.000 kcal/m),

visoko poarno optereenje preko 2 GJ/m.

U zagradi su date vrednosti poarnog optereenja u kcal poto se u praksi esto prave grekezaboravljajui da se ova jedinica vie ne primenjuje. Poreenja radi 1cal ima vrednost od 4,185J.

U objektima koji sadre osnovne jedinice sa razliitim kategorijama poarnog optereenja nije dozvoljeno izraunavanje srednje vrednosti za ceo objekat. U takvim objektima potrebno je posebno navesti povrine koje spadaju u pojedine kategorijepoarnog optereenja. Za visoko poarno optereenje treba navesti njegov iznos.

Pri odreivanju poarnog optereenja treba uzeti u obzir, pored toplote koja nastajesagorevanjem uskladitenog zapaljivog matrijala, i toplotu koja moe da nastane sagorevanjemsagorive opreme, instalacija, delova objekata i dr.


22/27

20

Kao sirovina za obradu koristi se biomasa. Maine koje se koriste u procesu proizvodnjemasivne metalne konstrukcije sa neznatnim koliinama gorivih materijala (PVC izolacija kablova isl.).

Na osnovu tablinih vrednosti ( iz tablice: Veliina oparnog optereenja, klase opasnosti,

zadimljenja i korozione pare u zavisnosti od tehnolokog procesa), je odreena vrednostspecifinog poarnog optereenja, koja iznosi 1050 MJ/m2.

Pi=1050 MJ/m2

Na osnovu prorauna moe se zakljuiti da je u Radionici specifino poarno optereenjesrednje.

7.4 Preventivne mere zatite od poara

Proces proizvodnje se organizuje potujui sledee:

Opte preventivne mere Organizacione mere

Tehnoloke mere Tehnike mere

7.4.1 Opte preventivne mere

Opte mere zatite od poara:

zabraniti zaposlenima upotrebu otvorene vatre, puenje na radnom mestu i druge

radnje (zavarivanje i sl.) koje mogu dovesti do pojave poara, obezbediti potreban broj aparata za gaenje poetnih poara, redovno odravati opremu, vriti osposobljavanje zaposlenih u oblasti zatite od poara.

Graevinske mere zatite od poara:

objekat mora biti izgraen od nezapaljivih materijala odreene vatrootpornosti, zidovi moraju biti vatrootporni i izvedeni tako da se eventualna eksplozija usmeri

prema krovu (krov lagane konstrukcije: 50 kg/m2),

pod objekta mora biti od materijala koji je nezapaljiv i elektrino neprovodljiv, vrata i prozori moraju biti izgraeni od materijala koji ne varnii i otvaraju se u

polje, prilazi objektu moraju biti slobodni.

Mere zatite od poara na mainskim instalacijama:

ventilacija mora biti efikasna (minimum 5 izmena),

dovod zapaljivih materija vriti cevovodima preko automatskih meraa, ugraditi merae koncentracija opasnih smea, para, gasova gde se oekuje

njihovo prisustvo,

zagrevanje prostorija vriti indirektno (radijatori, kaloriferi).

Mere zatite od poara na elektrinim instalacijama i ureajima:

svi ureaji, oprema, alati moraju biti uzemljeni.


23/27

21

7.4.2 Organizacione mere zatite od poara

Organizacione mere zatite od poara obuhvataju:

dobro poznavanje zapaljivih materija i njihovih karakteristika u procesu rada,

upoznavanje subjekata u procesu rada sa osnovnim uzrocima paljenja,

ostvarivanje redovne kontrole, provere zatitnih i mernih ureaja, sprovoenje osposobljavanja i provere znanja iz zatite od poara, utvrivanje postupaka za alarmiranje, lokalizaciju i gaenje poara, utvrivanje puteva za evakuaciju ljudi, opreme i materijala u sluaju poara.

7.4.3 Tehnoloke mere zatite od poara

Tehnoloke mere zatite od poara obuhvataju:

poznavanje fiziko-hemijskih osobina i koliina materija u procesu rada, poznavanje osobina zapaljivih materija i predvianje moguih pojava koje mogu biti

izvor paljenja,

utvrivanje moguih pravaca razvoja poara.

7.4.4 Tehnoloke mere zatite od poara

Tehnike mere zatite od poara obuhvataju:

utvrivanje i oznaavanje moguih konstruktivnih, montanih i eksploatacionihnedostataka na aparatima, ureajima i opremi koji mogu dovesti do nastankaizvora paljenja u toku rada,

analizu potrebe za kontrolno-mernom i regulacionom opremom zbogobezbeivanja strogo utvrenih parametara voenja tehnolokih procesa,

utvrivanje celishodnosti primene automatskih ureaja za daljinsko upravljanje sajednog mesta,

pregrade i vrata za zatitu od poara.

8. Prilog zatite na radu

U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 47/03, 34/06),a premazahtevima definisanim u Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu (Sl. glasnik RS br. 101/05) iPravilniku o merama i normativima zatite na radu na oruima za rad (Sl. list SFRJ br. 18/91)uraen je poseban prilog zatite na radu.

U prilogu su naznaene potencijalne opasnosti i tetnosti koje se mogu javiti uprojektovanom Pogonu za proizvodnju briketa, a koje su predmet reavanja i otklanjanja krozizradu Glavnog tehnolokog projekta.

8.1 Opasnosti i tetnosti koje mogu nastati u tehnolokom procesu pri korienjuoprem e i insta laci ja

Nepodesna lokacija opreme zbog koje nastaje nedovoljno prostora za kretanje i obavljenjetehnolokih operacija,

Opasnost od prirode samog postupka proizvodnje,

Opasnost od sirovina i proizvoda, Opasnost od poara Fizike tetnosti (buka i vibracije)


24/27

22

Opasnost od statikog elektriciteta Opasnost od atmosferskog pranjenja, Nepravilno i nestruno rukovanje opremom i instalacijama

8.2 Predviene mere za otklanjanje opasnosti

Za lokaciju opreme investitor je prema zahtevu projektanta i isporuioca opreme traeniprostor u postojeem i za ovu svrhu rekonstruisanom objektu ime su zahtevi potpunoispotovani. Glavni prolazi su irine 1,5 m a sporedni 1m.

Pri normalnom odvijanju tehnolokog procesa proizvodnje briketa nema pojave opasnih itoksinih materija izuzev minornih koliina fine praine.

Na opremi kod koje postoji opasnost od mehanikih povreda postevljene su zatitnenaprave, koji se u sluaju intervencija moraju uklanjati uz prethodno predvienu ipropisanu proceduru. Predvieno je potrebno vetako osvetljenje radnog prostora preko

fluroscentnih cevi. Osvetljenost radnog prostora treba da bude izmeu 200-500 lx. Sirovine i ambalani materijal koji se koriste u procesu proizvodnje ambalairanja

uglavnom se mogu klasifikovati u IV klasu opasnosti od poara, pa pri normalnom radunema opasnosti od poara. Pri tome, se podrazumeva potpuno potovanje radnediscipline koja iskljuije prisustvo otvorenog plamena, izuzev u sluajevima popravke ireparacija, kada se za te sluajeve predizimaju i odgovarajue protivpoarne mere(protivpoarna straa).

Buka koja nastaje pri radu opreme ne prelazi nivo 75 dB a samim tim ne prelazidoputene granice to se postie primenom kompenzatora i elastinim oslanjanjemopreme na pod.

Nastajanje elektrostatikog naelektrisanja na opremi i instalacijama moe uzrokovatikretanje organskih materija kroz cevovodem i opremu, a naroito pneumatski transport

usitnjene slame. Nekontrolisano pranjenje elektrostatikog elektriciteta moe uzrokovatizapaljive varnice, a pranjenje istog preko ljudskog organizma izaziva neprijatan oseaj istrah. Da bi se ovo izbeglo projektom elektroinstalacija predvieno je odgovarajueuzemljenje opreme i instalacija.

Zatita od atmosferskog pranjenja je predviena na postojeem objektu i potrebna jeprovera njene ispravnosti i funkcionalnosti.

Pre poetka rada Pogona za proizvodnju briketa svi zaposleni moraju biti osposobljeni izoblasti bezbednosti i zdravlja na radu i u toku osposobljavanja moraju biti upoznati sa svimspecifinostima radnog mesta odnosno sa svim opasnostima i tenostima koje se mogujaviti na radnom mestu kao i sa merama za njihovo spreanaje i otklanjanje. Zaposleni naradnom mestu magacioner gotovih proizvoda mora biti osposobljen za bezbedan i zdrav

rad pri rukovanju viljukarom.


25/27

23

9. Grafiki pr i lozi


26/27

24

9.1.Osnovna ema sa osnovnim podacima


27/27

25

9.2Situacija

Documents

UPRAVLJANJA POŽARNIM RIZICIMA U INDUSTRIJI