Upravljanje otpadom

Šta je otpad?

• svaki materijal ili predmet koji nastaje u toku obavljanja proizvodne, uslužne ili druge delatnosti, predmeti isključeni iz upotrebe, kao i otpadne materije koje nastaju u potrošnji i koje sa aspekta proizvođača, odnosno potrošača nisu za dalje korišćenje i moraju se odbaciti.

Otpad nije smeće

• Otpad može biti sirovina

• Neadekvatno upravljanje otpadom znači gubitak resursa i energije koja bi se mogla ponovo iskoristiti

Podela otpada• Prema mestu nastanka:

komunalni, industrijski, ambalažni, građevinski, medicinski...

• Prema toksičnosti:

opasan, inertan, neopasan

• Prema sastavu:

staklo, organski otpad, plastika, papier i karton, stara vozila, elektronski otpad....

Podela otpadawww. Sepa.Gov.rs

Prema mestu nastanka

1. Komunalni otpad• nastaje u domaćinstvima

• u ovu grupu spada i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sličan kućnom:

▫ iz privrednih organizacija, javnih ustanovah, uslužnih delatnosti.....

skupljaju ga za to specijalizovane firme, odvoze i deponuju na tehnički uređenu i održavanu komunalnu deponiju.

Količina komunalnog otpada

• Izražava se u

Kg/stanovniku/ danu ili godini

• Količina generisanog otpada može da varira u zavisnoti od:

▫ Veličine teritorije sa koje se otpad generiše

▫ Sezone (turistička sezona)

▫ Socijalne i kulturološke strukture stanovništva

▫ Ekonomski razvoj

Najviše se otpada/ stanovniku generiše u zemljama sa najvećim ekonomskim razvojem:• Danska 802kg/st/god• Francuska 543 kg/st/god• Rumunija 382 kg/st/god• Srbija 348 kg/st/god• Albanija 240 kg/st/god

slabo razvijene zemlje generišu u proseku od 0,6 kg do 1,0 kgkomunalnog otpada po stanovniku dnevno,

srednje razvijene zemlje od 0,8 kg do 1,5 kg

stanovnici najrazvijenijih država produkuju između 1,1 kg do čak 4,5 kg dnevno.

Комунални отпад је хетерогеног

састава:

Dominantno prisutni: Može se naći i:

• Papir

• Staklo

• Keramika

• Metali

• Plastika

• Koža

• Bio otpad (hrana)

• Tekstil

• Baterije

• Lekovi sa isteklim rokom

• Lepkovi

• Kozmetika

• Hemikalije za čišćenje

• Pesticidi

• Boje

• Lakovi

• Razređivači

Komunalni čvrsti otpad u Srbiji čine

sledeće kategorije:• Biološki ili biorazgradljivi

otpad (30%)

• Papir i karton (26%)

• Staklo (7%)

• Plastika (5%)

• Metali (4%)

• Razni predmeti od kože, tekstila- ostali

• Opasni otpad

• Krupni otpad-povremenog karaktera

Просечан састав отпада (%) у већим

градовима у Србији

пластика

5%

обојени

метали 2%текстил 4%

Fe метали

4%

папирни

отпад 26%

органски

отпад 30%

стакло 7%

гума 1%

остало 21%

папирни отпад пластика Fe метали

обојени метали текстил органски отпад

стакло гума остало

http://www.sepa.gov.rs/download/otpad.pdf

Sastav komunalnog otpada

U EU U Republici Srbiji

• 24% organskih materija

• 35% papira

• 6% staklo

• 11% plastika

• 2% tekstil

• 2% gvožđe

(извор: ЕЕА)

• 30% organskih materija

• 25% Papir

• 7% Staklo

• 5% plastika

• 4% tekstil

• 4% gvožđe

Prema mestu nastanka

2. Industrijski otpad• Otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na

kojoj se nalazi industrija, osim otpada iz rudnika i kamenoloma

• Industrijski otpad u Srbiji se u najvećoj meri deponuje.

Prema mestu nastanka

3. Ambalažni otpad• Svaka ambalaža ili ambalažni materijal koji ne

može da se iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev otpada nastalog u procesu proizvodnje ambalaže

Prema mestu nastanka

4. građevinski otpad

• Obuhvata otpadne materije koji nastaju prigrađevinskim radovima, uglavnom inertne materijekao:▫ građevinski šut – cigle, crep, fasadni materija▫ iskopi razne zemlje▫ otpad pri radovima na putevima

• Usitnjen građevinski otpad može se koristiti kaoinertni materijal za nasipanje ili kao sirovina za proizvodnju građevinskog materijala.

Prema toksičnosti

• Neopasan otpad jeste otpad koji nema karakteristike opasnog otpada

• Inertni otpad jeste otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili biološkim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi način fizički ili hemijski reaguje, nije biološki razgradiv ili ne utiče nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na način koji može da dovede do zagađenja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ukupno izluživanje i sadržaj zagađujućih materija u otpadu i ekotoksičnost izluženih materija moraju biti u dozvoljenim granicama, a posebno ne smeju da ugrožavaju kvalitet površinskih i/ili podzemnih voda

• opasan ili hazardni otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika:

Opasan otpad

jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika:

• eksplozivnost,

• reaktivnost,

• zapaljivost,

• nadražljivost,

• štetnost,

• toksičnost,

• infektivnost,

• kancerogenost,

• Mutagenost- promena u naslednim karakteristikama, uslovljena promenama osobina gena

• Teratogenost- koji dovodi do oštećenja; deformacija ploda u toku trudnoće

• ekotoksičnost,

• svojstvo oksidisanja,

• svojstvo nagrizanja,

• svojstvo otpuštanja otrovnih gasova hemijskom reakcijom ili biološkom razgradnjom.

• U ovaj otpad se uključuje i Ambalaža u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.

OZNAKE PROIZVODA SA TOKSIČNIM I OPASNIM

MATERIJAMA• Zapaljivost je osobina opasnih materija koje se pri

normalnom pritisku i temperaturi mogu lako ili teže zapaliti, uzrokovati otpad ili potpomoći gorenje; MERE OPREZA: predmete držati dalje od otvorenog plamena, iskrenja i izvora toplote

• Eksplozivne su opasne materije koje eksplodiraju pod uticajem plamena ili dr. izvora toplote, ili usled promene pritiska i pri udaru; MERE: izbegavati udare, trenja, iskrenja, vatre, toplote

• Jaki otrovi ili otrovi – opasne materije koje mogu uzrokovati smrt ili ozbiljna oštećenja zdravlja. Pažnju usmeriti na mutagenost i sl. Promenama –kancerogenost...MERE: izbegavati dodir sa ljudskim telom i udisanje pare.

• Opasne materije sa trenutnim ili trajnim štetnim delovanjem na zdravlje koje mogu uzrokovati trajne štetne posledice. Pažnju usmeriti na alergijske reakcije i slične pojave opasnim po zdravlje – kancerogenost...

Posebna grupa opasnog otpada

Medicinski otpad• Pod medicinskim otpadom se podrazumeva sav

otpad koji nastaje u medicinskim ustanovama, medicinskim istraživačkim centrima ililaboratorijama.

Princip hijerarhije upravljanja otpadom

Bazelska konvencija

• Bazelska konvencija o kontroli prekograničnog kretanjaopasnog otpada i njegovog odlaganja (1989) je jedan od najvažnijih međunarodno prihvaćenih pravnih akata u oblastiupravljanja opasnim otpadom

• Sporazum je potpisalo preko 100 zemalja, koje su prihvatileprincip da je jedini legitimni transport opasnog otpada, izvoziz zemalja koje nemaju postrojenja ili stručni kadara zapouzdano odlaganje otpad, u zemlje koje imaju i postrojenja i stručni kadar.

U Srbiji je usvojenZakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju (“Službeni list SRЈ, Međunarodni ugovori”, br. 2/99), počeo je da se primenjuje 2000. godine.

Klasifikovanje otpada

• Zakonom o upravljanu otpadom (“Službeni glasnik RS” br. 36/2009, 88/2010) uređuju se: ▫ vrste i klasifikacija otpada; ▫ planiranje upravljanja otpadom; ▫ subjekti upravljanja otpadom; ▫ odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; ▫ organizovanje upravljanja otpadom; ▫ pravljanje posebnim tokovima otpada; ▫ uslovi i postupak izdavanja dozvola; ▫ prekogranično kretanje otpada; ▫ izveštavanje o otpadu i baza podataka; ▫ finansiranje upravljanja otpadom; ▫ nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje

otpadom.

Članom 8. stav 6. Zakona o upravljanju otpadom

definisana je obaveza propisivanje:

1. kataloga otpada, 2. listu kategorija (Q lista),3. lista kategorija opasnog otpada prema poreklu i sastavu (Y lista),4. listu opasnih karakteristika otpada (H lista) 5. listu komponenti otpada zbog kojih se otpad smatra opasnim (C lista)6. granične vrednosti koncentracija opasnih komponenti u otpadu na osnovu

kojih se određuju karakterisdtike otpada 7. listu postupaka i metoda odlaganja i ponovnog iskorišćenja otpada (D

lista i R lista);8. vrste, sadržinu i obrazac izveštaja o ispitivanju otpada;9. vrste parametara za određivanje fizičko-hemijskih osobina opasnog

otpada namenjenog za fizičko-hemijski tretman;10. vrste parametara za ispitivanje otpada za potrebe termičkog tretmana;11. vrste parametara za ispitivanje otpada i ispitivanje eluata namenjenog

odlaganju;12. način i postupak klasifikacije otpada.

Određivanje vrste otpada

• Vrste otpada određuju se prema Katalogu otpada koji se nalazi u

Pravilniku o kategorijama, ispitivanju I klasifikaciji otpada ("Službeni glasnik RS", broj 56/10) i

Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema kojoj se vrši razvrstavanje otpada u 20 grupa u zavisnosti od mesta nastanka i porekla

Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema kojoj se vrši razvrstavanje otpada u dvadeset grupa u zavisnosti od mesta nastanka i porekla

GRUPA

10 OTPADI IZ TERMIČKIH PROCESA

PODGRUPA

10 01 Otpadi iz energanai drugih postrojenja sa sagorevanje (osim 19)

INDEKSNI BROJ

10 01 01

Pepeo šljaka i prašina iz kotla (izuzev prašine iz kotla navedene u 10 01 04)

10 01 02 Leteći pepeo od uglja

10 01 03 Leteći pepeo treseta i sirovog drveta

*OZNAKA OPASNOG

OTPADA

10 01 04*

Leteći pepeo od sagorevanja nafte I prašin iz kotla

Grupe otpada aktivnosti koje su izvor otpadaU okviru grupe nalaze se podrgupe koje preciznije

specificiraju process iz kojeg je nastao otpad

(4-ro cifreni br)

Indeksni broj je 6-sto cifreni broj koji ukayuje na vrstu

otpada

Opasan otpad se označava *

Primer:

Aktivnost Proces Vrsta otpada

U katalogu otpada, opasan otpad je označen zvezdicom (*)

Prilog 2. Lista kategorija (Q lista)ZAŠTO JE NASTAO OTPAD

• Q1 Ostaci od proizvodnje ili potrošnje koji nisu drugačije specificirani

• Q2 Proizvodi bez specifikacija• Q3 Proizvodi čiji je rok upotrebe istekao• Q4 Prosuti materijali, materijali koji su

nastali usled gubitka ili nezgode pri postupanju sa njima, uključujući sve materijale, opremu i sl. kontaminirane pri nezgodi

• Q5 Kontaminirani ili zaprljani materijali nastali u toku planiranog postupka (npr. ostaci od postupaka čišćenja, materijali za pakovanje, kontejneri)

• Q6 Neupotrebljivi delovi (npr. istrošene baterije, katalizatori i dr.)

• Q7 Supstance koje više ne zadovoljavaju (npr. kontaminirane kiseline ili rastvarači, istrošene soli za termičku obradu i dr.)

• Q8 Ostaci iz industrijskih procesa (npr. šljaka, destilacioni talozi i dr.)

•

• Q9 Ostaci iz procesa za smanjenje zagađenja (npr. mulj iz uređaja za vlažno prečišćavanje gasova, prašina iz vrećastih filtera, potrošeni filteri)

• Q10 Ostaci od mašinske grube/fine obrade (npr. strugotine, opiljci i otpaci od glodanja i sl.)

• Q11 Ostaci od ekstrakcije i prerade sirovina (npr. otpad iz rudarstva, naftne isplake i dr.)

• Q12 Materijali čiji je prvobitni sastav iskvaren (npr. ulje zagađeno polihlorovanim bifenilima - RSV i dr.)

• Q13 Svaka materija, materijal ili proizvod čije je korišćenje zabranjeno

• Q14 Proizvodi koje njihov vlasnik odbacuje kao neupotrebljive (npr. poljoprivredni otpad, otpad iz domaćinstva, kancelarijski, komercijalni i otpad iz trgovina i sl.)

• Q15 Kontaminirani materijali, materije ili proizvodi nastali u procesu remedijacije zemljišta

• Q16 Bilo koji drugi materijali, materije ili proizvodi koji nisu obuhvaćeni u gore navedenim kategorijama

Prilog 3 – (Y lista) Листа категорија или сродних типова опасног отпада према њиховој

природи или према активности којом се стварају (Y листа)

Lista kategorija ili srodnih tipova opasnog otpada prema

njihovoj prirodi ili prema aktivnosti kojom se stvaraju

Otpadi koji pokazuju bilo koju od karakteristika navedenih u

Prilogu 5. I koji se sastoje od:

Otpadi koji se sastoje od bilo koje komponente iz Priloga 4. i koji imaju bilo

koju od karakteristika iz Priloga 5. i koji se sastoje od:

• Y1 anatomskih supstanci; bolnički i drugi otpad sa klinika

• Y2 jedinjenja koja se koriste u farmaciji, medicini i veterini

• Y3 sredstava za zaštitu drveta

• Y4 biocida i fito-farmaceutskih supstanci

• Y5 ostataka supstanci korišćenih kao rastvarači• Y6 halogenovanih organskih supstanci koje nisu korišćene kao

• rastavarači isključujući inertne polimerizovane materijale

• Y7 mešanih soli koje sadrže cijanide

• Y8 mineralnih ulja ili uljnih supstanci (npr. mulj od struganja)

• Y9 ulje/voda, mešavina ugljovodonici/voda, emulzija

• Y10 supstanci koje sadrže RSV i/ili RST (npr. dielektrici i sl)

• Y11 materijala sa katranom, nastalih rafinacijom, destilacijom ili

• bilo kojim pirolitičkim tretmanom (npr. na dnu destilacione

• kolone)

• Y12 mastila, boja, pigmenata, farbi, lakova, firnajsa

• Y13 smola, lateksa, plastifikatora, lepkova/adheziva

• Y14 hemijskih supstanci koje potiču od istraživanja i razvoja ili

• nastavnim aktivnostima koje nisu identifikovane i/ili su nove i

• čiji efekti na čoveka i/ili životnu sredinu nisu poznati (npr.

• ostaci iz laboratorija i sl.)

• Y15 pirotehničkih i drugih eksplozivnih materijala

• Y16 fotografskih hemikalija i materijala za razvijanje

• Y17 bilo kog materijala kontaminiranog sa bilo kojim kongenerom

• polihlorovanih dibenzo-furana

• Y18 bilo kog materijala kontaminiranog sa bilo kojim kongenerom

• polihlorovanih dibenzo-p-dioksina

• Y19 životinjskih i biljnih sapuna, masti, voskova

• Y20 nehalogenovanih organskih supstanci koje nisu korišćene kao rastvarači

• Y21 neorganskih supstanci bez metala i metalnih jedinjenja

• Y22 pepela i/ili šljaka

• Y23 zemlje, peska, gline uključujući zemlju, pesak, glinu iskopanu bagerom

• Y24 izmešanih soli koje nisu cijanidne

• Y25 metalne prašine, praha

• Y26 potrošenih katalizatora

• Y27 tečnosti ili muljeva koji sadrže metale ili metalna jedinjenja

• Y28 ostataka od operacija kontrole zagađenja (vrećasti filteri za prašinu i

• dr.) osim 29, 30 i 33

• Y29 muljeva iz skrubera

• Y30 muljeva iz postrojenja za prečišćavanje vode

• Y31 ostataka dekarbonizacije

• Y32 ostataka jonoizmenjivačkih kolona

• Y33 kanalizacionih muljeva, netretiranih ili nepodesnih za upotrebu u

• poljoprivredi

• Y34 ostataka čišćenja rezervoara i/ili opreme

• Y35 kontaminirane opreme

• Y36 kontaminiranih rezervoara-kontejnera (ambalaža, boce za gas i dr.) čiji

• sadržaj uključuje jednu ili više komponenti iz Priloga 4.

• Y37 baterija i drugih električnih ćelija

• Y38 biljnih ulja

• Y39 materijala iz selektivnog sakupljanja otpada iz domaćinstava i koji

• poseduju bilo koju od karakteristika iz Priloga 5.

• Y40 bilo koji drugi otpad koji sadrži bilo koju komponentu iz Priloga 4. i

• bilo koju karakteristiku iz Priloga 5.

• Listu komponenti otpada zbog kojih se otpad smatra opasnim

• Opasan otpad se određuje prema karakteristikama otpada koje ga čine

▫ opasnim (H lista) i

▫ komponentama otpada zbog kojih se otpad smatra opasnim (C lista).

Prilog 5 - (H lista) Karakteristike otpada koje ga čine opasnim

• H1 „Eksplozivan”: supstance i preparati koji mogu eksplodirati pod dejstvom plamena ili koji su više osetljivi na udare ili trenje od dinitrobenzena

• H2 „Oksidirajući”: supstance i preparati koji izazivaju visoko egzotermne reakcije u kontaktu sa drugim supstancama, posebno sa zapaljivim supstancama

• H3 – A „Visoko zapaljiv”:

▫ 0 tečne supstance i preparati koji imaju tačku paljenja ispod 21°C uključujući veoma zapaljive tečnosti, ili

▫ 1 supstance i preparati koji se mogu zagrevati i konačno zapaliti u kontaktu sa vazduhom na temperaturi okoline bez bilo kakvog izvora energije, ili

▫ 2 čvrste supstance i preparati koji se mogu lako zapaliti posle kratkog kontakta sa izvorom paljenja i koji nastavljaju da gore ili budu istrošeni nakon uklanjanja izvora paljenja, ili

▫ 3 gasovite supstance i preparati koji su zapaljivi na vazduhu pri normalnom pritisku, ili

▫ 4 supstance i preparati koji u kontaktu sa vodom ili vlažnim vazduhom, razvijaju visoko zapaljive gasove u opasnim količinama

• H3-V „Zapaljiv”: tečne supstance i preparati koji imaju tačku paljenja jednaku ili veću od 21°C i manju ili jednaku 55°C

• H4 „Nadražujući (iritantan)”: supstance i preparati koji nisu korozivni i koji kroz neposredan, odložen ili ponovljen kontakt sa kožom ili sluzokožom, mogu prouzrokovati zapaljenje

• H5 „Štetan (opasan)”: supstance i preparati koji, ako se udišu ili gutaju ili ako prodiru kroz kožu, mogu uključiti ograničene rizike po zdravlje

• H6 „Otrovan”: supstance i preparati (uključujući veoma toksične supstance i preparate) koji, ako se udišu ili gutaju ili ako prodiru kroz kožu, mogu uključiti ozbiljne, akutne ili hronične rizike po zdravlje, i čak smrt

• H7 „Karcinogen”: supstance i preparati koji, ako se udišu ili gutaju ili ako prodiru kroz kožu, mogu izazvati rak ili njegov porast H8 „Korozivan”: supstance i preparati koji mogu uništiti živo tkivo pri kontaktu

• H9 „Infektivan”: supstance i preparati koje sadrže mikroorganizme ili njihove toksine, koji su poznati ili se sumnja da izazivaju oboljenje kod čoveka ili drugih živih organizama

• H10 „Toksičan za reprodukciju (teratogen)”: supstance i preparati koji, ako se udišu ili gutaju ili ako prodiru kroz kožu, mogu izazvati nenasledne urođene nepravilnosti ili njihov porast

• H11 „Mutagen”: supstance i preparati koji, ako se udišu ili gutaju ili ako prodiru kroz kožu, mogu izazvati nasledne genetske nedostatke ili njihov porast

• H12 Otpad koji oslobađa toksične ili veoma toksične gasove u kontaktu sa vodom, vazduhom ili kiselinom

• H13* „Izaziva preosetljivost”: supstance i preparati koji, ako se udišu ili ako prodiru kroz kožu, imaju sposobnost izazivanja reakcije preosetljivosti, tako da se daljim izlaganjem proizvode karakteristični negativni efekti

• H14 „Ekotoksičan”: otpad koji predstavlja ili može predstavljati neposredne ili odložene rizike za jedan ili više sektora životne sredine.

• H15 Otpad koji ima svojstvo da na bilo koji način, nakon odlaganja, proizvodi druge supstance, npr. izluževine, koje poseduju bilo koju navedenu karakteristiku (N1-N14)

• * u zavisnosti od raspoloživih metoda testiranja

Prilog 4 (C lista) - Komponente otpada koje ga čine opasnim ako

ima karakteristike opisane u Prilogu 5. Otpadi koji sadrže:

• C1 berilijum, jedinjenja berilijuma

• C2 jedinjenja vanadijuma

• C3 jedinjenja hroma (VI)

• C4 jedinjenja kobalta

• C5 jedinjenja nikla

• C6 jedinjenja bakra

• C7 jedinjenja cinka

• C8 arsen; jedinjenja arsena

• C9 selen; jedinjenja selen

• C10 jedinjenja srebra

• C11 kadmijum; jedinjenja kadmijuma

• C12 jedinjenja kalaja

• C13 antimon; jedinjenja antimona

• C14 telur; jedinjenja telura

• C15 jedinjenja barijuma; isključujući barijum sulfat

• C16 živu; jedinjenja žive

• C17 talijum; jedinjenja talijuma

• C18 olovo; jedinjenja olova

• C19 neorganske sulfide

• C20 neorganska jedinjenja fluora; isključujući kalcijum fluorid

• C21 neorganske cijanide

• C22 sledeće alkalne metale ili zemnoalkalne metale: litijum, natrijum,

• kalijum, kalcijum, magnezijum koji nisu u smeši

• C23 rastvori kiselina ili kiseline u čvrstom obliku

• C24 rastvori baza ili baze u čvrstom obliku

• C25 azbest (prašinu i vlakna)

• C26 fosfor; fosforna jedinjenja, isključujući fosfatne minerale

• C27 metalni karbonili

• C28 perokside

• C29 hlorate

• C30 perhlorate

• C31 azide

• C32 PCB i/ili PCT

• C33 jedinjenja koja se koriste u farmaciji ili veterini

• C34 biocide i fito-farmaceutske supstance (npr. pesticide i sl.)

• C35 infektivne supstance

• C36 kreozati

• C37 izocijanati; tiocijanati

• C38 organske cijanide (npr. nitrile i sl.)

• C39 fenole; jedinjenja fenola

• C40 halogenovane rastvarače

• C41 organske rastvarače, isključujući halogenovane rastvarače

• C42 organohalogena jedinjenja, isključujući inertne polimerizovane

• materije i ostale supstance navedene u ovom prilogu

• C43 aromatična jedinjenja; policiklična i heterociklična organska

• jedinjenja

• C44 alifatične amine

• C45 aromatične amine

• C46 etre

• C47 supstance koje imaju osobine eksploziva, isključujući one koje su

• navedene u ovom prilogu

• C48 sumporna organska jedinjenja

• C49 bilo koji kongener polihlorovanih dibenzo-furana

• C50 bilo koji kongener polihlorovanih dibenzo-r-dioksina

• C51 ugljovodonike i kiseonik; azotna i/ili sumporna jedinjenja koja nisub uzeta u obzir u ovom prilogu

Način upravljanja otpadom

• Skladištenje otpada podrazumeva privremno čuvanje otpada u propisanim uslovima na lokaciji gde se otpad generiše ili na lokaciji operatera koji ima dozvolu za odlaganje/tretman iskoriščenje ili izvoz.

• Odlaganje/tretman - Način odlaganje ili tretmana otpada je definisano Listom o odlaganju otpada (D lista,).

• Iskorišćenje - Način iskoriščenja otpada je definisano Listom o iskoriščenju otpada (R lista,).

Lista postupaka i metoda odlaganja i ponovnog iskorišćenja otpada (D lista i R lista);

Operacije iskorišćenja otpada (R lista)

Upravljanje čvrstim otpadom

Osnovni principi upravljanja otpadom (6)

1. Princip održivog razvoja

Održivi razvoj – razvoj koji omogućava zadovoljenje sadašnjih potreba na nivou koji će omogućiti nesmetan razvoj i budućih generacija

Održivo upravljanje otpadom podrazumeva efikasnije korišćenje resursa odnosno smanjenje količine otpada

Osnovni principi upravljanja otpadom

2. Princip blizine i regionalnog pristupa u upravljanju otpadom:

Otpad treba da se tretira na mestu koje je što bliže mestu generisanja otpada kako bi se smanjio transport i izbegle neželjene posledice po životnu sredinu

Osnovni principi upravljanja otpadom

3. Princip hijerarhije upravljanja otpadom

Смањење количине отпада

поновно коришћење

рециклажа

депоновање

Сагоревање

Najpoželjnije

Najmanje poželjno

Prevencija nastajanja otpada je usko vezana sa poboljšanje proizvodnih metoda (uvođenje „čistijih“ tehnologija i usmeravanje potrošača ka „zelenijim“ proizvodima)

PREVENCIJA OTPADA MORA DA SE PREDVIDI KROZ CELOKUPNI ŽIVOTNI CIKLUS PROIZVODA

OD PROJEKTOVANJA PROIZVODA, PREKO IZRADE, PAKOVANJA, TRANSPORTA, PLASMANA, KORIŠĆENJA I KRAJNJEG ODLAGANJA KAO OTPADA NA KRAJU ŽIVOTNOG CIKLUSA

(zero waste i cirkularna ekonomija)

Podrazumeva prikupljanje/sortiranje posebnih vrsta materijala iz otpada koji mogu da se prerade i ponovo koriste kao sirovina

ponovno korišćenje otpada odnosno ponovno korišćenje proizvoda za istu ili drugu namenu

Ponovna upotreba i reciklaža dovode do • smanjenja količine otpada koji se odlaže na deponije, • ostvarjuju se ekonomski dobiti, • obezbeđuju se sekundarne sirovine, • štedi energija• zapošljavaju se ljudi• smanjuje se zagađenje žs

Spalionice komunalnog otpadaMesto gde se vrši proces spaljivanja (insineracije) otpada tj., kontrolisani termički tretman otpada, sa ili bez iskorišćenja energije proizvedene sagorevanjem u stacionarnom ili mobilnom postrojenju, a koji obuhvata i pirolizu, gasifikaciju i sagorevanje u plazmi.

? ?? ?

https://serc.carleton.edu/details/images/46447.html

Postrojenje za dobijanje energije iz otpada

• Otpad se odlaže na sanitarnim deponijama

http://www.politika.rs/sr/clanak/418066/Vise-od-400-miliona-dinara-za-uklanjanje-deponija

?? ?

? ?

Sanitarna deponija

https://www.fcc-group.eu/sr/srbija/tehnologije/deponovanje-1/deponija-u-kikindi.html

Komponenete sanitarne deponije

vegetacija

Biotrn Piezometar za monitoring

Projektovana finalni oblik deponije (nagib poboljšava spiranje kiše)

Prekrivać od gline

Privremeni prekrivać od gline

Piezometar za monitoring

Piezometar za monitoring

Nepropusna podloga

Prekrivač od zemlje

drenaža

Zidovi „ćelija“

drenaža

• Osnovne komponente svake sigurne i dozvoljene deponije su:

• Dno deponije- Linija dna odvaja i spriječava da otpad dođe u kontakt sa prirodnim tečnostima u zemljištu i podzemnom vodom.

• Ćelije (stare i nove)- ovo područje deponije je konstruisano za skladištenje otapada. Unutar velikih ćelija su konstruisane manje ćelije u koje se na dnevnoj bazi odlaže otpad, te se, nakon odlaganja otpada, sabijaju mašinama.

• Sistem procjednih voda- Dno svake deponije dizajnirano je tako da na dnu ima okno u koje se tečnosti zadržavaju unutar deponije. Sitem kolekcije tečnosti iz deponije sastoji se od drenažnog sistema, odnosno sistema cevi, te šljunka i pijeska koji je smješten na dnu deponije. Ovim drenažnim sistemom procjedne vode se odvode van deponije u bazen za prečišćavanje.

• Sistem za odvođenje atmosfersikh padavina- Ovaj sistem je konstruisan na način da kontroliše vodu koja dolazi iz atmosfere. Funkcioniše tako da zadržava atmosferske padavine i omogućava njihovo lagano oticanje da bi se izbjeglo poplavljivanje deponije.

• Sistem za sakupljanje metana- Bakterije u deponiji dovode do raspadanja otpada bez prisustva kiseonika. Ovaj proces dovodi do nastanka gasova u deponiji, od kojih je 50% metan. S obzirom da je metan zapaljiv i ima tendenciju eksplozije, mora biti uklonjen iz deponije. Da bi se to postiglo napravljen je sistem civi u deponiji koji služi za odvođenje metana van deponije.

• Prekrivač deponije- Otpad koji je smješten u ćelije mora biti pokriven sa najmanje jednim metrom sabijene zemlje ili nekim drugim alternativnim prekrivačem. Na ćelije koje su napunjene otpadom potrebno je staviti trajni prekrivač od kompaktnog zemljišta koji je puno deblji od privremenog, dnevnog prekrivača. Ovi prekrivači služe da bi se otpad izlovao od kontakta sa vazduhom i životinjama, te da bi se kontrolisao neugodni miris deponije. Kada je ćelija deponije popunjena i nema više kapaciteta da se puni otpadom, ona se trajno zatvara sa prekrivačem, sabijenog sloja zemlje i sloja površinske zemlje na kojoj može da se zasadi vegetacija i na taj način spriječi erozija tla.

• Monitoring podzemnih voda- Stanice za praćenje kontaminacije podzemnih voda su smeštene tako da imaju direktan pristup za testiranje na prisustvo štetnih hemikalija. Tipična stanica za testiranje podzemnih voda bavi se nizom testova koji drže pod kontrolom nivo štetnih hemikalija u podzemnim vodama raznim testiranjima i analizama vode, da bi se poduzele mere ukoliko je došlo do kontaminacije.

Procesi koji se odvijaju u deponiji

• a) Faza I - aerobna faza

• b) Faza II - anaerobna faza, nemetanska

• c) Faza III - anaerobna, metanska, nestabilna

• d) Faza IV - anaerobna, metanska, stabilna

I faza

• aerobne bakterije pri ishrani koriste kiseonik, pri čemu se raskidaju dugi molekularni lanci kompleksnih jedinjenja koja sačinjavaju organski otpad: ugljeni hidrati, proteini i masti.

• Nusproizvod ovog procesa je ugljendioksid.• Na početku ove faze koncentracija azota je visoka

(oko 20% kiseonika i 80% azota), • Faza I se odvija dok se raspoloživi kiseonik ne istroši. • može trajati danima ili mesecima, zavisno od toga koliko je

kiseonika prisutno u trenutku kada je otpad odložen na deponiju, a nivoi kiseonika će varirati u zavisnosti od toga koliko je kompaktna deponija.

Aerobna dekompozicija glukoze

• C6H12O6+ 6O2 → 6CO2+6H2O

b) Faza II - anaerobna faza, nemetanska

• Ova faza razgradnje počinje kada se iskoristi sav kiseonik proces zahteva značajno prisustvo vlage, kao i fizički kontakt između mikroorganizama i otpada.

1) IIa. Hidroliza: bez produkcije gasova;

Organski otpad se razlaže u enzimski-katalizovanim reakcijama na osnovne komponente:

CELULOZA 𝑐𝑒𝑙𝑢𝑙𝑎𝑧𝑒

GLUKOZA

PROTEINproteaze

AMINO KISELINE

SKROB amilaze

GLUKOZA

MASTI lipaze

MASNE KISELINE

Gasovite komponente se ne generišu tokom faze hidrolize.

2) IIb. Anaerobna kisela fermentacija glukoze (nastaju gasovi CO2 i H2).

C6H12O6 → CH3COOH + C2H5COOH + CO2 + H2

C6H12O6 → C3H7COOH + 2 CO2+ 2 H2

c) Faza III - anaerobna, metanska, nestabilna

dve vrste bakterija: kiselinske i metanske

• Faza III razgradnje počinje kada određene vrste anaerobnih bakterija konzumiraju organske kiseline proizvedene u fazi II i počnu da formiraju acetate.

• Ovaj proces uzrokuje da deponija postane bliža pH vrednosti 7 (neutralni medij) koja odgovara bakterijama koje proizvode metan.

• Metanske i kiselinske bakterije imaju određenu vrstu simbiotske veze. Kiselinske bakterije proizvode jedinjenja kojima se hrane metanske bakterije. Metanske bakterije se hrane ugljen dioksidom i acetatima, čije je veliko prisustvo veoma toksično za kiselinske bakterije.

• Trajanje faze III može početi 180 dana od deponovanja otpada i trajati do 500. dana nakon deponovanja.

d) Faza IV - anaerobna, metanska, stabilna

• Faza IV razgradnje počinje kada sastav i produkcija deponijskog gasa postanu relativno konstantni.

• Deponijski gas tada sadrži oko 45-60 % metana, 40-60 % ugljen dioksida i 2-9 % ostalih gasova. Gas se proizvodi konstantno u četvrtoj fazi obično 20 godina, pri čemu se emitovanje gasa može nastaviti i posle 50 godina. Produkcija gasa može trajati duže, posebno, ako su prisutne veće količine organskog otpada. III & IV Metanska enzimska reakcija glukoze (proizvode se gasovi CO2 i CH4):

•C6H12O6 → 3 CO2 + 3 CH4

Metan

S obzirom da je metan zapaljiv i ima tendenciju eksplozije, mora biti uklonjen iz deponije. Da bi se to postiglo napravljen je sistem cevi u deponiji koji služi za odvođenje metana van deponije.

Metan se može iskoristi za proizvodnju energije.

Osnovni principi upravljanja otpadom4. Princip izbora najoptimalnijeg rešenja za ŽSRešenje otpada koje će dati najveću dobit (najmanju šetetu) žs Ostvarujući minimalne troškove i odgovarajuću profit

5. Princip odgovornosti proizvođačaSvi generatori otpada (oni koji proizvode otpad) odgovroni su za svoj otpad.Moraju se ponašati u skladu sa uspostavljenom hijerarhijom upravljanja otpadom

Moraju da utiču na smanjenje otpada , razvoj proizvoda koji se kasnije mogu reciklirati i sl.....

6. Princip zagađivač plaćaGenerator otpada mora da snosi troškove adekvatnog postupanja otpadom (troškovi tretmana, trasnporta, odlaganja)

Sistem upravljanja čvrstim otpadom

Obuhvata

1. Nastajanje otpada

2. Sakupljanje i skadištenje

3. Transport

4. Tretman

5. Odlaganje

1. i 2 .Nastajanje i prikupljanje otpada obuhvata:

• Odlaganje u kontejnere (individualne, zajedničke)• Preuzimanje iz kontejenera• Odvoženje do mesta tretmana

Selektivno sakupljanje otpada

• Odvojeno prikupljanje pojedinih frakcija otpada koji mogu poslužiti kao sirovina:

• Papir

• Staklo

• Plastika

• tekstil

Zajedničko (sve vrste otpada)

Prikupljanje i skladištenje otpada

1. Sistem direktnog transporta velikih kontejnera

2. Sistem stacionarnih kontejnera

Sistem direktnog transporta velikih kontejnera

• Pogodan je gde je velika produkcija otpada

• Kontejneri su zapremine od 5-7m3

Postoje dva osnovna modela:

• Standardni model

• Model sa razmenom kontejnera

Стандардни модел

Трансфер станица или депонија

Локације контејнера

Почетак Дневне руте

Завршетак Дневне руте

Транспорт пуног кнтејнера

Транспорт празног контејнера

Преузимање пуног контејнера ->одвожење до места третмана/одлагања->пражњење ->транспорт празног контејнера

Модел са разменом контејнера

Трансфер станица или депонија

Локације контејнера

Почетак Дневне рутеДовоз празног контејнера Завршетак

Дневне рутеОдвоз празног контејнера у гаражу

Транспорт пуног кнтејнера са локације 1

Транспорт празног Контејнера на локацију 2

Model sa razmenom kontejnera

• na početku dna se na određenu lokaciju donosi prazan kontejner->preuzimanje prisutnog punog kontejnera sa te lokacije-> transfer do mesta tretmana/odlaganja-> preažnjenje-> transport praznog kontejnera do sledeće lokacije gde se ostavlja a preuzima pun

Sistem stacionarnih kontejnera

• U urbanim sredinama /komunalni otpad

• Na lokacijama gde zbog kongfiguracije ulica nije moguć pristup vozila većih dimenzija

Систем стационарних контејнера

Трансфер станица или депонија

Локације контејнера

Почетак Дневне руте

Завршетак Дневне руте напуњено возило транспортује отпад на место пражњења

Испражњено возило на локацију нове туре/крај дневне смене

Тура сакупљања

Transfer stanicaMesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladišti radi razdvajanja ilipretovara pre transporta na drugo mesto radi skladištenja, tretmana ili odlaganja.

Reciklažni program

• Prikupljanje

▫ već razdvojenog materijala (primarna selekcija),

▫ naknadno razdvajanje u recikilažnim centrima

(sekundarno raydvajanje frakcija/selekcija)

• Transport (reciklažna dvorišta)

• Prerada

Primarna selekcija

Sekundarna selekcija

• Sav otpad se odlaže u isti kontejner i vrši se njegova naknadna selekcija

• Zahteva ulaganje u liniju za separaciju

• Lošiji je kvalitet odvojenih frakcija otpada

Reciklažni centarMesto gde se vrši ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesuza prvobitnu namenu, organsku reciklažu ili drugu namenu, osim u energetskesvrhe

Deponovanje

• Videti u hijerarhiji (slajd 42-49)

Cirkularna ekonomija

http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2019/03/from-linear-to-a-circulair-economy.jpg

podrazumeva kruženje materijala i njegovu ponovnu upotrebu, čime se istovremeno koristi i drastično manje energije i vode

Od linearne do cirkularne ekonomije

Cirkularna ekonomija je pristup

upravljanja otpadom koji proitiče iz:

• Principu održivog razvoja

• Princip hijerarhije upravljanja otpadom

(smanjenje, ponovna upotreba i reciklaža)

• Princip izbora najoptimalnijeg rešenja za ŽS

zero waste

Crkularna ekonomija

• Je način sprovodjenja održivog ravoja→dugoročno ulaganje u sirovinsku i energetsku efikasnost, uz smanjenje štetnih emisija, zamenu fosilnih goriva obnovljivim izvorima i proizvodnju i trgovinu održivim proizvodima

• vodi konceptu „nula odsto otpada” (zero waste) • Je osmišljavanje i stvaranjem proizvoda na takav

način da im se maksimalno produži životni vek, ali i održavanjem, servisiranjem i reciklažom.

Tipovi plastičnog otpada

Plastični proizvodi

PET je čist, lagan i izdržljiv materijal

koji se može u potpunosti

reciklirati.

Može se farbati (u plavo, zeleno i braon), ali mu tada opada vrednost jer se teže recikli

PET se upotrebljava za proizvodnju ambalaže

za različita pića kao i za izradu ambalaže za

kozmetičku i farmaceutsku industriju.

96% пластичних предмета начињено је од укупно 6 врста полимерних материјала:

PET – поли(етилен-терефталат)

Polietilen niske gustoće (LDPE) je

termoplastični poliolefin gustoće od

0.910 g cm-3 do 0.940 g cm-3.

To je reciklirajuća plastika koja

se, zbog svoje čvrstoće i fleksibilnosti,

najčešće koristi za izradu različitih

folija i vrećica za samoposluživanje.

PE-LD – polietilen niske gustine

Sportske boce koje izbacuju tečnost na stiskanje, kese u kojima je dugotrajan hleb, kese za smrznuto povrće, plastiče torbe, jakne i tepisi.

Polietilen visoke gustoće (HDPE)

termoplastični je poliolefin gustoće

od 0.941 g/cm3 do 0.960 g/cm3.

To je recikliruća plastika koja se

često koristi za izradu boca, čaša,

plutajućih platformi itd.

HDPE krakteriše visok stepen

otpornosti na hemikalije, lakoća

čišćenja i jednostavnost razlaganja

PE-HD – polietilen visoke gustine

Koristi se za pakovanje deterdženata, šampona, raznih hemikalija, motornih ulja, a u nekim zemljama se u njega pakuju mleko, jogurt i sokovi.

• PVC – polivinil hlorid

jedna od najkorištenijih vrsta plastike koja

se zbog svoje prilagodljivosti i niske cene

koristi u razne svrhe: kao ambalaža, za

izradu namještaja, igračaka, auto dijelova,

medicinskih pomagala i najčešće, različitih

građevinskih materijala.

Međutim, upravo zbog svoje raširenosti

postaje jedan od gorućih ekoloških

problema, čemu doprinosi i njegova

toksičnost u svim fazama od proizvodnje,

preko upotrebe do odlaganja. Teško se

reciklira

• PP – polipropilen

Polipropilen ima dobre mehaničke

osobine te zbog toga ima široku

primenu. Koristi se za boce u koje

se u fabrici sipa vrela tečnost, tj.

boce za sirupe, boce za jogurte,

boce za kečap, prave se slamke,

medicinske boce...

Može se reciklirati u obliku vlakna,

koje služi za izradu veštačkih tkanina.

• PS – полистирен

• polistiren je bezbojna, čvrsta plastika

sa ograničenom fleksibilnošću. Može

se izljevati u kalupe i proizvesti kao

transparentan ili u boji. Može se.

Reciklirati. Prave se plastični tanjiri

i šolje, držači jaja, plastične kašike i

viljuške, poslužavnici…

RECIKLAŽNE OZNAKE

• ovaj proizvod ne sme bacati sa ostalim otpadom, ni pod kojim uslovima! Potrebno ga je odneti u specijalne centre za reciklažu baš za ove proizvode ili u kante za OPASAN otpad

ЕКО ОЗНАКЕ У ЕУ

Međunarodno standardizovani znak zaproizvod napravljen od recikliranogmaterijala i za onaj koji se možereciklirati

Znak za proizvod namenjenvišekratnoj upotrebi, npr. Višekratnimpovratnim bocama

Međunarodno standardizovani znak zaproizvod koji je moguće reciklirati.Ispod znaka mogu biti brojevi a ispodsu slova koja označavaju vrstumaterijala (različite врсте пластичногматеријала)

Eko oznaka za proizvod sa manje štetnim uticajem naokolinu

КОМПОСТИРАЊЕ

Kompostiranje predstavlja brzo i delimično razlaganje vlažne čvrste organske materije, uz pomoć aerobnih mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima (vlaga i temperatura)Krajnji proizvod je kompost koji nema neprijatan miris i koji ma upotrbnu vrednost (đubrivo)Najkvaliteniji je kompost dobijen od zelenog otpadaSlabiji kvalitet ima kompost koji je dobijen os neselektovanog komunalnog otpada i nije prihvatljiv za poljoprivredu

Биолошки отпад – биоотпад састоји се од:• остатака хране и различитог баштенског отпада, као што су:• остаци од поврћа и воћа• остаци од чишћења рибе и меса• хлеб, остаци хране• лишће, цвеће, грање• откос траве, пиљевинаTакође је дозвољено ставити:• папирнату амбалажу запрљану храном• папирнате марамице• пепео од ложења дрвета.

У ову категорију не смеју се стављати материје које би загадиле будући компост:

• штампани папир• средства за чишћење• боје и лакови• батерије и сл.

Фактори који утичу на компостирање

су:1. Кисеоник – због обезбеђивања аеродних услова2. Величина чести сировине – што су честице ситније

компостирање је ефикасније јер је обезбеђена већа површина за активност микроорганизама

3. Ниво нутриената (угљеник и азот)– храна за микроорганизме

4. Садржај влаге потребно је 40-60%. Вода прености нутријенте унутар масе и на тај начин доприноси да нутријрнти физички и хемијске буду доступни микроорганизмима

5. Температура- 45-59°C6. pH бактерије се најбоље развијајау при pH 6-7.5

https://www.123rf.com/photo_121478068_plastic-bags-on-the-branches-of-trees-environmental-pollution.html

https://www.ecowatch.news/ocean-plastic-waste-probably-comes-from-ships-report-says/ https://bbj.hu/energy-environment/bill-would-slap-hefty-fees-on-plastic-bags_155414

http://memolition.com/2015/04/28/heartbreaking-photos-of-pollution-to-inspire-you-to-recycle/

Pitanja

• Otpad (definicija, podela i karakteristike pojedinih vrsta otpada)

• Klasifikacija otpada po katalogu otpada (indeksni broj otpada, Q, H, Y, C, R i D lista)

• Osnovni principi upravaljanja otpadom (načela)

• Sistem upravljanja čvrstim otpadom

• Cirkularna ekonomija