UPRAVLJANJE INFORMACIJAMA I ZNANJIMA 3deo teorija.pdf · SISTEMI UPRAVLJANJA ZNANJEMSISTEMI UPRAVLJANJA ZNANJEM. Prof.dr Jelica Trninić Teorije i definicije znanjaTeorije i definicije

Prof.dr Jelica Trninić

UPRAVLJANJE INFORMACIJAMAI

ZNANJIMA

Teorijski i aplikativni aspekti


Podaci, informacije i znanja -resurs organizacije

Podaci, informacije i znanja su resurs organizacijepoput resursa materijala, energije, finansija i drugih, ali su u novoj ekonomiji najznačajniji.


Šta je podatak?

� "Podaci su sirove, neanalizovanečinjenice, brojke i dogadjaji iz kojih se mogu razviti informacije..." Stoner, 1986. s.621.

� “Podaci su sirove činjenice ili opservacije, tipičnoo fizičkim fenomenima ili poslovnimtransakcijama.” O’ Brien, 1999. s.46


Šta je informacija?

� Postoji mnoštvo teorija informacija: � probabilističko-statističke teorije (R. Fisher; R.

Hartley, C. Shannon, W. Weaver i dr.), � matematičkih-nestatističkih teorija: topološke

(N. Rashevsky), algoritamske (A.N. Kolmogorov) i dr.

� semantičkih teorija (R. Carnap i J. Bar-Hillel; J.Kemeny; R. A. Wells; J. Hintikka) i druge


Informacija...

� Informacija je definisana kao nešto što redukuje neizvesnost u odlučivanju (Shannon & Weaver, 1949).

� Informacija je definisana kroz svoj sadržaj i svoj kontekst.

� U poslovanju, kontekst je priroda problema koji se rešava.

� Informacija je izvedena iz podataka, a značenje i smisao podataka se dokučuje nekim procedurama analizovanja i tumačenja.


PODACI� Reprezentacije činjenica

INFORMACIJE� Podaci plus...

* Značenja* Razumevanja paterni, odnosa

ZNANJE� Informacije plus...

* Uverenja * Pretpostavke * Dizajn za primenu

MUDROST� Znanje plus...

* Primena/akcija * Adaptacija posle primene


UPRAVLJANJE INFORMACIJAMA

Upravljanje znanjem


Upravljanje informacijama je proces planiranja, organizovanja, koordinisanja i kontrolisanja:

� ispitivanja i identifikovanja korisničkih potreba za informacijama, � pronalaženja i ocenjivanja izvora potrebnih informacija, � sticanja informacija, � organizovanja i skladištenja informacija, � sintetizovanja informacija u željene informacione

proizvode/usluge, � odreñivanja najpodesnije vizualizacije i prezentacije informacija, � distribuiranja informacija i � adekvatnog korišćenja informacija.


Informacije

Osnovna svrha upravljanja informacijamajeste korišćenje informacionih resursa iinformacionih moći organizacije da bi se:

� obezbedilo učenje organizacije, � njeno prilagoñavanje promenljivom okružju, ali i

� njeno anticipiranje budućnosti i proaktivno dejstvovanje.


Informacije

� Sticanje, kreiranje, skladištenje, tumačenje i korišćenje informacija predstavlja osnovu za rast i razvoj inteligentne organizacije.


Informacije

� Upravljanje informacijama može da bude shvaćeno kao skup procesa koji podržavaju aktivnosti organizacije koja uči i koji su saobraženi tim aktivnostima.


1. Ispitivanje informacionih potreba i zahteva

2. Pronalaženje i otkrivanje izvora potrebnih informacija

3. Sticanje postoje ćih informacija

6. Sintetizovanje informacija u informacione proizvode/usluge

5. Odreñivanje podesne vizuelizacije

i prezentacije informacija

8. Distribuiranje informacija

9. Adekvatno koriš ćenje informacija

7. Organizovanje i skladištenje informacija

4. Proizvo ñenje novih informacija

SHEMA PROCESA UPRAVLJANJA INFORMACIJAMA


Identifikovanje potreba za informacijama

� Početna i presudno značajna fazaupravljanja informacijama jesteispitivanje i doznavanje informacionihpotreba i zahteva s ciljem da se podmireobjektivne i subjektivne potrebe zainformacijama i informacioni zahtevikorisnika.


Informacione potrebe

� Identifikovanje informacionih potreba ne samo što uključuje teme od interesa za korisnika, nego i atribute informacije koji bi trebalo da budu obezbeñeni da bi uvećali njenu vrednost i korisnost.


Odnos informacionih potreba, informacionihzahteva i snabdevenosti informacijama

� Poistovećivanje informacionih zahteva sainformacionim potrebama nemaopravdanja jer zahtev nema moći kojeima potreba (shvaćena iz perspektivepsihologije):


Odnos informacionih potreba, informacionihzahteva i snabdevenosti informacijama

� prvo, moć da mobiliše i odabira saznajnereprezentante željenog cilja za akciju, i,

� drugo, moć da energizuje i usmeravaakcione procese dok, ako je to moguće, cilj ne bude postignut, odnosno potrebapodmirena.



Mogući odnosi izmeñu:� objektivnih i � subjektivnih informacionih potreba, � informacionih zahteva i � snabdevenosti informacijamashematski su Venovim dijagramomprikazani na sledećem slajdu:




Najpoželjnije bi bilo kada bi� objektivne potrebe za informacijama, � subjektivne potrebe za informacijama, � informacioni zahtevi i � snabdevenost informacijamameñusobno korespondirali u najvećojmogućoj meri.


Upravljanje informacijama i informacione potrebe

U praksi upravljanja informacijama teži se:� najvećem mogućem uvećanju poljaoznačenog brojčanom oznakom 7 (a potom i polja označenih brojkama 5 i 9) i

� istovremenom smanjivanju poljaoznačenih brojčanim oznakama 1, 3, 11 i 13.



� Ispitivanje i analiza poslovnih i korisničkihinformacionih zahteva preduzima se s ciljem da se stekne odgovor na pitanje: koju vrstu, količinu i kvalitet informacijekorisnik traži radi uspešnog obavljanjaposla na svom radnom mestu?


FAZE ISPITIVANJA INFORMACIONIH ZAHTEVA

Odreñivanje svrhe ispitivanja potreba za informacijama

Odabiranje respondenata

Razvijanje i probna primena anketnog upitnika/sheme za intervju

Odreñivanje rasporeda anketiranja/intervj uisanja

Priprema osoba koje će biti anketirane/intervjuisane

Sprovo ñenje ankete/intervjua sa poslovnim korisnicima

Sreñivanje podataka dobivenih anketiranjem/intervjuisanjem

Analiza sre ñenih podataka na zajedni čkoj sesiji sa respondentima

Odreñivanje i priprema tima ispitiva ča

Priprema izveštaja o nalazima ispitivanja informacionih zahteva


Informacioni zahtevi

� Doznavanje informacionih zahteva nije samo sebi cilj; to je samo jedna od faza u složenom procesu upravljanja informacijama.

� Pored utvrñivanja informacionih zahteva korisnika, u taj proces su uključene i faze od kojih ovde navodimo sledeće:


Razvijanje anketnog upitnika/shemeza intervju

� A. OTPOČINJANJE ANKETE/ INTERVJUA� B. ODGOVORNOSTI� C. POSLOVNI CILJEVI I PROBLEMI� D. KRITIČNI FAKTORI USPEŠNOSTI� E. ZAHTEVI ZA ANALIZAMA


Izrada rasporedaanketiranja/intervjuisanja

Za obavljanje intervjua neophodno je izraditi:a) Pregled rasporeda intervjuisanjab) Pregled sastava grupe za intervju prema

poslovnoj funkcijic) Pregled sastava grupe za intervju prema

organizacionim nivoima d) Pregled sastava grupe za intervju prema

procesimae) Pregled kompozicije intervjua osoblja IT


Sprovoñenje ankete/intervjua sa poslovnim korisnicima

� Intervjuisanje (anketiranje) korisnika se obavlja shodno predvidjenom rasporedu i saobrazno pravilima primene tih metoda u svrhe prikupljanja potrebnih informacija.


Sreñivanje i analiza dobivenihpodataka

� Podaci prikupljeni ispitivanjem se sreñuju, tumače i sistematizuju da bi se na zajedničkoj sesiji s respondentimaprocenila valjanost tih podataka i informacionih zahteva.

� U tu svrhu su potrebne odgovarajućeorganizacione pripreme zajedničke sesije.


zahtevi

� Da li su svi objekti i podaci na koje se odnose informacioni zahtevi definisani u modelu?

� Da li su identifikovane sve nepotpune, neodreñene, nerazrešene specifikacije zahteva radi razrešavanja?


Priprema izveštaja o nalazimaispitivanja zahteva

� O nalazima dobivenim ispitivanjem potreba zainformacijama i informacionim zahtevimapotrebno je napisati jednostavan, jasan, pregledan, konzistenan izveštaj.

� Tim izveštajem će identifikovane informacionepotrebe i zahtevi biti saopšteni svim nadležnim izainteresovanim organizacionim jedinicama, grupama, timovima i pojedincima u organizaciji.


UPRAVLJANJE ZNANJEM

Koncepti


SadržajSadržaj

Uvod i kratka hronologija razvoja upravljanja znanjemUvod i kratka hronologija razvoja upravljanja znanjem

POJMOVNI I TEORIJSKI ASPEKTI UZPOJMOVNI I TEORIJSKI ASPEKTI UZ

PROCESNI ASPEKTI UZPROCESNI ASPEKTI UZ

TEHNOLOŠKI ASPEKTI UZTEHNOLOŠKI ASPEKTI UZ

ORGANIZACIONI ASPEKTI UZORGANIZACIONI ASPEKTI UZ

UPRAVLJAČKI ASPEKTI UZUPRAVLJAČKI ASPEKTI UZ

IMPLEMENTACIONI ASPEKTI UZIMPLEMENTACIONI ASPEKTI UZ

SISTEMI UPRAVLJANJA ZNANJEMSISTEMI UPRAVLJANJA ZNANJEM


Teorije i definicije znanjaTeorije i definicije znanja

Izvori i način sticanja znanjaIzvori i način sticanja znanja

Vrste znanjaVrste znanja

Definicije, priroda i vrste znanjaDefinicije, priroda i vrste znanja


Definicije znanja

� “Znanje je informacija koja je organizovana i analizovana da bi bila razumljiva i primenljiva u rešavanju problema ili u odlučivanju.”

[Turban, E. Expert Systems and Applied Artificial Intelligence, Maxmillan, 1992].


Definicije znanja

� “Znanje se sastoji od istina i verovanja, perspektiva i pojmova, rasuñivanja i očekivanja, metodologija i know-how.”

[Wiig, K. Knowledge Management Foundation, SchemaPress, 1993.].


Definicije znanja

� “Znanje je celokupni skup uviñanja, iskustava i procedura koja se smatraju ispravnim i istinitim, pa stoga upravljaju mišljenjem, ponašanjem i komunikacijama ljudi.”

[van der Spek, R., Spijkervet, A. Knowledge management: Dealing intelligently with Knowledge u KnowledgeManagement and its Integrative Elements (Liebowitz & Wilcox, eds.) CRC Press, 1997].


Definicije znanja

� “Znanje je rezonovanje o informacijama i podacima radi aktivnog omogućavanja performanse, rešavanja problema, donošenja odluka, učenja i učenja drugih.”

[Beckman, T. A Methodology for Knowledge Management, International Associationof Science and Technology for Development (IASTED) AI and Soft ComputingConference, Banff, Canada, 1997].


IZVORI I NAČIN STICANJA ZNANJA

Iz kojih izvora potiče znanje?� Empirizam� Racionalizam� Kritički racionalizam� Konstruktivizam


Koncepcija situiranosti znanja

� Česta greška u mnogim tekstovima o veštačkoj inteligenciji i upravljanju znanjem jeste poistovećivanje znanja s modelima, simboličkim reprezentacijama znanja.

� Znanje se ne može neokrnjeno istrgnuti, otuñiti od osobe.

� Sierhius i Clancey smatraju da se znanje ne može otuñiti ni od situacije.


Upravljanje znanjem

� «Situiranost», smeštenost znanja menja način na koji mislimo o tome kako je znanje kreirano (učenje) i primenjeno (akcija) i upravljano.

� Upravljanje znanjem u tom svetlu menja svoje značenje od upravljanja znanjem ka upravljanju situacijom u kojoj se znanje «dešava», a tada kolaboracija i participacija postaju ključni termini upravljanja.


Upravljanje znanjem

� U središte treba da budu postavljeni ljudi. � Znanje je uključeno u praksu ljudi. � Nema prakse bez akcije. � Ne možemo istrgnuti znanje; možemo samo da napravimo reprezentaciju znanja osobe koja je uključila svoje znanje u praksu.


Upravljanje znanjem

� Deskripcije - simboličke reprezentacije znanja mogu da se uskladište u model, ali samo znanje je situirano.

� Poistovećivanje reprezentacije znanja sa samim znanjem je neopravdano!


Vrste znanja

� Znati da (knowthat)

� Znati kako (knowhow)

� [Ryle, G. The Concept of Mind, London, 1949]


Vrste znanja

� Implicitno znanje� Eksplicitno znanje

� [Полани, М. Личносное знание, на пути кпосткритическојфилософии, Прогресс, Москва, 1985.]


Definicije upravljanja znanjemDefinicije upravljanja znanjem

Hijerarhijsko i organičko upravljanje znanjemHijerarhijsko i organičko upravljanje znanjem

Pristupi upravljanju znanjemPristupi upravljanju znanjem

Druga generacija upravljanja znanjemDruga generacija upravljanja znanjem

Definicije i priroda upravljanja znanjemDefinicije i priroda upravljanja znanjem


Definicije upravljanja znanjem

� Dovoñenje neiskazivih znanja na površinu, njihovo konsolidovanje u oblike koji su mnogo dostupniji i promovisanje njihovog kontinuiranog kreiranja. (Birkett 1995).



� Procesi zahvatanja, distribuiranja iefektivnog korišćenja znanja. (Davenport 1994).



� Kreiranje, sticanje i transfer znanja imodifikovanje organizacionog ponašanja tako da odrañava nova znanja i uviñanja.(Garvin 1994).


Upravljanje znanjem

� Upravljanje znanjem je dobijanje pravih informacija za prave ljude u pravo vreme i pomaganje ljudima da kreiraju znanje, dele ga i dejstvuju na osnovu informacija na način koji će merljivo unaprediti performansu NASA i njenih partnera.

� Za NASA to znači dostavljanje sistema i servisa koji će pomoći našim zaposlenima i partnerima da dobiju informacije koje su ima potrebne za donošenje boljih odluka.


Upravljanje znanjem

� Ako prihvatimo da je upravljanje znanjem zbirka procesa koji upravljaju kreiranje, rasprostranjivanje i korišćenje znanja, onda smo snažno pokrenuti da prihvatimo da je upravljanje znanjem mnogo više nego “stvar tehnologije” i da njegovi elementi postoje u svakom od naših poslova.


On the Management of Knowledge - Position

Statement by Karl M. Wiig, February 6, 1996

� Upravljanje znanjem u organizacijamamora da bude razmatrano u tri perspektive s različitim horizontima isvrhama:

1. Poslovna perspektiva – usredištenana zašto, gde i u kom obimu organizacijamora da investira u znanje ili daeksploatiše znanje;


Upravljanje znanjem

2. Upravljačka perspektiva –usredištena na odreñivanje, organizovanje, usmeravanje, olakšavanjei monitorisanje praksi i aktivnostipovezanih sa znanjem, zahtevanih zapostizanje željenih strategija i ciljeva.


Upravljanje znanjem

3. Operativna perspektiva – usredištenana primenu ekspertize za obavljanjeeksplicitniog rada i zadataka povezanihsa znanjem.


Ronald Maier:

� Upravljanje znanjem je funkcija menažmenta odgovorna za regularno odabiranje, implementaciju i evaluaciju ka cilju usmerenih strategija znanja čija je svrha unapreñivanje načina na koji oprganizacija upoptrebljava interno i eksterno znanje za poboljšavanje performanse organizacije.


Univerzitet Texas :

� Sistematični proces nalaženja, odabiranja, organizovanja, pročišćavanjai prezentovanja informacija na način koji unapreñuje shvatanja zaposlenih u odreñenoj oblasti ineresovanja.

� Upravlajnje znanjem pomaže organizaciji da stiče uviñanja i razumevanja na osnovu sopstvenog iskustva.


Univerzitet Kentucky

� Znaje je vitalni resurs organizacije. ... � Tipovi znanja kojima se koriste donosioci odluka

uključuju informacije, procedure, i heuristike, izmeñu ostalog...

� Različite tehnike zasnovane na računarima, za upravljanje znanjem (npr. predstavljanje i obrada znanja) bile su i sada su razvijene da dopune uroñene veštine upravljanja znanjem.


UZ

� Kao oblast proučavanja, upravljanje znanjem je usredsreñeno na invenciju, unapreñivanje, integraciju, upotrebu, administraciju, evaluaciju i doprinos ovakvih tehnika.


Ciljevi upravljanja znanjem

Nalazi jednog empirijskog istraživanja (R. Maier, 2001.) kazuju da korisnici ovako shvataju ciljeve upravljanja znanjem :

� Postizanje transparentnosti znanja� Unapreñivanje dokumentacije znanja� Promena kulture organizacije� Unapreñivanje komunikacija i kooperacije� Preobražavanje implicitnog u eksplicitno znanje

(eksternalizacija)


Poreñenje pristupa upravljanju znanjem

Dokumentovano znanje je po-vezano sa zna-njem u glava-ma ljudi i usa-ñeno u soci-jalne mreže.

Znanje isljučivo u glavama ljudi

Dokumentovano znanje,

odvojivo od čoveka

Definicijaznanja

Socio-tehničkisistemi,

Inženjerstvo

Kultivisanje,zajednica

Inženjerstvo, kognitivna

Perspektiva

Holistički; ka ljudima i

tehnologiji

Usmerenost ka ljudima

Usmerenost ka tehnolologiji

Pristup

SintetičkoUsmereno ka ljudima

Usmereno ka tehnolologij

i

UPRAVLJANJE ZNANJEM



a. Unapreñenje pristupa postojećim neizrecivim i eksplicitnim znanjima

b. Transparent-nost znanja

c. Unapreñenje inovativnosti

d. Promena kulture

a. Unapreñenje komunikacija

b. Obučavanje novog osoblja

c. Unapreñenje deljenja znanja

d. Unapreñenje ličog razvoja

a. Unapreñenjedokumentovanosti znanja

b. Akvizicija eksternog znanja iretencija znanja

c. Pretvaranje implicitnog u eksplicitno znanje

Ciljevi

ObjedinjavanjePersonalizacijaKodifikacijaStrategijaupravljanjaznanjem


Usmereno ka tehnolologiji

UPRAVLJANJE ZNANJEM



Socio-tehnička, diskurzivna

Socio-kulturnaTehnokratskaKultura

- Razvoj mapa znanja koje povezuju elemente znanja i ljude- Razvoj profila- Razvoj portala znanja- Personalizovanje baze znanja

- Uspostavljanje i razvoj zajednica- Dokumentovanje umeća i ekspertiza- Organizovanje deljenja znanja

- Skladištenje znanja- Rafinisanje znanja- Brisanje/arhivira-njeznanja

Zadaci

- Partner u znanju- Objedinitelj- Koordinator za UZ- Specijalista za datopodručje

- Ekspert- Mentor- Voditelj mreže- Menadžer zajednice- Moderator

- Autor- Administrator znanja- Administrator bazeznanja- Broker znanja

Uloge


Usmereno ka tehnolologiji

UPRAVLJANJE ZNANJEM


“Druga generacija” upravljanja znanjem

� Do nedavno je pristup upravljanju znanjem bio pretežno usmeren ka tehnologiji.

� Da bi se naglasila razlika izmeñu novog, savremenog upravljanja znanjem i preñašnjeg tehnocentričnog upravljanja znanjem, neki autori, meñu kojima se ističe McElroy, upotrebljavaju naziv »druga generacija upravljanja znanjem«.


UZ

� »Prva generacija upravljanja znanjem«, koja je prevashodno bila usmerena na tehnologiju (data warehousing, groupware, upravljanje dokumentima, data mining i dr.).

� Druga generacija znatno više uključuje ljude, procese i socijalne inicijative.


UZ

� Zastupnici »prve generacije upravljanja znanjem«, polaze od pretpostavke da vredno znanje već postoji.

� Zastupnici »druge generacije upravljanja znanjem« podrazumevaju da je znanje nešto što se proizvodi u ljudskim socijalnim sistemima.


� Firestone i McElroy prirodu upravljanja znanjem shvataju kao skup procesa, kao troslojni okvir poslovnih procesa i proishoda.

Oni razlikuju: � operativne poslovne procese, � procese znanja i � procese upravljanja procesima znanja,

predstavljene na sledećoj slici:



Procesni aspekti upravljanja znanjemProcesni aspekti upravljanja znanjem

Modeli procesa upravljanja znanjemModeli procesa upravljanja znanjem

Model Nonaka - TakeuchiModel Nonaka - Takeuchi

Beckmanov osmoetapni proces upravljanja znanjemBeckmanov osmoetapni proces upravljanja znanjem

Model Holsaple - JoshiModel Holsaple - Joshi

Model Oluic-VukovicModel Oluic-Vukovic

Model Bouthillier- ShearerModel Bouthillier- Shearer

Model Karl M. WiigModel Karl M. Wiig


Modeli procesa upravljanja znanjem

� Kao vredna imovina organizacije, znanja moraju da budu formalizovana, distribuirana, deljena i primenjena.

� Predloženo je mnoštvo modela procesa upravljanja znanjem.


Model Nonaka - Takeuchi

� Nonaka i Takeuchi su 1995. definisali četiri procesakreiranja znanja:

1. Socijalizaciju - proces kojim se obavlja transfer neiskazivog znanja jedne osobe u neiskazivo znanjedruge osobe.

2.Eksternalizacija - proces kojim se neiskazivo znanjepreobražava u eksplicitno znanje meñu individuamaunutar grupe.

3. Kombinacija - proces kojim se obavlja transfer eksplicitnog znanja.

4. Internalizacija - proces razumevanja i asimilacijeeksplicitnog znanja u neiskazivo znanje osobe.


Dijagram Nonake i Takeuchia

SistematizovanjeKlasifikovanje

Kombinacija

RazumevanjeUčenje

Internalizacija

EksternalizacijaZahvatanjeDeljenje

SocijalizacijaTimski rad

Neizrecivo znanje Eksplicitno znanje

Neizrecivoznanje

Eksplicitnoznanje


Beckmanov osmoetapni proces KM

1. Identifikovanje2. Kaptiranje3. Odabiranje4. Skladištenje5. Deljenje6. Primenjivanje7. Kreiranje8. Prodavanje


Glavne aktivnosti manipulisanja znanjem(Holsaple i Joshi, 1998.)

Eksterni izvori

Akvizicija

Selekcija

Generisanje

Eksternalizo-vanje

Upotreba

Eksterne mete

ResursiznanjaIn

tern

aliz

ovan

je


Identifikovanje potreba zaznanjem

1. Otkrivanje postojećeg znanja

2. Akvizicija znanja 3. Kreacija novogznanja

4. Skladištenje i organizovanje znanja

5. Deljenje znanja

6. Korišćenje i primena znanja

Bouthillier, F. and Shearer, K. (2002) "Understanding knowledge management and information management: the need for an empiricalperspective" Information Research, 8(1), paper no. 141

Bouthillier, F. and Shearer, K. (2002) "Understanding knowledge management and information management: the need for an empiricalperspective" Information Research, 8(1), paper no. 141


Karl M. Wiig Ciklus evolucije institucionalnog znanja se odvija kroz pet stupnjeva:

Razvijanjeznanja

Koriš ćenjeznanja

Distribuiranje znanja

Sticanjei skladištenje

znanja

Rafinisanjeznanja


Karl M. Wiig Ciklus evolucije ličnosnog znanja


Tehnološki aspekti upravljanja znanjemTehnološki aspekti upravljanja znanjem

IT infrastrukturaIT infrastruktura

Shema reprezentacije znanjaShema reprezentacije znanja

Repozitorijumi znanjaRepozitorijumi znanja

Integrisani sistemi podrške performansiIntegrisani sistemi podrške performansi

GroupwareGroupware


IT infrastruktura

� Da bi bili primenjeni, znanje i ekspertiza moraju da budu razumljiv i spremno dostupni u čemu IT infrastruktura ima vrlo značajnu ulogu.


IT komponente u Becmanovom modelu poslovanja uključuju:

� IT arhitekturu i standarde� IT platformu: kompjutacioni hardver� Komunikacije: podaci, glas, slika, mreža,

sigurnost� Interfejsove� Podatke/informacije� Softverske aplikacije� Korisničku podršku: deskovi za pomoć i

obučavanje


Softverske aplikacije

� Automatizovana kancelarija i Groupware� Transakcioni sistemi� Proces modelovanja i simulacija� DSS i EIS� Funkcionalni informacioni sistemi: finansije,

marketing, proizvodnja, ljudski resursi,� Inteligentni sistemi: ES, KD, ML (mašinsko

učenje) IPSS (integrated performance support systems)


Shema reprezentacije znanja

� Beckman smatra da shema reprezentovanja znanja koju predlaže, može da bude upotrebljena i u podršci repozitorijuma znanja i u podršci IPSS.


Glavni tipovi struktura znanja koji mogu da budu reprezentovani u repozitorijumu znanja:

� Slike� Zvukovi i signali� Tekst: običan i hajpertekst� Podaci: relacioni� Slučajevi: CBR� Objekti: hijerarhije, klajent/server� Procesi: rasčlanjive hijerarhije, resursi� Modeli: MBR, simulacije


IPSS – Integrisani sistemi podrške performansi

� IPSS su podržani većim brojem repozitorijuma znanja i obezbeñujuobuhvatnu podršku širokom spektru potreba osoblja u procesu rada.


IPSS mogu da budu kategorizovani za podržavanje sledećih usluga:

� Infrastrukture

� Kontrole

� Navigacije

� Prezentacije

� Akvizicije

� Savetovanja

� Instruisanja

� Učenja

� Evaluacije

� Referenci


podrška

� Infrastruktura – organizovanje i strukturisanje radnog okruženja (MBR i repozitorijumi znanja)

� Kontrola – Nadgledanje, koordinisanje i kontrolisanje IPSS usluga (RBS)

� Navigacija – interakcija čovek – računar (MBR)


Transformacije znanja

� Automatizovano transformisanje znanja u konjunkciji s upotrebom IPSS može znatno da uveća vrednost repozitorijuma znanja.

� Znanje može da bude transformisano pomeranjem naviše u hijerarhiji znanja.

� Na primer, podaci ili slučajevi mogu da budu transformisani u pravila korišćenjem tehnika indukcije u mašinskom učenju i otkrivanja znanja i data mining.


Groupware

� Groupware je kategorija softvera namenjenog podržavanju rada grupa i timova.

� Primeri groupware aplikacija su:- elektronske diskusione grupe- sistemi podrške grupi- softver za konferecije- grupni kalendari- workflou automacija- desktop vodeokonferencije i sl.


Groupware

� Groupware platforma obezbežuje opštu podršku za prikupljanje, organizovanje, i deljenje informacija unutar (distribuiranih) kolektiva ljudi kao što su radne grupe i projektni timovi širom organizacione mreže i Interneta.

� Najpoznatija groupware platforma je Lotus Notes koja kombinuje bazu podataka, grupni kalendar, elektronsku poštu i workflow.


Karakteristike znalačke organizacije

� Visoka performansa� Usmerenost na kupca/korisnika� Usmerena na unapreñenja i poboljšavanja

� Usmerena na visok kvalitet� Visoko fleksibilna i adaptivna� Visok nivo ekspertize i znanja� Velike količine učenja i inovacija


Transfer znanja

� Identifikovanje,� Razvoj,� Monitorisanje i ljudskih i elektronskih kanala deljenja znanja.


ORGANIZACIJA KOJA UČI

� Definicije organizacionog učenja se, pored ostalog, razlikuju i po odgovoru na pitanje da li se za učenje zahteva promena ponašanja ili su novi načini mišljenja i, time, nove mogućnosti za akciju dovoljne.

� Primer definicije koja spada u prvu kategoriju je: Neki entitet (osoba, grupa, organizacija, društvo...) uči ako, kroz svoju obradu informacija, menja opseg svojih potencijalnih ponašanja (Huber, 1991.)


� Organizacija koja uči je vešta u kreiranju, sticanju i prenošenju znanja i u modifikovanju svog ponašanja saobrazno novim znanjima i uviñanjima.


Uproš ćena shema ciklusa organizacionog učenja(prilago ñeno, Nonaka, 1994.)

Individualnoznanje

Znanje uprimeni

Institucionalizovanoznanje

Intersubjektivnoznanje

Feed-back Institucionalizacija

Aplikacija

Deljenje


Kultura organizacije

� Smatra se da su kulturne prepreke osnovna smetnja deljenju i transferu znanja u organizaciji.

� Veruje se da upravljanje znanjima mora da preduzme težak zadatak menjanja organizacione kulture radi postizanja deljenja i transfera znanja neophodnih za realizovanje pune vrednosti resursa znanja organizacije.


ŠŠtata jeje kulturakultura??

““KolektivnoKolektivno mentalnomentalno programiranjeprogramiranje ljudiljudi””

((HofstedeHofstede, , 1980.)1980.)

““SteSteččenoeno znanjeznanje kojimkojim se se ljudiljudi koristekoriste uutumatumaččenjuenju iskustavaiskustava i i generisanjugenerisanju socisocijalnogjalnog ponaponaššanjaanja””

((SpradleySpradley, , 1979.)1979.)

KulturaKultura odreodreññujeuje nanašš pogledpogled nana svetsvet..


Faktori uspešnosti implementacije UZDavenport i Prusak (Davenport, T. and Prusak, L. (1998). Working Knowledge. Harvard Business School Press: Boston):

� Kultura usmerena na znanje� Tehnička i organizaciona infrastruktura� Podrška višeg menadžmenta� Povezanost sa ekonomskim vrednostima ili drugimvrednostima u datoj oblasti

� Jasnoća vizije i jezik


Smetnje za implementaciju UZ

� Beckman ukazuje na 4 preduslova zauvećanje izgleda uspešne implementacijeUZ:

� Izvršno rukovoñenje i predanost� Zdrava kultura� Ekspertiza� IT infrastruktura


� Beckman ukazuje na četiri smetnje u implementaciji UZ:

� Znanje je često čuvano i nije deljeno� Vredno znanje koje su razvili drugi često se zanemaruje

� Znanje i ekspertiza često nisu cenjeni u kulturioganizacije

� Osobe koje dele znanje i ekspertnost se čestosmatraju naivnim


Strategije upravljanja znanjem

� O`Dell i Wiig su identifikovali 6 glavnih strategija kojima se koriste vodeće organizacije radi sticanja vrednosti od implementacije upravljanja znanjem:

� Upravljanje znanjem kao poslovna strategija� Transfer znanja i najbolje prakse


� Znanje usredsreñeno na kupca/korisnika� Lična odgovornost za znanje� Upravljanje intelektualnom imovinom� Inovacije i kreacija znanja


Faze praktičke implementacije UZ

Početnafaza

Projekti/aktivnostirazvoja u raznim

oblastima

Progresivnaimplementacijaprojekata UZ

Revizije ipoboljšavanja


Definicija sistema upravljanja znanjem

� Ronald Maier definiše SUZ u širem i u užem smislu.

� U širem smislu su mnogi sistemi predloženi kao oni koji podržavaju upravlajanje znanjem.

� U tom smislu izraz SUZ se odnosi na informacione i komunikacione tehnologije upotrebljene za upravljanje znanjem.


� SUZ u užem smislu pomažu u kreiranju, lociranju, sticanju, rekonstruisanju, deljenju i primenjivanju znanja.

� U tom smislu SUZ označava sisteme podrške osoblju koje se bavi znanjima u upravljanju znanjem.


� Sistem upravljanja znanjem je IKT sistem u smislu aplikacionog sistema ili IKT platforma koja kombinuzje i integriše funkcije za kontekstualizovano manipulisanje eksplicitnim i neizrecivim znanjem kroz organizaciju ili onaj deo organizacije na koji je upravljena inicijativa upravljanja znanjem.


SUZ

� Sistem upravljanja znanjem treba da utiče na poslovne aktivnosti strateški, taktički i operacionalno i proizvede efekat na upravljanje ljudskim resursima, proizvodnju, kontrolu, organizovanje i dr..


Koje funkcionalnosti integriše SUZ?

� Obuhvatni sistem upravljanja znanjem kombinuje i integriše funkcionalnosti nekolikih, ako ne svih svojih preteča:

� Upravljanje dokumentima i sadržajima;� Upravljanje workflow;� Intranet;� Groupware;� Data warehousing;� Business Intelligence;


Sled uvo ñenja funkcija sistema UZ (Ronald Maier)

1. Osnovne funkcionalnosti povezane s upravljanjem znanjem;

2. Integrativni sistemi upravljanja znanjem;3. Interaktivni sistemi upravljanja znanjem;4. Premošćujući sistemi upravljanja znanjem


� Prema nalazima empirijskih istraživanja, većina organizacija je još uvek na prvim dvema fazama implementacije sistema upravljanja znanjem.


� Sistemi upravljanja znanjem i sistemi upravljanja učenjem se uporedo razvijaju formirajući obuhvatne platforme za organizovano učenje i organizovano deljenje znanja.


� Malhotra upozorava da uprkos uvećanojsofisticiranosti tehnologija upravljanjaznanjem, nalazi istraživanja ukazuju nauvećan broj grešaka u implementacijitehnologija upravljanja znanjem i pripisuje ih gepovima izmeñu tehnološkihinputa, procesa znanja i poslovneperformanse.(Malhotra, 2005).


SUZ

� Kompetentnost i uspešnost organizacijepresudno zavise od arhitektura SUZ kojeomogućavaju agilne i prilagodljive organizacijevične stvaranju inovativnih poslovnih modelaupravljenih ka stvaranju pravih vrednosti zakupce/korisnike proizvoda/usluga teorganizacije (Malhotra, 2004).


Neki primeri alata i sistema upravljanja znanjem

www.yapwerk.com/Zapwerk AG, Hamburg

Knowledgeware Systems

www.knowlewdgeparkag.de/

KnowledgeparkAG, Munich

Knowledge mission

www. netpeceptios.com/

Net Perceptions, Inc., Edina (MN)

Knowledge Management 2.0

URLwww. lotus.com/

Lotus (IBM), Cambridge (MA)

K-Station (collaborative Km portal)


www. sapportals.com/

SAPPortals, WalldorfSAP Portals (enterprise, business intelligence, knowledge management portals)

www.ser.deSER Systems AG, Neustadt/ Wied

SERware (SERkmware, SERproces, SERdocware)


www.wetellyou.com/WeTelYou.com AG, Zurich

WTY Knowledge Management, WTY Zellow Pages

www.gen21.com/Generation21, Golden (CO)

Total Knowledge Management System (TKM)

Documents

UPRAVLJANJE INFORMACIJAMA I ZNANJIMA 3deo teorija.pdf · SISTEMI UPRAVLJANJA ZNANJEMSISTEMI UPRAVLJANJA ZNANJEM. Prof.dr Jelica Trninić Teorije i definicije znanjaTeorije i definicije