Upravljanje istrazivanjem i razvojem

Prof. dr Zoran Stojkovic

1. POJAM UPRAVLJANJA 13str

Upravljanje istrazivanjem i razvojem obuhvata: upravljanje, razvoj, istraživanje i naučno tehnološki progres.Upravljanje istrazivanjem i razvojem predstavlja najvazniji podskup celokupnog upravljanja poslovnim sistemima, jer je to nuznost opstanka u promenljivom okruzenju. Pojam upravljanja sadrzi osnovni cilj: kako i cime uspešno i kontinuirano voditi nove obrazovne osobe, nosioce razvojnih mogucnosti, kako voditi unutrasnje procese, promene organizacije koja uci, teziti stalnoj inovaciji procesa uz odrzavanje stabilne strukture u dinamicnom okruzenju. Stabilna organizacija je organizacija koja je uspesna kako na untrasnjoj integraciji, tako I na spoljasnoj integraciji sa dinamicnim trzistem. Odnos spojasnjeg I unutrasnjeg marketinga predstavlja meru uspesnosti organizacije:USPEH = SPOLJAŠNJI MARKETING

UNUTRAŠNJI MARKETING

Da bi jedna organizacija efektivno i efikasno funkcionisala, ona mora da identifikuje i obavlja menadzment brojnim povezanim aktivnostima. Aktivnost koja koristi resurse I kojom se obavlja menadzment da bi se transformisali ulazni elementi u izlazne, smatra se procesom. Cesto izlazni element jednog procesa direktno čini ulazni element sledeceg procesa.

Slika 2 procesni pristup upravljanja

Primena sistema procesa u organizaciji, zajedno sa njihovom identifikacijom, međusobnim delovanjima i obavljanjem menadžmenta tim procesima, može se okvalifikovati kao „prosecni pristup“ (sl. 2). Jedna od prednosti procesnog pristupa je stalno upravljanje unapređenjem, koje on omogućuje preko veze između pojedinih procesa u međusobnog delovanja.Radi ostvarenja postavljenog zadatka, uz primenu procesnog pristupa usvojen je model „kontinuiranog učenja poboljšanja“ odnosno koncept „kontinuiranog upravljanja IR“ (razrađen Demingov krug poboljšanja, sl.3a) koji se sastoji od ciklusa sledećih operacija:

Definisanje strategije i politike IR, Planiranje IR, Implementacija IR, Kontrola i ocena IR Preispitivanje i poboljšanje IR (sl. 3b).

1

STALNA POBOLJŠAVANJASISTEMA MENADŽMENTA KVALITETOM

Menadžment resursima

Merenje analizepoboljšavanje

Realizacijaproizvoda

Odgovornost rukovodstva

proizvod Zad

ovol

jenj

ek

oris

nic

i

Kor

isni

ciza

htev

i


2.POJAM RAZVOJA SLIKA str24

Razvoj podrazumeva promenu polozaja sistema (preduzeca) u prostoru I vremenu, koja ga dovodi u bolje stanje. Razvoj podrazumeva promene u preduzecu koje donose poboljsanje buduceg funkconisanja, izmenu strukture buduce proizvodnje I poslovanja uopste. U praksi se cesto ne pravi razlika izmedju razvoja I rasta, vec se cesto izrazavaju samo povecanjem vrednosti ostvarene proizvodnje. Medjutim, povecanje vrednosti ostvarene proizvodnje prikazuje rast. Razvoj je kompleksniji od rasta I on bi obuhvatio pored povecanja vrednosti proizvodnje, poboljsanje proizvodne tehnike, tehnologije I poboljsanje upravljanja u svim oblastima poslovanja, poboljsanje proizvodnog programa itd. Rast obuhvata kvantitativno povecanje obima poslovanja, tj. kvantitativne promene koje ne predvidjaju bitnije izmene postojecih tehnicko-tehnoloskih I drugih osnova poslovnih sistema. Kod rasta je akcenat na kvantitativnim, a kod razvoja na kvalitativnim promenama. Pojam razvoj obicno se vezuje za sisteme koji imaju sposobnost da evoluiraju tokom vremena, prelazeci tako u sve vise nivoe I stanja. Razvoj se moze definisati kao integralan I kontinualan proces transformacije sistema iz postojeceg stanja u novo stanje vise efikasnosti. To je proces stalnih promena, celovitog I neprekitdnog prilagodjavanja. Razvoj podrazumeva pored kvantitativnog povecanja obima poslovanja I kvalitativno prosirivanje, poboljsanje I inoviranje postojece proizvodnje I poslovanja uopste, tj. kvalitativne promene koje se obezbedjuju uvodjenjem novih poslovnih aktivnosti.

2


U postojećem okruženju i resursima kojima raspolaže, kao i sistemima veza sa okruženjem, potrebno je definisati razvojne ciljeve društva. Oni se postavljaju po rangu značajnosti, a zatim se razrađuju alternative za strategije kojima će se realizovati. Najčešće se ukazuje na pet mogućnosti:

Formulisanje novih teorija privrednog rasta, Formulisanje novog metodološkog pristupa, Formulisanje nove razvojne koncepcije, Formulisanje nove strategije razvoja i Formulisanje novog sisteam upravljanja.

Strategije razvoja najčešće obuhvataju kombinaciju osnovnih razvojnih oblika: ekstenzivan i intezivan, akumulacijski i potrošaki orijentisana strategija, strategije razvoja određenog i neodređenog vremenskog horizonta, strategije bazirane na polarizaciji i bazirane na ravnomernosti i umerenosti, strategije zatvorene i otvorene privrede.Generalni razvoj u XX veku zasniva se na znanju koje je najveći uzrok porasta blagostanaj (sl.12).

3


3.POJAM NAUCNO-TEHNICKOG PROGRESA 28 strOsnovna razlika izmedju coveka i drugih zivih bica je njegova svesna stvaralacka sposobnost izrazena u vidu naucnog I umetnickog stvaralastva. Dar stvaranja coveku daje jedinstvenu moc svesnog menjanja kako spoljnjeg tako I unutrasnjeg sveta. Promene u naucnim saznanjima dovode do radikalnih, revolucionalnih promena u nacinu proizvodnje cime se odredjuju periodi u razvoju covecanstva. Po Tofleru, dosadasnja istorija covecanstva se deli na tri perioda: 1.neolitski period (poljoprivredno drustvo od oko 10.000 god.p.n.e do kraja 18 veka); 2. industrijski period ( od kraja 18.veka do polovine 20.veka od parne masine I industrijske revolucije, do pojava prvih kompijutera); 3. informaticki period (naucno-tehnoloska revolucija, od polovine 20.veka, od pojave privih automatizovanih fabrika.Endi Lo u svojoj knjizi”Otvorena svest” govori o poslovanju u 21.veku i izdvaja jos jedno razdoblje u kojem vec zivimo, a to je period kreativne sadasnjosti.

4


Kako se nalazimo u samom prelazu iz faze informaciono-komunikacione u fazu kreativne danasnjice neophodno je sitace svojstva koja taj proces prate.To su pre svega informaciono-komunikaciona revolucija sveta (globalana komunikaciona mreza Internet) I globalna ekonomija znanja-“mrezna ekonomija”, koja je takodje globalizovana i uspostavlja nove principe, pravila. Medjutim, u okviru ovih perioda stvaranja, ne treba zaboraviti cikluse velikih I manjih ratova kao periode razaranja, stvaranja I propadanja pojedinih civilizacija i kultura.

4.DEFINISANJE NAUCNO-TEHNICKOG PROGRESA str 30

Po M.Mesariću Naucno-tehnicki progres je unapredjenje postojece i stvaranje nove tehnologije, usavrsavanje postojecih i stvaranje novih proizvoda I unapredjenje organizacije I upravljanja.”To je pre svega, trajan proces usavrsavanja metoda I formi organizacije rada u materijalnom procesu proizvodnje, kao I sve naucno tehnicke inovacije koje uticu na progresivno menjanje strukture materijalne proizvodnje sa ciljem povecanja produktivnosti rada.

Osnovna poluga razvoja drustva pripada razvoju i primeni nauke a to znači da se govori o naucno-tehnickom progresu. Nova epoha u razvoju civilizacije nazvana je naucno-tehnickom revolucijom. Bitna obelezja naucno-tehnicke revolucije ogledaju se u tome, sto funkciju coveka zamenjuju automatika i robotika, a intelektualno-istrazivacki rad se nalazi pod podrskom kompjutera i kibernetike. Zbog toga se pojmovno identifikuje sa informatickom revolucijom. Vrlo cesto se tehnicki progres poistovecuje sa pojmom „nova tehnika”. Tehnicki progres ima znatno siri smisao I sadrzinu, nego pojam “nova tehnika”.On u sebi sadrzi ne samo pojam “nova tehnika” kao glavni pravac ili proces stvaranja I uvodjenja savremenih sredstava za proizvodnju u vidu: - novih visoko produktivnih masina, -ekonomicnih materijala, - progresivnih vrsta energije, sa ciljem dobijanja novih ili poboljsanih proizvoda ili usluga kao I: -novih tehnoloskih procesa I metoda, -savremene forme organizacije I upravljanja proizvodnjom. Naucno-tehnicki progres se javlja I kao element kvantitativnih I kvalitativnih promena rada.

5


Pod pojmom tehnologija, podrazumeva se određeni fond akumuliranog znanja u integrisani sistem FIRMWARE koga čine: HARDWER, SOFTWER, ORGWARE.

5. FAZE NAUCNO-TEHNICKOG PROGRESA 32 str

Naucno-tehnicki progres ima 3 komponente kao sukcesivne faze u procesu njegovog javljanja: 1) pronalazenje (invencija); 2) prva aplikacija pronalaska (inovacija); 3) sirenje pronalaska (imitacija, difuzija)Pored ove postoji veci broj detaljnih podela naucno-tehnickog progresa a jedna od njih je podela na 6 faza: 1) bazicna naucna istrazivanja; 2) primenjena istrazivanja; 3) pronalazastvo; 4) razvoj (eksperimentalno-razvojna istrazivanja); 5) prva primena pronalaska (inovacija); 6) difuzija.Svaku fazu progresa realizuju pojedinci, odnosno organizacije, doprinoseci na taj nacin pospesivanju naucno-tehnoloskog razvoja I jacanju privredjivanja u celini. Organizacija, odnosno pojedinac koji nosi prvu fazu tehnickog progresa naziva se pronalazacem, tj. invertorom (inovator je osoba ili preduzece koje je prvo uvelo novi proizvod, imitator je osoba ili preduzece koje je uvelo neki izum posle njegove prve aplikacije).Brzina razvoja naucno-tehnickog progresa zavisi od toga u kojoj se meri angazuje nauka, znanje, sposobnost ljudi. Odatle proizilazi zahtev, da je nuzno uspostavljati cvrstu spregu izmedju naucno-tehnickog progresa I obrazovanog sistema. Intenzivan razvoj visokih tehnologija zahteva reformisanje obrazovnog sistema kako bi se obezbedili kadrovi sposobni za inovacionu-naucno-istrazivacku strategiju razvoja. Na putu ka inovacionom društvu modelom kontinuiranog upravljanja svakako treba imati u vidu zahteve sistema 9E: elektronika, etika, edukologija, ekonomija, emancipacija, ergonomija, estetika, ekologija, egzistencija.“Učeća organizacija”, glavni element inovativnog društva u funkciji je svoje sposobnosti da se menja odnosno da uči. Rizici nesprovodjenja promena su više nego poražavajući: opasnost opstanka, pobeda konkurencije, neefikanost i propuštanje usvajanja novih ideja (ne)povećanje produktivnosti.

6. TIPOVI TEHNIČKOG PROGRESAMogu biti: a) neneutralni ( a: dovodi do uštede u troškovima živog rada b: dovodi do uštede u troškovima kapitala)b) neutralni (ne menja postojeće odnose između živog i opredmećenog rada.) Osnovna karakteristika mu je da ne dovodi ni do uštede ni do veće upotrebe rada u proizvodnom procesu.Kapitalno – intenzivni tip tehničkog progresa karakteriše:-izdvajanje visokog obima investicija za energetiku, rudarstvo, teškoj industriji, za infrastrukturu-prenapregnuta investiciona izgradnja (zahteva visok stepen akumulacije iz nacionalnog dohotka)-izgradnja kapitalnih objekata- u tehničkoj stukturi investicija značajno učestvuju građevinski objekti

6


-tehnička opremljenost raste brže od produktivnosti radaRadno – intenzivni tip tehničkog progresa karakteriše:-ušteda investicija u tehnici i veće korišćenje jeftinog raspoloživog faktora rada-nisko angažovani obim kapitala-radno- intenzivni tip (uglavnom obuhvata prerađivačke industrije i agro-industrijske komplekse)-radno-intenzivni tip tehničkog progresa omogućava veću zaposlenost

7. OSOBINE I POKAZATELJI NAUČNO – TEHNIČKOG PROGRESA 38stra) kontinuitet i kumulativnost b) smanjivanje vremenskog raspona između naučno-tehničkih otkrića i njihove praktične primenec) neravnomernost naučno-tehničkog progresa u raznim privrednim granamad) povezanost naučno-tehničkog progresa sa opštim društvenim i ekonomskim uslovimae) razvoj novih naučnih metoda organizacije upravljanja proizvodnjom i drugim sredstvima koji je baziran na principima teorije sistema u kiberneticif) izuzetno brz rast obrazovne delatnostipokazatelji:-globalna produktivnost (ovaj pokazatelj izražava zbirni efekat tehničko-tehnoloških usavršavanja i novina u odnosu na uštede u živom i opredmećenom radu.) Na mikro planu (za preduzeća) Atp = P / R + S P-bruto proizvodnja, R-izdaci za radnu snagu, S-troškovi osnovnih sredstava predmeta rada Na makro planu (za društvenu zajednicu) Ad = BNP (bruto nacionalni proizvod / zaposlenom- brzina i stepen difuzije novih pronalazaka (ukoliko je širenje novih probalazaka brže, utoliko je naučno- tehnički progres brži)-proizvodnja i potrošnja električne energije (brži rast proizvodnje i potrošnje električne energije znači i da je NTP brži)-hemizacija proizvodnih procesa i privrede (sve šire uvođenje hemijske industrije u tehnologiju proizvodnje dovodi do nove organizacije proizvodnog procesa)- intenzitet investicija i osnovnih sredstava i njihova struktura (veči obim investicija omogućuje uvođenje nove tehnologije, a veće investicije po zaposlenom omogućuju brže tehničko opremanje rada, a to je značajan pokazatelj NTP.-nivo kvalifikacija i kvalifikaciona struktura ( ona grana koja ima bolju kvalifikacionu strukturu na višem je tehničko-tehnološkom nivou tako da brže promene znače i brži razvoj NTP.-unapređenje istraživačko – razvojne aktivnosti ( u analizi ovog pokazatelja treba pratiti broj i kretanja inovacija, kao i obim uvođenja novih proizvoda)

8 MAGISTRALNI PRAVCI I VIDOVI ISPOLJAVANJA NTPPozitivni aspekti NTP-a ogledaju se u radikalnom inovacionom procesu u eksploziji novih tehnologija u svim oblastima ljudske delatnosti. Posebno se ističu:-informatičke tehnologije (računari, hardveri, softveri, veštačka inteligencija, telekomunikacije)-robotika i fleksibilne proizvodne tehnologije-tehnologije novih meterijala i reciklaža-energetske tehnologije (solarna, geotermalna, bioenergija..)-biotehnologija (genetski inženjeing)-laserske tehnologije (primena lasera u proizvodnji, medicini, komunikacijama)

Negativni aspekti NTP-a proističu iz stalne težnje za dominacijom i vlašću uz nepoštovanje prava drugih.

7


9. UPRAVLJANJE NAUČNO-TEHNIČKIM PROGRESOM

Upravljanje naučno-tehnološkim progresom obuhvata prihvatanje i stvaranje inovativnog društva, kao i difuziju pronalazaka i inovacija, uvođenje novih tehnologija zasnovanih na razvoju naučno-istraživačkog rada. Uspostavljanje ambijenata inovativnog društva i uspešnost upravljanja naučno – tehničkim progresom zavisi od sledećih faktora:-stepen stručne spreme kadrova-saradnja sa stranim institucijama-opšti razvojni program-opšti nivo društvene koordinacije-minimiziranje otpora prema inovacijamaUpravljanje naučno-tehnološkim progresom obuhvata:-metode i tehnike skraćivanja vremenskog raspona između naučno-tehničkih otkrića I njihove primene-izbor između tehnika razvoja zemlje u celini u širem smisluDifuzija pronalazaka predstavlja poslednju fazu u evoluciji nekog pronalaska u toku koje se njegova upotreba širi sve dok ne dobije opštu primenu u nekoj grani .Difuzija može biti: geografska, granska, vertikalna, horizontalna.Najvažniji faktori difuzije rezultata naučno-tehničkog progresa su sledeći:-ekonomičnost i rentabilnost primene inovacije u praksi-stepen promenjenosti rezultata naučno-tehničkog progresa u praksiU širem smislu upravljanje naučno-tehničkim progresom podrazumevamo izbor razvoja svake zemlje, pa i naše, naročito na nižem stepenu razvijenosti u raznim tipovima razvijenosti:-kapitalno – intenzivni; - radno-intenzivni; -obrazovno –intenzivni; -istraživačko-intenzivni

8


Tabela 3. Uticaj različitih tipova naučno-tehničkog progresa na zaposlenostTipovi investicija ili naučno-tehničkog

progresaKarakter primarnog uticaja Karakter sekundarnog uticaja

I Kapitalno – intenzivni Izrazito negativnoUblaženo negativno (veća

produktivnost rada uticaće povratno na određeni porast zaposlenosti)

II Radno – intenzivni Izrazito pozitivnoUblaženo (niža produktivnost rada kasnije utiče povratno na određeno

smanjenje zaposlenosti)III Obrazovno – intenzivni Neutralno Uglavnom neutralnoIV Istraživačko - intenzivni Blago pozitivno Neutralno

10. ZNACAJ NAUCNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA 51str

Znacaj savremene nauke jasno se ogleda u vezi sa njenim celokupnim delovanjem na drustvo. Naucno-istrazivacki rad pocinje inputima. Inputi naucno istrazivacke delatnosti ( kadar, sredstva,transfer tehnologije I naucne informacije) u procesu invencije stvaraju ideje, teorije,otkrica, patente, metode I informacije, iz cega proizilaze novi proizvodi, procesi, usavrsavanja, unapredjenja koji spadaju u proces inovacije. Proces inovacije moze se nastaviti procesom difuzije koji obuhvata prenos znanja izmedju preduzeca; prenos tehnologije izmedju grana I medjunarodna difuzija.Medjutim sam proces inovacije utice na privredni razvoj (rast produktivnosti, smanjenje troskova, podizanje kvaliteta proizvoda I procesa , povecanje akumulacije).Privredni razvoj utice na samo drustvo I njegov prosperitet (rast zivotnog standarda, nova znanja, nove potrebe, kultura zivljenja).Drustveni prosperitet povezan je I poboljsava druge inpute naucno istrazivacke delatnosti.

9


11 *. DEFINISANJE, PODELA I MODELI NAUCNO-ISTRAZIVACKOG RADAIstrazivanje predstavlja primenu ljudske inteligencije i iskustva u resavanju pojedinih problema. Istrazivanje najcesce podrazumeva: 1) sistemsku primenu covekovog razuma na proucavanju problema cije resenje nije do tada bilo poznato; 2) plansko traganje radi otkrivanja novog znanja, sa ciljem da to znanje bude korisno. Istrazivanje je proces kojim se dolazi do nekog novog znanja o svetu oko nas. Naučno istraživanje se bavi istraživanjem u domenu zakona logike i zdravog razuma. Principe naucno-istrazivackog rada postavio je Dekart u 16 veku I oni su I danas aktuelni, a to su:-princip evidencije (tacno je samo ono sto se moze dokazati),-princip analize ( svaki problem treba rasclaniti na sastavne delove da bi se doslo do parcijalnih resenja)-princip sinteze (delove treba povezati u vece celine uocavanjem zavisnosti medju njima, sve dok se ne obuvhati ceo sistem-problem I dok se ne nadju resenja)-princip kontrole (preispitivati ceo postupak radi utvrdjivanja svih relevantnih faktora I pronalazanje najboljih resenja).Prema usvojenoj klasifikaciji istrazivacko-razvojne aktivnosti se dele u tri kategorije:1) Fundamentalna (osnovna) istrazivanja definisu se kao istrazivanja sa ciljem sticanja novog znanja I razumevanja univerzuma.Ova istrazivanja mogu biti slobodna I usmerena. a)Slobodna fundamentalna istrazivanja su prvenstveno izvor novih znanja I pretpostavki efikasnog odvijanja svih vrsta naucnog istrazivanja. b)Usmerena fundamentalna istrazivanja imaju za cilj prosirenje znanja u strogo ogranicenoj naucnoj oblasti.

10


2) Primenjena istrazivanja su usmerena ka sticanju koristi primenom saznanja , usmerena su u pravcu zadovoljenja konkretnih potreba.Pronalazastvo je usmereno na odredjeni proizvod, a rezultat toga je izum. 3) Eksperimentalno razvojna istrazivanja se izvode sa ciljem stvaranja novih proizvoda, procesa, sistema, usluga. Ona su locirana u preduzecima I na njihovo finansiranje odlazi 75% ukupnih troskova.

Ideja vreme proizvod

SL.19 TRADICIONALAN TOK ISTRAŽIVAČKOG PROCESA I POTREBAN NIVO INTELIGENCIJE

12*. INDIKATORI NAUCNO-ISTRAZIVACKOG RADA 58 strIndikatori koji odredjuju stepen razvijenosti naucno-istrazivacke aktivnosti drustva su:1.Istrazivacki koeficijent-visina I struktura ulaganja u naucno-istrazivacki rad – Opste prihvacena ocena odnosa drustva prema naucnom I tehnoloskom razvoju jedne zemlje je visina (procenat) izdvajanja iz bruto nacionalnog dohodka za naucno istrazivacki rad. Nemacka investira 607US$/ stanovniku, Francuska 509US$/stanovniku, Spanija 137US$/stanovniku itd. Cesto se iznosi I pokazatelj: iznos finansijskih sredstava po glavi stanovnika zemlje, odnosno I po istraizvacu, koji investira u istrazivanje. Izvori finansiranja naucnog I tehnickog razvoja u evropskim zemljama zasnovani su na tri sektora: drzavnom budzetu, poslovnom sektoru I donacijama. Jedan vid finansiranja je osnovno finansiranje same institucije sto podrazumeva rezijske troskove, deo istrazivacke opreme, infrastrukturnu opremu itd. Institucionalno finansiranje predstavlja globalno I dugorocno sprovodjenje politike u oblasti nauke I tehnologije.2. Broj istrazivaca odnosno velicina I struktura istrazivacke populacije – Ovo je vazan indikator koji odredjuje stepen razvijenosti istrazivacke populacije, a meri se njenim ucescem na 10.000 stanovnika ili na 1000 zaposlenih, tj.strukturnom raspodelom: brojem istrazivaca na fakultetima, istrazivackim institutima I privrednim organizacijama. Interesantno je pomenuti da na primer od 155.000 istrazivaca I indzenjera istrazivaca, koliko ih ima u Francuskoj, 82.000 je angazovano na univerzitetima I istrazivackim javnim ustanovama. U Nemackoj ima oko 230.000 ljudi koji pripada istraživackom kadru dok je ukupan broj zaposlenih u istrazivackom kadru manji od 500.000 ljudi. Ukupna analiza pokazuje da u nasoj zemji najveci broj istrazivaca nalazi se na fakultetima (55%); u drzavnim- samostalnim institutima (40%) I samo 5% u privredi.

11

SLOBODNA I USMERENA OSNOVNA ISTRAŽIVANJA

PRIMENJENA ISTRAŽIVANJA

EKS. RAZVOJNA ISTRAŽIVANJA

DIZAJN I PROIZVODNJA

NOVA ILI UNAPREĐENA TEHNOLOGIJA

KOMERCIJALIZACIJA

EKS. RAZVOJNA ISTRAŽIVANJA

Ste

pen

inte

gris

anja

rad

nika

Fundamentalna usmerena ili slobodna istraživanja

Primenjena istraživanja

Eks. Razvojna istraživanja

komercijalizacija

Dizajn i proizvodnja

Sl. 20. savremeni nelinearni tok inovativnog procesa sa povratnom spregom


3. Stanje naucno istrazivacke infrastrukture – podrazumeva u eksplicitnom obliku uspostavljanje sledecih informaticko-komunikacionih faktora: 1) Savremenu labaratorijsku opremu I materijale za eksperimentalna istrazivanja; 2) Savremenu informaticko-komunikacionu opremu, opremljenu aplikativnim softverima I bazama podataka; 3) Savremenu biblioteku kao izvor naucnih informacija; 4) Intenzivnu medjunarodnu razmenu kadrova, njihovo usavrsavanje uz insistiranje na zajednickom radu na projektima medjunarodne zajednice. Smatra se da ce se za uspeh privrede u 21.veku bazirati na “tri I”: informacijama, idejama I inteligenciji.4.Stanje intelektualnog kapitala – novostvorene vrednosti naucno-istrazivackog rada - Jedan od nacina ocene naucne I tehnoloske moci jedne zemlje je broj registrovanih domacih I stranih patenata u zemlji. U 2001.godini na evropskom kontinentu zabelezen je rekordan porast novih patenata, prvenstveno iz porucja informacionih I telekomunikacionih tehnologija. Najvise zahteva dolazi iz ovog podruzja cak 54% od svih podnetih zahteva. Inovacije u informacionim tehnologijama su najbrojnije, 10.800 zahteva, sledi ih medicina sa 10.200 zahteva, pa elektronika sa 7.600 zahteva.Teznja razvijenih zemalja je da zadrze tehnolosku prednost u odnosu na druge zemlje, da zadrze monopol raspolaganja naukom I tehnologijom.

13*. DEFINISANJE I ZNACAJ INTELEKTUALNOG KAPITALA SLIKA 71 STROno sto su za period prve i druge industrijske revolucije bili finansijski kapital i manuelni rad, za 21.vek predstavlja intelektualni kapital, ciji je model razvoja “znanje”. Intelektualni kapital je “Nesto sto se ne moze materijalno odrediti, ali vas moze uciniti bogatim”. On se moze takodje definisati i kao: Organizaciona sposobnost neke nacije, vlade ili u praksi nekog drustvenog organizma – da stice I koristi informacije, da proveri okruzenje, indetifikuje nove pretnje I izazove, kao I da na kreativan nacin odgovori na nove izazove.”.Pojam “Intelektualni kapital” koristi se kao sinonim za neopipljivu imovinu (neopipljive faktore poslovanja) kompanije , koja znacajno utice na uspeh poslovanja, ali nije eksplicitno izrazena u bilansima (eventualno pod nazivom goodwill – ugled). Intelektualni kapital cine: zaposleni, organizacija I njihova sposobnost stvaranja vrednosti koju valorizuje trziste. Intelektualni kapital se izracunava tako sto se od ukupnog prihoda kompanije oduzima sve ono sto predstavlja input (materijal, energija, sirovine itd.) osim izdvajanja za zaposlene. Izdaci za zaposlene ne predstavljaju trosak, nego investiciju. Za izracunavanje kako fizicki/finansijski kapital I humani kapital stvaraju vrednost, oni se pojedinacno stavljaju u odnos prema ostvarenoj dodatoj vrednosti, cime se dobija indikator efikasnosti. Sabiranjem indikatora (efikasnosti fizickog / finansijskog kapitala I efikasnost humanog kapitala) dobija se koeficijent intelektualnog dodavanja vrednosti, tj. pokazatelj ukupne uspesnosti, koji odrazava intelektualnu sposobnost bilo koje organizacije.

14*.KLASIFIKACIJA INTELEKTUALNOG KAPITALA SLIKA 73 STR

Intelektualni kapital koristi se kao sinonim za neopipljivu imovinu organizacije koja znacajno utice na uspeh poslovanja,

12


koja nije eksplicitno izrazena u bilansima stanja I uspeha (eventualni pod nazivom goodwill – ugled). Intelektualni kapital postoji od davnina I oznacava da je izvor tog kapitala intelekt, tj. znanje u razlicitim oblicima, koje se javlja u dva pojavna oblika: 1.Materijalnom obliku – u obliku planova, nacrta, patenata, licenci, baza podataka,kompjuterskih programa itd. 2. Nematerijalnom obliku – koji je u glavama zaposlenih, kao sto su znanje, vizije, sposobnost delovanja I resavanja odredjenih problema itd. Iz finansijske perspektive intelektualni kapital se definise kao vazan deo trzisne vrednosti pored finansijskog kapitala. Intelektualni kapital se deli na ljudski kapital (koga cine sledece komponente: kompetencije, odnosi I vrednosti) I strukturni kapital koga cine kapital kupca I organizacioni kapital. Kapital kupca ili potrosacki kapital cine sledece komponente: potencijali, odnosi I baze podataka. Organizacioni kapital cine kapital inovacija I kapital procesa. Kapital inovacija obuhvata procese, kulturu I rukovodjenje.

15*.LJUDSKI KAPITAL SLIKA 75 STR

Ljudski kapital cine zaposleni sa celokupnim individualnim I kolektivnim znanjem: sposobnostima, vestinama, stavovima, mogucnostima, ponasanjem, iskustvom I emocijama. Osnovne komponente ljudskog kapitala su: kompetencije, odnosi I vrednosti.Deset pravila uspeha, koji se mogu naći kod genijalnih ljudi, Robert J. Strenberg izdvaja:

1. Ljudi koji uspešno koriste svoj intelektualni capital se sami motivišu,2. Uče da kontrolišu svoju impulsivnost,3. Znaju kada treba da istraju4. Znaju da izvuku najbolje iz svojih sposobnosti

13


5. Sprovode reči u dela6. Ne boje se neuspeha7. Ne odlažu posao za sutra8. Preduzimaju odgovornost9. Znaju kako je tanka granica izmeđ preopterećenosti i neiskorišćenog kapaciteta10. Umeju dugo da čekaju nagradu za svoj rad

1.Kompetencije – oznacavaju strucnu sposobnost zaposlenih, da u datim okolnostima znaju sta, kako I kada da se uradi. Osim strucne, vazna je I tzv. socijalna kompetencija, koja se odnosi na uspesnost rada sa drugim ljudima npr. nacin ophodjenja I komuniciranja, timski rad, uklapanje u kolektiv, a vazna je I komercijalna kompetencija koja oznacava sposobnost zaposlenih da svoje akcije usmeravaju ka stvaranju vrednosti.2.Odnosi – koji vladaju u organizaciji medju zaposlenima predstavljaju socioloski uticaj na ekonomsku kategoriju saradnje, koja ima krajnji cilj stvaranje vrednosti. Sto uspesnije zaposleni izgradjuju efektivne I efikasne odnose sa kolegama, klijentima, partnerima I drugim strucnjacima, organizacija ce bolje poslovati, jer kolektivno znanje je visestruko vece od individualnog znanja. Ako pod zadovoljstvom zaposlenih podrazumevamo njihovu emotivnu usmerenost i vezanost za posao, a pod lojalnošću osećaj pripadnosti zaposlenih, zaposlene delimo u četiri grupe i to:

“Apostoli” su zadovoljni poslom, pripadnošću toj radnoj grupi, statusom, materijalnim položajem, i istovremeno su lojalni preduzeću.

“Plaćenici” su oni koji, i ako zadovoljni poslom, nisu istovremeno i verni. Njihova lojalnost je prevashodno uslovljena sopstvenim kratkoročnim interesima. Onog trenutka kada se pojavi “bolji” posao, oni će okrenuti leđa preduzeću.

“Taoci” su suprotnost “plaćenicima”. Oni nisu zadovoljni, ali ostaju lojalni preduzeću. Hteli bi da odu, ali ne mogu, jer nemaju drugog izbora.

“Teroristi” su najnepoželjniji i najopasniji. Oni nisu verni preduzeću, niti su zadovoljni, stalno se žale, protestvuju, unose nemir i nervozu među ostale zaposlene.

3.Vrednosti - ljudskog kapitala su uslovljene postojecim individualnim I kolektivni vrednosnim sistemima pripadajaceg drustva. Medjutim mogu se izdvojiti I u okviru samog poslovnog sistema organizacije, a posledica su rasprostranjenog I opste prihvacenog kolektivnog sistema vrednosti u smislu pozeljnog ponasanja nasuprot nepozeljnom.

16*.STRUKTURALNI KAPITAL slika 77 str

Strukturalni kapital podrazumeva sve nematerijalne faktore koji ostaju u organizaciji kada zaposleni odu kuci, a u procesu rada bitno doprinose poslovnom uspehu. Razlikuju se dve vrste strukturalnog kapitala: organizacioni I potrosacki kapital.

14


1.Organizacioni kapital cine: nacin rada, upravljacki podsisitemi, nacrti, sredstva kontrolisanja, razvoj baze podataka, komunikacija, ophodjenje prema zaposlenima, intelektualna imovina itd. Osnovne komponente organizacionog kapitala su: 1.Inovacioni strukturalni kapital – predstavlja sposobnost organizacije da kontinuriano redefinise ponudu proizvoda ili usluga prihvatajuci zahteve trzista.To je sposobnost inoviranja, menjanja strukture itd. 2.Procesni strukturni kapital – predstavlja kvalitet poslovnih procesa, tehnoloskih procesa, rad na kvalitetu itd. I sve sa ciljem povecanja efikasnosti tehnologije procesa. 3.Kultura – organizacije predstavlja sistem kojeg cine: zajednicke vrednosti organizacije, sistem normi I stavova, misljenje I ponasanja. 4.Rukovodjenje – je u tesnoj vezi sa kulturom organizacije I pri tome se razlikuju tri aspekta: a)kultura koju menadzment zeli sprovesti u organizaciji; b)stvarna kultura (postojeci vrednosni sistem); c) kultura koju vide klijenti, partneri I investitori;2. Potrosacki kapital ili kapital kupca – ima ogroman znacaj zbog toga sto je potrosac pocetak I zavrsetak lanca stvaranja vrednosti. Potrosacki kapital cine potencijalni I relacioni kapital (izgradjeni odnosi sa interesnim partnerima). Kljucni deo strukturnog kapitala sastoji se od odnosa sa potrosacima, baze podataka o potrosacima, a u nekim slucajevima prosiruje se I na odnose sa dobavljacima I partnerima. Imidz, ugled, I brend su obelezja relacionog kapitala.

17. Intelektualni kapital i prećutno (IMPLICITNO) znanje 79 strIz interakcije ljudskog, strukturalnog I kapitala kupaca dobija se sinergetski efekat visoke vrednosti interkulturnog kapitala. Zanimljiva je analiza odnosa nevidljivog, prećutnog znanja. Neophodan je interaktivan odnos implicitnog znanja I eksplicitnog znanja, da se vrše promene kvalitativnog delovanja u smislu zadovoljstva kupaca.

15


18*.KOMPONENTE ZNANJA

Osnovni pojmovi koji se pojavljuju u procesu generisanja znanja su: podaci, informacije, znanje I mudrost.1.Podaci – su cinjenice kojima se opisuje objektivno stanje sistema, dogadjaja ili predmeta, I te cinjenice sluze korisnicima da se njihovom obradom I analizom utvrde izvesne informacije. Prema nacinu zapisa postoje sledece vrste podataka: a) numericke/ alfabetske/alfanumericke, b)analogne/digitalne; c) formatirane/neformatirane; d) kodirane/nekodirane grupe podataka. SLIKA 82 STR skenirati 2.Informacija-(od lat.informare = formirati stav) otklanja svojim znacenjem odredjen stepen neodredjenosti o nekoj pojavi problemu ili objektu. Svaka informacija ima svoju kvantitativnu I kvalitativnu komponentu. a)Kvantitativna komponenta informacije se odredjuje verovatnocom nastanka nekog dogadjaja I to sto je verovatnoca bliska nuli tj. manja, informacija je vise na ceni I obratno. b)Kvalitativna komponenta informacije se odredjuje sintaksom, semantikom I pragmatikom. Sintaksa se odnosi na strukturu, pravila kojih se mora pridrzavati. Semantika se odnosi na ekonomicnost, jasnocu I korektnost. Pragmatika se odnosi na pravovremenost informacije.To je vremenska komponenta kvaliteta informacije.3.Znanje – su sintetizovane informacije koje imaju vrednost I u interakciji su sa ljudskim kapitalom. Znanje se izrazava kao kompetentnost, a kompetentnost predstavlja volumen delovanja I sastoji se od pet medjusobno zavisnih elemenata:

16


eksplicitno znanje, vestine, iskustvo, vrednosti I drustvena mreza odnosa. Znanje moze biti: 1)Eksplicitno znanje (izricito) – to je ono znanje koje je moguce ponoviti, ili mu je moguce dati neki formalni oblik. 2)Implicitno (tacit) individualno (precutno) znanje – tj. tacitno znanje, jeste ono znaje koje je neizreceno iskustveno I prakticno.4.Mudrost – je akumulirano ljudsko znanje koje je podvrgnuto proceni iskustva, moralnih stavova I strucnih saznanja I odgovara na pitanje: sta je najbolje raditi?

19.RAZVOJ ZNANJA “TOCAK UCENJA” I INTELIGENCIJE **SLIKA 85 86 STRZnanje se prenosi interakcijom izmedju implicitnog I eksplicitnog oblika znanja kroz cetri procesa: socijalizacije, eksternalizacije, kombinacije I internalizacije. Znanje je moguce predati inteligentnim masinama, ali mudrost ostaje vlasnistvo coveka. Put ka mudrosti prolazi kroz proces ucenja tj. kroz “tocak ucenja” koji je kao ciklus uocen kod divljih zivotinja u prirodi I sastoji se iz cetri dela: reflekcije (promisljenja I osecanja), povezivanja (trazenja veza I hipoteza), odlucivanja (izbora akcije) I cinjenja. Mudrost je akumulirano ljudsko znanje, a osnovu mudrosti cine tri tipa inteligencije: 1)Racionalna (sposobost racionalnog resavanja zadataka I moze se zameniti vestackom-kompjuterskom inteligencijom) 2)Emocionalna (svesnost svojih I tudjih emocija); 3)Duhovna inteligencija (ili sustinska inteligencija kojom pristupamo problemu resavanja smisla I zivotnih vrednosti I ona predstavlja temelj za delovanje racionalne I emocionalne inteligencije.

17


18


20. OSNOVNI MODELI UPRAVLJANJA ZNANJEM 87 STR Dobro funkcionisanje interkulturnog kapitala podrazumeva drugačiju organizacionu strukturu, drugačiju informaciono-komunikacionu infrastrukturu, drugačiji menadžment.Nova pravila igre su:-prodati je glavni problem. Manji problem je da se proizvede brzo, kvalitetno sa nižim troškovima-konkurencija se pobeđuje inovacijom-stalno generisanje novih programa mora biti dominantno razmišljanje-planiranje I izvršenje planova-kvalitet kompanije je moguće povećati samo kvalitetnijim I organizovanijim radom-organizacija se stalno menjaZnanje nije samo snaga, nego I sloboda, jer daje širinu u razmišljanju. Modeli koji se najčešće sreću su: -model procesa tokovima znanja (obuhvata taktički proces I strategijski proces)-sistemski modelOsnovni model upravljanja znanjem obuhvata dva toka aktivnosti koji se istovremeno pojavljuju u organizaciji:-taktički procesi (svakodnevno korišćenje znanja kako bi se odgovorilo na zahteve sa tržišta). Taktički deo procesa upravljanja obuhvata: učenje iz onoga što je šta je kreativno, kako ljudi prikupljaju informacije koje su im potrebne za svakodnevni rad, korišćenje znanja za kreiranje vrednosti, ugrađivanje novog znanja u sistem kako bi drugi mogli da ga koriste kada problem shvate kao svoj.-strategijski procesi (dugoročniji proces usklađivanja intelektualnog kapitala sa strategijskim zahtevima). Osnovni cilj je povezivanje organizacione strategije znanja sa opštom poslovnom strategijom organizacije.

21. STRATEGIJE ZNANJA –KA INOVATIVNOSTI ORGANIZACIJE SLIKA 92 STRSa strateskog aspekta znanje se posmatra kao kljuc za pomeranje moci u buducnosti, tj. kao sredstvo za ostvarivanje drustvenih I ekonomskih rezultata. Pri tome je strateski imperativ steci, razviti I koristiti znanje. Stoga je od posebnog znacaja stratesko razumevanje podele znanja na: sustinsko, napredno I inovativno znanje. Sustinsko znanje je minimum nivoa I volumena znanja potrebnog za “ucesce u igri ucenja” – razvoja. Ona ne omogucava trajniju konkurentsku prednost, ali omogucava prisustvo u grani. Napredno znanje omogucava vitalnost u odnosima sa konkurencijom. Inovativno znanje je ono sto omogucava preduzecu da vodi u svojoj grani I da menja pravila igre dominirajuci nad konkurentima. Interes preduzeca se ogleda u sticanju, razvoju I primeni znanja. Postoje cetri genericke strategije upravljanja znanjem, a to su: 1)Strategija ojacavanja – koja pocinje od postojeceg znanja I fokusira se na transfer toga znanja sirom organizacije,

19


povecavajuci efikasnost operacija I smanjujuci rizik. 2)Strategija ekspanzije – proizilazi iz postojeceg domena znanja preduzeca I ima za cilj kreiranje znanja oslanjajuci se na postojece podatke, informacije I znanja. 3)Strategija pribavljanja - je eksterno orijentisana strategija uspostavljena sa ciljem da se stvori novi domen znanja transferom novog znanja iz eksternih izvora. Transferom novog znanja od partnera stvaraju se pretpostavke za buduce inovacije. 4)Inicijativna strategija – zahteva stvaranje timova sa zadatkom stvaranja novog domena znanja, kada ne postoji osnova u postojecem znanju. Ova strategija moze imati dvojak uticaj na strategijske ciljeve: prvo moze da doprinese stvaranju inovacija u polju efektivnosti, a drugo da se poslovni procesi vode na novi nacin da se poboljsa njihova efikasnost.

Procesi znanjaTransfer kreacija

Postojece Strategija ojacavanja Strategija ekspanzije

Novo Strategija pribavljanja Inicijativna strategija

22. OBRAZIVANJE U FUNKCIJI INOVATIVNOG DRUŠTVA 95 str U razvijenom svetu, a posebno kod nas, ističe se problem uspostavljanja sistema omladine I uopšte pojedinaca u susret novim tehnologijama. Cilj je uspešno uključivanje pojedinaca u inovativno društvo- društvo koje se zasniva na znanju pretočenom u novu tehnologiju koja daje novi proizvod ili uslugu.Za uspešno stvaranje obrazovnog društva obrazovanih pojedinaca potrebno je zadovoljiti 3 principa:-obrazovnoj populaciji dati neophodnu osnovu dosadašnjih znanja iz osnovnih prirodnih, tehničkih, društvenih nauka-dati projekciju razvoja osnovnih prirodnih, tehničkih, društvenih nauka na osnovu trenutnih istraživanja I poslovnih aktivnosti-izvršiti selekciju talenata , I tako stvariti populaciju naučnog podmlatkaOstvaruje se mišljenje globalista da će 21 vek biti vek intelektualne konkurencije. Kao dominantan nacionalni interes pred svaku zemlju postavljaju se 2 zahteva:-produkcija umova-stvaranje uslova da se ti umovi zadrže I iskoriste njihovi potencijali. Ti zahtevi sve više prerastaju u pravi rat “RAT za umove”Glavni razlozi za pojavu tih fenomena su:-eksponencijalni rast razvijenih -povećanje tranfera znanja od razvijenih ka nerazvijenim

23*. DISCIPLINA ORGANIZACIJE KOJE UCE (“PETA DISCIPLINA”)Disciplina predstavlja teoriju I tehniku koje se moraju prouciti I kojima se mora ovladati da bi se sprovele u praksi, ona je razvojni put za sticanje odredjenih vestina. Pet disciplina ucenja su nesto specificno u odnosu na druge discipline . ”Pet disciplina” predstavlja:1.Licno ovladavanje –predstavlja kljucni temelj organizacije koja uci. Ova disciplina predstavlja neprestanu posvecenost pojedinca za pojasnjavanjem I produbljivanjem licne vizije, za usmeravanjem licne energije, cime se stice sposobnost celovitijeg sagledavanja stvarnosti. Licno ovladavanje je disciplina licnog rasta I razvoja koja pored sposobnosti ostvarivanja zeljenih ciljeva, zahteva duhovni razvoj I kreativni pristup licnom zivotu.2.Mentalni modeli – su duboko usadjene pretpostavke, slike koje uticu na nase razumevanje sveta I na to kako delujemo. To su zapravo nasi sudovi, predrasude, koje ometaju realno sagledavanje stvarnosti. Stoga je neophodno licne I zajednicke mentalne modele kompanije izneti na povrsinu kako bi mogli njihovim istrazivanjem I preispitivanjem omoguciti njihovu primenu sa realnom situacijom.3. Zajednicka vizija – je sposobnost da se izgradi, usvoji I zadrzi zajednicka slika buducnosti koju zelimo da ostvarimo. Kada postoji prava vizija, ljudi se isticu I uce, zato sto oni to zele. Bez zajednicke vizije nemoguce je imati organizaciju koja uci.4.Timsko ucenje – treba shvatiti kao sinergiju. Uspostavljanjem timskog ucenja ne samo sto se sinergetski uvecava inteligencija tima, ostvaruju bolji rezultati, vec se pojedinci usavrsavaju brze nego inace. Ako timovi ne mogu da uce, ni organizacija nece moci da uci.5.Sistemsko razmisljanje (peta disciplina) – integrise sve discipline u formu teorije I prakse. Sistemskom razmisljanju su takodje potrebne discipline gradjenja zajednicke vizije, timskog ucenja I sposobnost da se shvati I ostvari potencijal. Sustina

20

Dom

en

znan

ja


ovih pet disciplina je kolektivno ucenje.

24*.DISCIPLINE UCENJA ** SLIKA 108 109 STRSvaka od pet disciplina ucenja odvija se u tri razlicita nivoa – faze:1.Postupci (ono sto radite) – su aktivnosti na koje oni koji primenjuju disciplinu fokusiraju svoje vreme I energiju. Postupci su najocigledniji aspekt bilo koje discipline. Oni takodje predstavljaju primarni fokus pojedinca ili grupe kada pocnu da slede disciplinu.2.Principi (ideje vodilje I uvidi) - Od jednake vaznosti za bilo koju disciplinu su dubinski principi koji predstavljaju teoriju koja stoji iza postupaka. Principi koji stoje iza bilo koje discipline jednako su vazni I za pocetnika I za majstora.Pocetniku pomazu da shvati obrazlozenje discipline I smisao postupaka, a za majstora oni su tacke koje pomazu u neprekidnom preciscavanju postupaka discipline I njihovom objasnjavanju drugima.3.Sustine (stanje onih sa visokim nivoom ovladavanja vestinom unutar discipline) – Sustine disciplina su stanje koje prirodno dozivljavaju pojedinci I grupe koje raspolazu visokim nivoom ovladavanja disciplinama. Iako ih je tesko opisati recima, one su od vitalne vaznosti za potpuno razumevanje svrhe discipline. Ukratko: Postupci su aktivnosti koje sprovode grupe. Grupe moraju razumeti principe. A sustine su stanja koja se kolektivno iskustveno dozivljavaju.

21


22


25*.ZAKONI PETE DISCIPLINE 109 str SLIKA 110 STR

Na osnovu strukturnog modela sagledavanja Piter Sengi je izdvojio nekoliko oblika sistemskog ponasanja koje je nazvao zakonima pete discipline, a to su:1.Danasnji problemi poticu od jucerasnjih resenja – naime, pronalazeci resenje trenutnog problema, to resenje moze se odraziti I postati problem u resavanju drugog.2.Sto jace prionete sistem vam se jace odupire – Kada odredjeni proizvod pocne da gubi atraktivnost na trzistu, te kompanije tada pocinju da pojacavaju marketing, ulazu vise u reklamiranje I obaraju cenu tog proizvoda. Ova metoda moze privremeno vratiti kupce, mada sva ta veca reklama odvlaci novac kompaniji I prekida mogucnost nadoknade ulozenog.3.Ponasanje se prvo poboljsa pa onda pogorsa – To se moze predstaviti primerom: Pusac koji prestaje da pusi, deblja se pa ponovo pocinje da pusi da bi se oslobodio stresa.4.Lak izlazak obicno vodi povratku unutra – Primenjivanjem poznatih resenja na odredjenim problemima I drzeci se onoga sto najbolje znamo, moze dovesti do neresavanja tog problema I da taj probem I dalje postoji.5.Lek moze biti gori od bolesti – Ponekad lako ili poznato resenje nije samo neefikasno, ponekad se moze steci zavisnost od njega I moze biti opasno, I stvoriti potrebu za jos resenja.6.Brze je sporije – Svi sistemi nose u sebi optimalne stope rasta. Optimalna stopa rasta je mnogo manja od najbrzeg moguceg rasta, ali kada je rast preteran, sam sistem ce traziti kompenzaciju putem usporavanja sto moze izazvati rizik opstanka organizacije.7.Uzrok I posledica nisu blisko povezani u vremenu I prostoru – Ako uocimo problem u proizvodnji, mislimo da je uzrok u priozvodnji, ako ne ide prodaja forsiramo prodaju itd. ne razmisljajuci da je uzrok mozda negde drugde u organizaciji.8.Male promene mogu proizvesti velike rezultate, ali oblasti najvece ravnoteze su cesto najmanje ocigledne – Najbolji primer za promenu u ravnotezi je plocica za podesavanje kormila na brodu. Ona olaksava okretanje kormila na brodu, a time olaksava okretanje broda.9.Mozete dobiti svoj kolac I pojesti ga , ali ne odjednom – Ponekad naslozenije dileme kada se sagledaju sa sistemskog gledista nisu dileme, vec samo “varke snimaka”.10.Deljenje slona na dve polovine ne stvara dva mala slona – Sistemi imaju integritet, tj. medjusobnu povezanost I uticaj. Njihov karakter zavisi od celine.Problem mora da se sagleda u celosti a ne sagledavati deo koji je uzrok problema.

26*.”FIDBEK” KONCEPT PETE DISCIPLINE

23


Krug ili petlja uzrocno-posledicnih veza nazivamo fidbekom, odnosno procesom fidbeka. Razumevanje jednostavnog koncepta povratne veze-fidbeka koji pokazuje kako akcije ojacavaju ili se suprotstavljaju jedna drugoj. Postoji pozitivan I negativan fidbek. Pozitivan fidbek oznacava podrsku, dok negativni lose vesti. Fidbek u svakom slucaju oznacava protok uticaja. Perspektiva fidbeka predlaze koncept po kome svi dele odgovornost za probleme koje je stvorio sistem. To znaci da svi mogu dati jednak doprinos u uravnotezenju sistema. Postoje dva razlicita tipa procesa fidbeka: ojacavanje I uravnotezenje. Ojacavajuci procesi fidbeka su masine rasta. On takodje moze stvoriti ubrzano opadanje, obrazac opadanja u kome male cestice uvecavaju samo sebe do sve vecih I vecih, kao sto je slucaj sa opadanjem bankovih vrednosti u slucaju finansijske panike. Uravnotezavajuci fidbek operise uvek kada je u pitanju ponasanje u pravcu ispunjenja cilja. Ako se cilj krece brzinom 60km na cas onda ce uravnotezavajuci fidbek naterati da I vi ubrzate do 60, ali ne I vise. Ako je cilj nepokretan onda ce ovaj fidbek delovati onako kako deluju kocnice automobila. Ako se nalazimo u sistemu ojacavajuceg fidbeka, moze nam pomoci da uocimo kako male akcije mogu narasti do ogromnih posledica, bilo na bolje ili na gore. Na primer, mnogi proizvodi rastu od same “vesti”. Vest o proizvodu može ojačati dobar osećaj poput efektra grudve u snegu (sl. 38), kao u slučaju VW Bube, gde su zadovoljne mušterije pričale drugima, ove trećima itd. Ako se nalazimo u sistemu uravnotezavajuceg fidbeka, mi smo u sistemu koji trazi stabilnost. Ljudski organizam sadrži na hiljade procesa uravnotećavajućeg fidbeka koji održavaju temperature (sl. 39) i ravnotežu, leče naše rane itd.Kako kod bioloških sistema tako i kod društvenih poslovnih sistema imamo prilagodjavanje brojnim zahtevima tržišta, konkurencije itd. Planiranje tako stvara dugotrajne procese uravnotežavanja.

27*.GENERICKE STRUKTURE – ARHETIPOVI PETE DISCIPLINE ****Istrazivaci su identifikovali deset generickih struktura – sistemskih arhetipova pete descipline:Arhetip I – Uravnotezavajuci proces sa zastojem – Osoba, grupa ili organizacija koja deluje u pravcu nekog cilja, prilagodjavajuci svoje ponasanje kao odgovor na povratnu vezu , u zastoju.Ako nisu svesni zastoja, preduzimaju vise korektivnih akcija. SLIKA 116 STR

24


Arhetip II – Ogranicenja rasta – Ojacavajuci proces je skup u pokretu kojim se proizvodi zeljeni rezultat.On stvara spiralu uspeha,ali I nenameravane usputne efekte koji na kraju usporavaju uspeh. Fazu rasta prouzrokovao je prpoces ojacavajuceg fidbeka. SLIKA 117 STR

Arhetip III – Prebacivanje tereta – Problem koji lezi u dubini stvara simptome koji traze paznju.Ljudima je tesko da se okrenu takvom problemu,jer je on tesko vidljiv ili je suocavanje sa njim skupo.I tako ljudi prebacuju teret svog problema na druga laksa resenja koja prividno izgledaju efikasna. SLIKA 118 STR

Arhetip IV – Prebacivanje tereta na onog koji intervenise – U oblasti u kojoj su prebacivanja tereta tako uobicajene, posebno treba obratiti paznju kada oni koji intervenisu spolja pokusavaju da rese problem.Intervencija pokusava da popravi ocigledne simptome problema,a tako ljudi unutar sitema nikada ne nauce kako da sami izadju na kraj s tim. SLIKA 120 STR

25


Arhetip V – Erodirajuci ciljevi – Kratkorocno resenje ukljucuje opadanje dugorocnog sustinskog cilja a simptom je sledeci:U redu ako vam ucinak malo padne, samo dok ne prodje kriza!Princip upravljanja je drzati se vizije. SLIKA 121 STR

Arhetip VI – Eskalacija – Kod konkurentskih organizacija , kad god jedna strana napreduje , druga je vise ugrozena, sto navodi da deluje agresivnije kako bi ponovo uspostavila svoju prednost. Kada bi protivnik usporio,mogli bismo prestati da bijemo bitku, i uradimo neke druge stvari. SLIKA 122 STR

26


Arhetip VII – “Uspeh uspesnima” – Dve aktivnosti se nadmecu za ogranicenu podrsku li resurse.Uspesnija postaje on aktivnost koja dobija vecu podrsku,iscrpljujuci time drugu. Treba potraziti krajnji cilj za izbalansirano postizanje oba izbora. SLIKA 123 STR

Arhetip VIII – Tragedija zajednickih resursa – Pojedinci koriste zajednicke resurse,u pocetku su nagradjeni za to,ali na kraju dobijaju sve manje.Upravljanje zajednickim resursima putem edukovanja svih ili stvaranja vidova samoregulacije. SLIKA 125 STR

27


Arhetip IX – Neuspela resenja – Resenje koje je kratkorocno efikasno ima nepredvidive dugorocne posledice koje mogu zahtevati jos vecu upotrebu istog resenja.Treba se orijentisati na dugorocne perspective SLIKA 126 STR

Arhetip X – Rast I nedovoljno investiranje – Kada rast se priblizava granici koja se moze promeniti u buducnosti,firma ili pojedinac moraju investirati u dodatni kapacitet, ali ta investicija mora biti agresivna I dovoljno brza da bi preduhitrila smanjenje rasta. SLIKA 127 STR

28


28.* PRILAGODJAVANJE LJUDSKIH RESURSA NOVIM TEHNOLOGIJAMA I INOVACIJAMAInvesticije u znanje, inovacije I prilagodjavanje znanja su prvi put shvacene kao modeli ekonomskog rasta krajem osamdesetih godina. Procenjeno je da se preko polovine BDP u nekim zemljama razvijene tržišne privrede bazira na produkovanju i distribuciji znanja. Pored toga, kontinuirane inovacije, automatizacija i konkurisanje u kreiranju i upotrebi znanja su znatno skratile životni ciklus proizvoda u mnogim delatnostima.U tom smislu se s pravom govori o prilagođavanju ljudskih resursa novim tehnologijama i inovacijama u skladu sa promenjenom savremenom filozofijom poslovanja (sl.50).

U drustvima sa neresenim naucno-istrazivacko-obrazovnim procesom, upravljanje I rad se svodi na prilagodjavanje ljudskih resursa novim tehnologijama I inovacijama (sl. 51) u kojem se konkretno posmatra obucenost radnika tokom koriscenja tehnologije. Pri tome postoje tri osnovna slucaja:Prvi slucaj – kada se obuka kadrova izvrsi pre uvodjenja nove tehnologije I dobro obuceni kadar koristi sve mogucnosti koje ta tehnologija pruza, tako da su neiskoriscene mogucnosti te tehnologije svedene na minimum. Drugi slucaj – kada se obuka vrsi tokom koriscenja nove tehnologije, u tom slucaju dok se radnici potpuno osposobe da maksimalno koriste novu tehnologiju ona vec zastari, pa uvodjenjem nove tehnologije obuka krece ispocetka. Treci slucaj – najgori slucaj je kada se kadar nedovoljno obuci za upravljanje nekom tehnologijom I do trenutka njene izmene novom tehnologijom. Idealni slucaj je kada je kadar potpuno pripremljen za prihvatanje nove tehnologije.Tri vestine koje moraju krasiti uspesnog rukovodioca buducnosti-sadasnjosti su: 1)Rukovodjenje izvan kompanije 2)Pronalazenje potrebne informacije 3)Ugraditi ucenje u poslovni sistem. Ucenje mora da bude kontinuirano. Moramo da prihvatimo cinjenicu da je znanje onih koji pet godina ne ucestvuju u procesu ucenja – zastarelo. Efikasan rukovodilac mora da uci I neprestano da obnavlja svoje znanje.

29


29*.INVENTIVNOST I INOVATIVNOST SLIKA 135 136 137 STR

Invencija znaci otkrice, naucno ili tehnicko. Inventivni proces ne sledi logiku razmatranja poznatih cinjenica I vezuje se za misljenje izdvojeno iz konteksta poznatih stvari. Zato se invencija cesto vezuje za proces kreativnog I kritickog misljenja tj. inteligencije pojedinaca. Kriticko I kreativno misljenje se mogu definisati kao tip misljenja I kvalitet procesa razmisljanja. Pod kreativnim misljenjem se podrazumeva kreiranje i/ili obrada ideja, procesa I predmeta, a kriticko misljenje je njihova evaluacija. Osnovni uslov za razvoj kreativnog I kriticnog misljenja su sloboda I dozivotno ucenje. Pod ucenjem u kreativnom smilu se podrazumeva sticanje znanja iz oblasti u kojoj se radi, saznanje putem sopstvenog otkrica itd. Inovacija je prva primena starih ili novih ideja, odnosno otkrica u vidu novog proizvoda ili procesa. U tehnoloskom smislu tehnoloska inovacija je prva primena nauke I tehnologije u novom smeru sa komercijalnim uspehom. Tehnoloske inovacije ukljucuju skup naucnih, tehnoloskih, finansijskih, komercijalnih I drugih aktivnosti. Ono sto je bitno je da se inovacija odnosi na koriscenje novog znanja za ponudu novih proizvoda ili usluga koji imaju bolju vrednost. Moderniji proces inovacije je tzv.model “inovativnog susreta” koji se odvija u sveukupnom okruzenju: tehnicko – tehnoloskom, socijalnom , kulturnom,ekonomskom itd.

30


30. Klasifikacija i kvantifikacija inovacija str140 SLIKA 142 STRKlasifikacija:a) po uticaju na produktivnost: -radno intenzivne, -kapitalno intenzivneb) po značaju i obimu promena koje izazivaju u proizvodu: -inkrementalne, -modularne, -arhitekturne, -radikalnec) prema rezultatu inovacione aktivnosti: -proces, -proizvod ili uslugad) prema ukupnom uticaju na dve oblasti poslovanja: -tehnološke, -tržišneRadikalne inovacije se odnose na uvođenje potpuno novih proizvoda i usluga i/ili novih sistema proizvodnje i distribucije.Inkrementalne inovacije obuhvataju adaptaciju, poboljšanje i usavršavanje postojećih proizvoda i usluga i/ili novih sistema proizvodnje i distribucije.Funkcionalnost inovacija – za uspešnost inovacija bitan je funkcionalan koncept (koncept pravilne kombinacije strategije, strukture, sistema, zaposlenih i okruženje)

31


KvantifikacijaKvantitativni pokazatelji su:a) kvantifikacija neposrednog ulaza u inovatorni proces ( tu spadaju troškovi za istraživanja i razvoj, broj zaposlenih..)b)kvantifikacija poslednjeg izlaza inovacionog procesa kroz broj inovacija koje su patentirane, broj polaznika koji su registrovani u skladu sa normama prava intelektualne svojinec) kvantifikacija neposrednog izlaza inovatorskog procesa kojim se valorizuje ono što je pronađeno zaštićeno, patentirano i promenjeno.Kontinuirano tehnološko inoviranje je osnova za stvaranje konzistentnog tehnološkog napretka i inovacionog društva.

31. PREDUZETNIŠTVO I INOVACIJE STR 144 SLIKA 145 STRInovacija u najširem smislu predstavlja osnovno sredstvo preduzetništva- sredstvo pomoću kojeg se koristi promena i transformiše u mogućnost za izvršavanje različitih proizvodnih ili uslužnih delatnosti.Inovacija kreira „resurs“ upotrebne vrednosti za čoveka, koji tek tada ima ekonomsku vrednost.Invencije, otkrića i inovacije posebno tehnološke rezultata su pronalazačke i eksperimentalne aktivnosti, kao i sistemskih baznih , primenjenih i eksperimentalno razvojnih naučnih istraživanja. Tehnološka inovacija je rezultat eksperimentalno-razvojnih aktivnosti u oblasti proizvoda, procesa i tržišta.

32*. IZVORI INOVACIONOG PROCESA (P.DRUCKER ,1985) 146 str

Promena je ta koja omogucava da se ostvari nesto novo I nesto razlicito. Sistemska inovacija sastoji se od traganja za promenama. Postoje sedam izvora inovacionog procesa. Prva cetri izvora inovativnih mogucnosti nalaze se u okviru samog preduzeca, privredne grane ili javne ustanove. Oni su uocljivi ljudima iz istih sektora proizvodnje ili usluga. U osnovi su samo simptomi, naznake I indikatori promena. Ta cetri izvora su: 1)Neocekivano (neocekivani uspeh, neocekivani promasaj I neocekivani spoljni dogadjaj); 2)Nepodudarnosti ekonomske realnosti izmedju stvarnosti kakva je trenutno I stvarnosti koja bi mogla da bude, tu spadaju: a) nepodudarnost izmedu ekonomskih realnosti jedne privredne delatnosti; b)nepodudarnosti izmedju realnosti jedne privredne delatnosti I pretpostavki o njoj; c)nepodudarnost izmedju napora jedne privredne delatnosti I vrednosti I ocekivanja njihovih musterija; d)interna nepodudarnost u okviru ritma I logike samog procesa; 3)Inovacija zasnovana na potrebi nekog procesa; 4)Promene u strukturi privrede ili trzista, koje svakog iznenade. Druga tri izvora inovativnih mogucnosti obuhvataju promene van preduzeca, tj. van privredne grane a to su:

32


1)Demografska kretanja – promene; 2)Promene u opazanjima, raspolozenjima I znacenjima; 3)Nova saznanja, naucna I nenaucna.

33.NEOCEKIVANO 147 str

Neocekivano obuhvata: neocekivani uspeh, neocekivani promasaj I neocekivani spoljni dogadjaj. 1)Neocekivani uspeh – je skoro potpuno zanemaren, jos gore, menadzment pokazuje tendenciju njegovog aktivnog negiranja, odbijanja. Osnovni razlog sto menadzment tesko prihvata neocekivani uspeh jeste u tome sto preovladjuje prirodno uverenje da “normalno” I da “vecno” traje samo ono sto je vec trajalo u praksi jedno duze vreme. Sve ostalo sto se “protivi normalnom zakonu” odbacuje se kao nezdravo I nenormalno. Neocekivani uspeh je zaista mogucnost, ali on postavlja neke zahteve. Pre svega zahtev da on bude ozbiljno uzet u razmatranje; 2)Neocekivani promasaj – Za razliku od uspeha, promasaji se ne mogu zanemariti I odbaciti. Ali se I oni mogu videti kao simptomi mogucnosti. Veliki broj promasaja su greske, nesposobnosti izvrsenja projekta. Ukoliko nesto ipak omane, takav promasaj cesto nagovestava vaznu promenu, a s njom I znacajnu mogucnost. Suoceni sa neocekivanim promasajem, rukovodioci moraju izaci napolje , da pogledaju okolo I osluskuju. Promasaj se uvek mora uzeti kao simptom neke nove inovacijske mogucnosti I kao takav ozbiljno razmotriti. 3)Neocekivani spoljni dogadjaji – oni koji nisu registrovani u setu informacija I podataka kojima raspolaze menadzment, takodje su veom vazni. Ponekad su cak I znacajniji od “internih”. Uslov za uspeh u iskoriscavanju neocekivanog spoljnog dogadjaja je, da te aktivnosti moraju da vode ljudi sa znanjem I iskustvom. On moze biti mogucnost za promenu I njegovo iskoriscenje pogodnije je za vodece kompanije.Primeri: IBM – eletromehaničke računovodstvene mašine, namenjene bankama; “Katanci I Indija”, “IBM I personalni računari”.

34.NEPODUDARNOSTI 150 str

Nepodudarnost je neslaganje izmedju onoga sto jeste I onoga sto bi trebalo da bude ili onoga sto jeste I onoga sto svako pretpostavlja da jeste. Ona naglasava postojanje neke vazne greske, a greska je izazov za inovaciju. Postoje nekoliko vrsta nepodudarnosti:1)Nepodudarnosti ekonomske realnosti – javljaju se kada traznja nekog proizvoda ili usluga naglo raste. Tada bi trebalo da se desi I naglo poboljsanje ekonomskih preformansi, a u realnosti se ipak to ne desava. Obicno su te nepodudarnosti makrofenomeni, koji se desavaju u okviru citave industrijske grane ili citavog sektora usluga. Nepodudarnost izmedju ekonomskih relanosti jeste poziv za akciju.2)Nepodudarnosti izmedju relanosti I pretpostavke o njoj – javlja se kada ljudi jedne proizvodne ili usluzne delatnosti pogresno opazaju realnost proizvodne ili usluzne delatnosti, zbog cega prave pogresne pretpostavke o njoj, a njihovi napori se usmeravaju u pogresnom pravcu. Oni ce se koncetrisati na oblast gde rezultati I ne mogu postojati. Ova nepodudarnost zahteva “herojsku” inovaciju.3)Nepodudarnost izmedju opazenih I stvarnih vrednosti I ocekivanja klijenata – ova nepodudarnost je najcesca. Proizvodjaci I dobavljaci skoro uvek pogresno zamisljaju sta kupac stvarno kupuje. Oni moraju da pretpostave da je ono sto predstavlja “vrednost” za proizvodjaca I dobavljaca, isto tako jednaka “vrednost” I za potrosaca. Da bi se uspelo u bilo kom poslu, mora se verovati u taj posao I uzimati ga ozbiljno.4)Nepodudarnosti u okviru ritma ili logike procesa – nije sasvim suptilna stvar. Svrha postojanja nekog proizvoda ili usluge je da zadovolji potrebe potorosaca. Ukoliko se taj aksiom zaista prihvati, I po njemu postupi, koriscenje nepodudarnosti kao mogucnosti za inovaciju postaje dosta laka I visoko efikasna. Ovaj tip nepodudarnosti je obicno na raspolaganju jedino ljudima koji se nalaze u okviru datog sektora proizvodnje ili usluga, to nije nesto sto bi neko spolja mogao da primeti.Primeri: Stari teretni konj svetske trgovine, prekookeanski brod; “Hruščov I automobile”.

35.POTREBA PROCESA 155 str

Potreba kao izvor inovativne mogucnosti je veoma specificna, nazvana je “potrebom procesa”.Ona je konkretna I postoji u okviru procesa poslovnih aktivnosti, proizvodnje I usluga. Neke inovacije, zasnovane na potrebama procesa, iskoriscavaju nepodudarnosti, druge iskoriscavaju demografske statistike. Potreba procesa ne pocinje dogadjajem u okruzenju, ona pocinje sa poslom koji treba da se uradi. Ona je usmerena na radni zadatak I usavrsava proces koji vec postoji. U inovacijama zasnovanim na potrebi procesa, svako u organizaciji uvek zna da ta potreba postoji. Ipak, o njoj niko nista ne zna. Medjutim, kada se inovacija pojavi, odmah je prihvacena kao “ocigledna” I brzo postaje standard – model.Postoje medjutim neka vazna ogranicenja I upozorenja, tj.:

33


1)Potreba da se mora razumeti – Nije dovoljno da se potreba oseti, jer tako nije moguce definisati specifikacije trazenog resenja, vec je neophodno da se potreba razume.2)Ponekad mozemo cak potpuno da shvatamo proces I njegovu potrebu, pa da ipak nemamo znanja potrebna za izvrsenje zadatka ili posla.3)Resenje mora da odgovara nacinu na koji ljudi rade svoj posao I hoce da ga rade.Mogucnost potrebe procesa treba da bude testirana I u odnosu na tri pomenuta ogranicenja , tj: 1)Da li zaista razumemo sta je potrebno? 2) Da li raspolazemo odgovarajucim znanjima na nivou razvoja tehnologije? 3)Da li resenje odgovara ili potvrdjuje moralne I druge vrednosti potencijalnih korisnika?Primeri: Fotografija, “mačje oči”.

36. PROMENA U STRUKTURI PRIVREDE ILI TRZISTA 159 str

Privredne I trzisne strukture ponekad ostaju nerpomenjene godinama I izgledaju potpuno stabilne. U stvarnosti privredne I trzisne strukture su dosta krte I lomljive. Mogu se odrediti cetiri veoma vidljiva indikatora predstojece promene u privrednoj strukturi:1)Brzi rast odredjene grane privrede – Ukoliko neka privredna grana raste znatno brze od privrede u celini, moze se predvideti sa velikom verovatnocom, da ce se njena struktura drasticno menjati, najkasnije u fazi kada ona ostvari dvostruko veci obim. Postojece prakse su jos uvek veoma uspesne, pa niko ne trazi da ih bez potreba menja, ali na kraju one uvek postanu zastarele.2)Udvostrucavanje obima poslovanja jedne privredne grane – U vreme kada jedna grana koja brzo raste, udvostruci obim poslovanja, postaje neodgovarajuci nacin na koji ona opaza I opsluzuje trziste. To narocito vazi za nacine na koje tradicionalni lideri odredjuju I segmentiraju trziste, koje vise ne odrazava stvarnost, nego proslost.3)Promena u privrednoj strukturi usled konvergencija tehnologije – Jedan drugi razvoj, koji ce predvidljivo dovesti do iznenadnih promena u privrednoj strukturi, jeste konvergencija tehnologija, koje su do tada smatrane kao potpuno odvojene. Naime povezivanjem dveju vrsta tehnologija mogu dovesti do promena u privrednoj strukturi.4)Brza promena nacina na koji jedna privredna grana obavlja posao – Jedna privredna delatnost je zrela za bitne strukturne promene, ukoliko se brzo menja nacin na koji ona obavlja posao.Primeri: “Volstrit- Donaldson, Luftein I Jenrette”, “inteligentni investitor” itd.

37.DEMOGRAFSKA KRETANJA 163 strDemografska kretanja su definisana kao promene u stanovnistvu, njegovom obimu, starosnoj strukturi, sastavu, zaposlenosti, obrazovnom statusu I dohotku. Ona imaju najakse predvidljive posledice. Demografska kretanja imaju veliki uticaj na to, sta ce ubuduce biti kupovano, od koga I u kojim kolicinama. Americki tinejdzeri kupuju mnogo pari jeftine obuce godisnje zbog mode, a ne zbog trajnosti, ali su njihovi novacnici “ograniceni”. Isti ljudi za nekoliko godina kasnije kupovace samo nekoliko pari obuce, nego kada su imali 17 god. – ali ce ih kupovati zbog udobnosti I trajnosti. Ljudi u prvim penzijskim godinama cine glavno trziste putovanja I odmorima. Deset godina kasnije ti isti ljudi bice glavni klijenti starackih domova I skupe medicinske nege. Poslovni ljudi, ekonomisti uvek su bili svesni kriticne vaznosti populacionih trendova I da posebnu paznju treba obracati na demografska kretanja. Osnovna pretpostavka za nase vreme mora biti da je stanovnistvo u svetu nestabilno I podlozno iznanadnim I ostrim promenama.To je prvi faktor koji mora biti analiziran od strane biznismena. Analiza demografskih promena pocinje posmatranjem podataka o stanovnistvu. Sam broj stanovnika je najmanje znacajan podatak, starosna struktura, na primer, je daleko vaznija. Segmentacija o dostignutom stepenu znanja moze da bude jednako vazna npr. prodaja enciklopedija ili putovanje na odmor. Za one koje istinski hoce da izadju na teren da gledaju I slusaju, promenjena demografska struktura je istovremeno visoko produktivna I visoko pouzdana inovativna mogucnost.

38.PROMENE U OPAZANJU 165 strNeocekivani uspeh ili neocekivani promasaj cesto je indikator promena u opazanju I znacenju. Kada se dogodi promena u opazanju, cinjenice se ne menjaju. Menja se njihovo znacenje. To znacenje se menja, od vidjenja sebe. Svi uspesni inovatori na bilo kom polju teze da budu sto blize polju na kojem vrse inovacije. Jedna stvar koja ih drzi po strani jeste njihova svest o mogucnostima. Medjutim, nema niceg opasnijeg nego prerano krenuti u iskoriscavanje promena u opazanju. Na prvom mestu, mnogo onoga sto izgleda kao promena u opazanju, ispostavi se da su u stvari modne novosti, kratkog veka. One prodju za godinu ili dve dana. Medjutim, nije uvek jasna razlika izmedju prolazne mode I prave promene. Osim toga skoro je nemoguce predvideti kakve ce biti posledice takve promene u opazanju.Primer: „hipohondrija Amerikanaca“, način ishrane ljudi, promene u opažanju „srednje klase“ itd

39*.NOVO ZNANJE 168 strInovacija zasnovana na znanju razlikuje se od svih drugih inovacija, po svojim osnovnim karakteristikama: vremenskom

34


rasponu, stopi slucajnosti I predvidljivosti I izazovima koje postavlja preduzetnicama jer je teska za upravljanje. Inovacija zasnovana na znanju ima najduze vreme realizacije od svih inovacija. Drugi vremenski raspon je izmedju pojave novog znanja I pocetka njegove primenljivosti na tehnologiju. Zatim postoji jos jedan dugi period pre nego sto se nova tehnologija preobrati u proizvodne procese na trzistu. Druga karakteristika inovacija zasnovana na znanju jeste da one nikada nisu zasnovane na jednom faktoru, nego na konvergenciji vise razicitih vrsta znanja, medju kojima ima I onih koja nisu naucna ili tehnicka. Inovacija zasnovana na znanju ima svoje specificne zahteve. Ti zahtevi se razlikuju od svih ostalih zahteva. Naime, inovacija zasnovana na znanju zahteva pazljivu analizu svih neophodnih faktora bilo samog znanja, bilo socijalnih, ekonomskih ili perceptivnih faktora. Analiza mora da utvrdi koji faktori jos nedostaju. Drugi zahtev je jasna koncetracija paznje na stratesku poziciju. Sama cinjenica da inovacija privlaci mnoge ljude I izaziva uzbudjenje, znaci da inovator mora da bude u pravu vec prvi put. Najzad, inovator baziran na znanju, a posebno onaj cija je inovacija zasnovana na naucnom ili tehnickom znanju, treba da uci I praktikuje preduzetnicki menadzment. Da bi bila uspesna inovacija na znanju mora da bude “zrela”, jer sama inovacija donosi promenu I ona ima za cilj stvaranje potrebe I zelje.Primeri: Hemoterapija (Paul Erlin), dizel motor (1887; 1935), Hibridizacija semenja I stoke

40.STRATEGIJA RAZVOJA PREDUZECA -PORTFOLIO 177 str SLIKA 178 STR

U istrazivanju novih pristupa upravljanju razvojem preduzeca izdvajaju se dva strateska pravca razvoja preduzeca: portfolio I kompetitivna strategija.I)Portfolio strategija se odnosi na izbor podrucja biznisa u kojima firma namerava da posluje u buducnosti. Ovu strategiju karakterisu cetiri osnovne komponente: 1)Vektor geografskog rasta – koji oznacava obim I pravac buduceg poslovanja sastoji se od cetiri kompnente: a)Penetracija trzista – predstavlja pravac rasta preduzeca kroz njegovo povecanje ucesca na postojecem trzistu; b)Razvoj trzista je takav pravac kod koga se istrazuju nova trzista za postojecim proizvodima; c)Razvoj proizvoda jeste pravac u kome se novi proizvodi plasiraju na istom trzistu; d)Diverzifikacija je kada se ide na nove proizvode I nova trzista.

ProizvodMisija

Sadašnji novi

Sadašnja Penetracija tržišta Razvoj proizvodanova Razvoj tržišta diverzifikacija

Tabela 12 KOMPONENTE VEKTORA RASTA

2)Konkurentska prednost – koju preduzece moze da ostvari pre svega preko novih proizvoda I novih tehnologija. 3)Sinergija – koju preduzece treba da trazi unutar svojih poslovnih podrucja; 4)Fleksibilnost – koja se moze postici na dva nacina: kroz diverzifikaciju geografskog prostora na kome deluje I delovanje firme bazira na resursima I kapacitetima.II)Komparativna strategija – obuhvata utvrdjivanje posebnih pristupa ili puteva koje ce preduzece da koristi da bi uspesno poslovalo. Danas se smatra da postoje cetri glavne strategije koje preduzece koristi radi postizanja svojih ciljeva:1)Strategija maksimalnog ucesca na trzistu; 2)Sstrategija rasta preduzeca ( radi ocuvanja svog buduceg rasta); 3)Strategija diferencijacije trzista (radi stvaranja imidza proizvoda); 4)Strategija diferencijacije proizvoda (kojom se vrsi diferencijacija ucinka sopstvenih proizvoda u odnosu na konkurentske).

41*.STRATEGIJA ISTRAZIVANJA I RAZVOJA 179 strStrategija istrazivanja I razvoja predstavlja jedna aspekt tehnoloske strategije I znacajna je komponenta procesa upravljanja istrazivanjem I razvojem (IR) I strategijom preduzeca. Tehnoloska strategija je siri pojam od IR strategije, jer obuhvata I sticanje I eksploataciju tehnologije razlicitim sredstvima. Najcesca I opste prihvacena podela strategije IR je na: 1)Ofanzivne strategije – svrha ove strategije je da se postigne vodeca uloga na trzistu I u oblasti uvodjenja novih proizvoda. Karakterise je visok rizik I visoke potencijalne zarade. IR ofanzivnog inovatora treba da obavljaju sposobni pojedinci. 2)Defanzivne strategije – Defanzivni inovator se ne zeli upustati u velike rizike koje sa sobom nosi teznja da bude prvi na trzistu. Cilj ove strategije je biti pratilac, a ne vodja. Najznacajniji razlog za prihvatanje ove strategije proizilazi iz shvatanja da je manje rizicno ostati pratilac, ili iz saznanja da se ne poseduje dovoljno sposobosti za stvaranje originalne inovacije. 3)Imitatorska strategija – ovu strategiju sprovode preduzeca koja zele da prate igru velikih vodja I tako opstanu na trzistu. Treba praviti razliku izmedju dve vrste imitatora. Prvi su obicno zainteresovani da proizvode identicnu kopiju tudjih proizvoda. Drugi su kreativni imitatori koji konkurisu putem poboljsanja dizajna. Ovi imitatori svoj uspeh grade na niskim troskovima proizvodnje, poboljsanjem dizajna, ustupanjem vlastitih inovacija. 4)Aplikativni inzinjering – Inovatori cesto nisu u mogucnosti da zadovolje razlicite segmente trzista I koriste aplikativni inzinjering. Naime oni se prilagodjavaju odredjenim delovima trzista. Postoje varijante ove strategije koje mogu zahtevati znatan napor. Jedna je strategija

35


medjuprostora – gde preduzece trazi prazninu ili medjuprostor na trzistu. Druga strategija je strategija otpadnistva koja se moze koristiti u slucaju kada lideri na trzistu nerado primenjuju novootkrivenu tehnologiju. 5)Zavisna strategija – ova strategija podrazumeva prihvatanje u osnovi pratece ili podredjene uloge u odnosu na neko jako preduzece. Zavisno preduzece ne prati promene bilo kakve vrste sve dok se ne dobije zahteve od korisnika. Sve ove strategije su niz mogucnosti, a cest slucaj je pojednostavljenje klasifikacije na: ofanzivne I defanzivne strategije.

42*.FORMULISANJE POLITIKE ISTRAZIVANJA I RAZVOJA 187 strPostupak definisanja politike IR sadrzi tri osnovne faze:1)Analiza dosadasnjeg IR – koja ukljucuje ocenu dosadasnjeg postojeceg stanja I utvrdjivanje mogucnosti IR. Analizom je potrebno sagledati postojeci proizvodni program, kao I prednosti I slabosti postojece proizvodnog asortimana, postojecu strukturu preduzeca a posebno stanje I karakteristike trzista, konkurentsku poziciju poslovanja I stanje tehnologija (sopstvenih, konkurentskih I buducih). 2)Definisanje ciljeva IR – zeljena stanja koja bi trebalo realizacijom IR da se postignu. Ovi ciljevi bi trebalo da na osnovu prethodno utvrdjenih mogucnosti izraze buduca stanja koja bi preduzece moglo da ostvari. 3)Utvrdjivanje pravca tj. programa IR – to su globalni pravci aktivnosti kojima se realizuju definisani ciljevi.Formulisanje politike IR pocinje dugorocnim predvidjanjem, a politika IR se definise koriscenjem raznih metoda: 1)Tehnoloskog predvidjanja – ovo predvidjanje se vrsi od sezdesetih godina ovog veka I omogucava pouzdano predvidjanje pojedinih pronalazaka. Postoji stotinak metoda tehnoloskog predvidjenja, a neke su: brejnstorming, delfi metoda, metod konvergencije I druge. 2)Tehnolosko vrednovanje – je vazan faktor razvojne politike. To je tehnoloska procena sa stanovista drustvenih posledica uvodjenjem nove tehnologije. Kod tehnoloskog vrednovanja jedno od najznacajnijih oblasti je ekologija, tj. definisanje uticaja nove tehnologije na zivotnu sredinu. 3)Sagledavanja perspektive – perspektive koje definisu razvojnu politiku preduzeca, predstavljaju scenario buducih dogadjaja, tj. viziju buducnosti kompanije ili buducnosti tehnologije. Najbolji nacin ove metode je model varijanti: pesimistickog I optimistickog scenaria.

43.TEHNOLOŠKA KOMPONENTA POLITIKE IR 190 str SLIKA 192 STRTehnologija deluje na konkurentsku poziciju firme uslovljavajući dva pravca konkurentske prednosti: -Prednost kroz troškove, -prednost kroz diferencijaciju proizvodaOva dva efekta se dopunjavaju i proizvode sinergetske efekte kroz tri velike kategorije: -bazne tehnologije (IR je je u funkciji evolutivnog unapređenja, održavajući konkurentsku poziciju- značaj i napor IR mali)-ključne tehnologije(IR ulazi u stalne aktivnosti održavanja liderske pozicije–značaj i napor IR veći)-nastajuće tehnologije (IR ofanzivnim aktivnostima nastajuće tehnologije se prevode u ključne- značaj i napor IR je najveći)Dinamika razvoja tehnologije direktno utiče na dinamiku politike razvoja preduzeća. Tehnologija se klasifikuje i na osnovu odnosa životnog ciklusa tražnje na:-stabilne, -fleksibilne, -turbulentneStabilna tehnologija može da bude i fleksibilna ukoliko u okviru tražnje i životnog ciklusa tehnologije generiše više različitih proizvodaTurbulentna tehnologija znači promene više životnih ciklusa tehnologije u okviru jednog ciklusa tražnje, čime se uloga i značaj IR jako uvećavajuTehnološki portfolio firme treba da ispuni sledeće osnovne zadatke:-da je odabran portfolio tehnologija u strateškim tehnološkim područjima -da se sa odabranim tehnološkim portfoliom zadovoljavaju ciljevi efikasnosti tehnologije-da se odabranim tehnološkim portfoliom zadovoljavaju ciljevi efikasnosti tehnologije u firmi

36


Na slici 59. Su predstavljene dve firme, A i B, sa svojim tehnološkim portfoliom, koji sadrži različite tehnologije predstavljene projekcijom njihovih životnih ciklusa i dinamikom promene uloga (bazne, ključne, nastajuće). U predstavljenom operativnom preseku, sveukupna performansa firme A je na višem nivou nego firme B, ali je prema projekciji životnog ciklusa tehnologije i promene njenih strateških karakteristika u budućnosti, položaj firme B daleko povoljniji u dugoročnijoj perspektivi. Tehnološki portfolio firme B karakteriše odabir i dinamika tehnologija koje znače uravnoteženu strategiju dugoročne profitabilnosti.

Dinamičnot se ogleda u stalnom prilagođavanju zahtevima tržišta, koja su uslovljena posledicama savremenog naušno-tehnološkog razvoja.Fleksibilnost se ogleda u savremenim zahtevima brzog prilagođavanja promenama koje dolaze iz okruženja, a pre svega pojavom novih tehnologija i novih zahteva kupaca.Privremenost - jedino kratkoročni razvojni planovi imaju šansu da se realizuju da se pri tome dobiju očekivani rezultati, a da oni istovremeno budu i aktuelni

44*.PROCES PLANIRANJA RAZVOJA 199 str

Planiranje razvoja predstavlja prvu I osnovnu fazu razvojne politike u procesu upravljanja razvojem preduzeca. Ono obuhvata sve one aktivnosti koje su potrebne za donosenje odluka o realizaciji postavljenih ciljeva, definisanje pravca strategije razvoja I odredjivanje potrebnih mera za realizaciju istih. Planiranje predstavlja odredjivanje zadatka koje preduzece treba da ostvari, a koji su proizisli Iz razvojne politike. Planiranje se najcesce definise kao jedan kontinualan proces usmeravanja svih napora I aktivnosti preduzeca u buducnosti. Plan razvoja je oblikovana buducnost, neka vrsta scenarija buduceg razvoja preduzeca. Planiranje razvoja je sagledavanje mogucih buducih stanja u kojima se preduzece moze naci I odredjivanje skupa aktivnosti, cijom bi se realizacijom doslo do zeljenog stanja. Proces planiranja se odvija u jednom kruznom toku: pocev od primarne faze preko utvrdjivanja odstupanja od planiranog. Plan predstavlja proizvod planiranog – dokument u kome su zapisane sve poslovne akcije koje se trebaju sprovesti. S obzirom na to da je razvoj predstavlja kontinuirani proces, moze se reci da kontinuitet planiranja razvoja predstavlja jednu od osnovnih karakteristika planiranja razvoja. Sustina ostvarivanja kontinuiteta je u tome da se obezbedi kretanje u korak sa promenama u okruzenju. Sistem planiranja mora biti izlozen cestim revizijama, jer pod uticajem promenljivih faktora treba unositi adekvatne korekcije.

45*.VRSTE PLANOVA RAZVOJA NA OSNOVU VREMENSKE DIMENZIJE 203 str

Vremenska dimenzija plana predstavlja konkretno vremensko razdoblje I relativnu duzinu vremenskog razdoblja na koje se konkretan plan odnosi. Svaki plan se donosi na odredjeno vremensko razdoblje, koje se karakterise specificnim uslovima

37


poslovanja, a od posebnog znacaja je I duzina tog vremenskog razdoblja. Planovi preduzeca se razvrstavaju u nekoliko vrsta: 1)Dugorocni planovi – proces planiranja u preduzecu pocinje izradom dugorocnog plana na koji se kasnije nadovezuju odgovarajuci srednjorocni, tekuci I operativni planovi. Izrada dugorocnih planova je slozen posao, jer se planeri suocavaju sa izuzetno velikim stepenom neizvesnosti. Ovi planovi predstavljaju strateske planove za razvoj preduzeca koji se odnose na period preko pet godina. 2)Srednjorocni planovi – se utvrdjuju za period od 1 do 5 godina I predstavljaju osnovne planove razvoja preduzeca. Ovi planovi se prave na osnovu dugorocnog plana. Oni su mnogo detaljniji I precizniji od dugorocnih jer sadrze konkretne mere za realizaciju ciljeva. 3)Tekuci planovi – pripadaju grupi kratkorocih planova preduzeca. To su oni planovi koji se odnose na period do 1 godine I imaju naziv godisnji planovi. Oni su deo srednjorocnih planova I imaju za cilj da definisu nesmetano odvijanje procesa poslovanja. Ovi planovi se izradjuju na dva nacina: 1)Staticki – u statickom planu svaki planski zadatak iskazan je jednom brojkom koja izrazava njegovu ukupnu godisnju velicinu. 2) Dinamicki – u dinamickom planu, zadaci se izrazavaju rasclanjeno po pojedinim kracim vremenskim jedinicama u okviru godine. 4)Operativni planovi – imaju za zadatak da razrade zadatke iz godisnjeg plana, pa se zato I smatraju kao njegovi delovi. U ove planove spadaju: polugodisnji, kvartalni, mesecni I nedeljni planovi.

46.VRSTE PLANOVA RAZVOJA NA OSNOVU FUNKCIONALNE DIMENZIJE 211 strFunkcionalna dimenzija plana predstavlja konkretne vrste elemenata reprodukcije u preduzecu, koje su obuhvacene izvesnim planom. Manifestuje se na dva nacina: elementima procesa reprodukcije koji se obuhvataju jednim konkretnim planom I stepenom detaljisanja elemenata reprodukcije. Prema elementima reprodukcije koje obuhvataju, funkcionalni planovi mogu biti: 1)Funkcionalno (predmetno) integralni planovi – koji obuhvataju sve elemente procesa reprodukcije u preduzecu. 2)Funkcionalno (predmetno) parcijalni planovi – koji se odnose samo na pojedine elemente reprodukcije; Ulogu I ciljeve preduzeca najpotpunije moze da izrazi funkcionalno integralan plan. Sa stanovista stepena detaljisanja elemenata reprodukcije, planovi mogu biti: 1)Globalni planovi – tj. ukupni planovi koji pojedine elemente reprodukcije izrazavaju maksimalno sazeto, sa merljivim oblicima tih elemenata. 2)Detaljni planovi – tj. pojedinacni planovi, koji mogu pojedine elemente reprodukcije izrazavati sa stepenima detaljisanja.

47. SADRZAJ POJEDINACNIH – DETALJNIH PLANOVA 212 strPlan proizvodnje je najvažniji plan od koga zavise mnogi pojedinačni planovi - plan nabavke, plan kadrova. On nam daje podatke o količinama pojedinih vrsta proizvoda koje bi trebalo proizvoditi u narednom planskom periodu. Obuhvata: planiranje kapaciteta, materijala, radne snage, energije, sredstava za rad.Plan prodaje je jedan od najvažnijih planova koji nam daje podatke o mogućnosti prodaje proizvoda na domaćem ili ino tržištu. Plan prodaje bi trebalo da sadrži: motiv proizvoda, dinamiku prodaje, prodajnu cenu, količinu za domaće ili strano tržište, uslove prodaje, ukupnu vrednost planirane prodaje, mere za preduzimanje realizacije prodaje.U zavisnosti od vrste tržišta može se podeliti na: plan prodaje za domaće tržište, za inostrano tržište, po određenom regionima, po zemljama, po kupcima.Plan IR rada - plan IR rada bi trebalo da sadrži sve IR zadatke koji će preduzeće realizovati u zacrtanom planskom periodu. Plan IR treba da sadrži: nazive IR projekata po pojedinim područjima, vreme i dinamiku realizacije projekta, nosioce projekta, naučno istraživačke organizacije, finansijska sredstva, razne mere za realizaciju IR rada.Plan investicija –investicije su osnovna sredstva pomoću kojih se može vršiti razvoj bilo kog preduzeća. Plan investicija treba da sadrži: podelu i naziv pojedinih vrsta investicija, projekte koje treba realizovati, podatke o investicijama, pregled obaveza preduzeća, način obezbeđivanja sredstava, obrazloženje za ekonomistu..Plan nabavke predstavlja plan za obezbeđivanje materijalnih sredstava (sirovine, materijal, alat, delove..) Plan nabavke treba da sadrži sledeće elemente: naziv svih neophodnih vrsta sirovina i količinu, vremensku dinamiku utroška, početne i minimalne zalihe, ukupnu vrednost planiranih potreba materijala, vrednost zaliha,...Plan kadrova obuhvata utvrđivanje potrebnih kadrova. Cilj plana kadrova je podspešivanje proizvodnje i prodaje i podizanje niva znanja, plan kadrova treba da sadrži: utvrđivanje potrebnih kadrova, utvrđivanje viška kadrova, utvrđivanje potreba i načina za prekvaliikaciju kadrova, utvrđivanje potreba za novim kadrovima..Plan ukupnih troškova obuhvata sve troškove koje proizilaze iz realizacije planirane proizvodnje. U plan ukupnih troškova spadaju: plan troškova materijala, rada, sredstava za rad.Plan sticanja i raspodele prihoda, rashoda, dobiti - on bi trebalo da sadrži : iznos planiranih prihoda, iznos planiranih rashoda, strukturu pojedinih vrsta rashoda, planirani lični dohodak, dobitak ili gubitak, plan raspodele dobitiPlan pokazatelja rezultata poslovanja –predstavlja utvrđivanje pokazatelja rezultata poslovanja koji treba da se ostvari u planiranom planskom periodu. To su veličine koje pokazuju: ekonomičnost, rentabilnost, produktivnost, likvidnost.

48.VRSTE PLANOVA RAZVOJA NA OSNOVU PROSTORNE DIMENZIJE 216 strProstorna dimenzija plana predstavlja obuhvatanje pojedinih organizacionih delova preduzeca izvesnim planom. Stoga planovi preduzeca mogu biti: 1)Prostorno integralni plan – ovaj plan obuhvata preduzece u celini. Plan preduzeca u celini

38


treba da bude razradjen na pojedine organizacione delove preduzeca tj. na prostorno parcijalne planove radi obezbedjenja sto efikasnijeg izvrsavanja. Moze se govoriti o razlicitim nivoima prostorno integralnog plana tj. o prostorno integralnom planu na nivou preduzeca u celini, svake pojedinacne fabrike ili pogona u njegovom sastavu, svakog proizvodnog odeljenja I sl. U tom slucaju plan jednog pogona ce biti prostorno parcijalan plan, u odnosu na plan preduzeca, ali istovremeno I prostorno integralan plan u odnosu na planove odeljenja u okviru tog pogona. 2)Prostorno parcijalni plan – koji obuhvata samo neki organizacioni deo preduzeca. Do ovih planova se dolazi jednostavnom razradom prostorno integralnog plana. Medjutim, mora da postoji izvestan sklad izmedju prostorno parcijalnih I prostorno integralnih planova.

49.VRSTE PLANOVA RAZVOJA NA OSNOVU VELICINE PLANSKIH ZADATAKA 217 Velicina planskih zadataka predstavlja planirani obim precizno definisanih elemenata reprodukcija u preduzecu, koji su obuhvaceni odgovarajucim planom. Velicina planskih zadataka je ona nepoznata dimenzija, koju u postupku planiranja zasnovanom na naucnim principima, treba utvrditi. Izdvajaju se neke karakteristike dimenzije plana: 1)Velicina svih planskih zadataka moraju se sagledavati samo u medjusobnoj povezanosti I medjuzavisnosti, jer se samo tako mogu najadekvatnije utvrditi; 2)Velicina pojedinih elemenata procesa reprodukcije u preduzecu, doprinece ostvarivanju osnovnog cilja planiranja samo ako budu u datim uslovima privredjivanja optimalne ili bar priblizno optimalne; 3)Velicine pojedinih planskih zadataka treba da budu realne, tj. ostvarljive. Neostvarljivost velicina pojedinih planskih zadataka narusava jedinstvo plana I smanjuje mogucnost ostvarianja ciljeva. Naucni I sistemski pristup odredjivanja velicine planskih zadataka ima zadatak optimalizacije I minimalizacije greske u planiranju, pa samim tim I preciznost odredjivanja zadatka. S tog stanovista planovi mogu biti visestruko klasifikovani, kao na primer: 1)zasnovan na nauci; 2)nedovoljno zasnovani na nauci, pa samim tim 3)realni I 4)nedovoljno realni itd.

50*.PROGRAM IR 218 str SLIKA 220 STR

Znacajan aspekt upravljanja IR odnosi se na utvrdjivanje programa IR. Svrha programa IR je da se odredi potreban iznos ulaganja u IR I da se izvrsi balansiranje programa sa stanovista razlicitih dimenzija. Ne postoje tacno određena pravila za odredjivanje potrebnog ulaganja u IR. Planiranje ulaganja je moguce vrsiti po pristupu: “ odozgo na dole” I “odozdo na gore”. U prvom slucaju prvo se odredjuje moguci iznos ulaganja, a zatim se vrsi ocenjivanje projekta koji treba da bude ukljucen u program IR. Na osnovu ocene odredjuje se iznos ulaganja. Po pristupu “odozdo na gore” nije unapred izricito odredjen iznos ulaganja, vec se na osnovu razmatranja pojedinih projekata utvrdjuje program IR. Moguce je koristiti kao pomocno sredstvo veliki broj metoda za odredjivanje potrebnog ulaganja, kao sto su: nastavljanje prosle prakse, procenat od prodaje, procenat od dobiti, izdvajanje konkurencije itd. Pored obima ulaganja bitno je utvrditi I struktru programa kojom se odredjuje ucesce pojedinih tipova projekata u programu. Pravila o strukturi programa su osnova za odlucivanje kako resurse raspodeliti na razlicite tipove projekata. Moguce je IR projekte klasifikovati u cetri grupe: 1)’Hleb I maslac” – su projekti koje karakterise velika verovatnoca tehnickog uspeha ali relativno mala komercijalna vrednost. 2)”Ostrige” – se odnose na naucna istrazivanja koja imaju nisku verovatnocu tehnickog uspeha I izuzetnu komercijalnu vrednost. 3)”Biseri” – predstavljaju projekte na kojima se gradi poslovni uspeh, I ovi projekti imaju veliku verovatnocu tehnickog uspeha I visoku komercijalnu vrednost. 4)”Beli slonovi” – to su poslovni projekti kod kojih se vrsi angazovanje na dugi rok, a koje karakterise mali potencijal.

39


51*.ORGANIZACIJA IR ODELJENJA – ORGANIZACIJA 225 strU proizvodnim kompanijama posebno je izrazena potreba za posebnim sektorom koji ce se baviti IR radom. U ovim odeljenjima, osnovna aktivnost se sastoji u razvoju I unapredjenju proizvodnje postojecih prozvoda, razvoju I unpredjenju novih tehnologija. Takodje se javlja I potreba za uvodjenjem I razvojem digitalnog-mreznog, komunikacionog sisitema u organizaciji, kao I za uvodjenje I razvoj procesa inovativne kulture deljenja znanja. U zavisnosti od velicine kompanije, definise se obim poslovnih aktivnosti u naucno-istracivackom radu. Male kompanije imaju male potrebe za IR radom, pa organizacija IR odeljenja u njima nije racionalna. U velikim kompanijama potrebe za IR radom su veoma izrazene, zbog toga se u njim formiraju posebne IR organizacione jedinice koje u nekim slucajevima zaposljavaju veci broj ljudi. Ova odeljenja imaju razlicite nazive, kao na primer: 1)Istrazivacko-razvojna jedinica (IRJ) – koja zaposljava oko 10 lica; 2)Istrazivacko razvojni centar (IRC) – koji zaposljava oko 100 lica; 3)Istrazivacko- razvojni institut (IRI) - koji zaposljava preko 100 lica I 4)Naucno- istrazivacke organizacije-instituti (NIO) - koje u nekim slucajevima zaposljavaju I preko 1000 lica. Samostalni naucno-istrazivacki instituti I fakulteti obavljaju istrazivacko- razvojne poslove za veci broj kompanije prema posebnim ugovorima. U ovim istrazivackim organizacijama se takodje obavljaju istrazivanja koje finansira drzava iz budzeta.Grad –okruženje- u kome se odvija sveukupna aktivnost IR radi unapređenja opšte kulture življenja I većeg standarda građana.

Na primer, u gradu gde se nalazi fabrika za proizvodnju automobile, tehnološki park bi obuhvatao aktivnosti na području razvoja automobilske industrije I po ostavarenim naučno-istraživačkim rezultatima trebalo bi da budenajbolji u datoj zemlji. U ovom slučaju, mašinski fakultet bi bio deo univerziteta koji sačinjava tehnološki park.

40


Zajednički interes stvaranju naučnog rezultata imaju kompanije preko svog IR odeljenja, univerziteti I gradovi u kojima su kompanije locirane, I nastoje da stvore na taj način najbolji ambijent za bolje rezultate u istraživačko-razvojnom radu. To rezultira povezivanjem tehnoloških parkova u njihove asocijacije formirajući mrežnu strukturu (sl.64). S obzirom da u svetu već postoje na stotine tehnoloških parkova, onda je njihovo povezivanje na istraživačko-razvojnim problemima od interesa za kompaniju, jedna od najboljnih mogućnosti za strategiju razvoja kompanije, pri čemu važi pravilo: “što je veći broj veza, mogućnosti su veće!”.

Mrežni modeli IR organizacije podrazumevaju primenu iskustva I znanja iz hierarhije, horizontalnih veza i/ili matričnih struktura.Postoje brojne varijante mrežnih modela, ali se sve mogu generalno svrstati u tri grupe:

Interna – formiraju se unutar velikih kompanija pregrupisavanjem I preraspodelom poslova tj. alokacijom IR resursa,

Stabilna – formiraju preduzeća koja za svoje potrebe IR aktivnosti poveravaju IR organizacijama izvan kompanije koje su kompetentnije I brže I jeftinije u obavljanju neophodne IR aktivnosti

Dinamična – nastaje privremenim I povremenim uspostavljanjem saradnje velikih I malih IR organizacija na ugovornoj osnovi zajedničke IR aktivnosti

52*. TEHNOLOSKI PARK I BIZNIS INKUBATORI 229 str ** SLIKA 230 235 STRU svetu se sve vise iskazuje zajednicki interes univerziteta, kompanija I samog grada gde se oni nalaze, za objedinjavanjem IR aktivnosti kako bi se raspolozivi resursi adekvatnije koristili. Ovaj zajednicki interes, tj. zajednicke IR aktivnosti nazivaju se tehnoloskim parkom. Ekspanzija osnivanja biznis inkubatora u svetu sa ciljem podrske u osnivaju malih I srednjih preduzeca sve vise ima inovativni, i naucni karakter. Grupa SPICE (spajs) definisala je koncept biznis inkubatora na sledeci nacin: 1)Naucno tehnoloski park – predstavlja kompleks objekata smestenih na definisanom delu zemljista sa namenom da podrzi istrazivacki rad iz oblasti znanja I tehnologije, kao I stvaranje razvojnih I proizvodnih kapaciteta. Tehnoloski park povezan je sa javnim istrazivackim I obrazovnim ustanovama. On je organizovan sa ciljem pruzanja podrske za transfer tehnologija, kao I za osnivanje I rast novih inovativnih preduzeca. 2)Poslovni inkubatori ili inovativni centri – nude prostorije za iznajmljivanje, za zapocinjanje biznisa I izradu biznis planova, kao I distribuciju kancelarijskih usluga inovativnim preduzecima. Jedan takav centar ima za cilj promociju lokalnog I regionalnog privrednog razvoja, transfer tehnologija I inovacija, kao I kreiranje radnih mesta. Znacaj tehnoloskih parkova se posebno ogleda u njihovom ucescu u ukupnom broju biznis inkubatora, ciji je broj sa oko 200 pocetkom devedesetih godina, popeo na preko 3000 koliko ih ima danas u svetu.

41


53*.UPRAVLJANJE IR 236 **SLIKA 237 STR

U zavisnosti od velicine kompanije zavisi I velicina IR odeljenja, od cega pak zavisi struktura I funkcionisanje menadzmenta u njemu. Kod manjih kompanija gde se radi o IR jedinici (desetak zaposlenih lica), obicno postoji sef odeljenja –upravnik koji je povezan sa menadzmentom na funkcionalnom nivou ili pomocnikom za razvoj na istom nivou. Kod vecih kompanija gde je IR odeljenje uspostavljeno na nivou IRC-a ili kompanijskog instituta u kome radi preko 100 istrazivaca, funkcionisanje takvog odeljenja je daleko sloznije. U takvim slucajevima javlja se potreba za uspostavljanjem odgovarajuceg lica za oblast IR menadzmenta na poslovnom nivou kompanije, a u nekim slucajevima I na korporativnom nivou. Uspesnost rukovodjenja I organizovanja zavisi od tri klase znanja a to su: 1)Kompetentnost – tehnolosko, strucno-profesionalno I menadzersko znanje; 2)Interna struktura – podrska znanju kroz organizaciju, procese I infrastrukturu I 3)Eksterna struktura – vrednost koju daju kupci na osnovu percepcija interaktivnih veza I odnosa. Unutrasnja organizacija IR zavisi od osnovnih funkcija kompanije. Uspesan lider istrazivacke organizacije treba da bude motorna snaga rada I motivacije svih istrazivaca. Lideri su ljudi sposobni da stvore viziju I motivisu druge. Moc pojedinca I grupa u organizaciji moze se zasnivati na: 1)Moci pozicije (mesto u organizaciji I prava u statutu organizacije); 2)Moci strucnosti (kada se uticaj izvodi iz znanja, pribavljenosti informacija I sposobnosti rezonovanja); 3) Moci kontrole izvora (sposobnost kontrole retkih izvora); 4)Politickoj moci (sposobnost da se ubudjuje, pregovara I stvara koalicija). Istrazivaci su po prirodi individualci koji poseduju sposobnosti I to: 1)Sposobnost u pogledu paznje I pamcenja; 2)Sposobnost u pogledu povezivanja ideja; 3)Sposobnost u pogledu rasudjivanja I 4)Sposobnost uma (sirina, dubina I brzina misljenja); Menadzeri IR pored niza tehnika rukovodjenja, koriste standardne tehnologije kao sto su: 1)Tehnike I metodi planiranja: stratesko I biznis planiranje,

42


portfolio menadzmenta itd. 2)Metodi I tehnike organizacionog dizajniranja: delegiranje autoriteta, tehnike koordinacije, upotreba timova idr. 3)Upravljanje ljudskim resursima: selekcija I regrutacija ljudi, sistem nagradjivanja, obuka ljudi itd.; 4)Vodjstvo zaposlenih: motivisanje, vodjenje, resavanje konflikta itd. 5)Kontrola: centri odgovornosti u preduzecu,budzeti itd.

54. SELEKCIJA KADROVA ZA IR ODELJENJA 241 str SLIKA 242 STRDo kvalitetnih profesionalaca istraživača za istraživačko-razvojne centre može se doći iz 3 izvora: - iz same kompanije, instituta, ili fakulteta, univerziteta-iz drugih kompanija, instituta, univerziteta-stipendiranjem, budućih novo dilomiranih stručnjakaIzbor kadrova stipendiranjem je nepresušni izvor kvalitetnih kadrova, mladih stručnjaka koji završavaju fakultete. Kadrovska služba kompanije treba da prati najbolje studente završnih godina, da ih stipendijama vezuju za sebe i da ih posle diplomiranja odmah zapošljava u IRC svojim kompanijama.Istraživanja pokazuju da postoji skoro linearna zavisnost između ostvarene prosečne ocene i vremena studiranja (sl.70). Za fakultete koji traju četiri godine, prilikom pozicioniranja na dijagramu koji je prikazan na sl.0, na ukupno vreme studiranja treba dodati jednu godinu.

43


“Loši đaci” podrujče B I “dobri đaci” podrujče A. Dobri imaju stečenu radnu naviku za intelektualni rad, dobra osnovna znanja koja mogu da se dalje produbljuju u pojedinim usko specijalizovanim oblastima, I što je najvažnije, ovi ljudi imaju pozitivan odnos prema školi, nauci I znanju drugih ljudi. Loši đaci imaju negativan stav prema školi, prema nauci, prema ljudima koji više od njih znaju.

Izbor ljudi iz same kompanije je vrlo pogodan jer su se ti ljudi već upoznali sa proizvodnom filozofijom same kompanijom, što su svoje znanje nadogradili sa specifičnim znanjima koja su bitna za kompaniju

55. KATEGORIZACIJA REZULTATA NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA 244 strPublikacije rezultata NIRa – ostvareni rezultati u naučno istraživačkom radu saopštavaju se na naučnim skupovima i publikuju se u obliku članaka u naučnim i stručnim časopisima Međunarodni naučni skup je onaj skup koga organizuje registrovano međunarodno naučno udruženje. Nacionalni naučni skup je onaj koji organizuje nacionalno udruženje ili registrovana naučna organizacija.Naučni časopisi međunarodnog značaja registrovani su prema Science Citation Indexu. Kojim se svake godine utvrđuje rang lista. Rang liste se prave za svaku naučnu disciplinu posebno.

56. PROCES IR (TOK NIR-A, PRAVILA I UPUSTVA ZA REALIZACIJU) 252 strNaučno istraživačko razvojni proces podrazumeva mukotrpan rad, koji zahteva znanje, visoku genijalnost, talentovanost i marljivost.-prvi korak je IDEJA istraživača da počne da istražuje neki problem. To je najvažniji korak u istraživačko-razvojnom procesu. Ideja je proizvod minulog rada.-drugi korak je PREISPITIVANJE OPRAVDANOSTI PREDLOŽENE IDEJE i ono se sastoji iz pretraživanja literature o toj problematici. Pretraživanje literature treba da bude potpuno i da obuhvati i širu problematiku od one koja je predmet istraživanja-treći korak je ORGANIZACIJA I IZVOĐENJE EKSPERIMENATA –plan eksperimentisanja je veoma važna karika u istraživačkom procesu. Kod formiranja istraživačkog tima određuje se rukovodilac projekta koji je obično nosilac ideje.-četvrti korak je ANALIZA DOBIJENIH REZULTATA I PISANJE IZVEŠTAJA – izveštaj se piše u obliku elaborata i dostavlja se investitoru.-peti korak je SAOPŠTAVANJE REZULTATA – ako je ugovorom predviđeno da investitor ne dozvoljava publikovanje dobijenih rezultata, onda je istraživački proces završen. Investitor u svojoj arhivi čuva dobijeni rezultat koji će upotrebiti onda kada misli da je to najbolje. Prema P. Duckeru postoje pet stvari “da“ i tri stvari „ne“ koje treba uraditi da bi istraživački rezultat postao inovacija koja može da se primeni.Pet stvari „da“-svrsishodna, sistematična, inovacija počinje analizom svih mogućnosti-inovacija je misaona i opažajuća pojava-da bi inovacija bila efikasna i lakše prihvaćena, mora da bude jednostavna-efikasne inovacije počinju od malog-uspešna inovacija teži liderstvuTri stvari „ne“-Inovacije ne treba da budu „pametne“, jer njima rukuju obični ljudi-stvari ne treba da se suviše usitnjavaju-ne treba pokušavati da se vrše inovacije za budućnost

57. DESET PRAVILA EFIKASNOG ISTRAŽIVANJA (P. DRUCKER) 256 str1. svaki proizvod, proces ili usluga počinje da zastareva istog dana kada je prvi put na nuli, kada su troškovi isti kao

i primanja.2. zato što vi činite da je vaš proizvod, proces ili usluga zastarela i kada to shvatite to je jedini način da sprečite

konkurenta da vas nadmaši3. ako istraživanje treba da donese rezultate, razlika između „čistog“ –osnovnog i „primenjenog“ istraživanja bolje

da se zaboravi (besmislena razlika )4. u efikasnom istraživanju, fizika, hemija, biologija, matematika...su oruđe. Najbrilijantniji fizičar ili hemičar

današnjice poznaje samo jedan mali deo svoje sopstvene disciline5. -usavršavanje ima za cilj da ono što je već uspešno učini još boljim

44


-vođenje razvoja podrazumeva upotrebu novog proizvoda, procesa ili usluge za dobijanje jednog još novijeg proizvoda, procesa ili usluge

- novatorstvo , predstavlja sistematsko koriscenje povoljnih prilika koje pruzaju promene u privredi i drustvu. 6.ciljajte visoko –beznacajne ispravke je obicno tesko napraviti kao i sustinske .7.efikasno istrazivanje zahteva i i dugorocne i kratkorocne rezultate.9.efikasno istrazivanje zahteva organizovano napustanje ne samo proizvoda, procesa i usluga vec i istrazivackih

projekata.10. istrazivanje inovacija mora da se meri kao i sve drugo.

58*. OCENA I SELEKCIJA IR PROJEKTA 260 str SLIKA 264 STR

Oceniti verovatnocu tehnickog uspeha jako je slozen posao. Da bi projekat bio prihvatljiv potrebno je da je tehnicki izvodljiv. Pod tehnickim uspehom se obicno podrazumeva postizanje tehnickih performansi kakve se traze. Ukoliko se pojavi sumnja u pogledu realizacije, moraju se istrazivati oni aspekti kod kojih postoji najveca tehnicka nesigurnost. Proces ocene I selekcije IR projekta se sastoji od cetri posebne vrste odlucivanja:1)Modelima preliminarne analize (kontrolne liste I modeli profila projekta) – kandidovani projekti se vrednuju na bazi znacajnih kriterijuma. Najednostavniji oblik formalne procene IR projekta predstavljaju kontrolne liste. Na bazi unapred identifikovanog spiska najznacajnijih faktora ili kriterijuma projekti se subjektivno rangiraju. Modelima profila projekta vrsi se rangiranje projekta preko gradacije ocene. Prosek ili ukupna vrednost za svaki kriterijum se unosi u zbirni graf, tako da se dobija slikovit prikaz prednosti I nedostatka svakog projekta. 2)U fazi ocene – obavljaju se mnogo rigoroznije analize.Najznacajniji modeli iz grupe modela za ocenu su: a)Model bodovanja – nastoji se resiti problem prepisivanja razlicitog znacaja koriscenjem pondera . b)Modelima rizika – se uzima u obzir da ni jedan faktor za ocenu projekta nije izvestan I da je moguc veliki broj kombinacija; c)Stablo odlucivanja – tu se uzima u obzir da mnoge aktivnosti u IR predstavljaju seriju ili sekvencu medjusobno povezanih objekata. d)Modeli bazirani na teoriji odlucivanja – temelje se na postavci da ce donosioci odluka izabrati onaj projekat koji ima najvecu ocekivanu vrednost. e) Modeli granice – kod ovog modela projekat je prihvatljiv ukoliko se nalazi u podrucju na granici linije maksimalnog rizika I linije minimalnog prinosa. 3)Utvrdjivanje prioriteta – vrsi se pomocu indeksnog broja koji se dobija iz odnosa dve ili vise vrednosti. Razvijen je citav niz indeksa modela: prinos na investicije, olsenova formula, metod kvadratnog korena zivota, ansofova formula. Malo preduzeca ima dovoljno resursa da radi na svim idejama istovremeno. 4)Portfolio modeli – određuju najbolji nacin za alokaciju raspolozivih sredstava izmedu svih alternativnih projekata, ukljucujuci nove I tekuce portfolio objekte.

45


59. INVESTICIJE I IR 265 str SLIKA 269 STRInvesticije su uslov egzistencije, rasta I razvoja preduzeca, odrzavanja I poboljsanja konkurentske prednosti I tangiraju svaku od faza tokom njrgovog zivotnog veka. Investicija je svako ono ulaganje koje ce doneti koristi tek u buducnosti, a ne momentalno . Investiranje obuhvata 4 osnovna elementa:-subjekt koji investira ( investitor)-predmet u koji se investira -cenu odricanja od potrosnje (kamata)-vrednost jedne nade (diskontna stopa)Za bolje razumevanje razlicitih efekata investicija I brojnih problema korisna je klasifikacija investicija koja polazi od sledecih kriterijums>-vrsta ekonomskih efekata, -predmet ulaganja, -dejstvo na kapacitet preduzecaPo Dinu investicije se mogu posmatrati sa sledecih stanovnistva:-efekta koji se zeli ostvariri (smanjenje troskova, povecanje prihoda.. )-konkurentske orijentacije -oblika investicija (ulaganja u opremu , uvodjenje novih proizvoda)-odnosa prema tehnoloskim promenama (dovode do zamene zastarele opreme, uslova rada)-vrste strategijskog uticaja (odrzavaju se na poboljsanju opste konkurentske sposobnosti preduzeca)

46


60*.KONTROLA IR 273 str SLIKA 274 STR

Kontrola IR je neodvojiva faza upravljanja IR aktivnostima I nalazi se na samom kraju svih aktivnosti sa ciljem nadzora ocene i poboljsanja aktivnosti.Kontrola IR aktivnosti se obavlja sa ciljem povecanja efikasnosti ukupnih napora I to u tri etape IR procesa:1)Pre pocetka IR aktivnosti – ova kontrlola ima za cilj da prati I usmerava tok istrazivacko – razvojnih aktivnosti,u zavisnosti od ostvarenih rezultata,da se dozvoli nastavak IR procesa na datom projektu.2)Pracenje u toku relaizacije IR aktivnosti – vrse se u toku trajanja tih aktivosti, na taj nacic sto se ocenjuju periodicni izvestaji o ostvarenim rezulatatima.3)Nadzor I ocena po zavrsetku IR aktivnosti – obavlja se radi jasnog sagledavanja rezultata IR aktivnosti, I poredjenja ostvarenih troskova sa planiranim.Za nadzor I pracenje rezultata rada na projektima, drzavni fondovi formiraju strucne odbore ili nacune komitente koji bi trebalo neprekidno da vrse kontrlolu projekta.Rukovodstvo kompanije mora da shvati da ne moze da se osloni samo na ljude iz svog okruzenja, vec je neophodno da kontrolu vrse I druga lica ili organizacije van okruzenja kompanije.Rad ovih strucnih komitenta jako puno kosta, ali daleko manje nego samo jedna greska u istrazivacko-razvojnom odeljenju kompanije. Ovakvi naučni komiteti postoje u skoro svim ozbiljnijim kompanijaa u svet čija se pozicija od 1990-tih pa nadalje uspostavlja, kako je šematski prikazano na sl. 73.

47


61*. OCENA EFIKASNOSTI IR PROGRAMA ** 278 str Ocena efikasnosti IR programa obavlja se u odnosu na dva aspekta:I)Vremenski aspekt – ima direktan uticaj na ekonomsku efikasnost jer skracivanje ili povecanje vremena realizacije projekta ima proporcionalan utica na finansijski aspekt IR programa. Stoga je vrlo vazno primeniti adekvatan tip organizacije IR aktivnosti kako bi vreme realizacije iste bilo minimalno. Skracenje vremena realizacije projekta povecava ekonomsku efikasnost projekta I smanjuje njegovu cenu kostanja I obratno.II) Trzisno-finansijski aspekt efikasnosti IR programa – predstavlja ekonomsku ocenu koristi odnosno, stete tzv. Cost-benefit analiza, koja se moze izvesti prmenom statickog I dinamickog pristupa. 1) Staticki pristup analize – obavlja se tako sto se posmatra reprezentativna godina poslovanja I odredjuje se bilans poslovanja – stanja. U praksi se ova analiza redje primenjuje. 2)Dinamicki pristup analize- uzima celokupni period ulaganja I eksploatacije IR programa-projekta I za ocenu se najcesce koriste metodi:a) Metod roka povracaja b. Metod sadašnje vrednosti c. Metod interne stope prinosa

62 ) 281 str Metod roka povracaja – ova vrsta medote vrsi se sa stanovista potrebnog vremena za povracaj investicije. Period povracaja predstavlja broj godina da se neto gotovinskim tokom nadoknade ulozene investicije. n n

Obrazac je: I= ∑ ﴾PGt + OGt ﴿ = ∑ NGTt

t = l t = l

I-vrednost investicije; PGt – vrednost priliva gotovine u godini t; OGt – vrednost odliva gotovine u godini t; p – period povracaja investicionog projekta; NGTt- neto gotovinski tok (razlika izmedju sadasnje vrednosti priliva I sadasnje vrednosti odliva gotovine) u godini t.

63) Metod sadasnje vrednosti – predstavlja osnovni metod iz grupe metoda I predstavlja razliku izmedju sadasnje vrednosti priliva I sadasnje vrednosti odliva gotovine. Obrasac je: n n n

NSV = ∑ (SVPt – SVOt) ( l + i )-t =∑ NGTt (l+i)-t NSV = ∑ NTGt at

t= 0 t= 0 t= 0

SVPt – vrednost priliva gotovine u godini t; SVOt – vrednost odliva gotovine u godini t; n- period eksploatacije gotovine u godini t; i – diskontna stopa; NGTt – neto gotovinski tok; a – diskontni faktor za diskontnu stopu i ; U slucaju kada su gotovinski tokovi konstantni u periodu n, njihova sadasnja vrednost se izracunvava pomocu formule :

NSV=NGT+NGT ( l+ i )-t + NGTt (l+i)-2 +…+NGT ( l + i )-n = NGTn (l+i)n-1 i (l+i)n

48


64) Metod interne stope prinosa – ovaj metod koristi se kao kriterijum za ocenu rentabilnosti projekta.Interna topa definise se kao ona diskontna stopa koja izjednacava sadasnju vrednost piliva gotovine sa sadasnjom vrednoscu odliva gotovine.Interna stopa prinosa (r) predstavlja nepoznatu u jednacini: n n

O = NSV = ∑ (SVPt – SVOt) ( l + r )-t = ∑ NGTt (l+r)-t

t= 0 t= 0 Da bi postojala interna stopa prinosa(ISP), bar jedna vrednost neto gotovinskog toka mora biti negativna.I nternu stopu prinosa moguce je izracunati koristeci formulu za linearnu interpolaciju:

r=r1+NSV 1(r2−r 1)NSV 1−NSV 2

r1 – niza diskontna stopa u procentima, r2 – visa diskontna stopa u procentima; NSV1 – NSV pozitivna za diskontnu stopu r1; NSV2 – NSV negativna za visu diskontnu stopu r2;U izvesnim slucajevima po metodu NSV I metodu ISP isti investicioni projekti mogu biti razlicito vrednovani. U tom slucaju neophodno je sprovesti dopunsku analizu. To se posebno odnosi na slucaj kada su raspoloziva finansijska sredstva ogranicena I kada se projekti koji su medjusobno zavisni razlikuju po iznosu kapitalnog ulaganja, vremenskom rasporedu neto novcanih tokova ili po ekonomskom veku trajanja.

65*.RIZIK – STALNI SAPUTNIK MENADZMENTA 293 str SLIKA 294 295 str

Savremeno poslovanje koje se karakterise ubrzanim promenama u svim svojim segmentima, uslovljava konstantno predvidjanje tih promena radi pravilnog usmeravanja resursa.Visoka mogucnost greske je posledica snaznog Intenziteta promena, koje smanjuju verovatnocu izbora najboljeg resenja. Stoga su neophodna strateska I dugorocna razmisljanja. Imperativ uspeha predstavlja vestinu upravljanja rizikom koja ima osnovni cilj: maksimiziranje prilika I minimiziranje pretnji. Definicije rizika su razne I ukljucuju nedefinisanu, neizvesnu, negativnu pretnju ili priliku. Rizik je prirodna posledica neizvesnoti, zbog ljudske nemogucnosti potpunog utvrdjivanja I eleminisanja pojava pretnji (gubitka I pogreska) I prilika (dobitka I pogotka). Zivot namece stalni proces balansiranja pri donosenju odluka, koje nose rizik neizvesnih nagrada I potencijalnih gubitaka. ”Termostat” izbalansiranog ponasanja nam kao model moze pomoci u procesu donosenja odluka. Model izbalansiranog ponasanja ukazuje na: postojanje sklonosti preuzimanja rizika (varira od jedne osobe do druge); sklonosti preuzimanja rizika na koji deluju potencijalne nagrade odnosno gubici; osecaj prema riziku na koji deluju prethodna iskustva o tome. Kvantifikacija rizika kroz odredjivanja verovatnoce pretnje I obima steta, segment je svakog pokusaja upravljanja rizikom. Kvalitetna kvantifikacija rizika se jedino moze dobiti primenom modela eksterne I interne metrike nezavisnih strucnjaka. Ovim bi se izbegle greske subjektivnih procena ucesnika.

49


66.STRATEGIJE UPRAVLJANJA RIZIKOM 296 strPri definisanju strategije upravljanja rizikom neophodno je poznavati klasifikaciju strategija: 1)Strategija izbegavanja rizika – nastoji da se eliminise izvor pretnji I sve neizvesnoti primenom direktnih I indirektnih mera. Primenom direktnih mera dolazi do smanjivanja nedredjenosti. Te mere su: pojasnjavanje zahteva, definisanje ciljeva, prikupljanje informacija, poboljsanje komunikacije, povecanje znanja kroz obuku itd. Indirektne mere izbegavanja rizika uklucuju: promena namene I obima projekta; koriscenje proverene tehnologije, insistiranje na primeni proverenih pristupa itd. 2)Strategija prenosenja rizika na druge – nastoji da se vlasnistvo nad rizikom I obaveze predju na trecu stranu. Za vecinu organizacija ova strategija je veoma atraktivna, pa se koristi kad god je moguce. Glavna namena ove strategije je da se ogranici finansijski rizik. Kod ove strategije neophodno je dobro proceniti odnos troskova I koristi. 3)Strategija ublazavanja rizika – nastoji da smanji intenzitet pretnji ispod prihvatljivog nivoa. Zato je neophodno unapred utvrditi sta se smatra prihvatljivim nivoom rizika, kako bi se mogla izmeriti efikasnost primenjenih mera. 4)Strategija prihvatanja posledica rizika – U praksi najcesce koriscena mera za prihvatanje posledica rizika jeste planiranje za osiguranje kontinuiteta poslovanja. Preostali rizici su posledica primene mera za ublazavanje pretnji. U ovu grupu spadaju I minorni rizici, za koje se procenjuje da bi troskovi prevazisli eventualnu korist. Izbor odgovarajuce strategije vrsi se na osnovu tipa I prirode rizika, verovatnoce pojavljivanja, procene odnosa troskova I koristi itd. Preporucuje se da se prvo prouce strategije izbegavanja rizika.

67.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM – STANDARD AS/NZS 4360:1999 298str

U nedostatku odgovarajuceg medjunarodno standarda izdvaja se standard AS/NZS 4360:1999 (australijski ili novozelandski standard) namenjen upravljanju rizikom. Njegovom upotrebom je moguce projektovati, sprovesti I unaprediti sistem upravljanja rizikom. Ovaj model primenljiv je za organizacije svih tipova I velicina, a moze se prilagoditi razlicitim geografskim I kulturnim uslovima. Standard definise proces upravljanja rizikom. Karakteristika standarda je da se naglasava utvrdjivanje konteksta- okvira unutar kojeg se odvijaju poslovne aktivnosti. Standard utvrdjuje kriterijume tako da se osnovni elementi upravljanja rizikom usmeravaju ka znacajnim problemima. Strateski kontekst definise odnos izmedju organizacije I sireg okruzenja unutar koga se aktivnost odvija. Ovaj kontekst takodje ukazuje na potrebu identifikovanja internih I eksternih interesnih partnera I razmatra njihove ciljeve. Organizacioni kontekst podrazuvmeva poznavanje politike I ciljeva organizacije posebno razumevanje kljucnih karakteristika organizacije kao sto su: sposobnosti otpocinjanja projekta, ciljevi organizacije, strategije kojima se postize sira misija organizacije itd.

68.IDENTIFIKACIJA RIZIKA 30 str

Identifikacija rizika predstavlja glavni element sistemskog metoda upravljanja rizikom, nakon cega sledi analiza I kontrola faktora rizika. Njihov cilj je poboljsanje verovatnoce postizanja ciljeva. Radi celovitog sagledavanja proces identifikacije

50


rizika, neophodno je definisati upravljanje rizikom u funkciji razvoja preduzeca. Upravljanje rizikom u funkciji razvoja preduzeca podrazumeva skup metoda, koriscenih u procesu investiranja u cilju minimizacije gubitka. Uspesna I celovita identifikacija rizika u svim fazama obezbedjuje mogucnost uspesnog upravljanja rizikom uz primenu modeliranja. Cilj odredjivanja rizika je identifikacija pojmova koje potencijalno mogu uticati na uspeh projekta. Te pojave mogu uticati na troskove projekta, realizaciju itd. Rizici su bazirani na iskustvima sa drugim investicijama, kao I na faktorima koji eksterno uticu na investiciju. Za svaku investiciju, rizici se mogu grupisati po sledecim izvorima: 1)Izbor tehnologije – nepoznavanja u odredjenom stepenu tehnologije I metoda moze se javiti kao izbor rizika; 2)Eksterna pitanja – investicija moze uticati na okolinu na odredjeni nacin I moze biti predmet ispitivanja od strane javnosti; 3)Metode ugovaranja – izvesni faktori mogu diktirati investitoru izbor metoda u skladu sa nekim opstim kriterijumima. 4)Praksa nabavke – praksa nabavke materijala I opreme razvijena od organizacionog stepena ne mora dati optimalne rezultate; 5)Uslovi privredjivanja I zakonski propisi – uvek postoji rizik da se postojece odredbe promene u toku realizacije objekta.

69.ANALIZA I OCENA RIZIKA (EVALUACIJA RIZIKA) 302 str

Evaluacija rizika se sastoji iz dve podfaze I to su analiza I ocena rizika. Analiza rizika se javlja u nekoliko formi, kao sto su: analiza sigurnosti, planiranje sigurnosti,osiguranje kvaliteta, analiza prekoracenja plana itd. Svrha analize rizika je kvalifikacija rizika. Kada se rizici identifikuju, svaki rizik se procenjuje u smislu troskova I vremena,s obzirom na moguci uticaj. Drugi korak u analizi je odredjivanje uticaja rizika. Za analizu rizika koriste se: 1)Analize osetljivosti – pokazuje promenu vrednosti kriterijuma efikasnosti sa promenama kljucih varijabli investicija. 2)Analiza verovatnoce – vrsi se sa ciljem utvrdjivanja verovatnoce pojavljivanja procenjenih vrednosti. 3)Analiza vrednosti – ima poseban znacaj kod ocenjivanja faktora rizika. Verovatnoce I posledice mogu biti definisane kao “vrednosti”, a rizik mozemo tretirati kao “negativnu vrednost koristi”. Individualnu vrednost rizika moguce je izraziti formulom:Ri = Si * hi = S ( a, b, . ., x ) *h (a, b, . ., x )

Ri – individualna vrednost rizika; Si – parametar gubitka; hi – ucestalost javljanja; a,b,…x – relevantni faktori.

70.TRETMAN RIZIKA KONTROLOM RIZIKA 305 str SLIKA 306 str

Tretman rizika kontrolom rizika podrazumeva strategiju prihvatanja rizika primenom odgovarajucih kontrolnih mera radi obnavljanja originalnih uslova ili preispitivanja uzroka radi primene strategije. Kontrlola rizika predstavlja zatvoreni proces, gde su sve operacije definisane skupom odredjenih parametara, koje se mogu svrstati u odredjene kategorije: 1)Faktori rizika (dogadjaji, verovatnoce, parametri gubitka); 2) Faktori realizacije investicije (vaznost raspolozivost, tehnologija idr.); 3)Ekonomski faktori (trziste,finansije, troskovi itd.); 4)Strateski I politicki faktori. Metodi analize vrednosti u velikoj meri mogu pomoci pri ocenjivanju preduzetih mera. Prioriteti kod uvodjenja mera mogu biti odredjeni sledecim kriterijumima: 1)Vaznost (V), 2)Mogucnost (M) I 3)Koristi (K). Indikatorom uspeha Fx, odrdjuje se prioritet za uvodjenje odredjenih mera po obrascu:

Fx = V*M*KNa ovaj nacin treba proceniti razlicite faktore slicnim metodama. Tretman rizika podrazumeva njegovu analizu I ocenu njegove kvantifikacije I kvalifikacije. Takodje podrazumeva integrisanost sa sistemom upravljanja organizacije.

51


71.PREISPITIVANJE I STALNO UNAPREDJENJA 306 str SLIKA 308 310 str

Koncept stalnog unapredjenja je kljucna komponenta upravljanja istrazivanjem I razvojem, tj. razvojem znanja organizacije ili intelektualnim kapitalom. Sistemski pristup znaci brzo prevazilazenje nastalih problema, bez uklanjanja pravih uzroka. Preispitivanje od strane rukovodstva podrazumeva stalnu proveru sitema upravljanja intelektualnim kapitalom, nasuprot efiektima vidljivim na licu mesta. Tako se utvrdjuje da li su ti sistemu uspostavljeni I dali efikasno funkcionisu, u saglasnosti sa politikom, procedurama I programima kompanije. Izvestaji vrhovne uprave su obaveza kojima ona javno, redovno obavestava svoje radnike I sluzbenike o stvarnom stanju sistema za upravljanje intelektualnim kapitalom, kao I merama za njihovo stalno poboljsanje. Vrednost za organizaciju stvara se interakcijom izmedju podvrsta intelektualnog kapitala. Zbog toga je bitno kontinuirano unapredjivati performansu svake pojedinacne kategorije intelektualnog kapitala, kao I nacine njihovog medjusobnog delovanja. Pristup deljenja znanja treba ugraditi u svakodnevne radne odnose primenom informacionih tehnologija (internet, el.posta,alat za aradnju, video konferencije,web prezentacije itd.) kojim se menja kultura I stil organizovanja.

52


53

Documents

Upravljanje istrazivanjem i razvojem