2

Uputstvo za pisanje diplomskog rada

Univerzitet u Kragujevcu

TEHNIKI FAKULTETAAK

Diplomski radUPUTSTVO ZA PISANJE DIPLOMSKOG RADA

MentorKandidat

prof. dr Marko MarkoviJovan Jovanovi 123/2003

U aku,

2008. godineSadraj

1. Uvod1

2. Uputstvo za pisanje diplomskog rada2

2.1 Neke osnovne stvari22.2 Jednaine, slike, tabele...32.3 Stil pisanja rada42.4 tampanje rada52.5 Usmena odbrana rada54. Zakljuak9

Literatura10

1 Uvod

Ovaj tekst sadri uputstva o nainu izrade pisanog diplomskog rada. Pravila koja su ovde navedena u principu nisu obavezujua. Pridravanjem ovih pravila studenti mogu da utede sebi vreme i trud. Svaki komentar, primedba ili predlog koji studenti budu uputili moe da uini da ovaj tekst bude jo bolji. 2 Uputstvo za pisanje diplomskog rada

2.1 Neke osnovne stvari

Diplomski treba da ima 40 50 strana, i realno je se uradi za oko tri meseca. Pri tome se oekuje da student ima na raspolaganju raunar i relativno skromno poznavanje odgovarajuih raunarskih alata za izradu diplomskog rada tu u velikoj meri zavisi od predmeta iz koga se radi diplomski rad. Takoe se oekuje pa ak i podrazumeva da je student u stanju da koristite strunu literaturu na engleskom jeziku.

Diplomski rad se pie na papiru standardnog A4 formata. Margine treba da budu 2cm sa sve etiri strane. Na levoj ivici treba obezbediti i 1cm margine za korienje (gutter). Isti efekat se moe postii i ako se umesto prostora za korienje usvoji da je leva margina 3cm. Naslovna strana treba da izgleda kao naslovna strana ovog uputstva.

Sadraj diplomskog rada treba da izgleda kao i sadraj ovog uputstva.

Strane treba da numeriete, poevi od Uvoda, do kraja. Numeracija treba da je u donjem desnom uglu ili sredini. Numeracija strana ide redom, poevi od prve glave, to je uobiajeno za rad ovog obima i kao to je uraeno u ovom tekstu. Meutim, numeracija moe da poinje za svaku glavu posebno, kada je npr. za 2. glavu oblika 2.1, 2.2, itd. ili 2-1, 2-2, itd. Sadraj ima svoju posebnu numeraciju rimskim brojevima (i, ii, iii, iv...). Zaglavlje (header) moe da se napravi, kao to je to ovde uraeno, ali to nije obavezno. Ako postoji zaglavlje ono treba da sadri naslov glave u kojoj se nalazi. Prva strana svake glave ne sme da ima zaglavlje. Da bi se tehniki ovi zahtevi jednostavnije realizovali preporuuje se da se kod pisanja teksta, korienjem MS Word a tekst svake glave pamti u posebnoj datoteci. Ovo je posebno korisno kada se kod numeracije stranica koristi oznaavanje korienjem broja glave, npr. 2.x ili 2-x ili se koristi zaglavlje. Naslov glave treba da se nalazi na sredini prve stranice pomeren 120pt ispod margine. Naslov se pie masnim slovima (bold) i veliinom slova 16pt. Glava treba da bude numerisana, kao ovde. Uobiajeno je da se Uvod numerie sa 1 itd. Tip fonta za tekst moe slobodno da se bira, ali treba izbegavati egzotinefontove. Ako ne postoje posebne elje, standardno se koristi Times New Roman font. Podnaslovi su takoe numerisani, kao ovde. Ne treba ii ispod podnaslova 4. nivoa; ali se treba truditi da podnaslovi budu do 3. nivoa. Ako su potrebni sitniji podnaslovi, treba razmislite o tome da reorganizuje izlaganje. Za osnovni tekst treba koristiti isti font kao za naslov. Veliina slova u osnovnom tekstu treba da je 12pt ili 11pt. Prored izmeu redova treba da je 1.5. Pasusi (paragrafi) piu se sa obostranim poravnjanjem (justified) i treba da poinju redom koji je uvuen 1cm. Izmeu pasusa ne treba da postoji dodatni razmak.

Uvod treba da sadri 1 do 1.5 stranu u kojoj se navodi ta e biti prikazano u radu. Sadraj svake glave rada treba da u Uvodu bude komentarisan jednim pasusom, koji treba ima maksimalno 4 5 reenica.

Zakljuak treba da sadri oko jedne strane teksta. U zakljuku treba jasno da se kae ta je sve prikazano u radu. Treba posebno istai, recimo pomou nabrajanja (bullets):

ta su polazne postavke u radu;

ta su glavni doprinosi rada;

ta su mogui pravci daljeg istraivanja, koji proistiu iz rada;

Fusnote u tekstu treba ubacivati na nain kako je to ovde uraeno. Literatura (reference) treba da u radu budu navedene na odgovarajuem mestu u tekstu. [1], na nain kako je to prikazano ovde. Referencu treba navesti na mestima na kojima se preuzimaju tui rezultati ili zakljuci. Ima smisla navesti samo osnovne reference, sreene na kraju rada redom pojavljivanja u tekstu i numerisane brojevima u uglastim zagradama, [2]. Ime asopisa ili knjige, po mogunosti kucati kurzivom (italic) u istom fontu.

2.2 Jednaine, slike, tabele...

Jednaine u tekstu treba pisati kao u ovom primeru. Broj jednaine treba da ide uz desnu ivicu, a jednaina treba da je centrirana u redu. Spacing pre i posle jednaine treba da je po 6pt. Sve formule izdvojene u poseban red treba da budu numerisane redom, sa posebnom numeracijom za svaku glavu, oblika (broj_glave.broj_formule) kao u primeru. Ako se u tekstu koristi font 12pt, treba se drati standardne veliine fonta equation editora. Ako se koristi manji font, na odgovarajui nain treba smanjiti i fontove u jednainama.

.(1.1)

Slike treba da budu centrirane, sa 6pt razmaka ispred i iza. Ispod slike treba da se napie legenda (potpis slike) sa istom vrstom slova kao u tekstu, centrirano, u italiku i 6pt prostora ispod potpisa. Potpisi se numeriu redom, po poglavljima, kao to je uraeno u ovom tekstu.

Slika 1.1. Primer slike.

Na isti nain treba da se formatiraju i tabele, s tim to se naziv tabele pie iznad tabele.Tabela 1.1 Primer izgleda tabele.

TabelaMoeDa izgleda

Ovako.

2.3 Stil pisanja rada

Ne treba zaboraviti da je diplomski rad formalan tekst, pa ga tako treba i pisati. Stil izlaganja, dakle, treba da bude formalan i u izvesnoj meri bezlian. Prvi put kada se koristi neka skraenica ona mora da bude napisana u punom obliku, npr. objektno orijentisano programiranje (Object Oriented Programming, OOP). Nakon ovoga skraenica OOP moe da se slobodno koristi u tekstu. Engleske skraenice mogu da se slobodno koriste u izlaganju, ali anglicizme treba koristiti umereno, dakle tamo gde je ba uobiajeno (recimo, u redu je hard disk ili FIR filtar ali ne semplovanje ili bek-propagacija).

Posebno se treba truditi da izlaganje bude logino, povezano, bez prekida, skokova i vraanja. pageti (GOTO) stil je lo u pisanju teksta koliko je lo i u programiranju. Zatim, ne treba voditi rauna da se ne pie udbenik, pa nije potrebno da se objanjavaju ili izvode ono to poznato sa predavanja; jer nastavnici, u koje spadaju metor ili lanovi komisije, to ve znaju. Sa druge strane, ne sme da se bude ni previe nemu i koncizan u izlaganj; jer neim morada se ispuni diplomski rad, a mentor koji ita rad ne treba da bude iscrpljen posle dve strane tumaei odakle slede rezultati i zakljuci koji su prikazni. Najbolji nain da se postigne dobar kvalitet itljivosti teksta je da se ne tedi na vremenu pri izradi diplomskog rada i da ne misli da ste posebno talentovani za pisanje dobrog teksta iz prve ruke. Poto se napie vei segment teksta (nekoliko poglavlja ili cela glava), treba ga proitati jo jednom i ispraviti tamparske i stilske greke. Zatim ga treba ostaviti da prenoi. posle toga ga treba proitati jo jednom. Ako misli da e izlaganje biti bolje ako se premeste delove teksta, neto doda, a neto izbaci, a posebno ako se potpuno reorganizuje tekst, to treba obavezno i uiniti. I naravno treba proitati tekst jo jednom. Ovaj tekst je ve nekoliko puta proitan, i svaki put je neto izmenjeno, dodato i popravljeno.

Najvanije je sledee: ako se eli da se napie tekst koji e drugome (npr. mentoru) biti razumljiv, mora se prvo razumeti ono o emu se pie. Dakle, prvo se treba potruditi da se sebi samom razjasni ta se eli da se kae, napraviti (u glavi) skicu izlaganja, a onda to treba ukucati u raunar. U trenucima kada postoji ideja ta se eli da se kae, ali ne uspeva da se to prenese u rei, treba se setiti Vuka Karadia i njegovog stava piite kao to govorite. Jednostavno treba rei obinim reima to to se eli rei, kao nekom od svojih kolega, bez krupnih fraza.

Ako se, na kraju, misli da su stilska uputstva koja su ovde data, neodreena, nedoreena i nedovoljna, u pravu ste. Pisanje dobre proze je umetnost koja trai talenat, i zanat koji se ui na grekama, dakle teko. 2.4 tampanje rada

Rad treba da se tampa na papiru jednostrano. Rad mora da bude ukorien u tvrdi povez. Na koricama u principu treba da stoji ispis analogan tekstu na naslovnoj stranici ovog uputstva. Studentskoj slubi se predaju etiri (4) primerka rada, tri za komisiju i jedan za Biblioteku. Kandidat svakako treba da sebi obezbedi jednu kopiju.

2.5 Usmena odbrana rada

Usmenu odbranu poinje predsednik Komisije za odbranu sa par uvodnih rei, nakon ega kandidat u izlaganju od 15 do 20 minuta treba da izloi osnove svog rada. Nakon toga slede pitanja komisije, zatim pitanja iz publike, a onda se komisija povlai na kratko veanje. U svom izlaganju, uostalom kao i u pisanju rada, najveu panju kandidat treba da posveti najvanijem, a to su rezultati. Raspoloivo vreme treba podeliti srazmerno obimu pojedinih glava u diplomskom radu. Za izlaganje treba po mogustvu pripremiti prezentaciju u PowerPointu ili tampanu na folijama za overhead projektor. Projektor je uvek dostupan, dok za raunarsku prezentaciju treba pripremiti raunar. PowerPoint, inae, ima odline uzorke (template) i formate slajdova, koji potuju pravila usmenih prezentacija (npr. svaki slajd treba da ima naslov, na jednom slajdu ne treba da bude vie od 5 do 6 taaka, itd.). Nije loe upoznati se sa uputstvom za korienje PowerPoint a da bi se postigli to bolji rezultati. Iz linog iskustva preporuuje se da se prezentacija snimite sa Pack and Go opcijom, sa ugraenim fontovima i slide viewerom. Ako na odbranu ponesete samo datoteka npr. pod nazivom Dipl.ppt, postoji mogunost da na lokalnom raunaru uopte nema PowerPointa, da su u prezentaciji nestala sva i , itd. Opet iz linog iskustva, a po Marfiju, ne treba se previe unapred brinuti: neto e sigurno poi naopako.VANO: Obavezno treba nekoliko puta priu, tj, izlaganje, da bise se uvebalo uklapanje u raspoloivo vreme, kao i da ono to se eli ispriate protekne bez zbunjivanja, teno i povezano. Takoe, treba pozovati prijatelje i roake na usmenu odbranu, jer se najverovatnije radi o prvom, poslednjem i jedinom diplomskom radu!

3 Zakljuak

Ovaj tekst je pisan sa skromnom namerom da se daju smernice i uputstva za pisanje diplomskog rada, i daleko je od toga da sadri pravila koja su obavezna. Ovde data pravila su jednostavno presek linih sklonosti vie kolega sa kojima je razgovarano na ovu temu i onoga to se u strunim krugovima smatra uobiajenim u pisanju radova. Moe se napraviti estetski odlian rad ne potujui i jedno pravilo koje je ovde navedeno ali diplomski u principu nije mesto za izmiljanje rupe na saksiji. Stoga, treba se drati pravila ovde izloenih za formu, a vreme utroite na to da se napravi rad to kvalitetnije sadrine!

Sve komentare,primedbe i napomene uputite na adresu rasin@tfc.kg.ac.yu.Literatura

[1]ITUT Reccomendation T.61, Oct.1994.

[2]ADSP-2100 Family users Manual, Third Edition, Analog Devices, 1995.

[3]P. A. Vrane, S. S. Rani, D. V. Simi, P. D. Markovi: Uvod u projektovanje VLSI kola, Institut Mihajlo Pupin, Beograd, Nauka, Beograd, 1995.[4]Grupa autora: Praktikum za laboratorijske vebe iz Osnova elektrotehnike.[5]C.E. Davila, A.J. Welch, H.G. Rylander,III: A Second-Order Adaptive Volterra Filter with Rapid Convergence, IEEE Trans. on ASSP, Vol.35, No9, pp.125-127, Sep. 1987.

Treba imati u vidu da fusnote u naunom/strunom radu nisu uobiajene.

17

_1279576949.unknown