-
UPUTSTVO ZA KORIŠ ENJEĆTeleskopi na N-EQ3 & EQ5 montaži
-
REFRAKTOR
EQ3-2
EQ5
A
BC
D
EF G
H
I
JK
L1
56
72
43
89
1011
a
b
a
b
5
BC
DE
F G
H
J K L
I
21
3
67
89
11 12
10
4
A
EQ3-2 EQ5
A. B.C. D. E. F. G. H.
I. J.K.L.
Antirosnik/SeniloObjektiv/so ivočTubus teleskopaFotonavoj za
fotoaparatTražilac (nišan)Nosa tražioca (nišana)čŠrafovi za
centriranjetražioca OkularDijagonalno ogledaloFokuserTo ak
fokuserač
1.
2.
3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.10.11.
Sajla za fino pomeranjeR.A. (Rektasenzije)Sajla za fino
pomeranjedeklinacije (Dec.)
R.A. ko nicačNosa polarnogčtražioca (nije prikazan)
Šraf za kontrolu visineŠipka kontrategaKontrategKo nica
kontrategač
Šraf za kontrolu azimuta Dec. ko nica č Prsten tubusa
A. B.C. D. E. F. G. H.
I. J.K.L.
Antirosnik/SeniloObjektiv/so ivočTubus teleskopaFotonavoj za
fotoaparatTražilac (nišan)Nosa tražioca (nišana)čŠrafovi za
centriranjetražioca OkularDijagonalno ogledaloFokuserTo ak
fokuserač
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
8. 9.10.
11.
12.
Nosa polarnogčtražioca (nije prikazan)
Šraf za kontrolu visine Šraf za kontrolu azimutaŠipka
kontrategaKontrategKo nica kontrategačŠraf za fino pomeranjeR.A.
(Rektasenzije)
R.A. ko nicač Dec. ko nica čŠraf za fino pomeranjedeklinacije
(Dec.)Nosa prstenova tubusač('lastin rep-Vixen tip')Tubus
prstenaa.
b. Korpa za sitnice, okulareTronožac a.
b. Korpa za sitnice, okulareTronožac
2
Zaštitna maska/poklopac (skloniti pre posmatranja)
Zaštitna maska/poklopac (skloniti pre posmatranja)
-
J
EQ3-2
A
B
C
D E
F
GH
I
1
6
7
8
a
b
2
5 43
910
EQ5
A
BC
D E
F
G
H
1 23
a
b
45
6
7
8
91011
12
I
J
3
REFLEKTOR
A. B. C. D. E. F. G. H. I.J.
FokuserTražilac (nišan) Nosa tražioca (nišana)čŠrafovi za
centriranjetražioca OkularTo ak fokuseračFotonavoj za
fotoaparatTubus teleskopaPrimarno ogledalo
1.
2.
3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.10.11.
12.
Nosa prstenova tubusač('lastin rep-Vixen tip')Šraf za fino
pomeranjeR.A. (Rektasenzije)Nosa polarnogčtražioca (nije
prikazan)
Šraf za kontrolu visine Šraf za kontrolu azimutaKontrategKo nica
kontrategačŠipka kontratega
R.A. ko nicačDec. ko nica čŠraf za fino pomeranjedeklinacije
(Dec.)Prsten tubusa
a. b.
TronožacKorpa za sitnice, okulare
A.
B. C. D. E. F. G. H. I.J.
FokuserTražilac (nišan)Nosa tražioca (nišana)čŠrafovi za
centriranjetražioca OkularTo ak fokuseračFotonavoj za
fotoaparatTubus teleskopaPrimarno ogledalo
1.
2. 3.
4. 5. 6. 7. 8. 9.10.
Sajla za fino pomeranjedeklinacije (Dec.)
R.A. ko nicačNosa polarnogčtražioca (nije prikazan)
Šraf za kontrolu visineŠipka kontrategaKontrategKo nica
kontrategač
Šraf za kontrolu azimuta Dec. ko nica č Prsten tubusa
a. b.
TronožacKorpa za sitnice, okulare
EQ5EQ3-2
Zaštitna maska/poklopac (skloniti pre posmatranja)Zaštitna
maska/poklopac (skloniti pre posmatranja)
Zaštitna maska/poklopac (skloniti pre posmatranja)
-
4
MAKSUTOV
A
B
C
D
E
12
3
4
F
98
7
6
5a
c
b
A.
B. C. D. E.F.
Red Dot tražilacKo nica fokuseračOkularDijagonalno ogledaloTo ki
i fokuserač ć
1. 2. 3.
4.
5.
6.
7. 8. 9.
R.A. ko nicačSajla za fino pomeranjedeklinacije (Dec.)Poklopac
polarnogtražioca
Šraf za kontrolu visine
Šraf za kontrolu azimuta
Ko nica kontrategač
Šipka kontrategaDec. ko nica čDec. skala
a. b.c.
TronožacKorpa za sitnice, okulareKo nica nogara tronošcač
Zaštitna maska/poklopac i so ivo č
-
Sklapanje vašeg teleskopa
Korišženje EQ montažeKoriš enje tražioca i Red
Dot-aćBalansiranje teleskopaKoriš enje Barlow so ivać č
Koriš enje R.A. i Decl. skalećNišanenje teleskopomOdabir
odgovaraju eg uveli anja (okulara)ć č
KORIŠĆENJE TELESKOPA
Za (N)EQ3-2Postavljanje tronošcaPostavljanje montaže i
teleskopaPostavljanje tražioca i Red dot tražiocaPostavljanje
okulara
Za EQ5Postavljanje tronošcaPostavljanje montaže i
teleskopaPostavljanje tražiocaPostavljanje okulara
Pravilno održavanje vašeg teleskopa
Posmatranje noćnog nebaVremenski usloviOdabir posmatra kog
mestačOdabir najboljeg vremena za posmatranjeTemperaturna
adaptacija teleskopaAdaptacija o ijuč
Kolimacija (štelovanje) njutn-teleskopa
iš enje teleskopaČ ć
6
10
6677
1011121314151620
2121212121
2222
8899
21
22
SADRŽAJ
KADA POSMATRATE SUNCE POMO U SPECIJALNOG FILTERA, POKLOPITEĆTRAŽ
ILAC TELESKOPA DA NE BI DOŠLO DO OŠTE ENJA OPTIKE.ĆNIKADA NE
KORISTITE FILTERE ZA SUNCE KOJI SE ŠRAFE NA OKULAR!!!NIKADA NE
KORISTITE TELESKOP ZA PROJEKCIJU SUNCA NA DRUGIMPOVRŠINAMA JER JE
TELESKOP VELIKA LUPA KOJA MOŽ E NAPRAVITIŠTETU NA DRUGIM
MATERIJALIMA DOK FOKUSIRANA SVETLOST MOŽ EOŠTETITI UNUTRAŠNJOST
TELESKOPA STVARAJU I JAKU TOPLOTU!Ć
NIKADA NE DIRAJTE OPTI KE POVRŠINE TELESKOPA I OKULARAČPRSTIMA I
BILO KOJIM DRUGIM PREDMETIMA JER MOŽ E DO I DOĆNEPOVRATNIH OŠTE
ENJA OPTIKE!!!ĆNIKADA NE POSMATRAJTE SUNCE TELESKOPOM UKOLIKO
NEMATE SPECIJALNI FILTER NAMENJEN ZA TO!!! ISTOG TRENUTKA MOŽ E
NASTUPITI SLEPILO I NEPOVRATAN GUBITAK VIDA!!!
PAŽ NJA!!!!!!!
SLEDEĆE UPUTSTVO PAŽLJIVO PROČITAJTEI PRATITE INSTRUKCIJE.
Fokusiranje i useveravanje teleskopa
-
6
ZA EQ3-2 MONTAŽE
Nameštanje nogara tronošca (Fig.1)Fig. 2
Fig. 3
Fig. 4
Fig. 5
Fig. 6
Fig. 1
POSTAVLJANJE KONTRATEGA (Fig.4, 5)
1) Locirajte šipku kontratega;
2) Ušrafite šipku kontratega u montažuokretanjem navoja suprotno
odkazaljke na satu;
3) Otšrafite mali sigurnosni navoj koji se nalazina kraju šipke
kontratega;
4) Postavite tegove do sredine šipke, stegniteih sigurnosnim
šrafom da ne bi skliznuli;
5) Zašrafite mali sigurnosni navoj na krajšipke kontratega ime
ete osigurati slu ajnoč ć čskliznu e tegova i ć mogu e ozbiljne
povrede!ć
POSTAVLJANJE SAJLI ZA FINO POMERANJE (Fig.6)1) Ubacite metalni
deo sajli u deo predvidjen na montaži.Pritegnite šrafove da se
sajle ne bi opustile.
POSTAVLJANJE TRONOŠCA
1) Polako odvrnuti stezaljke za podešavanje visine i lagano
izvucite donji deo svake nogare tronošca. Zategnite stezaljke da bi
se nogare držale u mestu;
2) Razdvojiti nogare tronošca;
3) Nivelisati svaku nogaru tronošca pojedina nočtako da sve tri
nogare budu podjednake visine.
Montiranje korpe za okulare i opremu (Fig. 2)1) Postavite
metalni trougao (korpu) na plasticni trougaokoji povezuje nogare
tronošca i zašrafite ga odozgoleptir-šrafovima koje dobijate u
kompletu;
Montiranje glave montaže na tronožac (Fig. 3)1) Postavite glavu
montaže na tronožac, kao na slici;
2) Pogurajte šraf za azimut u glavu montaže i zašrafite ga
okretanjem u smeru kao na slici.
PRIPREMA MONTAŽE
-
7
POSTAVLJANJE TELESKOPA
POSTAVLJANJE OKULARA
Fig.7
Fig.10
Fig.9
Fig.11
Fig.12
Fig.13
Fig.15Fig.14
POSTAVLJANJE TELESKOPA NA PRSTENOVETUBUSA (Fig.8)1) Postavite
teleskop (tubus) na, sada ve postavljenje, ćprstenove. Probajte da
nadjete dobar balans maseteleskopske cevi (tubusa) i zategnite
prstenove ali ne previšeda ne bi došlo do manjih ošte enja farbe.
ć
POSTAVLJANJE PRSTENOVA TUBUSA (Fig.7)
1) Izvadite teleskop iz kutije i skinite zaštitnu foliju ili
celofan;
2) Skinite prstenove teleskopa sa tubusa odvratnjem šrafova;3)
Postavite prstenove na gornji deo montaže, ta no iznad predvidjenih
rupa.čZašrafite prsten stavljanjem šrafa sa donje strane montaže.
Zategnuti dok cela konstrukcija ne bude solidna.
1) Odvojite tubus tražioca sa strane.
2) Gumeni prsten stavite u žljebna tražiocu;
3) Ubacite nosa tražioca u šinučkoja se nalazi na teleskopu
(sl.);
4) Zašrafite nosa tražioca da bistečosigurali njegovu stabilnost
natubusu;
5) Ubacite tubus tražioca kroz otvorna nosa u (sl.) drže i
istovremenoč ćmetalni šraf sa oprugom da bi tubustražioca mogao da
prodje kroz prsten nosa a. Pogurajte tubus čtražioca do granice
gumenog prstena.
(reflektor i Maksutov) (refraktor)
(reflektor) (refraktor i Maksutov)
MONTIRANJE RED DOT TRAŽIOCA (Fig. 9)
1) Postavite Red dot tražilac u mali nosa čpravougaonog oblika i
pritegnite šraf da biste osigurali stabilno koriš enje. ć
MONTIRANJE TRAŽIOCA(Fig.10, 11, 12)
UBACIVANJE OKULARA U FOKUSER (Fig.15)1) Popustite sigurnosne
šrafove koji se nalaze na fokuseru. Skinite poklopac sa fokusera;2)
Ubacite dijagonalno ogledalo (diagonal mirror) i dotegnite dva
šrafa;3) Popustite šrafove na samom dijagonalu;4) Ubacite željeni
okular u dijagonal i dotegnite šrafove da bi okular ostao na
mestu.
UBACIVANJE OKULARA U FOKUSER (Fig.13, 14)1) Popustite sigurnosne
šrafovekoji se nalaze na fokuseru. Skinite poklopac sa
fokusera;
2) Ubacite željeni okularu fokuser (za po etakčonaj sa najve om
žižnomćdužinom – npr. 25mm,32mm itd. Fokusirajteto ki ima fokusera
č ćdok ne dobijete zadovoljavaju u oštrinućslike.
POSTAVLJANJE RED DOT-a i TRAŽIOCA
-
8
ZA EQ5 MONTAŽU
Montiranje glave montaže na tronožac (Fig.18)
1) Postavite glavu montaže na tronožac, kao na slici;2)
Pogurajte šraf za azimut u glavu montaže i zašrafite ga okretanjem
u smeru kao na slici.
Nameštanje nogara tronošca (Fig.16)1) Polako odvrnuti stezaljke
za podešavanje visine i lagano izvucite donji deo svake nogare
tronošca. Zategnite stezaljke da bi držale nogare u mestu;2)
Razdvojiti nogare tronošca;3) Nivelisati svaku nogaru tronošca
pojedina nočtako da sve tri nogare budu podjednake visine. To
važiukoliko ste na ravnom terenu, a ukoliko je teren na
nagibu,namestite nogare tako da montaža bude paralelna sa
podlogom.
Montiranje korpe za okulare i opremu (Fig.17)1) Postavite
metalni trougao (korpu) na plasticni trougaokoji povezuje nogare
tronošca i zašrafite ga odozgoleptir-šrafovima koje dobijate u
kompletu.
Fig.17
Fig.18
Fig.19
Fig.20
Fig.21Fig.22
Fig.16
POSTAVLJANJE KONTRATEGA (Fig.19, 20)
POSTAVLJANJE KRATKOGNOSA A Č (Fig.21)1) Ubacite kratki metalni
nosa učžljeb kao na slici; 2) Osigurajte nosa zavrtanjem čve eg i
manjeg šrafa!!ć
POSTAVLJANJE DUŽEGNOSA A (Fig.22)Č1) Ubacite duži metalni nosaču
žljeb kao na slici; 2) Osigurajte nosa zavrtanjem čve eg i manjeg
šrafa!!ć
(postavljanje kratkog nosača) (postavljanje dužeg nosača – Vixen
tip)
POSTAVLJANJE TRONOŠCA
POSTAVLJANJE TELESKOPA
1) Locirajte šipku kontratega; 2) Ušrafite šipku kontratega u
montažuokretanjem navoja suprotno odkazaljke na satu; 3) Otšrafite
mali sigurnosni navoj koji se nalazina kraju šipke kontratega; 4)
Postavite tegove do sredine šipke, stegniteih sigurnosnim šrafom da
ne bi skliznuli;5) Zašrafite mali sigurnosni navoj na krajšipke
kontratega ime ete osigurati slu ajnoč ć čskliznu e tegova i ć mogu
e ozbiljne povrede!ć
-
9
POSTAVLJANJE TRAŽIOCA
POSTAVLJANJE OKULARA
Fig.23
Fig.26
Fig.25
Fig.27
Fig.28
Fig.29
Fig.30
Fig.31
Fig.24POSTAVLJANJE TELESKOPA NA PRSTENOVE (Fig.24)
POSTAVLJANJE PRSTENOVA TUBUSA NA MONTAŽU (Fig.23)
3) Za zavrtanje šrafova, iskoristite klju 10mm kojičdobijate u
setu sa teleskopom.
(reflektor) (refraktor)
(reflektor) (refraktor)
MONTIRANJE TRAŽIOCA (Fig.25)
1) Ubacite nosa tražioca u šinučkoja se nalazi na teleskopu
(sl.);2) Zašrafite nosa tražioca da bistečosigurali njegovu
stabilnost natubusu;
(Fig.31)
POSTAVLJANJE TELESKOPA
1) Skinite prstenove teleskopa sa tubusa odvratnjem šrafova; 2)
Postavite prstenove na gornji deo montaže, ta no iznad
čpredvidjenih rupa. Zašrafite prsten stavljanjem šrafa sa donje
strane montaže. Zategnuti dok cela konstrukcija ne bude
solidna;
1) Uklonite teleskop iz celofana i zaštitne folije;2) Postavite
teleskop (tubus) na, sada postavljenje, prstenove. Probajte da
nadjete dobar balans mase teleskopske cevi (tubusa) i zategnite
prstenove ali ne previše da ne bi došlo do manjih ošte enja farbe.
ć
1) Odvojite tubus tražioca sa strane.2) Gumeni prsten stavite u
žljebna tražiocu;3) Ubacite nosa tražioca u šinučkoja se nalazi na
teleskopu (sl.);4) Zašrafite nosa tražioca da bistečosigurali
njegovu stabilnost natubusu;
5) Ubacite tubus tražioca kroz otvorna nosa u (sl.) drže i
istovremenoč ćmetalni šraf sa oprugom da bi tubustražioca mogao da
prodje kroz prsten nosa a. Pogurajte tubus čtražioca do granice
gumenog prstena.
MONTIRANJE TRAŽIOCA(Fig.26, 27, 28)
UBACIVANJE OKULARA U FOKUSER (Fig.29, 30)1) Popustite sigurnosne
šrafovekoji se nalaze na fokuseru. Skinite poklopac sa
fokusera;
2) Ubacite željeni okularu fokuser (za po etakčonaj sa najve om
žižnomćdužinom – npr. 25mm,32mm itd. Fokusirajteto ki ima fokusera
č ćdok ne dobijete zadovoljavaju u oštrinućslike.
UBACIVANJE OKULARA U FOKUSER 1) Popustite sigurnosne šrafove
koji se nalaze na fokuseru. Skinite poklopac sa fosuera;2) Ubacite
dijagonalno ogledalo (diagonal mirror) i dotegnite dva šrafa;3)
Popustite šrafove na samom dijagonalu;4) Ubacite željeni okular u
dijagonal i dotegnite šrafove da bi okular ostao na mestu.
-
10
Ko nicačdeklinacijeDec.
Fino podešavanjedeklinacije Dec.
Ko nica R.A. č(Rektasenzija)
Fino podešavanjerektasenzije R.A.
0 10203040
5060708090
Podešavanje visine (geografske širine)
Fino podešavanjedeklinacije Dec.
Fino podešavanjerektasenzije R.A.
Ko nica R.A. č(Rektasenzija)
Ko nicačdeklinacijeDec.
Koriš enje EQ5 montažeć EQ3-2 montaža poseduje standardne
kontrole za podešavanjau visini i azimutu (horizontali). Ove dve
ose pomeranja se koristepri zemaljskom posmatranju ili velikim
promenama priuseveravanju montaže o emu e kasnije biti objašnjenja.
(Fig.f).č ćTa dva šrafa se obi no koriste pri ve im pomeranjimač
ćili dnevnom posmatranju ukoliko želite da lakše koristiteteleskop
u tu svrhu. Šraf za visinu se koristi za podizanje ilispuštanje
montaže, tj. pronalaženje geografske širinemesta posmatranjaMontaža
poseduje asovnike i skale za R.A.či Dec. koji se lako koriste
ukoliko je teleskop motorizovan i dobro useveren (R.A. osa je
usmerena u smeru zvezde Severnja e Fig.d2 – geografska širina za
Beograd je ~ 44º.30'). č
Skala za visinu vam pomaže da kvalitetnouseverite teleskop tako
što ete prvo dobro nivelisati montažu daćbude paralelna sa
podlogom, a potom doterativisinu na koordinate geografske širine
npr Beograda~ 44º.30' (Fig.e2) - vidi iznad.
Fig.f
Podešavanjevisine
Podešavanje azimuta
Podešavanjevisine
Podešavanje azimuta
Fig.e
Fig.e1
Fig.f1
Fig.e2
Koriš enje EQ3-2 montažeć EQ3-2 montaža poseduje standardne
kontrole za podešavanjau visini i azimutu (horizontali). Ove dve
ose pomeranja se koristepri zemaljskom posmatranju ili velikim
promenama priuseveravanju montaže o emu e kasnije biti objašnjenja.
č ćTa dva šrafa se obi no koriste pri ve im pomeranjimač ćili
dnevnom posmatranju ukoliko želite da lakše koristiteteleskop u tu
svrhu. Šraf za visinu se koristi za podizanje ilispuštanje montaže,
tj. pronalaženje geografske širinemesta posmatranja (Fig.e).Montaža
poseduje asovnike i skale za R.A.či Dec. koji se lako koriste
ukoliko je teleskop motorizovan i dobro useveren (R.A. osa je
usmerena u smeru zvezde Severnja e Fig.d2 – geografska širina za
Beograd je ~ 44º.30'). č
Osa rektasenzije R.A.treba biti usmerena u pravcu zvezde
Severnja e č
Skala za visinu vam pomaže da kvalitetnoueverite teleskop tako
što ete prvo dobro nivelisati montažu daćbude paralelna sa
podlogom, a potom doterativisinu na koordinate geografske širine
npr. Beograda~ 44º.30' (Fig.e2).
Osa rektasenzije R.A.treba biti usmerena u pravcu zvezde
Severnja e č
Mesto za polarnitražilac
-
KORIŠĆENJE TELESKOPACentriranje tražioca
11
Fig.a2
Fig.a3
Fig.b1
Fig.a1
Ovi mali opti ki dodaci su vrlo korisne stvari koje svaki
teleskopčmora da poseduje. Kada su pravilno centrirani i usmereni u
istom smeru kao i teleskop, željeni objekat se pronalazi lako u
vidnom polju okulara teleskopa. Tražilac je, ustvari, opti ki nišan
teleskopa č- isti princip koriste snajperske puške.
Centriranje tražioca je najbolje vršiti napolju, po danu, pre no
nog ćposmatranja. Prvo izoštrite sliku. Za tražioce 8x50 se
fokusiranje vrši prednjim delom objektiva, a reckavi prsten je ko
nica(fig.a1). čZa tražioce 6x30 se fokusiranje vrši rotiranjem
prednjeg dela. Prstenom se zako i prednji deo pošto se pronadje
fokus (Fig.a1).č
Uperite teleskop prema nekom upe atljivom objektu, vrhu čdalekog
drveta ili vrhu velike antene na soliteru. Potrebno jekoristiti
manje uveli anje tako što ete npr. staviti okular od č ć25mm u vaš
teleskop.
Sada proverite da li je centar nitnog krsta u tražiocu usmerenka
istom objektu koji imate u okularu teleskopa npr. vrh
antene.Koristite samo dva šrafa za centriranje (Fig.a3)Da bi ste
kvalitetno posmatrali, centar slike u okularu teleskopamora da se
poklapa sa centrom slike u tražiocu. Slika u tražiocu je uvek
manjeg uveli anja nego u teleskopu!č
1)
2)
3)
Koriš enje Red Dot-ać
Red Dot tražilac je osnovna oprema svakog teleskopa. Nema uveli
anječi daje realnu sliku za razliku od opti kih tražilaca. Poseduje
crvenu člampicu koja se prikazuje kao crvena ta kica - nišan(otuda
i ime Red Dot).čOpremljen je šrafovima za centriranje, prekida em
za uklju ivanječ čcrvene lampice i baterijama ukupnog napona od
3V.Koriš enje Red Dot tražioca je vrlo jednostavno. Samo treba
ćpogledati kroz otvor tražioca, uklju iti crvenu lapmicu
kojačpredstavlja nišan, izabrati objekat na nebu.Bitno je da vam
oba oka budu otvorena kada centrirate npr. zvezdu.Pošto je vidite u
centru crvene ta kice, zna ete da je ista zvezda u okularuč ćvašeg
teleskopa.
Šraf za štelovanjevisine
ON/OFFKotrola svetline
Poklopac za baterije
Mesto za posmatranje
Providna plasti na čfolija
Centriranje Red Dot tražiocaKao i svi tražioci, Red Dot mora
biti usaglašen sa opti kom putanjomčteleskopa. Centriranje tražioca
se vrši pomeranjem šrafova za štelovanje(Fig.b).
Ukoliko je oprema nova i nekoriš ena, Red Dot ima providnu
plasit nu ć čpresvlaku koja se nalazi izmedju baterije i poklopca.
To je sigurnosnapresvlaka koja onemogu ava slu ajno uklju ivanje
Red Dot-ać č č (Fig.b1).Uklju ite Red Dot rotiranjem šrafa (ON/OFF)
u pravcu suprotnom odčkazaljke na satu koji je istovremeno i
potenciometar za ja inu svetlinečcrvenog nišana.U fokuser teleskopa
ubacite okular koji e vam dati malo uveli anje,ć čnpr. 25mm.
Teleskopom pronadjite neki referentni objekat kao što jeiznad
opisano u koriš enju tražioca.ćPri posmatranju kroz Red Dot,
koristite oba oka da biste lakšemanipulisali pri centriranju
objekta. Ukoliko se centar slike u Red Dot-u ne poklapasa centrom
slike u okularu teleskopa, potrebno je da docentrirate Red Dot pomo
ućšrafova za štelovanje u azimutu (horizontali) i visini.
1.
2.
3.
4.
Fig.a
Fig.b
Proces centriranja tražioca
Šraf za štelovanjeazimuta(horizontale)
-
12
Balansiranje teleskopa
Fig.c
Pre svakog posmatranja, teleskop bi trebalo balansirati.
Balansiranje smanjuje otpor pri koriš enju montaže i ćomogu ava
lakše i preciznije koriš enje finog pomeranja, kao i pra enja pomo
u motora (dokupnih) koji se koristeć ć ć ćradi lagodnijeg
posmatranja ili astrofotografije – motori poništavaju uticaj
Zemljine rotacije oko svoje ose.Balansiranje teleskopa treba zapo
eti stabilnom postavkom tronošca i montaže i proverom stabilnosti.
Ukoliko planirate čfotografisati teleskopom ovaj korak je vrlo
bitan. Obratite pažnju da je pre balansiranja potrebno staviti sve
planiranedodatke na teleskop – npr. okular, tražilac, fotoaparat
itd.
1)
2)
3)4)
5)
Da biste dobili najbolje rezultate balansiranja uR.A. osi,
doterajte visinu montaže na oko 15º-30ºvisine (geografske širine –
Beograd je ~ 44º.30' )Otpustite R.A. i Dec ko nice i
istovremenočpridžavajte teleskop da ne bi udario u montažui oštetio
se ukoliko je debalans izrazit. Teleskoppostavite horizontalno sa
zemljom (Fig.c).
Zako ite Dec ko nicu.č čR.A. ko nica treba da bude otpuštena.
Ukoliko teleskopčpada ka svojoj strani, pomerite kontrateg niže ka
krajušipke. Nadjite dobar balans sve dok se teleskop nebude pomerao
u R.A. osi. Pošto ste našli dobar balans izmedju kontratega
iteleskopa, obavezno proverite da li je ko nica
kontrategačstegnuta. Može do i do ozbiljne povrede ukoliko teg
sklizne saćšipke.
R.A. balans
DEC. balans
1)2)
Svi planirani dodaci treba da su na teleskopu pre balansiranja.
R.A. treba uraditi pre Dec. balansiranja.
Da bi dobili najbolje rezultate, doterajte montažu na oko
60º-75º gledaju i Dec. skalu. ćOtpustite R.A. ko nicu i zarotirajte
ponovo teleskop kao na slici (Fig.c). Teleskop treba dačbude
paralelan sa zemljom.
3)4)
5)
Otpustite Dec. ko nicu i istovremeno pridržavajte teleskop da se
ne bi oštetio udarcem u montažu.čUkoliko se teleskop pomera isuviše
na jednu stranu, morate blago otpustiti šrafove na prstenovima
teleskopai pogurati tubus ka kontra-strani od one na koju pada.
Pošto ste pronašli dobar balans, ponovo zategnite prstenove
teleskopa ali ne previše da ne bi došlo do ošte enja.ćPritegnite i
ko nicu Dec. ose i teleskop je spreman za koriš enje. č ć
-
13
Fig.g
Barlow
Dijagonal
Okular
(Refraktori i Maksutov teleskopi)
(Reflektor – Njutn teleskopi)
BarlowOkular
Koriš enje dodatnog Barlow so ivać čBarlow je negativno so ivo
koje služi za pove anje žižne dužineč ćteleskopa (F), tj. za
kompletno pove anje. Stavlja se izmedju ćfokusera i okulara. Time
se smanjuje i veli ina vidnog polja aličse dobija duplo ve e uveli
anje ukoliko je Barlow so ivoć č čozna eno sa 2x ili trostruko
ukoliko ozna eno sa 3x itd.č č
Kod reflektorskih teleskop se stavlja izmedju fokusera i
okularadok se kod refraktora obi no postavlja izmedju dijagonalači
okulara, mada se može postaviti i izmedju fokusera i okularakao kod
reflektora. Kod refraktora se može postaviti ak i izmedjučfokusera
i dijagonala, ime se dobija još ve e uveli anje, tako dač ć čnpr.
ukoliko to uradite sa barlow so ivom od 2x, dobi eteč ćuveli anje
od 3x ukupne žižne dužine teelskop (F – pogledajtečserijsku plo icu
na tubusu vašeg teleskopa za info o F).čPored osobine da zna ajno
pove ava uveli anje vašeg teleskopač ć čBarlow so iva imaju i
osobinu koja umanjuje sfernu aberacijučokulara dok se celokupna
slika iz okulara pove ava sa odstojanjemćvašeg oka od površine so
iva tako da mnogo lakše mogu posmatratiči oni koji nose nao are. U
suštini, kombinacija Barlow so ivo-okular č čobi no daje svetliju i
kvalitetniju sliku pri istom uveli anju u poredjenju č čsa okularom
koji ima iste performanse kao i ta kombinacija Barlow-okular.
-
14
Fokusiranje Fig.g
zako itič
0
908070
605040
302010
Fig.h
Fokusiranje se vrši okretanjem to ki a fokusera u smeru ili
suprotnomč ćsmeru od kretanja kazaljke na satu sve dok slika u
okularu ne budezadovoljavaju e oštra (Fig.g). Ponekad je potrebno
proveravati fokusćs vremena na vreme tokom posmatranja ukoliko je
došlo do nagle promenetemperature koja se obi no javlja zimi pošto
se teleskop naglo premestičsa ku ne temperature na spoljašnju. Tu
treba biti oprezan jer teleskop ne bićtrebalo forsirati sa naglim i
ekstremnim promenama temperature. Fokusuvek treba naštelovati pri
promeni okulara ili stavljanju Barlow so iva.č
EQ3:
Ukoliko želite što lakše i udobnije posmatranje koje ne e
zahtevatićpomeranje teleskopa u obe ose jer objekti 'beže' iz
vidnog polja okulara,trebalo bi useveriti teleskop. To zna i da
ukoliko imate i dodatni motorčza pra enje koji poništava rotaciju
Zemljine sfere, ima ete konstantnoć ćobjekat u okularu koji ne e
'bežati' iz vidnog polja.ćUseveravanje se vrši podizanjem montaže
teleskopa pomo u šrafa ćza visinu gde ete pritom gledati da vam
tronožac bude nivelisanć, a skala za visinu (geografsku širinu)
bude podešena na koordinatemesta vašeg posmatra kog mesta. Za
Beograd je to oko 44º.30' i začpovremena posmatranja vam nije bitna
izuzetna preciznost skale.Pošto ste nivelisali tronožac i postavili
skalu na geografsku širinuposmatra kog mesta, potrebno je usmeriti
R.A. osu montaže u smeručzvezde Severnja e koju ete locirati pomo u
dodatnih mapa neba.č ć ćPošto ste montažu usmerili ka Severnja i,
ne zaboravite dačzako ite šraf za visinu i azimut.čDa biste
precizno useverili montažu radi astrofotografisanja,potreban je
dokupni polarni tražilac i useveravanje metodom'star-drift polar
aligning'.
"Polarna zvezda" ili Severnja a se nalazi na manje od jednog lu
nog č čstepena od Pravog Nebeskog Severnog Pola. Da biste imali
savršenopra enje, potrebno je useveriti teleskop 'Drift Metodom'
(Drift Method)ć(Fig.i) koja nije neophodna za jednostavna
posmatranja.
Fig.i
Useveravanje
+Severnja ač
Kasiopeja
Mali Medved
Veliki Medved
Severni Nebeski Pol
030
6090
otko itič
Otko ite Dec šraf i zarotirajte tubus teleskopa sve dok na
Dec.čskali ne piše 90°. Ponovo zako ite Dec. ko nicu. č čZatim,
otko ite ko nicu za azimut (horizontalu) i otprilike usmeriteč
čosovinu R.A. ka zvezdi Severnja i u sazveždju Malog
Medveda.čZategnite ko nicu azimuta. Pogledajte kroz tražilac traže
i zvezduč ćSevernja u. Koriste i šrafove za azimut i visinu,
doterajte Severnja uč ć ču centar ili blizinu centra nitnog krsta
tražioca. Ukoliko se vršesamo posmatranja, ovaj proces ne mora biti
precizno uradjen.
Otko ite Dec šraf i zarotirajte tubus teleskopa sve dok na
Dec.čskali ne piše 90°. Ponovo zako ite Dec. ko nicu. č čNa R.A.
skali se sa gornje strane nalaze bela slova 'R.' 'I' 'A.'Upravo 'I'
predstavlja centar skale R.A. ose koja treba biti uperenaotprilike
ka zvezdi Severnja i tako što ete otko iti ko nicu azimutač ć č či
pomeriti celu konstrukciju levo ili desno. Pošto otprilike
uperiteR.A. osu ka Severnja i, zako ite šraf azimuta i pogledajte
kroz tražilac.č čAko zvezda Severnja a nije u vidnom polju
tražioca, doterajte je učcentar nitnog krsta tražioca ponovnim
pomeranjem teleskopa u azimutu i visini. Ukoliko se pomo u
teleskopa planira vršiti samo posmatranjećovaj proces ne mora biti
precizno uradjen.
EQ5:
Pošto ste useverili teleskop, posmatranjem kroz okular
teleskopa, npr. Meseca, ete lako primetiti kako Mesecć'beži' iz
vidnog polja. Tu vam pomaže proces useveravanja jer ete sada mo i
vratiti Mesec u vidno poljeć ćkoriste i samo R.A. sajlu za fino
centriranje. Ukoliko teleskop nije dobro useveren, da biste vratili
'pobegli' objekatću centar vidnog polja, mora ete koristiti i Dec.
i R.A. sajle za fino centriranje. Ukoliko to primetite, možda bi
trebaloćponoviti procedutu useveravanja.
R.A. osovina
-
15
Koriš enje R.A. skaleć 024610 8
9 8 7 65
4
1014 15 16 17 18
1920
1311
111312
6 78 9
Ko nica R.A. skaleč
Strelica - pokazivač
R.A. skala
Ku ište polarnog tražiocać
Skala za datume
Šrafovi za centriranjepolarnog tražioca
024610 8
9 8 7 65
4
1014 15 16 17 18
1920
1311
111312
6 78 9
8 sati i 20 minuta
(podeok severne hemisfere)
1 minut
8 sati i 21 minutes
+
=
Najbrži na in da prona ete neko sazveždje ili objekatč đje da
nau ite da se snalazite sa mapom neba. čMedjutim, mnogi objekti su
isuviše tamni da bi ihlako videli golim okom i usmerili teleskop ka
njima.Radi lakšeg pronalaženja takvih objekata se koristeskale za
R.A. (rektasenziju) i Dec. (deklinaciju).R.A. i Dec. su ništa više
nego nebeska geografskadužina (R.A.) i geografska širina (Dec.) pod
drugimuglom od Zemljine ose. Da biste pravilno koristiliskale,
morate imati dobro useveren teleskop.
itanje R.A. skale ČR.A. skala teleskopa je podeljena na asove od
00-24, čsa malim linijama izmedju asova i svaka predstavlja čdeset
minuta.Gornji set brojeva pedstavlja asove koji treba dačkoriste
posmatra i na severnoj hemisferi.čDonji set brojeva treba da
koriste svi posmatra ična južnoj hemisferi Zemlje. Mala podela
brojeva,odmah do šrafa za ko enje R.A. je set brojevačpodeljen u
jedinice, tako da postoji precizna podelau minutima.
U slu aju kao na slici Fig.j, R.A. pokaziva prikazuječ
čotprilike 8h i 20m. Sada pogledajte broj na minutnojskali i vidite
da li se podudara sa osnovnom skalom.U ovom slu aju je to broj 1.
čS toga je o itavanje 8h, 21minut.č
Kalibracija R.A. skale
Fig.j
Da biste koristili ove skale pri traženju nebeskih objekataprvo
useverite teleskop pa onda kalibrirajte R.A. skalu na slede i na
in:ć čpronadjite zvezdu koja vam je poznata, a da pritom većznate
njene koordinate koje ste saznali gledaju i neki odćastronomskih
softvera ili mapa. Primer je zvezda Vega usazveždju Lire, ije su
koordinate R.A. 18h 36m. PronadjitečVegu i centrirajte je u vidnom
polju okulara, zako ite R.A. i čDec. osovine.
Pronalaženje objekata pomo u R.A. i Dec. skaleć
Primer – pronalaženje planetarne magline M57 u sazveždju
Lire.
Pošto smo pronašli zvezdu Vegu koriste i metod opisan na
prethodnoj stranici, sada ete brzo pogledati slede eć ć ćkoordinate
planetarne magline M57 koju treba da lociramo u okularu teleskopa.
Koriste i informacije iz programaćili sa mapa, znamo da su
koordinate M57magline - Dec. 33º i R.A. 18h52m. Otko ite Dec. ko
nicu i namotajte teleskopč čsve dok na Decl. ne piše 33º i zako ite
Dec. ko nicu.č čOtko ite R.A. ko nicu i namotajte teleskopsku
osovinu R.A. sve dok na pokaziva u ne bude pisalo 18h i 52m. č č
čZako ite ponovo osovinu R.A.čPogledajte u tražiocu gde je teleskop
uperen i izvršite proveru u okularu traže i maglinu. Ukoliko ne
vidite maglinuću vidnom polju okulara, koristite tražilac i sajle
za fino pomeranje u obe ose da biste doveli maglinu u vidno polje
jer je ovaj metod traženja objekata precizniji ukoliko na teleskopu
imate dodatne motore za pra enje. ćTakodje je vrlo bitno da
teleskop bude dobro useveren pri ovakvom traženju astronomskih
objekata.
-
16
EQ montaža je oznaka za model montaža Skywatcher i istovremeno
predstavlja popularnu oznaku za sve montažeovog tipa – Nema ke
Ekvatorijalne Montaže. Ove vrste montaže su najkorisnije za udobno
posmatranje i najbolječrezultate daju u astrofotografiji upravo
zbog mogu nosti 'poništavanja' rotacije Zemlje oko svoje
ose.ćNišanenje željenog objekta na no nom nebu e u po etku možda
biti problemati no za svakog po etnika ali ć ć č č čtokom vremena e
to postati praksa. Da bi koriš enje teleskopa bilo što
jednostavnije, bitno je savladatić ćbar osnovne potrebe
balansiranja teleskopa, ko nica osovina, useveravanja...č
Problem za mnoge po etnike je taj što ovakva montaža, pravilno
useverena, ne funkcioniše potppuno istočkao prostiji modeli tzv.
Alt-Azimut montaže. Takve montaže koriste 2 jednostavne ose –
1.Levo i Desno i 2.Gore – Dole dok se kod ekvatorijalnih montaža
može sra unati ukupno 4 ose – Dec., R.A., visina i azimut.čIpak,
pri nišanenju željenog objekta EQ montažom, treba koristiti jedino
R.A. i Dec. osu. To su u stvarialt-azimut ose koje su samo
podignute pod uglom (geografske širine mesta posmatranja).
Fig.l
Linija horizonta Nadir
(Severna hemisfera)
Useverena montaža treba dabude u pravcu Severnja eč
Zenit
RektasenzijaR.A.
Prividni smer kretanja zvezda
Linija nebeskog ekvatora
Linija Meridijana
Deklinacija
Objekat kojiposmatrate
Severnja ač
Visina
W
SE
N
Nišanenje teleskopom
-
17
Nišanenje ka Severnom Nebeskom Polu
Za slede a objašnjenja se podrazumevaćda su posmatra i na
severnoj hemisferi. čU prvom slu aju (Fig.m), slika 2.,čteleskop je
usmeren ka severnom nebeskom polu. Pošto je teleskopparalelan sa
osom rotacije Zemlje,on e samo rotirati oko te osećpomeraju i se u
položaje 1 i 3, a pritomće ostati useveren. Da biste imali
kvalitetnoć
i udobno posmatranje ili astrofotografisanjebitno je da montaža
teleskopa i osa R.A.bude useverena.
Nišanenje ka isto nom ili zapadnomčhorizontu
Teleskop možete pomerati levo ili desnoka isto nom ili zapadnom
horizontu, a dačteleskop ostane useveren. To se postižeradom na
Dec. osi (Fig.n).
Fig.m
1.
2.
3.
Severni Nebeski Pol
+
Fig.n
Teleskop usmeren ka zapadudok je kontrateg usmeren ka severu
Teleskop usmeren ka istokudok je kontrateg usmeren ka severu
+Severni Nebeski Pol
1. 2.
-
18
Primeri okretanja teleskopa u osama R.A. i Dec
Fig.o
Teleskop usmeren ka jugu – uo ite kako ječso ivo teleskopa
usmereno suprotno od vrha čR.A. ose koja je usmerena ka severu
Fig.p
1. 2.
Usmeravanje teleskopa na ostale strane sveta
Usmeravanje teleskopa na ostale strane svetasem na sever zahteva
pomeranje u obe ose - u R.A. i Dec. istovremeno (Fig.o). U praksi
se teleskop koristi u obe ose istovremenonaro ito ukoliko su u
pitanju velika pomeranja. čPotrebno je otko iti obe ose, centrirati
teleskopčpomo u tražioca, zako iti obe ose i potražitić čtraženi
objekat u okularu.Pomeranje teleskop pri traženju želejnog
objektaje najbolje vršiti tako da levom rukom držite teleskopza
tubus u visini so iva ili otvora (kod njutna) i pazitičda ne
dotaknete so ivo prstima, dok desnom rukomčpomerate tubus u obe
ose, a desnim okom pratitesituaciju kroz tražilac. Bitno je da R.A.
i Dec. osa buduotko ene pri pomeranju teleskopa jer svaka ja a
silač čna zako eni mehanizam može oslabiti, skratiti radni vekčili
pokvariti montažu.Takodje je bitno da, pošto nadjete željeni
objekat,zako ite montažu.č
Usmeravanje teleskopa ka odredjenim objektima
Usmeravanje ka nekom objektu, koji se npr. nalazina jugu, se
može izvršiti okretanjem tubusa sa obe stranemontaže u R.A. i Dec.
(Fig.p 1 i 2). Kada imate izbor koriš enja obe strane montaže,ćnaro
ito ukoliko se planira posmatranje na dužečvreme tokom no i, treba
izabrati onu stranu koja jećna istoku ili bliža istoku jer ete
montažu pomeratićvremenom sve više ka zapadu. Time ete
teleskopćpomerati od nogara stativa i ima ete ve u manipulacijuć
ćprilikom posmatranja. Treba obratiti pažnju na te detalje jer može
do i do sporog ali jakog priklještenja teleskopaćmedju nogare
tronošca što dalje dovodi do mogu ihćošte enja unutrašnje mehanike
montaže, navoja,ćnaro ito motora za pra enje, ukoliko su
montirani.č ć
N
-
19
Teleskopi sa velikom žižnom dužinomi duga kim tubusom obi no
imaju problemč čsa usmeravanjem ta ke u zenitu zbogčtakozvane
'slepe ta ke'. Tako postavljenčteleskop može udariti u nogaru
tronošca sasvojim zadnjim delom gde se nalazi fokuser.To se može
delimi no rešiti laganim guranjemčteleskopa pošto se blago odšrafe
prstenovi.Treba pripaziti da u tom trenutku teleskopne sklizne i
dodje do ošte enja. Ne trebaćpreterivati sa repozicioniranjem
tubusa unutarprstenova da ne bi doslo do velikog debalansa.Pošto
budete promenili poziciju posmatranja,vratite teleskop u dobar
balans.
Nešto što može predstavljati problem zapo etnika je i povremeno
neugodnočposmatranje ukoliko je pomeranjem teleskopana odredjene
pozicije teleskop rotiran. U tom slu aju je okular teško
dostupan,ču nezgodnoj poziciji, okrenut na dole.To se može rešiti
ili rotacijom tubusapošto se blago optuste prstenovi tubusa
ilirotacijom dijagonalnog ogledala u komese nalazi okular (kod
refraktora).
Jedna od bitnih stavki pri posmatranju jevisina tronošca, tj.
visina na koju ste postaviliteleskop. Pronalaženje dobre visineza
posmatranje je proces upoznavanjavašeg teleskopa koje se rešava ve
poslećpar posmatranja. Prvo se namešta visina tronošcakoju možete
obeležiti blagim markerom saunutrašnje strane nogara ukoliko vam je
problemda se prisetite mesta gde ste nogare zako iličprošli put. Da
biste posmatrali udobno, treba sepridržavati ovih saveta.Vrlo duga
ki teleskopi se moraju montirati maločviše ka spoljašnjosti prstena
da ne bi dolazilodo problema pri posmatranju (za refraktore).S
druge strane, kratki teleskopi se mogu montirati niže zbog
smanjivanja vibracija ili udara vetra.
Pošto ste se pridržali gore navedenih saveta,kvalitetno
posmatranje ili snimanje nebeskihobjekata može zapo eti! č
Fig.q 1.
Teleskop usmeren ka zenitu
2.
-
20
Kada posmatrate kroz teleskop, ne zaboravite da u tom trenutku
gledate kroz ogromnu masu vazduha, vodene pare,estica, adji,
isaprenja, turbulencija itd. Svaka navedena distorzija u atmosferi
predstavlja dodatnu prepreku zač č
kvalitetno posmatranje. Sli no je kada u sred leta vidite u
daljini 'vodenu površinu' zbog isparavanja i refleksije
oblaka.čPove avanjem uveli anja se pove ava i svaka od tih
nepravilnosti pa slika tokom posmatranja može biti mutna, ać č ćna
trenutke savršeno oštra. Ne treba preterivati sa uveli anjima
(koriste i gore napisanu formulu) i maksimum koji optika može da
podrži se č ćizra unava formulom: 2.2 x PRE NIK
OBJEKTIVA/OGLEDALA(D) = MAKSIMALNO KORISNO UVELI ANJE, č Č Č npr.
2.2x70= 154xIzra unavanje vidnog poljač
Veli ina vidnog polja koje vidite pri posmatranju kroz teleskop
se naziva PRAVO (STVARNO) vidno polje i zavisičprvenstveno zbog
modela okulara i prividnog vidnog polja okulara. Svaki okular ima
svoju vrednost PRIVIDNOGVIDNOG POLJA koje odredjuje PRAVO VIDNO
POLJE koje ete videti posmatraju i kroz teleskop. To sve zavisić
ćod proizvodja a, modela, geometrije okulara (naravno i cene) i na
novijim okularima obi no pišeč čnpr. 25mm i FOV 52°(FIELD OF VIEW –
VIDNO POLJE izraženo u lu nim stepenima). čZa izra unavanje
stvarnog (pravog) vidnog polja su bitni upravo tih npr.
FOV52°.čSlede om formulom se dobija vidno polje, kružnog oblika,
izraženo u lu nim stepenima ili lu nim minutima i ć č čsekundama
ali u dekadnom obliku. Da biste pretvorili dekadni oblik u prave
stepene, minute i sekunde pratite slede e:ć
STVARNO VIDNO POLJE = prividno vidno polje
uveli anječ= 1.44° - na digitronu u ra unaru idite na č
EDIT/SCIENTIFIC, ukucajte 1.44 i klikna DMS (gore levo na tabli
digitrona)1°26'40'' je stvarno vidno polje.
52°
36X=
Odabir odgovaraju eg uveli anjać č
UVELI ANJEČ = = = 36X
ŽIŽNA DUŽINA TELESKOPA 'F'
ŽIŽNA DUŽINA OKULARA
900mm
25mm
Izra unavanje teleskopskog uveli anja č čUveli anje koje
teleskop prikazuje zavisi od žižne dužine teleskopa i žižne dužine
okulara.čŽižna dužina teleskopa je ispisana na nalepnici ili plo
ici koja se nalazi na tubusu teleskopa i ozna avač čse sa
F=......mm ili F:......mm - npr. F=900mmNa nalepnici možete pro
itati npr. D=70mm F=900mm gde je D=70mm pre nik objektiva ili
ogledala u milimetrima.č čNa okularu takodje postoje oznake i npr.
Okular 25mm ozna ava žižnu dužinu od 25mm. čUveli anje se
dobija:č
Obratite pažnju na to da je Mesec 0.5° ili 30' u pre niku gledan
golim okom. čDa biste imali ceo Mesec u vidnom polju, sra unajte
ovom formulom vama najpovoljnije uveli anje.č čNe treba preterivati
sa forsiranjem uveli anja jer je najbitnija stavka kod svakog
teleskopa pre nik objektiva ili č čogledala, a ne uveli anje. Zato
uvek zapo nite posmatranje sa najmanjim uveli anjem pa postepenoč č
čmenjajte okulare po potrebi.
Izra unavanje pre nika izlaznog snopa svetlosti teleskopač
čIzlazni snop svetlosti meren pre nikom u milimetrima je najuži
snop svetlosti koji izlazi iz okulara teleskopa. čPoznaju i
vrednosti dobijene kombinacijom teleskop-okular vam mogu pomo i u
izra unavanju pre nika isnopa.ć ć č čiProse na osoba ima širinu
zenice oko 7mm u skoro potpunom mraku. čŠirina zenice varira od
osobe do osobe i od uslova posmatranja teleskopom. Zenica e biti
najšira pošto se adaptiratećna mrak i ne koristite baterijske lampe
sa belom ili žutom sijalicom ve one sa crvenom lampom jer ljudsko
oko slaboćreaguje na ve e talasne dužine. Da biste izra unali pre
nik izlaznog snopa svetlosti, treba da podelite pre nikć č č
čobjektiva ili ogledala vašeg teleskopa sa uveli anjem, slede om
formulom: č ć
Izlazni snop svetlosti = PRE NIK OGLEDALA ILI OBJEKTIVA
(mm)Č
UVELI ANJEČ
Na primer, teleskop sa 200mm ogledalom i 1000mm žižne dužine, u
kombinaciji sa okularom od 40mm, daje uveli anječod 25x i
primenjuju i jednostavnu formulu, dobija se pre nik izlaznog snopa
svetlosti od 8mm.ć č
-
21
POSMATRANJE NOĆNOG NEBA
Kvalitet neba se obi no ocenjuje sa dve atmosferske
karakteristike: č1.stabilnost atmosfere; 2.transparentnost
atmosfere.Stabilnost atmosfere ozna ava stepen mirno e slojeva
vazduha koji zbog razli itih razloga nije isti u razli itimč ć č
čslojevima atmosfere. Dobar primer je treperenje zvezda. Ukoliko
primetite da zvezde prilikom kristalno sjajne no ićizrazito jako
trepere, mogu e je da takva atmosfera ne e biti pogodna za
posmatranje planeta ili Meseca zbogć ćmutne slike koju stvara
nestabilan vazduh. Ipak, ukoliko je nebo prozirno, to je odli na
prilika za 'deep-sky session'.čTransparentnost ili prozirnost
atmosfere se ocenjuje vizuelno, posmatranjem grani ne magnitude
najtamnijih zvezda čkoje možete videti golim okom. To zavisi od
svetlosnog zagadjenja, smoga, niske ili visoke slabe obla nosti,
vlage itd.č
Vremenski uslovi
Odabir posmatra kog mestač
Odabir najboljeg vremena za posmatranje
Temperaturna adaptacija teleskopa
Za modernog amatera-astronoma važi pravilo 'što tamnije nebo i
što manje svetla grada'. Zbog toga se esto putuječvan grada po
100km da bi se izbeglo svetlosno zagadjenje gradova, varošica pa ak
i sela. Tamno nebo ječpreduslov za odli no posmatranje ili
fotografisanje svemira jer je u takvim uslovima lako dosegnuti do
tamnih galaksija,čmaglina, zvezdanih jata, dalekih planeta i
kometa. Za posmatranje planeta svetlosno zagadjenje ne pravi toliki
problemkao kod posmatranja objekata dubokog neba. Slede a bitna
stavka pri odabiru posmatra kog mesta je da ne bude mnogo vlage i
vetra. Birajte poziciju da ne budeteć čokruženi visokim drve em ili
preprekama zbog ograni enosti vidnog polja. Najbolji izbor je da
vam mesto bude orijentisanoć čka potezu
istok-jugoistok-jug-jugozapad-zapad ili ka bar jednom delu
navedenih. Ne bi trebalo da posmatrate prekougrejanih krovova ku a
leti jer e topao vazduh sa njih da vam poremeti sliku – vidi ć ć
stabilnost atmosfere.Posmatranje kroz prozorsko staklo ne treba
praktikovati jer e slika u okularu uvek biti mutna. Posmatranje
izćsoba, ku e ili stana je takodje nepoželjno zbog velike razlike
spoljašnje i unutrašnje temperature koja kvari sliku.ćAstronomija
je hobi za napolje.
Najbolji uslovi za posmatranje i fotografisanje nebeskih
objekata su kada je atmosfera stabilna, mirna, temperaturaujedna
ena bez velikih varijacija tokom dana i no i. Naravno, uz sve to
treba dodati isto nebo.č ć čNije poželjno posmatrati neposredno
posle zalaska sunca jer se tada zemlja još uvek hladi, razlika u
temperaturi zemljei vazduha je velika, a atmosfera nemirna. esto je
pravilo da e najbolji uslovi za posmatranje biti od pono i paČ ć
ćdo svitanja jer je tada uravnotežena razlika u temperatuti izmedju
zemlje i vazduha.Najviši stepen na nebu objekti dostižu prolaskom
kroz meridijan. Linija meridijana je zamišljena linija koja se
pružaod severne ta ke na horizontu, preko zenita (najviše ta ke na
nebu) pa do južne ta ke na horizontu. Prolaskom krozč č čmeridijan,
objekti na nebu dostižu najvišu ta ku iznad horizonta izbegavaju i
zagadjen vazduh, smog, svetlosno č ćzagadjenje, gust sloj atmosfere
itd. koji umanjuju kvalitet posmatranja.
Teleskopima je potrebno bar 10-30 minuta da se temperaturno
stabilizuju pošto ih iznesete napolje. Preporu ljivo čJe da
adaptacija traje bar sat vremena ili što duže. Ova adaptacija traje
najduže zimi ukoliko je teleskop bio na sobnoj temperaturi i potom
iznesen napolje na hladno. Razlika u temperaturi tada može biti i
do 30 stepeni. Nije preporu ljivo iznositi teleskope ukoliko e
razlika u temperaturi č ćbiti izuzetno velika. Za pojedine modele
treba i do dva sata da se temperaturno adaptiraju na spoljašnju
temperaturu.
Adaptacija o ijuč Pri ozbiljnom posmatranju treba izbegavati
koriš enje baterijskih lampi. Astronomi koriste specijalne
baterijske lampećsa crvenim svetlom jer ljudsko oko ne reaguje
burno na crvenu svetlost. Koriš enjem takvih baterijskih lampi eteć
ćposti i maksimalnu posmatra ku spremnost za traženje najtamnijih
objekata u okularu teleskopa.ć čUkoliko imate problema sa
lociranjem nekog tamnog objekta u okularu teleskopa, primenite
jedan 'trik' kojim ne ete gledati ćdirektno u objekat ve ete malo
pomeriti pogled u stranu. To se primenjuje zbog fizi ke gradje oka
budu i da u centralnomć ć č ćzadnjem delu o ne jabu ice ne postoje
elije osetljive na svetlo. Na taj na in ete gledati č č ć č ć
perifernim vidom jer seu tim delovima o ne jabu ice nalaze elije
osetljive na svetlo. č č ć Zbog toga se takva vrsta posmatranja
zove'posmatranje perifernim vidom'.
-
Kolimacija (štelovanje) njutn-teleskopa PRAVILNO ODRŽAVANJE
VAŠEG TELESKOPA
22
Fig.r
Pravilno kolimiranteleskop
Fig.s
Primarno ogledalo
Nosa i sekundarnogčogledala
Sekundarno ogledalo
Fokuser
Potrebna kolimacija
Fi.t
Kolimacija je proces štelovanja sistema ogledala u
njutn-teleskopima. Da biste izvukli maksimum iz vašeg teleskopa,
bitno je da se svetlost pri prolasku kroz teleskopdovede u precizan
i ta an fokus. Da biste saznali da li ječvašem teleskopu potrebna
kolimacija, nacentrirajte zvezduSevernja u u okularu (č u ta an
centarč , Fig.r). Defokusirajte zvezduali ne previše. Trebalo bi da
vidite centralni kruži (Ejrijev disk)ćokružen brojem prstenova
(difrakcioni prstenovi). Ako su ti difrakcioni prstenovi simetri
ni, na simetri nim rastojanjima,č čonda je teleskop naštelovan
(Fig.r), a ukoliko nisu, vašem teleskopuje potrebna kolimacija.
Ukoliko niste upoznati sa sistemomkolimacije, najbolje bi bilo
javiti se serviseru.
Pogledom kroz fokuser teleskopa ete videti crni prstenćnacrtan
na primarnom ogledalu. Teleskop je kolimiranukoliko je centar tog
prstena prividno u centru fokusera.To možete proveriti pomo u
kutijice za film od 35mm,ćtako što ete probušiti malu rupu u centru
iste kutijice, a zatimćje postaviti u fokuser. Pogledom kroz tu
rupicu bi trebalo davidite crni prsten. Da biste naštelovali
teleskop, koristitetri velika šrafa na zadnjem delu teleskopske
cevi za doterivanje
iš enje teleskopać ČOkulare i so iva možete istiti finim
papirnim maramicamač čili medicinskom vatom sa par kapi alkohola.
Nemojte grubobrisati so iva okulara. Ukoliko na okularima ima
prašine,čprvo skinite sloj prašine pa pristupite brisanju finim
maramicamaili krpicama za specijalnu optiku.Ogledala i so iva
teleskopa nemojte brisati 'magi nim' krpama,č čobi nim krpicama za
nao are i sl. Nemojte koristiti abrazivna sredstva,č čjake
hemikalije, te nost za pranje stakala. Pravilno iš enje se izvodič
č ćkoriš enjem destilovane vode sa malo sapunice pomo u najfinijeć
ćmedicinske vate.Ukoliko niste upu eni u pravilno iš enje optike,
kontaktirajte servis.ć č ć
Slide 1Slide 2Slide 3Slide 4Slide 5Slide 6Slide 7Slide 8Slide
9Slide 10Slide 11Slide 12Slide 13Slide 14Slide 15Slide 16Slide
17Slide 18Slide 19Slide 20Slide 21Slide 22
