Uputstvo za lokalni razvoj saobracaja

7/27/2019 Uputstvo za lokalni razvoj saobracaja

1/53

Dobra uprava, planiranje i pru anje usluga

Strateko planiranje razvojasaobraaja na lokalnom nivou

Smiljan VukanoviAndrea VugrinoviZorica Bili

www.msp-ipa2007.org

Program podrke optinama IPA 2007 nansira Evropska unija a realizuje konzorcijum kojivodi nemaki Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH InternationalServices ukljuujui VNG International, Project Management Group i Halifax Consulting.

Dobra uprava, planiranje i pru anje usluga

Projekat nansira Evropska unija Projekat realizuje konzorcijum koji vodi

Oktobar 2012.


2/53

SADRAJ

PROJEKAT MSP IPA 2007 3

UVOD 5

LOKALNI ODRIVI RAZVOJ I SAOBRAAJ 6

STRATEKO PLANIRANJE RAZVOJA SAOBRAAJAI POSTOJEI ZAKONSKI, INSTITUCIONALNI I PLANSKI OKVIR 9

METODOLOGIJA IZRADE STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAAJA 15KORACI U IZRADI LOKALNIH STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAAJA 18

SADRAJ LOKALNE STRATEGIJE RAZVOJA SAOBRAAJA 24

NA KOJI NAIN SPROVESTI ANALIZU I DATI OCENUSTANJA SAOBRAAJA NA LOKALNOM NIVOU? 31OCENA STANJA ILI UOAVANJE KRITINIH DELOVASAOBRAAJNOG SISTEMA 34INDIKATORI 34ISTRAIVANJE STAVOVA GRAANSTVA 42

KAKO STRATEGIJOM ODGOVORITI NA PROBLEME I IZAZOVE? 46KORIENI IZVORI I REFERENTNA LITERATURA 48


3/53

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivouPrirunik

AutoriDr Smiljan Vukanovi, dis

Andrea VugrinoviZorica Bili

IzdavaProgram podrke optinama IPA 2007Dobra uprava, planiranje i pruanje uslugaCincar Jankova 3, 11000 Beograd

Za izdavaaDr Klaus Richter, voa tima

Grafka obradaAtelje, Beogradwww.atelje.rs

tampaInterprint d.o.o, Beogradwww.interprint.rs

Tira:500 primeraka

Ova publikacija napravljena je uz nansijsku pomo Evropske unije.Sadraj ove publikacije iskljuiva je odgovornost autora i konzorcijuma koji predvodiGIZ International Services i ni na koji nain ne predstavlja stavove Evropske unije.


4/53

3

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

PROJEKAT MSP IPA 2007

Projekat MSP IPA 2007 - Dobra uprava, planiranje i pruanje usluga nansiraEvropska unija, a sprovodi konzorcijum koji predvodi GIZ International Services. Re-alizacija projekta je zapoela u januaru 2010. a zavrie se u januaru 2013. godine.

Projekat predstavlja deo dugogodinje tehnike pomoi i podrke onda bespo-vratne pomoi za razvoj optina u Srbiji. Sadri pouke i iskustva ranijih programakoje je nansirala Evropska unija, nastavlja se na ranija dostignua i okusira se narealizaciju i e ekte.

Sveobuhvatan cilj jeda doprinese boljoj upravi i ekonomskom razvoju u Srbiji kroz podrku velikom nizu aspekata decentralizacije odgovornosti i nadlenosti sa central-nog na lokalni nivo.

Projekat obuhvata etiri komponente:Optinsko planiranje1.Optinske nansije2.Administrativna e kasnost3.Upravljanje ondom bespovratne pomoi4.

Opti cilj komponente Optinsko planiranje jeste nadgradnja na uspehe iz pro-losti; nadgradnja na rad Stalne kon erencije gradova i optina (SKGO) i okusira-nje na pomo optinama oko sprovoenja lokalnih strategija odrivog razvoja.

Kroz ovu komponentu projekat MSP IPA 2007 namerava da osnai i podri spro-voenje ve razvijenih strategija lokalnog odrivog razvoja (SLOR) kroz realizacijutri glavne aktivnosti:

Izrada sektorskih planova u okviru razvijenih SLOR Razvoj akcionih planova na osnovu postojeih SLOR i identifkacijaprojekataPodrka Stalnoj kon erenciji gradova i optina u promociji SLOR meto-dolokog okvira.

Lokalne strategije odrivog razvoja su korisne jedino

ukoliko se sprovode!


5/53

4

Na osnovu otvorenog poziva, u oktobru 2010. godine, odabrano je 15 optina zapodrku razvoju sektorskih planova. Jedan od sektora za koji su optine mogle dase prijave jeste i razvoj saobraaja. Za izradu lokalnog sektorskog plana razvoja sa-obraaja odabrana je Gradska uprava grada Kragujevca.

Odabranoj gradskoj upravi su pomagali eksperti projekta MSP IPA 2007 iji je zada-tak bio da prue tehniku pomo gradu Kragujevcu koristei kombinovani pristup:obuka + mentorska podrka u izradi dokumenata.


6/53

5


UVOD

Prirunik Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou izraen je uokviru Projekta MSP IPA 2007 i predstavlja korisan alat za unapreenje optinskogplaniranja u oblasti razvoja saobraaja.

Namenjen je pre svega onim jedinicama lokalne samouprave koje nameravaju daunaprede planiranje razvoja saobraaja na njihovim teritorijama, ali moe biti odkoristi i regionalnim institucijama i agencijama, nacionalnim institucijama i organi-ma i meunarodnim organizacijama i donatorskim programima aktivnim u oblastisaobraaja, transporta i komunikacije.

Cilj prirunika je da, prikazujui iskustva projekta MSP IPA 2007, pomogne lokal-nim samoupravama u Srbiji prilikom stratekog planiranja razvoja saobraaja iizrade lokalnih sektorskih planova razvoja saobraaja a primenjujui metodolokiokvir SLOR.

Prvi deo prirunika posveen je odreivanju koncepta odrivog saobraaja i odred-bama zakonskog, institucionalnog i stratekog okvira u oblasti saobraaja i planira-nju razvoja saobraaja na lokalnom nivou.

U drugom delu, prirunik predstavlja primenu SLOR metodologije u izradi lokalnih

sektorskih planova razvoja saobraaja ukljuujui opis procesa stratekog planira-nja i obuhvat ovih planova.

Trei deo prirunika daje detaljan opis koraka u analizi stanja saobraaja na lo-kalnom nivou kao i pregled praktinih saveta vezanih za planiranje saobraaja nanivou gradova i optina.


7/53

6

LOKALNI ODRIVI RAZVOJ I SAOBRA

Kr a j ( ra spor ) i ko ika ij s as j sk po r b .SAOBRAAJ j pos i a r a iza ija po r ba j i za kr a j , po r ba za pr ozo proiz o a, siro i a.

Potrebe za kretanjem mogu biti razliito motivisane (svrhe), ostvarene na razliitenaine (naini kretanja), u razliitim periodima vremena (vremenske neravnomer-nosti). Najvei broj kretanja ljudi i dobara obavlja se u svetu i kod nas na mreiputeva i ulica, u zavisnosti od grada i drave (Evropa) i do 80% kretanja je ovogtipa. Osnovni akcenat se daje, kada je saobraaj u lokalnim zajednicama, gradovi-ma i naseljima u pitanju, na kvalitetno i bezbedno odvijanje saobraaja (kretanja ikomunikacija), kao preduslova odrivog razvoja.

Op a ja a as, ka a s pi a j oka zaj i , j z iza j as ja i i ra a a i o i ra a pr a ri i a o r i ko o ij i apr o-o ij , a s r pos iza ja ri orija ko zij ra a i i as ja, i i oa

pris pa os i, f k io a po i ri os i i raz ij o rba o i i a.

Na lokalnom nivou je neophodno izgraditi i razviti saobraajni (i komunikacij-ski) sistem koji e omoguiti odrivu mobilnost stanovnitva, pruiti podrkuubrzanom razvoju lokalne zajednice i njene konkurentnosti i u regionu i ire.

Opti principi odrivosti:

Stepen iskorienosti neobnovljivih resursa ne prelazi stepen razvoja njego-vih obnovljivih zamena;Stepen iskorienosti obnovljivih resursa ne prelazi stepen njihove regeneracije;Stepen zagaivakih emisija ne prelazi nosive kapacitete ekosistema.

Princip odrivog razvoja in rastrukture podrazumeva de nisanje takve politike uprostornom razvoju kojom se kroz izradu odgovarajue dokumentacije (planske itehnike) stvaraju uslovi za izgradnju i korienje in rastrukturnih sistema u skladu


8/53

7


sa optim principima odrivosti. Njegovom primenom se podstie ravnomeran pro-storni razvoj i to prvenstveno kroz stvaranje uslova za povezivanje nerazvijenih i izo-lovanih podruja sa veim naseljima i omoguavanje njihovog pristupa magistralnimin rastrukturnim sistemima (transporta i komunikacije).

Pristup odrivom planiranju in rastrukturnih sistema je uVodeim principima zaodrivi prostorni razvoj Evropskog kontinenta1 de nisan kroz dva principa, i to:

Princip promovisanja uravnoteene dostupnosti koji podrazumeva dobrudostupnost svih delova Evrope kroz izgradnju i korienje pan-evropske tran-sportne mree. U cilju postizanja regionalno uravnoteenog razvoja on podra-zumeva poboljanje veza izmeu malih gradova i gradova srednje veliine, kaoi ruralnih oblasti sa trans-evropskim mreama i saobraajnim centrima (ele-znice, autoputevi, vodni putevi, luke, aerodromi i intermodalni centri), kao i

aktivnosti na poveanju regionalne dostupnosti kroz ostvarivanje nedostajuihunutranjih regionalnih veza. Pri tome se prioritet daje onim vidovima saobra-aja koji imaju manji negativan uticaj na ivotnu sredinu, i to prvenstveno ele-znici, vodnim putevima i pomorskom saobraaju, kao i smanjenju potrebe zazikom komunikacijom pravilnim urbanistikim planiranjem;Princip razvijanja pristupa in ormacijama i znanju koji podrazumeva spro-voenje aktivnosti izgradnje telekomunikacionih mrea i eliminisanja zikihi drugih ogranienja, sa ciljem da se svim regionima obezbedi podjednak pri-stup in ormacijama. U tom smislu je potrebna obnova i proirenje telekomu-nikacionih mrea koje treba da pokrivaju itavo podruje.

Na osnovu toga mogue je postaviti tri osnovna cilja odrivog razvoja in rastruktu-re na nivou lokalne zajednice , i to:

integracija in rastrukturnih sistema sa in rastrukturnim sistemima u okruenju;1.podsticanje ravnomernog razvoja pristupanosti;2.razvoj alternativnih vidova saobraaja uz smanjenje saobraaja motornih3.vozila.

Zato strateko planiranje odrivog saobraaja

STRATEKO planiranje odrivog saobraaja pomae da se naselje ili grad uzdignena nivo vieg ranga prema merilima odrive ekonomije i napredne tehnologije,vee teritorijalne kohezije naselja ili grada, vieg nivoa pristupanosti, unkcional-ne policentrinosti i razvijenog urbanog identiteta. Izgradnja i razvoj saobraajnogsistema grada, koji e omoguiti odrivu mobilnost stanovnitva, pruiti podrku

ubrzanom razvoju grada i njegovoj konkurentnosti i u regionu i ire, danas je jedanod kljunih ciljeva odrivog urbanog razvoja.1 Guiding Principles or Sustainable Spatial Development o the European Continent, 12th Session o the

European Con erence o Ministers responsible or Regional Planning (CEMAT), September 2000, Hanover.


9/53

8

U dananjim uslovima mobilnost sve tee prati trend odrivosti. Uverenje da bibilo drutveno korisno da ona raste u budunosti, poinje sve vie i vie da bledi.Ova konstatacija je tana kada su u pitanju velike gradske i metropolitenske zajed-nice u kojima je pitanje odrivosti mobilnosti izuzetno komplikovano. Ove urbanetvorevine suoavaju se sa paradoksom sopstvenog razvoja u budunosti indi-vidualni saobraaj koji je bio glavni podstreka njihovog ekonomskog progresa iirenja, postaje konica razvoja. Negativni e ekti saobraajnog zaguenja, posebnou gradskim centrima, stvara situaciju, da se poslovne, uslune i trgovake aktivnostiiz njih iseljavaju gradovi poprimaju policentrinu ormu sa zrakastim irenjem kapredgraima du glavnih ulazno izlaznih pravaca.

Strateko planiranje odrivog saobraaja stoga pretpostavlja:Paljiv razvoj namena povrina da bi se duina putovanja smanjila bez uticaja

na mobilnost, odnosno putovanja postoje ali su manje duine;Supstitucija kretanja putnikim automobilima, biciklom ili uvoenjem vozila naelektro pogon ili kombinacija sa sistemom JMPP (javni masovni prevoz putnika).Moderan saobraaj namee potrebu odrivosti sa ekonomskog, socijalnog i eko-lokog stanovita. Tri osovine odrivosti sa aspekta saobraaja se odnose na:

E kasnost - predstavlja traenje saobraajnih reenja u skladu sa potre-bama i mogunostima, imajui u vidu raspoloive resurse, a uz dostizanjemaksimalno mogueg kvaliteta. E kasnost je jedan od osnovnih indikato-ra u saobraaju i podrazumeva iroku skalu uslova u saobraaju a najeese iskazuje preko nivoa usluge koji obuhvata vreme putovanja, zastoje, e-kanja u redu i slino;Pravinost - dajui prioritet intervencijama koje promoviu dostupnost zasve korisnike saobraajnog sistema (u smislu pristupanosti, vreme prove-deno u saobraajnom sistemu, trokovi korienja sistema);Odrivost - uzimajui u obzir i snanu interakciju sa drugim politikamai traenje maksimalnog kompromisa izmeu drutvenog, ekonomskog idomena ivotne sredine.

Neophodnost sveobuhvatnog stratekog okvira

Obzirom na sloenost saobraaja, uzrono posledinih veza izmeu ekonom-skog razvoja i saobraaja, kao i saobraaja i ivotne sredine, strateki okvir jeneophodan da bismo jasno de nisali kakav saobraajni sistem elimo i moemoda imamo u narednih 10 godina. Sveobuhvatnost podrazumeva sve korisnike,sve vidove kretanja, sve uesnike u sprovoenju prihvaenih akcionih planova.

Strateki okvir, takoe, predlae odgovore na izazove ekonomskog razvoja, odgo-vore na probleme vezane za nansiranje razvoja in rastrukture, a postavlja i okvirza podsticaj razvoju privrede.


10/53

9


STRATEKO PLANIRANJE RAZVOJASAOBRAAJA I POSTOJEI ZAKONSKI,INSTITUCIONALNI I PLANSKI OKVIR

Planiranje razvoja saobraaja, ni na lokalnom, ali ni na nacionalnom nivou, nije re-gulisano postojeim zakonskim okvirom. Indirektno, Zakonom o lokalnoj samou-pravi je predviena nadlenost lokalne samouprave da donosi programe i sprovodiprojekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o unapreenju opteg okvira zaprivreivanje u jedinici lokalne samouprave. Podrazumevajui saobraaj kao jedanod vanih aspekata koji omoguavaju i prate lokalni ekonomski razvoj, to implicirada lokalne samouprave imaju nadlenost donoenja programa razvoja saobraaja.

Sa druge strane, zakoni, normativi, pravilnici koji se bave i saobraajem su:Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 72/09, 81/09 ispravka 64/10-US i 24/11);Zakon o bezbednosti saobraaja (Sl. glasnik RS br. 41/09, 53/10 i 101/11);Zakon o prevozu u drumskom saobraaju (Sl. glasnik RS br. 46/95, 66/01,61/05, 91/05, 31/11);Zakon o putevima (Sl. glasnik RS br. 101/95);Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evi-

dentiranja podataka (Sl. glasnik RS, broj: 30/97, 35/97,9/2006);Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji (Sl. glasnik br. 26/10);Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik br. 135/04);Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik br. 135/04);Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik br. 135/04).

Nijedan od ovih Zakona ne regulie oblast planiranja saobraaja na lokalnomnivou, osim u pojedinim odredbama gde se indirektno pominje lokalni nivo inadlenosti koje lokalna samouprava ima u smislu ovih zakona. Tako, na primer,Zakon o planiranju i izgradnji u lanu 20. navodi da je prostornim planom jedi-nice lokalne samouprave planiran prostorni razvoj saobraaja i in rastrukturnihsistema. Zakon o bezbednosti saobraaja, takoe, navodi planiranje samo jednog


11/53

10

aspekta saobraaja, bezbednosti i lanom 13. Zakona navodi da Skuptine je-dinica teritorijalne autonomije, odnosno jedinica lokalne samouprave, donosestrategiju i godinji plan bezbednosti saobraaja na putevima na svom podrujuu skladu sa Nacionalnom strategijom i Nacionalnim planom. Zakon takoe na-vodi odgovornost jedinica lokalne samouprave u planiranju i sprovoenju merasaobraajnog obrazovanja i vaspitanja u cilju sticanja znanja, vetina i navika ne-ophodnih za bezbedno uee u saobraaju, unapreivanja i uvrivanja pozi-tivnih stavova i ponaanja znaajnih za bezbedno uee u saobraaju. Zakon oprevozu u drumskom saobraaju lanom 36. utvruje da optine, gradovi i gradBeograd, u skladu sa saobraajno-tehnikim uslovima, donose program kojimde nie optimalno organizovanje auto-taksi prevoza. Ovim zakonom je takoedetaljnije ureen lokalni prevoz putnika.

Zakon o putevima daje kategorizaciju puteva. Nadlenost nad lokalnim i optin-skim putevima je u delokrugu rada lokalne zajednice.

Sa druge strane veoma je relevantan i Zakon o zatiti ivotne sredine, naroito saaspekta uticaja saobraaja na lokalnu sredinu i Zakon o zatiti od buke u ivotnojsredini.

InStItucIOnAlnI OKvIRKada su u pitanju regulatorni kapaciteti u oblasti saobraaja na nacionalnom ni-vou, nadlenost je podeljena na sledea ministarstva: Ministarstvo saobraaja, Mi-nistarstvo graevinarstva i urbanizma i Ministarstvo unutranjih poslova.

Ministarstvo saobraaja je odgovorno za regulativu u oblasti drumskog transpor-ta, osim podzakonskih akata koji se donose na osnovu Zakona o bezbednosti udrumskom saobraaju, gde su nadlenosti podeljene izmeu ovog Ministarstva iMinistarstva unutranjih poslova. Poslove bezbednosti saobraaja, Ministarstvounutranjih poslova organizuje i sprovodi preko Uprave saobraajne policije useditu Direkcije policije. Uprava saobraajne policije, politiku bezbednosti sa-obraaja sprovodi preko 27 policijskih uprava. Ministarstvo unutranjih poslova je odreeno kao obraiva Zakona o bezbednosti u drumskom saobraaju. Ovadva ministarstva meusobno sarauju po svim pitanjima koja su vezana za bez-bednost saobraaja.

Ministarstvo saobraaja i Ministarstvo graevinarstva i urbanizma obavljaju poslo-ve dravne uprave u oblasti eleznikog, drumskog, vodnog i vazdunog saobra-aja, koji se odnose na: ureenje i obezbeenje saobraajnog sistema; realizaciju


12/53

11


projekata izgradnje saobraajne in rastrukture; unutranji i meunarodni prevozi intermodalni transport; ureenje i bezbednost tehniko-tehnolokog sistemasaobraaja; obligacione i svojinskopravne odnose; inspekcijski nadzor; strategijurazvoja saobraaja, planove razvoja i planove vezane za organizaciju saobraajnogsistema i organizaciju prevoza; izdavanje upotrebne dozvole za saobraajni obje-kat i in rastrukturu; homologaciju vozila, opreme i delova vozila; organizovanjenansijske i tehnike kontrole; meunarodne poslove u oblasti saobraaja; mereza podsticanje istraivanja i razvoja u oblasti saobraaja, kao i druge poslove odre-ene zakonom.

Institucionalni kapaciteti u okviru ovih ministarstva nisu dovoljni za upravljanjebezbednou u saobraaju u skladu sa standardima koji vae u zemljama EU i pro-izilaze iz propisa Evropske unije. Javna preduzea u delokrugu Ministarstva saobra-

aja i Ministarstva graevinarstva i urbanizma su: JP Putevi Srbije, JP elezniceSrbije, Jat Airways, a.d. i JP Aerodrom Nikola Tesla, Beograd.

Na lokalnom nivou, institucionalni okvir upravljanja razvojem saobraaja organizo-van je na razliite naine u zavisnosti od veliine lokalne samouprave, razvijenostisaobraajne mree i slino. Tako u razvijenijim gradovima, koji imaju vee zahteveu pogledu upravljanja saobraajem, mrea organizacija i institucija, ili pak odelje-nja u ijoj se nadlenosti nalazi upravljanje saobraajem, moe biti vrlo razvijena irazgranata. Manje optine, sa druge strane, esto nemaju ni posebna odeljenja nitiodseke koja se bave ovim pitanjima, te se pitanjima razvoja saobraaja, uglavnom,bavi u okviru odeljenja za privredu i lokalni ekonomski razvoj ili pak u okviru ode-ljenja za komunalne poslove. Izuzev tri grada u Srbiji gde postoje posebni sekreta-rijati za saobraaj, u veim gradovima postoje posebna odeljenja za saobraaj kojavre poslove iz oblasti saobraaja u upravnom smislu, donosei administrativnaakta, i predlaui mogua reenja i korekcije u cilju poboljanja nivoa saobraajneusluge te poveanja nivoa bezbednosti saobraaja u gradu. Odeljenje (ili sekreta-rijat, ako postoji) predlae i uestvuje u donoenju odluka vezanih za delatnostsaobraaja, koje u sklopu sa odgovarajuim zakonima, ine institucionalni okvir zaupravno delovanje, a prema Zakonu o upravnom postupku.

Takoe, u zavisnosti od veliine i razvijenosti optina, razliita javna preduzea semogu baviti upravljanjem saobraajem. U manjim optinama najee postoji jed-no javno preduzee koje se bavi izgradnjom gradske saobraajne mree.

U razvijenijim gradovima upravljanje saobraajem moe biti podeljeno i na ne-

koliko razliitih javnih preduzea i agencija: Direkcija za urbanizam, Direkcija zaizgradnju grada, Preduzee za niskogradnju, Parking servis, Agencija za saobraaj,Gradski prevoznici i slino.


13/53

12

PlAnSKA dOKumentAcIJA

Na nivou lokalnih samouprava, studijska dokumentacija koja se direktno ili indirek-

tno bavi pitanjima razvoja saobraaja moe biti razliitog nivoa, naziva i sadraja ito: Prostorni plan, Generalni urbanistiki plan, Saobraajna studija grada, naselja,Studija poboljanja saobraaja, Transportni generalni plan grada, Strategija odri-vog razvoja saobraaja i slino.

Prostorni Plan i Generalni urbanistiki plan (GUP) su zakonski de nisani. Saobra-ajne studije grada ili naselja su veoma detaljne i najee sastavni deo ili prethodeizradi GUP-a ili velikih in rastrukturnih projekata. Studija poboljanja saobraajasa planom intervencija je oslonjena na odreena istraivanja, po obimu manja odsaobraajnih studija, ali nudi reenja u periodu od 3-5 godina.

Transportni generalni plan grada je osnov za dugoroni razvoj sistema. Veoma je detaljan i slui kao osnov za vrednovanje reenja, ispitivanja varijantnih re-enja, generisanje velikih i novih reenja i predstavlja najdetaljniju bazu za svadugorona i srednjorona planiranja. Verovatno usled sloenosti i trokova izra-de, Transportni generalni plan nije zaiveo, izuzev u sluaju Beograda, u drugimgradovima u Srbiji.

U odnosu na svu gore navedenu dokumentaciju, poloaj Strategije odrivog ra-zvoja saobraaja, odnosno lokalnog sektorskog plana razvoja saobraaja, je krovnii hijerarhijski. Strategije odrivog razvoja saobraaja moraju biti polazni doku-ment. Strategije su zasnovane na principu utvrivanja neophodnih prioriteta i krozAkcioni plan otvaraju mogunost brzog zapoinjanja izrade projekata iz oblastisaobraaja koji e brzo dati poetne e ekte.


14/53

13


Primer

Grafki prikaz 1.1.Studijska dokumenta iz domena saobraaja na lokalnom nivou

Dokumentao ureenjuprostora:

Preporuena studijska dokumenta iz domena saobraaja:

Tipski naziv studije: Orijentaciona trajnost ugodinama:

Prostorni planPP

Generalniurbanistiki plan

GUPSaobraajna studija Prati trajnost GUP-a

Regulacioni planovi(RP-i ) i

Urbanistikiprojekti

(UP)

Studija(projekat) poboljanjasaobraaja u (naselju, gradu) sa

predlogom mera3-5(7)

Akt o uslovimaureenja prostora

AUP-a

Studija (organizacije, eksploatacije)sistema upravljanja saobraajem 5-10

Transportni generalni plan 10-20

Strategija odrivog razvojasaobraaja/Lokalni sektorski plan

razvoja saobraajaDo 10 godina


15/53

14

Projektna dokumentacija je, takoe, razliitog sadraja i trajnosti. U narednoj tabe-li dat je jedan primer strukture saobraajne projektne dokumentacije za in rastruk-turne objekte u gradovima odnosno naseljima.

Grafki prikaz 1.2.Projektna dokumentacija u oblasti saobraaja

Naziv projekta Rok izrade

Idejni projekat(graevinski i saobraajni, elektro) < 1.5 godine

Glavni (izvoaki) projekat(graevinski, saobraajni, elektro) < 1 godine

Arhivski projekatili

Projekat izvedenog stanjanakon zavretkagradnje

Analiza uticaja Pre izvoenja


16/53

15


METODOLOGIJA IZRADE STRATEGIJARAZVOJA SAOBRAAJA

Strategije razvoja saobraaja na lokalnom nivou mogu se izraivati na osnovu Me-

todologije za strateko planiranje odrivog razvoja lokalnih samouprava (SLOR).

Metodologija za strateko planiranje odrivog razvoja lokalnih uprava u Srbiji(SLOR) je nastala kao rezultat aktivnosti ProgramaExchange 2(2008 2010.) saciljem da postane standardna metodologija koju e Stalna kon erencija gradovai optina preporuiti svim lokalnim samoupravama u Srbiji. Nacrt SLOR ormata,koji su osmislili domai i meunarodni eksperti programaExchange 2 , na osnovupostojee prakse u zemlji, dopunjen je primerima odrivog planiranja i aktuelneEU prakse. Ovako postavljen metodoloki okvir je potom testiran u preko 20 oda-branih lokalnih samouprava (gradova i optina) u Srbiji. Pre i tokom aze testiranjadata metodologija je predstavljena i ekspertskoj grupi sastavljenoj od predstavnikaministarstava i kljunih nacionalnih i meunarodnih organizacija i drugih zainte-resovanih strana, koja je nakon integracije sugestija u decembru 2009. godine odo-brila konanu verziju SLOR metodologije.

Strategija lokalnog odrivog razvoja (SLOR) je opti strateki plan grada/op-tine koji defnie smernice i kljune aktivnosti za budui razvoj grada/opti-

ne. Ona mora biti defnisana u skladu s nacionalnim i regionalnim planovimai strategijama.

SLOR predstavljaproces integrisanog planiranjakoji se tie i svih zajednikih pi-tanja (socijalna inkluzija, in ormatiko drutvo, ivotna sredina...).Kao krovna stra-tegija, trebalo bi da de nie i smernice, ciljeve i mere relevantne za sve sektore ue-stvujui, tako, u stvaranju povoljnih uslova za sve druge preduzete (ili oekivane)planove na nivou optine. Svi sektorski planovi na lokalnom nivou, e ire razraditi irazviti smernice de nisane i date SLOR dokumentom, za svoje speci ne oblasti uzpotovanje osnovnih smernica odreenih prioritetima, vizijama i ciljevima.


17/53

16

Dugorona Strategija lokalnog odrivog razvoja (SLOR) prepoznaje tri glavna sek-tora: ekonomski, drutveni i zatitu ivotne sredine. U okviru SLOR-a, sektorskiplanovi se izrauju za svaki od ova tri sektora, esto i za dalje podele u okvirusvakog sektora. Sektor Saobraaja predstavlja preklapajui podsektor koji se naje-e podrazumeva u okviru ekonomskog sektora, ali neretko se razmatra i u okvirudrutvenog razvoja i zatite ivotne sredine.

Slika 2.1.Glavni sektori u okviru SLOR

Ekonomija

ivotnasredinaDrutvo

Osnovni principi metodologije primenjeni u procesu izrade planova: Jedinica lokalne samouprave vodi i upravlja procesom. Optine/gradoviodgovorni su za proces izrade planova jer se na ovaj nain doprinosi jaanjuinstitucionalnih i tehnikih kapaciteta optine, ali i mogunosti da se unapre-di optinski potencijal u cilju e kasnog sprovoenja plana i poveanja apsor-bcionih kapaciteta same optine.Pristup je participativan uz iroko uee svih zainteresovanih strana. Participativni pristup predstavlja proces putem kojeg se miljenja svih zain-teresovanih strana integriu u procesu planiranja ili donoenja odluka u vezisa planom. Participativan pristup odraava ideju da je plan proizvod saradnjelokalne samouprave i zajednice. Stoga je vano da sve zainteresovane strane

budu ukljuene, inae vlasnitvo, podrka i kredibilitet nee biti ostvareni. Par-ticipacija i razvijanje partnerstva su kljuan deo procesa i direktno su povezanisa jednom od najznaajnijih strana procesa stratekog planiranja uenjem.


18/53

17


Proces je organizovan u pet aza koje se ponavljaju u desetogodinjimciklusima.Metodologija predvia dugorone planove koji pokrivaju peri-od od 10 godina. Iako se kompletan sistem odvija u tako velikim ciklusima,upravljanje i praenje zahtevaju kontinuirano auriranje i evaluaciju u skladusa stepenom realizacije i ostvarenim rezultatima.

Slika 2.2.Glavne aze procesa u okviru SLORFaza 1.

Pripremnafaza

Faza 2.Analizasektora

Faza 3.Strateki

okvir

Faza 4.

Akcioniplan

Faza 5. Pripremaimplementacije

Prema SLOR metodolokom okviru, proces izrade Strategije moe se podeliti u 5osnovnih aza: Pripremna aza, Analiza sektora, Strateki okvir, Akcioni plan i Pri-prema implementacije (vidi sliku). Svaka od ovih aza sadri odreene korake koje je neophodno preduzeti u cilju uspene izrade Lokalnog sektorskog plana za razvojsaobraaja. Koraci koji ine deo izrade Sektorskog plana prate i redosled poglavljaSadraja samog dokumenta.


19/53

18

Koraci u izradi lokalnih strategijarazvoja saobraaja

PRIPREMNA FAZA

Obuhvata:

Politiku podrku Potrebno je da se o postupku izrade Lokalne strategije razvojasaobraaja oglasi Gradsko odnosno Optinsko vee ili u boljem sluaju, ukoliko jeto mogue i Skuptina optine odnosno grada. Formalno, politika podrka odno-sno plat orma za strateko planiranje obezbeuje se donoenjem odluka o pokre-tanju procesa izrade Strategije.

Uspostavljanje organizacione strukture -Pripremna aza podrazumeva i uspo-stavljanje tela/ struktura za koordinaciju i organizaciju izrade Strategije. Neophod-no je imenovati koordinatora, osobu koja e delovati kao odgovorni menaderza sprovoenje procesa izrade Strategije. Dalje, u organizacionoj strukturi, vanomesto zauzima Koordinacioni tim kao operativno telo zadueno za sprovoenjei organizovanje procesa izrade Strategije. I koordinatora i koordinacioni tim moeimenovati Odlukom/Reenjem predsednik optine/gradonaelnik ili Optinsko/Gradsko vee.

Ukljuivanje zainteresovanih strana -Ukljuivanje zainteresovanih strana obez-beuje se putem ormiranja Radne grupe koja je kljuno telo/struktura za razvojparticipativnih aktivnosti u izradi Strategije. Zainteresovane strane su pojedinci,grupe, institucije ili organizacije iz javnog, privatnog ili civilnog sektora koje: pose-duju relevantne in ormacije, resurse ili ekspertizu; kontroliu instrumente koji suneophodni za sprovoenje Strategije; sprovoenje Strategije utie na njih ili oni uti-u na njega. U praksi, pored pojedinaca i zaposlenih u Gradskoj/Optinskoj upravi

i relevantnim javnim preduzeima, Policijskoj upravi i ostalim relevantnim javniminstitucijama, potrebno je ukljuiti i predstavnike privrede i civilnog sektora.


20/53

19


In ormisanje graana In ormisanje i ukljuivanje graana u proces stratekogplaniranja u oblasti saobraaja je veoma bitna i sa aspekta unapreenja kvalitetaprocesa ali i sa aspekta doprinosa boljem sprovoenju Strategije i podizanja svestistanovnitva u oblasti razvoja saobraaja. Stoga je neophodno da graani u svim a-zama izrade Strategije budu adekvatno in ormisani o donoenju kljunih odluka, alii da im bude omogueno da daju svoj doprinos u procesu donoenja ovih odluka.

Obezbeditipolitiku podrkuGradskog vea i

Gradske skuptine

Uspostavitiorganizacionu

strukturuImenovati odgovornu

osobu ili tim

Informisatigraane

Ukljuitizainteresovane

straneFormirati radnu grupu

AnAlIZA I OcenA StAnJA

Da bi smo znali gde elimo da stignemo, moramo najpre da shvatimo gde se tanonalazimo. U tom cilju je neophodno analizirati stanje saobraaja sprovoenjemnekoliko koraka:

Prikupljanje podatakakoje podrazumeva, najpre identi kaciju izvora podata-

ka u pogledu raspoloivosti postojee dokumentacije koja se odnosi na analizusaobraaja na lokalnom, ali i regionalnom i nacionalnom nivou. Pored postojeedokumentacije, za izradu analize razvoja saobraaja, neophodno je korienje re e-rentne i zvanine statistike.

Sprovoenje dodatnih istraivanja je neophodno sa aspekta dobijanja pouzda-nih i detaljnih podataka koji se ne vode u zvaninoj statistici niti postoje u skorijesprovedenim istraivanjima. Ova dodatna istraivanja najee podrazumevajuodreena merenja (npr. merenje brzine kretanja na saobraajnoj mrei), ali takoepodrazumevaju i istraivanje stavova korisnika saobraaja, lokalnog stanovnitvaili speci nih ciljnih grupa.


21/53

20

SWOT analizapredstavlja subjektivno stanovite zainteresovanih strana o aktori-ma koji utiu na razvoj saobraaja u gradu. SWOT analizu je neophodno sprovestizajednikim radom sa svim lanovima Radne grupe.

Ocena stanja ili uoavanje kritinih delova na mrei i osnovnih problema kojiprete razvoju saobraaja na lokalnom nivou izvodi se kao poslednji korak i krunaanalize stanja sektora saobraaja na lokalnom nivou. Ocena stanja daje se na osno-vu rezultata prethodno sprovedenih koraka a u odnosu na de nisane indikatore iutvrene injenice.

Zbog vanosti ove aze za ceo proces izrade Strategije razvoja saobraaja, ali i zbogspeci nosti koja razlikuje sektor saobraaja od drugih sektora, oceni stanja posve-tili smo i posebno poglavlje u ovom Priruniku.

Prikupitirelevantnepodatke na

osnovupostojee

dokumentacijei statistike

Izvritiodgovarajua

merenja i istraivanjau cilju dopune

nedostajuih podataka

SprovestiSWOT analizusa relevantnim

zainteresovanimstranama

Izvriti ocenustanja u

odnosu naindikatore

StRAteKI OKvIR

Strateki okvir nam govori koje stanje elimo da postignemo u oblasti razvoja saobra-aja u vremenskom okviru od 10 godina. Za de nisanje stratekog okvira neophodna je saradnja sa relevantnim zainteresovanim stranama uz izgradnju zajednike plat or-me i saglasnosti meu lanovima Radne grupe, a na osnovu zakljuaka proisteklih iz

ocene stanja saobraaja. Strateki okvir, u tom smislu, mora biti direktno povezan saproblemima identi kovanim u analizi stanja, to jest, mora direktno da odgovori nakljune probleme proistekle iz ocene stanja. Strateki okvir podrazumeva:


22/53

21


Defnisanje vizije razvoja saobraaja

De nisanje vizije odvija se kroz proces kojim se utvruje eljena budunost razvoja saobraaja u odreenoj lokalnoj zajednici. Vizija predstavlja realistian san kojipokazuje kako bi zainteresovane strane koje su ukljuene u razvoj saobraaja na jednoj teritoriji volele da oblast razvoja saobraaja izgleda u budunosti. Vizija jeokusirana na daleku budunost i predstavlja idealan ishod razvoja saobraaja ubudunosti. Ona bi trebalo da predstavi stanje kakvo lanovi Radne grupe ele davide na krajnjoj taki realizacije stratekog dokumenta. Vizija se moe izraziti krat-kim sloganom ili pak duom, opisnom, reenicom, ali bez ulaenja u konkretnedetalje i speci na reenja.

Utvrivanjem vizije se gradi konsenzus meu zainteresovanim stranama u pogleduosnovnog pravca razvoja saobraaja i stvara se oseaj vlasnitva nad idejom. Vizijabi trebalo da bude inovativna i da predstavlja odvajanje od ustaljenog naina raz-miljanja, a naroito od kratkoronog naina razmiljanja. U tom smislu, vizija netreba da bude usmerena na reavanje nekih konkretnih, trenutnih problema, veda ponudi najbolji, inovativni pristup u odgovoru na izazove u razvoju saobraaja.

Defnisanje prioriteta razvoja

Prioritet predstavlja vie objedinjenih ciljeva koji pokazuju jedan strateki pravacdelovanja u okviru Strategije. S obzirom da se ne moe istovremeno odgovoriti nasve izazove metodologija uvodi odreivanje prioriteta koji bi trebalo da odgovorena pitanje: Reenju kojeg kljunog pitanja dajete prednost? Vie prioriteta u okviruLokalne strategije razvoja saobraaja bi trebalo da sainjavaju viziju.

Defnisanje stratekih ciljeva

Strateki ciljevi razvoja saobraaja predstavljaju eljenu taku u vezi sa speci nimpitanjima i tee speci nim rezultatima koje zajednica eli da ostvari. Veoma jevano da se strateki cilj bavi problemom koje je mogue reiti a de nisan je uSWOT-u i da se na njega moe uticati lokalnim nadlenostima i resursima. Iz tograzloga, strateke ciljeve je najbolje direktno vezati za probleme koji su de nisaniocenom stanja, odnosno de nisati ih kao konkretna reenja ovih problema. Takona primer ukoliko je ocenom stanja identi kovan problem nizak nivo bezbednostina saobraajnoj mrei, kao strateki cilj bi trebalo postaviti unapreen nivo bez-

bednosti na saobraajnoj mrei.


23/53

22

Defnisanje specifnih ciljeva

Speci ni ciljevi su jo speci niji i precizniji od stratekih ciljeva i postavljajumerljivu obavezu povezanu sa ostvarivanjem ciljeva. Speci an cilj bi trebalo dabude kratkoroan ili srednjeroan, vremenski ogranien i kvanti kovan. Ruko-vodei se primerom problema bezbednosti, speci ni cilj bi mogao da glasi: Brojsaobraajnih nezgoda na saobraajnoj mrei smanjen za 50% do 2020. godine.Veoma je vano da speci ni ciljevi budu tzv. SMART ciljevi, tanije da budu Spe-ci ni (jasno de nisani), Merljivi (da mogu da se procene na osnovu kvaliteta,vremena itd), Dostini (postoji mogunost da budu ostvareni), Realni (da postojidirektna odgovornot u dostizanju cilja) i Blagovremeni (da postoje jasni rokovi zanjihovo dostizanje).

Usaglaavanjevizije razvoja

saobraaja

Denisanje

prioritetarazvoja

saobraaja

Denisanje

specinihciljeva

Denisanjestratekih

ciljeva

AKcIOnI PlAn

Na osnovu de nisanog stratekog okvira, koji predstavlja eljeno stanje, Akcioniplan nam slui kako bismo utvrdili nain na koji emo realizovati strateki okvir.Ako analiza stanja pokazuje gde se nalazimo, tj. Taku A, a strateki okvir gdeelimo da budemo, tj. Taku B, Akcioni plan nam pokazuje jasne korake kakoda stignemo iz take A u taku B. Proces izrade Akcionog plana podrazumevasledee korake:

Identi kacija projekataIdenti kacija odgovornih institucija i partneraOdreivanje vremenskog okvira za realizaciju projekata

Utvrivanje nansijskog okvira, tj. potrebnih sredstava i izvora nansiranjaDe nisanje indikatora na nivou svakog projekta.


24/53

23


Identikacijaprojekata

Identikacijaodgovornihinstitucijai partnera

Utvrivanjenansijskog

okvira

Denisanjeprojektnihindikatora

Utvrivanjevremenskog

okvira

PRIPRemA SPROvOenJAKako biste osigurali da se Lokalna strategija razvoja saobraaja sprovodi potrebno je ve prilikom njegove izrade de nisati odreene mehanizme sprovoenja i obez-bediti politiku podrku za samo sprovoenje. U tom cilju, neophodno je da, u po-slednjoj azi izrade Strategije, utvrdite najpre mehanizme za sprovoenje, odnosnomonitoring i evaluaciju: Ko sprovodi Strategiju, ko vri nadzor nad tim sprovoe-njem, ko i na koji nain meri e ekte sprovoenja Strategije. Dalje je potrebno utvr-

diti koji indikatori e biti korieni za merenje uspenosti sprovoenja Strategije.Kako bi dokument bio to transparentniji i zaista dobio podrku za realizaciju odnajireg kruga ljudi, potrebno je sprovesti i javnu raspravu i dati graanima prilikuda daju svoj komentar na samu Strategiju.

Nakon ovih koraka, Lokalnu strategiju razvoja saobraaja usvaja Skuptina gradaodnosno optine.

Utvrditimehanizme zamonitoring i

evaluaciju

Napraviti listu

indikatora

Usvojiti plan

na nivouskuptine

Sprovesti javnuraspravu


25/53

24

SADRAJ LOKALNE STRATEGIJERAZVOJA SAOBRAAJA

Dokument koji predstavlja Lokalnu strategiju razvoja saobraaja lokalne samou-

prave, a koji je pripremljen u skladu sa SLOR metodolokim okvirom, moe bitiorganizovan na razliite naine. Ovim prirunikom dat je predlog preseka doku-menta prema poglavljima.

1. UVOD

Sam Uvod dokumenta je potrebno da sadri najpre kratko obraanje gradonaelni-

ka odnosno predsednika optine u kojem se de niu razlozi za pokretanje procesaizrade Strategije, osnovni ciljevi razvoja saobraaja kao i znaaj koji razvoj saobraajaima sa aspekta drutveno ekonomskog razvoja jedinice lokalne samouprave. Poredobraanja gradonaelnika, u uvodnom delu je potrebno navesti ciljeve, zadatke imetodologiju rada u procesu izrade stratekog dokumenta. Takoe, veza sa drugimstratekim dokumentima na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou mora bitiprikazana u ovom delu dokumenta. U uvodnom delu je potrebno prikazati i listuindikatora koji su utvreni i korieni za analizu stanja razvoja saobraaja.

2. OPTE INFORMACIJE O GRADU/OPTINI

Ovo poglavlje sadri osnovne in ormacije o gradu odnosno optini koja izraujeStrategiju. Pored optih in ormacija, kao to je administrativni i geogra ski poloaj jedinice lokalne samouprave, u ovom poglavlju je potrebno navesti saobraajnupovezanost optine odnosno grada, zatim demogra sku sliku podruja kao i mo-gue projekcije kretanja broja stanovnika u narednih par decenija. Takoe, ovaj deobi trebalo da sadri i ostale podatke relevantne za razvoj saobraaja na lokalnom

nivou, poput optih statistikih podataka o broju zaposlenih, postojeoj industrijii privredi i broju motornih vozila na teritoriji grada odnosno optine. Preporuljivo je da ovaj deo sadri i uporednu analizu sa slinim naseljima i gradovima.


26/53

25


3. ANALIZA STANJA SAOBRAAJA

Postojee stanje se opisuje na osnovu postojee dokumentacije, rezultata istraiva-nja i ekspertskih saznanja dobijenih nakon detaljnog obilaska sistema. Bitno je svepodatke i dokumentaciju svesti na unapred utvrenu baznu godinu za koju se vreanalize postojeeg stanja. Analiza stanja se u samom dokumentu moe prikazatipratei sledee podoblasti:

a) Osnovna ulina mrea i raskrsnice

Ova podoblast podrazumeva opis (duina, irina, vrsta kolovoza) postojee mreesa kategorizacijom i vezama sa dravnim putevima I i II reda. Tekst bi trebalo da jepropraen odgovarajuim dijagramima i kartama.

Primer:Ukupna duina puteva u optini iznosi 444 km (savremeni kolovoz 261 km), od toga:- magistralni putevi 134 km- regionalni putevi 19 km- lokalni putevi 291 km.Iz tabele se moe uoiti da optina ima izuzetno slabu gustinu mree, kao ito da gustina mree puteva izraenih od savremenog kolovoza je dvostrukomanja od ukupne, to je posledica slabog odravanja i ulaganja u poboljanjekvaliteta kolovoza lokalne mree puteva koja je inae dobro razvijena.

b) Postojei reim saobraaja i stanje signalizacije

Ova podoblast sadri opis postojeeg reima za putnika vozila, teretna vozila,vozila javnog gradskog prevoza (ako postoji), reim snabdevanja propraeno od-govarajuim skicama. Opta ocena stanja saobraajne signalizacije (vertikalne, pu-

tokazne i horizontalne).

c) Upravljanje saobraajnim tokovima putem svetlosnih signala

Ovde je dat detaljan opis broja signalisanih raskrsnica, naina rada, tipovi ureaja,nain povezivanja, broj programa u toku dana.

d) Javni Masovni Prevoz Putnika (JMPP)

Ova podoblast podrazumeva opis sistema javnog gradskog prevoza. Mnoga na-selja i gradovi u Srbiji nemaju posebno organizovan javni prevoz nego transpor-tne kompanije koje prevoze u meugradskom saobraaju to rade i na podruju


27/53

26

grada ili naselja. Ovaj sistem ima unkciju javnog prevoza pa ga takoe treba opi-sati. Takoe je potrebno opisati, ukoliko postoje, odreene pogodnosti za osobesa invaliditetom.

Primer Javni gradski i prigradski prevoz putnika obavlja javno preduzee XY-trans,kojim se godinje preveze oko 50.000 putnika. Mreu linija javnog gradskogprevoza putnika ini ukupno 30 linija duine 140 km.

e) Parkiranje

U okviru ove podoblasti potrebno je dati opis postojeeg sistema parkiranja, da lipostoji ili ne, da li je zonski ili nije, zatim broj raspoloivih mesta ulinog parkiranjai u garaama i parking povrinama ako ih ima i procenu broja ponuenih i potreb-nih parkirnih mesta.

) Biciklistiki saobraaj

Potrebno je opisati i stanje biciklistikog saobraaja kao saobraajnog podsistema:da li postoji ili ne i u kojoj meri; nain regulisanja i voenja biciklistikog saobraajaitd.

g) Peaki saobraaj

Podrazumeva opis osnovnih peakih koridora; nain regulisanja peakih tokovana raskrsnicama u zonama atrakcije; obim peakih tokova; peake zone, ako po-stoje. Potrebno je opisati i sisteme voenja peakog saobraaja za osobe sa inva-liditetom, tj. da li postoje posebni sistemi poput taktilnih staza, zvunih sema orai slino.

h) Zatita dece u zonama kola

Potrebno je i dati prikaz zatite dece u zonama kola. Na primer: U zonama kolase (ne) primenjuje posebna zatita u smislu umirivanja saobraaja, upozoravanjai slino. Tokovi uenika u kolama koje se locirane uz primarnu mreu nisu/ jesuposebno regulisani.

j) Bezbednost saobraaja

U okviru bezbednosti saobraaja potrebno je predstaviti detaljan prikaz po struk-turi nezgoda, vremenskoj i prostornoj distribuciji za baznu godinu i po mogustvu


28/53

27


nekoliko godina ranije da bi se uoio trend. Takoe, potrebno je dati sliku nivoabezbednosti na prunim prelazima i slino.

Primer:

Na osnovu podataka iz tabele broj saobraajnih nezgoda u 2006. godini je veiu odnosu na 2005 godinu za 11,2 % odnosno 9,3%. Sagledavanjem broja nezgo-da sa materijalnom tetom i nastradalih lica uoava se da saobraajne nezgodesa materijalnom tetom uestvuju u ukupnom broju od 72% do 78 %, sa pogi-nulim od 0,05% do 1,2 % i sa nastradalim od 21% do 26 %.

k) Zakonska regulativa

U ovom odeljku je potrebno analizirati postojeu zakonsku regulativu na lokalnomnivou a koja se odnosi na saobraaj, to podrazumeva presek gradskih odnosnooptinskih odluka na lokalnom nivou kojima se ureuje oblast saobraaja.Primer:Zakonska regulativa se zasniva na zakonima Republike Srbije, kao i na odlukamakoje su u nadlenosti Optine.

Odluka o tehnikom regulisanju saobraaja na putevima na teritoriji1.Ovom odlukom de nisane su:

povrine na kojima je trajno zabranjen saobraaj (peaka zona i drugepovrine predviene prostorno planskom dokumentacijom);reim saobraaja ( jednosmerne dvosmerne ulice, nain regulisanja sa-obraaja na raskrsnicama)uslovi za kretanje teretnih vozila i autobusa na podruju naseljenog me-sta (de nie zone u kojima je zabranjen ulazak teretnih vozila vee nosi-vosti od 5 tona i zaprenih vozila);mesta za parkiranje teretnih vozila i autobusa;uslovi za izvoenje radova na povrinama na kojima se odvija saobraaji kretanje peaka;

uslovi za postavljanje natpisa i reklamnih tabli pored povrina na kojima

se odvija saobraajOdluka o javnim parkiralitima2. Odluka o javnim parkiralitima ureujeuslove i nain korienja, odnosno organizovanja poslova u vrenju komu-nalne delatnosti upravljanja i odravanja javnih parkiralita u OptiniOdluka o prevozu putnika u drumskom saobraaju na teritoriji Op-3.tine Ovom odlukom blie se ureuje nain obavljanja javnog i auto-taksiprevoza koji se obavlja na teritoriji Optine

Pored ovih Odluka, u oblasti regulacionih planova, koji delimino tretiraju i sa-obraaj, treba spomenuti planove koji su doneti ili su u azi donoenja, poputProstornog Plana, Generalnog Plana, Planova detaljne regulacije za delove pro-stora itd.


29/53

28

l) Saobraajni tokovi na mrei

Potrebno je, na osnovu postojeih podataka, analizirati saobraajne tokove namrei. Meutim, izuzev merenja sa automatskih brojaa na dravnim putevima I iII reda u iroj zoni grada odnosno optine, ovi podaci se ne prikupljaju jer merenjane postoje. U cilju dobijanja merodavne saobraajne slike, vremenske i prostorneneravnomernosti tokova na mrei, strukture saobraajnih tokova, vremena puto-vanja i brzine na mrei i vremenskog zastoja vozila, peaka i peakih tokova itd,neophodno je sprovesti adekvatna istraivanja i merenja2..

m) Finansiranje

Poslednja oblast koju je relevantno prikazati za analizu stanja podrazumeva po-stojei sistem nansiranja saobraaja na lokalnom nivou. Iako je teko dobiti taanuvid, jer lokalni budeti jo uvek nisu koncipirani na nain da daju utroak sredsta-va prema odreenim programima, neophodno je utvrditi koliko je sredstava utro-eno za odravanje saobraajnica, posebno za saobraajnu signalizaciju, svetlosnusignalizaciju, koliko za izgradnju saobraajnih in rastrukturnih objekata, zatita uzonama kola. Takoe, potrebno je navesti strukturu prihoda odnosno naine -nansiranja.

n) SWOT analiza

U ovom odeljku potrebno je predstaviti rezultate SWOT analize, prema matriciunutranjih i spoljanjih aktora, a koji su dobijeni sprovoenjem analize od stranelanova radne grupe. Dakle u ovom delu predstavljaju se Snage i Slabosti razvojasaobraaja na lokalnom nivou i Mogunosti i Pretnje koje na njegov razvoj utiu.

4. StRAteKI OKvIRPoglavlje etiri predstavlja rezultate stratekog okvira de nisanog od strane radne gru-pe prema redosledu koji je prikazan u objanjenju metodologije odnosno koraka.

Osim matrice koja sadri viziju, prioritete, strateke i speci ne ciljeve, stratekiokvir nije potrebno detaljno objanjavati, iako je to mogue, ukoliko neke lokalnesamouprave to smatraju za izuzetno vano ili smatraju da se iz same matrice ne

vidi dovoljno povezanost problema i stratekog okvira. Matrica najpre prikazujeviziju a zatim i prioritete koji bi trebalo da dovedu do ostvarenja vizije. Za svaki odprioriteta u matrici su prikazani njemu pripadajui strateki i speci ni ciljevi.2 Videti deo istraivanja koji se odnose na efkasnost saobraaja u okviru odeljka Indikatori


30/53

29


Grafki prikaz 3.1.Nain gra kog predstavljanja stratekog okvira

5. AKcIOnI PlAnU ovom odeljku, prikazana je tabela koja predstavlja Akcioni plan, sa pripadajuimprojektima, odgovornim institucijama i partnerima, vremenskim okvirom, nansij-skim podacima i utvrenim indikatorima. Akcioni plan utvruje se prema de nisa-nim prioritetima, odnosno ciljevima. Tabela akcionog plana moe izgledati ovako:

Tabela 3.1.Tabelarni prikaz dela Akcionog plana

Strateki cilj 1.1.

Specifni cilj 1.1.1.

Brojprojekta

Nazivprojekta

Odgovorneinstitucije i

partneri

Vremenskiokvir

Vrednostprojekta i izvor

fnansiranja

Kljunipokazatelji

uspeha

1.1.1.1.

Takoe, preporuljivo je da se posebno izdvoji i analizira deo koji se odnosi na -nansijska ulaganja. Odnosno koliko ukupno iznose ulaganja u realizaciju akcionogplana, kolika su ulaganja prema prioritetima, koji deo pada na teret lokalne samo-uprave a koji se oekuje od eksternog nansiranja, dinamika realizacije sredstavaprema godinama.

Vizija

Prioritet 1

Strateki cilj 1.1

Specini cilj 1.1.1.Specini cilj 1.1.2.






Strateki cilj 1.2 Strateki cilj 2.1 Strateki cilj 2.2 Strateki cilj 3.1 Strateki cilj 3.2

Prioritet 2 Prioritet 3


31/53

30

6. MONITORING I EVALUACIJA

U okviru ovog poglavlja opisani su mehanizmi sprovoenja Strategije i nadzora ivrednovanja sprovoenja. Dati su i indikatori na osnovu kojih se meri uspenostsprovoenja Strategije.

Detaljno je opisan lanac odgovornosti: ko je zaduen za sprovoenje, ko nadziresprovoenje, kome se podnose izvetaji i ko vrednuje postignuto.


32/53

31


NA KOJI NAIN SPROVESTI ANALIZUI DATI OCENU STANJA SAOBRAAJANA LOKALNOM NIVOU?

Problem razvoja saobraaja u gradu je veoma kompleksan, zahvaljujui, izmeuostalog, velikoj koncentraciji urbanih sadraja i aktivnosti u neposrednom okru-enju i njihovoj razmeni uticaja sa saobraajem zatim potrebi da se kvalitetno op-slui saobraajni zahtev a da se pri tom ne ugroze zahtevi i kvalitet urbane sredine,suprotstavljenim interesima i velikoj konkurenciji razliitih korisnika sistema naogranienim prostorima i kapacitetima mree (dinamiki tokovi i parkiranje, pea-ci i motorni saobraaj, ciljni i tranzitni tokovi, javni gradski prevoz putnika itd.).

Metodologija rada, nakon inicijalnog uoavanja problema u odvijanju saobraaj-nog procesa u gradu, predvia de nisanje realnih ciljeva Strategije, a zatim i or-miranje i detaljnu analizu iroke in ormacione baze o saobraajnom i urbanomsistemu grada. Baza se sastoji iz dve celine:

re erentne planske i projektne dokumentacije urbanistikog i saobraajnogkaraktera iz razliitih perioda koji prethode Strategiji, zakljuno sa aktuelnimgradskim odlukama i programima rada, iin ormacija neposredno vezanih za aktuelno stanje saobraajnog procesa na

ulinoj mrei grada, zasnovanih na saobraajnim istraivanjima i anketa gra-anstva o saobraajnom sistemu.

iroka in ormaciona osnova treba da doprinese realnijem i potpunijem sagledavanjutrendova razvoja grada, nastanka i prirode pojedinih saobraajnih problema, realnihtransportnih zahteva grada i ogranienja koja odreuju razvoj njegovog saobraaj-nog sistema. Posebno su u tom okviru znaajni rezultati analiza GUP-a i ostalih rele-vantnih studija i projekta raenih poslednjih godina u gradu odnosno optini.

Reenja koje nudi Strategija kroz program mera mogu se, prema karakteru, svrstatiu vie kategorija:


33/53

32

predlozi neposrednih operativnih regulativno-reimskih mera koje za realizaciju ne zahtevaju velike investicione zahvate (programi rada svetlosne signali-zacije, horizontalna i vertikalna signalizacija, korekcija geometrije);defnisanje planske i zakonske dokumentacije grada vezane za sektor planira-nja i regulisanja saobraaja (okviri za Odluku o reimu saobraaja);idejna reenja rekonstrukcije i izgradnje pojedinih elemenata saobraajne in-rastrukture (rekonstrukcija kritinih raskrsnica, smirivanja saobraaja u zoniintenzivnih peakih aktivnosti, parking prostora i garaa u centru grada);tipska idejna reenja pojedinih saobraajnih potreba i elemenata sistema(okretnice vozila javnog prevoza, zavreci slepih ulica, nie i polu-nie auto-buskih stajalita, lokacija stajalita itd.) ;defnisanje osnovne saobraajne mree i unkcionalnih zahteva koje njeni ele-menti treba da ispune za pojedine vidove saobraaja (vozila JMPP-a, teretni i

tranzitni tokovi, biciklistiki saobraaj itd.);strateka reenja razvoja i upotpunjenja osnovne saobraajne mree grada(kljuni gradski koridori, mostovi, obilaznice);lista prioriteta odnosno plan postepene i azne realizacije reenja predvienihStrategijom u skladu sa potrebama saobraajnog sistema grada i moguno-stima nansiranja radova;demo projekti pokaznog karaktera, koji pored unkcionalnog reenja koje sa-dre, treba da ilustruju i odgovarajuu ormu i sadraj elaborata (zatite deceu zoni osnovne kole, projekat signalisane raskrsnice).

OSNOVNI KORACIDefnisanje vremenskog obuhvata i prostora koji se razmatraProstor koji je obuhvaen Strategijom je podruje de nisano GUP-om, even-tualno Prostornim planom. Vremenski horizont koji Strategija obuhvata je10 godina.Upoznavanje i pregled postojee dokumentacijeU toku rada na pripremi Strategije raspoloiva postojea dokumentacijatreba da se obezbedi i proui. esto se deava da, u lokalnoj samoupravi,ne postoji jasan pregled niti baza podataka dokumenata koji su izraeni zaodreeni sektor, naroito ukoliko je institucionalni okvir razvijen na nainda postoji vie odeljenja koja direktno ili indirektno, delokrugom svoga rada,obuhvataju odreenu oblast. Proces izrade Strategije moe se iskoristiti i ucilju sagledavanja postojee dokumentacije od strane koordinacionog tima.Na taj nain, sumirae se razvijena studijska dokumentacija u oblasti saobra-aja od strane svih nadlenih odeljenja (Gradske odnosno Optinske uprave,

Javnih preduzea, ali i regionalnih institucija koje itekako mogu raspolagati sadokumentacijom relevantnom za lokalni nivo.


34/53

33


Tabela 4.1.Spisak raspoloive dokumentacije i organizacija koje ih imaju na ras-polaganju - primer

Or a iza ija dok a ija

1. Direkcija zaizgradnju

Postojea kategorizacija mreeMrea biciklistikih trakaStajalita i reim JGPP-aSpisak sema orisanih raskrsnica i karta, kao i raskrsnice koje su uplanu da budu sema orisaneOrto oto karta, GIS podlogeProjekti u azi realizacije (proli sve procedure nansijski zaokrueni)

2. Zavod zaurbanizam, JP

Generalni plan do 20xx godine

Regulacioni plan centra grada, po azama ako ih ima

Plan detaljne regulacije za delove prostora izmeu odreenih ulica

Ostali projekti, studije iz zatite ivotne sredine i dr.

3. SaobraajnapolicijaBroj registrovanih vozila, broj saobraajnih nezgoda po uzroci-ma, vremenu, lokacijama, itd.

4. J.P. za prevozputnikaMrea linija gradskog prevoza i gradske linije, mreaprigradskog imeumesnog prevoza putnika

5. Parking servis Karte sa parking zonama, tari ama i spiskom ulica za svaku zonu,

studija parkiranja itd.

6. Optina Strategija odrivog razvoja optine/grada; Strategija ekonomskog

razvoja lokalne zajednice itd.

7. Putevi Srbije Brojanje saobraaja na putevima Republike Srbije za odreeno

razdoblje

8.Zavod zazatituspomenikakulture

Dokumenti vezani za spomenike kulture

9.Lokalnopreduzeeza puteve,niskogradnja i sl.

Podaci vezani za izgradnju, rekonstrukciju i odravanje lokalnemree

10. Turistikaorganizacija Planovi , projekti, statistike vezane za turistike lokalitete

11.Agencija zasaobraaj, javnisaobraaj, zainvesticije

Odreeni broj dokumenata i podataka mogue je , ako postoje ,dobiti od ovih agencija

12. Re erentniinternet sajtoviZvanini sajtovi (Republiki zavod za statistiku, Agencija za zati-tu ivotne sredine, Agencija za privredne registre, grad/optina idruge institucije)


35/53

34

OcenA StAnJA IlI uOAvAnJe KRItInIhdelOvA SAOBRAAJnOg SIStemA

Na osnovu izvrene analize daje se ocena postojeeg stanja i to:u odnosu na uspostavljene indikatore;u odnosu na utvrene injenice proizale iz analize.

Odnosno ocena se daje kao:

Opta ocena stanja na posmatranom podruju, i to;Ocena buduih saobraajnih zahteva (period do 10 godina);Pruanje mree u odnosu na osnovne saobraajne zahteve;Nivo usluge na saobraajnicama i raskrsnicama;Nivo bezbednosti saobraaja;Kvalitet opsluge JGPP-a na mrei (ako postoji);Zone zaguenja na mrei;Kvalitet i stanje raspoloivog upravljakog sistema i signalizacije;Parkiranje;Investicije u saobraaj i institucionalni aspekt;Miljenje graanstva o kvalitetu saobraaja.

O a pos oj i kri i i o a r i i o a koji bi i pos a ra o p rio kri i i i o;

Mrea po kojoj se kreu putnika vozila;Mrea po kojoj se kreu teretna vozila;Mrea po kojoj se kreu zajedno bicikli i motorizovani saobraaj;Mrea u zonama kola;Mrea na kontaktu vangradske i gradske mree;Peaki prelazi;

Pruni prelazi.

IndIKAtORI

U cilju analize i praenja stanja odreenog sektora ili prioriteta, stratekog ili spe-ci nog cilja, de niu se indikatori odnosno pokazatelji koji predstavljaju kvalita-tivne odnosno kvantitativne injenice pomou kojih se stanje u nekom sektoru ilistepen dostizanja odreenog cilja moe meriti odnosno vrednovati.

Kada je u pitanju sektor saobraaja, osnovni indikatori koji slue za analizu stanja sek-tora saobraaja na lokalnom nivou su tzv. indikatori uticaja. Pomou ovih indikatora


36/53

35


moe se analizirati i sagledati ukupno stanje saobraaja u nekoj lokalnoj zajednici,gradu ili optini, ali takoe i meriti uticaj koji odreeni ciljevi imaju za razvoj saobra-aja. Svaki od ovih indikatora, u cilju analize i praenja stanja, mora biti predstavljensa odreenim vrednostima i objanjenjima, prema odgovarajuoj matrici koja sadriobjanjenje indikatora, izvore podataka za indikator, pravni i institucionalni okvir nakoji se indikator odnosi, vrednosti indikatora prikazani gra kim prikazom, tabelar-no ili slikom i njihova objanjenja i komentare, ukoliko postoje. U sektoru saobraaja,indikatori uticaja mogu biti sledei:

E kasnost saobraaja1.Bezbednost u saobraaju2.Ekonominost3.Pristupanost4.Udobnost (kom or)5.

Zatita ivotne sredine6.

Efkasnost saobraaja

Indikatori e kasnosti saobraaja podrazumevaju iroku skalu uslova u saobraaju anajee se iskazuju preko nivoa usluge koji obuhvata vreme putovanja, zastoje, eka-nja u redu i slino. Pod tim se podrazumeva kompozitno vreme, raunajui od mestapolaska do odredita, ukljuujui prilazak sistemu, parkiranom vozilu, ekanje na voznu jedinicu, trajanje ukrcavanja i iskrcavanja, presedanja (pretovara), kao i terminalnih vre-mena na kraju transportnog procesa, traenje slobodnog parking mesta i slino.

Ova vremena se bitno razlikuju kod individualnog prevoza i kod javnog prevozaputnika i robe - to je vezano za tehnologiju i organizaciju naina prevoza. Kod javnog prevoza na linijama, ulogu igraju udaljenost linije, uestalost nailaska vozila,broj presedanja, brzina vonje, zadravanja i dr. Iako su vremena uslovljena razli-itim aktorima, uvek treba voditi rauna o tome da korisnika u sutini interesujesamo ukupno utroeno vreme od vrata do vrata.

E kasnost saobraaja moe se izmeriti jedino organizacijom posebnih i speci nihistraivanja i to vremena putovanja, zastoja, vremenskih gubitaka po jednoj od ve-ri kovanih metodologija kao to su:

Pokretni osmatra - Test vozilo se kree u toku kao proseno vozilo, odnosno koliko ga1.vozila pretekne toliko vozila i on pretekne. Za vreme vonje belee se podaci o vreme-nima ulaska odnosno izlaska sa deonice, vreme trajanja zastoja i uzroci zastojaSledi vou - Test vozilo izabere u toku, na poetku opitne deonice, vozilo i prati2.

ga u kretanju i belei vreme putovanja i vreme trajanja i uzroke zastoja .Mini-malni broj merenja koja bi trebalo sprovesti su 5 - 7 u vrnom satu. Merenjauglavnom pokrivaju putnike automobile i eventualno vozila JGPP-a.


37/53

36

Kada je e kasnost saobraaja u pitanju, osnovni parametri su: proseno vremeputovanja (na odreenoj deonici) odreene kategorije vozila sa i bez vremenskihgubitaka iskazano u sekundama; proseni vremenski zastoji na raskrsnici iskazani usekundama; prosena brzina sa i bez zastoja na odreenoj deonici u km/sat;

Tabela 4.2.Prikaz merenja e kasnosti saobraaja-primer

Saobraajnica -smer Duinau mBrzina bez zastoja

(km/h)Brzina sa zastojima

(km/h)

Obod smer 1-18 11.070 41 36

Obod smer 18-1 11.070 40 32

Gradska magistrala 1.648 36 27Gradska magistrala smer 24-3 1.648 39 32

Vrednosti u kojima se iskazuje indikator jesu brzina sa i bez zastoja u merodavnimperiodima dana koje se kreu izmeu 20 i 50 km/ sat na gradskoj mrei. Brzine ma-nje od 15km/ sat ukazuju na zaguenja u toku. Vremenski gubici vozila na raskrsnicikreu se od 5 s do 30 s pri stanjima kvalitetnog nivoa usluge. Vremenski gubici pre-ko 30s po vozilu na raskrsnici ukazuju na niske nivoe usluge. Nakon sprovedenih

istraivanja, neophodni su i detaljni prorauni.

Sa izuzetkom posebnih projekata prilikom ije izrade su raena slina merenja br-zina i vremena putovanja, a koja mogu prikazati u ukupnom zbiru e kasnost sao-braaja, u veini gradova u Srbiji se ova merenja ne vre.

Gradovi bi trebalo, u skladu su uspostavljenom metodologijom, da prate saobraajneparametre - protok , brzine vremena putovanja i da imaju ormiranu bazu podatakakoja e biti potpora u regulisanju, upravljanju, planiranju saobraaja i projektovanju.

Bezbednost u saobraaju

Indikator bezbednosti u saobraaju podrazumeva verovatnou da se kretanje oba-vi bez nezgode, odnosno bez tetnih posledica po uesnike u saobraaju.

Kao izvori podataka za ovaj indikator najee se koriste podaci Ministarstva unu-tranjih poslova, odnosno Policijskih uprava na teritoriji pojedinanih gradova.Takoe, statistiki godinjaci mogu sluiti kao izvor podataka za ovaj indikatorali i posebne ankete koje se mogu sprovoditi u cilju utvrivanja miljenja graa-na, odnosno pojedinanih grupa uesnika u saobraaju, u pogledu bezbednosti, i


38/53

37


specijalna istraivanja na nivou gradova odnosno optina. Parametri koji se koristeu cilju utvrivanja bezbednosti u saobraaju su sledei:

Broj nezgoda sa poginulim, teko i lake povreenim, sa materijalnom te-tom, prema lokaciji i vremenu deavanja;Struktura nezgoda na posmatranom podruju i lokaciji;Uzroci nezgoda na posmatranom podruju i lokaciji

Vrednosti indikatora mogu se prikazati na nekoliko naina, gra ki ili tabelarno.

Tabela 4.3.Primer mogueg tabelarnog prikaza parametra

Uesnici stradali u nezgodama 2008. 2009. 2010.

Ukupno 482 456 421

Vozai 174 184 160

Biciklisti 24 16 19

Peaci 132 130 119

Putnici 152 126 123

U naoj zemlji se pokazatelj broj poginulih na milion preenih kilometara ne koristi jerne postoje statistiki podaci o broju preenih kilometara godinje na putevima i ulica-

ma. Koristi se uglavnom podatak broj nezgoda ( prema strukturi ) na 1000 stanovnika.Ovaj pokazatelj ukazuje na opti trend ali je nedovoljan da utvrdi stvarno stanje odno-sno stanje u odnosu na ukupan transportni rad. Iz toga razloga je neophodno razviti me-todologiju na nacionalnom nivou koja omoguava utvrivanje broja nezgoda na milionpreenih kilometara, veri kovati je i primenjivati. Jedino na bazi ovako utvrenih vred-nosti moemo se realno uporeivati sa drugim zemljama odnosno sa drugim gradovimau regionu. Takoe je neophodno na nivou gradova ormirati mape rizika na mrei pute-va i ulica kao podlogu utvrivanju potrebnih regulativnih i upravljakih mera.

Ekonominost

Indikator Ekonominost pokazuje ukupan iznos direktnih i indirektnih trokovakoje treba platiti za obavljanje putovanja u odnosu na vreme utroeno za to.

Kao izvore podataka za indikator ekonominosti saobraaja koriste se:Zvanini statistiki podaciRezultati veri kovanih studija i projekta u kojima je raena i evaluacija reenja

Studije posebne namene gde je koriena i simulacijaTransportni modeli podruja ili gradaTransportni generalni planovi


39/53

38

Trebalo bi razlikovati troak koji ima korisnik korienjem odreenog vida prevozaod cene usluge koja je ponuena. Postoje veoma sloene, egzaktne procedure utvr-ivanja trokova i koristi. Parametri Trokovi realizacije, utede u vremenu, gorivu , operativni trokovi, pri-hodi, ulaganja u sistem, itd.

Vrednost vremena putovanja kree se od 3 do 5 evra po satu za domae putnike,od 12 do 15 evra za strane putnike u zavisnosti od svrhe putovanja.

Trokovi vremena putovanja: (posebno za domae posebno za strane putnike)vrednost vremena putnika sa svrhom poslovno/radnovrednost vremena putnika sa svrhom ostalo

trokovi zastoja (kanjenja) po satu

Trokovi vozila:trokovi novih - zamene vozilatrokovi novih - zamene pneumatikatrokovi goriva po litrutrokovi maziva po litrutrokovi radnog osoblja na odravanju vozila po satuplate vozaa po satugodinji reijski trokovikamata

U cilju to preciznijeg i e kasnijeg merenja ekonominosti saobraaja na lokal-nom nivou neophodno je i na nacionalnom nivou razviti metodologiju kojaomoguava utvrivanje jedininih trokova vremena putovanja, nezgoda, opera-tivnih trokova na nivou Srbije. Osnov moe biti i REBUS (Re erentna Baza tro-kova u saobraaju), studija raena na Saobraajnom akultetu u Beogradu za

potrebe grada Beograda 2006. g.

Pristupanost

Indikator pristupanosti pokazuje mogunost pristupa ciljnoj taki, odreditu, sao-braajnici bez nepotrebnih ogranienja (vremenskih, vidovnih, prostornih, zikih).

Izvori podataka za ovaj indikator su postojee odluke o tehnikom regulisanju sa-

obraaja, reimu saobraaja po kategorijama vozila, speci na merenja i anketerazliitih korisnika.


40/53


41/53

40

Udobnost / Kom or

Indikator udobnosti podrazumeva iroku skalu uslova pod kojima se transportnausluga obavlja, poev od uslova prilaska saobraajnom sistemu do uslova u vozilu,

naina plaanja usluge i dr. Kod javnog gradskog prevoza putnika se ukljuuje iudobnost putnika u pogledu ventilacije, grejanja, mogunosti udobnog sedenja,strukture i koncentracije putnika, ljubaznost osoblja i dr.

Kao izvore podataka za ovaj indikator mogu se koristiti speci na istraivanja mi-ljenja korisnika saobraaja, tj. ankete korisnika prema odreenoj metodologiji (di-rektni intervju na sluajnom ili strati kovanom uzorku, putem pote i slino. )

Kao parametar se moe koristiti prosena ocena udobnosti po pojedinim elemen-tima, sa ocenama od 1-10.

Naredni pokazatelji mogu blie odrediti udobnost kom or saobraaja na nivougrada:

napetost vozaa uzrokovana saobraajem, stresoseaj bezbednosti i pouzdanosti sistemaraspoloivost i kvalitet parking prostorakvalitet kolovoza i trotoara

opremljenost stajalita JGP-a ( zika i in ormaciona)

razliita urbana oprema (ograde, stubii, klupe, parking zapreke itd.)signalizacija i in ormatika (putokazi, nazivi ulica itd.)odravanje planiranog reda vonje vozila JGP-a.

Uticaj saobraaja na stanje ivotne sredine

Ovaj indikator podrazumeva iroku skalu uticaja saobraaja na kvalitet vazduha,nivo buke, nivo vibracija, zaprljanosti povrina i slino. Za utvrivanje ovog indika-tora koriste se terenska merenja pojedinih parametra po odreenoj metodologijii u skladu sa postojeim Zakonima i Pravilnicima, poputZakona o zatiti ivotnesredine (Sl. glasnik RS, broj: 135/04) ,Pravilnika o graninim vrednostima emi-sije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka(Sl. glasnik RS, broj:30/97, 35/97,9/2006);Pravilnika o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini(Sl. glasnik RS, broj: 54/92) ;Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sre-dinu (Sl. glasnik RS, broj: 135/04)iZakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, broj: 135/04).

Vrednosti se mogu prikazati na vie naina, gra ki, tabelarno, itd.


42/53

41


Primeri:

Tabela 4.4.Primer prikazivanja merenja u odnosu na granine vrednosti emisije zaneorganske materije

Zagaujuamaterija

Jedinicamere

Nenastanjena i rekreativnapodruja Nastanjena podruja

Vremeuzrokovanja -**

x c98***Vreme

uzrokovanja -x c9824 asa* 1 as 24 asa 1 as

Sumpordi-oksid g/m

3 100 150 30 150 150 350 50 350

a g/m3 40 - 30 50 50 150 50 150

Suspendova-ne estice g/m

3 70 - 40 100 120 - 70 200

Azotdioksid g/m3 70 85 50 85 85 150 60 150

Prizemniozon g/m

3

65 120 60 120 85 150 80 150

Ugljenmo-noksid g/m

3 3 5 3 5 5 10 3 10

Primer:

Tabela 4.5.Najvii dozvoljeni nivo buke u sredini u kojoj ovek boravi (u daljemtekstu: dozvoljeni nivo buke) izraen A - ponderisanim nivoom u dB (A)

Situacija/objekat Danju dB (A) Nou dB (A)

U stambenoj zgradi (boravine prostorije)pri zatvorenim prozorima 35 30

Iz izvora buke izvan zgrade 45 35

U naseljenim mestima prema zonamanaselja (izvan zgrade):

dozvoljeni nivoi bukeutvreni u tabeli 1standarda SRB u J6.205


43/53

42

Pored ovih indikatora, takozvanih indikatora uticaja, takoe se mogu postaviti i indi-katori rezultata, na nivou svakog pojedinanog projekta koji je predvien akcionimplanom. Ovi indikatori rezultata najee kvanititativno oznaavaju kilometre izgra-ene odnosno rekonstruisane mree, broj novoizgraenih ili rekonstruisanih raskr-snica, mostova, broj nabavljenih vozila javnog prevoza, signalisanih raskrsnica, itd.

IStRAIvAnJe StAvOvA gRAAnStvA

U prethodnom poglavlju je opisano da se do odreenih pokazatelja i indikatoramoe doi jedino istraivanjem miljenja korisnika saobraaja odnosno stavovagraanstva. Istraivanja stavova bitno je ne samo sa aspekta utvrivanja stanja iindikatora nego takoe i zbog ukljuivanja graana u sistem donoenja odluka u

oblasti saobraaja. U zavisnosti od potreba na lokalnom nivou mogu se sprovestirazliita istraivanja. Najee e se raditi prvenstveno istraivanje opteg stava ko-risnika saobraaja.

Opti stav korisnika prema kvalitetu saobraaja moe obuhvatati niz aspekatakao to su vreme putovanja, bezbednost, ekonominost, parkiranje, njihov stav oproblemima u unkcionisanju saobraaja kao i njihove preporuke za unapreenjesaobraaja. Mi emo ovde predloiti jedan od moguih izgleda ankete, ali je nalanovima Radne grupe u postupku izrade Strategije da se usaglase o pitanjima, naosnovu utvrenih speci nosti lokalne zajednice.


44/53

43


Primer ankete o odnosu korisnika prema kvalitetu saobraaja

1. Starosno doba a) 20-30 b) 30-40, v) 40-50, g) 50-60, d) >60

2. Mesto stanovanja (deo grada) __________________________________________

3. Najei nain kretanja na posao

a) peaenje b) javni prevoz v) privatni auto g) bicikl d) ostalo

4. Ocenite ocenom od 1 do 5 (zaokruivanjem) kvalitet saobraaja u gradu

1 2 3 4 5

5. Da li, po vaem miljenju, postoji problem saobraaja u gradu?

a) da b) ne

6. Ako je odgovor da navedite koji je najvei problem

a) putevi b) gradski prevoz v) parking g) zagaenje vazduha i buka

d) bezbednost ) signalizacija e) nedostatak peakih povrina, trotoara

7. ta je po vaem miljenju kljuno za unapreenje kvaliteta saobraaja u gradu?

__________________________________________________________________

8. Ako koristite auto za dolazak na posao koliko vremena potroite u traganju za parkingmestom?

a) do 5 minuta b) od 5 -15 minuta v) preko 15 minuta

9. Ocenite ocenom 1-5 kvalitet gradskog prevoza?

1 2 3 4 5

10. Ocenite ocenom 1-5 oseaj bezbednosti u saobraaju?

1 2 3 4 5

Radna grupa, u zavisnosti od identi kovanih problema, moe pored opteg uti-ska korisnika saobraaja identi kovati potrebu i da se rade speci na istraivanjamiljenja graana kao to je bezbednost dece u saobraaju. Mi emo ovde navestianketu roditelja o bezbednosti dece u saobraaju, meutim, mogu se raditi i po-sebna istraivanja meu razliitim aspektima odvijanja saobraaja (parking, vremeputovanja, javni gradski prevoz, itd) ili razliitim ciljnim grupama (deca, zaposleni,biciklisti, peaci, osobe sa posebnim potrebama i slino).


45/53

44

Primer ankete o bezbednosti dece u saobraaju

Starosno doba deteta __________________________ godina1.

2. Mesto stanovanja (deo grada) ___________________________

3. Koliko je udaljena kola od mesta stanovanja deteta?

a) do 500m b) od 500-1000,

v) 1000-1500 g) >1500m

4. Najei nain prevoza deteta do kole

a) peaenje b) prevoz gradskim prevozom

v) prevoz automobilom g) biciklo5. Da li dete samostalno ide u kolu ili u pratnji odraslih?

a) samostalno b) sa drugovima/drugaricama

v) u pratnji odraslih

6. Koliko vremena traje kretanje od kue do kole?

a) do 15 min, b) 15-30 min, v) preko 30 minuta

7. Da li je dete upoznato sa osnovnim saobraajnim pravilima?a) da b) delimino v) ne

8. Od koga je dete steklo znanje o osnovnim pravilima saobraaja?

a) roditelji b) kola

v) ostalo ____________________________(molimo vas navedite)

9. Da li dete nosi zatitni (furoscentni) prsluk na putu do i od kole?

a) da b) ponekad

v) ne ____________________________________ (molimo vas navedite razlog)

10. Da li na putu do kole ima dovoljno peakih prelaza?

a) da b) delimino

v) ne g) nema potrebe za prelaenjem ulice

11. Da li na putu do kole ima dovoljno peakih staza?

a) da b) delimino v) ne

12. Da li je put od kole, ako se dete vraa nou, dovoljno osvetljen?


46/53

45


a) da b) delimino v) nije osvetljen

13. Da li se dete osea sigurno na putu do i od kole?

a) da b) delimino v) ne

14. ta je po vama najvie ugroava bezbednost dece u saobraaju?

a) Neprimerene brzine kretanja vozila

b) Nepravilno obeleeni prelazi i peake staze

v) Nepropisna signalizacija u zoni kola

g) Nedostatak peakih povrina/kretanje po kolovozu

d) Ostalo, ta _________________________________________________________

15. Da li imate konkretne predloge za poveanje bezbednosti deteta u saobraaju?

____________________________________________________________________

____________________________________________________________________

U zavisnosti od anketa i istraivanje se moe sprovesti na nekoliko naina. Naje-kasnije je da se angauju anketari sa jasnom obukom i instrukcijama. Meutim,ankete se mogu podeliti i putem pote i na druge naine.


47/53

46

KAKO STRATEGIJOM ODGOVORITINA PROBLEME I IZAZOVE?

Strateki dokumenti vezani za planiranje razvoja saobraaja na meunarodnom

nivou istiu potrebu da se prvenstveno smanji potreba stanovnika za kretanjemkroz bolje planiranje prostornog razvoja. Taj pristup se obino ne uzima u obzir kadse radi o lokalnom stratekom planiranju razvoja saobraaja jer se pogreno smatrada saobraaj neminovno mora rasti i razvijati se kako se razvija i naselje/grad i nje-gova privreda, pa smatramo da je dobro posebno napomenuti da se naje kasnijeplaniranje postie integracijom politika razvoja privrede, saobraaja, prostornogplaniranja, zatite ivotne sredine, te politika obrazovanja i zdravlja.

Integracija s politikom prostornog planiranja i razvoja privrede znai da se ciljeviusklade na praktinoj osnovi, tako da se privreda i prostorni razvoj usmere da nestvaraju dodatnu potrebu za kretanjem. To podrazumeva smetanje javnih (upra-va, policija, sud) i socijalnih usluga (kole, vrtii) i svakodnevno potrebnih usluga,kao to je kupovina, na lokacije koje su dostupne javnim prevozom ili njihovo iz-metanje u predele gde ivi veina stanovnitva, a smetanje komercijalnih centarai industrije na lokacije koje su lako pristupane a istovremeno ne zaguuju saobra-aj i omoguuju prilaz razliitim modalitetima saobraaja. U ruralnim podruji-ma ovo je tee ostvarivo, no svejedno se moe paljivim prostornim planiranjem i

planiranjem razvoja koncentrisati veinu institucija, komercijalnih sadraja i socijalnih sadraja koji se koriste na dnevnoj bazi u satelitske centre, i time podsticatipolicentrini razvoj. Istovremeno se poseban naglasak moe staviti na poboljanjesaobraajne povezanosti tih satelitskih centara sa sreditem grada odnosno opti-ne javnim prevozom.

Prioritet se u projektima osim investicija u razvoj saobraajne mree i sigurnostisaobraaja prvenstveno stavlja na razvoj javnog prevoza i ograniavanje saobraajavozila te razne mere kao to su politike oporezivanja (npr. oporezivanje ulaska ucentar grada vozilom, zabrana saobraaja po odreenom delu saobraajnica uko-liko je u vozilu samo jedna osoba i sl.), poveanje popularnosti i pristupanostidrugih naina prevoza (npr. besplatno parkiranje na poetnim stanicama javnog


48/53

47


prevoza, subvencije za javni prevoz, besplatni bicikli za najam na raznim lokacijamau gradu, nabavka boljih autobusa i sl.).

U sluaju razvoja novih delova naselja uzimaju se u obzir postojea saobraajnareenja a naroito je bitno da se to uradi kad se planira smetanje neke institucijeili atrakcije koja e redovno privlaiti vei broj ljudi. Investicije u razvoj saobra-aja moraju se poklapati s investicijama u razvoj privrede i svega potrebnog zanormalno unkcionisanje stanovnitva. To ukljuuje i davanje prioriteta ljudima uodnosu na vozila, odnosno irenje peakih zona, poboljanje pristupa invalidima,izgradnju biciklistikih staza i poboljanje javnog prevoza. Stanovnici moraju imatiodrivi izbor kad se radi o kretanju. Smanjenje pritiska na saobraajnice, smanjenjezagaenja ivotne sredine, je tiniji, e kasniji i pristupaniji transport ljudi i tereta,samo su posledice poboljanja u prostornom i saobraajnom planiranju koje se

dri principa odrivog razvoja.

Politike koje se odnose na lokalni razvoj trebalo bi pripremati u skladu s principimaodrivog razvoja. Kako bi se postigli najbolji rezultati i pripremili dokumenti kojidugorono dovode do naje kasnijih reenja, potrebno je integrisati politike razvoja privrede, zatite ivotne sredine, prostornog planiranja, saobraaja i komunika-cija, sa socijalnim politikama kao to su politike obrazovanja i zdravlja. Svaka od tihpolitika ima svoje mesto u optem razvoju lokalne zajednice te bi se uvek moralepripremati i sprovoditi u koordinaciji.

Participativna priroda izrade stratekih dokumenta obezbeuje panel za razmenumiljenja i in ormacija potrebnih za izradusvihstratekih dokumenata. Potrebno je iskoristiti tu razmenu miljenja i prirodno usklaivanje interesa svih zaintereso-vanih strana, koje postaje vidljivo pri planiranju i stratekom razmiljanju, i za izra-du drugih stratekih dokumenata, jer jedino usklaeni dokumenti mogu dovestido smislenog razvoja i postii cilj odrivosti. Pri tome je strateko razmiljanje orazvoju saobraaja i komunikacije jedan od najvanijih povezujuih elemenata.


49/53

48

KORIENI IZVORI IREFERENTNA LITERATURA

Pravni i regulatorni dokumenti:

Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 72/09, 81/09 ispravka 64/10- US i 24/11);Zakon o bezbednosti saobraaja (Sl. glasnik RS br. 41/09, 53/10 i 101/11);Zakon o prevozu u drumskom saobraaju (Sl. glasnik RS br. 46/95, 66/01,61/05, 91/05, 31/11);Zakon o putevima (Sl. glasnik RS br. 101/95);Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evi-dentiranja podataka (Sl. glasnik RS, broj: 30/97, 35/97,9/2006);Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji (Sl. glasnik br. 26/10);Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik br. 135/04);Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik br. 135/04);Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik br. 135/04).

Strateki planovi i druga re erentna dokumenta:Strategija razvoja saobraaja grada Kragujevca 2011. godine;

Strategija razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodal- nog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine;Prostorni plan Republike Srbije;Generalni plan saobraaja u Srbiji;Nacionalna strategija odrivog razvoja, ,,Sl. glasnik RS broj 57/08);Vodi za stratesko planiranje i upravljanje lokalnim odrivim razvojem, PierRoberto Remitti, Projekat Exchange 2, SKGO, 2010. godineSMARTPLAN Saobraajni master plan Beograda, Konzorcijum PTV, DDR,Tridet, 2006-2008;Idejni koncept upravljanja saobraajem u Beogradu, POYRY, 2010. godina;Istraivanja karakteristika saobraaja na osnovnoj mrei grada Beograda deometodologija, 2006. godina;


50/53

49


Guiding Principles or Sustainable Spatial Development o the EuropeanContinent, 12th Session o the European Con erence o Ministers responsibleor Regional Planning (CEMAT), September 2000, Hanover.


51/53

50


52/53

51



53/53

Documents

Uputstvo za lokalni razvoj saobracaja