uputstvo-za-rad-na-sr-za-visinu-et-od-15-m.doc

D D D R U D N I K B A K R A M A J D A N P E KRadni tim za poslove površinske eksploatacije

UPUTSTVO ZA RAD NA SEVERNOM REVIRUZA VISINU ETAŽA OD 15 METARA

U V O D

Otkopavanje rude i jalovine na S. reviru R B M-a vršeno je po " Glavnom rudarskom projektu otkopavanja S. revira". Za rad na otkopavanju rude i jalovine bio je predvidjen bager BE-395B sa produženom katarkom i visinom etaže od 25m. Zbog kašnjenja na proizvodnji raskrivke J. revira i nemogućnosti obezbedjivanja planirane količine rude, došlo je do inteziviranja radova na S. reviru,odnosno preseljenja bagera sa J.revira. Pošto dohvatna visina ovih bagera ne odgovara visini etaže od 25m moralo se promeniti i tehnologija otkopavanja. Dopunski rudarski projekat otkopavanja sa novom tehnologijom dat je na izradu Institutu za bakar u Boru i ovo uputstvo će važiti do izrade gore pomenutog projekta otkopavanja rude i jalovine na S. reviru.

1.0.0. K o n s t r u k c i j e k o p a

Kako na S. reviru nisu uradjena geomehanička ispitivanja radne sredine to su za odredjivanje ugla završne kosine kopa korišćeni podaci iz "Dopunskog rudarskog projekta površinske eksploatacije ležišta rude bakra Majdanpek do kote do kote 125" i "Dopunskog rudarskog projekta otkopavanja rude i jalovine na površinskom kopu Južni revir RBM za period 1994. - 1998. godine" imajući u vidu da se radi o skoro identičnim litološkim članovima. Prema "Dopunskom rudarskom projektu površinske eksploatacije ležišta rude bakra Majdanpek do kote 125" uglovi završnih kosina u funkciji stenske mase su sledeći:

----------------------------------------------------------------Vrsta stenske mase αk

----------------------------------------------------------------A - Granitni gnajs - Dvoliskunski gnajs 3634' - Kvarcliskunski škriljac

B - Zelena serija škriljci - Filiti 3000'

C - Andeziti 3710'

D - Krečnjaci 4234'---------------------------------------------------------------

Prema "Dopunskom rudarskom projektu otkopavanja rude i jalovine na površinskom kopu J.revir RBM-a za period 1994.-1998. godine" uglovi završnih kosina su sledeći:

--------------------------------------------------------------Vrsta stene Ugaao

--------------------------------------------------------------A - Gnajs 40B - Škriljac 34C - Andezit 40D - Krečnjak 40-45--------------------------------------------------------------

Zahvat kopa koji obradjuje ovo uputstvo obuhvagta uglavnom krečnjak, gnajs i andezit tako da se usvaja završni ugao kosine kopa od 3817' koji predstavlja srednju aritmetički vrednost izmedju dva gore navedena projekta za najnepovoljniju radnu sredinu (Gnajs).

OSNOVNI PARAMETRI ETAžA

1.1.0. Radni ugao kosine etaže

Ugao kosine etaže u funkciji je više faktora od kojih su najvažniji fizičko mehaničke osobine stena, nagiba minskih bušotina, visine etaže i primenjene utovarne mehanizacije. Na osnovu dosadašnjeg rada radni ugao kosine etaqže u svim stenskim sredinama iznosi 75 pa se takav ugao usvaja i za rad na S.reviru.

1.2.0. Visina etaaže

Po glavnom rudarskom projektu otkopavanja S.revira visina etaža iznosila je 25 metara jer je bilo predvidjeno otkopavanje sa baggerom BUCYRUS ERIE 395B sa produženom katarkom. Kako su sada angažovani bageri sa manjom dohvatnom visinom (Hb= 15,6m) i iz uslova da visina odminiranog

materijala treba da iznosi 1,5 dohvatne visine bagera, visina etaže iznosi:

He = 1,5 * Hb / Kr = 1,5 * 15,6 / 1,45 = 16,14 (m)

gde je:Hb = 15,6 m - Dohvatna visina bagera.Kr = 1,45 - Koeficijent rastresitosti odminiranog

materijala.

Iz dosadašnjeg iskustva iskustva visina etaža od 15 m odgovara bagerima M-182, M-191 i M-191II. Bager BE-395B ima veću dohvatnu visinu te i on zadovoljava.

1.3.0. Završni ugao kosine etaže

Radni ugao kosine etaže definisan je nagibom bušenja, odnosno za neke stenske sredine to je ugao koji etažna kosina ima po završetku utovara odminiranog materijala. Posle dužeg stajanja dolazi do klizanja ili osipanja mateijala iz kosine i ovaj ugao se svodi na ugao stabilnog držanja kosine etaže.

Zona mogućeg obrušavanja etažne ravni po završetku utovara definisana je relacijom:

Z = H *(ctgαs - ctgα)

gde je:H = 15 m - Visina etaže.djα = 75 - Radni ugaao kosine etaže.djαs - Ugao stabilnog držanja kosine etaže.

Zone mogućeg obrušavanja u funkciji radne sredine date su u tabeli.

--------------------------------------------------------------Vrsta stene α αs Z (m)

--------------------------------------------------------------A - Gnajs 75 65,25 3B - Škriljac 75 43,25 12C - Andezit 75 56,50 6D - Krečnjak 75 73,25 1--------------------------------------------------------------

1.4.0. Minimalna širina završnih etažnih ravni

Potrebna minimalna širina privremeno neradne etaže za slučaj prirodne stabilizacije kosine etaže, uz uslov da se materijal pri odronu zadrži na etažnoj ravni odrerdjuje se iz odnosa sa slike (Prilog br. 1.4.1.).

Površina poprečnog preseka zone obrušavanja data je relacijom:

A = H * (ctgαs - ctgα) / 2

Potttrebna širina etažne ravni za zadržavanje obrušenog materijala data je relacijom:

_______________________________ / 2A * Kr

/ ------------------------------ / (sinδ)2 (m)

l = / (sinδ * cos δ * ----------- V tg(αs-δ)

Na osnovu usvojenih parametara izračunate minimalne završne širine etažne ravni date su u tabeli:

---------------------------------------------------------------Vrsta materijala δ A (m2) l (m)

---------------------------------------------------------------A - Gnajs 45 22,5 5,8B - Škriljac 35 90 9,5C - Andezit 38 45,2 9,0D - Krečnjak 60 4,6 1,9---------------------------------------------------------------

Potrebna minimalna širina etažne ravni kuju treba ostaviti , bez naknadne obrade kosine etaža iznosi:

Še = Z + l (m)

1.5.0. Potrebna širina etažne ravni za smeštaj puta

Potrebna širina etežne ravni za smeštaj transportnih puteva odredjena je i u dosadašnjem radu proverena na bazi primenjene transportne opreme. Na svim glavnim transportnim saobraćajnicama transport je dvosmeran, pa se na osnovu toga i vrši proračun.

Potrebna širina etažne ravni data je relacijom:

B = b + Z1 + Cgde je:

B - Potrebna širina etažne ravni.Z1 - Sigurnosno rastojanje.C - Prostor za smeštaj kanala (m).b - Širina kolovozne trake (m).

Širina kolovozne trake iznosi:

b = a + a1 + 2 * x + 2 * bs (m)

gce je:a = 7,01 m - Prednji gabarit kamiona (m).a1 = 6,98 m - Zadnji gabarit kamiona (m).x = 1,0 m - Veličina sigurnosti izmedju sanduka dva

kamiona.bs = 0,7 m - Širina sigurnosne trake izmedju spoljne ivice

točka i krajnje ivice trajektorije.

b = 7,01 +6,60 + 2 * 1 + 2 * 0,7 = 17 m

Pri izračunavanju širine puta u obzir su uzeti gabariti vozila WABCO 630E. Elementi transportnog puta dati su na prilogu br. 1.5.1.

Potrebna širina etažne ravni iznosi:

B = 17 + 5 + 2 = 24 mz1 = 5 m - Sigurnosno rastojanje od spoljne ivice točka do

ivice berme.

1.6.0. Minimalna širina radne etažne ravni

Minimalna širina radne površine etaže uslovljena je radnim karakteristikama utovarno - transportne opreme.

Minimalna širina radner etaže odredjena je na osnovu utovarne šeme (Prilog br. 1.6.1.):

ŠRE = RK - (Hk / tgα) + Ri + a/2 + Z1 + Z

gde je:RK - Maksimalni radijus kopanaj.Hk - Visina kopanja pri maksimalnom radijusu.Ri - Maksimalni radijus istresanja.a - Širina vozila.Z1 - Sigurnosna zona od ivice etaže.α - Radni ugao etaže.Z - Zona mogućeg obrušavanja.

ŠRE = 19,4 + 8,4/tg75 + 16,2 + 6,6/2 + 5 + 9 = 55 m

Dati parametri odnose se za bagere M-191II i vozila WABCO 630E a radna sredina je andezit.

1.7.0. Otvaranje dubinskih etaža

Otvaranje dubinskih etaža vršiće se usecima otvaranja sa nagibom useka od 7,5 %. Širina useka otvaranja dimenzionisaće se na osnovu mogućnosti rada bagera krećući se samo duž ose useka. Na osnovu priloga br. 1.7.1. širina useka otvaranja iznosi:

Šu = 2 * (Rk - Hk / tgα) = 2 * (19,2 - 8,4 / tg75) = 34 m

Dužina useka otvaranja:

Lu = He / i = (15 / 7,5) * 100 = 200 m

Gde je:He = 15 m - Visina etaže.i = 7,5 % - Pad useka otvaranja.

Nakon izrade useka otvaranja rudarski radovi razvijaju se po pravcu ili poprečno ka bokovima kopa zavisno od potrebe.

2.0.0 Eksploatacione rudne rezerve

Rudne rezerve u zahvaatu kopa na kojem se radi date su sa graničnim sadržajem 0,1 % Cu. Količine rude i raskrivke u zahvatu date su u tabeli. Obračun rude i raskrivke uradjen je metodom horizontalnih profila (etažne karte) sa stanjem 31.03.1997. godine.

-----------------------------------------------------------Etaža Ruda (t) Raskrivka (t) Iskopine (t)----------------------------------------------------------- 500 - 430.000 430.000 485 - 2.195.000 2.195.000 470 - 2.670.000 2.670.000 455 60.000 2.820.000 2.880.000 440 609.000 2.600.000 3.209.000 425 1.253.000 1.815.000 3.068.000 410 1.798.000 1.320.000 3.118.000 395 2.328.000 977.000 3.305.000 380 1.733.000 517.000 2.250.000 365 1.163.000 175.000 1.338.000 350 557.000 50.000 607.000-----------------------------------------------------------Ukupno: 9.501.000 15.569.000 25.070.000

3.0.0. TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA

3.1.0. Bušenje

Bušenje minskih bušotina za primarno miniranje obavlja se bušilicama na principu rotacionog bušenja sa konusnim ozubljenim krunama. U upotrebi su bušilice BE-454R sa prečnikom bušenja 229 mm i BE-60R sa prečnikom od 311 mm. Bušilice kao pogon koriste električnu energiju.

Na osnovu dosadašnjeg rada ovih bušilica ostvarene brzine byušenja u najzastupljenijim stenama su sledeće:

-------------------------------------------------------------Vrsta stene BE-45R (m/ef.h) BE-60R (m/ef.h)-------------------------------------------------------------

Andezit 14 13Krečnjak 11 10-------------------------------------------------------------

Ostvarena geometrija bušenja je zavisna od vrste stenske mase i prečnika bušenja i za pojedine vrste stena data je u tabeli:

------------------------------------------------------------ BE-45R BE-60RVrsta stene ---------------------------------- a (m) W (m) a (m) W (m)------------------------------------------------------------ Andezit 7 6 11 9 Krečnjak 6 5 10 8 Gnajs 8 7 12 10------------------------------------------------------------

Gde je:a - Rastojanje izmedju bušotina (m)W - Linija najmanjeg otpora (m)

3.1.1. Kapacitet bušilica

BE-45R

Q = v * 365 * 24 * Kr * Kef * q

Gde je:v - Brzina bušenja.Kr - Koeficijent raspoloživosti bušiliceKef - Iskorišćenje radnog vremena.q - Učinak (t/m).

Q = 12,5 * 8.760 * 0.6 * 0,65 * 130 = 5.551.650 t

BE-60R

Q = v * 365 * 24 * Kr * Kef * qQ = 11,5 * 8.760 * 0,6 * 0,65 * 180 = 7.071.948 t

3.2.0. Miniranje

Miniranje minskih bušotina obavljaće se po "Dopunskom rudarskom projektu primene AN-FO i SLURY eksploziva na površinskom kopu RBM-a."

3.3.0. Utovar

Za utovar odminiranog stenskog materijala primenjivaće se bageri kašikari sa elektro pogonom. Na S.reviru rade sledeći bageri:

------------------------------------------------------------Tip bagera Zapremina kašike (m3) komada------------------------------------------------------------ M-182 7,6 1 M-191 11,46 1 M-191II 15,30 2 BE-395B 15,30 1-----------------------------------------------------------

3.3.1. Kapacitet bagera

Za proračun kapaciteta bagera računa se transport sa kamionima WABCO 630E, zapremina korpe 92 m3 i nosivosti 172 t.

M-182:

Qg = (Nk * 60 / tu) * 365 * 24 * Kr * Kef

gde je:Nk - Nosivost kamiona (t)tu - Vreme utovara (min)Kr - Koeficijent raspoloživosti.Kef - Iskorišćenje raspoloživosti.

tu = Vk * tc / Vb * Ku = 92 * 0,66 / 7,6 * 0,9 = 9 min.Qg = 172 * (60/9) * 8.760 * 0,5 * 0,65 = 3.264.560 t

gde je:n = 13,5 - Broj kašika za utovar jednog kamiona.Qb = 12,7 - Težina materijala u kašici bagera.

M-191

Qg = (Nk * 60 / tu) * 365 * 24 * Kr * Kef


tu = Vk * tc / Vb * Ku = 92 * 0,66 / 11,46 * 0,9 = 6 min.Qg = 172 * (60/6) * 8.760 * 0,6 * 0,65 = 5.876.000 t

gde je:n = 9 - Broj kašika za utovar jednog kamiona.Qb = 19,2 t - Težina materijala u kašici bagera.

M-191II

Qg = (Nk * 60 / tu) * 365 * 24 * Kr * Kef


tu = Vk * tc / Vb * Ku = 92 * 0,66 / 15,3 * 0,9 = 4,4 min.Qg = 172 * (60/4,4) * 8.760 * 0,6 * 0,65 = 8.013.011 t

gde je:n = 6,7 - Broj kašika za utovar jednog kamiona.

Qb = 25,6 t - Težina materijala u kašici bagera.

3.4.0. Transport

Transport rude i raskrivke obavlja se kombinovano damperima i transportnim trakama. Transport rude obavlja se damperima do drobiličnog postrojeenja TS-2 a odatle transportnim trakama do rudnog drobljenja. Kapacitet TS-2 iznosi 2.000t/h. Transport jalovine obavlja se damperima do TS-4 pa preko transportnih traka do odlagača na jalovište "S. revir ".Materijal koji nije pogodan za drobljenje (limonit, blato ) vozi se direktno na jalovište damperima. Kapacitet TS-4 iznosi 3.000t/h.

3.5.0. Odlaganje raskrivke

Odlaganje jalovine na S. reviru vrši se preko odlagača TS-4 na severnom delu odlagališta "S. revir2a raskrivkae koja se ne može drobiti prevozi se damperima do odlagališta "S. revir." Prilikom odlaganja raskrivke koja se prevozi damperima za planiranje na jalovištu koriste se buldozeri. Kipanje dampera se obavlja na ivici odlagališta uz zaštitnu bankinu. Odlaganje jalovine koja se prevozi TS-4vrši se kretanjem odlagača uz transporter C-42 čija je dužina 700.m. Pomeranje transportera vrši se nakon prolaska odlagača uzduž transportera i ovaj postupak se cikličnio nastavlja.

3.6.0. Odvodnjavanje

3.7.0. Pomoćni radovi

Pomoćni radovi sastoje se u izradi iodržavanju transportnih puteva, pristupnih puteva, održavanju ravnih etaže i radilišta, izradi kanala za odvodnjavanje itd. Za obavljanje pomoćnih radova koristi se sledeća mehanizacija : - Buldozeri - Turnodozeri - Grejderi - Utovarivači Na kopu "S. revir" u upotrebi su buldozeri "CATERPILLAR" D9N i D10N. Turnodozer je proizvod iste firme i grejder takodje.Utovarivač je domaće proizvodnje "14 oktobar" tip ULT-220.

3.8.0. MERE ZAŠTITE

3.8.1. O p š t e o d r e d b e

Na površinskom kopu zapošljeni su izloženi dejstvu štetnih faktora radne sredine, opasnostima od povrede pri rukovanju opremom i kretanju. Pošto rudarske mašine i oprema za pogon uglavnom koriste električnu energiju, to je neophodno posvetiti posebnu pažnju zaštiti od elekto udara. U cilju ot- klanjanja ili smanjenja opasnosti za ugrožavanje zdravlja ili povredjivanje pridržavati se važećih zakona, propisa i stand- arda.

Zakoni:- Zakon o rudarstvu (Sl. glasnik RS 44/95)- Zakon o rudarstvu (Sl. glasnik SRS 33/88)- Zakon o zaštiti na radu (Sl. glasnik SRS 21/78)- Zakon o zaštiti od požara (Sl. glasnik SRS 9/77)- Zakon o prevozu opasnih materija (Sl. list SFRJ 24/74)- Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima (Sl. glasnik SRS 44/77)

Pravilnici:- Pravilnik o tehničkim merama zaštite na radu na površinskim otkopima uglja, metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirov- ina (Sl. list SFRJ 37/64 i 6/67)- Pravilnik o merama zaštite pri rukovanju eksplozivnim sreds-

tvima i miniranju u rudarstvu (Sl. list SFRJ 9/67)- Opšti pravilnik o higijenskim i fizičkim zaštitnim merama pri radu (Sl. list SFRJ 16/47 i 36/50)- Pravilnik o postupku vršenja predhodnih i periodičnih preg- leda rudnika (Sl. glasnik SRS 33/68)- Pravilnik o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i or- ganizovanju službe spasavanja u slučaju nezgode na radu Sl. list SFRJ 21/71)- Pravilniku o periodičnom ispitivanju orudja za rad hemijs-kih i bioloških štetnosti i mikroklima (Sl. list SFRJ 26/67)- Pravilnik o opštim merama i normativima zaštite na radu od buke (Sl. list SFRJ 29/71)- Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zašt- itnoj opremi (Sl.SFRJ 35/69)- Pravilnik o zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovar iz teretnih vozila (Sl. list SFRJ 17/66)- Pravilnik o zaštiti na radu pri održavanju motornih vozila i prevozu motornim vozilom (Sl. list SFRJ 55/65)

Društveni dogovori:- Društveni dogovor o listi profesionalnih bolesti- Društveni dogovor o listi telesnih oštećenja (Sl. list SFRJ 40/75)

JUS standardi:- JUS Z.BO.001 Maksimalno dopuštena koncentracija škodljivih gasova, para i aerosola u atmosveri radnih prostorija i ra- dilišta (Sl. list SFRJ 35/71)- JUS Z.B1.025 Zaštitni šlem (Sl. list SFRJ 32/58)- JUS Z.B1.310 Ušni čepovi protiv buke (Sl. list SFRJ 4/64)- JUS Z.B1.350 Ušni čep proitiv buke (Sl. list SFRJ 4/64)- JUS U.S4.781 Znaci opasnosti- JUS U.S4.782 Znaci izričitih naredbi- JUS U.S4.783 Znaci obaveštenja- JUS Z.C2.035 Prenosni aparati za gašenje požara prahom- JUS Z.C2:040 Prenosni aparati za gašenje požara sa CO2

3.8.2. Posebne odredbe

U okviru rudnika organizovana je služba zaštite na radu i očuvanju zdrave okoline. Ova služba sagledava sve opasnoisti u radu i uz saglasnost sa glavnim tehničkim rukovodiocem propisuje mere zaštite.

Zaštita od štetnih faktora:Glavni štetni faktori koji će se javljati u tehnolo-

škom procesu su:- Prašina- Izduvni gasovi- Gasovi usled miniranja- Buka- Vibracije- Klimatski faktori

Za zaštsitu od dejstva ovih faktora mašine i post- rojenja treba da imaju kabine za rukovaoce. One moraju biti dobro dihtovane, izolovane i izvedene sa uredjajima za smanjenje vibracija. Pored ovoga kabine moraju biti snabdevene i klima uredjajima.

Zaštita od opasnosti povredjivanja

U cilju obezbedjenja sigurnosti zaposlenog osoblja pri radu na površinskom kopu moraju se poštovati svi navedeni propisi koji regulišu postupak rada na kopovima. Pored toga nužno je pridržavati se posebnih mera sigurnosti.

- Proces otkopavanja mora se obavljati na način kako je to ovim projektom predvidjeno.

- Neposredni rukovodilac je dužan da najmanje jedanput a po potrebi i više puta u toku smene obidje sva radna mesta na kopu tj. sve mašine u radu i izvrši kontrolu načina obavljanja radnog procesa.

- Svi zaposleni na kopu dužani su da se pridržavaju uputstva za rad i primenjuju propisane mere zaštite. O nastalim promenama u smislu remećenja normalnog toka procesa moraju od- mah obavestiti odgovornog rukovodioca.

- Licima koja nisu zaposlena na površinskom kopu zabranj- en je pristup bez odobrenja glavnog rukovodioca. Na svim prilazima na granici zone opasnosti mora se istaći upozorenje o opasnosti i zabrani pristupa.

3.8.3. Posebne mere zaštite u okviru pojedinih tehnoloških operacija

3.8.3.1. Bušenje:

- Pri bušenju u svemu se pridržavati važećih projektata, planova i uputstava za rad.

U cilju izvodjenja bezbednog rada i zaštite čovekove okoline u okviru tehnološke operacije bušenja treba se pridrž- avati sledećeg:

- Pri lociranju bušotina, planiranju usmerenja i davanju uputstva za bušenje voditi računa o ljudstvu, objektima i meh- anizaciji.

- Pridržavati se odgovarajuće geometrije i parametara bu- šenja za odredjene stene.

- Zbog smanjenja zaprašenosti bušenje vršiti isključivo uz primenu vode.

- Posebnu pažnju obraćati pri bušenju i kretanju u blizini ivice etaže (naročito pri smanjenoj vidljivosti u drugoj i trećoj smeni).

- Uz posebnu opreznost vršiti radove oko skidanja visećih komada iz kosine etaže.

3.8.3.2. Miniranje:

Pri radu na miniranju u svemu se pridržavati Glavnog rudarskog projekta, Projekata miniranja i ostalih uputstava i planova.

Kod izvodjenja minerskih radova preduzeti sve mere bezbednosti. Posebnu pažnju posvetiti načinu i mestu otvaranja, količini eksploziva, visini stuba eksplozivnog punjenja, visini začepljenja, šemi povezivanja i paljenja.

- Posebnu pažnju obraćati pri odredjivanju količine eksploziva za punjene prvog reda bušotina.

- Napunjene bušotine začepljivati nabušenim materijalom. Bušotine treba da budu začepljene do vrha. čep mora biti najmanje 20 prečnika bušotine.

- Aktiviranje izvršiti uz što veći broj milisekundnih in- tervala.

- Iniciranje eksplozivnog punjenja vršiti sa dna bušotine.- Sekundarna miniranja (etažni pragovi, blokovi i viseće

stene iz kosine etaže) vršiti sa bušenjem i dobrim začepljenjem ili nalepnim minama.

- Sva miniranja se moraju izvoditi sa izuzetnom pažnjom i pri dnevnoj svetlosti. Miniranja ne izvoditi pri slaboj vidljivosti, noću i po magli. Miniranja izvoditi u za to predvidjeno vreme.

- Svako miniranje mora biti dobro obezbedjeno postavljanjem straža na svim prilazima u zoni koja može da bude ugrožena. Raspored i zadatke obezbedjenju daje poslovodja miniranja.

- Pre miniranja udaljiti radnike i mehanizaciju na bez- bedno rastojanje.

- Početak i završetak miniranja oglašavati odredjenim zvučnim signalima. Neposredno pre miniranja treba dati upozorenje preko megafona.

- Prilikom miniranja posebno složenih ili problematičnih slučajeva obavezno konsultovati glavnog tehničkog rukovodioca.

- Pošto se pri izradi useka otvaranja miniranje vrši u delimično stešnjenoj sredini, a pored toga i grad je u neposrednoj blizini, to je neophodno posebnu pažnju posvetiti ovoj tehnološkoj operaciji kako nebi došlo do većih potresa.

3.8.3.3. Utovar:

Pri radu na utovaru pridržavati se svih važećih projekata, uputstava i planova.

- Pri utovaru materijala posebnu pažnju obraćati pri radu blizu ivice etaže kako nebi došlo do ugrožavanja mehanizacije i radnika.

- Ne obarati materijal niz kosinu etaže.- Za rad noću mehanizacija mora imati predvidjeno osvet-

ljenje.- Za obavljanje posebno složenih radova i u slučaju kada

postoji odredjena opasnost odrediti lice (signalistu) koje će regulisati rad u neposrednoj okolini rada bagera.

3.8.3.4. Transport:

U svemu se pridržavati Glavnog projekta i izdatih uputstava za rad.

- Na kopu se treba pridržavati svih propisa iz oblasti saobraćaja koji važe za javni saobraćaj. Izuzetci i specifičn-osti su regulisani uputstvom.

- Posebnu pažnju treba obraćati pri kretanju vozila blizu ivice radilišta ili ivice jalovišta.

- Pošto će se rad odvijati u sve tri smene, za kretanje po smanjenoj vidljivosti, magli i noću vozila moraju imati od- govarajuća svetla.

3.8.3.5. Odvodnjavanje:

U svemu se pridržavati Projekta odvodnjavanja, planova i uputstva.

- Posebnu pažnju treba obratiti na odvodnjavanje pri izradi useka otvaranja. Ovaj deo kopa treba obezbediti zaštitnim kanalom. Pri izradi useka otvaranja treba graditi privremene vodosabirnike. U koliko postoji opasnost od velikog prodora vode usled padavina ili se duže vremena neće raditi, treba skloniti mehanizaciju sa dna useka kako usled naglog prodora vode nebi ostala zarobljena.

3.8.3.6. Posebni radovi i rudarsko održavanje kopa:

Kako su u okviru ove tehnološke operacije poslovi vrlo specifični, uputstva za rad će biti izdavana usmeno od slučaja do slučaja od strane neposrednog rukovodioca ili drugog lica koje na to ima pravo.

- Posebnu pažnju obraćati pri pripremi terena za bušenje u blizini ivice i izvodjenju završnih radova na ivici etaža. U posebno složenim slučajevima odrediti lice (signalistu) koje će nadzirati i organizovati ove radove.

- U koliko postoji opasnost pri obaranju visećih blokova, radove obavljati samo pri dnevnoj svetlosti i u prisustvu signaliste.

- Sve ivice, puteve i useke otvaranja obezbediti dovoljno širokom zaštitnom bankinom.

3.8.4. Posebne mere zaštite

Pri izradi kosih puteva i useka otvaranja obavezno raditi uz prisustvo signaliste. U koliko postoji potreba raditi samo pri dnevnoj svetlosti.

Po ivicama puteva i useka otvaranja obavezno uradi- ti zaštitne bankine široke 4 metra.

Za odbranu od prodora vode oko useka otvaranja izra- djivati kanale.

Pošto se pri izradi useka otvaranja miniranje vrši u delimično stešnjenoj sredini, a pored toga i grad je u neposrednoj blizini, to je neophodno posebnu pažnju posvetiti ovoj tehnološkoj operaciji kako nebi došlo do većih potresa.

Kako je grad u neposrednoj blizini kopa to je neophodno u letnjim mesecima posvetiti posebnu pažnju borbi protiv stvaranja prašine.

3.8.5. Zaštita životne sredine

U ekološkom pogledu, uz strogo poštovanje Glavnog rudarskog projekta i ostalih tehnoloških projekata, planova i uputstava za rad ne postoji posebna opasnost po zdravlje ljudi i okolinu.

Documents

uputstvo-za-rad-na-sr-za-visinu-et-od-15-m.doc