Koma (29 pitanja)Kod bolesnika u komi prvo se Glazgov koma skalom se sabira (skoruje) Glazgov koma skor (zbor) 3 znai da je bolesnik Koji su regioni odgovorni za normalno stanje svesti Koma metabolikog porekla se razlikuje od kome koja je posledica bolesti mozga po Koma moe da se javi u sklopu klinike simptomatologije kod Kod bolesnika u komi vano je prvo Glazgov koma skor 3 je kod bolesnika sa akutnim modanim udarom Modana smrt podrazumeva Dijagnoza modane smrti se postavlja kada Globalna ishemija mozga moe da se javi kod Oporavak bolesnika posle globalne ishemije mozga zavisi od Kod trovanja morfijumom zenice su Za trovanje metil alkoholom karakteristino je Koma oznaava poremeaj stanja svesti sa Koma oznaava poremeaj stanja svesti sa Glazgov koma skorom koji je Reverzibilno stanje kome se najee via kod Najei uzroci ireverzibilnih koma su obezbedi disanje i da 50% glukoza sa B1 vitaminom verbalni odgovor, pokretljivost ekstremiteta i oiju (otvaranje) u dubokoj komi veliki mozak i aktivirajua retikularna formacija modanog stabla prisustvu fokalnih neurolokih ispada kod bolesnika sa oboljenjem mozga a + b (akutnog modanog udara, encefalitisa, tumora mozga + hipo i hipertermije, hiponatremije, hiperkapnije) obezbediti disanje lo prognostiki znak sve navedeno (duboku ireverzibilnu komu + odsustvo refleksa modanog stabla + nemogunost spontanog disanja + ravnu EEG liniju) je prisutna duboka koma, apneja i kada su odsutni svi refleksi modanog stabla sve navedeno je tano (sranog zastoja, veanja, davljenja + trovanja ugljen monoksidom + respiratornog zastoja) duine trajanja ishemije mozga (pre preduzetih mera kardiopulmonalne reanimacije) miotine sve navedeno je tano (oteenje optikusa + izraena metabolika acidoza + izmena stanja svesti + lei se etil alkoholom) odsustvom otvaranja oiju, motornog i verbalnog odgovora 8 metabolikih poremeaja traume glave i vaskularna oboljenja mozga

Kod bolesnika u komi prvo se obavlja Kod kome koja nije praena fokalnim neurolokim deficitom prvo treba posumnjati na Kod kome sa fokalnim neurolokim deficitom prvo treba posumnjati na Kod kome bez fokalnog neurolokog deficita uz postojanje meningizma prvo treba posumnjati na Kod kome sa unilateralno prisutnom irokom i nereaktivnom zenicom najverovatnije se radi o Kod koma sa bilateralno uskim zenicama treba pomisliti na Primarna terapijska mera kod bolesnika u komi je primena Kod bolesnika u komi prvo treba uraditi Bolesnika u komi treba postaviti u Kod sumnje na to da je koma uzrokovana trovanjem benzodiazepinima prvo se primenjuje Kod bolesnika u komi nepoznate etiologije treba dati

merenje vitalnih funkcija intoksikaciju alkoholom intracerebralnu hemoragiju akutni bakterijski meningitis hernijaciji temporalnog renja trovanje opijatima 50 ml 50% rastvora glukoze sa 100 mg tiamina gasne analize lateralni poloaj sa licem prema podlozi flumazenil (aneksat) Ringerov rastvor

Socijalna medicina (48 pitanja)skup mera i aktivnosti namenjenih unapreenju i ouvanju zdravlja, spreavanju i suzbijanju bolesti, ranom otkrivanju, blagovremenom leenju i rehabilitaciji ouvanje i unapreenje zdravlja, spreavanje i suzbijanje bolesti blagovremeno leenje izbegavanje rizinog i formiranje zdravog ponaanja izbegavanje rizinog i formiranje zdravog ponaanja rano otkrivanje i blagovremeno leenje bolesti karcinom grlia i materice

Koja je od navedenih definicija zdravstvene zatite najkompletnija Termin "primarna prevencija" se koristi za sledeu grupu mera i aktivnosti Sve navedene mere pripadaju primarnoj prevenciji izuzev jedne Primarna prevencija podrazumeva samo jednu od navedenih aktivnosti Primarna prevencija kod oboljenja srca i krvnih sudova podrazumeva samo Termin "sekundarna prevencija" se koristi za samo jednu od navedenih grupa mera i aktivnosti Zaokruiti oboljenje za koje se preporuuje skrining kao efikasna mera zdravstvene zatite

Za sva navedena oboljenja se preporuuje rano otkrivanje bolesti izuzev za jedno Termin "tercijarna prevencija" se koristi za samo jednu od navedenih grupa mera i aktivnosti Tercijarna prevencija AIDSa obuhvata Konferencija o primarnoj zdravstvenoj zatiti odana je Meu navedenim karakteristikama zaokruite onu koja ne pripada PZZ Na nivou PZZ primenjuje se jedna od navedenih grupa mera i aktivnosti Intersektorska saradnja je Dom zdravlja je institucionalni nosilac samo jedne od navedenih organizacionih oblika zdravstvene zatite Jedna od navedenih delatnosti ne pripada domu zdravlja Koja od navedenih zdravstvenih ustanova obezbeuje primarnu zdravstvenu zatitu na teritoriji jedne (ili vie) optina Koja od navedenih slubi/ustanova ne pripada primarnoj zdravstvenoj zatiti Koji od navedenih profila zdravstvenih radnika nije lan tima u primarnoj zdravstvenoj zatiti Koji od navedenih profila zdravstvenih radnika nije lan tima u primarnoj zdravstvenoj zatiti Koja od navedenih grupa bolesti prema MKB ini 2/3 (vie od 60%) morbiditeta u ordinaciji lekara opte prakse Koja od navedenih grupa bolesti prema MKB ini 2/3 (vie od 60%) morbiditeta u dispanzeru za zdravstvenu zatitu dece kolskog uzrasta Usluge planiranja porodice ne mogu se pruiti samo u jednoj od navedenih ustanova U planiranje porodice ne spada jedna od navedenih aktivnosti Planiranje porodice se moe potpuno definisati jednim od ponuenih odgovora

grip sve oblike rehabilitacije aktivnosti na drutvenom prihvatanju ljudi koji ive sa HIV/AIDSom 1978. godine u Alma Ati bazirana je na medicinskom konceptu zdravlja sve mere i aktivnosti zdravstvene zatite saradnja zdravstvenog sektora sa drugim sektorima koji doprinose zdravlju ljudi ambulantno-poliklinike zdravstvene zatite stacionarno leenje dom zdravlja deija klinika lekar specijalista hirurgije hirurg oboljenja respiratornog sistema oboljenja respiratornog sistema zavod za zdravstveno osiguranje abortus dobrovoljno korienje metoda i procedura koje utiu na eljeni broj trudnoa i odgovarajui vremenski razmak meu njima aspekt individualnog ponaanja ili ivotnog stila, izlaganje uticajima ivotne sredine, uroena ili nasleena karakteristika za koje se zna da su udrueni sa stanjima vezanim za zdravlje a ije se spreavanje smatra vanim

Kompletan odgovor na pitanje ta su faktori rizika je samo jedan od ponuenih

Faktori rizika su svi navedeni sem jedne grupe Svi navedeni faktori rizika spadaju u nepromenljive izuzev jednog Svi navedeni faktori rizika se mogu promeniti zdravstveno - vaspitnim metodama izuzev jednog Svi navedeni faktori rizika se mogu promeniti zdravstveno - vaspitnim metodama izuzev jednog Faktori rizika za nastanak KVO su svi sem jednog Osnovnu medicinsku dokumentaciju vanbolnikih zdravstvenih ustanova (doma zdravlja) predstavlja U praktinom smislu vaspitanje za zdravlje se moe definisati jednim od navedenih naina Zdravstveno vaspitanje kao mera pripada Broj lanova za zdravstveno - vaspitni rad u maloj grupi je Neformalno zdravstveno vaspitanje je Koja od navedenih metoda ne pripada zdravstveno-vaspitnim Koja od navedenih zdravstveno-vaspitnih metoda spada u organizacione Koja od navedenih zdravstveno-vaspitnih metoda spada u organizacione Koja od navedenih zdravstveno-vaspitnih metoda spada u organizacione Koja od navedenih zdravstveno-vaspitnih metoda je strategija sticanja vetina Koja od navedenih zdravstveno-vaspitnih metoda je strategija sticanja vetina Koja od navedenih zdravstveno-vaspitnih metoda je strategija sticanja vetina Jedna od navedenih metoda ne spada u strategiju sticanja vetina Jedna od navedenih metoda ne spada u strategiju sticanja vetina Koja od navedenih zdravstveno-vaspitnih metoda spada u komunikacijske Koja od navedenih zdravstveno-vaspitnih metoda spada u komunikacijske

epidemioloki puenje naslee godine starosti zagaena ivotna sredina zdravstveni karton planirana i kontrolisana intervencija koja utie na dobrovoljno prihvatanje ponaanja koje vodi zdravlju svim merama prevencije od 8-12 ljudi deo vaspitanja koje se odvija u porodici i zajednici bez posebno organizovanih formi transakciona analiza razvoj zajednice drutvene akcije drutveno planiranje i organizacioni razvoj grupni rad simulacije edukativna istraivanja predavanje diskusija savetovanje intervju

Potpuna definicija savetovanja kao metode zdravstveno-vaspitnog rada je samo jedna od navedenih

metod rada sa pojedincem ili grupom u kome se, tokom interakcije izmeu osobe/osoba koje imaju problem i osobe koja prua pomo u reavanju tog problema, razvija odnos poverfenja i podrke sa zajednikim ciljem

Epidemiologija (30 pitanja)Obavezna sistematska imunizacija sprovodi se u naoj zemlji protiv Vakcina protiv hepatitisa B sadri Koja od navedenih vakcina nije u kalendaru obavezne sistematske imunizacije u naoj zemlji Koje od navedenih stanja predstavlja kontraindikaciju za imunizaciju u dejem uzrastu Koje od sledeih oboljenja ne ostavlja imunitet Masovni skrining preporuuje se kao rutinska javno zdravstvena mera za rano otkrivanje karcinoma Koja je od sledeih zaraznih bolesti u Evropi uspeno eradikovana Bolnike infekcije se u naoj zemlji obino prenose svim navedenim putevima osim Najee akutne zarazne bolesti u ambulanti lekara opte medicine su iz grupe Obavezne vakcine po epidemiolokim indikacijama su sve osim Primena skrininga obuhvata Najznaajniji pojedinani faktor rizika za nastanak malignih tumora je Zaokrui netanu reenicu poliomijelitisa preien HBs antigen vakcina protiv trbunog tifusa akutno febrilno stanje tetanus cervixa uteri poliomijelitis insektima respiratornih infekcija vakcine protiv hepatitisa A rano otkrivanje bolesti u presimptomatskoj fazi puenje maligni tumori debelog creva povezani su sa konzumiranjem jako usoljene i dimljene hrane

Ishrana bogata mastima (posebno ivotinjskog porekla) a siromana celuloznim vlaknastim namirnicama poveava rizik od malignih tumora Skrining pripada Imunizacija pripada Samopregled dojki pripada Cilj primarne prevencije poremeaja zdravlja je Cilj sekundarne prevencije poremeaja zdravlja je Cilj tercijarne prevencije poremeaja zdravlja je Kalendar obavezne sistematske imunizacije u naoj zemlji obuhvata imunizaciju protiv sledeih zaraznih bolesti Pokazatelj rizika umiranja u populaciji je Pokazatelj rizika obolevanja u populaciji je Bolesti pod nadzorom Svetske zdravstvene organizacije su sve navedene, osim Na teritoriji Srbije vode se registri za sledee nezarazne bolesti izuzev za Registri kliconoa vode se za sve navedene bolesti izuzev za Izvori podataka o obolevanju ukljuuju sve osim Lica zaposlena u proizvodnji i prometu namirnica i snabdevanju stanovnitva vodom za pie duna su da se podvrgnu obaveznom zdravstvenom pregledu Prijave zaraznih bolesti alju se Koja od navedenih bolesti u naoj zemlji ne podlee obaveznom prijavljivanju

debelog creva sekundarnoj prevenciji primarnoj prevenciji sekundarnoj prevenciji smanjenje stope incidencije smanjenje prevalencije smanjenje stope komplikacija i stope mortaliteta tuberkuloze, poliomijelitisa, difterije, tetanusa, pertusisa, morbila, parotitisa, rubele, hepatitisa B stopa mortaliteta stopa incidencije kuge psorijazu stafilokoknu intoksikaciju podataka matiarske slube dva puta godinje regionalnom zavodu za zdravstvenu zatitu kongenitalne malformacije

Higijena (50 pitanja)Poveanje potreba za dnevnim unosom belanevina tokom trudnoe iznosi U cilju zatite zdravlja radnika ispitivanje mikroklimatskih faktora u radnoj sredini se vri Beri-beri je 6-10 g dva puta godinje (tokom zimskog i letnjeg perioda) hipovitaminoza B1

Skorbut je Antidot kod trovanja nervnim bojnim otrovima je Normativi za pojedine mikroklimatske uslove su dati za Trovanje aflatoksinom moe da nastane prilikom unosa sledeih namirnica Pri planiranju za izgradnju stambenih objekata tolerie se nagib terena od najvie U planiranju naselja izdvajaju se tri zone Voda za pie iz kaptiranih (zatvorenih) izvora ne sme da ima MPN/100ml vei od Voda za pie iz zatvorenih izvora ne sme da sadri u 1ml ukupnih bakterija vie od U bakterije koje predstavljaju fekalne indikatore u vodi za pie spadaju Donja granica koncentracije rezidualnog hlora u dezinfikovanoj vodi za pie iznosi Vrednost maksimalno doputene koncentracije (MDK) za gas SO2 u vazduhu iznosi Granina vrednost imisije (GVI pojedinana) za gas SO2 u vazduhu iznosi Normativ za minimalnu stambenu povrinu po lanu domainstva iznosi Najmanja visina tavanice u stambenom prostoru treba da iznosi Preparat malation spada u Aeracija je metoda za Sedimentacija je inicijalni postupak za Hlorni preparat sa najveom koliinom aktivnog hlora meu navedenim je Postrojenja bazine hemijske industrije moraju da budu udaljena od naselja najmanje Doputeno vreme izlaganja budic od 85dB (A) u toku radnog vremena iznosi Sumpordioksid (SO2) je Kantonman je

hipovitaminoza C atropin vrstu rada i period godine itarice i kikiriki 10% zona stanovanja, zona privrede, zona rekreacije 10 100 E. Coli, Proteus, Enterococcus 0,1 mg/l 5 mg/m3 0,35 mg/m3 16m2 2,6m organofosforne insekticide uklanjanje Fe i Mn iz vode preiavanje povrinske vode kaporit 2000m 8 sati iritantni gas smetaj u naselju u objektu kojem to nije namena

Minimalna dnevna koliina vode po osobi pri logorskom smetaju je Zastupljenost ugljenih hidrata u dnevnom obroku kolske dece treba da iznosi Ultraljubiasto traenje je Postojei normativi za pojedine faktore mikroklime dati su u odnosu na Osnovni faktori mikroklime su (zaokruiti netaan odgovor) Osnovni hemijski pregled vode za pie ne podrazumeva odreivanje U fizike osobine vode za pie ne spada Maksimalna doputena koncentracija (MDK) za nitrate u vodi za pie iznosi Maksimalna doputena koncentracija (MDK) za hloride u vodi za pie iznosi Maksimalna doputena koncentracija (MDK) za Fe u vodi za pie iznosi uvanje zrnaste hrane od parazita postie se skladitenjem u odgovarajuim mikroklimatskim uslovima koji podrazumevaju Dnevne potrebe za magnezijumom za zdrave odrasle ljude iznose Dnevne potrebe za vitaminom K za zdrave odrasle osobe iznose Tiamin je vitamin Najnii sloj atmosfere naziva se Hronina izloenost UV zraenju izaziva sledeu konu promenu Za otpoinjanje formiranja fotosmoga neophodno je Maksimalna dozvoljena koncentracija za MDK za NO2 U pneumopatije (bronhopneumopatije) spadaju Najei put prodora aerosolnih pesticida u organizam oveka je Klasa I prirodnih voda definisana je Normalni uslovi za hlorisanje vode (SZO) definisani su

30l 50-60% zraenje koje u primarnoj interakciji sa tkivima nema jonizacioni efekat vrstu rada (lak, srednje teak i teak) i period godine (letnji i zimski) praina u vazduhu koliine Mn tvrdoa 10mg/l 200mg/l 0,3mg/l temperaturu vazduha < 15C i relativnu vlanost < 13% 250-350mg 1mcg/kg telesne teine B1 troposfera pterigijum prisustvo CO 6mg/m3 bisinoza intaktna izloena koa suspendovane materije do 10 mg/l, najmanje 8mg O2/l pH