URR-Nejednakost-LR

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKEUPRAVA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO RADA,ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKEUPRAVA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST

Rodna nejednakost na pozicijama odlučivanja

u Srbiji

Branimir Mitrović

© UPRAVA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST MINISTARSTVA RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE REPUBLIKE SRBIJE, 2012.

Ovo istraživanje je realizovano u okviru programa za implementaciju prioriteta Nacionalnog akcionog plana za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti koji je finansijski podržala Vlada Švedske. IMG je u okviru projekta vršio finansijski menadžment.

Ovaj materijal je napisan od strane gore navedenih autora po narudžbi IMG, na zahtev Uprave za rodnu ravnopravnost uz finansijsku pomoć Vlade Švedske. Mišljenja i stanovišta izneta u ovom materijalu pripadaju autorima i ne moraju neizostavno predstavljati mišljenja IMG ili Vlade Švedske, donatora. Ni IMG niti Vlada Švedske, donator, neće preuzeti bilo kakvu zakonsku obavezu ili odgovornost za sadržaj ovog materijala, njegov izvor ili bilo koje eventualne posledice do kojih može dovesti njegova upotreba. Umnožavanje ovog materijala u celini ili delimično je dozvoljeno, uz navođenje izvora.

Rodna nejednakost na pozicijama odlučivanja u SrbijiIzdavač:Uprava za rodnu ravnopravnostMinistarstva rada, zapošljavanja i socijalne politikeRepublike SrbijeUrednIca:dr Natalija MićunovićaUtor:Branimir MitrovićdIzajn:Goran LončarPrIPrema za štamPU:Charlie GCštamPa: KOSMOS d.o.o. BeogradtIraž: 1000 primeraka

5

Sadržaj

• Predgovor ..................................................................................................................................... 6• 1. Rezime ...................................................................................................................................... 9• 2. Uvodna razmatranja ................................................................................................................ 10• 3. Zakonski okvir i strateška dokumenta .................................................................................... 12• 4. Metodologija prikupljanja i analize podataka ....................................................................... 22• 5. Rezultati istraživanja ............................................................................................................... 24 •a. narodna Skupština ..................................................................................................................... 24 •b. vlada republike Srbije ................................................................................................................ 27 •c. agencije .................................................................................................................................... 38 • d. Uprave ...................................................................................................................................... 44 •e. zavodi ....................................................................................................................................... 47 •f. odabrane pravosudne institucije ................................................................................................... 51 •g. javna preduzeća ......................................................................................................................... 54• 6. Prikaz učešća žena na pozicijama odlučivanja u pojedinim državama Evropske Unije i regiona ................................................................... 66• 7. Zaključci .................................................................................................................................... 68

6

Predgovor

Uprava za rodnu ravnopravnost, kao telo koje koordinira izvršenje Akcionog plana za sprovo-đenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravno-sti pokrenula je pitanje istinski ravnopravnog učešća žena u javnom i političkom životu.

Rodna ravnopravnost u procesima odlučivanja predstavlja veoma važnu komponentu u implementaciji međunarodnih i domaćih standarda ženskih ljudskih prava u Srbiji. Zvanič-no opredeljenje svih segmenata vlasti u Srbiji o neophodnosti uspostavljanja ravnomerne zastupljenosti muškaraca i žena u ovoj oblasti je nešto što ipak ostaje u domenu deklarativ-nog, a inicijalna ideja prilikom koncipiranja jednog ovakvog istraživanja je da se taj stav pro-veri u konkretnim kadrovskim rešenjima u državnim institucijama. Prikupljanje podataka je bilo naročito važno i sa aspekta poštovanja odredbi Zakona o ravnopravnosti polova, koji je usvojen 2009. godine i njegovih rešenja o ravnopravnosti muškaraca i žena u odlučivanju.

Ova publikacija ima dokumentarno-informativni karakter i ima za cilj da pruži odgovor na pitanje da li i koliko žene u državnim i javnim institucijama realno učestvuju u njihovom

7

radu i donošenju odluka, odnosno da li postoji kritična masa od makar 30% žena na ruko-vodećim pozicijama.

Rezultati koje možete da pogledate u daljem tekstu ne mogu se smatrati zadovoljavajućim sa aspekta adekvatne zastupljenosti žena na rukovodećim pozicijama, ali to je naša real-nost i standard koji smo uspeli da dostignemo. Kontinuirani rad na unapređenju ovakvog stanja će svakako biti nastavljen, pre svega zbog nas samih i vrednosti kojima težimo.

Nadam se da će predstavljeni podaci biti od pomoći državnim institucijama, kao i drugim subjektima koji se bave pitanjem učešća žena na mestima odlučivanja u Srbiji, u njihovom planiranju narednih aktivnosti. Takođe, verujem da će podaci iz ove publikacije ojačati argumentaciju većine u našem društvu u zalaganjima da muškarci i žene imaju jednake mogućnosti, ista prava i obaveze, jer samo ravnopravni mogu dati pun doprinos razvoju našeg društva.

8

Dr Natalija MićunovićDirektorka Uprave za rodnu ravnopravnost

Ovo istraživanje je deo aktivnosti u okviru realizacije „Jednogodišnjeg programa za im-plementaciju prve faze aktivnosti Nacionalnog akcionog plana”, koji sprovodi Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, uz finansijsku podršku Kraljevine Švedske, kojoj ovom prilikom izražavamo veliku zahvalnost.

Nadamo se da ćemo biti u prilici da pomognemo ravnopravnom angažovanju žena i muškaraca u javnom i političkom životu, jer samo ostvarivanjem pune ravnopravnosti društvo može da se u punom smislu razvija.

9

1. Rezime

Istraživanje koje je pred vama predstavlja jedan od rezultata aktivnosti u okviru realizacije „Jednogodišnjeg programa za implementaciju prve faze aktivnosti Nacionalnog akcionog plana” (u daljem tekstu: Program za realizaciju NAP prioriteta), koji sprovodi Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Realizaciju ovog programa finansijski je podržala Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), uz administrativno-finansijski menadžment agencije International Management Group (IMG).

Postavljeni opšti cilj programa je povećanje učešća žena u procesima odlučivanja i ostvarivanja ravnopravnosti polova. Fokus svih aktivnosti tokom realizacije programa je usmeren na tri strateške oblasti Akcionog plana i to: učešće žena u javnom i političkom životu, ekonomsko osnaživanje žena i žene i uklanjanje stereotipa u medijima. Za ovo istraživanje, od značaja je prva strateška oblast programa koja se odnosi na učešće žena u političkom i javnom životu u Srbiji, konkretno na broj i vrste pozicija odlučivanja.

10

2. Uvodna RazmatRanja

Činjenica je da su žene još uvek upadljiva manjina u političkom i javnom životu u Srbiji, bez obzira na formalno-pravno obezbeđenu ravnopravnost i načelno prihvaćenu realnost potrebe o povećanju učešća manje zastupljenog pola na pozicijama odlučivanja. Tradicionalizam koji je duboko ukorenjen u našem društvu i neretko sveprisutne predrasude, u znatnoj meri usporavaju ili čak onemogućavaju uspostavljanje novog odnosa u društvu koje teži ka ravnopravnosti muškaraca i žena na upravljačkim pozicijama. Pravni poredak je, istina, odavno uklonio prepreke da žene mogu da biraju i budu birane na izborima bez diskriminacije, da ravnopravno učestvuju u raspodeli funkcija vlasti i na mestima odlučivanja putem imenovanja, postavljenja, delegiranja i drugo, ali faktičko stanje stvari je takvo da su ove norme u koliziji sa realnim stanjem stvari, naročito kada govorimo o javnom i političkom životu.

Uzimajući u obzir standarde Evropske unije i ostale međunarodne standarde zaštite ljudskih prava i promocije rodne ravnopravnosti koje je Srbija prihvatila i inkorporisala u svoje zakonodavstvo, država odnosno Vlada ima ključnu ulogu u promociji i uspostavljanju ravnopravne zastupljenosti žena i muškaraca u političkom i javnom životu i na mestima odlučivanja. Javno opredeljenje izvršne vlasti o potrebi unapređenja rodne ravnopravnosti u oblasti političkog odlučivanja je svakako dobrodošlo i opšti je zaključak da je progres u

11

toj oblasti zaista vidljiv, kao i to da je stanje stvari značajno unapređeno, ali time Vlada, kao i ostali učesnici političkog i javnog života, imaju posebnu odgovornost u tom pogledu.

S tim u vezi, ovo istraživanje ima za cilj da prikaže podatke o zastupljenosti žena u institucijama koje su upravo pod ingerencijama Vlade Srbije, kako kroz postavljanje rukovodećeg kadra, tako i kroz finansiranje odnosno vršenje nadzora nad njihovim radom i sprovođenjem zakona i drugih propisa. Time se dodaje na značaju rezultat istraživanja koji je sprovedeno upravo u izvršnoj vlasti, koja je nadležna za sprovođenje zakona i ostalih propisa, jer daje jasniju sliku o maniru koji ova vlada ima prema sprovođenju zakona uopšte a naročito onih propisa koji se odnose na unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji.

12

3. zakonski okviR i stRateška dokUmenta

Srbija je prateći standarde Evropske unije, kao i drugih međunarodnih institucija i dokumenata, pristupila normiranju pravne regulative koja se odnosi na rodnu ravnopravnost. Usvojen je set rodnosenzitivnih ustavnih pravila, Zakon o ravnopravnosti polova i unete su izmene jednog broja zakona koje regulišu oblasti od značaja za ravnopravnost polova. Ostali propisi koji imaju odgovarajuće odredbe o ravnopravnom učešću žena u procesima odlučivanja su Zakon o radu koji zabranjuje rodnu diskriminaciju i izborni zakoni koji predviđaju sistem kvota od 30% za manje zastupljeni pol za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore.

Osim navedenih propisa, usvojena su i određena dokumenta koja imaju za cilj poboljšanje položaja žena i unapređenje njihovog položaja i učešća na pozicijama odlučivanja. Ti dokumenti su Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti i Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti.

13

Ustav Republike srbije1

Ustav u nekoliko svojih članova uspostavlja rodnu ravnopravnost odnosno ravnopravnost žena i muškaraca i proklamuje politiku jednakih mogućnosti. Odredbe koje se odnose na ovu oblast najpre se nalaze u članu 15. koji glasi: „Država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.“

U delu koji se odnosi na zabranu diskriminacije, član 21. stav 2. glasi: „Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.“

Odredbe Ustava koje se odnose na učešće žena na pozicijama odlučivanja nalaze se i u članu 53. koji glasi “Građani imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije“, kao i u članu 60. stav 3. koji glasi „Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.“

1 Proglašen odlukom Narodne Skupštine od 8. novembra 2006. godine

14

zakon o ravnopravnosti polova2

Pravni sistem Srbije je po prvi put zakonom uredio oblast ravnopravnosti polova, čime se pridružio evropskim i svetskim zakonodavstvima koje su ovu oblast ranije normirale kroz zakonski propis. Zakon o ravnopravnosti polova (u daljem tekstu Zakon) pripada grupi tzv. antidiskriminatornih zakona i tretira ravnopravnost polova kao jedno od osnovnih ljudskih prava i vrednosti savremenog i demokratskog društva. Ovim Zakonom, propisana je jasna zabrana diskriminacije zasnovane na polu i rodu i predstavlja osnovni institucionalni i zakonodavni okvir za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji.

Zakon reguliše samo neke oblasti za koje je zakonodavac procenio da su posebno značajne za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i propisuje samo deo posebnih mera za postizanje ravnopravnosti polova i sprečavanje i eliminaciju diskriminacije po osnovu pola. Većina pitanja koja su od značaja za realizaciju i sprovođenje politike jednakosti među polovima regulisana su brojnim podzakonskim i opštim aktima (porodični odnosi, zdravstvo, obrazovanje, radni odnosi i zapošljavanje i dr.).

Ovaj propis je u svom tekstu dominantno usmeren ka jasnijem definisanju politike jednakih mogućnosti u najvažnijim oblastima ostvarivanja ljudskih prava, na zaštiti prava na rodnu

2 “Službeni glasnik RS” 104/2009

15

ravnopravnost i naročito na uspostavljanju instrumenata i postupka zaštite, uzimajući u obzir i posebne mere radi otklanjanja faktičke neravnopravnosti.

Odredbe Zakona koje se odnose na temu ovog istraživanja, a to je ravnopravnost na pozicijama odlučivanja, nalaze se na više mesta u samom zakonskom tekstu i regulišu tu oblast na posredan ili neposredan način.

Poštovanje međunarodnih standarda i ustavno jemstvo

Član 2.

Ravnopravnost polova podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom Republike Srbije (u daljem tekstu: Ustav) i zakonima, i svi su dužni da je poštuju.

Jemči se ravnopravnost polova, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom i zakonima.

Odredbe ovog Zakona ne mogu se tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja ili ograničenja nekog postojećeg prava utvrđenog drugim propisom.

16

Politika jednakih mogućnosti

Član 3.

Organi javne vlasti razvijaju aktivnu politiku jednakih mogućnosti u svim oblastima društvenog života.

Politika jednakih mogućnosti podrazumeva ravnopravno učešće polova u svim fazama planiranja, donošenja i sprovođenja odluka koje su od uticaja na položaj žena i muškaraca.

Diskriminacija

Član 4.

Diskriminacija po osnovu pola je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti.

17

Jednaka dostupnost poslova i položaja

Član 14.

Ako zastupljenost manje zastupljenog pola u svakoj organizacionoj jedinici, na rukovodećim mestima i u organima upravljanja i nadzora iznosi manje od 30%, organi javne vlasti su dužni da primene afirmativne mere u skladu sa Zakonom o državnim službenicima i Zakonom o državnoj upravi.

Ravnomerna zastupljenost i jednake mogućnosti pristupa u organima izvršne vlasti, javnim, finansijskim i drugim institucijama

Član 37.

Ravnopravnost polova obezbeđuje se prilikom kandidovanja za predsednika Republike, poslanike i odbornike, na način i u skladu sa propisima kojima se uređuju izbori.

Ravnopravnost polova obezbeđuje se prilikom kandidovanja za izbore na sve funkcije i imenovanja u organe javne vlasti, finansijske i druge institucije.

Ravnopravnost polova obezbeđuje se u toku sprovođenja izbornog postupka kroz sastav i rad organa za sprovođenje izbora, u skladu sa propisima kojima se uređuju izbori.

18

nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti3

Vlada Republike Srbije je 13. februara 2009. godine usvojila Nacionalnu strategiju za unapređenje položaja žena i rodnu ravnopravnost (Strategija) koja predstavlja veoma važan strateški dokument i koji će biti polazna osnova za razvoj daljih aktivnosti, ciljeva i mera do 2015. godine. Ovim dokumentom Srbija je približila svoj pravni sistem međunarodnim standardima i ujedno ispunila još jednu obavezu u smislu evopskih integracija u pravcu poboljšanja rodne ravnopravnosti.

Strategija je u svom tekstu definisala šest oblasti koje su prepoznate kao najreprezentativniji pokazatelji rodne nejednakosti i nejednake zastupljenosti polova. Te oblasti se odnose na učešća žena u kreiranju politika i u donošenju odluka u oblasti ekonomije i privrede, obrazovanja, poboljšanja zdravlja žena, rodno zasnovanog nasilja, kao i rodnih stereotipa u medijima i neobjektivnim izveštavanjem o nasilju nad ženama.

U tekstu Strategije, jasno se ističe opredeljenje za politiku jednakih mogućnosti, naročito u Polaznim osnovama, u pasusu 11. koji glasi „Povećanje učešća žena u procesima odlučivanja o javnim poslovima na svim društvenim nivoima i u svim oblastima, predstavlja


19

podsticaj za dalji razvoj demokratije i društva , te je pretpostavka da radrodna ravnopravnost bude uključena u kreiranje društvenih politika kao doprinos ostvarivanju demokratije, transparentnosti institucija, vladavini prava, pravde, razvoja i mira.“

Kao prvi od šest strateških pravaca razvoja koje promoviše ovaj dokument, nalazi se „Povećanje učešća žena u procesima odlučivanja i ostvarivanja rodne ravnopravnosti“, koji je kao svoj poseban cilj postavio ostvarivanje prava žena da ravnomerno sa muškarcima učestvuju u odlučivanju. Realizacija ovog strateškog pravca je predviđena kroz ispunjenje pet pojedinačnih ciljeva i to:

• Povećanjeućešćaženauprestavničkimtelimanasvimnivoima

• Povećanjeučešćaženauizvršnimorganimavlasti,narukovodećimmestima, u državnoj upravi i javnim službama

• Institucionalizacijamehanizamazaravnopravnostpolovaiaktivnouključivanje uproceseodlučivanja

• Stvaranjepreduslovazaučešćeženaizdvostrukoivišestruko diskriminisanihgrupaujavnomipolitičkomživotu

• Jačanjekapacitetainstitucijapodizanjemsvestiiznanja orodnojravnopravnostiupolitičkomijavnomživotu

20

Strategija je prepoznala da je ravnopravno i ravnomerno odlučivanje jedno od temeljnih ljudskih prava i tako ga i tretira. Podsticanje većeg učešća žena u procesima odlučivanja je pre svega tekovina savremenih društava i osnovnih načela demokratije. Na kraju, nesporno je da ovaj proces vodi ka pravednijoj raspodeli uticaja i vodećih uloga u svakom društvu.

akcioni plan za sprovođenje nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti4

Za potrebe ovog istraživanja, biće izložene samo one odredbe i aktivnosti iz Akcionog plana koje se odnose na povećanje učešća žena u procesima odlučivanja kroz pet pojedinačnih ciljeva.

1. Povećanje učešća žena u predstavničkim telima na svim nivoima – aktivnosti kojima je predviđeno ostvarenje ovog cilja a koji se odnose na dopune izbornog zakonodavstva, izmenama Zakona o finansiranju političkih stranaka, izmenama skupštinskih poslovnika i kontinuiranim praćenjem primene zakona iz ove oblasti.

2. Povećanje učešća žena u izvršnim organima vlasti, na rukovodećim mestima, u državnoj upravi i javnim službama – izmenom propisa kojima se uređuje rad Vlade,


21

organa teritorijalne autonomije i organa lokalne samouprave u cilju obezbeđivanja ravnomernog učešća manje zastupljenog pola i izmenom propisa kojima se uređuju radni odnosi u državnoj upravi i javnom službama i cilju obezbeđivanja ravnomernog učešća manje zastupljenog pola.

3. Institucionalizacija mehanizama za ravnopravnost polova i aktivno uključivanje u procese odlučivanja – izradom podzakonskih akata za Zakon o ravnopravnosti polova.

4. Stvaranje preduslova za učešće žena iz dvostruko i višestruko disktiminisanih grupa u javnom i političkom životu - putem usvajanja posebnih mera za osnaživanje žena iz dvostruko i višestruko diskriminisanih grupa za njihovo uključivanje u procese donošenja odluka.

5. Jačanje kapaciteta institucija podizanjem svesti i znanja o rodnoj ravnopravnosti u političkom i javnom životu – analizom primene propisa za zaštitu ljudskih prava žena i rodne ravnopravnosti, razvijanjem adekvatnog sistema praćenja, prikupljanja i obrade podataka o zastupljenosti žena na mestima odlučivanja, uključivanjem zaposlenih u državnoj upravi i javnim službama u edukativne programe o rodnoj ravnopravnosti i istraživanjem uzroka neravnomerne zastupljenosti žena u donošenju odluka.

22

4. metodologija pRikUpljanja i analize podatakaMetodologija koja je primenjena u ovom istraživanju je bila kvantitativno praćenje i prikupljanje podataka sa zvaničnih internet prezentacija svih institucija koje su se našle u ovom istraživanju. Ovo je s jedne strane i pohvalno s obzirom da je ogromna većina institucija ozbiljno shvatila važnost transparetnosti svog rada, pa je u skladu s tim značajno unapredila svoje prezentacije na internetu i učinila ih dostupnim za istraživanje. Osim toga, podaci su prikupljani i direktnim kontaktom sa nadležnim licima u samim institucijama, koji su u kratkom roku dostavili tražene podatke i time dali vidljiv doprinos u realizaciji ove analize.

Istraživanje je urađeno u periodu januar – maj 2012. godine i svi prikupljeni podaci se odnose na rukovodeće pozicije u navedenom vremenskom periodu, tako da treba uzeti u obzir i mogućnost eventualnih kasnijih izmena na različitim pozicijama. Analiza prati učešće žena u odlučivanju, odnosno broj žena i muškaraca u različitim institucijama i organima vlasti, ali i kvalitativno prisustvo žena na pozicijama kreiranja javne politike, posebno one koja doprinosi rodnoj ravnopravnosti i stvarnoj zastupljenosti žena. Učešće žena na pozicijama odlučivanja ujedno predstavlja i značajan preduslov za uvođenje i/ili unapređenje rodne perspektive u svim državnim telima, a naročito u privrednim subjektima poput javnih preduzeća sa respektabilnom ekonomskom snagom koji mogu poslužiti kao značajni indikatori rodne ravnopravnosti.

23

Pozicije koje su obrađene odnose se na rukovodeća mesta u odabranim institucijama, kao i pozicijama hijerarhijski na neposredno nižem nivou odlučivanja a koje imaju mogućnost da u većoj meri samostalno donose odluke u okviru svog delokruga, odnosno gde te odluke imaju izvršno dejstvo. Naročito se vodilo računa da se obuhvate institucije i tela koja imaju uticaj na novčane tokove i finansijski sistem zemlje uopšte, s obzirom na činjenicu da su neka ranija istraživanja pokazala vidan manjak žena na pozicijama odlučivanja u tim oblastima. U tom smeru, institucije koje su odabrane da budu deo ovog istraživanja su grupisane u nekoliko grupa i to:

• Narodnaskupština

• VladaSrbije(ministarstva)

• Agencije

• Uprave

• Zavodi

• Odabranepravosudneinstitucije

• Javnapreduzeća

24

Kada govorimo o konkretnim pozicijama, Narodna skupstina je specifična po tome što ima više radnih tela, tako da su uzeta ona najreprezentativnija, dok je kod Vlade odnosno ministarstava istraživanje sprovedeno za pozicije ministara i ministarki, državnih sekretara i sekretarki i pomoćnika i pomoćnica u ministarstvima. Organi nabrojani pod 2-6. su obrađeni od nivoa direktora/ki kao i njihovih višepozicioniranih zamenika/ca do rukovodilaca sa mandatom za odlučivanje, u skladu sa sistematizacijom, koja je inače vrlo raznovrsna kod ove grupe institucija. Na kraju, kod javnih preduzeća, pored rukovodećih organa, naročita pažnja je posvećena sastavu upravnih odbora, odnosno skupštine akcionara, gde je skoncentrisana najveća moć i uticaj na donošenje vitalnih odluka, a potom i na pozicijama direktora i nižih pozicija sa mandatom za donošenje odluka.

5. RezUltati istRaživanja5.a. narodna skupština

Kao najvažnija institucija u državi, parlament je kroz svoj sastav na neki način ogledalo celog društva i može biti dobar pokazatelj participacije žena u političkom životu, kako za potrebe istraživanja, tako i uopšte. Ovde nije od značaja broj poslanica u aktuelnom sazivu, već je fokus dat pozicijama odlučivanja u okviru ove institucije. Iako na prvi pogled izgleda da je „gender balance“ ovde solidno primenjen, naročito ako se posmatra sastav

25

samog rukovodstva Narodne skupšine, sveobuhvatnijom analizom ćemo doći do malo manje optimističnih pokazatelja kada je u pitanju položaj žena u ovoj instituciji.

Veoma je značajno to što je na čelu Narodne skupštine žena, kao i jednak broj pot-predsednika i potpredsednica, ali ovo istraživanje je pokazalo da je u najvažnijim telima Narodne skupštine gde se donose odluke, a to su skupštinski odbori i šefovi/ice poslaničkih grupa, upadljivo manja zastupljenost žena na rukovodećim pozicijama. Naročit nesklad je vidljiv kada je u pitanju predsedavanje skupštinskom odborima, gde imamo 26 predsednika i samo tri predsednice. Isti slučaj je i sa predvodnicima poslaničkih klubova, gde je odnos 9:1 u korist muškaraca.

Narodna skupština

Pozicija MuškaRac ŽeNa

Predsednik/ca 1

Potpredsednik/ca 3 3

Generalni sekretar/ka 1

Šef/ica poslaničke grupe 9 1

Predsednik/ca skupštinskog odbora 26 3

Šef/ica delegacije u međunarodnim organizacijama 3 2

www.parlament.gov.rs

26

Rukovodstvo Narodne skupštine

Šefovi/ce poslaničkih grupa Predsednici/ce odbora

27

5.b. vlada Republike srbije

Vlada Republike Srbije, koja je bila predmet ovog istraživanja, formirana je 7. jula 2008. godine, imenovanjem dr Mirka Cvetkovića za predsednika. U tom sazivu, Vlada je imala 28 članova – predsednika, zamenika predsednika vlade (ujedno i ministra), tri potpredsednika i 23 ministra i ministarke. Prema polnoj strukturi, muškarci su činili 23 a žene pet članova tadašnje vlade, odnosno 82,14% naspram 17,86% u korist muških članova Cvetkovićevog kabineta. Rekonstrukcija Vlade Srbije obavljena je 14. marta 2011. godine i tada je ukupan broj članova Vlade smanjen sa 28 na 19, tako da je novi sastav Vlade prema polnoj strukturi činilo 17 članova i svega dve članice.

Za potrebe ovog istraživanja, obrađeni su podaci za sastav Vlade nakon njene rekonstrukcije. Kabinet dr Mirka Cvetkovića je sačinjavao (osim predsednika Vlade) jedan zamenik predsednika Vlade i ministar, po jedan potpredsednik i potpredsednica, 14 ministara i svega jedna ministarka. Oni su u okviru svojih ministarstava pod svojom nadležnošću imali 35 državnih sekretara i 13 državnih sekretarki, dok se na nižim pozicijama odlučivanja, kao što su pomoćnik/ca odnosno zamenik/ca u ministarstvima nalazilo 35 muškaraca i 37 žena.

Analizirajući sastav Vlade prema zastupljenosti žena u njoj, najpre je uočjliv drastičan nesklad između muških i ženskih članova Vlade, kako na čelnim pozicijama, tako i u ministarstvima. Nakon rekonstrukcije, samo je jedna žena dobila potpredsedničko mesto, mada je pre toga sa još tri ministarke izgubila svoj resor u vladi. Od ministarki, na čelu „svog“ ministarstva je ostala jedino ministarka pravde.

28

Primera radi, ovom prilikom ćemo izdvojiti neka od ministarstava, s obzirom na različita personalna rešenja na rukovodećim pozicijama u njihovoj unutrašnjoj organizaciji, a što govori u prilog neskladu u polnoj strukturi rukovodećeg kadra u njima. Ministarstva gde je u unutrašnjoj sistematizaciji odnos muških i ženskih rukovodilaca usklađen sa međunarodnim standardima su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Ministarstvo finansija5 i Ministarstvo zdravlja. U njima je približno podjednak broj državnih sekretara/ki i pomoćnika/ca na internim pozicijama, za razliku od Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva infrastrukture i energetike, kao i Ministarstva vera i dijaspore, gde je minimalan broj žena na rukovodećim pozicijama. Primera radi, u Ministarstvu unutrašnjih poslova ili Ministarstvu vera i dijaspore nema nijedne žene na rukovodećoj poziciji, što je poražavajuće i na kraju krajeva predstavlja tipičan primer rodne diskriminacije.

U prikazanim tabelama u nastavku teksta, dat je odnos muškaraca i žena na odabranim pozicijama odlučivanja u svakom od ministarstava koje su činile prethodnu Vladu i to najpre kroz odgovarajući grafikon a potom i u tabelarnom prikazu.

5 Nakon rekonstrukcije Vlade, ministarstvo je preuzeo premijer cvetković, ali je ovo ministarstvo ipak pokriveno istraživanjem zbog svoje važnosti u funkcionisanju Vlade i rešenja na rukovodećim pozicijama u njemu.

29

Ministri/ministarke

Državni sekretari/ke Pomoćnici/e i zamenici/e

30

Ministarstvo spoljnih poslova


Ministar/ka 1

Državni sekretar/ka 1

Pomoćnik/ca ministra/ke 4 1

www.mfa.gov.rs

Ministarstvo odbrane


Ministar/ka 1

Državni sekretar/ka 5 1

Pomoćnik/ca ministra/ke 2

www.mod.gov.rs

31

Ministarstvo unutrašnjih poslova


Ministar/ka 1



www.mup.gov.rs

Ministarstvo finansija


Ministar/ka (Predsednik Vlade)



www.mfin.gov.rs

32

Ministarstvo pravde


Ministar/ka 1



www.mpravde.gov.rs

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu


Ministar/ka 1 0



www.ljudskaprava.gov.rs

33

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede


Ministar/ka 1



www.minpolj.gov.rs

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja


Ministar/ka 1


www.merr.gov.rs

34

Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku


Ministar/ka 1



www.mi.gov.rs

Ministarstvo rada i socijalne politike


Ministar/ka 1


Pomoćnik/ca ministra/ke

www.minrzs.gov.rs

35

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja


Ministar/ka 1



www.ekoplan.gov.rs

Ministarstvo prosvete i nauke


Ministar/ka 1



www.mp.gov.rs

36

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva


Ministar/ka 1



www.kultura.gov.rs

Ministarstvo zdravlja


Ministar/ka 1



www.zdravlje.gov.rs

37

Ministarstvo vera i dijaspore


Ministar/ka 1



www.mv.gov.rs

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju


Ministar/ka 1



www.kim.gov.rs

38

5.c. agencije

Javne agencije su organizacije čiji je osnivač Vlada i koje se osnivaju za obavljanje razvojnih, stručnih ili regulatornih poslova od opšteg interesa. Prava osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada, ako posebnim zakonom nije nešto drugo određeno. U našoj zemlji postoji veliki broj agencija i prema informacijama koje su se pojavile u javnosti, u Srbiji je osnovano oko 170 različitih agencija6.

Posmatrajući sastav rukovodećih organa u osam odabranih agencija, videćemo da je u njima na mestu direktorke samo jedna žena, a ta situacija je slična i kada su u pitanju zameničke i druge više pozicije u ovim institucijama, kako sledi u pregledu prikazanom u donjim tabelama. Ove agencije su odabrane na osnovu uticaja na društvene odnose u privredi i društvu uopšte i njihovog značaja na privredne i finansijske tokove u zemlji.

Za razliku od ministarstava, agencije imaju nešto drugačiju strukturu organa, u smislu da im struktura nije jednoobrazna, već je formirana na osnovu delokruga rada, nadležnosti i potreba procesa rada. Osim toga, kod njih se kao faktički najvažniji organ javlja i upravni odbor kao izvršni organ, koji se stara o sprovođenju programa rada agencije. Za potrebe ovog istraživanja, ovaj organ je takođe važan i sa stanovišta rodne ravnopravnosti, odnosno zastupljenosti žena u rukovođenju i članstvu u njima. Kao što se može videti u grafikonima i tabelama, i ovde vlada poprilična disproporcija u zastupljenosti muškaraca i žena.

6 http://www.naslovi.net/2012-05-21/euractiv/nova-vlada-mora-da-smanji-broj-drzavnih-agencija/3476772

39

zamenik/ca ili član/ica upravnog odbora

Direktor/ka zamenik/ca ili pomoćnik/ca i ostale pozicije

Predsednik/ca upravnog odbora / skupštine akcionara

40

Agencija za privatizaciju


Direktor/ka 1

Direktor/ka centra 2 3

www.priv.rs

Agencija za privredne registre


Predsednik/ca upravnog odbora 1

Član/ica upravnog odbora 1 3

Direktor/ka 1

Registrator/ka 2 2

www.apr.gov.rs

41

Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća



Član/ica upravnog odbora 3

Savetnik/ca upravnog odbora 1

Direktor/ka 1

zamenik/ca direktora 1

Pomoćnik/ca direktora 1 2

Šef/ica odeljenja 3 1

www.sme.gov.rs

Agencija za borbu protiv korupcije


Direktor/ka 1


www.korupcija.gov.rs

42

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza


Direktor/ka 1

zamenik/ca direktora 2 2


www.siepa.gov.rs

Agencija za energetsku efikasnost


Direktor/ka (upražnjena pozicija)

zamenik/ca direktora/ke 1

Samostalni savetnik/ca 3 4

www.seea.gov.rs

43

Republička radiodifuzna agencija


Predsednik/ca Saveta 1

zamenik/ca predsednik/ce Saveta 1

Član/ica Saveta 6 1

www.rra.org.rs

Republička agencija za telekomunikacije



zamenik/ca predsednika/ce upravnog odbora 1


Direktor/ka 1


www.ratel.rs

44

5.d. Uprave

U skladu sa odredbama Zakona o državnoj upravi7, uprave se obrazuju za izvršne odnosno inspekcijske i s njima povezane stručne poslove, ako njihova priroda ili obim zahtevaju veću samostalnost od one koju ima sektor u ministarstvu. Ovom prilikom smo selektovali tri uprave koje su, kao i u slučaju agencija, odabrane na osnovu svojih društveno odgovornih poslova i finansijskom uticaju kroz ubiranje sredstava koja se slivaju u budžet, a sve to u kontekstu učešća žena u rukovođenju ovim institucijama.

Uprave čije je organizaciona struktura obrađena u ovom istraživanju su na solidan način ostvarile rodni balans na rukovodećim mestima. Primetno je da su ove institucije primenile načela o ravnomernoj zastupljenosti polova na navedenim mestima, što nesporno vodi zaključku da je u njima prisutnija svest o potrebi ravnomerne zastupljenosti muškaraca i žena na rukovodećim pozicijama.

7 Zakon o državnoj upravi, “Službeni glasnik RS”, br. 79/2005 i 101/2007

45

Direktor/ka Pomoćnici/e i ostale pozicije

Poreska uprava


Direktor/ka 1

Pomoćnik/ca direktora/ke 5 9

www.poreskauprava.gov.rs

46

Uprava carina


Direktor/ka 1


www.upravacarina.rs

Uprava za javne nabavke


Direktor/ka 1

Pomoćnik/ca direktora 1

Ruvodilac/teljka grupe 4

www.ujn.gov.rs

47

5.e. zavodi

Zavod je posebna organizacija koja se obrazuje za stručne i s njima povezane izvršne poslove čija priroda zahteva veću samostalnost od one koju ima organ u sastavu ministarstva. Vrste posebnih organizacija su sekretarijati i zavodi, a zakonom se mogu obrazovati i posebne organizacije s drugačijim nazivom. Zavod se obrazuje za stručne poslove koji iziskuju primenu posebnih metoda i saznanja i s njima povezane izvršne poslove.

Prilikom selekcije četiri zavoda koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem, akcenat je stavljen na važnost poslova koje obavljaju u svom delokrugu rada, kao i njihovu ulogu u redovnom funkcionisanju socijalnog sistema socijalne zaštite, unapređenja savremenih tehnologija i praćenja društvenih pitanja u Srbiji, što ih shodno poslovima kojima se bave čini respektabilnim za potrebe ovog istraživanja.

Iz priloženih podataka iz grafikona i tabela koje slede, može se izvesti zaključak da u ovim institucijama gotovo da i nema žena na pozicijama na pojedinim nivoima odlučivanja. Stoga, zavodi s pravom mogu da se okarakterišu kao institucije sa najlošijom proporcijom zastupljenosti polova na rukovodećim pozicijama. Ovo svakako treba da posluži kao signal Vladi, kao instituciji kojoj zavodi odgovaraju za svoj rad, da kroz smernice unapredi ravnomernu zastupljenost polova na rukovodećim pozicijama u ovim organizacijama.

48

Predsednik/ca upravnog odbora ili direktor/ka

zamenici/e i pomoćnici/e predsednika/ce upravnog odbora ili direktora/ke

ostale rukovodeće pozicije

49

Republički zavod za informatiku i Internet


Direktor/ka 1


Šef/ica grupe 3

www.rzii.gov.rs

Republički zavod za zdravstveno osiguranje



zamenik/ca predsednik/ce upravnog odbora 1

Član/ice upravnog odbora 3 3

Direktor/ka 1


izvršni direktor/ka 1

Načelnik/ca 1

Pomoćnik/ca direktora/ke 1

www.rzzo.rs

50

Republički zavod za statistiku


Direktor/ka 1

zamenik/ca direktora 1


www.stat.gov.rs

51

5.f. odabrane pravosudne institucije

Kada govorimo o pravosudnom sistemu u Srbiji i njegovom delu koji smo obradili u ovom istraživanju, opredelili smo se za tri, po nama reprezentativne institucije, iz razloga što se radi o najvišim i najuticajnijim pravosudnim instancama u zemlji. Analiziranje rukovodećih pozicija na nižim sudskim instancama bi zahtevalo sveobuhvatniju analizu, koja bi kvantitativno nadmašila ostale institucije koje su u ovom izveštaju i svakako zaslužuju posebno istraživanje.

Primetno je da je u svi ovim institucijama broj muškaraca i žena na rukovodećim pozicijama uravnotežen i da je polna struktura na rukovodećim pozicijama u sudovima, odnosno tužilaštvima uglavnom dobro raspodeljena.

52

Predsednik/ca suda ili tužilaštva

Sudije zameničke pozicije

53

Ustavni sud Republike Srbije


Predsednik/ca suda 1

Sudije 9 6

www.ustavni.sud.rs

Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije


Predsednik/ca suda 1

Sudije 9 16

www.vk.sud.rs

Republičko javno tužilaštvo


Republički javni tužilac/tužiteljka 1

zamenici/e tužioca/ tužiteljke 6 6

www.rjt.gov.rs

54

5.g. javna preduzeća

Kada su javna preduzeća u pitanju, Srbija stabilno prati loš trend koji je dominantno prisutan i u drugim delovima sveta, a to je da su žene zastupljene sa svega 10% na rukovodećim pozicijama u državnim kompanijama. S obzirom na značaj koji javna preduzeća imaju u svakoj zemlji, pa i kod nas, ovaj skromni procenat učešća žena je indikativan i zaslužuje posebnu analizu. Po našim propisima, javno preduzeće8 je pravni subjekt koji obavlja delatnost od opšteg interesa, a koji osniva država odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina. Samim tim, značaj ovog podatka, odnosno procenta učešća žena je utoliko veći jer se radi o stubovima ekonomskog sistema zemlje i od elementarnog je značaja za određenu zajednicu.

Kada se govori o temi vezanoj za žene na rukovodećim pozicijama u Evropskoj uniji, sve više se razmišlja o predlaganju uvođenja sistema kvota kako bi se povećao broj žena u upravnim odborima javnih preduzeća do 30% do 2015. godine, odnosno do 40% do 2020. godine.9 U Srbiji još uvek nema sistemskog odgovora na ovaj problem. Prema podacima Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje ravnopravnosti polova (2009-2015), u Srbiji žene učestvuju sa 30,5% na upravljačkim mestima u društvu i privredi, od toga na direktorskim mestima sa 20,8%, a na čelu upravnih odbora sa 14,3%.10

8 Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa (“Službeni glasnik RS”, br. 25/2000, 25/2002, 107/2005 и 108/2005 - ispr.)9 http://ec.europa.eu/commission_2010-2014/reding/womenpledge/index_en.htm10 “Službeni glasnik RS” br. 015/2009 od 27.02.2009. godine

55

U ovom delu istraživanja, selektovano je devet javnih preduzeća, u skladu sa njihovom ekonomskom snagom, profitom koji ostvaruju i značajem koji imaju za ekonomiju Srbije. Za razliku od drugih institucija koje su obrađene, javna preduzeća imaju upravne odbore i skupštine akcionara, kao subjekte u kojima je skoncentrisana sva vlast u odlučivanju i kreiranju njihove poslovne politike. Muški članovi upravnih odbora su u evidentnoj većini nad ženskim, a u pojedinim preduzećima žena uopšte i nema u tim organima. To govori o kontinuitetu jedne prakse da, što je viša pozicija u instituciji odnosno organu, to je učešće žena smanjeno i da njihova prisutnost raste na nižim mestima odlučivanja, a naročito na izvršilačkim pozicijama bez uticaja na donošenje odluka.

56

Direktor/ka zamenik/ca ili pomoćnik/ca i ostale pozicije

Predsednik/ca izvršnog i nadzornog odbora

zamenik/ca člana/ce izvršnog i nadzornog odbora

57

Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“



zamenik/ica upravnog odbora 1


Član/ica nadzornog odbora 4

Direktor/ka 1

Pomoćnik/ca direktor/ka 1

izvršni/e direktor/ke 6 1

Direktor/ke direkcije 7 1

58

Javno preduzeće „Srbija Gas“




Predsednik/ca nadzornog odbora 1

Član/ica nadzornog odbora 3 1

Direktor/ka 1


izvršni direktor/ka 5 1

59

„Telekom Srbija“ a.d.




Direktor/ka 1

Direktor/ke sektora 4

Direktor/ke funkcija podrške 2 2

60

Javno preduzeće „Putevi Srbije“







Direktor/ka 1

Pomoćnik/ca direktor/ka 1

Direktor/ke sektora 4 3

61

Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija“




Direktor/ka 1


Direktor/ke direkcije 8 8

62

Javno preduzeće „Srbijašume“







Direktor/ka 1



63

„Naftna industrija Srbije“ a.d.




Predsednik/ca izvršnog odbora 1

Član/ica izvršnog odbora 14 1

Predsednik/ca skupštine akcionara 1

zamenik/ca predsednika/ce skupštine akcionara 1

64

„Jat Airways“ a.d.



zamenik/ca predsednik/ce skupštine akcionara 1




Generalni direktor/ka izvršnog odbora 1

izvršni direktor/ka izvršnog odbora 3 1

Direktor/ka 1



65

„Železnice Srbije“ a.d.



zamenik/ca predsednik/ce skupštine akcionara 4




Generalni direktor/ka izvršnog odbora 1

izvršni direktor/ka izvršnog odbora 3 1

Direktor/ka 1

Pomoćnik/ca direktor/ka 1 1


66

6. pRikaz Učešća žena na pozicijama odlUčivanja U pojedinim dRžavama evRopske Unije i Regiona

U tabeli se nalazi prikaz zastupljenosti žena na pozicijama u izvršnoj vlasti u pojedinim državama Evropske unije i Jugoistočne Evrope i služi kao komparacija stanja zastupljenosti žena u selektovanim državama i naše zemlje.

67

DRžaVa ukuPaN bRoj člaNoVa Vlade

bRoj ŽeNSkih člaNoVa kabiNeta (MiNiStaRke)*

PReMijeR/ka

ZaMeNici/e i PotPRedSedNici/e

Hrvatska 20 4 (spoljni poslovi) M 3 muškarca, 1 žena

BiH 16 1 M 2 muškarca

Slovenija 11 0 M 2 muškarca, 1 žena

crna Gora 16 2 (odbrana) M 2 muškarca

albanija 15 1 (eu integracije) M 1 muškarac

austrija 13 6 (finansije, pravda, MuP) M 1 muškarac

Belgija 13 5 (MuP, pravda) M 4 muškarca, 2 žene

Češka 15 1 M 1 muškarac, 2 žene

Finska 19 9 M -

Holandija 11 4 M -

island 9 4 (finansije) Ž -

Mađarska 9 1 M 2 muškarca

Makedonija 18 2 (MuP) M 3 muškarca, 1 žena

Nemačka 15 5 (pravda) Ž -

Norveška 18 10 (pravda, javna bezbednost) M -

Portugalija 11 2 (pravda) M -

Španija 13 4 M 1 žena

Švedska 23 13 (odbrana, pravda, eu) M -

* u zagradi se nalaze nazivi ministarstava na čijem čelu se tradicionalno nalaze muškarci.

68

7. zakljUčciOvo istraživanje je sprovedeno u toku trajanja mandata Vlade premijera Mirka Cvetkovića i objavljeno je nakon formiranja nove Vlade nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora održanih 6. i 20. maja 2012. godine. Samom činjenicom da je istraživanje ugledalo svetlost dana nakon tranzicije izvršne vlasti nakon izbornog ciklusa, to mu daje jedan novi kvalitet, a to je mogućnost da bude dobar alat za komparativno istraživanje unapređenja položaja žena na pozicijama odlučivanja u Srbiji nakon konstituisanja nove vlade.

Sumirajući rezultate ovog istraživanja, izdvojeno je nekoliko zaključaka koje treba uzeti o obzir prilikom daljeg kreiranja politika unapređivanja jednakih mogućnosti i rodne ravnopravnosti. Evidentno je da je broj učešća žena na rukovodećim pozicijama viši što je pozicija odlučivanja niža, čime je potvrđena teza da se na čelnim funkcijama dominantno nalaze muškarci. Takvo stanje stvari je, pre svega, u suprotnosti sa najvišim pravnim aktom u zemlji11 kao i sa odredbama Zakona o ravnopravnosti polova12, ali i savremenim društvenim odnosima u razvijenom svetu.

U delovima II (zapošljavanje, socijalna i zdravstvena zaštita) i V (politički i javni život) Zakona o ravnopravnosti polova, nedvosmisleno su propisane odredbe o poštovanju jednakih mogućnosti u ovim oblastima, ali faktičko stanje stvari je poprilično u koliziji sa

11 ustav Republike Srbije, članovi 15. i 21.12 “Službeni glasnik RS”, br. 104/2009 od 16.12.2009. godine.

69

tim odredbama. Činjenica je da u organizacijama koje su obrađene vlada prava šarolikost u smislu sistematizacije radnih mesta i pozicija, kao i personalnih rešenja, ali je opšti zaključak da su žene rukovodioci u upadljivoj manjini u odnosu na muške kolege.

Osim ovoga, naročito je vidljivo odsustvo većeg broja žena na pozicijama odlučivanja u pravnim subjektima sa većom finansijskom moći i profitabilnim delatnostima uopšte. Dobar pokazatelj za to su upravni odbori i drugi odgovarajući organi gde je skoncentrisana odlučujuća moć odlučivanja i donošenja najvažnijih odluka za poslovanje i kreiranje poslovne politike uopšte. To je vidljivo u organima javnih preduzeća, ali i kod drugih organa i organizacija u okviru sistema državne uprave u Srbiji.

Novu izvršnu vlast u Srbiji čeka sprovođenje ne samo odredbi, već što je možda i važnije prepoznavanje duha i svrhe zakonskih odredaba. Nova Vlada će imati popriličan broj prioriteta u svom radu, a rodna ravnopravnost realno do sada to nije bila, što opet ne znači da ravnopravnost polova treba skrajnuti ili činiti korake unazad. U prilog tome, predlog kao poruka ovog istraživanja je da je neophodno izvršiti procenu razloga koji postoje u sistemu državne uprave i državnih preduzeća i to u svakoj jedinici ponaosob, a koji se smatraju kao prepreka za veći angažman žena na pozicijama odlučivanja. Verujemo da bi se time došlo do značajnih podataka, predloga ili smernica za dalje aktivnosti u ostvarivanju rodne ravnopravnosti na pozicijama odlučivanja u organizaciji državne administracije i javnih preduzeća.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна Библиотека Србије, Београд

305-055.1/.2(497.11)32-055.2(497.11)316.662-055.2(497.11)

МИТРОВИЋ, Бранимир, 1974-Rodna nejednakost na pozicijama odlučivanja u Srbiji / [autor branimir Mitrović]. - beograd : Ministarstvo rada i socijalne politike, uprava za rodnu ravnopravnost, 2012 (beograd : kosmos). - 69 str. : graf. prikazi, tabele ; 16 cm tiraž 1.000. - Str. 6-8: Predgovor / Natalija Mićunović. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-7704-080-2a) Родна равноправност - Истраживање - Србија b) Жене - Политичка партиципација - Србија c) Жене - Друштвено-економски положај - Србија

COBISS.SR-ID 193615116

KontaKt:Republika Srbija • MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE • Uprava za rodnU ravnopravnostTerazije 41, 11000 Beograd • tel/fax: 011 3345 665 • Е-mail: [email protected] • Website: www.gendernet.rs

Documents

URR-Nejednakost-LR