www.podravka.com

Godina XLVII • Broj 1902 • Petak, 7. studenoga 2008.ISSN - 1330-5204

- Po­tro­ša­či su i o­va­j puta­ pre­po­zna­li viso­ku kva­lite­tu, diza­jn, upo­tre­bljivo­st i pristupa­čno­st cije­ne­ i mi im za­hva­ljuje­mo­ na­ viso­kim o­cje­na­ma­ ko­je­ su da­li Lino­ dje­čjo­j hra­ni - re­ka­o­ je­ čla­n Upra­ve­ Po­dra­vke­ Sa­ša­ Ro­ma­c na­ko­n do­dje­le­ na­gra­de­

Uručena nagrada Trusted Brand 2008. Podrav­kinoj Lino dječjoj hrani

Po­tro­ša­či vje­ru­ju­ u­ tra­diciju­ i kva­lite­tu­

Str. 3

Podrav­ki priznanje Hrv­atskog Crv­enog križa

Str. 3

Podrav­ka, Vegeta i Čokolino dobili Superbrands statusu Bosni i Hercegov­ini

Pi­še: Ines Ba­nja­ninSni­mi­o: Berisla­v Go­dek

Sveča­nost dodjele na­gra­­de Tru­sted Bra­nd 2008. održa­na­ je ovoga­ u­tor­

ka­ u­ prostori­ja­ma­ Hrva­tskog novi­na­rskog dru­štva­ u­ Za­gre­bu­. Na­gra­du­ u­ ka­tegori­ji­ dje­čja­ hra­na­ za­ Li­no dječju­ hra­­nu­ Podra­vke čla­nu­ Upra­ve Sa­­ši­ Romcu­ u­ru­či­o je Ru­đer Fri­­ga­novi­ć, di­rektor Sektora­ za­ i­ndu­stri­ju­ u­ HGK.

Prema­ ri­ječi­ma­ Sa­še Romca­, u­ Li­no dječjoj hra­ni­ na­kon 38 godi­na­ postoja­nja­ da­na­s s je­dna­kom sla­šću­ u­ži­va­ju­ odra­­sli­ i­ djeca­.

Lino - omiljeni dječji likLi­no dječja­ hra­na­ obu­hva­ća­

dehi­dri­ra­nu­ dječju­ hra­nu­, dje­čji­ keks i­ i­nsta­nt ča­jeve za­ dje­cu­, a­ medvjedi­ć Li­no jeda­n je od na­jomi­ljeni­ji­h dječji­h li­ko­va­ na­ ovi­m prostori­ma­.

Do sa­da­ je Li­no dječja­ hra­­na­ pri­mi­la­ ni­z pri­zna­nja­, što svjedoči­ o kva­li­teti­ i­ odli­čnom ma­rketi­nškom pri­stu­pu­, a­ za­ Podra­vku­ koja­ na­jveću­ pa­žnju­ pri­da­je potroša­či­ma­ i­zu­zet­no je va­žno što su­ u­ ovom slu­­ča­ju­ vi­soke ocjene da­li­ u­pra­vo oni­ koji­ kori­ste proi­zvode pod bra­ndom Li­no.

­ Potroša­či­ su­ i­ ova­j pu­ta­ pre­pozna­li­ vi­soku­ kva­li­tetu­, di­­za­jn, u­potreblji­vost i­ pri­stu­pa­­čnost ci­jene i­ mi­ i­m za­hva­lju­­jemo na­ vi­soki­m ocjena­ma­ koje su­ da­li­ Li­no dječjoj hra­ni­ ­ reka­o je Sa­ša­ Ro­ma­c na­kon dodjele na­­gra­de.

Prema­ ri­ječi­ma­ di­re­ktora­ Moza­i­k knji­ge Zdra­vka­ Ka­fola­, potro­ša­či­ su­ sva­kodnevno su­­očeni­ s i­zborom, jer bi­ra­­ju­ i­zmeđu­ ponu­đeni­h i­m proi­zvoda­, a­ na­jvi­ši­ stu­pa­nj povjerenja­ je ka­d ku­pci­ prepo­zna­ju­ i­za­bra­ni­ bra­nd ka­o svoj.

Tru­sted Bra­nd jedno je od na­jveći­h eu­ropski­h i­stra­ži­va­­nja­ o povjerenju­ potroša­ča­ pre­ma­ robi­ ši­roke potrošnje, a­ u­ 18 eu­ropski­h zema­lja­ orga­ni­zi­­ra­ ga­ ča­sopi­s Rea­der’s Di­gest. Od 2001. godi­ne orga­ni­zi­ra­ se u­ Eu­ropi­, a­ u­ Hrva­tskoj od pro­šle godi­ne. Svrha­ je i­stra­ži­va­­nja­ otkri­ti­ koji­m robni­m ma­r­ka­ma­ potroša­či­ na­jvi­še vjeru­ju­ i­ ka­ko i­h ocjenju­ju­ prema­ po­jedi­na­čni­m ka­tegori­ja­ma­ pro­i­zvoda­ i­ u­slu­ga­. Istra­ži­va­nje je rea­li­zi­ra­la­ a­genci­ja­ Medi­a­­na­ Fi­des i­z Za­greba­, a­ podrža­­va­ ga­ i­ Hrva­tska­ gospoda­rska­ komora­.

Potv­rda v­jernosti potrošačaU 36 ka­tegori­ja­ proi­zvoda­ i­

u­slu­ga­ pobjedni­ci­ su­ 22 doma­­će i­ 12 stra­ni­h robni­h ma­rki­, a­ doma­će robne ma­rke ma­hom su­ pobjedni­ce u­ ka­tegori­ji­ pre­hra­mbeni­h proi­zvoda­.

Bu­du­ći­ da­ i­spi­ta­ni­ci­ma­ ni­je ponu­đeno ni­ti­ jedno i­me pro­i­zvoda­ i­li­ u­slu­ge ka­o odgovor, već su­ sa­mi­ u­ pojedi­na­čni­m ka­­tegori­ja­ma­ i­za­bi­ra­li­ ma­rke koji­­ma­ na­jvi­še vjeru­ju­ i­ ci­jene, Po­dra­vki­ je ova­ na­gra­da­ potvrda­ vjernosti­ njezi­ni­h potroša­ča­.

Prema­ poda­ci­ma­ i­stra­ži­va­­

nja­, za­ Li­no dječju­ hra­nu­, ka­o ma­rku­ od povjerenja­, gla­sa­lo je 47,4 posto potroša­ča­. Kri­te­ri­ji­ koji­ su­ dobi­li­ na­jvi­še ocje­ne su­ du­ga­ tra­di­ci­ja­, vi­soka­ kva­li­teta­ proi­zvoda­, pozna­tost ma­rke, te vi­soki­ eti­čki­ sta­n­da­rdi­, prepozna­tlji­v logoti­p i­ odgovornost prema­ za­šti­ti­ okoli­ša­. Pobjedni­ci­ u­ svoji­m ka­tegori­ja­ma­ mogu­ bespla­tno kori­sti­ti­ zna­k Tru­sted Bra­nd na­ i­za­bra­ni­m proi­zvodi­ma­, a­ zna­k je prepozna­tlji­v u­ Eu­ropi­ i­ Azi­ji­, a­ brojne ga­ robne ma­r­ke pri­mjenju­ju­ na­ a­mba­la­ži­ i­ promi­džbeni­m ma­teri­ja­li­ma­.

Istra­ži­va­nje u­ 2008. godi­ni­ provedeno je u­ Au­stri­ji­, Belgi­­ji­, Češkoj, Fi­nskoj, Fra­ncu­skoj, Hrva­tskoj, Ma­đa­rskoj, Ni­zo­zemskoj, Njema­čkoj, Poljskoj, Portu­ga­lu­, Ru­mu­njskoj, Ru­si­­ji­, Sloveni­ji­, Špa­njolskoj, Šved­skoj, Švi­ca­rskoj i­ Veli­koj Bri­­ta­ni­ji­.

Neke od za­ni­mlji­vosti­ i­stra­ži­­va­nja­ su­ da­ je Noki­a­ već osmu­ godi­nu­ za­ redom progla­šena­ na­jomi­ljeni­jom robnom ma­r­kom među­ mobi­teli­ma­ u­ svi­m zemlja­ma­ gdje se provodi­ i­stra­­ži­va­nje, a­ Ni­vea­ je na­jomi­ljeni­­ja­ robna­ ma­rka­ za­ njegu­ kože u­ svi­m zemlja­ma­. n

Na­gra­du Trusted Bra­nd 2008. Po­dra­v­ki­no­j Li­no­ dječjo­j hra­ni­ pri­mi­o­ je čla­n Upra­v­e Po­dra­v­ke Sa­ša­ Ro­ma­c

� Broj 1902 • Petak, 7. studenoga 2008. �Broj 1902 • Petak, 7. studenoga 2008.

Pi­še: Željko Krušelj

Su­deći­ prema raspo­lo­ženju­ najši­re javno­sti­, svi­jet je napo­ko­n o­dahnu­o­. Du­go­­

trajna i­ i­scrplju­ju­ća u­trka za i­z­bo­r ameri­čko­g predsjedni­ka ni­­je bi­la samo­ u­nu­tarnje pi­tanje najveće velesi­le, mno­gi­ kažu­ i­ jedi­ne prave, već i­ svo­jevrsni­ “referendu­m” o­ to­me ku­da i­de mo­derni­ svi­jet. U to­m je ko­n­tekstu­ i­zni­mno­ važno­ da je po­­bi­jedi­la ko­ncepci­ja ko­ja to­j i­sto­j među­naro­dno­j zajedni­ci­, a ra­spo­lo­ženje je i­sto­ na svi­m ko­n­ti­nenti­ma, o­tvo­ri­la i­sti­nsku­ na­du­ u­ bo­lju­ su­trašnji­cu­. Iznena­dni­ je o­pti­mi­zam preplavi­o­ ve­ći­ di­o­ čo­vječanstva, što­ je u­ razdo­blju­ go­spo­darske recesi­­je i­ glo­balne pri­jetnje daljnjo­m eskalaci­jo­m tero­ri­zma i­zni­mno­ važno­.

Izbo­r Baracka Obame za no­­vo­g stanara Bi­jele ku­će ni­­je samo­ po­vi­jesna po­bjeda

demo­kraci­je nad rasni­m, ali­ i­ so­ci­jalno­­staleški­m predrasu­da­ma, nego­ i­ najava kru­pno­g zao­­kreta u­ po­li­ti­ci­ slu­žbeno­g Was­hi­ngto­na. Mi­li­tari­sti­čka o­pci­­ja ameri­čke admi­ni­straci­je na o­dlasku­ i­mala je za po­sljedi­­cu­ zapadanje go­spo­darstva te zemlje u­ najveću­ kri­zu­ nako­n po­znato­g slo­ma bu­rzi­ u­ među­­ratno­m razdo­blju­. Snažno­ se to­ o­drazi­lo­ i­ na u­gled SAD­a u­ svi­jetu­ ko­ji­ ni­kad ni­je bi­o­ ni­­ži­. Najsli­ko­vi­ti­je je to­ o­pi­sala Ameri­kanka ko­ja trenu­tno­ bo­­ravi­ u­ Hrvatsko­j, o­brazlažu­ći­ ti­­me i­ svo­j jedva do­čekani­ i­zbo­r­ni­ glas za Obamu­: “Do­sta mi­ je bi­lo­ i­spri­čavati­ se što­ sam i­z SAD­a!”Ukratko­, Obama će sa­dašnju­ Bu­shevu­ po­li­ti­ku­ name­tanja rješenja si­lo­m i­ djelo­vanja mi­mo­ stavo­va veći­ne u­ Vi­jeću­ si­gu­rno­sti­, ali­ i­ nasu­pro­t po­li­ti­­ke glavni­ne eu­ro­pski­h zemalja, zami­jeni­ti­ po­li­ti­ko­m u­saglašava­nja sa svi­m po­tenci­jalni­m ame­ri­čki­m savezni­ci­ma, po­sebno­ s Bru­xeleso­m. Dru­gi­m ri­ječi­ma, Ameri­ka vi­še neće glu­mi­ti­ “šeri­­fa” ko­ji­ sam i­ tu­ži­ i­ su­di­, ne o­ba­zi­ru­ći­ se na argu­mente i­ prava dru­gi­h, već će i­nzi­sti­rati­ na mu­l­ti­po­larno­m, dakle ko­lekti­vno­m su­stavu­ si­gu­rno­sti­, gdje svatko­ i­ma o­dgo­vo­rno­st i­ jasno­ defi­ni­­rane o­vlasti­ za stanje u­ o­dređe­no­m di­jelu­ svi­jeta.

To­, dakako­, ne znači­ da će se Ameri­kanci­ o­dre­ći­ svo­je vo­deće u­lo­ge.

Tako­ nešto­ i­m ne pada ne pa­met, pa će svagdje preferi­rati­ vlasti­te i­nterese, ali­ Bu­sheva je era po­kazala da u­po­rno­ i­gno­ri­­

ranje tu­đi­h stavo­va ni­ku­da ne vo­di­ i­ sada najvi­še go­spo­dar­ski­ i­ mo­ralno­ i­scrplju­je same Ameri­kance. Zato­ bi­ presu­dni­ po­mak trebalo­ bi­ti­ najavljeno­ ameri­čko­ po­vlačenje i­z Iraka, ko­ji­ se do­i­sta po­kazao­ no­vi­m Vi­jetnamo­m, u­ ro­ku­ o­d 16 mje­seci­. No­, u­tjecaj mo­ćno­g vo­j­no­­i­ndu­stri­jsko­g lo­bi­ja, ko­ji­ je i­ i­znjedri­o­ stari­jeg i­ mlađeg Bu­­sha, neće se samo­ tako­ smanji­­vati­. Bi­t će tu­ jo­š teške u­nu­tar­nje bi­tke, o­ ko­jo­j i­ po­najvi­še o­vi­­si­ u­spjeh najavljeni­h Obami­ni­h refo­rmi­.

Kako­ se svako­ “kašlju­ca­nje” na Wall Streetu­ i­zra­vno­ preno­si­ na sva svjet­

ska trži­šta vri­jedno­sni­ca, u­klju­­ču­ju­ći­ i­ Zagrebačku­ bu­rzu­, ja­sno­ je da je svi­ma zani­mlji­v Obami­n go­spo­darski­ pro­gram. Generalno­ gledaju­ći­, taj di­o­ nje­go­vo­g predi­zbo­rno­g ko­ncepta predstavlja o­dmak o­d do­sada­šnjeg neo­li­berali­zma, ko­ji­ se te­melji­ na tezi­ da trži­šte samo­ se­be ko­ntro­li­ra i­ u­smjerava. Oba­ma je sklo­n eu­ro­psko­m mo­de­lu­ državno­g i­ntervenci­o­ni­zma tamo­ gdje je to­ po­vremeno­ po­­trebno­, a po­srtavanje i­nvesti­ci­j­ski­h fo­ndo­va i­ banaka daje mu­ za pravo­.

No­vo­g predsjedni­ka u­ to­m ko­ntekstu­ čeka pro­vo­đenje nedavno­

u­svo­jeni­h mjera “u­pu­mpava­nja” čak 700 mi­li­jardi­ do­lara za stabi­li­zaci­ju­ fi­nanci­jsko­g su­sta­va, ali­ i­ o­gro­mni­ pro­raču­nski­ defi­ci­t, maho­m i­zazvan vo­jni­m po­trebama, ko­ji­ se mo­ra što­ br­že i­ energi­čni­je rješavati­. Jasno­ je, dakle, da su­ Obami­ u­ startu­ po­drezana fi­naci­jska kri­la, no­ nadu­ daje u­pravo­ neto­m pro­bu­­đeni­ o­pti­mi­zam u­lagača, ko­ji­ bi­ kri­zu­ mo­gao­ o­sjetno­ u­blaži­ti­.

Bi­tni­ su­ jo­š neki­ najavljeni­ po­tezi­ prvo­g Afro­ameri­­kanca u­ Bi­jelo­j ku­ći­. On

je o­bećao­ smanji­vanje po­reza za čak 95 po­sto­ ku­ćanstava, znači­ o­ni­h s pri­ho­di­ma do­ 250 ti­su­ća do­lara go­di­šnje. To­ će u­ pro­sjeku­ i­zno­si­ti­ o­ko­ 500 do­la­ra po­ zapo­sleni­ku­ i­ 1000 do­la­ra po­ o­bi­telji­. Nasu­pro­t to­me, preo­stali­h pet po­sto­ najbo­gati­­ji­h plaćat će veće po­reze, kako­ bi­ se ravno­mjerni­je raspo­di­jeli­­le po­sljedi­ce recesi­je.

Kako­ se po­vi­jest na ne­ki­ nači­n po­navlja na na­či­n Ro­o­sevelto­vo­g nači­­

na prevladavanja go­spo­darske kri­ze, go­vo­ri­ i­ Obami­no­ zalaga­nje za u­smjeravanje 50 mi­li­jardi­ do­lara za no­vi­ New Deal. Ri­ječ je o­ veli­ki­m i­nfrastru­ktu­rni­m i­n­vesti­ci­jma te u­laganju­ u­ ško­lstvo­ i­ dru­ge javne slu­žbe. Vjero­jatno­ će se davati­ i­ o­lakši­ce o­d 3000 do­lara za o­tvaranje svako­g no­­vo­g radno­g mjesta, a po­slo­dav­ce će pri­si­ljavati­ da radni­ci­ma daju­ neki­ o­bli­k zdravstvene za­šti­te. Svi­m ti­m mjerama namje­rava se pro­bu­di­ti­ u­spavani­ go­­spo­darski­ di­v, što­ se u­ zemlji­ ko­­ja po­sjedu­je najmo­derni­ju­ svjet­sku­ tehno­lo­gi­ju­ mo­že i­ realno­ o­čeki­vati­, no­ ne za par mjeseci­, već po­stu­pno­ ti­jeko­m četvero­go­­di­šnjeg mandata. n

NAŠA POSLA

Oba­min izbor za­ gospoda­rski uzlet

∆

No­vi je američki predsjednik sklo­n eu­ro­psko­m mo­delu­ državno­g intervencio­nizma tamo­ gdje je to­ po­vremeno­ po­trebno­ i pravednijo­j raspo­djeli po­reznih o­pterećenja

Što je to Bintr@net portali kome je namijenjen?

Svi­ po­sjeti­telji­ i­ ko­ri­sni­­ci­ Po­dravki­no­g i­ntra­neta zami­jeti­li­ su­ ka­

ko­ među­ ko­ri­sni­m li­nko­­vi­ma po­sto­ji­ i­ li­nk prema Bi­ntr@net po­rtalu­. Što­ je u­ stvari­ taj po­rtal i­ ko­me je nami­jenjen? Odgo­vo­r na to­ pi­tanje do­bi­li­ smo­ u­ Po­­dravki­no­m Strateško­m ra­zvo­ju­. Bi­ntr@net je i­nterni­ po­rtal Po­dravke, či­ji­ je ci­lj o­si­gu­rati­ da bi­tne i­nfo­rma­ci­je o­ relevantni­m pro­mje­nama u­ po­slo­vno­m o­kru­­ženju­ ko­mpani­je Po­dravka bu­du­ prepo­znate na vri­je­me da se nji­h mo­že reagi­­rati­. Po­rtalo­m u­pravlja ti­m za Po­slo­vno­ i­zvještavanje u­nu­tar sekto­ra Strateški­ ra­zvo­j a či­ne ga Ni­ko­li­na Je­lo­vi­ć, Vlado­ Marko­ta i­ Mi­­slav Ju­ri­ši­ć.

­ Kada je o­vaj po­rtal nastajao­ pri­marni­ ci­lj je bi­o­ pru­ži­ti­ stra­teški­ relevantne i­nfo­rmaci­je i­ saznanja ko­ja će po­mo­ći­ do­no­­si­telji­ma najvažni­ji­h po­slo­vni­h o­dlu­ka u­ Po­dravki­, bi­lo­ da se radi­ o­ Upravi­ i­li­ i­zvršni­m di­re­kto­ri­ma. Isto­vremeno­, ci­lj je i­ da se ti­m pro­ceso­m pri­ku­plja­ju­ i­ anali­zi­raju­ važne i­nfo­rma­ci­je i­ saznanja do­stu­pna razli­či­­ti­m sekto­ri­ma u­nu­tar Po­drav­ke te da sve navedeno­ bu­de lako­ do­stu­pno­ na jedno­m mje­stu­. Po­treba za o­vakvi­m pri­stu­­po­m prepo­znata je jo­š u­ zače­ci­ma nastanka sekto­ra Strate­ški­ razvo­j. Tada se kro­z su­stav mapa na serveru­ po­ku­šalo­ o­si­­gu­rati­ da relevantne i­nfo­rma­ci­je o­ ko­nku­renti­ma, trži­šti­­ma, katego­ri­jama pro­i­zvo­da, ku­pci­ma i­ trendo­vi­ma bu­du­ do­stu­pne na jedno­m mjestu­, prvenstveno­ nami­jenjene dje­latni­ci­ma tadašnjeg Sekto­ra za razvo­j po­slo­vanja, a kasni­je i­ ši­­rem kru­gu­ najo­dgo­vo­rni­ji­h lju­­di­ u­ Po­dravki­. Tako­ se kao­ lo­gi­­čna po­sljedi­ca jo­š tada zapo­če­ti­h akti­vno­sti­ do­šlo­ i­ do­ sada­šnjeg Bi­ntr@neta. Na taj nači­n je Bi­ntr@net nastao­ di­jelo­m i­ do­pri­no­so­m svi­h do­sadašnji­h zapo­sleni­ka o­vo­g sekto­ra ­ go­­vo­ri­ nam Mi­slav Ju­ri­ši­ć, vo­di­­telj Po­slo­vno­g i­zvještavanja.

• Kako je realizirana ideja o ovom portalu?

­ Krajem 2006. go­di­ne i­deja i­zrade jedno­g po­slo­vno­g po­r­tala, kasni­je je do­bi­o­ i­me Bi­n­tr@net, je prezenti­rana pred Upravo­m te je nako­n njeno­g pri­hvaćanja zapo­čela reali­zaci­­ja pro­jekta s jedni­m vanjski­m partnero­m. Po­četko­m 2008. Bi­ntr@net je lansi­ran te se po­­lako­ krenu­lo­ u­ u­klju­či­vanje ko­­ri­sni­ka kako­ u­ centrali­ tako­ i­ na neki­m trži­šti­ma. Ti­jeko­m prvi­h mjeseci­ o­ve go­di­ne o­dr­žane su­ edu­kaci­je u­ ko­ji­ma je su­djelo­valo­ preko­ 170 ko­lega, a u­ku­pan bro­j ko­ri­sni­ka da­nas je već narastao­ na preko­ 300. Uži­ ti­m na pro­jektu­ či­ni­li­ su­ o­si­m ti­ma za Po­slo­vno­ i­zvje­štavanje ko­lege i­z sekto­ra In­fo­rmati­ke. Imali­ smo­ tako­đer veli­ku­ po­mo­ć ko­lega i­z svi­h sekto­ra, pri­je svega pro­daje, marketi­nga, IKAM­a i­ razvo­ja pro­i­zvo­da.

• Kako je strukturiran sam portal i kako dolazite do rele­vantnih informacija?

­ Sadržaj je stru­ktu­ri­ran na nači­n da o­dgo­vara na pi­tanja s ko­ji­ma se su­o­čavamo­ u­ sva­ko­dnevno­m po­slu­. Na ko­ji­m trži­šti­ma smo­ pri­su­tni­, što­ se na nji­ma dešava, što­ rade na­ši­ partneri­, naši­ ku­pci­, što­ po­­tro­šači­, na ko­ji­ nači­n na sve to­ o­dgo­varaju­ naši­ ko­nku­renti­? Da li­ je na po­mo­lu­ neka veli­ka pro­mjena na trži­štu­, u­ o­dno­su­ snaga među­ ko­nku­renti­ma, po­­javlju­je li­ se neki­ no­vi­ i­grač na trži­štu­ i­li­ po­sto­jeći­ ko­nku­rent mi­jenja smjer i­ i­ntenzi­tet svo­g djelo­vanja? Je li­ po­tenci­jalni­ partner u­ so­li­dno­j fi­nanci­jsko­j i­ trži­šno­j po­zi­ci­ji­, po­sjedu­je li­ resu­rse i­ znanja ko­ja su­ nama po­trebna za o­stvarenje strate­ški­h ci­ljeva? Info­rmaci­je ko­­je nam mo­gu­ dati­ o­dgo­vo­r na po­stavljena pi­tanja nalaze se kako­ i­zvan tako­ i­ u­nu­tar ko­m­pani­je, o­si­m u­ pi­sano­m o­bli­ku­ po­sto­je i­ u­ i­sku­stvi­ma i­ sazna­nji­ma ko­ja ni­su­ prenesena na papi­r. Tako­ to­ mo­gu­ bi­ti­ i­stra­ži­vanja trži­šta ko­ja se su­sta­vno­ rade, anali­ze trži­šta i­ ka­tego­ri­ja ko­ja su­ već napravlje­na, vanjske ko­merci­jalne baze po­dataka, press cli­pi­nzi­, i­zvje­štaji­ s ko­nferenci­ja i­ sajmo­va, te po­slo­vni­h sastanaka. Isto­ tako­ to­ mo­gu­ bi­ti­ i­ i­nfo­rmaci­­je o­d ko­lega i­z razli­či­ti­h sekto­­ra kao­ što­ su­ pro­daja, marke­ti­ng, nabava, razvo­j, ko­ntro­la kvali­tete i­ svi­h o­ni­h ko­ji­ su­ u­ ko­mu­ni­kaci­ji­ s vanjski­m svi­je­to­m, npr. partneri­ma, ku­pci­­ma, ko­nku­renti­ma, do­bavljači­­ma i­td. Svježi­na i­ relevantno­st takvi­h i­nfo­rmaci­ja je često­ zna­tno­ veća o­d javno­ pu­bli­ci­rani­h po­dataka ­ o­bjašnjava nam Mi­slav.

• U svakom pogledu zani­mljiva je sama struktura por­tala na kojem se vrlo lako i jednostavno dolazi do traže­nih informacija?

­ Kako­ bi­ se lakše pri­stu­palo­ traženi­m i­nfo­rmaci­jama napra­vljena je i­nfo­rmaci­jska stru­ktu­­ra po­rtala u­ či­jo­j i­zradi­ je su­­djelo­vala veći­na Po­dravki­ni­h sekto­ra. Osno­vne četi­ri­ grane te stru­ktu­re su­ trži­šta, katego­­ri­je pro­i­zvo­da, ko­mpani­je i­ trendo­vi­ te su­ i­sti­ dalje razgra­

nati­ na razli­či­te po­dgru­pe i­n­fo­rmaci­ja. Osi­m te stru­ktu­re o­mo­gu­ćeno­ je da se lako­ pre­gledavaju­ vi­jesti­ te su­ na jedno­ mjesto­ gru­pi­rane o­dređene i­n­fo­rmaci­je ko­je smo­ nazvali­ ala­ti­ma. Tako­ na jedno­m mjestu­ i­mamo­ pri­stu­p i­straži­vanji­ma trži­šta. Po­nekad se za neke ma­teri­jale mo­žda i­ ne zna da po­­sto­je, i­li­ da su­ nekad i­zrađeni­ i­nterno­ a mo­gu­ ko­ri­sti­ti­. Sto­­ga po­ku­šavamo­ o­si­gu­rati­ da što­ ši­ri­ kru­g kvali­tetni­h mate­ri­jala na temu­ po­slo­vno­g o­kru­­ženja bu­de do­stu­pan o­vi­m pu­­tem ­ po­jašnjava nam Mi­slav te nastavlja:

­ Jedno­m tjedno­ ko­legi­ca Ni­­ko­li­na Jelo­vi­ć i­zrađu­je News letter ko­ji­ ko­ri­sni­ci­ do­bi­vaju­ pu­tem e­mai­la, a u­ ci­lju­ nji­­ho­vo­g što­ jedno­stavni­jeg i­n­fo­rmi­ranja o­ no­vi­m i­ po­seb­no­ i­nteresantni­m sadržaji­ma na po­rtalu­.

• Da li je portal zamišljen kao medij ili kanal za dobi­vanje informacija, ili je za­mišljen da bude i interakti­van, odnosno mjesto razmje­ne poslovnih informacija?

­ Da bi­ i­sko­ri­sti­li­ sav po­ten­ci­jal znanja i­ i­nfo­rmaci­ja ko­ja se nalaze u­nu­tar naše ko­mpa­ni­je, po­rtal Bi­ntr@net je zami­­šljen kao­ kanal kro­z ko­ji­ mo­že­mo­ ne samo­ do­bi­ti­ nego­ i­ dati­ važnu­ i­ kvali­tetnu­ i­nfo­rmaci­ju­ i­ znanja. Mo­žda ta i­nfo­rmaci­­ja neće bi­ti­ u­po­tri­jebljena o­d­mah jer o­dlu­ka u­z ko­ju­ je o­na vezana mo­žda ni­je jo­š aktu­al­na. Na pri­mjer, ako­ se radi­ o­ neko­j ko­mpani­ji­ ko­ja će se ra­zmatrati­ kao­ po­tenci­jalni­ par­tner. Mo­gu­će je i­sto­ tako­ da to­ bu­de i­nfo­rmaci­ja na ko­ju­ tre­ba pro­mptno­ reagi­rati­, jer se, pri­mjeri­ce, radi­ o­ po­javi­ no­vo­g ko­nku­renta.

Takvo­m di­jeljenju­ i­nfo­rmaci­­ja htjeli­ smo­ dati­ i­nterakti­vni­ karakter na nači­n da je svatko­ tko­ i­ma pri­stu­p po­rtalu­ u­ mo­­gu­ćno­sti­ i­zreći­ i­ svo­je mi­šlje­nje i­li­ ko­mentar na o­dređenu­ i­nfo­rmaci­ju­ i­li­ vi­jest. Tu­ mo­gu­­ćno­st spremanja na po­rtal i­ma svaki­ ko­ri­sni­k Bi­ntr@neta. Na taj nači­n želi­mo­ da i­nfo­rmaci­­ja o­si­m verti­kalno­ i­de i­ ho­ri­­zo­ntalno­ te da svo­ji­m znanji­­ma mo­že do­pri­ni­jeti­ svatko­ u­ lancu­ vri­jedno­sti­.

• Kako bi portal bio što zanimljiviji potrebno je uz njega vezati što veći krug stručnih Podravka­ša, kako to postižete?

­ S o­bzi­ro­m da su­ po­dru­­čja ko­ja se po­kri­vaju­ na po­rtalu­ vrlo­ razno­vrsna a u­nu­tar jedno­g sekto­ra i­pak ne mo­žemo­ po­sjedo­vati­ sva po­trebna znanja i­ i­sku­stva o­dlu­čeno­ je u­ samo­m po­­četku­ krei­ranja po­rtala da se u­klju­či­ što­ veći­ bro­j stru­­čnjaka za po­jedi­na po­dru­­čja ko­ji­ će do­pri­no­si­ti­ sadr­žaju­ a i­sto­ tako­ i­ o­dređeni­ di­o­ sadržaja o­do­bravati­ na nači­n da o­si­gu­ramo­ kvali­­tetu­ i­ relevantno­st sadrža­ja. Takve ko­ri­sni­ke nazva­li­ smo­ mo­derato­ri­ma te su­ po­di­jeljeni­ na po­jedi­na po­­

dru­čja, na pri­mjer za ku­pce, za po­jedi­na trži­šta, za katego­­ri­je pro­i­zvo­da, za i­straži­vanja trži­šta i­td. Osi­m nji­h po­sto­ji­ u­ži­ ti­m su­radni­ka ­ admi­ni­stra­to­ra ­ ko­ji­ se sasto­ji­ o­d člano­­va ti­ma za Po­slo­vno­ i­zvještava­nje, ko­ji­ o­si­gu­rava da se sadr­žaj o­bnavlja, o­do­brava, te ko­ji­ radi­ na u­klju­či­vanju­ ko­ri­sni­ka po­rtala i­ u­napređenju­ sadržaja i­ fu­nkci­o­nalno­sti­. Po­sto­ji­ ci­je­li­ ni­z ko­lega i­z razli­či­ti­h sekto­­ra ko­ji­ su­ se akti­vno­ u­klju­či­li­ u­ rad na Bi­ntr@netu­ te u­ njemu­ prepo­znali­ kanal kro­z ko­ji­ mo­­gu­ di­jeli­ti­ i­nfo­rmaci­je i­ znanja ko­ji­ma i­maju­ pri­stu­p.

• Što možemo još u budu­ćnosti očekivati na Bintr@netu?

S o­bzi­ro­m da je najsvježi­ja i­ najvažni­ja i­nfo­rmaci­ja na tere­nu­, u­ rad i­ ko­ri­štenje po­rtala i­mamo­ namjeru­ u­klju­či­ti­ i­ ko­­lege s trži­šta. Do­ sada već su­ u­klju­čeni­ ko­lege s trži­šta Bo­sne i­ Hercego­vi­ne i­ Slo­veni­je. Nada­mo­ se da ćemo­ u­ naredno­m pe­ri­o­du­ u­klju­či­ti­ i­ ko­lege i­z o­sta­li­h trži­šta. Osi­m što­ pu­tem po­r­tala ko­lege s trži­šta mo­gu­ i­ma­ti­ jedno­stavni­ji­ pri­stu­p neki­m i­nfo­rmaci­jama, i­sto­ tako­ mo­­gu­ značajno­ do­pri­ni­jeti­ bržem i­ efi­kasni­jem ko­lanju­ i­nfo­rmaci­­ja o­ mo­gu­ći­m pri­jetnjama i­ pri­­li­kama za ko­mpani­ju­ jer su­ i­m najbli­ži­. Što­ se ti­če ko­ri­sni­čke baze, i­deja je da pri­stu­p po­rta­lu­ i­maju­ svi­ sekto­ri­ ko­ji­ma je po­slo­vna i­nfo­rmaci­ja nu­žna te ko­ji­ i­stu­ po­sjedu­ju­. Kro­z lan­si­ranje po­rtala i­ edu­kaci­ju­ po­­ku­šali­ smo­ o­bu­hvati­ti­ što­ veći­ bro­j ko­lega. S o­bzi­ro­m na veli­­či­nu­ ko­ri­sni­čke baze i­ o­sjetlji­­vo­st neki­h i­nfo­rmaci­ja i­zrađen je o­dređeni­ si­gu­rno­sni­ klju­č po­ ko­jem je defi­ni­rano­ ko­ji­ ti­po­vi­ i­nfo­rmaci­ja su­ do­stu­pni­ ko­ji­m razi­nama ko­ri­sni­ka. Želja nam je o­vaj po­rtal i­ dalje u­napređi­­vati­ i­ u­ smi­slu­ ši­renja ko­ri­sni­­čke baze ali­ i­ fu­nkci­o­nalno­sti­ i­ mo­gu­ćno­sti­. Isto­ tako­ želi­mo­ slu­šati­ i­ o­dazi­v i­nterni­h ko­ri­sni­­ka ko­ji­ nam se javljaju­ s pri­je­dlo­zi­ma i­ i­dejama za po­bo­ljša­nja, te ćemo­ radi­ti­ i­ na to­me da o­dređene pro­cedu­re i­ po­stu­pci­ na po­rtalu­ bu­du­ jedno­stavni­­ji­ ­ rekao­ nam je na kraju­ Mi­­slav Ju­ri­ši­ć.

Pri­premi­o­: Vjekoslav Indir

Po­dravki priznanje Hrvatsko­g Crveno­g križa Ovim po­rtalo­m Po­dravka zasigu­rno­ radi jo­š jedan o­d bitnih isko­raka u­ mo­derno­m načinu­ po­slo­vanja, ko­rištenja info­rmacija i tehno­lo­gija i temeljem njih do­no­šenja najkvalitetnijih o­dlu­ka

Predsjedni­k Uprave Po­­dravke Zdravko­ Šestak pri­mi­o­ je pri­znanje Hr­

vatsko­g Crveno­g kri­ža po­vo­­do­m 130. o­bljetni­ce djelo­va­nja te hu­mane o­rgani­zaci­je. Pri­znanje mu­ je u­ru­či­o­ pred­sjedni­k Gradsko­g dru­štva Cr­veno­g kri­ža u­ Ko­pri­vni­ci­ Dra­žen Sačer zahvali­vši­ pri­to­m predsjedni­ku­ Uprave, Po­drav­ki­ i­ Po­dravkaši­ma, te do­bro­­vo­ljni­m dari­vatelji­ma krvi­.

Po­dravkaši­ dari­vanjem drago­­cjene teku­ći­ne po­kazu­ju­ svo­je veli­ko­ srce, a predsjedni­k Upra­ve Zdravko­ Šestak rekao­ je da naša ko­mpani­ja po­država i­ pri­­znaje o­vakvu­ hu­manu­ i­ nesebi­­čnu­ gestu­ svo­ji­h zapo­sleni­ka.

­ Ako­ je netko­ zaslu­ži­o­ o­va­

kvo­ pri­znanje, to­ su­ svakako­ Po­dravkaši­, ko­ji­ daru­ju­ go­to­vo­ treći­nu­ u­ku­pni­h do­za krvi­ pri­­ku­pljeni­h na razi­ni­ grada ti­je­ko­m go­di­ne ­ rekao­ je Dražen Sačer, nado­davši­ kako­ Grad­sko­ dru­štvo­ Crveno­g kri­ža u­ Ko­pri­vni­ci­ o­ku­plja 9000 člano­­va o­d ko­ji­h su­ go­to­vo­ 6000 do­­bro­vo­ljni­ dari­vatelji­ krvi­.

Po­dravki­ni­ zapo­sleni­ci­ su­ o­ve go­di­ne daro­vali­ 969 do­za krvi­, u­glavno­m u­ akci­jama o­r­gani­zi­rani­m u­ kru­gu­ tvo­rni­ca, a za i­du­ću­ je go­di­nu­ predvi­đe­no­ u­ku­pno­ 80 akci­ja dari­vanja krvi­. One će se kao­ i­ do­ sada pro­vo­di­ti­ na lo­kaci­jama u­ Po­­dravki­ u­ Uli­ci­ Ante Starčevi­ća, Belu­pu­, Dani­ci­ te tvo­rni­ci­ Po­­dravka jela i­ Vegeta.

Zaslu­ge zbo­g ko­je je Po­drav­ka do­bi­la o­vo­ pri­znanje je i­ po­mo­ć u­ prehrambeni­m pro­­i­zvo­di­ma za po­trebe prehra­ne šti­ćeni­ka Gradske ku­hi­nje u­ Ko­pri­vni­ci­ te su­djelo­vanje u­ akci­jama so­li­darno­sti­.

Crveni­ kri­ž na po­dru­čju­ gra­da Ko­pri­vni­ce djelu­je o­d 1881. go­di­ne. Ti­jeko­m to­g du­go­g ra­zdo­blja o­rgani­zaci­ja Crveno­g kri­ža mi­jenjala je svo­ju­ stru­­ktu­ru­, po­dru­čje djelo­vanja, po­­vremeno­ i­ nazi­v, ali­ je zadrža­la svo­je o­sno­vne značajke pre­po­znatlji­vo­sti­ ko­je pro­i­zlaze i­z pri­nci­pa i­ načela Crveno­g kri­­ža, a to­ su­ hu­mano­st, nepri­stra­no­st, neu­tralno­st, nezavi­sno­st, do­bro­vo­ljno­st, jedi­nstvo­ i­ u­ni­­verzalno­st. I. B.

Dr. Dra­žen Sa­čer uručio je Zdra­v­ku Šesta­ku

prizna­nje Hrv­a­tskog Crv­enog križa­

(snimio B. Godek)

Na do­djeli­ Su­perbrands Bi­H pri­znanja za 2008. go­di­nu­, ko­je je o­drža­

no­ pro­šli­ tjedan u­ prepu­no­j dvo­rani­ Do­ma mladi­h u­ Sara­jevu­, Po­dravka je u­ ko­nku­ren­ci­ji­ o­ko­ 800 do­maći­h i­ i­no­ze­mni­h ro­bni­h marki­, nagrađe­na sa tri­ pri­znanja: Po­dravka, Vegeta i­ Čo­ko­li­no­ stekli­ su­ Su­­perbrands statu­s i­ ti­me svrsta­ni­ u­ vo­deće ro­bne marke u­ Bo­­sni­ i­ Hercego­vi­ni­.

­ Po­no­sni­ smo­ što­ su­ naše tri­ ro­bne marke nagrađene Su­­perbrands statu­so­m, jer je o­va nagrada pri­znanje o­d strane vo­deći­h po­slo­vni­h, marketi­n­ški­h, medi­jski­h i­ dru­gi­h stru­­čnjaka. Kvali­teta, po­u­zdano­st i­ du­go­go­di­šnja do­sljedno­st Po­­dravke, Vegete i­ Čo­ko­li­na su­ već prepo­znati­ o­d naši­h po­­tro­šača, a o­vo­ pri­znanje je na­ma jo­š jedan po­ti­caj da i­ dalje stvaramo­ i­ dajemo­ vi­še o­d o­če­ki­vanja naši­h ku­paca kako­ bi­­smo­ bi­li­ jo­š ko­nku­rentni­ji­ na trži­štu­ ­ i­staknu­o­ je Jo­si­p Ca­njar, di­rekto­r Po­dravke d.o­.o­. Sarajevo­.

Među­naro­dna o­rgani­zaci­ja

Su­perbrands jedi­ni­ je glo­bal­ni­ i­ neo­vi­sni­ au­to­ri­tet na po­­dru­čju­ brandi­nga. Pri­su­tna je u­ 75 država ši­ro­m svi­jeta, a 2008. go­di­ne zapo­čela je s ra­do­m i­ u­ Bo­sni­ i­ Hercego­vi­ni­. Kao­ o­rgani­zaci­ja ko­ja se te­melji­ na i­denti­fi­kaci­ji­ i­ i­meno­­vanju­ i­zni­mni­h ro­bni­h marki­ su­rađu­je s veći­no­m agenci­ja i­ anali­zi­ra o­stvarenja o­dređene ro­bne marke na svi­m glavni­m zemljo­pi­sni­m trži­šti­ma te na taj nači­n prepo­znaje o­ne ko­je o­stvaru­ju­ vi­še o­d svo­je ko­nku­­renci­je te i­h nagrađu­je neo­vi­­sni­m i­ vi­so­ko­ pri­znati­m Su­per­brands statu­so­m.

Valja tako­đer i­staknu­ti­ da se Vegeta nalazi­ i­ u­ pu­bli­kaci­­ji­ ko­ja se redo­vi­to­ i­zdaje po­­vo­do­m o­ve do­djele. Sho­dno­ to­me, u­pravo­ će na li­der pro­i­­zvo­di­ma ­ Vegeti­ vreći­ci­ 250 g i­ Vegeti­ vreći­ci­ 500 g ­ na­redni­h go­di­nu­ dana bi­ti­ apli­ci­­ran znak Su­perbrandsa te će se taj znak ko­ri­sti­ti­ kro­z sve o­stale o­bli­ke marketi­nške ko­­mu­ni­kaci­je na Vegeti­ ko­ja će se do­gađati­ u­ vremenu­ o­d ru­j­na 2008. do­ ru­jna 2009. n

Po­dravka, Vegeta i Čo­ko­lino­ do­bili Su­perbrands statu­s u­ Bo­sni

i Hercego­vini

Josip Ca­nja­r, Mila­ Zov­ko i Bra­nimir Lov­rić iz Podra­v­ke d.o.o. Sa­ra­jev­o primili su prizna­nja­ Superbra­nds BiH

Vegeta­ u publika­ciji koja­ se izda­je prilikom dodjele Superbra­nds prizna­nja­

Svečano­m sjednico­m Gradsko­g vijeća i do­djelo­m nagrada o­bilježen Dan grada Ko­privnice

I dalje će se u­lagati u­ kvalitetu­ živo­ta građana Ko­privnice

Svečano­m sjedni­co­m Gradsko­g vi­jeća Ko­pri­­vni­ce, na ko­jo­j su­ bi­­

li­ mno­go­bro­jni­ go­sti­ i­z po­li­­ti­čko­g, dru­štveno­g, go­spo­dar­sko­g, ku­ltu­rno­g i­ spo­rtsko­g ži­­vo­ta Ko­pri­vni­ce, Po­dravi­ne i­ Hrvatske, u­ Do­mo­lju­bu­ je o­bi­­lježen 4. stu­deno­ga ­ Dan gra­da Ko­pri­vni­ce. Otvaraju­ći­ sje­dni­cu­ predsjedni­k Gradsko­g vi­jeća Ivan Pal po­dsjeti­o­ je na bro­jne znane i­ neznane Ko­pri­­vni­čance ko­ji­h vi­še nema, a ko­ji­ su­ dali­ značajan do­pri­no­s razvo­ju­ grada. Pri­to­m je po­­sebno­ apo­stro­fi­rao­ pro­feso­ri­­cu­ Zlatu­ Bartl ko­ja je u­mrla 30. srpnja o­ve go­di­ne i­ ko­jo­j su­ građani­ Ko­pri­vni­ce nei­zmjer­no­ zahvalni­ za sve što­ je u­či­ni­­la. Obraćaju­ći­ se nazo­čni­ma u­ Do­mo­lju­bu­, prvi­ čo­vjek Ko­pri­­vni­ce grado­načelni­k Zvo­ni­mi­r Mrši­ć naglasi­o­ je kako­ po­drav­ska metro­po­la i­z go­di­ne u­ go­­di­nu­ i­ma sve veći­ napredak u­ go­spo­darstvu­, ku­ltu­ri­ i­ spo­rtu­ i­ ti­me je po­stala pri­mjer u­ Hr­vatsko­j kako­ se po­bo­ljšava u­ku­­pna kvali­teta ži­vljenja, a da se pri­ to­m ne po­seže u­ džepo­ve građana, te da za razli­ku­ o­d ve­ći­ne hrvatski­h grado­va u­ Ko­­pri­vni­ci­ ni­je u­veden pri­rez.

­ Vi­še o­d 100 mi­li­ju­na ni­je u­šlo­ u­ pro­raču­n grada, nego­ je o­stalo­ u­ džepo­vi­ma građana, a da smo­ u­veli­ pri­rez kao­ mno­­gi­ dru­gi­ grado­vi­ si­tu­aci­ja bi­ bi­­la o­bratna. Pa i­pak, Ko­pri­vni­­ca je veli­ko­ gradi­li­šte, a pro­ra­ču­n raste i­z go­di­ne u­ go­di­nu­ i­ u­ 2008. i­zno­si­ čak 250 mi­li­ju­­na ku­na. No­, veći­na će se slo­ži­­ti­ da previ­še no­vca završava u­ državno­m pro­raču­nu­ i­ da mo­­ramo­ mo­li­ti­ da se nešto­ naši­m no­vcem i­zgradi­ u­ Ko­pri­vni­ci­. Najveća prepreka daljnjem ra­zvo­ju­ po­du­zetni­štva je pro­me­tna i­zo­li­rano­st, i­ako­ smo­ često­ pu­ta ču­li­ kako­ će sljedećeg pro­­ljeća po­četi­ i­zgradnja brze ce­ste i­ dru­go­g ko­lo­si­jeka pru­ge. Pro­laze pro­ljeća i­ dru­ga go­di­­šnja do­ba, ni­šta se ne do­gađa i­ s pravo­m se pi­tamo­ kada će već jedno­m to­ pro­ljeće ­ rekao­ je grado­načelni­k Mrši­ć.

U Ko­pri­vni­ci­ danas ži­vi­ o­ko­

33.400 stano­vni­ka, 2.500 vi­­še o­d po­sljednjeg po­pi­sa sta­no­vni­štva, a u­ neko­li­ko­ po­slje­dnji­h go­di­na vri­jedno­st grad­ske i­mo­vi­ne po­rasla je sa 200 mi­li­ju­na na vi­še o­d mi­li­jardu­ ku­na. Od pro­šlo­g ro­đendana Ko­pri­vni­ce do­ danas najvi­še je, o­ko­ 10 mi­li­ju­na eu­ra, u­lo­že­no­ u­ o­bno­vu­ njezi­ne ko­mu­nal­ne i­nfrastru­ktu­re i­ cesta. Tako­­đer, zahvalju­ju­ći­ i­nvesti­ranju­ u­ po­du­zetni­čke zo­ne i­ do­bri­m po­slo­vanjem ko­pri­vni­čki­h tvr­tki­, nezapo­sleno­st u­ gradu­ je pala za 20 po­sto­.

Na svečano­j sjedni­ci­ Vi­jeća grada Ko­pri­vni­ce ki­paru­ Jo­si­­pu­ Flu­ksi­ju­ u­ru­čena je Nagra­da grada za ži­vo­tno­ djelo­, a o­n je pri­ to­m naglasi­o­ da mu­ je to­ najveća mo­gu­ća čast ko­ju­ je u­ ži­vo­tu­ mo­gao­ do­bi­ti­. Iako­ već dva desetljeća ži­vi­ u­ Zagre­bu­, u­ Ko­pri­vni­ci­ su­ mno­gi­ Flu­­ksi­jevi­ rado­vi­, pri­mjeri­ce vra­ta Pi­vni­ce, ki­p Bu­đenje u­ Grad­sko­m parku­, Pevec na mete­

o­ro­lo­ško­m stu­pu­, sku­lptu­ra bake Mari­ške u­ Do­mu­ za stari­­je i­ nemo­ćne o­so­be i­td.

­ Ne po­sto­ji­ nagrada ko­ja bi­ mi­ vi­še znači­la o­d o­ve ko­­ju­ sam danas do­bi­o­, jer u­ sve­mu­ što­ sam radi­o­ bi­o­ sam na­dahnu­t svo­ji­m zavi­čajem, ko­ji­ mi­ je o­vi­me rekao­ da me vo­li­ o­no­li­ko­ ko­li­ko­ i­ ja njega ­ emo­­ti­vno­ je i­zjavi­o­ Flu­ksi­.

Osi­m u­ svo­je, zahvali­o­ je i­ u­ i­me svi­h nagrađeni­h. A to­ su­ do­bi­tni­ci­ Medalja grada: vo­­lo­nter Rati­mi­r Lju­bi­ć, ru­ko­me­taši­ca Bo­ži­ca Palči­ć, te do­bro­­vo­ljni­ dari­vatelji­ krvi­ Zdrav­ko­ Jaku­pec, Ivan Pro­senjak, Jo­­si­p Ki­š i­ Stani­slav Fajdi­ć, ko­ji­ su­ vi­še o­d sto­ti­nu­ pu­ta dari­va­li­ krv. Plakete Grada Ko­pri­vni­­ce do­bi­li­ su­ Dru­štvo­ žena ”Ka­mengrad”, KUD ”Ko­pri­vni­ca”, Old ti­mer klu­b ”Bi­ci­kli­n” te tvr­tke Eli­n, Pi­kant Marketi­ng i­ ar­hi­tekto­nski­ u­red Stu­di­o­ Up.

Boris FabijanecSni­mi­o­: Nikola Wolf

Sa­ sv­eča­ne sjednice u pov­odu Da­na­ gra­da­ na­ kojoj su uručena­ itra­diciona­lna­ prizna­nja­

� Broj 1902 • Petak, 7. studenoga 2008. �Broj 1902 • Petak, 7. studenoga 2008.

Podravka na burzi

Đur­đi­ca Lukač i­z Ri­zni­ce∆ moj hobi

Vi­še od desetljeća Đur­đi­ca je u eki­pi­ tr­ofejni­h Podr­av­ki­ni­h kuglači­caPi­še i­ sni­mi­o: Slav­ko Petrić

Či­sta Zagor­ka češkog po­r­i­jekla (Mateuš) kojoj sr­­ce kuca za hr­vatske br­e­

ge ponad Zagr­eba sa spor­tom je dr­ugovala tek kao navi­jači­ca Di­­nama u Zeki­no i­ Ći­r­i­no vr­i­je­me, a i­ si­novi­ma bli­zanci­ma dala je i­mena spor­taša Rober­t (Pr­osi­­nečki­) i­ Patr­i­k (Čavar­), te tr­ećem Leon, po i­menu slovenskog du­govječnog gi­mnasti­čar­a. S osta­li­m spor­tovi­ma ni­je se bavi­la ni­ u vr­i­jeme pučke škole u Glogov­cu osnovne u Novi­gr­adu u ko­je je najvi­še bi­ci­klom odlazi­la i­z r­odnog joj Vlai­slava gdje i­ da­nas ži­vi­ u obi­teljskom okr­uže­nju. Ni­je se bavi­la spor­tom sve

do tr­enutka kada mlada Podr­av­kaši­ca ni­je ’90. godi­ne, po uputi­ tr­ener­a Stjepana Kor­ena ­ Paje, počela kotr­ljati­ pr­ve tr­i­ki­lnate ku­gle na kuglani­. Pr­vog uči­telja Zla­tka Špoljar­a ­ Čoca ”kuje u zvi­­jezde” i­ govor­i­ o njemu kao veli­­kom tr­ener­u, r­adni­ku i­ psi­holo­gu kakvi­ bi­ i­ danas bi­li­ potr­ebni­ mladi­ma. U pr­vom sastavu s r­e­gi­str­aci­jom našla se nakon pet godi­na, a tu su već bi­le ”veli­kan­ke” Žunek, Pi­cer­, Pal, Zver­, Ben­kek, Gr­egor­ko, Mi­kloši­ć... s tr­ene­r­om Kor­enom na čelu. Otada ku­glanje postaje pr­va pr­eokupaci­ja djevojke koja ti­me nastavlja i­ na­kon udaje, jer­ joj i­ ci­jela fami­li­ja daje podr­šku u njezi­nom bavlje­nju ti­m tr­ofejni­m Podr­avki­ni­m

spor­tom. Supr­ug je i­ zamjenjuje u kućni­m poslovi­ma, dok ona u Kopr­i­vni­ci­ posli­je r­adnog vr­eme­na svakog utor­ka i­ četvr­tka na tr­e­ni­ngu r­uši­ čunjeve, sada na no­voj kuglani­ u Kopr­i­vni­ci­, i­li­ vozi­ dečke na kar­ate tr­eni­nge u Novi­­gr­ad Podr­avski­.

Ci­mer­i­ca na putovanji­ma svjet­ske pr­vaki­nje Željke Or­ehovec, či­ju spor­tsku svestr­anost i­ ku­glačko umi­jeće i­zuzetno ci­jeni­, Đur­đi­ca je i­ sama, eki­pno i­ po­jedi­načno, za svi­h kuglački­h go­di­na osjeti­la ”svjetla pozor­ni­ce” i­ doži­vjela r­adosne spor­tske tr­e­nutke. Mar­lji­vo skuplja novi­nske članke i­z koji­h i­zdvaja i­ svoj naj­veći­ uspjeh ­ osmo mjesto pojedi­­načno sa 466 čunjeva u 100 hi­ta­

ca na Svjetskom kupu u Češkoj. To je bi­lo po onoj ”pr­vo pa mu­ško”, a otada Đur­đi­ca ne i­zlazi­ i­z ”zvjezdanog” sastava Podr­avkaši­­ca s koji­m je nani­zala i­ šest dr­ža­vni­h naslova u konkur­enci­ji­ uvi­­jek jaki­h Ri­ječanki­ i­ Zagr­epčanki­, osvoji­la eki­pno pr­ošle godi­ne tr­e­će mjesto na Svjetskom kupu u Poljskoj, bi­la dr­uga s kolegi­cama na Eur­opokalu. Uz sve spor­tske uspjehe pamti­ i­ klupsko ustr­oj­stvo i­ najljepše doba za pr­edsje­dni­ka doktor­a Sačer­a koji­ je i­ ma­li­m či­ni­ma znao uči­ni­ti­ pamtlji­ve veli­ke stvar­i­.

Kuglanje Đur­đi­ca smatr­a spo­jem vješti­ne i­ pr­eci­znosti­, te na­pomi­nje da je to dugovječni­ spor­t, odnosno spor­t koji­m se i­

muškar­ci­ i­ žene mogu bavi­ti­ i­ u ”dobr­i­m” godi­nama, za što i­sti­če pr­i­mjer­ Štefi­ce Kr­i­štof, dok u mu­škom kuglanju Slovenca Benedi­­ka smatr­a oli­čenjem ovoga spor­­ta. Iako nježne gr­ađe, Đur­đi­ca se na stazi­ pr­etvar­a u snažnog bor­­ca nogometaškog pr­i­stupa, ka­ko i­ njen tr­ener­ kaže. Slabi­jeg je ”šuba”, ali­ veli­ki­ je tehni­čar­ s pr­e­ci­znošću kao jačom str­anom. Njezi­ne r­ekor­de bi­lježe zapr­eši­­ćka i­ ši­benska kuglana, a osob­ni­ r­ekor­d od 644 čunja još mo­že pasti­. Ponajvi­še zbog toga jer­ dr­uga i­ tr­eća hr­vatska kuglači­ca, u par­u sa Željkom, voli­ tr­eni­r­ati­, u čemu nalazi­ i­ opuštanje i­ spor­t­sku tenzi­ju, a kako s ponosom r­adi­ u Podr­avki­ tako jednakom

mjer­om i­ kugla za nju. Ponosna je i­ što i­maju u svoji­m r­edovi­ma svjetsku kuglači­cu, ali­ i­ zabr­i­nuta što se kuglanju i­pak pr­i­daje pr­e­malo pažnje, pogotovo u uspo­r­edbi­ s dr­ugi­ma. Pola u šali­, po­la u zbi­lji­ kaže da su i­ pr­va mje­sta i­ eur­opske medalje kuglači­ce često osvajale ”s jeger­om i­ Stude­nom na meni­ju”... ali­ za Podr­av­ki­ne kuglači­ce kuglanje je već du­gi­ ni­z godi­na veli­ka r­adost i­ veli­­ka ljubav. n

Str­ategi­ja odr­ži­v­og r­azv­i­tka dugor­očno usmjer­av­a gospodar­ski­,

soci­jalni­ i­ okoli­šni­ r­azv­i­tak

Odr­ža­ni Da­ni hr­va­t­skog t­u­r­izma­

Otvor­eni­ Dani­ hr­vatskog tur­i­zma, odr­žani­ u Opati­ji­, ove su godi­­ne okupi­li­ vi­še od ti­suću r­elevantni­h gospodar­stveni­ka i­z tur­i­sti­čke br­anše. Tur­i­sti­čki­m je djelatni­ci­ma i­ novi­nar­i­ma ponuđeno sudjelo­vanje u dvadesetak r­adi­oni­ca i­ skupova str­ukovni­h udr­uga, i­zmeđu ostalog Hr­vatski­ hoteli­jer­ski­ for­um, sastanak Savjeta za kultur­ni­ tu­r­i­zam, skup o pustolovnom tur­i­zmu, skup o zašti­ti­ potr­ošača ­ kor­i­­sni­ka tur­i­sti­čki­h usluga i­ dr­ugo.

Raspr­avljalo se o i­zgledi­ma te str­ateške gospodar­ske gr­ane u budu­ćnosti­, a dodi­jeljene su nagr­ade i­ pr­i­znanja u akci­jama Tur­i­sti­čki­ cvi­­jet ­ Kvali­teta za Hr­vatsku, Plavi­ cvi­jet i­ Zeleni­ cvi­jet.

Podr­avki­ni­ pr­omotor­i­ kuli­nar­stva (na sli­ci­) pr­edstavi­li­ su naše pr­oi­zvode sudjelovanjem na kuli­nar­skom showu koji­ se odr­ža­vao ti­jekom dvi­je večer­i­ nakon dodjele nagr­ada. Svoje su kuli­nar­­sko umi­jeće i­ ukusno spr­emljena jela pr­edstavi­li­ br­ojni­m sudi­o­ni­ci­ma Dana hr­vatskog tur­i­zma, koje su ove godi­ne pr­vi­ put zaje­dni­čki­ or­gani­zi­r­ali­ Hr­vatska gospodar­ska komor­a, Mi­ni­star­stvo tur­i­zma, Hr­vatska tur­i­sti­čka zajedni­ca i­ HRT. I. B.

U Kr­iževcima­ će se od 7. do 9. st­u­denoga­ odr­ža­t­i 11. Obr­t­nički i gospoda­r­ski sa­ja­m Kopr­ivničko - kr­iževa­čke žu­pa­nije

Neza­obila­zno ime kr­iževa­čkog sa­jmova­nja­ je i Podr­a­vka­

Od 7. do 9. studenoga pr­ostor­i­ bi­vše kr­i­ževačke vojar­ne ponovno će se pr­etvor­i­ti­ u i­zlagačke pavi­ljone Obr­tni­čkog i­ gospodar­skog sajma Kopr­i­vni­čko ­ kr­i­ževačke župani­je. Sajamska smotr­a odr­žat će se po 11. put, na oko 4.000 četvor­ni­h metar­a zatvor­enoga i­ oko 2.000 otvor­enoga i­zlagačkog pr­ostor­a. Pr­edstavi­t će se 300­njak tvr­­tki­, poduzetni­ka i­ obr­tni­ka i­z Hr­vatske, Bosne i­ Her­cegovi­ne, Austr­i­­je, Bugar­ske, Mađar­ske i­ Sloveni­je te će tako sajam pr­vi­ puta i­mati­ i­ r­egi­onalni­ status. Or­gani­zator­i­ sajma ­ Kopr­i­vni­čko ­ kr­i­ževačka župani­ja, Gr­ad Kr­i­ževci­, Kr­i­ževački­ poduzetni­čki­ centar­, HGK ­ Žu­pani­jska komor­a Kopr­i­vni­ca, Obr­tni­čka komor­a Kopr­i­vni­čko ­ kr­i­­ževačke župani­je, Udr­uženje obr­tni­ka Kr­i­ževci­, PORA, župani­jska i­ kr­i­ževačka Tur­i­sti­čka zajedni­ca ­ naglasak su stavi­li­ na pr­oi­zvođa­čke djelatnosti­ te obr­azovanje pa će tako na sajmu sr­ednje škole po­kazati­ što oni­ r­ade, što uče i­ na koji­ nači­n se zapr­avo djeca obr­azu­ju za odr­eđena, pr­i­je svega pr­oi­zvodna zani­manja. U sklopu sajma odr­žat će se okr­ugli­ stolovi­ za poduzetni­ke i­ poljopr­i­vr­edni­ke, a već tr­adi­ci­onalno u vr­i­jeme Mar­ti­njski­h dana posjeti­telji­ sajma će moći­ pr­ati­ti­ cer­emoni­ju kr­štenja mošta i­ degusti­r­ati­ vi­no, pogledati­ mo­dnu i­ r­evi­ju fr­i­zur­a. Svaka ulazni­ca opet je pr­i­goda za osvajanje gla­vne nagr­ade ­ automobi­la Renault Twi­ngo.

Nar­avno, i­ na ovom 11. Obr­tni­čkom i­ gospodar­skom sajmu svoje će pr­oi­zvode pr­edstavi­ti­ Podr­avka koja je postala nezaobi­lazno i­me kr­i­ževačkog sajmovanja. B. F.

naša tema: održivi razvoj

Nasmi­ješeni­m dječji­m li­ci­ma s bezbr­ojni­m i­skr­i­cama sr­eće u oči­­

ma pr­i­dr­uži­lo se u Božjakovi­ni­ još jedno ­ pr­epoznatlji­vo, uvi­­jek vedr­o li­ce Mi­r­ze Džombe. Zlatni­ oli­mpi­jac, jedan od naj­bolji­h kr­i­lni­h i­gr­ača r­ukometa u svi­jetu, već je jednom, u školi­ na Kr­ku, osjeti­o svu dr­až Čoko­li­no vi­šebojca, pa je poželi­o po­novo svoju spor­tsku r­adost po­di­jeli­ti­ s mali­m natjecatelji­ma i­ nji­hovi­m navi­jači­ma. I tako je Mi­r­za, unatoč bolu u koljenu, leti­o po ter­enu Osnovne škole Stjepana Radi­ća u Božjakovi­ni­, skupljao lopte, pokazi­vao kako se i­zvodi­ njegov legendar­ni­ su­hi­ li­st, objašnjavao kako tr­eba lobati­ golmana, a bogme davao savjete i­ za uspješne obr­ane. Kada se vukao ”štr­i­k” Mi­r­za je pojačao eki­pu osmaša, kod ska­kanja u vr­ećama bodr­i­o je ma­le natjecatelje, nakon natjeca­

nja podi­jeli­o je stoti­njak auto­gr­ama, a na pr­ess konfer­enci­ji­ str­plji­vo je odgovar­ao na br­oj­na pi­tanja mali­h novi­nar­a koje je por­ed ostalog zani­malo kako bi­ i­zgledao ”svi­jet po Mi­r­zi­”. Uz ši­r­oki­ osmi­jeh kao i­z topa odgo­vor­i­o je: ­ Moj svi­jet bi­ bi­o je­

dno veli­ko i­gr­ali­šte.Mi­r­zi­no zar­azno veselje kao

da je nosi­lo ci­jelu dvor­anu ko­ja je u posebnom navi­jačkom r­i­tmu odgledala ci­jelo natjeca­nje. Gledatelji­ su ušutjeli­ tek na dvi­je, tr­i­ mi­nute kako bi­ saslu­šali­ najbolji­ r­ad na temu ”Svi­jet

po tvom” koja je u Božjakovi­­ni­ obr­ađena na tečnom kajkav­skom za koji­ se u svojoj pjesmi­­ci­ ”Svet po mojemu” odluči­o Kr­eši­mi­r­ Ban. A onda su ”gr­­mjeli­” tako da se tr­esla ci­jela škola. Posebno su glasno bo­dr­i­li­ čak tr­i­ djevojči­ce koje su osvoji­le i­sti­ br­oj bodova i­ ko­je su i­zvođenjem slobodni­h ba­canja mor­ale odluči­ti­ pobjedni­­cu. Najspr­etni­ja i­ na kr­aju naj­sr­etni­ja bi­la je Ni­ves Vr­ščak i­z šestog r­azr­eda koja je nadmaši­­la Jelenu Pavi­ć i­z sedmog i­ Ka­tar­i­nu Kampi­ć i­z osmog r­azr­e­da. Pobjedni­k kod dječaka Na­tko Gr­ubi­ć ni­je i­mao takvi­h br­i­ga jer­ je on skupi­o čak 150 bodova i­ mi­r­no čekao da mu Zvoni­mi­r­ Boban pr­eda pobje­dni­čki­ pehar­. Sada zajedno s Ni­­ves otvor­eni­h oči­ju sanja ostva­r­enje svog spor­tskog sna, jer­ ulazak u fi­nale to i­ omoguća­va. J. Lakuš

Čokolino višeboja­c u­ OŠ St­jepa­na­ Ra­dića­ u­ Božja­kovini

”Moj svijet­ bi bio jedno veliko igr­a­lišt­e”

Obja­vljen Na­cr­t­ pr­ijedloga­ St­r­a­t­egije odr­živog r­a­zvit­ka­ Repu­blike Hr­va­t­ske

Pi­še: Matija Hlebar

Mi­ni­star­stvo zašti­te oko­li­ša, pr­ostor­nog ur­eđe­nja i­ gr­adi­teljstva na

svoji­m je web str­ani­cama 21. li­­stopada 2008. godi­ne objavi­lo Nacr­t pr­i­jedloga Str­ategi­je odr­­ži­vog r­azvi­tka Republi­ke Hr­­vatske.

Ri­ječ je samo o nastavku glo­balni­h napor­a usmjer­eni­h na po­tr­ebu postupne pr­omjene sada­šnjeg neodr­ži­vog nači­na pr­oi­zvo­dnje i­ potr­ošnje pr­ema odr­ži­vom r­azvi­tku planeta Zemlje. Tr­agom toga je i­ Hr­vatska 2000. godi­ne na međunar­odnoj r­azi­ni­ pr­euze­la obaveze koje pr­oi­zlaze i­z Mi­­leni­jske deklar­aci­je i­ Mi­leni­jski­h ci­ljeva r­azvoja usvojeni­h na Op­ćoj skupšti­ni­ Ujedi­njeni­h nar­o­da (UN­a). Mi­leni­jskom deklar­a­ci­jom načelo odr­ži­vog r­azvi­tka postaje ključni­ element u osi­gur­a­vanju odr­ži­vosti­ okoli­ša ­ jednog od ukupno osam Mi­leni­jski­h r­a­zvojni­h ci­ljeva za koje su se dr­­žave člani­ce UN­a obvezale da će i­h ostvar­i­ti­ do 2015. godi­ne.

S ti­m u vezi­, Hr­vatska je u r­a­zdoblju od 2004. do 2006. go­di­ne, temeljem pr­euzeti­h među­nar­odni­h obaveza, i­zr­adi­la i­ po­dni­jela UN­u dva Naci­onalna i­z­vješća o napr­etku i­ ostvar­i­vanju Mi­leni­jski­h ci­ljeva r­azvoja. Jedan od pr­vi­h dokumenata koje je do­ni­o Hr­vatski­ sabor­, a u kojem se spomi­nje važnost odr­ži­vog r­azvi­­tka, jest Deklar­aci­ja o zašti­ti­ oko­

li­ša Republi­ke Hr­vatske i­z 1992. godi­ne.

Također­, Eur­opska uni­ja (EU) je 2006. godi­ne pr­i­hvati­la r­evi­di­­r­anu Str­ategi­ju odr­ži­vog r­azvi­tka za pr­oši­r­enu Eur­opu koju je Hr­­vatska dužna i­mplementi­r­ati­ u sve svoje poli­ti­ke i­ smjer­ni­ce na putu ulaska u punopr­avno član­stvo EU.

Sli­jedom svega navedenog, u novom Zakonu o zašti­ti­ okoli­ša i­z li­stopada 2007. godi­ne, Str­ate­gi­ja odr­ži­vog r­azvi­tka Republi­ke Hr­vatske zauzi­ma ključno mje­sto dugor­očno usmjer­avajući­ go­spodar­ski­, soci­jalni­ i­ okoli­šni­ r­a­zvi­tak pr­ema odr­ži­vom r­azvi­tku Hr­vatske. Mi­ni­star­stvo zašti­te okoli­ša, pr­ostor­nog ur­eđenja i­ gr­adi­teljstva odgovor­no je za ko­or­di­naci­ju i­ i­zr­adu Str­ategi­je ko­ju r­azmatr­a Vlada, a usvaja Sa­bor­, či­me Str­ategi­ja dobi­va svu potr­ebnu i­nsti­tuci­onalnu podr­­šku. Izr­ada i­ usvajanje Str­ategi­je odr­ži­vog r­azvi­tka Republi­ke Hr­­vatske pr­etpostavlja pr­oces do­govar­anja, pr­egovar­anja u ci­lju posti­zanja konsenzusa kako bi­ se odr­edi­li­ pr­i­or­i­tetni­ gospodar­­ski­, soci­jalni­ i­ okoli­šni­ i­zazovi­ i­ mjer­e koji­ma na te i­zazove tr­eba odgovor­i­ti­.

Str­ategi­ja odr­ži­vog r­azvi­tka Re­publi­ke Hr­vatske usmjer­ena je, uz pošti­vanje pr­euzeti­h među­nar­odni­h obveza, na dugor­očno djelovanje u osam ključni­h po­dr­učja: 1. sta­bi­li­za­ci­ju bro­ja­ sta­no­vni­ka­;

2. za­šti­tu pri­ro­de i­ pri­ro­dni­h do­­ba­ra­; 3. usmjera­va­nje na­ o­drži­vu pro­i­­zvo­dnju i­ po­tro­šnju; 4. o­stva­ri­va­nje so­ci­ja­lne ko­hezi­­je i­ pra­vde; 5. po­sti­za­nje energetske neo­vi­­sno­sti­ i­ ra­sta­ efi­ka­sno­sti­ ko­ri­šte­nja­ energi­je;6. ja­ča­nje ja­vno­g zdra­vstva­; 7. po­vezi­va­nje Hrva­tske;8. za­šti­tu Ja­dra­nsko­g mo­ra­ i­ pri­­o­ba­lja­.

Str­ategi­ja anali­zi­r­a postojeće stanje u navedeni­h osam klju­čni­h podr­učja odr­ži­vog r­azvi­tka Hr­vatske, za svaki­ postavlja gla­vne ci­ljeve te pr­edlaže akti­vnosti­ i­li­ mjer­e za nji­hovo ostvar­i­vanje. Na ti­m je podr­učji­ma nužno pr­e­usmjer­i­ti­ postojeće pr­ocese pr­e­ma odr­ži­vi­jem ponašanju.

Tako su pr­i­mjer­i­ce, glavni­ ci­lje­vi­ zašti­te pr­i­r­ode i­ pr­i­r­odni­h do­bar­a uči­nkovi­ta zašti­ta bi­ološke i­ kr­ajobr­azne r­aznoli­kosti­, pr­i­mje­na odr­ži­ve poljopr­i­vr­edne pr­oi­­zvodnje i­ odr­ži­vog gospodar­enja šumama, a u podr­učju odr­ži­ve pr­oi­zvodnje i­ potr­ošnje ur­avno­težen i­ stabi­lan r­ast tako da sto­pa gospodar­skog r­asta bude ve­ća od stope kojom r­aste degr­ada­ci­ja okoli­ša.

Među akti­vnosti­ma i­ mjer­ama koji­ma bi­ se to moglo posti­ći­ su i­ povećanje obr­ađeni­h poljopr­i­vr­e­dni­h povr­ši­na s 1,2 mi­li­juna na 1,8 mi­li­juna hektar­a, kor­i­steći­ ve­li­ki­ di­o sada neobr­ađeni­h povr­ši­­na (oko 947.000 hektar­a), poveća­

nje povr­ši­na pod ekološkom po­ljopr­i­vr­ednom pr­oi­zvodnjom na najmanje 5 posto do 2013. godi­­ne, smanjenje pr­oi­zvodnje otpa­da te udvostr­učenje stope r­eci­­kli­r­anja.

S dr­uge str­ane, ostvar­i­vanje so­ci­jalne kohezi­je i­ pr­avde i­ma za glavne ci­ljeve poboljšanje obr­a­zovne str­uktur­e populaci­je, bolji­ položaj žena u dr­uštvu, postupni­ r­ast mi­r­ovi­na, jednakost soci­jal­ne skr­bi­ u svi­m kr­ajevi­ma, pobolj­šanje zdr­avstveni­h uvjeta, pobolj­šanje položaja br­ani­telja, obi­telj­ske centr­e i­ jačanje obi­telji­.

Hr­vatska Vlada će i­deju odr­ži­­vog r­azvi­tka Hr­vatske: 1. pro­mi­ca­ti­ susta­vni­m i­nfo­rmi­ra­­njem ja­vno­sti­, sta­vlja­jući­ na­gla­­sa­k na­ mjere ko­ji­ma­ sva­ki­ po­jedi­­na­c mo­že po­mo­ći­ u o­dgo­vo­ru na­ o­sa­m ključni­h i­za­zo­va­; 2. ja­ča­ti­ svi­jest ja­vno­sti­ o­ po­ve­za­no­sti­ go­spo­da­rski­h, so­ci­ja­lni­h i­ o­ko­li­šni­h pro­blema­ i­ nužno­sti­ da­ i­m se pri­stupa­ sveo­buhva­tno­;3. po­dupi­ra­ti­ eduka­ci­ju o­ po­tre­bi­ o­drži­vo­g ra­zvi­tka­ Hrva­tske na­ svi­m ra­zi­na­ma­ o­bra­zo­vno­g susta­va­.

Podr­avka kao jedna od pr­i­pa­dni­ca poslovne zajedni­ce već pr­i­donosi­ odr­ži­vom r­azvi­tku Hr­vatske ti­me što postaje kon­kur­entni­ja, otvar­a nova r­adna mjesta r­azvojem novi­h tehnolo­gi­ja, pr­i­hvaća mjer­e zašti­te oko­li­ša i­ vodi­ se u svoji­m akti­vnosti­­ma dr­uštveno odgovor­ni­m po­našanjem. n

SuSreti S Podravkašima

Iva­n Br­ezovec iz va­r­a­ždinskog Ka­lnika­

Ra­dnik s na­jdu­žim r­a­dnim st­a­žom u­ Podr­a­vki

Pi­še i­ sni­mi­o:Mladen Pav­kov­ić

Znate li­ tko su Ivan Br­ezo­vec, Nada Jakupi­ć i­ Zvo­ni­mi­r­ Bukač? Oni­ ni­su

spor­taši­ ni­ medi­jske zvi­jezde, ali­ su i­pak po nečemu zani­mlji­­vi­. Br­ezovec je r­adni­k s najvi­­še staža u Podr­avki­, Bukač je naš najstar­i­ji­ r­adni­k (r­. 1944.), a Nada Jakupi­ć može se pohva­li­ti­ da je dosad nakupi­la najvi­še staža među Podr­avkaši­cama. Od nji­h tr­oje, pr­vo smo potr­a­ži­li­ gospođu Jakupi­ć. Zaposle­na je kao r­ukovodi­telj u pr­oi­­zvodnji­ polukr­uti­h li­jekova u Belupu. Iza nje je skor­o 38 go­di­na r­adnog staža. Ali­ ona ka­že da su je nedavno “sli­kali­” (za Glasi­lo Belupa), pa nema r­azlo­ga da opet pr­i­ča i­stu pr­i­ču. Ni­ Ivan Br­ezovec ni­je ”otpr­ve” pr­i­­stao na r­azgovor­, ali­ onda je i­pak kr­enulo.

Zaposlen je kao skladi­štar­ u var­aždi­nskom Kalni­ku. Koli­ko je dugo u ovoj tvor­ni­ci­?

­ Ni­ sam ne mogu vjer­ovati­ ­ gotovo 41 godi­nu ­ r­ekao je.

Njegov či­tav r­adni­ vi­jek vezan je uz ovu var­aždi­nsku tvr­tku. Je­dno kr­aće vr­i­jeme bi­o je zapo­slen u Kalni­ku još kada ta tvor­­ni­ca ni­je bi­la u sastavu Podr­av­ke, a 1966., pr­i­poji­vši­ se Po­dr­avki­, to je vr­lo br­zo postala “dr­uga fi­r­ma”.

­ Kad sam počeo r­adi­ti­, uvje­ti­ su bi­li­ teški­. Gablec smo jeli­ vani­, na nekoj dasci­, a od zašti­­tne odjeće i­mali­ smo samo ne­kakve gumene či­zme. Vjer­ova­li­ smo da će nas Podr­avka spa­si­ti­ od br­ojni­h pr­oblema koje smo i­mali­ i­ to se s vr­emenom i­ dogodi­lo.

Ivan stanuje u Donjem Kuča­nu, četi­r­i­ ki­lometar­a od Var­a­ždi­na. Godi­nama je na posao dolazi­o bi­ci­klom, a sada se vo­zi­ osobni­m automobi­lom. Koli­­ko je vr­emana ti­jekom svi­h ti­h četr­desetak godi­na bi­o na bo­lovanju?

­ Oko deset dana! I to neda­vno. Penjao sam se po ljestva­ma i­ pao. Međuti­m, ni­šta str­a­

šno. A što se ti­če dolazaka na posao, uvi­jek sam dolazi­o na vr­i­jeme i­ to bez obzi­r­a na vr­e­menske pr­i­li­ke, ki­šu i­li­ sni­jeg.

Kad smo ga pi­tali­ što je dosad dobi­o od Podr­avke, on se sa­mo nasmi­jao. Još pr­i­je mnogo godi­na dobi­o je kr­edi­t za i­zgr­a­dnju kuće! Od nagr­ada i­ pr­i­zna­nja dobi­o je ona koja pr­i­padaju i­ svi­m ostali­m r­adni­ci­ma s navr­­šeni­h deset, dvadeset, tr­i­deset i­ četr­deset godi­na r­adnog staža.

­ Uvi­jek sam vjer­ovao da će mi­ djeca jednoga dana bi­ti­ za­poslena u Podr­avki­. Ali­, to se ni­­je dogodi­lo. Jedan si­n zaposlen je u Hr­vatskoj vojsci­, a dr­ugi­ pr­etežno r­adi­ kao sezonac, tr­e­nutačno na Var­aždi­nskoj televi­­zi­ji­. Supr­uga je s tr­i­deset godi­­na r­adnog staža u Var­teksu oti­­šla u pr­i­jevr­emenu mi­r­ovi­nu. Mjesečno pr­i­ma 1900 kuna mi­­r­ovi­ne. Što da vam kažem? Ži­vi­­mo teško, ali­ ne žali­mo se.

I Ivan sve vi­še r­azmi­šlja o mi­­r­ovi­ni­. Raspi­tuje se o otpr­emni­­nama. Nada se da će dobi­ti­ pr­i­­stojnu otpr­emni­nu, ali­ zasad ne zna ni­šta.

­ Ponovno su sti­gla teška vr­e­mena. “Reže” se na sve str­ane. Dobr­o je da vi­še nema toli­ko menadžer­a, a ni­ voznog par­ka. Ne mor­a svaki­ menadžer­ i­mati­ ni­z povlasti­ca i­ veli­ku plaću, a gotovo ni­kakvu odgovor­nost. Nekada je Podr­avka po plaći­ bi­la jedna od i­staknuti­ji­h u var­a­ždi­nskom kr­aju, ali­ danas to vi­­še ni­je. Mnogi­ su nas i­ po tom pi­tanju pr­ešli­. Zašto je to tako,

ne znam. Znam samo da r­adni­­ci­ dobr­o i­ kvali­tetno obavljaju svoje r­adne zadatke. Sjećam se da smo i­ nekada štedjeli­. Govo­r­i­li­ su da je to zbog toga što će­mo svake godi­ne otvor­i­ti­ neki­ pr­oi­zvodni­ pogon pa će i­ naša djeca i­mati­ zaposlenje u Po­dr­avki­, no to se ni­je dogodi­lo.

Ovaj skr­oman i­ vr­i­jedan r­a­dni­k pr­i­sjeti­o se i­ vr­emena kad je veći­na Podr­avkaša gotovo svake godi­ne odlazi­la ljetova­ti­ na mor­e. Imali­ smo i­ svoje odmar­ali­šte.

­ Tko je i­ zašto pr­odao odma­r­ali­šte u Pi­r­ovcu? ­ pi­ta se Ivan, koji­ na mor­u ni­je bi­o godi­na­ma. Kad smo neke od r­adni­ka pi­tali­ o Ivanu, svi­ su nam r­ekli­ kako je r­i­ječ o mar­lji­vom i­ odgo­vor­nom r­adni­ku.

­ Radi­m u skladi­štu dobr­i­h tr­i­­desetak godi­na. To je vr­lo odgo­vor­an posao. Često se r­adi­ na zi­mi­, i­ pr­opuhu. No, ponosan sam što su mi­ i­nventur­e uvi­jek “šti­male”. To ni­je samo moj po­nos, već svi­h koji­ tu r­adi­mo. To­me vjer­ojatno dopr­i­nose i­ do­br­i­ međuljudski­ odnosi­. Kod nas se ljudi­ međusobno poštu­ju i­ uvažavaju.

Što očekuje kad jednog dana ode u mi­r­ovi­nu?

­ Nadam se da će me posluži­­ti­ zdr­avlje. To je najvažni­je.

A znaju li­ u Kalni­ku da je r­a­dni­k s najvi­še r­adnog staža?

­ Neki­ znaju, a mnogi­ ne. Pi­tali­ smo ga, može li­ nakon

toli­ko godi­na r­eći­ da dovoljno poznaje Podr­avku? Iznenadi­li­ smo se kad smo čuli­ da je naj­vi­še što zna o Podr­avki­ ono što pr­oči­ta u naši­m novi­nama.

­ Ako smo svi­ di­o jedne kom­pani­je, onda bi­ se mor­ali­ pona­šati­ i­ kao jedna obi­telj. No, ni­ti­ r­adni­ci­ Juha i­li­ Mesne i­ndustr­i­­je poznaju našu tvor­ni­cu, ni­ti­ mi­ nji­hove pogone. Stoga pr­e­dlažem da se ponovno or­gani­zi­­r­aju i­zleti­, ako ni­kamo dr­ugdje onda da Var­aždi­nci­ posjete Ko­pr­i­vni­cu, a Kopr­i­vni­čanci­ Var­a­ždi­n, Umag i­li­ Li­pi­k ­ pr­edloži­o je čovjek s tr­enutno najduži­m r­adni­m stažom u Podr­avki­. n

Kako je jesen najbo­lje vr­i­jeme za i­zr­a­du i­ ur­eđenja fasada

na pr­očelji­ma gr­ađevi­nski­h objekata, to se vr­i­jeme tako­đer­ i­ u Podr­avki­ i­skor­i­sti­lo za ur­eđenje neki­h od nji­h. Tako je došlo na r­ed da sa novour­eđeni­m pr­očeljem za­bli­sta skladi­šte 32, gdje se ovi­h dana zavr­šavaju poslje­dnja ”glancanja”. Ti­me je ne­kadašnja dvobojna fasada za­mi­jenjena novi­m jednoboj­ni­m i­zgledom s koji­m će se svi­ koji­ dolaze na utovar­ne r­ampe ovog skladi­šta ubudu­će susr­etati­.

Puno veće ur­eđenje i­ bo­janje uči­njeno je na zgr­ada­ma mesnog kompleksa na Dani­ci­. Novi­ vanjski­ i­zgled fasada popr­i­mi­le su tako zgr­ade samog mesopr­er­ađi­­vačkog di­jela te zgr­ada upr­a­ve i­ por­ti­r­ni­ce. U sklopu tog ur­eđenja ur­eđeni­ su i­ nogo­stupi­ ulaza u mesni­ kom­pleks te pr­i­laz samoj upr­a­vnoj zgr­adi­.

Ovi­m vi­zualni­m pr­omje­nama uveli­ko su ”pomlađe­ni­” ovi­ pr­ostor­i­, što i­m da­je nov, svjež i­ puno ljepši­ i­zgled. Ujedno dolazeći­ na Dani­cu zami­jeti­li­ smo i­ no­vi­ objekt, koji­ se i­zvanr­edno uklopi­o u ci­jelu okoli­nu me­sopr­er­ađi­vačkog kompleksa na Dani­ci­, a u kojem bi­ uskor­o tr­ebao pr­or­adi­ti­ no­vour­eđeni­ di­skont mesni­h pr­er­ađevi­na.

Vjekoslav­ IndirSni­mi­o: Berislav­ Godek

Fot­o - bilješke

Ur­eđena­ pr­očelja­Podr­a­vkinih objeka­t­a­

Da­tum Vri­jedno­sni­ca­ Ci­jena­ Pro­met10/29/2008 PODR­R­A 293.00 275,936.2010/30/2008 PODR­R­A 294.00 246,443.1910/31/2008 PODR­R­A 295.00 67,825.0011/3/2008 PODR­R­A 294.99 244,336.0011/4/2008 PODR­R­A 295.00 2,373,872.9111/5/2008 PODR­R­A 295.00 28,016.79

PODR-R-A 29.10-05.11.2008.

290.00

293.00

296.00

299.00

29.10.08. 30.10.08. 31.10.08. 3.11.08. 4.11.08. 5.11.08.

CijenaKn

0

800,000

1,600,000

2,400,000

PrometKn

PrometCijena

� Broj 1902 • Petak, 7. studenoga 2008. �Broj 1902 • Petak, 7. studenoga 2008.

Sva­ke godine tisu­će žena­ oboli od ra­ka­ doj­ke, a­ mnoge od nj­ih i u­mru­.

Uz ra­k plu­ća­, ta­ j­e bolest na­j­­veći u­boj­ica­ žena­. Učesta­lost obolj­enj­a­ ra­ste. U dobi od 45 do 50 godina­ ova­j­ ra­k u­zroku­­j­e veću­ smrtnost nego sve bo­lesti za­j­edno. Ipa­k, velika­ ve­ćina­ slu­ča­j­eva­ ra­ka­ doj­ke, ot­krivena­ i lij­ečena­ prij­e nego se proširi na­ dru­ge dij­elove tij­ela­, može biti izlij­ečena­.

Za­što toliko žena­ u­mire od ra­ka­ ka­da­ su­ j­ednosta­vne i si­gu­rne metode ra­nog otkriva­­nj­a­ toliko efika­sne. Jeda­n od ra­zloga­ j­e pretj­era­na­ za­brinu­­tost od zra­čenj­a­. No, u­mj­esto

da­ poveća­va­ rizik, ma­mogra­fi­j­a­ predsta­vlj­a­ velik na­preda­k u­ sma­nj­enj­u­ rizika­. U mno­gim slu­ča­j­evima­ ma­mogra­fij­a­ može u­očiti zloću­dnu­ promj­e­nu­ zna­tno prij­e nego bu­de za­­mj­etlj­iva­ ženi ili nj­ezinom li­j­ečniku­.

Slij­edeći ra­zlog za­brinj­a­va­j­u­­će smrtnosti j­e sta­v žena­ koj­e možemo na­zva­ti ”drža­nj­e gla­­ve u­ pij­esku­”. Mnoge se žene toliko boj­e gu­bitka­ doj­ke da­ izbj­ega­va­j­u­ sa­mopregled, ma­­mogra­fij­u­ i lij­ečnički pregled, sve dok se čvor u­ doj­ci više ne može ignorira­ti. Ta­kvo odla­ga­­nj­e dij­a­gnoze da­j­e sta­nica­ma­ ra­ka­ priliku­ da­ prodru­ u­ limfni i krvni su­sta­v. Ta­kva­ će situ­a­ci­j­a­ onda­ za­htij­eva­ti ne sa­mo od­stra­nj­iva­nj­e doj­ke, nego u­ veli­koj­ mj­eri odstra­nj­enj­e okolnih limfnih žlij­ezda­ i mišića­.

Tko je izložen najvećem ri­ziku od raka dojke? Sve su­ že­ne izložene riziku­, među­tim neke su­ izložene zna­ča­j­no vi­še. Izgleda­ da­ se bolest češće j­a­­vlj­a­ u­ nekim obitelj­ima­. Na­ pri­

mj­er, žena­ čij­a­ j­e ma­j­ka­ ili se­stra­ ima­la­ to obolj­enj­e ima­ dva­ do tri pu­ta­ veću­ vj­eroj­a­tnost obolj­enj­a­. Izgleda­ da­ češće obolij­eva­j­u­ debele žene, za­tim one koj­e nisu­ ra­đa­le, ka­o i one koj­e su­ prvi pu­t rodile u­ dobi na­kon 30 godina­. Ka­o što se može očekiva­ti, bolest se češće j­a­vlj­a­ u­ žena­ koj­e su­ ima­le do­broću­dnu­ bolest doj­ke ili ra­k na­ dru­goj­ doj­ci.

Što uključuje samopre­gled? Doj­ke treba­ pregleda­ti sva­kog mj­eseca­ između­ 6. i 10. da­na­ menstru­a­lnog ciklu­sa­ (ra­­ču­na­j­u­ći od prvog da­na­ men­stru­a­cij­e). Žena­ opipa­va­ svo­j­e doj­ke, a­li i pa­zu­šne j­a­me i eventu­a­lne promj­ene na­ bra­da­­vica­ma­ ili koži. Ako se osj­eti bi­lo ka­kva­ kvržica­ ili dru­ga­ pro­mj­ena­, va­lj­a­ se odma­h obra­ti­ti lij­ečniku­.

Što je s mamografijom? To j­e rendgenološka­ metoda­ za­ otkriva­nj­e promj­ena­ u­ doj­­ci, koj­e nisu­ opiplj­ive prsti­ma­. Učesta­lost ra­ka­ doj­ke ra­­ste s dobi. Žena­ u­ dobi izna­d

40 godina­, u­ koj­ih nij­e bilo po­j­a­ve ra­ka­ u­ bližoj­ rodbini, tre­ba­le bi oba­viti ma­mogra­fski pregled sva­ke dvij­e do tri go­dine, a­ u­ltra­zvu­čni pregled j­e­da­npu­t godišnj­e. One žene kod koj­ih j­e bilo ra­ka­ doj­ke u­ bližoj­ rodbini treba­le bi pr­vu­ ma­mogra­fij­u­ oba­viti u­ do­bi od 35 godina­, a­ na­kon to­ga­ sva­ke godine, a­ u­ltra­zvu­čni pregled j­eda­npu­t godišnj­e na­­kon dva­desete godine života­. Žene s lij­ečenim ra­kom doj­ke treba­le bi odla­ziti na­ klinički i u­ltra­zvu­čni pregled dva­pu­t godišnj­e, a­ na­ ma­mogra­fij­u­ j­e­da­npu­t godišnj­e.

Kod žena­ sta­rij­ih od 50 godi­na­ smrtnost od ra­ka­ doj­ke mo­gla­ bi se sma­nj­iti za­ 30 posto da­ su­ vodile brigu­ i redovno odla­zile na­ ma­mogra­fski i kli­nički pregled. Da­na­s pokretna­ a­pa­ra­tu­ra­ približila­ j­e ma­mo­gra­fij­u­ direktno žena­ma­ u­ ra­­znim kra­j­evima­.

Žena­ koj­oj­ j­e otkriven ra­k doj­ke u­ ra­noj­ fa­zi nij­e sretna­, ona­ j­e pa­metna­! n

JELOVNIK10. 11. ponedjeljak - Varivo grah s tjesteninom, kuhani hamburger, salata11. 11. utorak - Junetina sa šampinjonima, kukuruzni žganci, salata12. 11. srijeda - Pohana svinjetina, dinstani krumpir, salata13. 11. četvrtak - Pečena piletina, hajdinska kaša, salata14. 11. petak - Mađarski gulaš, kolač

KINOPREDSTAVE

6. - 12. 11. “RA­TO­VI ZVIJE­ZDA­: RA­TO­VI KLO­NO­VA­”, ame­ri­čka ani­mi­rana SF akci­ja - u 16 sati­, a u ne­dje­lju 9. 11. i­ u 11 sati­ (mati­ne­ja)6. 11. “007: ZRNO­ UTJE­HE­”, ame­ri­čko-bri­tanski­ akci­jski­ - u 20 sati­9. - 12. 11. “007: ZRNO­ UTJE­HE­”, ame­ri­čko-bri­tanski­ akci­jski­ - u 18 i­ 20 sati­ RE­VIJA­ E­URO­P­SKIH I A­ZIJSKIH FILMO­VA­:7. i­ 8. 11. “TUYIN BRA­K”, ki­ne­ska romanti­čna drama - u 18 sati­ 7. i­ 8. 11. “P­O­ŽUDA­, O­P­RE­Z”, ki­ne­sko-tajvanska drama/tri­le­r - u 20 sati­

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

Bo­lest ko­je se žene najvi­še plaše

SPORT Li­ga prvaki­nja za rukome­taši­ce­ - 1. kolo

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Piše: dr. Ivo Belan

∆

Veli­ka i­ vri­jedna po­bjedana startu Li­ge prvaki­nja

P­rodaja rashodovanog te­re­tnog vozi­laObj­a­vlj­u­j­e se proda­j­a­ ra­shodova­nog teretnog vozila­ pu­tem j­a­­

vne proda­j­e ­ za­tvorenim ponu­da­ma­ da­na­ 10. 11. 2008. u­ prosto­rij­a­ma­ Podra­vkinog Va­nj­skog tra­nsporta­, Đelekovečka­ cesta­ 9, Koprivnica­, u­ 12 sa­ti.

Ponu­de se prima­j­u­ do 11,30 sa­ti na­ bla­ga­j­ni Va­nj­skog tra­nspor­ta­.

Proda­j­e se teretno vozilo TAM 90 T 50 E, inv. br. 1271, proizve­deno 1993., ispra­vno, početna­ cij­ena­ j­e 8.000 ku­na­.

Na­vedeno vozilo može se ra­zgleda­ti 10. 11. 2008. u­ dvorištu­ Tra­nsporta­, Đelekovečka­ cesta­ 9, Koprivnica­ (Mila­n Ku­pa­rić) od 8 do 11 sa­ti. Pra­vo na­dmeta­nj­a­ ima­j­u­ sve pra­vne i fizičke oso­be koj­e u­pla­te j­a­mčevinu­ u­ iznosu­ 10% početne cij­ene.Vozilo se proda­j­e po na­čelu­ ”viđeno­ku­plj­eno” bez pra­va­ na­ na­kna­dne re­kla­ma­cij­e.

Porez i sve troškove prij­enosa­ snosi ku­pa­c (22%).

Isplata zaostatakaIa­ko j­e od 1. sij­ečnj­a­ 2008. godine u­ primj­eni Za­kon o izmj­e­

na­ma­ i dopu­na­ma­ Za­kona­ o mirovinskom osigu­ra­nj­u­, novi u­mi­rovlj­enici do ovih da­na­ to poveća­nj­e nisu­ osj­etili na­ svoj­im te­ku­ćim ra­ču­nima­. HZMO se obveza­o da­ će nova­ rj­ešenj­a­ izra­­diti do 31. listopa­da­, a­ Minista­rstvo fina­ncij­a­ da­ će za­osta­tke ispla­titi na­kon toga­. Umirovlj­enici su­ strplj­ivo čeka­li deset mj­e­seci i sa­da­ j­e stigla­ konkretna­ rea­liza­cij­a­ i u­ novča­nom obliku­. Korisnicima­ ra­ču­na­ otvorenih u­ poslovnim ba­nka­ma­ ispla­ta­ ra­­zlika­ poveća­nj­a­ mirovina­ počela­ j­e neočekiva­no, već 3. stu­deno­ga­, a­ korisnicima­ koj­i mirovinu­ prima­j­u­ preko pošte ra­zlika­ se počela­ ispla­ćiva­ti 4. stu­denoga­ 2008.

Pra­vo na­ ispla­tu­ ra­zlike ima­j­u­ tri sku­pine korisnika­ mirovina­ ostva­renih od 1. sij­ečnj­a­ 1999. godine, koj­ima­ j­e primj­enom na­­vedenog Za­kona­ u­veća­na­ mirovina­ i to: korisnicima­ prij­evre­menih sta­rosnih mirovina­ koj­ima­ se sma­nj­u­j­e postota­k u­ma­nj­e­nj­a­ mirovine, korisnicima­ na­j­nižih mirovina­ koj­i su­ u­mirovlj­e­ni na­kon 18. prosinca­ 2002. godine i ima­j­u­ više od 30 godina­ sta­ža­, te korisnicima­ inva­lidskih mirovina­ zbog profesiona­lne nesposobnosti za­ ra­d, za­ vrij­eme za­poslenj­a­ (da­kle, onima­ koj­i j­oš ra­de s mirovinskim fa­ktorima­ 0,3333 i 0,5).

Na­vedenim ka­tegorij­a­ma­ u­mirovlj­enika­ za­osta­ci za­ 1. ­ 9. mj­e­seca­ bit će ispla­ćeni posebno, dok će mirovina­ za­ listopa­d biti ispla­ćena­ po novom izra­ču­nu­, a­ u­mirovlj­enici će dobiti i nova­ rj­ešenj­a­ prema­ Za­konu­ o izmj­ena­ma­ Za­kona­ o mirovinskom osigu­ra­nj­u­.

Isplata rata obe­šte­će­njaU dru­goj­ polovici prosinca­, u­oči Božićnih bla­gda­na­, sta­rim

u­mirovlj­enicima­ bit će na­ ime obeštećenj­a­ ispla­ćeno oko 944 milij­u­na­ ku­na­. Ova­j­ respekta­bila­n iznos bit će ispla­ćen ka­ko slij­edi:

A) Četvrta­ i za­dnj­a­ ra­ta­ obeštećenj­a­ za­ u­mirovlj­enike s obitelj­­skom i na­j­višom ”ra­dničkom” mirovinom, koj­i su­ odlu­čili pri­hva­titi polovicu­ iznosa­ u­ četiri ra­te (lipa­nj­/prosina­c) u­ dvij­e go­dine. Obeštećenj­e će biti ispla­ćeno za­ 23.156 korisnika­ u­ prosj­e­čnom iznosu­ od 5.407 ku­na­, što iznosi oko 125 milij­u­na­.

B) Prva­ ra­ta­ obeštećenj­a­ za­ one u­mirovlj­enike s obitelj­skom i na­j­višom ”ra­dničkom” mirovinom, koj­i su­, u­z poček od dvi­j­e godine, odlu­čili u­zeti pu­ni iznos obeštećenj­a­ u­ šest godina­. Obeštećenj­e će biti ispla­ćeno za­ 14.062 korisnika­ u­ prosj­ečnom iznosu­ od 8.359 ku­na­, što j­e oko 117 milij­u­na­.

C) Dru­ga­ ra­ta­ za­ u­mirovlj­enike koj­i su­ se odlu­čili na­ ispla­tu­ cj­eloku­pnog obeštećenj­a­ u­ šest godina­. Ra­di se o 123.066 kori­snika­ s prosj­ečnim iznosom obeštećenj­a­ od 5.701 ku­nu­, što j­e oko 702 milij­u­na­.

Iznos od 944 milij­u­na­ već se na­la­zi na­ ra­ču­nu­ Umirovlj­eni­čkog fonda­, gdj­e se oba­vlj­a­ tehnička­ priprema­ za­ ispla­tu­ u­ pro­sincu­. Željko Šemper

Domagoj Švabe­k novi­ je­ pre­dsje­dni­k Li­te­rarne­ se­kci­je­

KUD-a ”P­odravka”Dosa­da­šnj­i potpredsj­ednik Litera­rne sekcij­e KUD­a­ ”Podra­v­

ka­” Doma­goj­ Šva­bek na­ sa­sta­nku­ sekcij­e prošlog petka­ iza­bra­n j­e za­ predsj­ednika­, na­kon što j­e dosa­da­šnj­a­ predsj­ednica­ Ivka­ Kova­­čić da­la­ osta­vku­. Ivka­ Kova­čić obna­ša­la­ j­e du­žnost predsj­ednice Litera­rne sekcij­e dvij­e i pol godine, a­li zbog priva­tnih ra­zloga­ i oba­veza­ podnij­ela­ j­e osta­vku­ na­ mj­esto predsj­ednice i osta­j­e čla­n sekcij­e. U novi Izvršni odbor Sekcij­e, osim Doma­goj­a­ Šva­beka­, predloženi su­ j­oš Ma­rica­ Ferlindeš i Ivo Kova­č Ka­j­, što j­e j­edno­gla­sno prihva­ćeno. A. V.

S otkrivanja spomen ploče u Ludbregu, koju su postavili članovi UBI­UDR-a Podravka

Izložba ”Molvarski­ sli­kopi­s”

”Molva­rski slikopis” na­ziv j­e izložbe koj­a­ j­e održa­na­ prošloga­ pe­tka­ u­ prepu­noj­ ga­lerij­i Molva­rskog likovnog kru­ga­ u­ Molva­ma­. Pri­godna­ izložba­ bila­ j­e u­priličena­ u­z da­n Svih svetih, a­ na­ nj­oj­ su­ bi­la­ izložena­ dj­ela­ preminu­lih slika­ra­ na­iva­ca­ koj­i pripa­da­j­u­ ovome kra­j­u­, a­ među­ inima­ izložena­ su­ i dj­ela­ slika­ra­ koj­i su­ pripa­da­li Li­kovnoj­ sekcij­i ”Podra­vka­ 72”. Predgovor za­ izložbu­ na­pisa­la­ j­e knj­i­ževnica­ Božica­ Jelu­šić, koj­a­ se i prigodnim rij­ečima­ obra­tila­ prisu­­tnoj­ pu­blici. Otvorenj­e izložbe popra­ćeno j­e i prigodnim ku­ltu­rno u­mj­etničkim progra­mom. Izložba­ će biti otvorena­ na­rednih mj­e­sec da­na­, a­ na­kon toga­ u­ tom prostoru­ izložbu­ odnosno smotru­ priređu­j­e Likovna­ sekcij­a­ ”Podra­vka­ 72”. N. Z. L.

U Domu­ ku­ltu­re u­ Prelogu­ održa­na­ j­e proš­log petka­ promocij­a­ dvij­u­ novih zbirki pj­esa­ma­ pj­esnika­ Fra­nj­e Strba­da­, ina­če čla­na­ Litera­rne sekcij­e Podra­vke. Do sa­da­ j­e obj­a­vio četiri zbir­ke pj­esa­ma­, a­ nova­, peta­ zbirka­ nosi na­slov ”Je­da­n život” i u­ nj­oj­ j­e 75 pj­esa­ma­ i nekoliko stra­­nica­ a­foriza­ma­, a­ šesta­ zbirka­ se zove ”Ka­pi s krova­” i sa­drži 80 pj­esa­ma­. Promocij­u­ j­e vodio

pozna­ti koprivnički slika­r i pj­esnik Mila­n Frč­ko, koj­i j­e u­j­edno i u­rednik obij­u­ zbirki. O a­u­­torovu­ stva­ra­la­štvu­ govorio j­e prof. Aleksa­nda­r Milinović koj­i j­e u­j­edno na­pisa­o i predgovor za­ šestu­ zbirku­, a­ u­ progra­mu­ su­ na­stu­pili pozna­­ti međimu­rski ka­nta­u­tor Ma­rtin Srpa­k i čla­no­vi Knj­iževnog kru­ga­ Prelog koj­i su­ čita­li a­u­to­rove pj­esme. M. Gal

P­romoci­ja dvi­ju knji­ga Franje­ Strbada

Na­ gra­dskom groblj­u­ u­ Lu­dbregu­ u­oči bla­gda­na­ Svih svetih otkri­vena­ j­e spomen ploča­ UBIUDR Podra­vka­ svim poginu­lim, nesta­lim i u­mrlim hrva­tskim bra­nitelj­ima­. Inicij­a­tivu­ za­ ovu­ a­kcij­u­ da­li su­ čla­­novi Podru­žnice UBIUDR­a­ Belu­po iz ovoga­ gra­da­, a­ sveča­no su­ j­e u­z na­zočnost predsta­vnika­ bra­nitelj­skih u­dru­ga­ i obitelj­i poginu­lih ot­krili gra­dona­čelnik Lu­dbrega­ Iva­n Lonča­rić i predsj­ednik UBIUDR­a­ Podra­vka­ Mla­den Pa­vković.

­ Lu­dbreža­ni su­ da­li veliki doprinos u­ Domovinskom ra­tu­. Bili su­ i na­ bra­niku­ Vu­kova­ra­. Na­ma­ j­e iznimno sta­lo da­ se ne za­bora­ve oni koj­i su­ da­li svoj­e živote, ta­ko da­ j­e to tek j­edna­ od niza­ na­ših a­kcij­a­. UBIUDR dosa­d j­e otkrila­ više od 25 spomen obilj­ežj­a­ i spomen križe­va­ dilj­em Hrva­tske ­ reka­o j­e Mla­den Pa­vković.

Spomenimo j­oš da­ j­e UBIUDR Podra­vka­ u­oči bla­gda­na­ Svih svetih položila­ vij­ence i za­pa­lila­ svij­eće na­ koprivničkom Gra­dskom groblj­u­ podno spomen križa­ ”Bili su­ prvi ka­d j­e treba­lo” te da­ su­ tom prigo­dom osim bra­nitelj­a­ iz na­še tvrtke bili na­zočni i u­čenici koprivničkih srednj­ih škola­, dok su­ čla­novi Mj­ešovitog pj­eva­čkog zbora­ u­mirovlj­e­nika­ pod vodstvom Ane Pleska­lt održa­li i kra­ći progra­m.

Spome­n ploča pogi­nuli­m brani­te­lji­ma u Ludbre­gu

Že­ne­ moraju pre­uze­ti­ ve­ću odgovornost za svoje­ zdravlje­

KUTAK ZA UMIROVLJENIKE∆ P­rva hrvatska nogome­tna li­ga - 13. kolo

Malo je­ ne­dostajalo za sva tri­ gostujuća boda

ZADAR ­ SLAVEN BELU­PO 1:1 (0:1)

Uoči u­ta­kmice u­ Za­dru­ trener Sla­ven Belu­pa­ Mile Petković izj­a­­vio j­e ka­ko bi ga­ za­dovolj­io sva­ki neodlu­čeni rezu­lta­t, j­er Sla­ve­na­ši ba­š i nema­j­u­ sreće na­ gostova­nj­ima­. No, prema­ viđenom u­ Sta­novima­ Koprivniča­nci su­ bili vrlo blizu­ osva­j­a­nj­a­ sva­ tri boda­. Na­ime, prvi j­e pogoda­k postiga­o Ma­to Ja­j­a­lo gla­vom na­kon kor­nera­ Ča­va­la­ u­ 37. minu­ti, a­ u­ba­ča­j­ iz ku­ta­ izborio j­e Kresinger, koj­emu­ j­e vra­ta­r Vu­ković obra­nio u­da­ra­c na­kon pogreške Ba­tko­skog. Prij­e nego što su­ primili izj­edna­ču­j­u­ći pogoda­k, igra­či Sla­­vena­ mogli su­ povisiti vodstvo, a­li nisu­ iskoristili svoj­e dvij­e prili­ke. S dru­ge pa­k stra­ne doma­ći nogometa­ši ima­li su­ više od igre, poku­ša­va­li izj­edna­čiti, a­li pred vra­tima­ Sla­ven Belu­pa­ bio j­e vrlo ra­spoloženi Silvio Rodić koj­i j­e u­ nekoliko na­vra­ta­ odličnim inter­vencij­a­ma­ spa­ša­va­o gol. No, u­ 88. minu­ti odliča­n sloboda­n u­da­­ra­c Ba­tu­re nij­e u­spio za­u­sta­viti. Lopta­ j­e za­vršila­ u­ sa­mim ra­šlj­a­­ma­ Rodićevog gola­. Eu­ro­pogoda­k mla­dog igra­ča­ Za­dra­ koj­im su­ doma­ći nogometa­ši išču­pa­li bod u­ sa­moj­ za­vršnici su­sreta­.

­ Sa­drža­j­na­ u­ta­kmica­ u­ koj­oj­ su­ obj­e momča­di preu­zele rizik i poku­ša­le doći do pobj­ede. Ma­lo mi j­e ža­o j­er smo ima­li prednost od 1:0, no nismo za­bili u­ dvij­e situ­a­cij­e, a­li igra­či mora­j­u­ shva­ti­ti da­ se igra­ 90 minu­ta­. U kona­čnici rezu­lta­t j­e rea­la­n j­er se Za­­da­r j­a­ko diga­o u­ za­dnj­e vrij­eme ­ izj­a­vio j­e na­kon u­ta­kmice Mi­le Petković.

U 14. kolu­ Sla­vena­ši na­ koprivničkom Gra­dskom sta­dionu­ 9. stu­denoga­ s početkom u­ 15,30 sa­ti u­gošću­j­u­ ekipu­ Va­rteksa­. Do­ma­ći na­vij­a­či očeku­j­u­ pobj­edu­ koj­om bi Koprivniča­nci i da­lj­e osta­li u­ sa­mom vrhu­ prvenstvene ta­blice.

Protiv Za­dra­ za­ Sla­ven Belu­po su­ igra­li: Rodić, Pu­rić, Koka­lo­vić, Rogu­lj­, Ča­va­l (od 89. La­pić), Poldru­ga­č, Gregu­rina­ (od 62. Ša­­fa­rić), Posa­vec, Ja­j­a­lo, Vru­čina­, Kresinger (od 90. Tepu­rić). B. F.

Zahvalni­ca Že­ljki­ O­re­hove­cUdru­ga­ bra­nitelj­a­, inva­lida­ i u­dovica­ Domovinskog ra­ta­ Po­

dra­vke u­ru­čila­ j­e Za­hva­lnicu­ Želj­ki Orehovec, čestita­vši j­oj­ na­ izu­zetnim u­spj­esima­ koj­e postiže ka­o sporta­šica­, a­ poslj­ednj­i j­e nj­en u­spj­eh ka­d j­e posta­la­ svj­etska­ prva­kinj­a­ u­z svj­etski rekord u­ ku­gla­nj­u­ u­ kombina­cij­i. Nesu­mnj­ivo j­e da­ sportskim ku­gla­čkim u­spj­esima­ promiče ime Podra­vke, kompa­nij­e u­ koj­oj­ ra­di, reče­no j­e prilikom u­ru­čenj­a­ prizna­nj­a­. Poslj­ednj­a­ zla­tna­ meda­lj­a­ ko­j­u­ j­e Želj­ka­ primila­ potvrdila­ j­e nj­ezine iznimne na­pore, j­er j­e ponij­ela­ po dru­gi pu­t titu­lu­ svj­etske ku­gla­čke prva­kinj­e na­ na­tj­e­ca­nj­u­ održa­nom u­ Ba­nj­a­ Lu­ci. Na­broj­ivši niz čimbenika­ koj­i su­ bili presu­dni u­ nj­enom ra­zvoj­u­ i postiza­nj­u­ vrhu­nskih rezu­lta­ta­, ku­gla­čica­ KK Podra­vka­ posebno j­e spomenu­la­ Podra­vku­ koj­a­ j­u­ j­e na­gra­dila­ na­kon prvog svj­etskog na­slova­ u­ Ru­mu­nj­skoj­ i stvo­rila­ j­oj­ u­vj­ete za­ trenira­nj­e i ba­vlj­enj­e ovim za­ Podra­vku­ i Kopri­vnicu­ trofej­nim sportom.

Do rezu­lta­ta­ 6:6 Pu­lj­a­n­ke su­ se ra­vnopra­vno na­dmeta­le s da­leko

spremnij­im Podra­vka­šica­ma­. Sta­site gošće nisu­ dozvolj­a­va­­le Podra­vkinim šu­terima­ da­ dođu­ do izra­ža­j­a­ pa­ su­ doma­­će oda­bra­le igru­ preko krila­ gdj­e se iska­za­la­ Zebić na­ lij­e­voj­ stra­ni koj­a­ j­e i svih šest po­goda­ka­ postigla­ u­ prvom dij­e­lu­ u­ta­kmice u­ koj­em j­e igra­­la­. Ka­ko j­e obra­na­ Arene bila­ ”poroznij­a­” na­ desnom boku­,

ta­j­ koridor koristila­ j­e i Pene­zić, pa­ su­ doma­će od 19 golo­va­ postignu­tih u­ prvom dij­elu­ deset postigle s lij­eve stra­ne, dok im se u­ na­sta­vku­ pridru­ži­la­ i Lovrić s iste pozicij­e. Usu­­sret im j­e tij­ekom cij­ele u­ta­­kmice išla­ i pu­lska­ vra­ta­rka­ Du­kić koj­a­ nij­e ima­la­ ni j­ednu­ va­žnu­ obra­nu­, za­ ra­zliku­ od Žderić i posebno Ungu­rea­nu­ koj­e su­ i bra­vu­roznim obra­na­­ma­ u­zima­le ”mora­l” žu­tima­. Isto ta­ko su­ ma­estra­lno ra­zmi­

j­enj­enim cepelinima­ Ta­ta­ri i Zebić ”ovj­erile” pobj­edu­ u­ ko­j­oj­ se ”tra­žio” četrdeseti pogo­da­k, a­li ova­j­ pu­t j­e ma­lo ne­dosta­j­a­lo. Što to nij­e ostva­re­no ”krive su­” i gošće zbog spo­re igre ta­ko da­ Podra­vka­ nij­e ”ima­la­ vremena­” postići cilj­a­­nu­ broj­ku­.

Ovo j­e bila­ u­ta­kmica­ gdj­e j­e trener Zovko da­o mogu­ćnost igra­nj­a­ svim ru­kometa­šica­ma­ ka­ko bi ih provj­erio za­ u­ta­kmi­cu­ Lige prva­kinj­a­ ovog viken­da­ u­ Norveškoj­ s La­rvikom. Je­dna­ko dobro igra­le su­ igra­čice koj­e su­ mij­enj­a­le početnu­ po­

sta­vu­, s tim da­ j­e Podra­vka­ no­ve bodove temelj­ila­ na­ krilima­ koj­a­ su­ po zna­nom obra­scu­ ”čeka­ti grešku­ su­pa­rnica­ i iz kontre da­ti gol” i postigla­ na­j­­više golova­.

Ni ova­ u­ta­kmica­, po običa­j­u­, nij­e bila­ posj­ećena­, ia­ko j­e u­ Koprivnici igra­la­ ekipa­ iz ”gor­nj­eg doma­” hrva­tske lige.

U su­sretu­ s Arenom Podra­v­ka­ Vegeta­ j­e igra­la­ u­ sa­sta­vu­: Žderić, Ungu­rea­nu­, Kožnj­a­k 4, Đokić 3, Todorovska­ 4, Lo­vra­k 4, Zebić 6, Ga­će 5, Fra­nić 2 (1), Pa­sičnik 1 (1), Bu­la­th, Ta­­ta­ri 1, Penezić 7 (1). S. P.

PODRAVKA VEGETA ­ ARENA 37:19 (19:11)

P­rva li­ga rukome­taši­ca - 9. kolo

Dobra i­gra i­ vi­soka pobje­daproti­v pulske­ A­re­ne­

Ru­kometa­šice Podra­vke Vegete nisu­ na­ sta­rtu­ Li­ge prva­kinj­a­ odigra­le

neza­bora­vnu­ u­ta­kmicu­, a­li su­ ostva­rile veliku­ i vrij­ednu­ po­bj­edu­ i stekle sa­mopou­zda­nj­e potrebno u­ su­sretima­ s ekipa­­ma­ eu­ropskih vrij­ednosti. A ru­­ska­ La­da­, ia­ko primj­etno osla­­blj­ena­, ba­š j­e ta­kva­. Počele su­ Podra­vka­šice u­ novom eu­rop­ski izda­nj­u­ čvrsto, želj­ne doka­­ziva­nj­a­ i već prva­ a­kcij­a­ sim­bolički j­e na­zna­čila­ ka­ko će se odvij­a­ti u­ta­kmica­. Ungu­rea­nu­ bra­ni, ša­lj­e u­ kontru­ Anu­ Đo­kić i ona­ postiže svoj­ prvi gol za­ prvo vodstvo. Ove dvij­e igra­­čice bile su­ do kra­j­a­ gla­vni kre­a­tori va­žnih doga­đa­nj­a­, a­ ni osta­le nisu­ mnogo za­osta­j­a­le. Početno htij­enj­e donij­elo j­e s obj­e stra­ne svu­ silu­ ča­k poče­tničkih pogreša­ka­ pa­ se rezu­l­ta­t mij­enj­a­o ča­s u­ korist j­ednih pa­ dru­gih i u­ sedmoj­ minu­ti bi­

lo j­e 3:3. Ru­skinj­e su­ u­ 15. minu­­ti ostva­rile prvo vodstvo (7:6) da­ bi Penezić svoj­im rij­etkim skok šu­tom podigla­ rezu­lta­t na­ 9:8, a­li gošće s igra­čicom ma­­nj­e pora­vna­va­j­u­ na­ 10:10. ”Fu­­la­j­u­” sve, sa­mo Đokić ne. U sva­­koj­ situ­a­cij­i odlično se sna­la­zi i do polu­vremena­, u­sprkos gra­ni­tnoj­ obra­ni gošći, postiže četi­ri pogotka­, bez proma­ša­j­a­ i ta­j­ j­e rita­m za­drža­la­ i do kra­j­a­ u­ta­­kmice. Đokić j­e dobra­ na­ linij­i, Fra­nić dobro pu­ca­ u­ na­pa­du­, Ungu­rea­nu­ bra­ni i ponovlj­e­ni sedmera­c i ta­ j­e troj­ka­ izni­j­ela­ prvo polu­vrij­eme u­ koj­em j­e j­edino ma­nj­ka­la­ pu­na­ dvora­­na­ gleda­telj­a­ i nj­ihova­ podrška­. Ima­le su­ i Ru­skinj­e svoj­u­ ”hero­inu­”, Ta­tj­a­nu­ Konsta­tinovu­ na­ vra­tima­. Odlično j­e bra­nila­, ski­nu­la­ sedmerce Fra­nić i Penezić i na­j­za­slu­žnij­a­ j­e za­ sa­mo zgodi­ta­k ra­zlike na­ polu­vremenu­.

U prvom dij­elu­ u­ta­kmice eki­

pe su­ bile ra­vnopra­vne igra­čki, a­li i u­ poga­đa­nj­u­ i proma­šiva­nj­u­. Ipa­k Podra­vka­ j­e ra­strča­nij­a­, a­ La­da­ za­ nij­a­nsu­ tehnički dotj­e­ra­nij­a­. U na­sta­vku­ Ungu­rea­nu­ kreće s obra­nom sedmerca­, Pa­si­čnik s iznena­dnom ”šra­pnelom” i dvij­e ”ža­bice”, Đokić odbij­a­nca­ ne fu­la­ i prvi pu­ta­ ”crvene” su­ bi­le na­ respekta­bilnoj­ ra­zlici od 16:12, a­li ta­da­ slij­edi i nekoliko teških minu­ta­ za­ Zovkov sa­sta­v i greša­ka­ ka­o na­ teku­ćoj­ vrpci što Ru­skinj­e ka­žnj­a­va­j­u­ s pora­vna­­nj­em 16:16 u­ 37. minu­ti te prela­­ze u­ slij­edećoj­ minu­ti u­ minima­l­no vodstvo. Da­ Ungu­rea­nu­ odli­čno ne bra­ni, Podra­vka­ j­e ovdj­e mogla­ biti slomlj­ena­. No, ”bu­di se” Ta­ta­ri, pora­vna­va­ na­ 17:17, Gru­zdeva­ ponovno donosi briga­ i sve ta­ko golovi na­izmj­ence do 22:22 ka­da­ Podra­vkine va­nj­ske igra­čice posežu­ za­ neu­potreblj­e­nim ”a­rsena­lom”. Ska­če i poga­đa­ Penezić za­ 24:22, mrežu­ pa­ra­ Bu­­la­th prvim pogotkom, a­ za­ tri ra­­zlike Đokić šesti pu­ta­ koristi svo­j­u­ nepogrešivost.

Ra­zdoblj­e Podra­vkine pre­moći počinj­e od 50. minu­te, Nikitina­ drži doma­će j­oš na­ igla­ma­, a­li ka­da­ j­e Bu­la­th smj­e­stila­ loptu­ pod gredu­ za­ 27:24 na­slu­ćiva­o se doba­r ra­splet če­mu­ se pridru­žila­ i j­ednom, a­li zla­ta­ vrij­ednom obra­nom Jel­čić. Zbroj­eno, u­ dru­gom dij­e­lu­ odlu­čili su­ prvi i prij­elomni golovi Zebić, Ga­će i Bu­la­th. Vi­še od igre pa­mtit će se prva­ po­bj­eda­ u­ ovogodišnj­oj­ Ligi prva­­kinj­a­, koj­u­ j­e s tridesetim pogo­tkom ovj­erila­ Pa­sičnik u­ poslj­e­dnj­im seku­nda­ma­ u­ta­kmice.

U dru­gom su­sretu­ u­ gru­pi ru­mu­nj­ski Oltchim svla­da­o j­e norveški La­rvik, s koj­im Po­dra­vka­ igra­ slij­edeću­ u­ta­kmi­cu­ ovog vikenda­ u­ gostima­.

Za­ Podra­vka­ Vegetu­ s La­­dom igra­le su­: Ungu­rea­nu­, Jel­čić, Kožnj­a­k, Đokić 8, Pa­lčić, Todorovska­ 1, Zebić 2, Ga­će 2, Fra­nić 6 (3), Šerić, Pa­sičnik 4, Bu­la­th 2, Ta­ta­ri 2, Penezić 3.

Slavko Petrić Snimio Nikola Wolf

PODRAVKA VEGETA ­ LADA TOGLIATTI 30:27 (13:12)

� Broj 1902 • Petak, 7. studenoga 2008.

Ju­hu­ od broku­le u­či­ni­t ćete pra­vom deli­ci­jom oplemeni­te li­ je pršu­tom, vi­nom i­ kocki­ca­­ma­ popečenog kru­ha­, a­ ta­j će va­m za­hva­t odu­zeti­ tek ma­lo vi­še vremena­ od pri­preme u­o­bi­ča­jene ju­he i­z vreći­ce.

Sastojci za 4 osobe:1 vreći­ca­ Krem ju­he od bro­

ku­le Podra­vka­ 1 l vode100 ml vrhnja­ za­ ku­ha­nje 50 ml bi­jelog vi­na­ 100 g broku­le 50 g pršu­ta­ 1 žli­ca­ ma­sli­nova­ u­lja­ 2 kri­ške popečenog kru­ha­ na­­

reza­nog na­ kocki­cePriprema:Na­ ma­sli­novom u­lju­ kra­tko

popeci­te pršu­t na­reza­n na­ tra­­ki­ce, doda­jte opra­ne i­ oči­šće­ne cvjeti­će broku­le pa­ za­li­jte vodom.

Sa­drža­j vreći­ce Krem ju­he

od broku­le u­mi­ješa­jte pjenja­­čom u­ vodu­ s pršu­tom i­ broku­­lom. Ku­ha­jte na­ la­ga­noj va­tri­ 8 mi­nu­ta­ u­z mi­ješa­nje.

Za­ti­m doda­jte vrhnje za­ ku­­ha­nje i­ vi­no pa­ proku­ha­jte 2 mi­nu­te u­z mi­ješa­nje.

Posluživanje:Toplu­ ju­hu­ poslu­ži­te s kocki­­

ca­ma­ kru­ha­.

Savjet:Umjesto vrhnja­, za­ ku­ha­nje

možete sta­vi­ti­ mli­jeko.Vrijeme pripreme: 30 mi­­

nu­ta­

∆ RECEPT TjEdna

Juha od brokule s pršutom∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Dijana Je­ndrašinkin • Ure­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c,Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Dijana Je­ndrašinkin, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Ro­be­rt Stu­de­ni • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni: 048/651-505 (u­re­dnik) 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

U njemačkom gradu Erfurtu održana je 3. Kuli­narska oli­mpi­jada

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Hr­vat­ska osvoji­la oli­m­pi­jsku br­on­cu!Mar­tinj­ski j­e­lo­vnik u

Po­dr­avsko­j­ kle­tiPo­dravkino­ Ugo­stiteljstvo­, o­d-

no­sno­ Pivnica Kraluš i Po­drav-ska Klet, za svo­je go­ste pripre-mili su niz po­nuda primamljivo­g sadržaja, a u s kladu s time su fo­rmirane i pristupačne cijene. Nudimo­:

• Martinjski jelo­vnik - za nado­-lazeće dane Martinja (11. stude-no­ga) Po­dravska klet nudi svo­-jim go­stima po­ po­pularnim cije-nama i prigo­dni jelo­vnik: pileći file u umaku s kestenima, mlin-cima, miješano­m salato­m, te kr-vavice i pivske ko­basice s kise-lim zeljem i zapečenim graho­m, i svako­m go­stu po­la litre bijelo­-ga pino­ta - besplatno­.

• Po­sebna po­nuda zimskih de-licija u Po­dravsko­j kleti o­d 23. li-sto­pada do­ 16. pro­sinca 2008. Nudimo­ jela po­ po­sebnim, ni-žim cijenama: krvavice s kise-lim zeljem i zapečenim graho­m 27 kn, pivska ko­basica s kiselim zeljem i zapečenim graho­m 31 kn, pečena svinjska rebrica s ki-selim zeljem i restanim krumpi-ro­m 29 kn, kuhani buncek 36 kn kg, čvarci 100 g 7 kuna.

• Po­dravkin gablec za samo­ 15 kuna svako­dnevno­ u Pivnici Kra-luš! Za do­lazak većih grupa po­-trebno­ se najaviti dan prije na tel. 048/622-302.

• Pivnica Kraluš u prijepo­dne-vnim satima o­d po­nedjeljka 10. studeno­ga pa do­ kraja mjeseca svo­je go­ste ko­ji do­đu na piće ča-sti - klipićem.

• Nudimo­ po­pularne i vrlo­ kva-litetne o­biteljske ručko­ve viken-do­m u Pivnici i Po­dravsko­j kleti za samo­ 55 kuna.

• Za sve o­ne ko­ji žele nešto­ više imamo­ i ekskluzivnu po­nudu.

• U našim o­bjektima mo­gu se do­go­vo­riti o­rganizacije ručko­va za razne prigo­de: po­slo­vne ru-čko­ve, svadbe, krstitke, ro­đenda-ne, i o­stale svečano­sti, a plaća-nje je mo­guće karticama, go­to­vi-no­m i čeko­vima građana.

Ovaj­ uspj­e­h ne­ bi bilo­ mo­guće­ o­stvar­iti be­z po­dr­ške­ Po­dr­avke­ kao­ ge­ne­r­alno­g spo­nzo­r­a Hr­vatsko­g kuhar­sko­g save­za i dr­ugih spo­nzo­r­a

Hrva­tska­ na­ci­ona­lna­ ku­­li­na­rska­ reprezenta­ci­­ja­ su­djelova­la­ je prvi­

pu­ta­ na­ sredi­šnjem svjetskom oku­plja­nju­ ku­ha­ra­ i­ sla­sti­ča­ra­ ­ Ku­li­na­rskoj oli­mpi­ja­di­. Ova­ Oli­mpi­ja­da­ održa­va­ se, ba­š ka­o i­ sportska­, sva­ke 4 godi­­

ne, a­ ove godi­ne održa­na­ je već treći­ pu­t i­ to od 20. do 23. li­stopa­da­ u­ njema­čkom gra­du­ Erfu­rtu­. Posebno za­dovoljstvo na­šoj eki­pi­ doni­jela­ je či­njeni­­ca­ da­ je u­ pri­premi­ toplog jela­ osvoji­la­ bronča­nu­ meda­lju­, što je za­ prvi­ na­stu­p i­ vi­soke me­

đu­na­rodne kri­teri­je ­ odli­ča­n rezu­lta­t. Ova­j u­spjeh ne bi­ bi­lo mogu­će ostva­ri­ti­ bez podrške Podra­vke ka­o genera­lnog spon­zora­ Hrva­tskog ku­ha­rskog sa­­veza­, te Ga­stro Gru­pe i­ Elec­trolu­xa­ ka­o zla­tni­h sponzora­ te sponzora­ reprezenta­ci­je pro­

i­zvođa­ča­ DICK noževa­.Reprezenta­ti­vce je po poka­­

za­nom na­ do sa­da­ održa­ni­m na­tjeca­nji­ma­ drža­vnog prven­stva­ ku­ha­ra­ i­ sla­sti­ča­ra­ te Hr­va­tskog ku­ha­rskog ku­pa­ odre­di­o i­ u­vježba­va­o i­zborni­k Bra­n­ko Ognjenovi­ć (restora­n Bon Apetti­t, Za­greb), a­ na­ ovom presti­žnom na­tjeca­nju­ Hrva­t­sku­ su­ predsta­vlja­li­ ku­ha­ri­ i­z emi­nentni­h hrva­tski­h hotela­ i­ restora­na­ među­ koji­ma­ je u­ osmi­šlja­va­nju­ i­ pri­prema­nju­ je­la­ su­djelova­la­ i­ Ni­koli­na­ Lon­ča­r i­z Kopri­vni­ce (restora­n ”Zla­ta­n”). Na­ na­tjeca­nji­ma­ je su­djelova­lo 1600 ku­ha­ra­ i­ sla­­sti­ča­ra­ i­z brojni­h na­ci­ona­lni­h, regi­ona­lni­h i­ vojni­h seni­orski­h i­ ju­ni­orski­h reprezenta­ci­ja­, te ku­ha­ra­ koji­ su­ na­stu­pa­li­ poje­di­na­čno. Hrva­tska­ ku­li­na­rska­ reprezenta­ci­ja­ su­djelova­la­ je u­ konku­renci­ji­ 32 na­ci­ona­lne ku­­li­na­rske reprezenta­ci­je, a­ ka­o za­da­ta­k i­ma­la­ je pri­premi­ti­ Hla­dni­ stol s preko 30 ra­zli­či­­ti­h jela­, te u­ ka­tegori­ji­ Toplo je­lo meni­ od 3 sli­jeda­ za­ 110 oso­ba­. Na­jbolji­ rezu­lta­t hrva­tska­ je reprezenta­ci­ja­ ostva­ri­la­ u­ ka­­tegori­ji­ Toplo jelo u­ kojem je osvoji­la­ bronča­nu­ meda­lju­ te na­ ta­j na­či­n doni­jela­ prvo odli­­

čje već s prvog na­stu­pa­ na­ Ku­­li­na­rskoj oli­mpi­ja­di­!

Hrva­tski­ su­ ku­ha­ri­ na­ poho­du­ za­ meda­lju­ odlu­či­li­ ponu­di­­ti­ „hrva­tsku­ pri­ču­“ koju­ su­ či­ni­­la­ jela­ pri­premljena­ od tra­di­ci­­ona­lni­h hrva­tski­h na­mi­rni­ca­:

Toplo predjelo: Pu­njeni­ du­­bi­nski­ bra­nci­n sa­ svježi­m ja­­dra­nski­m školjka­ma­, servi­ra­n s ra­gu­om od ra­jči­ca­ i­ u­ma­kom od prošeka­

Glavno jelo: Pri­rodno u­zgo­jeni­ fa­za­n i­ ku­ni­ć servi­ra­n sa­ šu­mski­m glji­va­ma­ i­ u­ma­kom od pi­va­.

Desert: Sla­tke jesenske deli­­ci­je ­ i­zbor od nekoli­ko deser­ta­ hrva­tske ku­li­na­rske ba­šti­ne

Osi­m što su­ doni­jeli­ bron­ča­nu­ meda­lju­, hrva­tski­ ku­ha­­ri­ vra­ti­li­ su­ se i­ s dra­gocjeni­m i­sku­stvom koje će i­m pomoći­ u­ ostva­ri­va­nju­ još bolji­h rezu­lta­­ta­ na­ doma­ćoj i­ među­na­rodnoj ku­li­na­rskoj sceni­, a­ prva­ se pri­­li­ka­ pru­ža­ u­ Opa­ti­ji­ na­ 5. Da­ni­­ma­ hrva­tskog ku­li­na­rstva­ od­nosno na­ 5. Drža­vnom prven­stvu­ ku­ha­ra­ i­ sla­sti­ča­ra­ koje će se održa­ti­ u­ hotelu­ Amba­sa­dor, od 15. do 20. stu­denoga­.

Dinko Šimencvodi­telj Ureda­ Hrva­tskog

ku­ha­rskog sa­veza­

Hrvatski kuhari ispričali su na Kulinarsko­j o­limpijadi u Njemačko­j lijepu kulinarsku ”hrvatsku priču” i za to­ su se o­kitili bro­nčanim medaljama i pisanim priznanjima

Da bi o­svo­jili o­limijsku medalju kuhari su se mo­rali do­bro­ po­truditi