US - Osnovi Finansija

8/11/2019 US - Osnovi Finansija

1/330


2/330

Ljiljana Jeremi

OSNOVI FINANSIJA

Beograd 2008.


3/330

OSNOVI FINANSIJA

Autor:

Doc. dr Ljiljana Jeremi

Recenzenti:

Prof. dr Budimir StakiProf. dr Stojan Dabi

Izdava:

UNIVERZITET SINGIDUNUMBeograd, Danijelova 32

Za izdavaa:

Prof. dr Krunoslav ai

Lektura i korektura:

Duan Pavlovi

Tehnika obrada:

Njegu Novak

Dizajn korica:

Aleksandar Mihajlovi

Godina izdanja:

2008.

Tira:100 primeraka

tampa:UGURA print, Beogradwww.cugura.co.yu

ISBN:


4/330

I

TABELA SADRAJA

I DEO: FINANSIJE I FINANSIJSKI SISTEM

1. Predmet prouavanja savremenih nansija .........................................4

2. Finansijski sistem ............................................................................. 13

II DEO: NOVAC I MONETARNA POLITIKA

3. Novac ............................................................................................ 48

4. Novac i platni sistem ........................................................................ 70

5. Predvianje novanih tokova ........................................................... 84

III DEO: BANKARSKI SISTEM

6. Banke ............................................................................................... 105

IV DEO: POSLOVNE FINANSIJE

7. Finansiranje poslovanja preduzea .................................................. 122

8. Troak kapitala i klasikacija rizika nenaplativosti ...................... 139

9. Odluka o nansiranju ...................................................................... 153

10. Struktura nansiranja preduzea ..................................................... 180

V DEO: INVESTIRANJE

11. Determinante investiranja ......................................................... 198

12. Primena procene metoda u specinim sluajevimainvestiranja ................................................................................. 218

VI DEO: JAVNE FINANSIJE

13. Javne nansije ............................................................................... 250

14. Javni dug i javni zajam ................................................................. 277

POJMOVNIK Renik pojmova ......................................................... 289


5/330


6/330

III

SADRAJ

PREDGOVOR ........................................................................................ IX

I DEO: FINANSIJE I FINANSIJSKI SISTEM

Rezime .................................................................................................. 2 1. Predmet prouavanja savremenih nansija ..................................... 4

1.1. Finansije u eri tehnoloke inovacije ...................................... 7 1.2. Rizik kao faktor promena u nansijskoj teoriji i praksi ....... 8 1.3. Cilj i uloga upravljanja nansijama ....................................... 10

Provera znanja ..................................................................................... 11 Bibliograja ......................................................................................... 11

2. Finansijski sistem ........................................................................... 13 Rezime ............................................................................................... 13

2.1. Finansijski tokovi ................................................................ 15 2.2. Finansijski posrednici .......................................................... 19

2.2.1. Osiguravajua drutva .................................................. 19

2.2.2. Penzioni fondovi ........................................................... 202.2.3. Investicioni fondovi ..................................................... 21 2.3. Finansijski instrumenti: hartije od vrednosti ............................... 23

2.3.1. Akcije ............................................................................ 242.3.2. Obveznice ...................................................................... 262.3.3. Prednosti i nedostaci akcija u odnosu

na obveznice.................................................................. 262.3.4. Ostale znaajnije hartije od vrednosti ......................... 28

2.4. Finansijsko trite ........................................................................ 282.4.1. Primer: Regulativa rada nansijskih trita ............... 34 2.5. Finansijska regulativa ............................................................... 42 2.6. Javne nansije i nansijsko pravo .............................................. 42

2.6.1. Meunarodne nansijske organizacije ............................ 43 Provera znanja ................................................................................. 44 Bibliograja ....................................................................................... 44


7/330

IV

II DEO: NOVAC I MONETARNA POLITIKA

Rezime ............................................................................................... 48 3. Novac ............................................................................................. 49

3.1. Znaaj i uloga novca .............................................................. 503.2. Ponuda novca i monetarna politika .......................................... 52

3.2.1. Monetarni agregati ....................................................... 533.2.2. Eskontna stopa .............................................................. 563.2.3. Obavezna rezerva ............................................................ 56

3.3. Uticaj monetarne politike na privredu ..................................... 583.4. Makroekonomski okvir u Srbiji ................................................. 64Dodatak A: Ciljevi monetarne politike za 2007. godinu ............... 67

Provera znanja ................................................................................... 69Bibliograja ...................................................................................... 69

4. Novac i platni sistem ...................................................................... 70 Rezime ................................................................................................. 70 4.1. Novac i platni sistem ................................................................. 71

4.2. Likvidna aktiva .......................................................................... 744.3. Likvidnost .................................................................................. 75

4.4. Pojam novanog toka .................................................................. 774.4.1. Pojam naplate ................................................................. 784.4.2. Neto novani tok ............................................................ 794.4.3. Potencijalni novani tokovi ........................................... 81

Provera znanja.................................................................................. 83Bibliograja ...................................................................................... 83

5. Predvianje novanih tokova ........................................................... 84

Rezime ................................................................................................. 845.1. Procedure i predvianja novanih tokova ................................... 855.1.1. Metodi rada u praksi ..................................................... 91

5.2. Optimizacija upravljanja novanim tokovima .......................... 92 5.2.1. Uloga i cilj upravljanja novanim tokovima ...................................................... 93 5.2.2. Izbor instrumenata plaanja ........................................... 96Provera znanja ................................................................................. 100Bibliograja .................................................................................... 100


8/330

V

III DEO: BANKARSKI SISTEM

Rezime ............................................................................................... 104 6. Banke ............................................................................................. 105

6.1. Centralna banka ......................................................................... 1076.1.1. Osnovne funkcije centralne banke ............................... 1076.1.2. Organizacija centralne banke ....................................... 1076.1.3. Narodna banka Srbije ................................................... 1086.1.4. Bankarski sistem Srbije ................................................ 111

6.2. Evropska Centralna Banka ....................................................... 1126.2.1.Evropski sistem Centralnih Banaka (ESCB) ................ 114

Dodatak B: Centralna banka Italije .................................................. 117

Provera znanja ............................................................................... 119Bibliograja .................................................................................... 119

IV DEO: POSLOVNE FINANSIJE

7. Finansiranje poslovanja preduzea ................................................ 122 Rezime .............................................................................................. 122 7.1. Opta razmatranja ................................................................... 124

7.2. Metodi nansiranja ................................................................. 1267.3. Principi poslovanja banaka i preduzea ................................ 1297.4. Zaduivanje i poslovanje preduzea ........................................ 131Provera znanja ................................................................................. 137Bibliograja ................................................................................... 137

8. Troak i klasikacija rizika nenaplativosti .................................... 139 Rezime .............................................................................................. 139

8.1. Rizici poslovanja ...................................................................... 1478.2. Rizik nenaplativosti ................................................................. 147Dodatak C: Politika dividende ......................................................... 149Provera znanja ................................................................................ 152Bibliograja .................................................................................... 152

9. Odluka o nansiranju ..................................................................... 153 Rezime ............................................................................................... 153

9.1. Odluivanje o nansiranju na nivou preduzea ....................... 1559.2. Finansiranje putem sopstvenih akcija .................................... 157


9/330

VI

9.3. Metodi procene vrednosti preduzea u cilju izboravrste investiranja ...................................................................... 164

9.3.1. Metod sadanje neto vrednosti imovine ......................... 1669.3.2. Odreivanje prinosne vrednosti .................................... 175

Provera znanja ............................................................................... 179Bibliograja .................................................................................... 179

10. Struktura nansiranja preduzea ................................................. 180 Rezime .............................................................................................. 180

10.1. Struktura nansiranja i ekasnost ........................................... 18110.2. Samonansiranje preduzea akcijskim kapitalom ............... 18310.3. Finansiranje emisijom akcija ................................................. 18510.4. Poveanje akcionarskog kapitala uvoenjem na berzu .......... 188

Dodatak D: Modeli za praktinu primenu procene vrednosti ....................................................... 189

D.1. Model stalne, neprekidne, kontinualne rente .................. 189D.2. Model Gordon apiro ...................................................... 190D.3. Model Bejts .................................................................... 191D.4. Pojam gudvila i bedvila ................................................. 193

Provera znanja ................................................................................ 195Bibliograja .................................................................................... 195

V DEO: INVESTIRANJE

Rezime ............................................................................................... 198 11. Determinante investiranja ............................................................ 199

11.1. Pojam investicija (ulaganja) ................................................... 20111.2. Razliiti oblici investiranja ................................................... 20211.3. Prikaz kriterijuma analize isplativosti investicija .................. 203

11.3.1 Analiza isplativosti investicija ..................................... 20411.4. Prikaz sprovoenja metoda neto sadanje vrednosti .............. 210Dodatak E: Dodata ekonomska vrednost ......................................... 212Provera znanja ................................................................................ 217Bibliograja .................................................................................... 217

12. Primena procene metoda u specinim sluajevimainvestiranja ............................................................................... 218

Rezime .............................................................................................. 218


10/330

VII

12.1. Sprovoenje metoda neto sadanjevrednosti u praksi ............................................................... 221

12.2. Sprovoenje metoda neto sadanje vrednosti upraksi kod specinih oblika investiranja ..................... 226

12.2.1. Preuzimanje preduzea ............................................. 22612.2.2. Dezinvestiranje ............................................................ 230

12.3. Ocena drugih kriterijuma izbora investicija .......................... 23412.3.1. Povraaj roka otplate ................................................ 23512.3.2. Interna stopa prinosa ................................................. 235

12.3.3. Prednosti metode neto sadanje vrednosti uodnosu na druge kriterijume .................................... 237

12.4. Pokazatelji protabilnosti investicija ..................................... 238Dodadtak F: Racio analiza primenom neuronskih mrea .............. 238

Provera znanja ................................................................................ 245Bibliograja ................................................................................... 246

VI DEO: JAVNE FINANSIJE

13. Javne nansije ........................................................................... 250 Rezime ............................................................................................. 250

13.1. Uticaj skalne politike na javne prihode i rashode ............ 25113.2. Javni prihodi ......................................................................... 25413.2.1. Porezi .......................................................................... 255

13.2.1.1. Karakteristike i elementi poreza .......................... 25513.2.1.2. Elementi poreza ................................................. 256

13.2.2. Poreska kontrola ....................................................... 25813.2.3. Ciljevi i principi oporezivanja .................................. 26013.2.4. Vrste poreza .............................................................. 26213.2.5. Poreski sistem i javne nansije R. Srbije ................. 264

13.3. Budet ................................................................................... 26613.3.1. Budet kao instrument ekonomske politike .............. 26913.3.2. Budetski sistem Republike Srbije ........................... 270

Dodatak G: Zakon o budetu R. Srbije za 2006. godinu ................. 273Provera znanja ................................................................................ 276Bibliograja .................................................................................... 276

14. Javni dug i javni zajam ................................................................ 27714.1 Teorije o javnom dugu .......................................................... 27714.2. Klasikacija javnih dugova ................................................... 278


11/330

VIII

14.3. Osnovni uzroci stvaranja javnog duga ................................. 27914.4. Javni dug i javni zajam ........................................................... 28014.5. Amortizacija javnog duga ..................................................... 28114.6. Makroekonomski efekat javnog duga .................................. 28214.7. Delovanje ino-duga na nacionalnu privredu ........................ 28214.8. Javni dug i kriterijumi konvergencije EMU ........................... 28414.9. Metode nansiranja budetskog decita ............................... 285

14.9.1. Kapitalizacija i monetizacija javnog duga ................. 28514.9.2. Decitno budetsko nansiranje

putem emisije novca ................................................. 28614.9.3. Konverzija javnog duga ............................................. 287

Provera znanja ............................................................................... 288Bibliograja ................................................................................... 288

POJMOVNIK Renik pojmova ................................................... 289


12/330

IX

Predgovor

Udbenik Osnovi nansija napisan je prema nastavnom planu i programu istoi-menog predmeta za studente druge godine studija fakulteta Univerziteta Sin-gidunum-Beograd. Namera autora je da studentima ovog Univerziteta i irojjavnosti prui uvid u bitne odrednice savremenih nansija, obraenih u estdelova sa podelama prema sledeoj strukturi:Prvi deo, u kome se u okviru dva poglavlja obrauje predmet i cilj prouavanjanansija sa strukturom savremenog nansijskog sistema. Uloga nansijskih to-kova, trita, posrednika i institucija data je u novom svetlu sveukupnog raz-voja.Savremene nansije su mlada nauna disciplina koja se znaajnije razvilakrajem prolog veka. Za razvoj nansija najznaajniji je razvoj informatikih

tehnologija krajem poslednje dekade dvadesetog veka. Paralelno sa razvojeminformatikih tehnologija razvijale su se i nansije, to se ogledalo u savrem-nim mogunostima kreiranja novca, novih nansijskih instrumenata i trita,kao i nainom prenosa veza. Pojava novih nansijskih instrumenata nametalaje potrebu za stvaranjem razliitih nansijskih trita. Sve ovo je pratio i noviteorijski pristup ekonomiji i nansijama.Drugi deo se bavi analizom fenomena novca, monetarne politike i kretanjanovanih tokova sa prikazom primenjenih metoda u praksi. Cilj izlaganja je da

se prikae teorijsko-praktini nain optimizacije novanih tokova.U treem delu panja je usmerena na bankarski sistem, sa prikazom savremenogbankarstva. Dati su primeri centralnih banaka Srbije i Evropske centralne ban-ke.etvrti deo objanjava sistem rada poslovnih nansija, nain donoenja od-luke o nansiranju, a s tim u vezi i znaaj izbora strukture nansiranja. Ovdese takoe objanjavaju i osnovni modeli procene vrednosti kao preduslov zauvoenje privrednih subjekata na berzu.

Peti deo o investicijama predstavlja sr savremenih nansija. U ovom deludetaljno se objanjavaju determinante investiranja, kao i nezavisnost odlukeo nansiranju i odluke o investiranju. Razvoj nacionalnih ekonomija postaoje teko odriv bez novih ulaganja u privredu. Strategija investicija i razvojaizala je iz okvira nacionalnih ekonomija. Danas je postala vezni element svihsvetskih ekonomskih procesa.Ovakav razvoj doprineo je i drugaijem nainu organizovanja preduzea poprincipu vlasnikih hartija od vrednosti, akcija, koje su snano uticale na raz-

voj nansijskih trita. No, i pored svih nansijskih inovacija vlasnici i inves-titori su morali da ekaju na realizaciju svojih oekivanja. Tako dolazimo i do


13/330

X

znaajnog stuba savremenih nansija, procene rizika. Procena rizika uz pro-cenu nansijske aktive i kretanje novanih tokova danas predstavlja tri glavnastuba, oslonca, savremenih nansija.U estom delu sa objanjenjem javnih nansija, prikazom skalne politike inaina formiranja i raspolaganja budetom zaokruuje se celina savremenih -nansija.Autor je takoe, shodno savremenim nansijskim kretanjima dopunio odreenedelove strunog dela bitnim podacima, kao to su na primer dodata ekonomskavrednost, primena informatikih tehnologija (neuronskih mrea) za proraunkoecijenata poslovanja i slino.Koristim priliku da se i na ovaj nain iskreno zahvalim prof. Dr MilovanuStaniiu, rektoru Univerziteta Singidunum, prof. Dr Milanu Milosavljeviu,dekanu Fakulteta za poslovnu informatiku, prof. Dr Slobodanu Unkoviu,

predsedniku i prof. Dr Krunoslavu aiu, dekanu Fakulteta za hotelijerski ituristiki menadment, to su mi poverili ovaj nastavni predmet.Ovom prilikom elim da izrazim zahvalnost recenzentima prof. Dr BudimiruStakiu i prof. Dr Stojanu Dabiu, na davanju korisnih sugestija i na uloenomnaporu na izradi ovog rada, bez ijih predloga ne bi ni bilo ovog dela. Takoeposebno elim da se zahvalim lektoru Duanu Pavloviu koji je uobliio izlag-anje u duhu razumljivog jezika kao i Novaku Njeguu na inovativnoj tehnikojobradi.

Svakako, sve eventualne propuste prihvata sam autor. Nadam se da e ovo iz-danje doiveti korekcije s obzirom na stalne i sutinske promene kojima supodlone savremene nansije.

Beograd, avgust 2007. Ljiljana Jeremi


14/330

1

1. PREDMET PROUAVANJA

SAVREMENIH FINANSIJA

2. FINANSIJSKI SISTEM

FINANSIJE IFINANSIJSKI SISTEM

I D E O


15/330

2

O

SNOVIFINANSIJA

GLAVA1 PREDMET PROUAVANJA SAVREMENIH

FINANSIJA

Cilj izlaganja

Denicija nansija Objanjenje savremenih tehnolokih promena i njihovog

uticaja na nansije Znaaj prouavanja nansija Prezentacija organizacije nansijskog sistema,

regulative rada nansija, nansijskih tokova,nansijskih posrednika, dravnih i paradravnihnansijskih ustanova

Plan izlaganja

1. Predmet prouavanja savremenih nansija 1.1. Finansije u eri tehnoloke inovacije

1.2. Rizik kao faktor promena u nansijskoj teoriji i praksi

1.3. Cilj i uloga upravljanja nansijama

Rezime

Savremene nansije bave se prouavanjem i pronalaenjem e-kasnog oblika korienja i ulaganja novanih resursa za potrebepojedinaca, preduzea, drave i raznih drugih organizacija. Onepomau da se sredstva uloe uz najmanji mogui rizik u nekomvremenskom periodu. U tom smislu prihvatljiva je sledea den-icija: Savremene nansije se bave prouavanjem alokacije retkihresursa u jedinici vremena.1Nain ulaganja ili alokacija novanihresursa odlikuje se potrebom za donoenjem dve vrste odluka. Prva

1 Z. Bodie, R. Merton, Finance, d. franaise dirige par C. Thibiergie, Pearson ducation,France, 2001 str.1


16/330

3

FINANSIJEIFIN

ANSIJSKISISTEMse odnosi na prihode i trokove koji tom prilikom nastaju, a druga

na procenu prihoda i trokova, zato to oni nisu unapred poznati.Sve ove aktivnosti obavljaju razliiti uesnici u okviru odreenihsektora datog nansijskog sistema. Finansijska teorija posmatranekoliko vrsta uesnika koji posluju u okviru razliitih sektora,kao organizacioni oblici, npr. preduzea, nansijski posrednicii dravni organi. Uopteno govorei, u privredi se obavlja proiz-vodnja, stvaraju prihodi, a potom se ostvareni dohoci raspodeljujuna razliite uesnike. Postoji kruni tok kretanja sredstava. Takona primer, prihodi po osnovu zarade koji dobijaju proizvoai iupravljaka struktura, javljaju se potom na tritu kao tranja zarazliitim oblicima roba i usluga. Vlasnici nansijske aktive naprimer akcionarskog kapitala, koji po tom osnovu ostvaruju prihod

u obliku dividende, takoe uestvuju u kupovinama prema svojimpotrebama. Kroz segment nansija obavljaju se svi oblici kupo-vine i potronje za potrebe svih sektora, stanovnitva, privrednih iuslunih delatnosti i drave.U savremenim uslovima nansije imaju ulogu da putem nan-sijske teorije objasne i ispitaju sve vrste bitnih elemenata u ciljudonoenja i naina primene nansijskih odluka u praksi. To seodnosi na razmatranje potrebnih elemenata za nansijske odluke,

a koji se koriste za odluivanje o plasmanu novanih sredstava zasektore privrede i usluga, odluke o tednji za sektor stanovnitva,odluke o obliku nansiranja za sektore privrede i drave, i odluke ooptimizaciji rizika. Na osnovu prethodno navedenih elemenata vidise da je za donoenje odluka uvek vezana neizvesnost realizacije ubudunosti. Pod tom neizvesnou podrazumeva se pojam rizika.Najvee nansijske inovacije poslednjih decenija izvrene su u seg-mentu upravljanja rizikom.

to se tie pitanja odluivanja u sektoru privrede donoenje odlukase sprovodi u vezi sa tri vane oblasti. To su odluke o izboru in-vesticija, stukture nansiranja i sprovoenja upravljanja. Isto takoodluka o raspodeli prota odnosno dividendi je vana zato to suupravljai prvenstveno zainteresovani da uveaju svoje bogatstvo.Osnovni uslov za donoenje ovih odluka, je pretpostavka da se do-nose na bazi kretanja ekonomskih tokova u uslovima savrenognansijskog trita. Savrenost nansijskog trita podrazumeva

jednaku mogunost informisanja svih uesnika u pogledu ukupnihkretanja i promena. Samo na takvom tritu mogu da se donesu


17/330

4

O

SNOVIFINANSIJA ekonomske odluke koje e da omogue maksimizaciju vrednosti

imovine vlasnika preduzea, to inae predstavlja osnovni ekonom-ski interes.

KLJUNE REI: Finansije nansijske inovacije alokacija nansijske aktive maksimizacija dobiti rizik ulaganja

1. PREDMET PROUAVANJA SAVREMENIHFINANSIJA

U savremenim uslovima poslovanja nansije su poprimile potpuno drugaijioblik i tok u odnosu na vremenski period, ne tako dalekih, pedesetih godinaprolog veka. Slobodno se moe rei da je vizionarski stav profesora R.M.Soloaizreen sredinom XX veka, sada u potpunosti ostvaren. U jednom od svojih ra-dova izneo je miljenje o stavovima naunika, ekonomskih teoretiara2, svojihsavremenika: ...Mislim da veina ekonomista osea da je makroekonomskateorija prilino zavrena.... Osnovne crte vladajue teorije godinama se nisumenjale. Preostaje samo trivijalan posao da se ispune prazne kuice, a za tonee trebati vie od, maksimalno, 50 godina koncentrisanog napora...Ovaj, za to vreme prilino vizionarski stav, pokazao se u dananjim uslovima,kao potpuno taan. Na polju makroekonomske teorije prihvaene su osnovnepostavke. Razlike meu dananjim stavovima uglavnom su jasno podeljne,ali pri sprovoenju konkretne ekonomske politike uvek imamo meavinu in-strumenta i mera, kako monetarnih tako i skalnih pristalica. Naravno, uvekuslovno uzimamo podelu na iste monetariste i skalne teoretiare. Zato nijeneuobiajeno da se danas sa pravom postavlja pitanje, nisu li svi savremeniekonomski teoretiari pomalo kejnizajnci?Kao u svakoj naunoj oblasti, tako i nansijama, postavlja se pitanje popun-javanja tih praznih kuica empirijskim sadrajem. U savremenim nansijamaodreena su pitanja koja se nee postavljati zato to su sve hipoteze u ve-likoj meri ve razvijene. Popunjavanje tih praznih kuica u nansijma vri sepomou jednog potpuno asimilovanog pristupa sa matematiko-statistikimmetodama.Sve nas to dovodi do ideje da je bavljenje i prouavanje savremenih nansijaodreeno osnovnim pitanjima o donoenju odluka o nansiranju.

2 R. M. Solow,Economic Growth and Residential Housingu M.D. Ketchman, L.T. Kendall,Readings in Financial Institutions, N. York, 1965, str.146


18/330

5

FINANSIJEIFIN

ANSIJSKISISTEMVodei svetski teoretiari slau se da dananje savremene nansije za pred-

met prouavanja imaju nain upravljanja nansijskim tokovima, inves-ticijama i rizikom.U tom smislu ve je obavljena specijalizacija u okviru ovih podruja koja jerezultirala gomilanjem velikog broja podataka i injenica. Savremeni meto-di omoguuju da se svi relevantni podaci klasikuju, kako bi mogle da sedonesu ekasne odluke, odnosno da se izvri selekcija uz pomo statistiko-matematikih metoda. Da bi se to struno dobro obavilo potrebno je, kao prvo,da postoji konzistentan teorijski stav, a drugo, odgovarajui metodi za klasi-kaciju nansijskih instrumenata.Savremeni nansijski sistemi sa razgranitim, mnogobrojnim nansijskim in-strumentima predstavljaju veoma bogatu riznicu ljudskog uma. Brojni, do sadaobjavljeni, radovi iz oblasti savremenih nansija sadre potpunu doslednost

matematike strukture i intelektualnu povezanost sa modelima ekonomsketeorije. Po pitanju razvoja ovih delova postoji potpuni kontinuitet, koji ne trebaposmatrati samo kao puko istosmerno shvatanje, ve kao potpunu, iscrpnu raz-radu podataka.Usled brzog razvoja informatikih tehnologija, oblast nansija bila je primo-rana da prati sve tehnoloke inovacije savremenih informatikih tehnologija isistema. Znaajna tehnoloka internet dostignua omoguila su da savremeni -nansijski sistem prekorai zike granice na veoma brz i ekasan nain. Ubrzan

razvoj informatikih tehnologija, naroito sistema veza i uspostavljanje jakihbaza podataka, istovremeno je podsticao brz razvoj nansijskih instrumenata.Paralelno sa razvojem potpuno novih nansijskih instrumenata kao to su op-cije, fjuersi i drugi razvijala su se nova nansijska trita. Ovaj ubrazan razvojnaroito je pokrenut u periodu 90-tih godina dvadesetog veka.Sam predmet prouavanja nansija se zasniva na razliitim novanim odnosimakao to je nansiranje procesa proizvodnje, raspodele ostvarenih rezultata i zado-voljenja potreba pojedinaca i drave. Osnovna aktivnost nansija je odreena

predmetom prouavanja nansija. U tom smislu obavlja se aktivnost u pogleduprimene odreenih tehnika koje pojedinci i organizacije koriste da bi upravljalisvojim poslovima u cilju ostvarenja dohotka i razvoja, kao i praenjem rizikainvestiranja koji se tom prilikom javlja. U zavisnosti od predmeta prouavanjamogu da se prate razliite oblasti novanih odnosa kao to su:

Kretanje novca i drugih oblika nansijske imovine Upravljanje i kontrola tokova novca i nansijske aktive Upravljanje investicionim projektima i procenom rizika.

Finansije mogu da se posmatraju u irem i uem smislu rei. Danas re -nansije, u irem smislu, oznaava razne novane poslove (monetarne trans-


19/330

6

O

SNOVIFINANSIJAakcije) koje obavljaju zika lica, razne monetarne institucije (banke, berze,

osiguravajua drutva), privredna drutva i politiko-teritorijalne jedinice idruga pravna lica.U uem smislu re nansije podrazumeva prikupljanje, uvanje i raspodelunovanih sredstava od strane drave (politiko-teritorijalnih jedinica) kao i dru-gih ovlaenih institucija.3Ve je reeno da se nansije koriste za potrebe pojedinaca (line nansije), po-slovanje preduzea (poslovne-korporativne nansije), drave (javne nansije)kao i za razne druge oblike kao to je na primer nansijska aktivnost neprotnihorganizacija i slino. Osnovno je da se svaki od ovih oblika aktivnosti obavljaputem odgovarajuih nansijskih instrumenata, a sve prema institucionalnojregulativi (zakonima i propisima).Line nansijesu bitne za ivot svakog pojedinca i porodice, a odnose se na

donoenje odluka u pogledu zadovoljenja linih potreba. One su bitne i za po-rodicu naroito ako je re o odravanju i sticanju trajnih porodinih dobara.Odluke o linim nansijama donose se na primer po pitanju naina nansiranjanekretnina, kola, ivotnog i zdravstvenog osiguranja, tednje u razliitim oblic-ima za penziju. To su sve jako bitne odluke koje utiu na kvalitet sadanjeg ibudueg ivota pojedinca i porodica. Polazei od dinamike savremenog nainaivota za svakog pojedinca kolovanje postaje stalna potreba koja se odvija ukontinuitetu, a za to je potreban pristojan izvor linih nansija.

Upravljanje nansijama je osnova poslovnih ili korporativnih nansija.Obezbeenje novanih sredstava za poslovanje nosi sa sobom rizik kako u po-gledu ulaganja tako i sposobnosti vraanja sredstava o roku. Nain nansiranjazavisi od stepena rizika i stope prota. Na donoenje odluke o nansiranju utievremenska ronost korienja novanih sredstava. Poslovna praksa ukazuje dase za dugorono nansiranje koriste razne vrste dugoronih hartija od vrednosti,a za kratkorono najee bankarske kreditne linije. Poslovne ili korporativnenansije razmatraju bitne nansijske odluke koje utiu na strukturu nansijs-

kog kapitala.Takoe, u okviru poslovnih nansija donosi se vana odluka o nainu nansi-ranja investicija. Pri izboru ulaganja u portfolio mora da se odlui kada, kolikoi kako da se uloi. Potrebno je primeniti metode procene prinosa i rizika da bise primenila odgovarajua poslovna i investiciona strategija. Za osnovu pri pro-ceni koriste se knjigovodstveni podaci, ali nansijske odluke uvek se donose zabudui razvoj preduzea.Javne nansijese najee deniu kao skup aktivnosti drave, uih teritori-

jalno-politikih organizacija (gradova, optina) i drugih drutvenih organizacija3 Denicije date prema: S. Bara, B. Staki, M. Ivani,Javne nansije,Univerzitet Singidu-num, FFMO, 2006, str. 2.


20/330

7

FINANSIJEIFIN

ANSIJSKISISTEMna prikupljanju i troenju materijalnih sredstava radi izvrenja odreenih opte-

drutvenih zadataka i funkcija. Dakle, za izvravanje odreenih drutvenihciljeva i za izvravanje svojih zadataka, drava mora raspolagati materijalnimsredstvima do kojih dolazi putem svoje nansijske aktivnosti.4Finansijske aktivnosti u savremenim uslovima poslovanja obavljaju se putemnansijskih instrumenata i nansijskih tokova (koji mogu da se odvijaju narazliite naine bilo putem nansijskog trita bilo direktno izmeu uesnika).Savremni razvoj nansija poslednjih dekada ostvario je najveu dinamiku u seg-mentu kreiranja raznovrsnih nansijskih instrumenta i primenom informatikihtehnologija.

1.1. FINANSIJE U ERI TEHNOLOKIH INOVACIJA

Savremeno nansijsko trite5 irilo je svoje granice zajedno sa inovacijamanansijskih instrumenata. Savremni novac brzo je menjao oblik i nametao noveprincipe njegove strukturne kategorizacije. Digitalni transfer novanih sredstavapostao je realnost za privredu i stanovnitvo irom sveta. Sve ove nansijskeinovacije instrumenata trinog mehanizma vodile su do kreiranja supstitutatransakcionog novca.6Najvee tehnoloko dostignue u oblasti bankarstva je

pojava elektronskog novca, a samim tim i elektronskog bankarstva. Elek-tronski novac ostvario je svoju punu primenu i pokazao se kao znaajan instru-ment na nansijskom tritu. Sigurnosni algoritmi, mehanizmi i protokoli dobrosu prihvaeni od velikog broja strunjaka. Poslednjih godina proces nansijskihinovacija izuzetno je napredovao dajui sve vei znaaj porastu protabilnostiuvoenjem elektronskog plaanja. Na ovaj nain veliki broj slubenika bankekoji su radili u delu platnog prometa i sa sektorom stanovnitva mogli su dase specijalizuju za druge nansijske poslove. Otuda, poslednjih godina dolazi

polako do spajanja bankarskih poslova i poslova osiguranja. Ova mogunost jepoevi od 2005. godine znatno ubrzana nakon usvajanja precizne nansijskeregulative. Tako da danas moemo da govorimo o jednistvu tzv. bankoosigu-ranja.U oblasti linog bankarstva kreiranog za zika lica poevi od 2005 . pro-

4 Isto, str. 45 Videti vie: E. Turban, E. McLean, J. Wetherbe,Informaciona tehnologija za menadment-

transformisanje poslovanja u digitalnu ekonomiju,prevod 3.izdanja, Zavod za udbenike i

nastavna sredstva, Beograd , 2003.6 Videti vie: Dr M. irovi,Monetarna ekonomija, European centre for peace and develop-ment for peace, Beograd, 1987, str. 117-128


21/330

8

O

SNOVIFINANSIJAmovisan je sistem od osobe do osobepoznat kao sistem P2P, to dolazi od

skraenice person to person. Na ovaj nain kreiran je sistem prosper.comkoji dozvoljava da se obavlja promet u elektronskom obliku izmeu zikihlica, drugim reima bez potrebe odlaska u banku. Sistem prosper.com zatienje posebnim merama koje obuhvataju kreditni rejting i taan identitet koris-nika.Meutim, evidentno je da potrebna infrastruktura i zakonska regulativa znatnozaostaju za implementacijom elektronskog novca. Uvek postoje mogunost dadoe do odreenih problema i zato je potrebna ekasna zatita i zakonska regu-lativa.Takoe, u ovoj nansijskoj evoluciji znaajane transformacije pretrpele supodele u okviru nansijskih trita, karakter i znaaj nansijskih posrednika.Ovakav tok dogaaja bitno je doprineo da se, u velikoj meri, u nansijskoj

nauci i praksi primene savremene statistiko-matematike metode. Na osnovuovih karakteristika, za savremene nansije sa sigurnou moemo da tvrdimoda su na putu ka integraciji sa drugim naunim disciplinama.Razvoj svetskog nansijskog trita istovremno je nametao potrebu za primenomglobalnih raunarskih mrea. Veliki napredak u telekomunikacionim tehnologi-jama omoguio je globalno povezivanje po izuzetno niskim cenama. Sve je todoprinelo dinaminom razvoju digitalne ekonomije. Paralelno sa ovom vrstomrazvoja nametnula se potreba za diversikacijom nansijskih ulaganja u cilju

smanjenja nansijskog rizika, a poveavanju ekonomske ekasnosti nansi-jskih i privrednih sistema.Konano moemo da konstatujemo da su se osnovna unapreenja savremenihnansija odvijala putem novih kreacija u sledeim oblastima:

Elektronskog novca Platnog prometa Elektronskog trgovanja

Spajanja poslova bankarskog i osiguravajueg sektora Integracija nansijskih trita globalizacija.

1.2. RIZIK KAO FAKTOR PROMENA U FINANSIJSKOJTEORIJI I PRAKSI

U ovom radu neemo se baviti pojedinanim nansijskim fenomenima koji di-rektno utiu na ekasnost drutveno-ekonomskih sistema. Novonastale promene


22/330

9

FINANSIJEIFIN

ANSIJSKISISTEMprivrednih sistema u pogledu vlasnitva nad imovinom, naina organizovanja

i upravljanja nansijama uticale su na pribliavanje nekada razliitih oblikaupravljanja (nazovimo ih centralistiko-planskim i trinim). Ove konvergen-cije naroito su oigledne kod dejstva jednog jakog faktora, a to je rizik po-slovanja.Nepredvidivost, neizvesnost ili rizik, predstavlja sveprisutan faktor u svimoblastima ivota. U naem pojavnom obliku materijalnog sveta, rizik je faktorkoji se mora uvaavati. Mnogi lozo smatrali su ga veoma znaajnim i pri-davali mu vanost kao jednom obliku sree u obavljanju dravnih i privrednihposlova.7

Sveprisutan faktor u svim oblastima ivota, a sledstveno tome i poslovnoj ak-tivnosti je nepredvidivost, neizvesnost ili rizik. Savremeni razvoj nansija pri-hvatio je u tom smislu matematike metode, kao nain za procenu izvesnosti

rizika i svih oblika nansijskih ulaganja.Tako na primer, da bi se procenila dobit u investicionoj aktivnosti, a samim timprikazao i stepen rizika, danas se koriste brojni oblici statistiko-matematikihmetoda, koji uz primenu informatikih tehnologija veoma brzo daju potrebneprocene. Zbog toga, o nansijama kao naunoj disciplini moe da se govorikao o oblasti prilino usklaenoj sa ostalim naukama, koje se u velikom stepenupribliavaju nekadanjoj osnovi iz koje su nastale, odnosno losoji.Pristup prouavanjurizika kao oekivane izvesnosti ishoda nekog dogaaja,

postavio je most ka mnogim teorijama igara, koje savreno povezuju ljudskobie i njegovu potrebu za radom u obliku raznih novih aktivnosti. Polazei odinjenice da nansije predstavljaju konkretan oblik povezivanja tih aktivnostii njihovo usmeravanje putem praenja odgovarajuih nansijskih pokazatelja,posmatraemo i pojavne oblike nansijskog ulaganja. Radi preglednijeg izla-ganja koristie se primeri nekih vrsta nansijskih instrumenta koji su u irokojupotrebi na razvijenim tritima u svetu.Ubrzan razvoj informatikih tehnologija, naroito sistema veza i uspostavljanje

jakih baza podataka istovremeno podsticao je brz razvitak nansijskih instrume-nata, naroito 90-tih godina dvadesetog veka. Ipak sve poinje zaokruivanjemteorija rizika i metode njegove procene, naroito kada su 60-tih godina prologveka Modiljani i Miler postavili osnovne teoreme o nansijskoj strukturipreduzea.U okviru ekonomije razvila se posebna grana koja se bavi prouavanjemmeusobnih odnosa nansijskih promenljivih, kao to su cene, kamatne stopei akcijski udeli. Znaaj predmeta prouavanja proizilazi iz potrebe predvianja

stepena rizika u meusobnom delovanju ovih promenljivih i ekonomskih7 Videti vie u delima Solona i Platona


23/330

10

O

SNOVIFINANSIJApromenljivih. Drugim reima, posmatra se uticaj ekonomije kao ireg i sveo-

buhvatnijeg sistema u odnosu na jedan njegov podsistem nansija. Finansijskaekonomija prouava kretanja cena, kamatnih stopa i akcija posmatrajui ih kroztri znaajna segmenta:

Imovinu kao realnu vrednost putem razliitih metoda procene vred-nosti imovine, pri tom analizira kretanje tokova gotovine, diskontnevrednosti i druge bitne elemente

Finansijsko trite i instrumente

Finansijske institucije i regulativu.Na osnovu sintetikog povezivanja ovih pokazatelja poslovne nansijeomoguavaju da se donesu blagovremene i ekasne odluke. Ukoliko sektorprivrede uspe da odri zadovoljavajui rast i razvoj to e se uvek pozitivno

odraziti na ukupan razvoj drutva.

1.3. CILJ I ULOGA UPRAVLJANJA FINANSIJAMA

Cilj upravljanja nansijama je da se pokau osnovne premise za donoenje

poslovnih odluka vlasnika i menadera preduzea za uspeno poslovanje.Linija podele izmeu nekadanjih, tipinih vlasnika i menadera danas je pot-puno izmenjena. Menaderi svakako i dalje imaju svoje interese koji mogu dabudu u koniktu sa interesima vlasnika, ali nain poslovanja bitno je promenjen.Savremeni menaderski ugovori u velikim preduzeima, koji utiu na kreiranjemodernih proizvoda i usluga, sve vie sadre i klauzule o dobijanju procentual-nog uea u vlasnitvu tih preduzea.Prema tome savremeni menaderi imaju interes da maksimalnim korienjemsvojih strunih znanja utiu na izuzetne poslovne rezultate. To su razlozi zatosu najznaajniji svetski menaderi uneli potpuno novi stil poslovanja, spojiviteorijska znanja i praksu. Ni jedna odluka o izboru bilo kog oblika investiranjaili nansiranja, vie se ne donosi bez potovanja dokazanog nansijsko-teori-jskog modela, a primenljivog u praksi.Postavljeni su osnovni kriterijumi za izbor modela investiranja u preduzeu. Usvetu se vodi rauna o integralnim novanim fondovima potrebnim za nansi-ranje rentabilnih projekata. Danas se trai savreno trite koje obezbeujemaksimalnu korist preduzeu i bogatstvo akcionarima. Predmet izlaganja bieprikaz kriterijuma koji poseduju ove dodatne osobine. Danas dominiraju onikriterijumi koji dozvoljavaju da se proceni vrednost preduzea, kao i ulaganja


24/330

11

FINANSIJEIFIN

ANSIJSKISISTEMradi ekasnog upravljanja investicionim projektima. Najee se, u tu svrhu,

koriste oni kriterijumi koji ukljuuju pretpostavku da se novani tokovi reinve-stiraju tj. ponovo uloe, po korienoj aktualizovanoj stopi. Oni se primenjujui na najsloenije situacije, kao i na odluke o dezinvestiranju koje se donose zaodreene izabrane projekte.Poetni elementi za donoenje takvih odluka, zahtevaju da se detaljno analizira-ju kretanja novanih tokova i struktura nansiranja uz dejstvo svih moguihposlovnih rizika.

PROVERA ZNANJA

1. ta je predmet prouavanja savremenih nansija?2. Navedite najmanje tri razloga koji su uslovili promenu metoda

rada nansija.3. Objasnite iri i ui pojam obuhvata nansija.4. Objasnite uticaj savremenih tehniko-tehnolokih dostignua

na nansije.5. Navedite i objasnite najmanje tri kreacije unapreenja nansija

uz informatiku podrku.6. Objasnite znaaj sintetikog povezivanja putem nansijske

ekonomije.7. Navedite dva cilja primene nansija za donoenje odluka o

upravljanju preduzeem.8. Objasnite pojam linih nansija.9. Objasnite pojam poslovnih nansija.10. Navedite predmet prouavanja javnih nansija.

BIBLIOGRAFIJA

I. Z. Bodie et R. Merton, Finance, d. fr. dirige par C. Thibiergie,Pearson ducation, France, 2001.

II. R. Gofn, Principes de Finance Moderne, 3 d. Economica,

2001.


25/330

12

O

SNOVIFINANSIJA III. R. M. Solow,Economic Growth and Residential Housingu

M.D. Ketchman, L.T. Kendall,Readings in Financial Institutions, N. York, 1965.

IV. A. Minguet,Des marchs nanciers en pleine mutation,titre revenus xes, marchs drivs, march des changes, Revue Banque dition, Paris, 2005.

V. Dr M. irovi,Monetarna ekonomija, European centrefor peace and development for peace, Beograd, 1987.

VI. S. Bara, B. Staki, M. Ivani,Javne nansije, Univerzitet Singidunum, FFMO, Beograd, 2006.


26/330

13

FINANSIJEIFIN

ANSIJSKISISTEM

GLAVA2

FINANSIJSKI SISTEM

Cilj izlaganja

Prikaz koncepta nansijskog sistema

Denisanje uesnika nansijskog sistema i njegovihelemenata

Plan izlaganja2.Finansijski sistem

2.1.Finansijski tokovi

2.2. Finansijski posrednici

2.3. Finansijski instrumenti: hartije od vrednosti

2.4. Finansijsko trite

2.5. Finansijska regulativa

2.6. Javne nansije i nansijsko pravo 2.6.1.Centralna banka

2.6.2. Meunarodne nansijske organizacije

Rezime

Finansijski sistem predstavlja jedinstvo trita, posrednika i insti-tucija za pruanje nansijskih usluga koji donose odluke o nainu

upravljanja nansijama na nivou preduzea i drave.8U okviru nansijskog sistema obavljaju se transakcije izmeuuesnika koji imaju viak novanih sredstava i onih kojima ta sred-stva nedostaju. Kretanje ovih transakcija deniemo kao nansi-jske tokove. Oni mogu da se obavljaju direktno, izmeu pravnih izikih lica, kao i putem nansijskih posrednika.Pod nansijskim posrednicima podrazumevamo razliite vrste or-ganizacija koje su registrovane za obavljanje svih oblika novanih

transakcija.8 Prema deniciji, videti vie: Z. Bodie, R. Merton, Finance, d. franaise dirige parC.Thibiergie, Pearson ducation, France, 2001 str. 27-28


27/330

14

O

SNOVIFINANSIJA Finansijski sistem prema miljenju veine teoretiara treba da obez-

bedi nekoliko vanih funkcija, kao to su:

Kretanje novanih sredstava izmeu privrede, stanovnitva,drave u datom vremenu i mestu.

Funkcija platnog sistema. Nesmetan protok informacija o cenama i vrednosti imovinepreduzea i transakcijama na nansijskom tritu.

Pristup informacijama o vrsti postojeih rizika.Tehniko-tehnoloke promene dovele su do unapreenja rada infor-macionih sistema i savremenih nansija. Na taj nain pomerene sugeografske granice nansijskih transakcija i dolo je do stvaranjavelikih meunarodnih nansijskih trita.

Na nansijskim tritima trguje se nansijskom aktivom, kojauopteno gledano, pre svega, obuhvata sve oblike emisije zajmova,akcija i nansijskih derivata. Osnovne karakteristike ove nansi-jske aktive su sledee:

Finansijski zajam predstavlja zaduenje koje nastaje kao duniko-poverilaki odnos po osnovu emisije novca, hartija od vrednosti(preduzea, dravnog trezora, banaka i svih emitenata u skladusa odgovarajuom zakonskom regulativom), gde se kao dunici

javljaju pravna i zika lica. Akcije su vrste hartija od vrednosti koje emituju pravna lica pre-

ma odgovarajuem zakonskom propisu. Najvee uee imajuvlasnike.

Finansijski derivati su razliiti oblici hartija od vrednosti koje seemituju na osnovu odgovarajue zakonske regulative, najpoznati-je su obveznice, opcije, fjuersi. Opcije i fjuersi se emituju uobliku terminskih ugovora.

Najvaniji pokazatelj uspenosti poslovanja pravnih subjekatapredstavlja stopa prinosa ili rentabilnosti. Ona zavisi, pre svega,od uspenog naina organizovanja proizvodnje, odnosno odnosakorienja sopstvenih i tuih sredstava. Visina realne stope po ko-joj se zaduuju preduzea utie na stopu rentabilnosti. Odrednicerealne stope, izmeu ostalih faktora, su neizvesnost promenljivestope na nansijskom tritu i visina ksnih trokova uzetih premastepenu rizika.

Postoje etiri grupe faktora u ekonomskoj teoriji koji utiu na trinustopu rentabilnosti:


28/330

15

FINANSIJEIFIN

ANSIJSKISISTEM Stopa produktivnosti od buduih ulaganja

Stepen rizika prinosa buduih investicija Odnos izmeu trenutne i budue potronje Stepen averzije prema riziku.

Kao to je ve reeno u prethodnom izlaganju, savremene nan-sije zahtevaju tano izraunate pokazatelje za odreene vrste eko-nomskih kategorija. Na primer, savremene potrebe uticale su naujednaavanje pokazatelja poslovanja prema vrsti nansijskih in-strumenata i mestu obavljanja nansijskih transakcija.Ove pokazatelje sainjavaju najee nansijski posrednici, odnos-no specijalizovane nansijske institucije savetodavnog tipa. Da-nas su to banke, razni organizacioni oblici nansijskih savetnika i

osiguravajuih kompanija. Sve one imaju jednu zajedniku obav-ezu, a to je da njihov rad bude potpuno jasan i transparentan, na taih obavezuju prihvaeni kodeksi o poslovanju, zasnovani na prin-cipima profesionalne etike.Pravna regulativa u svakoj zemlji ima svoje specinosti, ali su one,usled integralnog prihvatanja regulative sa meunarodnim nansi-jskim institucijama, uglavnom sline. Centralne banke kao vrhovnemonetarne institucije tee da harmonizuju regulativu i kreditno-

monetarnu politiku. Na primer, da bi se uestvovalo u nansijskimtransakcijama na meunarodnim nansijskim tritima, uvek morada se zadovolje kriterijumi meunarodnih raunovodstvenih stan-darda (IFAS). Tako da je potpuno jasno da su propisi iz ovog dome-na ujednaeni u pogledu kriterijuma. Naravno, oni se uvek razlikujuprema ekonomskom potencijalu, nainu organizovanja proizvodnjei ostvarenim ekonomskim rezultatima.

KLJUNE REI: nansijsko trite novano trite trite kapitala likvid-nost opcije fjuersi stopa prinosa rizik nenaplativosti banke

2.1. FINANSIJSKI TOKOVI

Pod nansijskim tokovimapodrazumevamo obavljanje nansijskih trans-akcija u okviru jednog denisanog nansijskog sistema.


29/330

16

O

SNOVIFINANSIJA

Finansijski sistem je uvek odreen zakonskom regulativom na teritorijidrutveno-politike zajednice.

Finansijske transakcije mogu da se obavljaju bilo kao izvrenje duniko-poverilakih odnosa u procesu proizvodnje ili kao izvrenje prema dravnimorganima (koja su dvosmerna- naplata drave od obveznika i izmirenje premakorisnicima dravnih organa-skalni tokovi). Rezultati poslovanja nisu jednakouspeni kod svih uesnika, neki ostvaruju bolje, a neki loije rezultate. Sledst-veno tome u nansijskom sistemu pojavljuje se viak novanih sredstava kododreenih kategorija stanovnitva i sektora, dok se kod drugih javlja manjak ilipotreba za dodatnim novanim sredstvima.

Zadovoljavanje potreba za novanim sredstvima moe da se obavi direktnoizmeu zainteresovanih strana ili indirektno putem nansijskih posrednika.Takoe, sektor ili vlasnik novanih sredstava moe da se opredeli da viak slo-bodnih sredstava uloi kod nansijskog posrednika (banka, investicioni fond,osiguranje i slino). Zatim potraioci novanih sredstava mogu da se jave di-rektno nansijskim posrednicima, ili indirektno, kao uesnici na strani tranjeza novanim sredstvima na nansijskom tritu.Kao ilustraciju daemo graki prikaz nekoliko naina kretanja nansijskih to-

kova. Radi boljeg prikaza karaktera nansijskih tokova koristie se slika dijaga-rama njihovog kretanja.*

*Napomena: Prema R. G. Hubbard, Money, The Financial System, and TheEconomy, Pearson Education, 2005.

Dijagram nansijskih tokova

Slika 1.1. Grak kretanja nansijskih tokova


30/330

17

FINANSIJEIFIN

ANSIJSKISISTEMKao to se vidi na graku su prikazane mogunosti kretanja nansijskih tokova

putem trita i posrednika. Vlasnici vika sredstava koji ele da ostvare zaraduplasiraju sredstva potencijalnim korisnicima kojima nedostaju, odnosno imajumanjak sredstava. Operacija plasmana moe da se obavi, bilo preko raznih vrstatrita, bilo specijalizovanih nansijskih posrednika.

U narednom izlaganju daemo neke primere naina kretanja novanih sred-stava.

Slika 1.2. Grak kretanja novca preko trita

Slika 1.3. Grak kretanja novca preko nansijskih posrednika


31/330

18

O

SNOVIFINANSIJA

Slika 1.4. Grak kretanja novca u smeru preko inansijskihposrednika i trita

Slika 1.5. Grak kretanja vika novca u smeru preko trita, nansijskihposrednika do krajnjih korisnika

Slika 1.6. Grak kretanja novanih sredstava direktno od vlasnika vika

sredstava ka vlasnicima nedostajuih sredstava


32/330

19

FINANSIJEIFIN

ANSIJSKISISTEMPrema grakom prikazu jasno su uoljivi pravci kretanja svih oblika novanih

tokova.

U savremenim uslovima, naroito poslednjih godina razvio se specian

oblik plasmana investicionih fondova u vidu heding fondova. Ovemone nansijske institucije stvorile su svojevrsno sopstveno trite,poveavajui nansijsku mo i kontrolu nad odreenim tritima. Kaojedan od osnovnih razloga najee se u literarturi navodi da ove insti-tucije ele da izbegnu sve strou nansijsku regulativu.

2.2. FINANSIJSKI POSREDNICI

Finansijski posrednici su privredna drutva ija je osnovna delatnost da pruajuusluge svojim klijentima u vezi sa kretanjima nansijskih instrumenata i proiz-voda na nansijskim tritima. Osnovni cilj njihove delatnosti je da profe-sionalno obrade sve nansijske pokazatelje i predloe savete, kako bi korisnicinjihovih usluga mogli da donesu blagovremenu odluku, a sve u cilju ekasnog

poslovanja.Delokrug njihovog rada obuhvata voenje rauna klijenata, rad sa zajmovima,sve oblike plasmana novanih sredstava na razliitim nansijskim tritima,sve vrste osiguranja. Kao najegzaktiniji primer rada nansijskih posrednikamoe da se navede rad za potrebe plasmana novanih sredstava na razliitimnansijskim tritima. U velikom broju zemalja postoje specijalizovani nan-sijski posrednici koji prikupljaju slobodna novana sredstva i ulau ih u diver-sikovane portfolije. Diversikacija ulaganja mora da postoji radi smanjenja

rizika. Ove organizacije se brinu da svi dokumenti, kao to su ugovori, budu is-pravno sastavljeni, a zatim, da na osnovu informacije prue savet o najkvalitet-nijem ulaganju za raun svog klijenta.

2.2.1. Osiguravajua drutva

Osiguravajua drutva su nansijski posrednici koji se bave prvenstveno ugov-oranjem osiguranja imovine i lica od nastanka eventualne nezgode. Ovaj posao

obavljaju tako to zakljuuju ugovore koji detaljno reguliu vrstu rizika, nainnastanka tetnog dogaaja i uslove za isplatu. Na ime ovih ugovora izdaje se


33/330

20

O

SNOVIFINANSIJApolisa i ugovara premija koju plaa korisnik usluge. Premija se plaa prema

ugovorenim uslovima, u praksi sreemo plaanje u celosti ili u vie rata. Naprimer, ako su veliki iznosi premije onda ona moe da se plaa meseno, kvar-talno ili godinje. Naplaena premija ostaje kod osiguravajueg drutva kojuoni koriste za formiranje razliitih fondova. Ova sredstva premije osiguravajaadrutva koriste kao nansijsku aktivu koju plasiraju u akcije, obveznice ili inve-stiraju u nepokretnu imovinu.Osiguravajue kompanije predstavljaju znaajnog uesnika na savremenim -nansijskim tritima. One nastoje da ouvaju vrednost nansijske aktive takoto ulaganjem oploavaju njihovu vrednost. Meutim ove kompanije moraju davode rauna da uvek odravaju visoku likvidnost da bi mogle da odgovore naobaveze u sluaju nastale tete. To je jedan od razloga zato one uvek koristeusluge nansijskih savetnika radi smanjenja ili eliminisanja rizika ulaganja.

Eliminisanje rizika se obezbeuje diversikacijom ulaganja.

2.2.2. Penzioni fondovi

Penzioni fondovi, danas predstavljaju znaajnog nansijskog posrednika kojise bavi prikupljanjem novanih sredstava koja se namenski izdvajaju za jednuvrstu socijalnog osiguranja, penziju. Nain formiranja ovih fondova prema tomeuvek zavisi od zakonskih propisa koji reguliu ovaj domen. Razlikuju se dve

vrste rada u formiranju penzionih fondova. Jedan je prema pojedinanim up-latama, a drugi je ulaganje prema kapitalizaciji. U Evropi, preteno se koristioblik prema pojedinanom mesenom ulaganju za vreme trajanja aktivnog rad-nog veka, a ova sredstva mogu da se koriste za penziju tek nakon zavretka pro-pisanog radnog staa. Penzija koja se stie po ovom sistemu uplata, obraunavase srazmerno prema godinama ukupnog radnog staa.to se tie dananjih uslova rada, svedoci smo da se poveava broj stanovnitvau penziji (kako kod nas, tako i u Evropi i ostalim zemljama u svetu), da se uslovi

rada popravljaju, ali da oni stalno zahtevaju obnavljanje znanja i usavravanjevetina rada. Od ostalih karakteristika mora da se jo navede da je dolo doproduetka prosenog ivotnog veka, da postoji stalni porast nezposlenosti inejednako rasporeen natalitet.9 Ako se posmatra savremeni drutveno-eko-nomski sistem onda ovaj faktor predstavlja veliki problem.Za razliku od ovog sistema pojedinane uplate od mesene zarade, u SADfunkcionie ve dugo godina sasvim drugaiji oblik prikupljanja novanih sred-stava za ove namene. Razvijen je sistemu kome svaki pojedinac uplauje, kao

9 U zemljama sa niim standardom ivota postoji vea stopa nataliteta nego u zemljama savisokim, to takoe utie na poveanje migracija radno sposobnog stanovnitva ka zeml-jama gde se oekuje mogunost zaposlenja.


34/330

21

FINANSIJEIFIN

ANSIJSKISISTEMvid tednje, namenska sredstva za penziju koja se oploavaju. Nakon odlaska u

penziju korisnik e moi da raspolae sumom koja mu obezbeuje onakav ivot,kako je ulagao. Ovaj drugi nain prema tome ne zavisi od ukupnog broja godinaradno aktivno provednog staa, ve od visine uplaenih i oploenih sredstava.U SAD penzioni fondovi predstavljaju jednog od najznaajnih uesnika na -nansijskom tritu. Prema pokazateljima o veliini sredstava, najvee uee usvetskim okvirima imaju upravo penzioni fondovi SAD-a.

Rednibroj

Naziv zemlje % uea

1.2.

3.4.5.6.7.

United States

United Kingdom

JapanNetherlands

Canada

Sweden

Switzerland

64.09.6

9.15.33.61.51.1

Tabela 2.1. Pregled uea penzionih fondova po zemljama u odnosu na svets-ki obim penzionih fondova10

Promenama zakona o socijalnom osiguranju u Srbiji, predvien je nov nainizdvajanja za penziju, tako da se osim obaveznog osiguranja, uvodi i dobrovolj-no penzijsko osiguranje. To podrazumeva da se obezbede zakonski uslovi zaformiranje i penzionih fondova.11Pretpostavlja se da e u narednim godinamapoeti mnogo aktivniji i znaajniji rad ovih nansijskih posrednika u Srbiji.

2.2.3. Investicioni fondoviInvesticioni fondovi mogli bi da se deniu kao nansijski posrednici kojiupravljaju rizikom ulaganja nansijske aktive. Potencijalni investitori danasnajee trae usluge profesionalnih investicionih savetnika koji uivaju kredi-bilitet u pogledu znanja i vetina iz ove oblasti.Imajui u vidu da rizinost ulaganja zahteva dobru analitiku procenu, danaspostoji veliki broj investicionih savetnika koji prate rad nansijskih trita.Takoe, kao jedan od novih naina rada, imamo pojavu investicionih fondo-

10 Videti www.ici.gov11 Zakon o dobrovoljnom penzijskom osiguranju, Sl. glasnik RS, br. 85/2005


35/330

22

O

SNOVIFINANSIJAva koji se bave prikupljanjem i plasmanom slobodnih investicionih sredstava.

Investicioni fondovipredstavljaju nansijske posrednike koji se bave prodajomrazliitih nansijskih instrumenata vodei rauna o diversikaciji portfolija.

Pod portfoliom podrazumevamo skup celokupne nansijske aktive,odnosno imovine u svim oblicima: hartija od vrednosti, gotovini,nekretninama, patentima, licencama i drugim potencijalno unovivimvrednostima.

Danas postoje tri oblika investicionih fondova:otvoreni fondovi, zatvorenifondovi i investicioni trustovi.

Otvoreni fondovi se bave kupovinom hartija od vrednosti koje potom pro-daju. Obraun na udeo u ovom fondu se vri najee po sistemu pro rata.Vrednost udela ili cena akcije odreuje se prema neto vrednosti imovine, kojaje jednaka koecijentu koji predstavlja razliku odnosa trine vrednosti port-folija i potraivanja, podeljen sa brojem akcija koje ima meoviti investicionifond. Ova cena se menja svakog dana, u skladu sa kretanjima na nansijskomtritu.Zatvoreni fondovi se razlikuju od otvorenih. Oni imaju vie slinosti sa

obinim akcijama preduzea. Akcije zatvorenog fonda se izdaju kao stalan broji nema transakcija kupovine i prodaje ve se ovim akcijama trguje na sekundar-nom nansijskom tritu ili preko altera. Investitori mogu da kupe akcije ovogfonda u vreme poetnog emitovanja ili na sekundarnom tritu. Cena akcijazatvorenog fonda je odreena ponudom i tranjom na sekundarnom tritu.Prema tome, potencijalni investitori da bi investirali moraju da plate provizijubrokerskoj kui koja se pojavljuje na tritu. Cena se odreuje slino kao kodotvorenih fondova, ali uz trinu korekciju. Tako kad se izrauna neto cena, na

tritu moe da se ostvari via ili nia cena. Ako se ostvaruje via cena ondase za nju kae trgovina sa premijom, ako je postignuta nia onda se kaetrgovina sa diskontom.Unije investicionih trustova su sline zatvorenim fondovima. Postoji ksnibroj izdatih certikata i obino se izdaju obveznice. One se ipak razlikuju odzatvorenih fondova u nekoliko karakteristika. Kao prvo, ne obavlja se aktiv-na trgovina obveznicama iz portfolija trusta, one mogu da se prodaju jedinou sluaju nekog rizika. Zatim obveznice imaju ksiran datum prodaje, dokga meoviti i zatvoreni fondovi nemaju, i kao tree za razliku od meovitihi zatvorenih fondova, investitori unije trusta znaju da se portfolio sastoji odspecinih obveznica i da one ne utiu na promenu portfolija. U praksi, ovaj ob-


36/330

23

FINANSIJEIFIN

ANSIJSKISISTEMlik je mnogo rasprostranjeniji u Evropi nego u SAD. Obveznice unije trusta se

poetno prodaju uz proviziju od 3.5% do 5.5 %, kasnije se ukljuuju i trokovibrokerske kue i trgovanja. Investitori ovog oblika su uglavnom brokerske kueili sami emitenti obveznica.

Rednibroj

Naziv kompleksafonda

Vrednost imovine($ mil)

1.2.3.4.

5.6.7.8.9.10.

Fidelity

Vanguard

American Funds

Putnam

Merrill LynchAIM Managment

Franklin Templeton

Janus

Federated

Dreyfus

771,273569,233342,986210,205

192,288163,808163,439155,713147,842145,406

Tabela 2.2. Deset najveih grupa meovitih investicionih

fondova na svetu (maj 2001)12

2.3. FINANSIJSKI INSTRUMENTI:HARTIJE OD VREDNOSTI

Vrste i znaaj hartija od vrednosti.Hartije od vrednosti predstavljaju pismeneisprave na osnovu kojih se izdavaoci obavezuju da njihovim zakonskim imao-

cima ispune obavezu upisanu na tim ispravama. U stvari, hartija od vrednostimora da ispuni dva uslova: da je u njoj sadrano odreeno pravo i da ima spo-sobnost za promet. Iako se za hartije od vrednosti esto upotrebljava izreka:pravo iz hartije podrazumeva pravo nad hartijom, valja ipak imati u vidu daje to imovinsko pravo.Hartije od vrednosti su, u osnovi, namenjene da slue prometu odreenih imov-inskih prava. Smatra se da je ekasnost tog prometa posebno zavisna od nainakako se hartije od vrednosti prenose, pa je to istovremeno i osnovni kriterijum

12 F.J.Fabozzi, F. Modigliani, F.J.Jones, M. G. Ferri,Foundations of nancial markets andinstitutions,Pearson Education International, 2002, str. 137


37/330

24

O

SNOVIFINANSIJAnjihovog razlikovanja:

a) Postoje hartije od vrednosti koje glase na donosioca. Donosilac takve hartijeod vrednosti ima prava koja ona utelovljuje. Eventualno legitimisanje koris-nika samo je stvar sigurnosti, a ne prave obaveze. Ove hartije od vrednosti seprenose prostom predajom i to je njihova znaajna komparativna prednost.

b) Hartije po naredbi glase na ime, ali uz dodatak (ispred imena) po naredbi.To lice je ovlaeno da naredi da se obaveza ima ispuniti nekom drugomlicu. Ova naredba se unosi na poleini hartije (pismeno). Tipina hartija odvrednosti ove vrste je menica.

c) Hartije od vrednosti na ime (tzv. rekta-hartija) prenose se ugovorima (reci-mo, ugovorom o nasleu). Ovaj promet je otean utoliko to se prenos moradokazati. Tako, na primer, prenos akcija (koje glase na ime) punovaan je tekpoto je zapisan u knjigu akcionara.

Naravno, mogui su i mnogi drugi kriterijumi podele i razlikovanja hartija odvrednosti. Naroito je znaajno njihovo razlikovanje po vrsti prava (stvarne inovane hartije od vrednosti) i po roku dospea (po vienju ili na utvreni rok).Meutim, u razvijenim trinim privredama poseban znaaj imaju hartije odvrednosti kojima se uspostavlja kreditni odnos (obveznice) i hartije od vred-nosti sa pravom vlasnitva (akcije).

2.3.1. AKCIJE

Akcije kao hartije od vrednosti omoguavaju svojim vlasnicima razliita prava:pravo na odgovarajui deo dobiti (dividenda), pravo kupovine novih akcija,pravo na srazmerni deo imovine akcionarskog drutva ukoliko doe do njegovelikvidacije, pravo uestvovanja u radu skuptine akcionara i druga. Meutim,prava koja obezbeuje posedovanje akcija zavise i od toga da li su obine ilipreferencijalne akcije. Naime, dividenda je vea kod obinih akcija, ali je rizikza njihove vlasnike takoe vei zato to u ovom sluaju dividenda zavisi od

poslovnog rezultata koji je stalno neizvestan. Naprotiv, kod preferencijalnihakcija dividenda je poznata unapred (ksna je) i isplauje se pre nego to seisplate dividende za obine akcije. Ove tzv. privilegovane akcije najee neobezbeuju pravo glasa, ali se smatra da imaju odreenu prednost i u tome tose mogu konvertovati u obine akcije.Akcija je vlasnika hartija od vrednosti koja vlasniku daje pravo na kapital,dividendu i upravljanje drutvom. Kao hartija od vrednosti u pisanoj formi sas-toji se iz dva dela.

Prvi deo, tzv. plat akcije sadri obavezno sledee podatke: oznaku da je re o akciji i oznaku vrste akcije,


38/330

25

FINANSIJEIFIN

ANSIJSKISISTEM rmu i sedite izdavaoca akcije,

rmu i sedite odnosno ime i prezime kupca akcije ili oznaku da akcijaglasi na donosioca,

o ukupnom nominalnom iznosu na koji se izdaju akcije,

oznaku procenta od nominalne vrednosti po kome e se obraunavati o dividendi, rokove za isplatu dividende, mesto i datum izdavanja, serijski broj akcije, faksimil potpisa ovlaenih lica.

Drugi deo akcije su kuponi za isplatu dividende. Kupon sadri sledee po-datke:

rmu i sedite izdavaoca akcije, serijski broj akcije po kojoj se dividenda isplauje, redni broj kupona, godina u kojoj se dividenda isplauje, faksimil potpisa ovlaenih lica izdavaoca akcije.

Prema pravu koje sadre akcije se dele na redovne (obine) i prioritetne(povlaene).

Redovne akcije vlasniku daju pravo na kapital, dividendu i pravo glasa. Prioritetne akcije obezbeuju vlasniku pored prava na kapital i dividendu

i odreene povlastice, kao to je pravo prioriteta pri isplati dividendi ili priisplati imovine u sluaju likvidacije drutva, ali mu ne daju pravo glasa.

Ovaj razliit obim prava koje akcije sadre, nalae da se i knjigovodstvenoizvri jasno podvajanje akcijskog kapitala pribavljenog prodajom obinih ak-cija od akcijskog kapitala nastalog prodajom prioritetnih akcija.Nominalna vrednost, dakle vrednost na koju akcije glase, moe, ali i ne morabiti jednaka za za obine i prioritetne akcije, ali se prodajna odnosno emisionavrednost akcija razlikuje. Kod prioritetnih ona je via. Formiranje sopstvenogkapitala akcionarskih drutava zapoinje emisijom i prodajom akcija, kako re-dovnih, tako i prioritetnih. Prodaja akcija, kada je re o prvoj emisiji, moe sevriti po kursu koji je jednak nominalnoj vrednosti akcija ili je iznad nominalnevrednosti. Pri prvoj emisiji akcija zakonodavac zabranjuje prodaju akcija pokursu niem od nominalne vrednosti. Ako se akcije prodaju po kursu koji je jed-nak njihovoj nominalnoj vrednosti tada ta prodaja izaziva poveanje gotovine i


39/330

26

O

SNOVIFINANSIJA formiranje akcijskog kapitala.

2.3.2. OBVEZNICE

Obveznica je kreditna hartija od vrednosti koja vlasniku daje pravo da podospeu od izdavaoca naplati iznos naznaen na obveznici, kao i pravo na na-platu pripadajue kamate. Obveznica u pisanom obliku se sastoji iz plata ob-veznice i talona.Plat obveznice sadri sledee podatke:

oznaku da je re o obveznici, naziv i sedite izdavaoca, naziv i sedite kupca ili oznaku da obveznica glasi na donosioca,

naziv i sedite garanta, ako je obveznica garantovana, nominalnu vrednost obveznice, visinu kamatne stope ili nain obraunavanja kamate, rokove otplate glavnice, serijski i kontrolni broj obveznice, faksimil potpisa ovlaenih lica.

Talon obveznice moe biti kamatni ili anuitetski.

Ako se glavnica duga isplauje odjednom na kraju amortizacionog peri-oda, a kamate se isplauju godinje, tada obveznica ima kamatni talon. Anuitetni talon imaju one obveznice od kojih se glavnica duga zajedno sa

kamatom isplauje godinje.Svaki talon, nezavisno od toga da li je kamatni ili anuitetni, mora sadrati seri-jske i kontrolne brojeve obveznice, kao i svoj broj, koji poinje rednim brojemod jedan, pa do n u zavisnosti od roka vraanja duga.

2.3.3. PREDNOSTI I NEDOSTACI AKCIJA U ODNOSU NAOBVEZNICE

Kapital pribavljen emisijom i prodajom obveznica je pozajmljeni kapital. On sepo proteku odreenog roka mora vratiti i za njegovo korienje se plaa nakna-da u vidu kamate. U tom smislu obaveze nastale po osnovu prodaje obvezniceimaju iste karakteristike kao i obaveze po osnovu dugoronih kredita. Razlikaje u tome to se emisijom i prodajom obveznica, angauje kapital velikog broja

poverilaca iji pojedinani ulozi ne moraju biti visoki, dok se kod dugoronihzajmova, po pravilu, angauje veliki kapital jednog poverioca.


40/330

27

FINANSIJEIFIN

ANSIJSKISISTEMObaveze po osnovu obveznica nastaju tek poto kupci uplate novana sredstva

za kupljene obveznice i samo u visini primljenih uplata. Kamata, koja se na os-novu duga za prodate obveznice obraunava i plaa godinje, predstavlja nan-sijski rashod i pada na teret tekue poslovne godine. Isplata obaveza po osnovuobveznica koja sledi po proteku ugovorenog roka, ima za posledicu smanjenelikvidnih sredstava i gaenje obavezeObveznice, kao hartije od vrednosti koje obezbeuju unapred utvren i garanto-van prihod (kamatu), imaju takoe znaajnu ulogu u razvijenim trinim privre-dama. Na tritu obveznica dominiraju dravne obveznice. Ona ih najee emi-tuje radi pokria decita u budetu (vojni rashodi, razvojni projekti, nansiranjeinfrastrukture). Na taj nain drava u savremenim, trinim privredama postajesve znaajniji dunik, a u mnogim sluajevima i najvei. To dovodi do izvlaenjaza potrebe privrede sve veeg dela slobodnih novanih sredstava irokih slo-

jeva stanovnitva, kao i samih preduzea i nansijskih institucija (drava estoobavezuje banke, penzione fondove, osiguravajua drutva i slino da svojaslobodna sredstva plasiraju za kupovinu ovih obveznica). Time se smanjujemogunost direktnog ulaganja u proizvodnju, a negativni efekti takve politikeposebno dolaze do izraaja kada drava, ovako prikupljena sredstva, koristi zapokrie budetskih rashoda neproizvodnog i neprivrednog karaktera.U odnosu na obveznice, akcije omoguavaju mnoge prednosti za njihove vlas-nike. Tu, pre svega, treba istai znatno laku transformaciju kapitala iz jednog

oblika u drugi i njegovu znatno bru cirkulaciju izmeu grana i preduzea za-visno od visine protne i dividendne stope. Takoe i zatitu vlasnika akcija odinacije kroz revalorizaciju imovine akcionarskog drutva, to najee nijesluaj kod obveznice i njenog dohotka kamate. Mogunost brze zarade naoscilacijama kurseva hartija od vrednosti (prodavanje i kupovanje na kratak idugi rok po ceni vioj ili nioj od poetne cene) privlai mnogobrojne ulagae.Meutim, nagli padovi kurseva hartija od vrednosti ostavljaju iza sebe prob-leme u privredi i drutvu. U takvim uslovima dobijaju posebno na znaaju, za

njihove vlasnike, obveznice kao i sigurnost naplate odgovarajuih prihoda.Valja imati u vidu jo jednu razliku izmeu obveznica i akcija. Emitovanjemi prodajom obveznica poveava se zaduenost, ali se zadrava vlasnika kon-trola od strane privrednih subjekata nad imovinom njihovih preduzea. Nasu-prot tome, emitovanjem i prodajom akcija vri se distribucija vlasnitva imese dovodi u pitanje vlasnika kontrola nad imovinom akcionarskog drutva.Naime, kontrolu nad poslovanjem akcionarskog drutva stiu samo vlasnicikontrolnog paketa akcija. Kontrolni paket omoguava njegovim vlasnicima re-

alizaciju funkcije vlasnitva nad stvarnim kapitalom akcionarskog drutva, tonije sluaj sa malim akcionarima. Za njih je kupovina akcije faktiki slina


41/330

28

O

SNOVIFINANSIJApozajmici, a dividenda kamati.

2.3.4. OSTALE ZNAAJNIJE HARTIJE OD VREDNOSTI

Ukamaenje slobodnih novanih sredstava na krai ili dui rok preduzeemoe ostvariti kupovinom hartija od vrednosti, kao to su obveznice, akcije,blagajniki zapisi. Ove hartije od vrednosti imaju svoju prometnu vrednost imogu se u sluaju potrebe pretvoriti u likvidna sredstva. Kako mogu biti ku-povane radi dugoronog poslovanja preduzea, ali i prodaje, uobiajena jepodela ovih hartija od vrednosti na dugorone hartije od vrednosti i hartije odvrednosti koje su obrtna imovina.Osnova za ovu podelu nije prevashodno vrsta hartija od vrednosti ve namerakoja se ima pri njenom sticanju:

mogu predstavljati uea ako su kupljenja sa namerom da se utie naposlovanje datog preduzea,

mogu biti dugorone hartije od vrednosti ako su namenjene dugoronomposlovanju,

mogu biti kratkorone hartije od vrednosti ako su kupljenje radi prodaje ukratkom roku.

Neke hartije od vrednosti kao blagajnjki zapisi na primer, su po svojoj prirodikratkorone hartije od vrednosti. Kupovina hartija od vrednosti ima za posledi-cu smanjene gotovine, a poveanje ovog oblika aktive.Kako je kupovina hartija od vrednosti motivisana ukamaenjem uloenog kapi-tala uz formiranje vrednosti likvidnosti, to se u sluaju potrebe za likvidnimsredstvima one prodaju. Prodajna cena pri tome je razliita od nabavne, te se priprodaji moe ostvariti, kako dobitak tako i gubitak.Prodajom se poveava gotovina za visinu prodajne vrednosti, smanjuje vred-nost hartija od vrednosti za nabavnu vrednost prodatih hartija od vrednosti, dokse ostvareni dobitak ili gubitak iskazuje na raunu (kako dobitak od prodajehartija od vrednosti, tako i gubitak od prodaje hartija od vrednosti).

2.4. FINANSIJSKO TRITE

Finansijsko trite predstavlja mesto gde se obavlja razmena, odnosno kupo-

prodaja nansijskih instrumenta odnosno nansijske aktive. Postojanje nan-sijskih trita nije uvek neophodan uslov da bi se obavila trgovina, odnosno


42/330

29

FINANSIJEIFIN

ANSIJSKISISTEMkupoprodaja nansijske aktive. Razmena se obavlja izmeu vlasnika koji imaju

viak sredstava i onih koji imaju manjak, odnosno nedostatak novanih sred-stava.Prvenstvena uloga nansijskih tritaje da omogui razmenu odreenih nan-sijskih instrumenta po objektivnim trinim cenama. Pod drugom znaajnomulogom nansijskog trita podrazumeva se osobina ekasnog obezbeenjalikvidnosti. U savremenim uslovima, ova uloga je veoma vana zato to mnogenansijske transakcije mogu da se odvijaju bez zastoja. Na likvidnom trituuvek mogu da se obezbede sredstva, naravno prema utvrenim pravilima. Ste-pen likvidnosti predstavlja faktor prema kome se odreuje klasikacija nan-sijskih trita.Treaznaajna uloga nansijskih trita je smanjenje ukupnih transakcionihtrokova. Pod ovim trokovima podrazumevaju se trokovi pronalaenja

novanih sredstava i trokovi informacija. Trokovi pronalaenja novanihsredstava obuhvataju sve trokove oko kupovine i prodaje sredstava i oni supo pravilu znatno nii kad se sredstva pribavljaju preko trita. Informacionitrokovi se odnose na informacije o visini i kvalitetu razliitih oblika nansijskeaktive. Ekasno nansijsko trite utie da ovi trokovi utiu na visinu cenetrgovanja nansijskom aktivom.Razvijene trine privrede podrazumevaju postojanje integralnog trita, kojepored trita robe i radne snage, ukljuuje i nansijsko trite. Za razliku od

ostalih, nansijsko trite obuhvata trite dugoronih i kratkoronih sredstava(to je faktiki trite novca13), potom trite deviza i trite hartija od vrednosti.Stepen razvijenosti trita hartija od vrednosti esto se uzima i kao pokazateljrazvijenosti trine privrede. Tako npr. prema studiji D. Vukovia, (Udruenjebanaka Srbije - UBS), trgovanje se obavlja bilateralno i multilateralno sasledeim meubankarskim trinim materijalom u okviru meubankarskog ser-visa UBS*:

1. Eskontno trite (Discount market - DM) 2. Repo trite (Repo market - RM) 3. Finansijsko svop trite (Financial swap market - SM) 4. Finansijsko trite opcija (Financial options market - OM) 5. Terminsko nansijsko trite (Financial futures market - FM) 6. Dinarsko novano trite (Money market - MM) 7. Trite deviza i efektivnog stranog novca (Forex market - FX) 8. Trite gotovog novca (Cash market - CM)

* Napomena: www.ubs-asb.com

13 Savremni pojam znaenja novca


43/330

30

O

SNOVIFINANSIJANjegova uloga u funkcionisanju savremenih privrednih sistema zaista je

znaajna. Naroito treba imati u vidu sledee karakteristike koje predstavljaju:

organizovano koncentrisanje slobodnih novanih sredstava svih kate-gorija stanovnitva i ujednaavanje uslova njihovog plasmana,

bru cirkulaciju slobodnih novanih sredstava izmeu grana ipreduzea, mogunost bre transformacije kapitala iz jednog oblika u drugi, poveavanje mogunosti oplodnje slobodnih nansijskih sredstava.

Klasikacija nansijskih trita. Finansijska trita moemo da klasikujemona vie naina. Jedna vrsta klasikacije vri se prema vrsti nansijskih instru-menatakoji su predmet trgovanja, kao na primer trite gotovinom (kreditno),

akcija, obveznica, trite nansijskih derivata i druge podele.Zatim moemo da ih posmatramo kao trite prema predmetu trgovanja kaoto su dunikii vlasniki nansijski instrumenti. Dunika su sva ona sred-stva nastala u oblasti kupoprodajnih transakcija, a vlasnika na osnovu emisijenajee osnivakih uloga.Takoe, postoje trita gde se trguje kratkoronim nansijskim sredstvima, tosu novana trita. Za razliku od njih trita na kojima se trguje nansijskomaktivom sa dugoronim dospeem, duim od jedne godine, oznaavamo kao

trita kapitala.Postoji jo jedna vrsta podele, prema vrsti potraivanja potpuno novoemi-tovanih hartija od vrednosti oznaenih kao primarno trite i trgovanje sa veemitovanim hartijama od vrednosti, oznaeno kao sekundarno trite.Osim ovih podela postoje i drugi naini klasikacije, kao na primer ona gde seodmah moe obaviti transakcija kao to su tzv. spot ili gotovinska.Uobiajna je podela trita hartija od vrednosti na primarno (emisiono) isekundarno trite. Primarno trite obuhvata tzv. prvu prodaju emitovanih har-

tija od vrednosti, a sekundarno je naziv za njihove dalje kupoprodajne trans-akcije na berzama koje su specijalizovane za promet (kupovinu i prodaju) har-tija od vrednosti. Iako se obe berze mogu razliito denisati, one se najeeoznaavaju kao organizovano trite hartija od vrednosti. Njihov smisao je dase obezbedi organizovana koncentracija ponude i tranje dugoronih nansi-jskih sredstava na jednom odreenom mestu, da se ujednae uslovi njihovogplasmana i obezbedi njihova ekasna i racionalna alokacija.Specinost trita hartija od vrednosti je to na njemu, kao partneri, potpunodominiraju velike privredne organizacije ili tzv. specijalizovani trini subjekti(specijalizovane banke, penzioni fondovi, fondovi osiguranja, specijalne rmeza upravljanje kapitalima svojih komitenata). Naime, prema nekim procenama


44/330

31

FINANSIJEIFIN

ANSIJSKISISTEMu svetu se samo 10% emitovanih akcija nalazi u rukama pojedinanih graana,

to je za nain funkcionisanja trita hartija od vrednosti gotovo zanemarljivo.Za savremeno trite hartija od vrednosti je donekle karakteristino i to da poste-peno opada znaaj nansiranja na osnovu emisije akcija, a da se utoliko viekoriste mogunosti emitovanja obveznica. Mada se kao razlog ovome navodetrokovi emitovanja novih akcija, stvarni razlog je verovatno u tome to to neodgovara onim akcionarima koji imaju kontrolni paket akcija.

Tabela 2.3. Klasikacija nansijskih trita14

Savremene tendencije razvoja nansijskih trita idu ka njihovoj snanoj glo-

balizaciji. Globalizacija nansijskih trita, u sutini predstavlja sjedinjenjevelikog broja nansijskih trita u jedno sveobuhvatno internacionalno nan-sijsko trite. Na ovakav tok utiu, kao prvo, brz tehnoloki napredak, zatimliberalizacija ili deregulacija nansijskih trita i znaajan porast institucional-izacije nansijskih trita. Sa aspekta globalizacije moemo da ih klasikujemona unutranja i spoljanja, odnosno daljom podelom na domaa, strana i inter-nacionalna nansijska trita. Svi oblici trgovanja na ovim tritima moraju dase odvijaju u skladu sa zakonskim propisima zemalja gde je sedite pravnih i

14 F.J.Fabozzi, F. Modigliani, F.J.Jones, M. G. Ferri,Foundations of nancial markets and

institutions, Pearson Education International, 2002, str. 6


45/330


46/330


47/330


48/330

35

FINANSIJEIFIN

ANSIJSKISISTEMDa bi se trgovalo na ovoj berzi potrebno je da se ispune i odreena pravila kao

to su : Da se najmanje 25% ukupne vrednosti kapitala stavi na raspolaganje za

trgovinu,

Da se daju na uvid oditovani raunovodstveni bilansi za poslednje tri go-dine poslovanja.

Za svaku godinu se odreuju kriterijumi pristupa listi trgovanja premakapitalizaciji berze za odreene kategorije.

U 2005 su odreena tri takva odeljka, a klasikacija je izvrena na sledeinain:

Kapitalizovana berzanska (aktiva) vrednost

Odeljak A: preko 1 milijarde evra,

Odeljak B: izmeu 150 mil. evra i jedne milijarde evra, i

Odeljak C: manja od 150 mil. evra.

U 2003. otvoreni su i delovi berze koji rade sa preduzeima koja imaju posebne

zahteve ili nereene pravne aktivnosti u vezi sa reorganizacijom.TakoeEuronextje omoguio da se bira u kome e od postojeih sektora da setrguje u zavisnosti od delatnosti preduzea. Postoje dva sektora tog tipa: Nex-tEconomy i NextPrime.

NextEconomyje deo koji se odnosi na preduzea ija je delatnost iz oblasti novihtehnologija, kao to su visoke tehnologije, bio-tehnologije, Internet, telekomu-nikacije, mediji, igre sa numerikim podacima.

NextPrimeje deo u kome trguju preduzea tzv. tradicionalnih sektora.

Euronext.N.V. je organizovan kao preduzee sa lijalama koje imaju osiguranpristup sistemu nansijskog trita. Pravni akti (osnivaki i Statut) Euronekstapropisuju nain rada u pogledu sledeih elemenata:

odreuju pravila, ukljuujui i posebna pravila zbog specinosti zakonasvake zemlje lanice,

odobrava veliinu vrednosti i vrste nansijskih instrumenta za trgovanje,

odluuje o pristupu novih lanova,

kontrolie informacioni sistem za kotacije,

obezbeuje javnost pregovaranja i difuziju tokova, registruje sve pregovore izmeu lanica radi prevazilaenja svih prob-


49/330

36

O

SNOVIFINANSIJA lema, prerauna i obrauna,

emitentima nudi usluge kotacije i realizaciju svih nansijskih operacija.

Videli smo da su potrebne vrednosti aktive veoma visoke, da bi se uopteukljuili u rad ovog trita, to se pokazalo kao veliki nedostatak. U okviruekonomskih sistema ne posluju samo velika preduzea uspeno, ima i punomalih i srednjih preduzea. Ekonomski pokazatelji su im veoma dobri, ali obimaktive nije bio dovoljan. To je trite zemalja koje imaju veliku ekonomskumo, ali koje su uvidele potrebu za promenom, jer je u sutini postojala jednavrsta ekonomske diskriminacije - ogranienja. Zato je doneta odluka i u maju2005, osnovano je novo triteAlternext.Alternekst je trite za mala i srednja preduzea u zoni evra. Tako je limit zapristup promenjen i on iznosi 2,5 miliona evra ukupne aktive. Euronekst jekreirao ovo trite da bi omoguio malim i srednjim preduzeima da obezbedenove izvore za nansiranje njihovog razvoja, da se omogui uvid u poslovanjeovog sektora i da pomogne tim preduzeima da se napravi razlika u pogledukonkurentnosti. Pristup ovom tritu imaju sva preduzea iz evro zone i svaona koja posluju na toj teritoriji. Ovo trite nudi brz i jednostavan pristup poveoma pristupanim trokovima, a investitorima obezbeuje zatitu u pogleduodravanja stalne likvidnosti.Direktan pristup mogu da imaju preduzea koja su plasirala najmanje 2,5 mi-

liona evra u hartije od vrednosti na domaem tritu. Da bi se trgovalo na Alter-nekstu mora da postoji istovremeno ili (1) javna ponuda bilo prodaje ili emisijenovih akcija ili (2)ulaganja, koja mora da belee rast od najmanje 5 milionaevra od strane solidnih investitora u periodu od najmanje dve godine pre prijavena listu berze.Ukoliko preduzea dobiju poverenje na tritu, nisu u obavezi da prilau kvar-talne rezultate poslovanja prema IFRS ( International Accounting ReportingStandards - Meunarodni raunovodstveni standardi), ali se od njih oekuje da

redovno dostavljaju sledee informacije: bilo koji podatak koji moe da utie na cenu,

neoditovan polugodinji bilans,

oditovan godinji bilans, revizorski izvetaj kompletiran sa nansijskimizvetajem

podatke o veinskim akcionarima (onih koji poseduju 50% ili 95% odukupnog kapitala).


50/330

37

FINANSIJEIFIN

ANSIJSKISISTEMNa Euronext tritu postoji vie pokazatelja trgovanja i oni su klasikovani

prema mestu trgovanja i ekonomskim pokazateljima poslovanja klijenata.

Mesto Pokazatelj Opis

Euronekst Pariz CAC 40

CAC NEXT 20

SBF 80

SBF 120

CAC MID 100

CAC IT20

SBF 250

CAC Small90

CAC Mid&Small

CAC IT

CACAllshares

40 najjaih preduzea

20 najja. pred. posleCAC 40

80 najja. pred. posle

CAC 40

CAC 40+ SBF 80

100 prvih posle CAC 40i CAC NEXT 20

20 prvih vrednostiveliine i obima CAC IT

CAC 40+ SBF 80+130sledeih

90 najslabijih od SBF250

CAC Mid 100+ CACMid

Pregrupisani prema vel.iz grupe tehnol.

Pregrup. saEuronextPariz iji je god. obrt>5%


51/330

38

O

SNOVIFINANSIJA

Mesto Pokazatelj Opis

EuronekstAmsterdam

AEXAmsterdam Midkap

indexAmsterdam ExchangesAll-Share index

25 najjaih na berzi

25 proseka najjaktiv.

Pregrupisane sve vred.

Euronekst Brisel Bel 20 20 najlikvidnijih akcija

EuronekstLisabon

PSI 20 20 najlikvidnijih akcija

FTSEurorst

FTSE+Euronext

NV

FTSEurorst 80

FTSEurorst 100

80 veli. iz zone

100 veli. pan-evropskih

Documents

US - Osnovi Finansija