ODLUKAO USLOVIMA I TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH ZGRADA I

STANOVA ("Sl. list grada Beograda", br. 32/IV/83 i 5/88)

lan 1Ovom odlukom propisuju se uslovi i tehniki normativi za projektovanje stambenih zgrada i stanova na teritoriji grada Beograda.Uslovi i tehniki normativi iz stava 1 ovog lana (u daljem tekstu: Uslovi) dati su u posebnom prilogu i ine sastavni deo ove odluke.lan 2Izuzetno, kada su u pitanju porodine stambene zgrade u svojini graana, moe se odstupiti od pojedinih odredaba ovih Uslova ukoliko to nije protivno urbanistikim i drugim uslovima.Odstupanja u smislu stava 1 ovog lana mogu se odobriti u sluaju nadziivanja stambenih zgrada i pretvaranja zajednikih prostorija (potkrovlja, perionica, suionica i drugih zajednikih delova i prostorija) u stanove kao i kod prepravki postojeih stanova radi izdvajanja sustanarskih delova stana.lan 3Uslovi se ne odnose na stabilnost zgrada, projektovanje na seizmikim podrujima, sklonita civilne zatite, kvalitet materijala i radova i druge segmente stambenih zgrada i stanova koji su regulisani vaeim propisima. lan 4Odobrenje za izgradnju stambene zgrade, posle stupanja na snagu ove odluke, moe se dati samo ako je zgrada projektovana saglasno uslovima iz ove odluke.Izuzetno, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ove odluke, moe se izdati odobrenje za izgradnju i za stambene zgrade koje su projektovane na osnovu do sada vaeih uslova ako se radi o zgradama bez lifta i ako se investitor izjasni da ostaje pri ranijem projektu.lan 5Stupanjem na snagu ove odluke prestaje da vai Odluka o uslovima i tehnikim normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova ("Slubeni list grada Beograda", br. 12/73 i 14/73 - ispravka).lan 6Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu grada Beograda". USLOVI I TEHNIKI NORMATIVI ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH ZGRADA I STANOVAI - OPTE ODREDBE

11 -

OVIM USLOVIMA I TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH ZGRADA I STANOVA (U DALJEM TEKSTU: USLOVI) UTVRENI SU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA KVALITET STANOVA I STAMBENIH ZGRADA, EKONOMSKE PARAMETRE STANOVA I STAMBENIH ZGRADA, KAO I NUNI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE POSEBNIH STANOVA ZA HENDIKEPIRANE OSOBE U KOLEKTIVNIM STAMBENIM ZGRADAMA.

12 -NUNI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE POSEBNIH STANOVA ZA HENDIKEPIRANE OSOBE U KOLEKTIVNIM ZGRADAMA PROIRUJU SE NA OSNOVU SAZNANJA O POTREBAMA I SADANJIM MOGUNOSTIMA ZATITE HENDIKEPIRANIH OSOBA.

13 - STAMBENA ZGRADA I STAN131 - Stambena zgrada131.1

- Stambena zgrada ili deo zgrade koji je namenjen stanovanju sadri sledee grupe prostorija:

a - Zajednike komunikacije:

vetrobran, stepenini prostor sa stepenitem, liftovski prostor sa liftovima, hodnici, galerije i dr.

b - Zajednike prostorije:

suionice, deponije smea u zgradi, prostorije za kuni savet zajednike terase, garae namenjene

c - Tehnike prostorije:

prostori i prostorije namenjene za potrebe funkcionisanja instalacija centralnog grejanja vodovoda i kanalizacije, jake i slabe struje, liftova, odravanje zgrade i sl.

d - Sklonita (u zgradi ili neposrednoj blizini) e - Stambene prostorije:

sve stambene jedinice u zgradi.

131.2

-Izbor i organizacija zajednikih prostora i prostorija u zgradi zavisi od prostorne koncepcije zgrade kao i od prostorne koncepcije ire celine: grupe stambenih zgrada, naselja i grada.

131.3

-Stambena zgrada moe da sadri i prostore i prostorije javne namene ali pod uslovom da njihovo korienje u sadraj ne umanjuje kvalitet stanovanja u zgradi.

131.4

-Za izraunavanje povrina prostora i prostorija u zgradi za potrebe planiranja, projektovanja i izgradnje, koriste se odredbe JUS - U.C2.100.

131.5

-Visina zgrade iskazuje se prema broju spratova koji se broje od prve etae iznad prizemlja pa navie. Kao spratovi ne raunaju se prizemlje, podrum, suturen i potkrovlje.

131.6

-Broj spratova zgrade iji su pojedini delovi razliite spratnosti iskazuje se brojem spratova najvieg dela zgrade.

131.7

-Broj spratova u zgradi na nagnutom terenu iskazuje se prema onom delu zgrade koji ima najvei broj spratova.

131.8

- Definicije pojedinih nivoa u zgradi:

a)

Podrum je nivo u zgradi iji se pod nalazi ispod povrine terena i to na dubini veoj od jednog metra.

b)

Suturen je nivo u zgradi iji se pod nalazi ispod povrine terena, ili na dubini od jednog metra i manje.

c)

Prizemlje je prva etaa u zgradi iznad podruma i suterena, ili iznad nivoa terena (ako zgrada nema podruma).

d)

Sprat je nivo u zgradi koji se nalazi iznad prizemlja a ispod krovne konstrukcije ili potkrovlja.

e)

Potkrovlje - mansarda je nivo u zgradi koji je u celini ili delimino izgraen unutar krovne konstrukcije zgrade i podeen za stanovanje ili druge potrebe.

f)

Meusprat je nivo u zgradi koji se nalazi izmeu prizemlja i prvog sprata i projektuje se obino u sluajevima kada su u delu prizemlja smetene poslovne prostorije. Meusprat ini konstruktivnu celinu sa

g)

Polusprat se javlja u sluajevima kada zgrada ima jedan ili vie spratova a horizontalna podela na spratove nije sprovedena u jednoj ravni kroz celu zgradu. Obino je podela izvrena po polovini zgrade, a razlika u visini pola jednog i drugog dela je pola visine sprata. Tada se dva polusprata, koje spaja donji stepenini krak, smatraju jednim spratom.

131.9

-Prilikom projektovanja zgrade koja e se naslanjati na svetlarnik ve izgraene zgrade obavezno se na mestu postojeeg svetlarnika obezbeuje odgovarajui prostor na novoj zgradi sa minimalnim dimenzijama ve izgraenog svetlarnika.

132 - Stan132.1

- Svaku stambenu jedinicu sainjavaju sledee grupe prostorija:

a - Stambene prostorije:

prostorije prvenstveno predviene za dnevni boravak ruavanje, spavanje, rad, dvokrevetna, jednokrevetna, dnevna soba, kombinovana soba),

prostor za ruavanje (posebna prostorija ili prostor u okviru druge prostorije), deo kuhinje sa ruavanjem (bez prostora za rad i smetaj opreme za pripremanje hrane), deo ulaznog prostora (predsoblja), koji je predvien za ruavanje i dnevni boravak i sl. b - Pomone prostorije:

prostorije predviene za pripremanje hrane, odravanje line nege i higijene, odravanje stana (kuhinja, radna ili deo kuhinje sa ruavanjem, ostava za hranu, garderoba, WC, kupatilo, prostor ili prostorija za domainstvo).

c - Prostorije prvenstveno predviene za komuniciranje izmeu drugih prostorija u stanu: ulazni prostor, degaman - hodnik. d - Otvoreni prostori: loe, balkoni, terase.132.2

- Uslovi se odnose na projektovanje sledeih stambenih jedinica:

10D - Garsonjere 10K, 10P - Jednosobni stanovi 11K, 11P - Jednoiposobni stanovi 20K, 20P - Dvosobni stanovi 21K, 21P - Dvoiposobni stanovi 30K, 30P - Trosobni stanovi 31K, 31P - Troiposobni stanovi 40K, 40P - etvorosobni stanovi Stanovi vei od etvorosobnih nisu predmet ovih Uslova. 132.3

-Kada se obezbedi irina prve dvokrevetne sobe za spavanje tako da je mogua podela iste na dve jednokrevetne sobe (taka 213.21), omoguuju se sledee transformacije stambenih jedinica.

od 20K na 12K i od 20P na 12P, od 21K na 13K i od 21P na 13P, od 30K na 22K i od 30P na 22P, od 31K na 23K i od 31P na 23P, od 40K na 32K i od 40P na 32P Legenda ifri stanova:

.X. - Broj jednokrevetnih soba "D - Ruavanje u sobi "K - Kuhinja sa ruavanjem "P - Poseban prostor za ruavanje132.4

- Svi tipovi stambenih jedinica sadre najmanje sledee prostore ili prostorije (sem garsonjera):

- ulazni prostor,

- sobe (prema strukturi stana: dvokrevetne i jednokrevetne sobe za spavanje, dnevnu ili kombinovanu sobu),

-

prostor za smetaj odee i rublja (u okviru posebne prostorije ili u nekoj od prostorija sa drugom osnovnom namenom),

- prostor za pripremanje hrane (posebna prostorija ili zajedno sa prostorom za ruavanje),

-

prostor za ruavanje (posebna prostorija, ili u sklopu drugih prostorija sa kombinovanom namenom, dnevna soba, kuhinja sa ruavanjem, proirene komunikacije i dr.),

- ostavu za hranu (posebna prostorija ili u okviru prostorije sa drugom namenom),

- kupatilo (sa ili bez WC-a),

- WC (posebna prostorija ili u okviru kupatila),

- prostor za domainstvo (posebna prostorija ili u okviru prostorije sa drugom namenom),

- prostor za smetaj pribora za odravanje stana.

132.5

- Otvoreni prostori: loe, balkoni, terase predviaju se po pravilu u svim stanovima u potkrovlju. Odstupanja se dozvoljavaju kod stanova tipa garsonjere.

132.6

-

Garsonjere sadre sledee prostorije:

- ulazni predprostor,

- sobu (kombinovanu),

- ajnu kuhinju ili niu za kuvanje,

- kupatilo sa WC-oljom i prostorom za mainu za pranje vea.

132.7

-Stambene jedinice se predviaju u prizemlju, na spratovima i u potkrovlju.

132.8

-Posebni stanovi za hendikepirane osobe se, po pravilu, predviaju u prizemlju.

Stanovi za hendikepirane osobe se mogu predvideti na spratovima u stambenim zgradama koje imaju liftove, ije dimenzije omoguavaju pristup invalidskim kolicima.

132.9 - Odnos izmeu strukture porodice i strukture stana definie se preko tri sledea kriterijuma:

Kriterijum A: Kriterijum B: Kriterijum C:

Broj l. porodice

Struktura stana

Broj l. porodice

Struktura stana

Broj l. porodice

Struktura stana

1Jednoiposobni

1 Jednosobni 1 Garsonjera

(11K, 11P) (10K, 10P) (10D)

2 Dvosobni 2Jednoiposobni

2 Jednosobni

(20K, 20P) (11K, 11P) (10P)

3 Dvoiposobni 3 Dvosobni 3Jednoiposobni

(21K, 21P) (20K, 20P) (11P)

4 Trosobni 4 Dvoiposobni 4 Dvosobni

(30K, 30P) (21K, 21P) (20P)

5 Troiposobni 5 Trosobni 5 Dvoiposobni

(31K, 31P) (30K, 30P) (21P)

6 etvorosobni 6 Troiposobni 6 Trosobni

(40K, 40P) (31K, 31P) (30P)

LEGENDA:

Napomena:Priloeni kriterijumi su izloeni iskljuivo u nameri da poslue kao pomo radnim organizacijama pri planiranju stambenih potreba, pri emu se iste slobodno odluuju, u skladu sa svojim mogunostima, za jedan od kriterijuma, a cilj im je ujednaavanje uslova raspodele stanova.

2. KVALITET STANOVA I STAMBENIH ZGRADA

21. PROSTORIJE U STANU

211. Opti zahtevi

211.1 Najmanja svetla visina u svim prostorijama u stanu iznosi h = 2,50 m.

211.11.

Najmanja svetla visina u svim prostorijama u stanu i potkrovlju zgrade sa kosim krovovima iznosi h = 1,60 m, pri emu se vodi rauna da ostvarene svetle visine u prostorijama sa kosom tavanicom omoguavaju njihovo neometano korienje.

211.12.Kada je plafon prostorije u stanu, van potkrovlja deniveliran, svetla visina najnieg dela takve prostorije iznosi najmanje h = 2,20 m.

211.13. Posebni zahtevi koji se odnose na stanove za hendikepirane osobe:

-najmanja irina prolaza u stanu (hodnik i sl.) bez mogunosti za mimoilaenje sa drugom osobom iznosi 1,30 mm,

- najmanja irina slobodnog prostora u stanu sa mogunou okretanja kolica iznosi:

- za 90o 1,20/1,20 m,

- za 180o 1,30/1,30 m,

- za 360o 1,50/1,50 m.

Maksimalne povrine stanova za hendikepirane osobe poveavaju se u odnosu na zahteve iz ovih Uslova, najvie za 10%.

211.14.Svi zahtevi koji se odnose na linearne dimenzije oznaavaju svetle mere, odnosno mere izmeu finalno obraenih zidova.

212.15.Odstojanje gornje ivice prozorskog parapeta od finalno obraenog poda u prostorijama u stanu i prostorijama u zgradi u kojima borave stanari, iznosi najmanje 0,90 m.

U zgradama sa 7 i vie spratova, iznad prozorskih parapeta postavlja se "zatita" (metalna ili druga). Odstojanje gornje ivice ove "zatite" od finalno zavrenog poda iznosi najmanje 1,20 m.

212. Posebni zahtevi

212.1 Prostor za pripremanje hrane

212.11.

Prostorija u kojoj se priprema hrana provetrava se i osvetljava dnevnom svetlou preko prozorskih otvora, ili posredno samo preko prostora za ruavanje; oprema se instalacijama elektrike, grejanja, vodovoda i kanalizacije i instalacijama za provetravanje kroz kanale (kod neposrednog provetravanja i osvetljavanja kroz prozore ostavlja se samo mogunost za naknadno ugraivanje prinudnog provetravanja).

212.12. Prostor za pripremanje hrane predvia se u sledeim prostorijama:

- ajna kuhinja (nia za kuvanje ili posebna prostorija),

- radna kuhinja (posebna prostorija, vizuelno izdvojen prostor),

- kuhinja sa ruavanjem (prostor za pripremanje hrane i prostor za ruavanje se nalaze u istoj prostoriji).

212.13.

Zahtevi za dimenzionisanje prostora za pripremanje hrane

a) ajna kuhinja:

U ajnoj kuhinji se predvia smetaj i korienje najmanje sledee opreme:

-

1 tednjak dim. 60/60 cm, sudopera dimenzija 60/60 cm i friider dim. 60/60 cm, 1 radna povrina sa donjim ormanom dim. 60/60 cm, 1 gornji orman dim. 60/120 cm.

b) Radna kuhinja:

U radnoj kuhinji se predvia smetaj i korienje najmanje sledee opreme:

- za 2 - 3 lana domainstva:

1 tednjak dim. 60/60 cm, 1 friider dim. 60/60 cm, 1 sudoper dvodelni dim. 80/60 cm, maina za pranje sudova dim. 60/60 cm, radna povrina sa donjim ormanom dim. 80/60 cm, visei orman dim. 120 cm, grejno telo pribline irine 20 cm.

- za 4-6 lanova domainstva:

isto kao u zahtevu za 2-3 lana domainstva s tim to je radna povrina dim. 120/60 cm, visei orman 180 cm1.

- preko 6 lanova domainstva

kao u zahtevu za 2-3 lana domainstva s tim to je radna povrina dimenzija 180/60 cm, visei orman 240 cm.

c) Kuhinja sa ruavanjem:

U kuhinji sa ruavanjem se predvia smetaj i korienje opreme u skladu sa zahtevima iz take 122.13-b) i take 212.24.

212.14.Najmanja svetla irina vrata iznosi 0,71 m, najmanja irina slobodnog prolaza iznosi 0,91 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su izloeni u Tabeli 212-2.

212.2. Prostor za ruavanje

212.21.Prostorija u kojoj se predvia ruavanje provetrava se i osvetljava dnevnom svetlou preko prozorskih otvora; oprema se instalacijama elektrike i grejanja.

212.22. Prostor za ruavanje se predvia u sledeim prostorijama:

- posebna prostorija za ruavanje (izdvojena prostorija),

- kuhinja sa ruavanjem,

- ruavanje u dnevnoj sobi,

- ruavanje u proirenom prostoru za komuniciranje (ulazni prostor, degaman-hodnik)

212.23.Kada se prostor za ruavanje predvia u proirenom prostoru za komuniciranje u stanu, prostor se osvetljava i provetrava neposredno kroz prozorske otvore.

212.24. Zahtevi za dimenzioniranje prostora za ruavanje.

U prostoru za ruavanje se predvia smetaj i korienje najmanje sledee opreme:

- za 2-3 lana domainstva:

1 sto dim. 80/120 cm, 4-5 sedita dim. 45/55 cm, grejno telo pribline irine 20 cm.

- za 4-6 lanova domainstva:

kao u zahtevu za 2-3 lana domainstva, s tim to je sto dim. 80/200 cm, 6-8 sedita dim. 45/55 cm.

- preko 6 lanova domainstva:

kao u zahtevu za 2-3 lana domainstva s tim to je sto dim. 80/240 cm, sedita dim. 45/55 cm.

212.25.

Najmanja svetla irine vrata iznosi 0,71 m, najmanje irina prostora za ruavanje iznosi 2,30 m, s tim to se kod manjih stanova (jednosobni i jednoiposobni) dozvoljava irina od 2,00 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su izloeni u Tabeli br. 212-2.

212.3. Prostor za spavanje

212.31.Prostorija u kojoj se predvia spavanje provetrava se i osvetljava dnevnom svetlou preko prozorskih otvora; oprema se instalacijom elektrike i grejanja.

212.31. Prostor za spavanje se predvia u sledeim prostorijama:

- jednokrevetna soba za spavanje,

- dvokrevetna soba za spavanje (deljiva),

- dvokrevetna soba za spavanje (nedeljiva),

- kombinovana soba (samo u garsonjerama).

212.33. Zahtevi za dimenzionisanje prostora za spavanje

U prostoru za spavanje se predvia smetaj i korienje najmanje sledee opreme:

a) soba za spavanje za 1 osobu:

1 leaj dim. 90/200 cm, plakar (orman) dim. 60/80 cm, radna povrina dim. 90/60 cm, 1 sedite dim. 60/60 cm, grejno telo pribline irine 20 cm;

b) Soba za spavanje za 2 osobe (deljiva):

2 leaja dim. 90/200 cm, 2 nona stoia dim. 50/40 cm, ili 2 radne povrine dim. 90/60 cm, 2 sedita dim. 60/60 cm, plakar (orman) dim. 60/240 cm, grejno telo pribline irine 20 cm.

c) Soba za spavanje za 2 osobe (nedeljiva):

2 leaja dim. 90/200 cm, ili dvostruki leaj dim. 180/200 cm, 2 radne povrine dim. 90/60 cm, ili 2 nona stoia dim. 50/40 cm, 2 sedita dim. 60/60 cm, plakar (orman) dim. 60/180 cm, grejno telo pribline irine 20 cm.

212.34.Kada se smetaj rublja i odee predvia u posebnom prostoru - garderobi, u prostoru za spavanje se ne mora predvideti prostor za plakar (orman).

212.35.Najmanja svetla irina vrata iznosi 0,71 m, najmanja irina prostora za spavanje za 1 osobu iznosu 2,00 a za 2 osobe 2,60 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su izloeni u Tabeli br. 212-2.

212.4. Prostor za dnevni boravak

212.41.Prostorija u kojoj se predvia dnevni boravak provetrava se i osvetljava dnevnom svetlou kroz prozorske otvore; oprema se instalacijama elektrike i grejanja.

212.42. Prostor za dnevni boravak se predvia u sledeim prostorijama:

- dnevna soba,

- kombinovana soba.

212.43. Uslovi za dimenzionisanje prostora za dnevni boravak

U prostoriji za dnevni boravak se predvia smetaj i korienje najmanje sledee opreme:

a) Dnevna soba:

- za 2-3 lana domainstva:

4-5 sedita dim. 90/90 cm, 1 ajni sto dim. 60/120 cm, regal dim. 60/180 cm, grejno telo pribline irine 20 cm.

- za 4-6 lanova domainstva:

6-8 sedita dimenzije 90/90 cm, ajni sto dimenzija 60/120 cm, regal dimenzija 60/240 cm, grejno telo pribline irine 20 cm.

- preko 6 lanova domainstva

8 i vie sedita dimenzije 90/90 cm, jedan ajni sto dimenzija 60/120 cm, regal 60/300 cm, grejno telo pribline irine 20 cm.

b) Kombinovana soba:

Isto kao u taci 212.43 - a, b, s tim to se obezbeuje prostor za smetaj 1-2 leaja, pri emu se broj sedita smanjuje za 3.

212.44 Kada se u prostoru za dnevni boravak predvia smetaj i porodinog stola sa stolicama, zahtevi iz take 212.43 se dopunjavaju zahtevima iz take 212.24.

212.45 Najmanja svetla irina vrata iznosi 0,81 m, najmanja irina prostorije iznosi 3,60 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su izloeni u Tabeli br. 212-2.

212.5. Prostor za linu negu i higijenu.

212.51.

Prostorija u kojoj se obavlja lina nega i higijena provetrava se i osvetljava neposredno preko prozorskih otvora ili posredno preko kanala za provetravanje (sa obezbeenim dovodom i odvodom vazduha); oprema se instalacijama elektrike, vodovoda, kanalizacije, grejanja i po potrebi instalacijama za prinudno provetravanje.

212.52.

Prostor za linu negu i higijenu se predvia u sledeim prostorijama:

- kupatilo (sa i bez WC olje),

- WC (izdvojena prostorija).

212.53.

Zahtevi za dimenzionisanje prostora za linu negu i higijenu.

U prostoru za linu negu i higijenu se predvia smetaj i korienje najmanje sledee opreme:

a) Kupatilo

1 kada dim. 70/160 cm, umivaonik dim. 45/60 cm, WC olja, dim. 40/60 cm, maina za pranje vea dim. 60/60 cm (ukoliko nije predviena na drugom mestu u stanu), grejno telo.

Napomena:

Tu-kada se dozvoljava samo u stanovima tipa garsonjere.

b) WC (izdvojena prostorija):

212.54.

Najmanje dimenzije prostorija:

a) Kupatilo:

P = 3,20 m2 (P = 2,40 m2 bez WC olje), irina prostorije iznosi 1,60, svetla irina vrata iznosi 0,71 m.

b) WC (izdvojena prostorija):

P = 1,20 m2, irina prostorije iznosi 0,90 m, svetla irina vrata iznosi 0,71 m.

212.55.

Zahtevi za sanitarnom opremom u pojedinim stambenim jedinicima

Tabela 212.1

Tip stana K U1 W1 W2 U2

10D, 10K, 10P 1 1 1 - -

11K, 11P 1 1 1 - -

20K, 20P 1 1 1 - -

21K, 21P 1 1 - 1 1

30K, 30P 1 1 1 1 1

31K, 31P 1 1 1 1 1

40K, 40P 1 1 1 1 1

Legenda:

K kada

U1 umivaonik

U2 umivaonik

W1 olja u kupatilu

W2 olja u odvojenom prostoru

Napomena:U stambenim jedinicima gde se predvia WC olja u odvojenom prostoru i u kupatilu, u jednoj od dve prostorije je mogue predvideti samo prikljuke za WC olju.

212.6. Prostor za uvanje hrane i pia

212.61.

Prostor ili prostorija u kojoj se uva hrana i pie provetrava se i osvetljava neposredno preko prozorskih otvora ili posredno preko kanala za provetravanje; oprema se instalacijama elektrike i, po potrebi, instalacijama za prinudno provetravanje.

212.62.

Prostor za uvanje hrane i pia se previa u sledeim prostorijama:

- ostava (posebna prostorija)

- plakar-ostava (u okviru druge prostorije)

- ostava izvan stana (izdvojena prostorija).

212.63.

Povrine prostora za plakar-ostavu i povrine izdvojene prostorije se kreu u granicama P = 0,80 - 2,20 m2. U stanovima tipa garsonjere dozvoljava se najmanja dimenzija plakara za uvanje hrane P = 0,40 m2.

212.7. Prostor za potrebe domainstva

212.71.

Prostor ili prostorija za domainstvo se provetrava i osvetljava neposredno preko prozorskih otvora ili posredno preko kanala za provetravanje; oprema se instalacijama elektrike, grejanja, a kada se u ovom prostoru predvia smetaj maine za pranje vea i instalacijama vodovoda i kanalizacije a po potrebi instalacijama za prinudno provetravanje.

212.72.

Prostor za potrebe domainstva se predvia u sledeim prostorijama:

-domainstvo (izdvojena ili delimino izdvojena prostorija),

- plakar-ostava (u okviru druge prostorije),

- ekonomska loa.

212.73.

Dimenzije prostora za potrebe domainstva se odreuju u skladu sa predvienom namenom i opremom, pri emu se potuju ukupna ogranienja povrine stana u celini.

212.8. Prostor za komuniciranje

212.81.

Prostori za komuniciranje u stanu se osvetljavaju i provetravaju neposredno ili posredno (preko drugih prostorija). Prostori se opremaju instalacijama elektrike i grejanja.

212.82.

Prostorije za komuniciranje u stanu su:

- ulaz u stan,

- degaman (hodnik),

-proirena komunikacija (komunikacije se kombinuju sa

212.83.

Ulaz u stan

Najmanja irina i dubina ulaznog prostora u stan iznosi 1,20 m, najmanja svetla irina ulaznih vrata iznosi 0,81 m.

212.24.

Degaman (hodnik)

Najmanja irina degamana (bez prostora za plakar) iznosi 0,90 m, najmanja svetla irina vrata iznosi 0,81 m.

212.9. Otvoreni prostori: loe, balkoni, terase

Najmanja dubina iznosi 1,3 m (u sluajevima kada su ovi prostori namenjeni za boravak stanara).

Visina zatitne ograde na otvorenim prostorima u stanu i zgradi (loama; balkonima, terasama) iznosi: u zgradama do 7 spratova 1,10 m, a u zgradama preko 7 spratova 1,50 m, mereno od finalno obraenog poda.

212.91.

Najvee neredukovane povrine loa, balkona i terasa, sem u izuzetnim sluajevima iznose:

garsonjere 10 m2

jednosobni stanovi 10 m2

jednoiposobni stanovi 10 m2

dvosobni stanovi 14 m2

dvoiposobni stanovi 14 m2

trosobni stanovi 14 m2

troiposobni stanovi 18 m2

etvorosobni stanovi 18 m2

U sluaju primene industrijalizovanih metoda graenja, dozvoljavaju se pojedinana odstupanja, s tim da ukupna povrina svih otvorenih prostora u zgradi ne sme biti vea od zbira najveih dozvoljenih povrina otvorenih prostora svih stanova.

TABELARNI PREGLED STRUKTURA I OKVIRNIH POVRINA STANOVA I PROSTORIJA U STANU

Struktura stana

Stambene prostorije

Pomone prostorije

Mah. P. stana

Min. % st. pr.

Min. % pom. pr.

Mah. % komun.

DS S. 21 S. 22 S. 22 S. 1 OB KH OS KP WC

10D - 18 3.0

0.4 3.2 23% 14%

10K 10P 18 4.4

0.8 3.2 23% 14%

11K 11P 18 4.4

1.0 3.2 20% 14%

20K 20P 18 13 4.4

1.2 3.2 17% 14%

21K 21P 18 13 4.4

1.4 3.2 1.2 17% 14%

30K 30P 20 13 11 4.4

1.6 3.2 1.2 15% 14%

31K 31P 20 13 11 5.6

2.0 3.2 1.2 15% 14%

40K 40P 20 13 11 115.6

2.2 3.2 1.2 14% 14%

Legenda:

10. = jednosobni DS = dnevni boravak

11. = jednoiposobni S.21 = dvokrevetna soba za spavanje (deljiva na dve jednokrevetne sobe)

20. = dvosobni S.22 = dvokrevetna soba za spavanje (nedeljiva na dve jednokrevetne sobe)

21. = dvoiposobni S.1 = jednokrevetna soba za spavanje

30. = trosobni OB = prostor za ruavanje

31. = troiposobni KH = prostor za pripremanje hrane

40. = etvorosobni OS = ostava

..D = garsonjera KP = kupatilo

..K = kuhinja sa ruavanjem

..P = poseban prostor za ruavanje

Napomena:

- Sve povrine prostorija su minimalne.

- Tabelom nisu obuhvaene povrine loa, balkona i terasa.

- Ogranienja za loe, balkone i terase su izloena u taci 212.91.

-Povrina stana izuzetno moe biti i vea od 99 m2, u sluaju izgradnje stanova za raseljavanje kao i kada se radi o stanovima koji se grade linim sredstvima graana.

213 - ORGANIZACIJA STAMBENOG PROSTORA I FLEKSIBILNOST

213.1 - Organizacija stambenog prostora

213.11

- Uslovi za foirmiranje veza izmeu prostorija u stanu su sledei:

a) preporuuje se direktna veza izmeu sledeih prostorija:

- komunikacije - sve prostorije u stanu

- dnevna soba - ruavanje

- ruavanje - kuhinja

b) ne dozvoljava se direktna veza izmeu sledeih prostorija:

- sanitarne prostorije - dnevna soba, ruavanje,

- kuhinja - spavae sobe,

c) vrata se ugrauju izmeu sledeih prostorija:

- sanitarne prostorije - komunikacije

- dnevna soba - kuhinja, spavae sobe

- komunikacije - sanitarne prostorije, spavae sobe, kuhinja

- ruavanje - sobe za spavanje,

d) ostale veze izmeu prostorija odreuje projektant.

Grafiki prikaz zahteva iz take 213.11Legenda:+ direktna veza- ne dozvoljava se direktna vezao ugrauju se vrata

213.2 - Fleksibilnost stambenog prostora

213.21

Po pravilu najmanja irina jedne sobe za spavanje (deljive) za dve osobe iznosi 4,20 m, to omoguava podelu iste na dve jednokrevetne osobe. U tom smislu se prilagoava i raspored pojedinih otvora, vrata, grejnih tela, elektrinih instalacija i sl.

213.22

Po pravilu se u svakoj stambenoj jedinici u okviru projektantskog reenja stana predvia mogunost za ostvarivanje nekih od sledeih zahteva:

-

prilagoditi unutranju organizaciju i dimenzije prostora i prostorija u stanu tako da mogu, bez bitnih graevinskih intervencija, da se koriste na najmanje dva projektom utvrena naina;

-

Uskladiti instalacionu mreu (vodovod, kanalizaciju, grejanje, elektrika i sl.) sa zahtevom za neometano postavljanje i pomeranje montano-demontanih pregrada u stanu;

- Projektnim programom predvideti ponudu vie od jednog reenja unutranje organizacije stana, kako bi budui korisnici mogli, ako

reenja koja e biti predmet rada u investiciono-tehnikoj dokumentaciji;

-

Rasporediti nosee konstruktivne zidove i fasadne otvore tako da ne utiu bitno na izmene organizacione eme stana u toku eksploatacije;

-

Kod koncentracije manjih stanova na etai izbegavati da se konstruktivni zidovi (nosei ili zidovi za statiko ukruenje zgrade) postavljaju po celoj graninoj ravni dva stana;

-

Kod veih stanova nastojati da se u toku projektovanja predvidi mogunost za ostvarivanje dopunske veze stana za zajednikim komunikacijama u zgradi.

22 - PROSTORIJE U ZGRADI

221 - VERTIKALNE I HORIZONTALNE PEAKE KOMUNIKACIJE U ZGRADI

221.1 - Trotoari

Po celoj duini obimnih zidova zgrade izgrauju se trotoari. Najmanja irina trotoara iznosi:

- 80 cm (iskljuivo kao zatita od vode), - 120 cm (kada se koristi kao komunikacija).

221.2 - Vetrobran

221.21

- Na ulazu u svaku stambenu zgradu predvia se vetrobran.

221.22

- U vetrobranu ije su dimenzije minimalne, ne predvia se denivelisan pod, ulaz u druge prostorije i ne postavljaju se sanduii za pisma i sl.

221.23

- U vetrobranu se ugrauju spoljana vrata sa bravom i kljuem i unutranja - "piltir" vrata zastakljena sigurnosnim staklom i markirana u visini glave dece i odraslih. Na vratima se ugrauje automatski zadra sa mogunou da se vrata fiksiraju u otvorenoj poziciji.

221.24

- Na podu u vetrobranu se ugrauje brisa za obuu (u nivou poda).

221.25

- Vetrobran veih dimenzija moe da se koristi i za smetaj potanskih sanduia i sl.

221.26

-Dimenzije vetrobrana se odreuju prema broju stanara koji ga koriste i prema opremi. Najmanja dubina vetrobrana iznosi 2.0 m, najmanja irina iznosi:

- do 30 stanova = 1,80 m,

- do 40 stanova = 2,40 m,

- do 60 stanova = 3,60 m.

Najmanja svetla visina prostorije - vetrobrana iznosi 2,40 m.

221.27

-

Najmanja visina poda u odnosu na pristupnu spoljnu ravan iznosi 15 cm. Izuzetno ukoliko se denivelacija iz objektivnih razloga ne moe postii, pod vetrobrana se moe predvideti u istoj ravni sa prilaznom povrinom pri emu se, po celoj irini odvaja slivnikom sa reetkom i odvodom u kanalizaciju. Ne dozvoljava se sputanje poda vetrobrana ispod nivoa prilazne povrine.

221.28

- Ne dozvoljava se ulaz u poslovne prostorije iz vetrobrana koji je namenjen stanarima.

221.29

- Na sporednom ulazu u zgradu najmanja dubina vetrobrana iznosi 1,80 m.

221.3 -Pri projektovanju ulaznog prostora u stambene zgrade u kojima se nalaze stanovi za hendikepirane osobe, pored zahteva iz take 221 ispunjavaju se i sledei zahtevi:

-

prilazna staza do ulaza u zgradu i pod, ili deo poda u vetrobranu i stepeninom prostoru do ulaza u stan ili liftovsku kabinu izrauje se vodoravno ili u najveem nagibu do 5%. Najvea duina poda u nagibu iznosi 6,0 m. Kada je potrebno da duina poda u nagibu bude vea od dozvoljene, predviaju se ravna odmorita najmanje duine 1,50 m.

-

deo ivinjaka na trotoaru u neposrednoj blizini ulaza u zgradu izrauje se za zakoenjem i od materijala koji se po boji lako uoava.

221.31

-Zahtevi iz take 221.3 se po pravilu ispunjavaju pri projektovanju svih stambenih zgrada. Odstupanja se iz posebnih razloga urbanistikih ili drugih dozvoljavaju u celini ili delimino (na pr. vei nagib pristupne ravni i sl.).

221.4 - Stepenini prostor

221.41

-Stepenini prostor sadri vertikalne komunikacije: stepenice, liftove a moe da sadri i prostor za horizontalne komunikacije (hol).

221.42

- Stepenini prostor se neposredno prirodno provetrava i osvetljava kroz prozorske otvore.

221.43

-O zgradama do 4 nadzemne etae stepenini prostor je mogue zenitalno osvetljavati i provetravati (zenitalno osveljavanje treba da omogui dovoljnu vidljivost i provetravanje).

221.44

-U zgradama viim od 4 nadzemne etae stepenini prostor se neposredno prirodno bono osvetljava i provetrava.

221.45

-

Na slobodnoj strani stepenica postavlja se zatitna ograda visine h = 1,10 m (mereno od poetne ivice gazita). Na ogradi se ne postavljaju horizontalne podele koje bi omoguile penjanje dece. Za stepeninu ogradu koriste se materijali koji obezbeuju sigurnost, posebno od horizontalnog udara to se posebno proraunava i proraun prilae u projektu.

221.46

- Najmanje dimenzije stepeninog prostora su:

-svetla irina kraka iznosi 1,15 m,

-svetla irina stepeninog podesta ili dela hola iznosi 1,20 m,

- svetla irina podesta ili dela

vrata koja se otvaraju iz stepenita u drugu prostoriju, iznosi 1,30 m,

-

svetla irina stepeninog podesta ili dela hola u kome se nalaze vrata, koja se otvaraju prema stepeninom prostoru iznosi 1,50 m,

-

svetla irina prostora ispred ulaza u lift iznosi 1,50 m kada je pristup ogranien stepeninom ogradom.

-

Svetla irina prostora ispred ulaza u lift iznosi 1,80 m kada je pristup ogranien zidom, ili kada se u pravcu vrata ukrtaju stepenini krak i podest.

-svetla visina ispred stepeninog kraka iznosi 2,20 m,

-

dimenzije stepenika (sem podrumskih, tavanskih, poarnih) odreuju se prema sledeem obrascu 2h + b = 60-65 cm (h-visina iznosi najvie 18 cm, b-irina gazita iznosi najmanje 28 cm),

-svetla irina stepeninog kraka za nenastanjen tavan i podrum iznosi 0,90 m,

-nagib podrumskih stepenica iznosi najvie 45o.

221.47

- Ne projektuje se manji broj stepenika od 3.

221.48

- Udaljenost ulaza u stan do vertikalne komunikacije u zgradi iznosi najvie 30,0 m.

221.5 - Kruno stepenite

221.51

-Kada se kruno stepenite predvia kao glavna vertikalna komunikacija u zgradi, ispunjavaju se dimenzionalni zahtevi koji su definisani za pravo stepenite (posebno izmeu spoljne i unutranje linije hoda).

221.6 - Hodnici

221.61

- Hodnici su zatvoreni prostori koji horizontalno povezuju pojedine funkcionalne punktove u zgradi.

221.62

-Hodnici mogu da budu: glavna zajednika komunikacija, koja povezuje stambene jedinice sa vertikalnim komunikacijama, sporedna ili tehnika komunikacija, koja povezuje servisne ili tehnike prostorije.

221.63

- Dimenzije hodnika kao glavne komunikacije su:

-najmanja svetla irina iznosi 1,50 m,

-najmanja svetla visina

-

najvea duina hodnika sa bonim prirodnim osvetljavanjem iznosi 20,0 m,

-najvea duina hodnika sa indirektnim osvetljavanjem iznosi 10,0 m.

221.64

- Dimenzije hodnika kao sporedne ili tehnike komunikacije su:

-najmanja svetla irina iznosi 1,20 m,

-najmanja svetla visina iznosi 2,20 m.

221.65

-Kada hodnici povezuju pojedine tehnike prostorije u zgradi i kada oprema tehnikih prostorija zahteva vee dimenzije, predloene dimenzije iz take 221.64 se koriguju prema konkretnim zahtevima.

221.7 - Galerija

221.71

-Galerije su otvoreni horizontalni prostori u zgradi koji povezuju stambene jedinice sa vertikalnim komunikacijama.

221.72

- Dimenzije prostora su:

-najmanja svetla irina iznosi 1,50 m,

-najmanja svetla visina iznosi 2,40 m.

221.73

-Na slobodnoj strani galerije postavlja se sigurnosna ograda najmanje visine h = 1,10 m, ostali zahtevi su izloeni u taci 221.45.

221.74

- pod galerije je najmanje 5 cm nii od poda ulaznog prostora u stanove i ostale zatvorene prostore.

221.75

- Galerijski prostor se odvaja od stepeninog prostora vetrobranom.

221.76

-Podne povrine u galerijskom prostoru izrauju se u nagibu da bi se obezbedilo oticanje atmosferske vode.

222 - ZAJEDNIKE PROSTORIJE U ZGRADI

222.1 - Kuni savet

-Prostorija za kuni savet se predvia u okviru stambene zgrade ili u njenoj blizini.

-Prostorija za kuni savet se moe predvideti i u sklonitu.

-

Prostorija za kuni savet se neposredno ventilie i osvetljava dnevnom svetlou preko prozorskih otvora, odnosno prinudno se provetrava i vetaki osvetljava kada se nalazi u sklonitu.

- U prostoriji se predvia sopstveno grejno telo sa regulatorom toplote,

tela kada se za kuni savet koristi prostorija u sklonitu,

-

prostorija moe da bude jedinstvena ili da se, po potrebi, deli pokretnim pregradama,

-

u prostoriji se predvia smetaj i korienje najmanje 1 radnog stola i stolice i vie stolica - sedita i to za svako domainstvo po jedna, kao i plakar dimenzija 60/120 cm.

-

u blizini prostorije predvia se poseban WC (WC olja + umivaonik) sa predprostorom,

-

posebna prostorija se predvia za sve stambene zgrade sa 30 i vie stanova. Jedna prostorija se predvia za najvie 200 stanova.

-

pri dimenzionisanju prostorije predvia se 0,50 m2 po svakom domainstvu,

-najmanja povrina prostorije za kuni savet iznosi 15,0 m2,

-

najmanja svetla visina prostorije iznosi 2,50 m, odnosno 2,30 m, kada se za kuni savet koristi prostorija u sklonitu,

-najmanja svetla irina ulaznih vrata iznosi 0,81 m.

222.2 - Slubeni stanovi

Slubeni stanovi grade se fakultativno, a ukoliko se investitor odlui za gradnju slubenih stanova moraju biti ispunjeni sledei uslovi:

Slubeni stan i slubena prostorija grade se u onoj stambenoj zgradi, iz koje je omogueno najpovoljnije odravanje grupe stambenih zgrada.

Slubeni stan se posebno obeleava u projektu i u zgradi i, po pravilu, izgrauje kao jednoiposoban stan.

Slubeni stan se, po pravilu, gradi u prizemlju.

U stambenoj zgradi, gde su poslovne prostorije u prizemlju, slubeni stan se gradi na prvom spratu i pozivnim zvonom se povezuje sa ulazom u stambenu zgradu.

Slubena prostorija se koristi kao priruna radionica sa namenom da bude u funkciji odravanja stambenih zgrada i stanova.

Slubena prostorija ima najmanju povrinu od 15,0 m2, najmanju svetlu visinu h = 2,50 m. Predvia se poseban WC (WC olja + umivaonik i prikljuak za protoni bojler od 10 litara) kao i telefonska instalacija, trofazna elektrina instalacija sa brojilom i instalacija grejanja.

Slubena prostorija se gradi u suterenu ili prizemlju zgrade sa direktnim ulazom iz stepeninog prostora, koji se posebno obeleava.

Posebni zahtevi za projektovanje:

-1 slubeni stan i 1 slubena prostorija na 300 stanova u zgradama bez liftova

-

1 slubeni stan i 1 slubena prostorija na 250 stanova u stambenim zgradama sa liftovima i drugim zajednikim ureajima i instalacijama sa najvie 7 etaa

-

1 slubeni stan i 1 slubena prostorija na 200 stanova u stambenim zgradama sa liftovima i drugim zajednikim ureajima i instalacijama spratnosti od 8-12 etaa.

-

1 slubeni stan i 1 slubena prostorija na 125 stanova u stambenim zgradama sa liftovima i drugim zajednikim ureajima i instalacijama spratnosti od 13-24 etae.

-

1 slubeni stan i 1 slubena prostorija na pojedinanim graevinskim parcelama u izgraenom gradskom tkivu, ako stambena zgrada ima 50 i vie stanova.

222.3 - Suionica rublja

U stambenoj zgradi predvia se posebna prostorija za suenje rublja i to po jedna na svakih 14 stanova.

Povrina suionice se predvia od 16,0 do 22,0 m2.

U suionici se obezbeuje dobro prirodno provetravanje.

U stambenoj zgradi mogu se predvideti suionice na svim etaama i to u okviru stepeninog vora. U tom sluaju povrina suionice iznosi priblino 6,0 do 10,0 m2, ako posluuje manje od 8 stanova. U svim suionicama obezbeuje se prirodno provetravanje.

Najmanja visina suionice iznosi 2,20 m, a najmanja horizontalna mera iznosi 2,0 m.

U sluaju pretvaranja suionice za rublje u stambeni ili radni prostor obezbeuje se druga odgovarajua prostorija za te namene.

222.4 - Stanarske ostave

Pod stanarskim ostavama podrazumevaju se ostave za potrebe stanara, koje se po pravilu predviaju izvan stanova. Svakom stanu pripada po jedna stanarska ostava. Stanarske ostave se grupiu u podrumu zgrade a izuzetno se predviaju u prizemnoj, krovnoj ili tehnikoj etai.

Povrina jedne stanarske ostave iznosi najmanje 2,00 m2, najmanja visina iznosi 2,20 m.

Izuzetno, ako se stanarske ostave ne mogu iz objektivnih razloga graditi izvan stana, predviaju se u okviru stana. U tom sluaju najvea dozvoljena povrina stana se poveava za 1,50 m2. Prilaz ostavi se ne dozvoljava iz stambenih prostorija stana.

Kod stambenih zgrada, koje nemaju instalacije centralnog grejanja i koje se ne greju na elektrinu energiju stanarske ostave se ne predviaju u stanu ili krovnoj etai. Najmanja povrina stanarske ostave iznosi za stanove sa:

- 1 loeim mestom P = 3,0 m2

- za svako sledee loee mesto u stanu ova povrina se poveava za 2,0 m2.

222.5 - Prostorija za smetaj pribora za ienje zgrade

Najmanja povrina prostorije za smetaj pribora za ienje zgrade iznosi P = 1,80 m2.

Najmanja irina prostorije iznosi 0,90 m2.

U prostoriji se predvia 1 toee mesto sa slivnikom u podu.

Prostor za smetaj pribora za ienje se moe predvideti i u okviru drugih prostora (kuni savet, sklonite i sl.).

222.6 - Prostor za potrebe ONO

Prostor slui za smetaj nosila, lopata, pijuka i drugog pribora i opreme.

Po pravilu, ovaj prostor se predvia u okviru drugih prostorija (sklonite, kuni savet).

222.7 - Tavanski prostor u zgradama sa kosim krovovima

Prostor se ne greje. Predviaju se posebni otvori za dovod i odvod vazduha. Otvori za dovod vazduha se postavljaju u donjem delu krovne konstrukcije najmanje povrine od 10 cm2/1 m2 podne tavanske povrine. Otvori za odvod vazduha se postavljaju u gornjem delu krovne konstrukcije najmanje povrine 15 cm2/1 m2 podne tavanske povrine. Otvori se posebno tite od atmosferskih padavina. U tavanskom prostoru se ne mogu zavravati ventilacioni ili dimnjaki kanali. Na ulazu u tavanski prostor se postavljaju vrata ili kapak sa bravom za zakljuavanje.

222.8 - Garae

Pod garaom u stambenoj zgradi podrazumeva se garaa koja se svojim veim delom nalazi u okviru gabarita predmetne zgrade a namenjena je stanarima iste zgrade.

U stambenim zgradama mogu se predvideti zajednike garae za vie vozila, ili pojedinani garani boksovi.

Najmanje dimenzije garanog mesta su: 240 x 500 cm, a garanog boksa 260 x 540 cm. Najvea povrina garanog boksa iznosi P = 23,0 m2.

Ukupna povrina zajednike garae za vie vozila iznosi najvie 28,0 m2 po jednom vozilu.

Najmanja visina garae iznosi 2,20 m.

Najvei nagib prilazne rampe za garau iznosi 12% odnosno 14% ako je rampa pokrivena, odnosno 10% ako je rampa zavojna.

U garaama se ne postavljaju:

- propusni ventili,

- vodovodni ahtovi,

- vertikalne ili horizontalne revizije kanalizacije.

U garaama se obezbeuje snabdevanje vodom i ugrauje se poseban vodomer.

U garaama sa korisnom povrinom veom od 1500 m2 predvia se sopstveni prilaz sa ulazom i odgovarajuim brojem rezervnih izlaza za vozila, osoblje i korisnike garae. Rezervni izlazi se ne mogu nalaziti pored ulaza.

U garaama sa korisnom povrinom veom od 500,0 m2, predvia se odvojen sopstveni prilaz za vozila, kao i rezervni izlaz za vozila, osoblje i korisnike garae.

U garaama sa korisnom povrinom veom od 500,0 m2, a u podzemnim garaama i sa manjom povrinom, predvia se sistem prinudne ventilacije, merai za kontrolu koncentracije ugljen-monoksida, sistem za odimljavanje u sluaju poara i instalacija sigurnosnog osvetljenja.

U garaama sa korisnom povrinom veom od 200,0 m2 ugrauje se odgovarajui broj zidnih poarnih hidranata.

U zatvorenim garaama sa korisnom povrinom veom od 1500 m2 ugrauje se instalacija za automatsku objavu poara.

U podzemnim garaama sa vie podzemnih etaa i povrinom veom od 200,0 m2, pored hidrantske mree, ugrauje se i odgovarajua stabilna instalacija za automatsko gaenje poara.

Kod podzemnih garaa sa dve i vie etae za potrebe pumpnog postrojenja stabilne instalacije za gaenje poara, hidroforskog postrojenja, ventilacije i nunog svetla, obezbeuje se rezervni izvor napajanja.

Najvea povrina poarnog sektora zatvorene garae iznosi 5000 m2.

Svi otvori izmeu garae i stambenog dela zgrade zatvaraju se vatro-otpornim preprekama (vrata, protivpoarne klapne i sl.).

Na vratima izmeu garae i stambenog dela zgrade ugrauje se mehanizam za automatsko zatvaranje.

U zgradama, gde su predvieni posebni stanovi za hendikepirane osobe obezbeuje se samostalno kretanje osobama u pokretnim kolicima od garae do ulaza u ove stanove (rampe, liftovi), kao i poveana povrina za parkiranje njihovih vozila. Najmanja irina slobodnog prostora potrebnog za ulaenje i izlaenje iz parkiranog automobila, u ovom sluaju iznosi 1,50 m2.

222.9 - Prostorije javne namene

Kada se u stambenoj zgradi predviaju prostorije javne namene, pre odreivanja konane namene ovih prostorija, pribavlja se saglasnost Sanitarne inspekcije grada

U stambenim zgradama se ne dozvoljava izgradnja proizvodnih pogona

223 - TEHNIKE PROSTORIJE

223.1 - Kanali za ugraivanje unutranjih instalacija

Poeljno je da se unutranje instalacije u zgradi tako projektuju da budu grupisane i ugraene u posebne graevinski izdvojene kanale, pri emu se vodi rauna o neometanom funkcionisanju i sigurnosti pojedinih grupa instalacija (vodovod, elektrika i sl.). Kontrola rada instalacija i njihovo obnavljanje se vri preko posebnih otvora, koji su preko predprostora povezani sa stepeninim prostorom u zgradi. Ovi otvori na kanalima se predviaju na svakoj etai u zgradi.

223.2 - Prostorija za ureaj za poveanje pritiska vode i vodomer

Za smetaj ureaja za poveanje pritiska vode predvia se posebna prostorija. Veliinu prostorije odreuje projektant instalacije vodovoda i to u zavisnosti od veliine i tipa predvienog ureaja, a najmanje se moe predvideti P = 10,0 m2. Prostorija u kojoj je smeten ureaj za poveanje pritiska vode zvuno se izoluje od susednih prostorija, ako iste slue za boravak stanara. Vodomer moe da bude ugraen u istoj prostoriji u kojoj se nalazi ureaj za poveanje pritiska vode uz odreeno poveanje povrine osnovne prostorije. Kada se vodomer nalazi u posebnoj prostoriji najmanja povrina je P = 2,0 m2. Prag na ulaznim vratima u prostoriju se ugrauje sa poveanom visinom.

U prostoriji za ureaj za poveanje pritiska vode ugrauje se i rezervna pumpa.

U stambenoj zgradi se moe predvideti prostorija za smetaj transformatorske stanice, a u zavisnosti od urbanistikih uslova i propisa Elektrodistribucije Grada.

Prostor trafostanice obuhvata:

a) Prostor za smetaj transformatora irine 190 cm, dubine 250 cm, visine 280 cm, sa jednokrilnim vratima dimenzije 110/250 cm.

b) Prostor za smetaj postrojenja niskog napona irine 250 cm, dubine 200 cm, visine 280 cm, sa vratima dimenzija 110/250 cm.

c) Prostor za smetaj postrojenja visokog napona irine 360 cm, dubine 200 cm, visine 280 cm, sa vratima dimenzija 110/250 cm.

Varijanta: ako je postrojenje niskog i visokog napona u istoj prostoriji onda su dimenzije: irina 400 cm, dubina 250 cm, visina 280 cm, sa vratima dimenzija 110/250 cm.

223.4 - Prostorija za agregat za rezervno napajanje elektroenergijom

Prostorija za smetaj agregata se, po pravilu, predvia u najnioj etai u zgradi. Prilaz prostoriji se obezbeuje iz zajednikih prostorija, koje su namenjene iskljuivo komuniciranju. Povrina prostorije se odreuje u zavisnosti od opreme i ne moe da bude manja od 20,0 m2. Prostorija se obezbeuje od podzemnih voda. Ostali uslovi za projektovanje prostorije za agregat su izloeni u taci 241. (16).

223.5 - Prostorija za AKU baterije

Prostorija za AKU baterije se predvia u okviru stepeninog prostora i ne moe da bude smetena ispod stepeninog kraka. Vrata prostorije se otvaraju prema stepeninom prostoru.

U prostoriji za AKU baterije se obezbeuje dobro prirodno provetravanje.

Ostali uslovi za projektovanje su izloeni u taci 241.8.

223.6 - Toplotna predajna stanica

Za smetaj instalacija toplotne predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja predvia se posebna prostorija, po pravilu - u najnioj etai zgrade.

Preferencijalne dimenzije prostora za instalacije toplotnih predajnih stanica (koje mogu da obezbede najiri izbor opreme) su sledee:

a) Direktno prikljuenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovske kotlarnice:

- predajna stanica (primarna) 4,5 x 2,0 x 2,5 m,

- prijemna (sekundarna) bez pripreme tople vode = 4,5 x 2,5 m,

b) indirektno prikljuenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovska kotlarnica:

- predajna stanica (primarna) = 5,0 x 2,0 x 2,5 m,

- prijemna (sekundarna) bez pripreme vode = 5,0 x 3,5 x 2,5 m,

- prijemna (sekundarna) sa pripremom tople vode = 5,0 x 3,5 x 2,5 m.

Posebni uslovi za projektovanje prostorije za smetaj toplotne predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja su:

- lokacija prostorije u sklopu zgrade odreuje se tako da se omogui to povoljniji prikljuak daljinskog grejanja,

-ulaz u prostoriju se postavlja direktno spolja. Ukoliko je to nemogue, onda se sve komunikacije u zgradi, do predajne stanice projektuju to krae i tako dimenzioniu da se potrebna oprema moe

-ulazna vrata prostorije su najmanjih dimenzija 1,0/2,0 m, izgrauju se od lima, a otvaraju u pravcu izlaza i u zatvorenom poloaju dobro dihtuju;

- razlika u nivou poda predajne stanice i prilaznog hodnika se ne dozvoljava,

-obezbeuje se, po pravilu, prirodna ventilacija prostorije. Ukoliko to nije mogue, predvia se prinudna ventilacija,

-obezbeuje se dobro prirodno ili vetako osvetljenje prostorije, tako da je mogue oitavanje instrumenata i vizuelna kontrola stanja i rada instalacije,

-zidovi prostorije ne treba da budu i zidovi stambenih prostorija. Ako je to nemogue izbei, obezbeuje se odgovarajua zvuna izolacija,

- u prostoriji se predvia toee mesto i slivnik u podu,

- u prostoriji se utvruje i rezervna pumpa.

Prostorija u kojoj se nalazi instalacija toplotne predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja koristi se samo namenski.

223.7 - Kotlarnica

Kada se projektuju lokalne kotlarnice postupa se prema uputstvima projektanta instalacija centralnog grejanja nadlene organizacije koja vri isporuku toplotne energije i prema sledeim zahtevima:

- dimnjak se postavlja to blie kotlarnici, po mogustvu uz unutranji zid,

- duina horizontalnog dimnog kanala moe da iznosi 1/4 visine dimnjaka, a najvie 7,0 m,

- - rastojanje od eone strane kotla do zida iznosi L + 1,0 m, gde je L duina kotla,

-rastojanje od zadnje strane kotla do zida iznosi najmanje 1,0 m, i zavisi od veliine i broja kotlova, odnosno od veliine horizontalnog dimnog kanala (dimnjae),

-irina kotlarnice odreuje se na osnovu irine usvojenog kotla, broja kotlova, najmanjih bonih rastojanja izmeu kotlova i zidova i potrebnog prostora za smetaj opreme (sud za irenje vode, aparat za omekanje vode, izmenjiva toplote, bojleri, pumpe, razdeljivai, sabirai, dogrejai mazuta i dr.),

- duina kotlarnice iznosi 2L + 2,5 m, gde je L duina kotla,

-najmanja visina kotlarnice iznosi 4,0 m, pri emu rastojanje od plata kotla do najniih konstruktivnih elemenata tavanice iznosi najmanje 1,8 m,

- pod kotlarnice, dimnjaa i temelji opreme, po pravilu, se postavljaju iznad nivoa podzemnih voda,

-u kotlarnicama kapaciteta do 200 kW ugrauje se najmanje jedan prozor koji se moe u svakom trenutku koristiti kao nuni izlaz,

-kotlarnice iji kapacitet prelazi preko 250 kW projektuju se sa dva izlaza, pri emu jedan od njih mora da omogui poseban izlazak izvan zgrade,

-u sklopu kotlarnice kapaciteta preko 250 kW predvia se prostorija za boravak loaa i sanitarni vor sa tuem,

-sva vrata kotlarnice se otvaraju u pravcu izlaza, izuzimaju se samo vrata prema skladitu goriva, koja se otvaraju prema kotlarnici,

-veliinu vrata, prolaza i hodnika odreuje najvei gabarit ugraene opreme (kotao, bojler itd.), ukoliko za te svrhe nije predvien poseban otvor,

- za kotlarnice se obezbeuje dovoenje sveeg vazduha i odvoenje gasova,

-dovoenje sveeg vazduha vri se kroz kanal ija povrina preseka iznosi najmanje 50% od povrine preseka dimnjaka, izlazni otvor kanala postavlja se iza kotlova na visini od 0,50 m do poda, radi zagrevanja vazduha,

-povrina preseka kanala za odvoenje zagaenog vazduha iznosi najmanje 25% od povrine preseka dimnjaka, ali ne manje od 2,0 m,

-kanal za odvoenje zagaenog vazduha iz kotlarnice postavlja se pored dimnjaka i izvodi iznad krova, a usisni otvor se postavlja ispod same tavanice sa ugraenom reetkom odgovarajue veliine,

- poeljno je da se kotlarnica neposredno osvetljava dnevnom svetlou,

-dimnjak kotlarnice mora biti vii za 0,50 m od najvie take krova - slemena, odnosno za 2,0 m, od najvie ravni zgrade - kod ravnih krovova,

- dimnjak ija je povrina preseka vea od 500 cm2, odvaja se od ostalih zidova zgrade najmanje 5 cm,

- za kotlarnice na vrsto gorivo predviaju se posebne prostorije za smetaj ljake i vrstog goriva,

- iz prostorije za ljaku obezbeuje se odvoenje toplote nezavisnim sistemom provetravanja,

-sve instalacije: kanalizacione, vodovodne ventilacione i druge koje prolaze kroz ugljaru ili ljaku (prostoriju za ugalj i prostoriju za ljaku) propisno se obziuju,

-u prostoriji kotlarnice ugrauje se aht za hlaenje vode u koji se dovodi voda iz slivnika. Posle hlaenja u ahtu voda se odvodi u kanalizacioni sistem,

-u prostoriji kotlarnice se predvia 1 toee mesto - esma za napajanje kotlova sa slavinom sa holenderom nazivne mere 12 - 20 mm,

- lokalne kotlarnice se projektuju prema DIN-u 4755 do objavljivanja odgovarajueg JUS-a.

23 - SPOLJNI UTICAJI

231 - TOPLOTNA ZATITA ZGRADA

231.1 -Toplotna zatita zgrade postie se termikom izolacijom spoljanjeg omotaa zgrade i zatitom fasadnih otvora od sunca i produvavanja.

231.2 - Toplotna zatita

231.21 -

Spoljanji volumen ovih prostorija i prostora u stanu obezbeuje potrebnu toplotnu zatitu u skladu sa postojeim uputstvom o racionalnom korienju toplotne energije.

231.22 -

Za primenjene graevinske materijale u spoljanjem volumenu stana (fasadno platno, meuspratne konstrukcije), izraunava se koeficijent prelaza toplote, prikazuju mesta roenja i daju konstruktivna reenja, kako bi se izbeglo stvaranje kondezata i vlanosti.

231.23 -

Uslovi za primenjenu toplotnu zatitu zgrade, kao i definicije veliina koje ulaze u proraune, nain prorauna toplotne zatite, difuzije i kondenzacije vodene pare, faktori priruenja oscilacija temperature i pomeranja faza spoljnih pregrada u letnjem periodu, kao i ulazni podaci za proraune i uslovi koje treba zadovoljiti rezultatima prorauna, definisani su odredbama: JUS U.J5.500, JUS U.J5.510, JUS U.J5.520, JUS U.J5.530, JUS U.J5.600.

U pripremi (ili tampi) su i sledei novi ili revidovani JUS-evi koji se posredno ili neposredno odnose na toplotnu zatitu. Njihova e primena posle objavljivanja takoe biti obavezna. To su: JUS U.A2.020, JUS U. J5.023, JUS U.J5.024, JUS U.J5.060, JUS U.J5.062, JUS U.J5.150.

231.24 -

Dosledno sprovoenje toplotne zatite stambenih zgrada u projektovanju obezbeuje se kroz kontrolu projektne dokumentacije kontrolu proizvodnje graevinskih materijala, kontrolu projekata graevinskih elemenata i detalja njihovih spojeva u projektima kao i kontrolu projekata u celini.

Kada se postojeim raunskim metodama ne moe sa dovoljnom sigurnou izvriti proraun iz oblasti toplotne zatite (naroito kod spojeva graevinskih elemenata i tzv. toplotnih mostova, obavezno je ispitivanje na modelu ili na gotovoj zgradi. Dokazi o obavljenoj kontroli i ispravnosti projektantskog rerea toplotne zatite su sastavni deo projektnog elaborata.

Kontrolu projektne dokumentacije i ispitivanje iz oblasti toplotne zatite vre samo organizacije registrovane za ovu vrstu delatnosti. Kod serijskih zgrada istog tipa toplotna zatita se moe ispitati samo na jednoj zgradi.

231.25 -tednja energije ostvaruje se i poboljanom toplotnom zatitom u odnosu na minimalnu (koja je navedena u pomenutim JUS-evima).

231.26 -

Minimalni uslovi za toplotnu zatitu stambenih zgrada su definisani odredbama standarda (taka 231.23) i primenjuju se, kako kod zgrada u kojima se predvia centralno grejanje, tako i kod zgrada bez centralnog grejanja.

231.27 -

Preporuuje se izvoenje dopunskih radova u zgradama postojeeg stambenog fonda u kojima ne postoje uslovi minimalne toplotne zatite a u skladu sa zahtevima pomenutih JUS-eva.

232 - ZATITA OD ATMOSFERSKIH UTICAJA

232.1 -

Sve povrine i spojevi spoljanjeg omotaa zgrade trajno se tite u horizontalnom i vertikalnom pravcu od prodora atmosferskih voda i uticaja vetrova, primenom i ugraivanjem proverenih graevinskih materijala i pravilnim projektantskim reenjem.

232.2 -

Kod projektovanja i izvoenja zavrnih radova na zgradi postupa se prema zahtevima iz "Pravilnika o tehnikim merama i uslovima za zavrne radove u zgradarstvu" Sl. list SFRJ, br. 49/1970".

232.2 -

Kod projektovanja i izgradnje kosih i pravih krovova postupa se prema zahtevima iz "Pravilnika o tehnikim merama za nagib krovnih ravni", Sl. list SFRJ, br. 26/69, "Pravilnika o tehnikim merama i uslovima za ugljovodonine hidroizolacije krovova i terasa", Sl. list SFRJ, br. 26/69, i odredbi JUS U.F2.024.

232.4 -Zatita neposredne okoline zgrade od atmosferskih voda obezbeuje se:

- pravilnim izborom ue lokacije zgrade (u zavisnosti od konfiguracije terena i sl.),

- kontrolom oticanja povrinskih voda (drenaa, zaseci i sl.),

235.5 -Preporuuje se primena kosih krovova za sve stambene zgrade

233.1 -

Zgrada i svi prostori i prostorije u zgradi, koji mogu da budu izloeni dejstvu podzemnih voda, u horizontalnom i vertikalnom pravcu zatiuju se od prodora vode i vlage postavljanjem hidroizolacionog sloja od proverenih graevinskih materijala.

233.2 -

Pre projektovanja zatite od podzemnih voda pregledaju se hidroloke podloge za odgovarajue podruje, uoavaju pojave katastrofalnih voda, veliina podzemnih voda, kao i najmanji nivo.

233.3 -Sleganje zgrade posmatra se u celini, ne razdvaja se na primarno i sekundarno.

233.4 - Drenaa se reava za zgradu u celini.

233.5 - Zatita od podzemnih voda odreuje se u zavisnosti od:

- nivoa podzemnih voda,

- agresivnosti podzemnih voda,

- predvienog sistema odbrane neposredne okoline zgrade od atmosferskih voda i sl.

233.51 -Razlika kote poda najniih stambenih prostorija u zgradi i kote terena iznosi najmanje 0,90 m.

233.52 -Po pravilu se nagib oblinjeg terena prema zgradi titi potpornim zidom.

233.53 -

Kod projektovanja zatite od podzemnih voda - koje nisu pod aktivnim pritiskom veim od 105 Pa, mogu se predvideti hidroizolacije koje nisu posebno otporne na pritisak i koje se po pravilu, postavljaju neposredno na konstrukciju prema pravcu prodiranja vode. To su npr. hidroizolacije:

- na bazi bitumena (kada nisu u "sendviu")

- na bazi cementa (SIKA izolacije) i sl.).

233.54 -

Kod projektovanja zatite od podzemnih voda koje su pod aktivnim pritiskom veim od 105 Pa, primenjuju se hidroizolacije posebno otporne na pritisak vode, termika i konstruktivna pomeranja zgrade ili dela zgrade u kome se nalaze. To su npr. hidroizolacije:

- na bazi bitumena (kada se nalaze u "sendviu"),

- epoksidnih smola (u sendviu ili posebne vrste epoksidnih smola - lepkova)

- specijalne izolacije na bazi cementa i sl.

234 - ZATITA OD BUKE

234.1 - Osnovni propisani uslovi

Osnovni zahtevi za dozvoljeni nivo buke u stambenim prostorijama:

a)Ekvivalentni nivo ukupne buke od svih nestacionarnih izvora izvan posmatrane zgrade ne sme prelaziti 35 dBA nou (22 do 6 asova) i 40 dBA danju (6 do 22 asa).

b) Ukupni nivo buke iz svih izvora, u zgradi, ali izvan posmatranog stana, koji rade jednovremeno, i svih

22 asa)

Navedene vrednosti vae za sve boravine prostorije u stanu, bez obzira na njihovu uu namenu.

234.2 - Mere zatite od buke

234.21 - Prostorno planiranje

234.211 - Osnovni princip

Kod projektovanja naselja vodi se rauna da se pomou reljefa zemljita smanji buka saobraajnica koje prolaze kroz naselja. Fasade se orijentiu tako da postoji to manji broj tetnih refleksija koje potiu od saobraaja ili drugih izvora komunalne buke (deja igralita).

Izbegava se projektovanje naselja blizu postojeih ili buduih magistralnih puteva, eleznikih pruga, vazdunih koridora, meugradskih i prigradskih autobuskih terminala, eleznikih stanica (naroito ranirnih), aerodroma, ili slinih jakih izvora buke.

Najmanja udaljenost naselja od navedenih izvora dobija se iz postojeih ili projektovanih karata buke, na liniji koja pokazuje vrednost buke propisane za odgovarajuu stambenu ili meovito stambenu zonu. Ako karta buke ne postoji vri se proraun buke na osnovu podataka o postojeim i predvienim izvorima buke.

234.212 - Zatita od aerodromske buke

Prvenstvena odbrana je to vea udaljenost, za ije se odreivanje mora poznavati: planirano proirenje aerodroma; sadanja i budua lokacija za isprobavanje motora; broj, vrsta i uestanost sadanjih i planiranih vazduhoplova; glavna osa i udaljenost poletno sletne staze. Za zatitu se koriste i zvune prepreke, postojee ili posebno projektovane.

234.213 - Zatita od buke eleznikih pruga

Du pruge i oko stanice planira se zatitna zona koja moe biti industrijska ili sasvim nenaseljena. U sledeoj zoni prema zatitnoj, planira se to manja gustina stanovanja. Udaljenost naselja od pruge na nasipu, odnosno od elinih mostova predvia se vea nego od pruge u useku, odnosno od betonskih mostova.

234.214 - Zatita od buke magistralnih puteva

Du puteva se planiraju zatitne zone kao za pruge. Lokalni put i ulice projektovanog naselja ne smeju predstavljati preicu izmeu dva magistralna puta. Za korienje zelenog pojasa videti taku 234.216.

234.215 - Optimizacija poloaja

Kada je odreena povrina u kojoj postoji mogunost smetaja zgrade na razliitim mestima u toj povrini, zgrada se locira tako da se ne nalazi u glavnoj osi ozraenja buke najblieg zvunog izvora. Ako u blizini

odreuje tako da se zgrada nalazi u minimumu zvunog polja u toj povrini. Pri tome je potrebno poznavati koordinate, jainu, usmerenost i dimenzije relevantnih zvunih izvora.

234.216 - Korienje prepreka

Koriste se sve prirodne prepreke izmeu izvora buke i projektovane zgrade. Ako nema prirodnih postavljaju se vetake. Dobro dimenzionisane pregrade prepreke smanjuju buku najvie za 8 do 12 dBA. Zeleni pojas od drvea, bunja i trave, malo doprinosi smanjenju buke, ako je ui od 30 m mada menja spektar buke. Sastav zelenog pojasa predvia se od listopadnog drvea velikog lista (hrast, lipa, platan; topola nije pogodna jer joj je um lia visok) etinara i zimzeleni, a izmeu stabala bunje i lie. U principu zeleni pojas se smatra samo kao dodatna mera za smanjenje buke. Travnati pojas doprinosi smanjenju buke (oko 5 do 10 dB) tek ako je iri od 100 m i to samo na malim visinama (do 20 m); drvee smanjuje buku oko 2 do 8 dB/100.

234.22 - Raspored prostorija u zgradi

234.221 - Osnovni princip

U zgradi i u stanu se posebno grupiu bune a posebno tihe prostorije.

234.222 - Smetaj bunih maina i postrojenja

Sva buna postrojenja, kao to su dizel-agregati kotlarnice, hidroforske stanice, toplotne predajne stanice, perionice sa mainama za pranje rublja, trafostanice i slino, ako ve moraju biti u zgradi, smetaju se u najnii nivo i izoluju od konstrukcije zgrade. Lift kuice i krovni ventilatori stavljaju se iznad najvieg stambenog nivoa.

234.223 - Pogonske bune prostorije

Pogonske bune prostorije tj. prostorije u kojima su smeteni pogon ili postrojenja zgrade, kao to su kotlarnice, toplotne predajne stanice, klima komore, hidroforske i hidrocelske stanice, mainske kuice za lift transformatorske stanice i sline prostorije po pravilu se ne smeju graniiti (bilo povrinom, linijom ili takom) sa stambenim prostorijama. Posebno, lift okno se ne sme graniiti, po pravilu sa stambenim prostorijama. Odstupanjem od ovih pravila dolazi se u situaciju da se posebno projektuje zvuna zatita ovih prostorija da bi se zadovoljili osnovni propisani uslovi.

234.224 - Bune prostorije u stanu

Bune prostorije jednog stana (antre, kuhinja, kupatilo i sl.) ne smeju imati zajedniku pregradu (zid i tavanicu) sa tihim prostorijama (radna ili spavaa soba) drugog stana.

234.225 - Zatita od spoljne buke

Bune prostorije u stanu (antre, kuhinja, kupatilo i sl.), prostorije za zajednike potrebe stanara, prostorije i prostori u kojima je uticaj buke od manjeg znaaja, rasporeuju se tako da ine zatitni pojas prema spoljnim izvorima buke.

234.226 -

U ulicama u kojima je nivo buke priblian najviem dozvoljenom nivou (35 dBA nou i 40 dBA danju) predvideti najmanje jednu prostoriju za spavanje orijentisanu prema mirnijem delu bloka, odnosno prema dvoritu.

234.23 - Pregrade: zidovi i meuspratne konstrukcije

234.231 - Propisani uslovi zvune zatite pregrada

Za zidove i meuspratne konstrukcije, koji imaju odreenu funkciju, propisuju se najmanje vrednosti zvune izolacione moi R', a za meuspratne konstrukcije jo i najvee vrednosti zvune propustljivosti Ln (zvuk udara).

Za stambene zgrade to su:

A. Zidovi:

(a) zid izmeu dva stana, zid bez vrata izmeu stana i stepenita i zid izmeu stana i lift okna: R' = 52 dB;

(b) zid zgrade prema kolskom prolazu, zid izmeu stana i prostorije druge namene (poslovne prostorije, kunog saveta, zajednike prostorije za smee), i zid izmeu dva stana u dve zgrade: R' = 55 dB;

(c) zid izmeu stana i bunih pogonskih postrojenja: R' = 57 dB.

B. Meuspratne konstrukcije:

(a) izmeu dva stana, izmeu stana i podruma (spremita stanara, ulaznih prostorija i slino): R' = 52 dB, Ln - 68 dB (vertikalno izmeu boravinih prostorija ili koso izmeu kuhinje ili kupatila prema boravinoj prostoriji);

(b) izmeu stana i prostorije druge namene ako su iznad stana: R' = 55 dB, Ln = 63 dB, ako su ispod stana R' = 55 dB, Ln = 68 dB;

(c) izmeu stana i kolskog prolaza: R' = 55 dB (za Ln nema zahteva);

(d) izmeu loe i donjeg stana: Ln = 68 dB (za R' nema zahteva);

(e) izmeu zajednike terase i donjeg stana: Ln = 63 dB (za R' nema zahteva);

(f) izmeu stana i bune pogonske prostorije: R' = 57 dB (za Ln nema zahteva).

234.232 - Ispunjenje propisanih uslova za pregrade

Kod svih zidova i meuspratnih konstrukcija, navedenih u prethodnoj taci, zadovoljavaju se propisani uslovi zvune zatite pregrada, ne samo kao pojedinani elementi, ve i u meusobnom sklopu sa ostalim graninim pregradama, uzimajui u obzir prodore

instalacija, ventilacione kanale i slino. Kada meusobni sklop, prodor instalacija, kanali i sl. umanjuju zvunu zatitu same pregrade i kada je gubitak mali, gubitak zvune izolacije nadoknauje se poveanom izolacijom same pregrade; kod veih gubitaka iznova se projektuje sklop, instalacija ili kanali.

234.233 - Uticaj prodora instalacija

U projektu se izrauje detalj prolaska instalacija kroz zid i posebno kroz meuspratnu konstrukciju. Obrada otvora se daje u detalju i opisu radova. U principu posle postavljanja instalacija, otvori se paljivo i u potpunosti ispunjavaju slinim materijalom od koga je pregrada (malter, beton, gips), ali same instalacije ne smeju imati kruti dodir sa ispunom, ve se one obavijaju, na primer, mineralnom vunom ne debljom od 1,0 do 1,5 m i zalivaju plastinim kitom. Kod dvostrukih zidova i plivajuih podova ispuna (malter, beton, gips), ne sme stvoriti zvuni most izmeu obloga zida, odnosno, izmeu ploe i estriha. To se naglaava u opisu radova.

234.234 - Uticaj ventilacionih kanala

Ventilacioni kanali za kuhinje, kupatila, i sl. predstavljaju obilazno provoenje zvuka. Oni moraju imati dovoljno veliko priguenje zvuka, kako ne bi, zajedno sa meuspratnom konstrukcijom, zvuna izolacija izmeu tih prostorija u dva susedna stana, pala ispod propisane vrednosti. Ukoliko su ventilacioni kanali prefabrikovani elementi, za njih se prilae atest o priguenju zvuka; ako se grade na licu mesta u projektu se daje proraun o dovoljnom zvunom priguenju.

234.235 - Uticaj termoizolacionih slojeva

Zatitni sloj koji se stavlja ispred termoizolacionog sloja ne sme sa ovim da ini rezonantni sistem sa rezonansom izmeu 100 i 3150 Hz. Posebna panja se obraa na zid izmeu stana i stepenita, na tavanicu prema kolskom prolazu i na tavanice ispod loa i prohodnih terasa.

234.24 - Vrata i prozori

Po izolacionoj moi vrata su razvrstana u tri klase: I klasa 30-34 dB, II klasa 25-29 dB; i III klasa 20-24 dB.

Ulazna vrata stana se predviaju sa propisanom izolacionom moi, i to izmeu 30 i 34 dB (I klasa). Izuzetno, ako u zgradi postoji lift, i ako se na jednom spratu nalazi najvie 4 stana, dozvoljava se da na prvom spratu i na ostalim spratovima ulazna vrata od stana imaju 25 do 29 dB (II klasa).

Vrata unutar stana pripadaju onoj klasi izolacione moi kojom se postie da zvuna izolovanost izmeu stepenita (hodnika i svih boravinih prostorija stana iznosi najmanje 52 dB).

Po izolacionoj moi prozori su razvrstani u 4 klase: I klasa 35-39 dB; II klasa 30-34 dB; III klasa 25-29 dB i IV klasa 20-24 dB.

Izolaciona mo tj. klasa prozora odreuje se prema ekvivalentnom nivou spoljne buke tako da buka u stanu ne prelazi 35 dBA nou, odnosno 45 dBA danju. Pri proraunu se uzima celokupna fasadna povrina (prozor + parapet) a za ukupnu zvunu apsorpciju posmatrane sobe 10 m2. Radi orijentacije priblino se moe smatrati da e za uobiajene fasadne povrine od oko 10 do 15 m2 i za spoljnu buku Leq = 60 do 65 dBA zadovoljavajuu zvunu zatitu pruiti prozor koji spada u I klasu izolacione moi (R = 35 do 39 dB). U projektu se sprovodi tanija raunica, uzimajui u obzir i frekvencijske zavisnosti.

234.25 - Kuna postrojenja i instalacije

234.251 - Osnovni princip zatite

Cilj je spreiti prenos vibracija od izvora vibracija (maine ili postrojenja) na zgradu i u instalacionu mreu, i od instalacione mree na zgradu.

234.252 - Meko oslanjanje

Svi izvori buke i vibracija koji pripadaju kunim postrojenjima, kao to su dizel-agregat, gorionici i kotlovi, cirkulacione pumpe, kompresori, zajednike maine za pranje rublja, i slino, ne smeju imati kruti, direktni kontakt sa konstrukcijom zgrade. Veza izmeu navedenih izvora i zgrade se posebno projektuje i daje u opisu. Kod izvora koji se oslanja na temelje, temelji izvora dovoljno se odvajaju od konstrukcije zgrade tako da prenete vibracije preko amortizujueg sloja ispod temelja na zgradu, ne proizvode buku u stanovima veu od dozvoljene. Pri ovome se uzima u obzir koeficijent prostiranja strukture buke, kao i nivo vibracija postolja maine.

234.253 - Veze maina i postrojenja sa instalacionom mreom

Sve veze u kojima su izvori buke i vibracije navedeni u prethodnoj taci spojeni sa ostalom mreom, instalacijama ili cevovodima u zgradi, izvode se "meko", tako da vibracije prenesene na zgradu u stanovima ne proizvode buku veu od dozvoljene.

Posebna panja obraa se na izvore buke koji ne stvaraju veliku vazdunu buku, ali su jaki izvori strukture buke (tj. vibracija), koja se prostire kroz instalacionu mreu (kao na primer, cirkulacione pumpe). Kod takvih izvora projektuje se detalj "mekog prikljuka" kojim se maina (pumpa) vezuje za instalaciju.

Elektrino uzemljenje svih maina izvodi se pomou pletenice, a ne krutim kablom.

234.254 - Veze instalacione mree sa zgradom

Ako postoji bojazan da se vibracije prenose kroz instalacionu mreu, ova se ne vezuje kruto za zidove zgrade; izmeu obujmice i cevi (odnosno kanala) postavlja se meka podloka.

234.26 - Unutranja obrada pogonskih bunih prostorija

Sve pogonske bune prostorije (234.223) akustiki se obrauju u smislu poveanja zvune apsorpcije. Tei se da najmanje 2/3 od ukupne povrine zidova, poda i plafona bude prekriveno apsorpcionim materijalom. Bolja efikasnost se postie: (a) uopte kada apsorpcione povrine nisu koncentrisane, i (b) posebno, kada je apsorpcija materijala vea na onim frekvencijama koje su dominantne u spektru buke u toj prostoriji.

Kao prostor sa izvorima buke moe se smatrati i stepenite, pa je poeljno da se i u njega postave apsorpcione povrine. Vodi se rauna o eventualnoj zapaljivosti apsorpcionih materijala.

234.3 - Obaveze projektanta

234.31 - Sadraj tehnike dokumentacije za zvunu zatitu

Projektna dokumentacija koja se odnosi na zvunu zatitu sadri:

(a) Analizu projektovane zgrade u smislu zatite od buke. U analizi se daju nivoi spoljne i unutranje buke (buke pojedinih maina ili celog postrojenja, i sl.), kao i mere koje se preduzimaju da bi se buka svela na propisani nivo, a prema takama 234-21-26. Nemogunost primene ili odstupanje od navedenih mera obrazlau se i dokazuje se da e se primenom ostalih mera postii osnovni propisani uslovi za dozvoljeni nivo buke u stanovima.

(b) Osnovne proraune zvune zatite koji obuhvataju:

- proraune sa dijagramima nivelacione moi svih razliitih (po sastavu) zidova i meuspratnih konstrukcija, kao i zvune propustljivosti svih razliitih tipova meuspratnih konstrukcija (razliit tip meuspratne konstrukcije podrazumeva i istu tavanicu sa razliitih podovima), ija je funkcija navedena u JUS U.J6.201 (videti taku 234.231); ako postoji odgovarajui izvetaj o ispitivanju pregrade, takav izvetaj (ili kopija) moe se priloiti umesto prorauna,

- proraun potrebne izolacione moi prozora ukoliko ova nije odreena posebnim zahtevima investitora ili korisnika.

- proraun potrebnog priguenja vibracija za temelje maina, ukoliko takve maine postoje,

- proraun potrebnog priguenja vibracija za maine za koje nije potrebno temeljenje, ukoliko se maine ne isporuuju sa sopstvenim amortizerima i ukoliko isporuilac ne garantuje da prenete vibracije nee proizvesti buku u stanovima veu od dozvoljene,

- proraun smanjenja reverberacione buke korienjem apsorpcionih materijala u bunim pogonskim prostorijama. Ostale proraune zvune zatite, odnosno zatite od buke, koji obuhvataju uglavnom proraune zatite od

prepreka i korienjem udaljenosti, kao i specijalne proraune ako takvih ima.

(c) Ocenu o projektovanoj zvunoj zatiti. Ocena se daje za svaki elemenat za koji postoji propisani zahtev. Za zidove i meuspratne konstrukcije ocena se daje prema propisanom postupku za ocenjivanje, a prema kriterijumima iz JUS U.J6.201. Za poreze i ostale elemente, za koje je izvren proraun, ocena se daje prema izraunatom nivou buke u stambenim prostorijama, koji mora biti zadovoljavajui.

(d) u arhitektonsko-graevinskom projektu prilae se:

- u emama stolarije navode se vrednosti izolacione moi za vrata i prozore,

-postavljaju se uslovi za nivo buke koju stvaraju bune maine ili oprema u pogonskim prostorijama ili uslovi da svaka maina ima podatak o nivou zrane zvune snage ija je vrednost manja od uslovljene.

-Utvruje se maksimalni nivo prenetih vibracija sa maine na konstrukciju zgrade u svemu prema projektnom reenju i detaljima datim u projektu,

-postavljaju se uslovi izvoau da kod izbora opreme (sanitarne, vodovodske i sl.), i maina, prvenstvo imaju one koje su tie i koje stvaraju manje vibracija.

235 - ZATITA OD PROVALA I NEELJENIH POGLEDA

235.1 -Stan i stambena zgrada obezbeuju se od provala i neeljenih pogleda primenom graevinskih materijala otpornih na fiziki udar, ugraivanjem, potrebne opreme i odgovarajuim arhitektonskim reenjem stana i zgrade.

235.2 -Kod stambenih zgrada, gde se poklapaju ili priblino poklapaju regulaciona i graevinska linija, najmanje odstojanje gornje ivice prozorskog parapeta od terena, u prizemnim stanovima koji se nalaze u neposrednoj blizini javne komunikacije, iznosi h = 1,80 m.

235.21 -

Kod stambenih zgrada ija se regulaciona i graevinska linija ne poklapaju, kao i kod stanova iji prozori izlaze na zajednike otvorene komunikacije u zgradi (galerije, zajednike terase), najmanje odstojanje gornje ivice prozorskog parapeta od terena ili poda povrine zajednikih komunikacija iznosi h = 1,60 m.

Kod stanova u prizemlju sa predbatama i javnim zelenim povrinama najmanje odstojanje gornje ivice parapeta od terena moe da bude i manje od zahteva u prethodnom stavu, pod uslovom da se u ovom sluaju na prozorske otvore ugrauju metalne ili drvene zatite (reetke, kapci i sl.).

235.22 -Na prozorskim otvorima u stanovima u prizemlju i stanovima koji se nalaze u neposrednom kontaktu sa zajednikim komunikacijama u zgradi (galerije, zajednika terasa) ugrauju se: roletne, sklapajue aluzine, zatitni kapci (od drveta, plastike ili metala).

235.23 -Pregrade na loama, koje dele dva stana, ugrauju se po celoj spratnoj visini. Pregrada se izrauje od materijala koji ne dozvoljava sagledljivost unutranjosti drugog stana.

235.24 -Na stanovima koji su u graevinskom smislu, istureni ispred drugih stanova ne dozvoljava se postavljanje prozora prema susednim stanovima.

235.25 -Ne dozvoljava se postavljanje prozorskih otvora na zidovima jednog stana koji izlaze na lou ili balkon drugog stana.

235.26 -U "dvotraktnim" stambenim zgradama (paralelno postavljene graevinske lamele koje su povezane zajednikim vertikalnim komunikacijama) ne dozvoljava se postavljanje prozorskih otvora prema "unutranjem dvoritu" na sobama za spavanje i dnevni boravak.

235.27 -Na ulaznim vratima u stanove, zgradu, prostorije za zajedniki boravak stanara, slubenu prostoriju i prostoriju u kojoj se nalazi grupa standardnih ostava ugrauje se ukopavajua cilinder brava sa kljuem.

Na ulaznim vratima u stanove ugrauje se i sigurnosni lanac.

235.28 - Na ulaznim vratima u tehnike prostorije u zgradi ugrauje se brava sa kljuem.

236 - ZATITA OD POARA

236.1 - Osnovne mere protivpoarne zatite stambenih zgrada:

236.11 -Nosei konstruktivni graevinski elementi u zgradama izrauju se od negorivog graevinskog materijala, odnosno od materijala koji obezbeuje najmanju vatro-otpornost od 90 minuta.

236.12 -Stan, kao graevinska celina u odnosu na susedne stanove, poslovne ili druge prostorije, odvaja se zidovima ija vatro-otpornost iznosi najmanje 90 minuta.

236.13 -

Zidovi i tavanice vetrobrana, stepeninog prostora, hodnika, prostora za smetaj stanarskih ostava, prostorija za deponiju i bacanje smea, zidovi liftovskih okana, prostorija za ureaj za poveanje pritiska vode, prema stambenim i ostalim prostorijama u zgradi izrauju se od materijala ija vatrootpornost iznosi najmanje 90 minuta.

236.14 - Nosivi i ojaani zidovi moraju biti negorivi i imati otpornost prema vatri najmanje 90 minuta.

Izolacioni materijal na spoljnoj strani zidova iz lana 236.11 moe biti od gorivog materijala pod uslovom da je nalepljen na zid i ankerovan tako da ne otpada u sluaju poara i da je sa spoljne strane obloen negorivim materijalom ija je otpornost prema poaru najmanje 60 minuta.

Izolacioni materijal u zidovima iz lana 236.11 moe biti od gorivog materijala ako je obloga s unutranje strane tih zidova otporna prema poaru najmanje 90 minuta, a ako je postavljen sa unutranje strane tih zidova izolacioni materijal mora biti negoriv.

236.15 -Meuspratne i tavanske konstrukcije kod stambenih zgrada moraju imati vatro-otpornost najmanje 90 minuta.

236.16 - Fasade se izvode tako da ne prenose vatru s jednog sprata na drugi.

Rastojanje izmeu otvora dva susedna sprata mora iznositi najmanje 1 m (ovo se ne odnosi na stepenini prostor).

Preporuuje se da svi fasadni otvori na stambenim zgradama, kroz koje je mogue spasavanje stanara, budu pristupani za vatrogasna vozila sa PP lestvama.

236.17 -Vrata koja odvajaju prostor za stanarske ostave, prostoriju za ureaj za poveanje pritiska vode, deponiju smea i druge sline prostorije od ostalih prostora u zgradi imaju najmanju vatro-otpornost od 90 minuta.

236.18 -Zidovi, tavanice i vrata prostorije za transformatorsku stanicu i agregat moraju biti vatro-otporni najmanje 3 asa.

236.19 - Zidovi, vrata i tavanica kotlarnice u zgradi moraju biti vatrootporni 90 minuta.

Kod kotlarnica na vrsto gorivo predviaju se posebne prostorije za smetaj vrstog goriva i ljake iji su zidovi, tavanice i vrata vatro-otporni 90 minuta.

236.1(10)

-Ako se prostorije u podrumu koriste kao garae sprovode se dodatne mere bezbednosti prema vaeim propisima za projektovanje i izgradnju garaa taka 222.8.

Ukoliko se stanarske ostave nalaze u tehnikoj etai, iste se odvajaju od ostalog prostora tehnike etae zidovima, tavanicom i vratima, koji su vatro-otporni 90 minuta.

236.1(11)

- Ventilacioni kanali ili njihove obloge izvode se od nezapaljivog materijala.

Poarni zidovi se izvode od materijala koji je otporan prema poaru najmanje 90 minuta i na najveem meusobnom rastojanju 40 m.

Poarna vrata koja povezuju pojedine prostorije sa putevima za evakuaciju moraju imati otpornost prema poaru najmanje 60 minuta.

Smer otvaranja vrata na putevima za evakuaciju mora biti uvek u pravcu izlaza iz zgrade ili prostorije.

Sve stambene zgrade moraju imati vodovodne instalacije i odgovarajui broj hidranata ili PP aparata.

236.2 - Visoke zgrade

Pod visokim stambenim zgradama, za potrebe protivpoarne zatite, podrazumevaju se zgrade u

koji je omoguen pristup i intervencija uz korienje automatskih lestava.

Zahtevi za visoke stambene zgrade sa stanovita zatite od poara su sledei:

- U visokim stambenim zgradama se predvia najmanje jedno protivpoarno stepenite.

- Prostor poarnog stepenita zatiuje se od dima koji bi mogao da prodre iz bilo koje etae u zgradi.

- Najmanje jedan liftovski prostor u zgradi izgrauje se od poarnih obimnih zidova.

Spoljno poarno stepenite zadovoljava sledee uslove:

- Spoljne stepenice moraju biti pristupane iz hodnika ili najmanje iz dve prostorije zgrade na svakom spratu.

- Stepenice se ne smeju postavljati pored otvora na fasadi zgrade blie od 1,5 m ukoliko nisu ozidane prema tim otvorima.

- irina kraka poarnih stepenica ne sme biti manja od 80 cm a nagib ne vei od 45o.

- Za spoljne poarne stepenice ne smeju se koristiti spiralno stepenite i penjalice.

- Zatitna ograda spoljnih otvorenih stepenica ne sme biti nia od 1,20 m.

- Graevinski materijal za izgradnju spoljnih poarnih stepenica mora biti negoriv (moe se koristiti i nezatieni elik).

- Mora biti omogueno korienje stepenica bez obzira na vremenske prilike u svim uslovima.

236.6 -Eksperimentalna ispitivanja iz oblasti protivpoarne zatite moe vriti samo organizacija registrovana za ove vrste delatnosti.

236.4 -Prilikom projektovanja koriste se simboli za tehnike eme prema JUS U.J1.220, a za odreivanje stepena vatro-otpornosti pregrada oznake prema JUS U.J1.240.

237 - DNEVNO OSVETLJENJE I OSUNANJE STANA I ZGRADA

237.1 - Dnevno osvetljenje

237.11 -Sve stambene prostorije u stanu osvetljavaju se dnevnom svetlou neposredno kroz prozorske otvore. Prostor za pripremanje hrane moe da se osvetljava dnevnom svetlou posredno samo preko prostora za ruavanje, a u stanovima tipa garsonjere i preko prostora za dnevni boravak i spavanje.

237.12 -Sve zajednike prostorije u zgradi koje su namenjene boravku stanara, osvetljavaju se dnevnom svetlou neposredno kroz prozorske otvore. Uslovi za osvetljavanje stepeninog prostora su izloeni u taci 221.4.

237.13 - Stambene prostorije sa istom visinom od h = 2,50 m ne bi trebalo da imaju dubinu koja prelazi 6,0 m.

237.14 -

Povrina prozorskih otvora jedne prostorije iznosi priblino 1/7 podne povrine sa tolerancijom 10% pri emu se ne rauna zastakljena povrina iznad poda do visine 90 cm. Prozori veih dimenzija mogu se ugraivati uz uslov da se obezbedi pojaana toplotna zatita predmetnog zida sa prozorom, pri emu se potuju, zahtevi za toplotnu zatitu zgrada koji su izloeni u JUS U.J5.600.

237.2 - Osunanje

237.21 -Sve stambene prostorije se orijentiu tako da se u konkretnim uslovima postie najmanja osunanost od 1 . na dan u zimskim mesecima.

237.22 - Ne dozvoljava se projektovanje i graenje stanova sa jednostranom orijentacijom prema severu.

237.23 - Prozorski otvori na prostorijama za dnevni boravak ne mogu se orijentisati iskljuivo prema severu.

237.24 -Zahtevi iz taaka 237.22 i 237.23 u izuzetnim sluajevima ne moraju da budu ispunjeni u stanovima

237.25 -Na prozorskim otvorima na stambenim prostorijama koje su orijentisane delimino ili potpuno prema zapadu, po pravilu se predvia pojaana zatita od sunca (loe, balkoni, pokretne nadstrenice i sl.).

24. - INSTALACIJE U ZGRADI

241. - ELEKTRINE INSTALACIJE U STANU I STAMBENOJ ZGRADI

241.1 - Opte odredbe

241.11 -Sve stambene zgrade i stanovi opremaju se elektrinim instalacijama slabe i jake struje koje omoguavaju normalan boravak bez dnevne svetlosti, vezu sa telefonom, radiom i televizijom, kao i korienje troila elektrine energije koja se primenjuje u stanovima i stambenim zgradama.

241.12 -Pre poetka projektovanja pribavlja se elektroenergetska saglasnost za prikljuak zgrade na elektroenergetsku mreu od ERO "Elektrodistribucije Beograd".

241.13 -Mesto ugradnje prikljune kutije na zgradi odreuje se uz saglasnost ERO "Elektrodistribucije Beograd".

241.14 -Mesto ugradnje ormana sa brojilima u zgradi odreuje se uz saglasnost ERO "Elektrodistribucije Beograd".

241.15 -Pre poetka projektovanja pribavlja se saglasnost sa uslovima prikljuka zgrade na spoljnu telefonsku mreu od RO PTT saobraaja - Beograd.

241.16 -Elektrine instalacije projektuju se i izvode prema vaeim tehnikim propisima, propisima i preporukama ERO "Elektrodistribucije - Beograd" i JUS-vima.

Preporuke i propisi ERO "Elektrodistribucije - Beograd" koriste se pri definisanju spoljne elektroenergetske mree transformatorskih stanica 10/0,4 KV spoljnjeg i unutranjeg prikljuka, razvodnih ormana sa brojilima, naina merenja potronje elektrine energije i elektrinog kablovskog razvoda za povezivanje ormana sa brojilima (u sluaju veeg broja ormana).

241.16a -Pre poetka projektovanja pribavlja se saglasnost sa uslovima prikljuka zgrade na spoljnu mreu kablovske distribucije televizijskog i radio programa (kablovska televizija) od Radio televizije Beograd.

241.17 - Pri projektovanju i izgradnji stambenih zgrada, predviaju se sledee elektrine instalacije:

- instalacija osvetljenja

-instalacija nunog osvetljenja sa odgovarajuim izvorom

-instalacija izvoda za prikljuak elektrinih troila i prikljunica

- instalacija telefona

-

instalacija kablovske distribucije radio i televizijskog programa ili zajedniki antenski sistem

-instalacija signalizacije poara

-instalacija pozivne - zvune signalizacije ulaza u stan i stambenu zgradu

-instalacija zajednike ventilacije kupatila, WC-a i kuhinja

-instalacija temeljnog

- instalacija gromobrana

-instalacija komandovanja sa termikim potroaima i signalizacije tarife

-instalacija motornog pogona toplotne predajne stanice ili kotlarnice

-

instalacija motornog pogona ureaja za poveanje pritiska u vodovodnoj instalaciji

-instalacija motornog pogona lifta

241.2 -Prikljuak zgrade na elektroenergetsku telefonsku elektrinu mreu i mreu kablovske distribucije radio i televizijskog programa

241.21 -

Prikljuak od niskonaponske, distributivne elektrine mree do prikljune kutije zgrade (spoljanji prikljuak) izvodi se etvoroilnim kablom izolovanim vrstim dialektrikom, etvoroilnim samonosivim kablovskim snopom ili etvoroilnim samonosivim kablom. Od prikljune kutije do ormana sa brojilima (unutranji prikljuak izvodi se petoilnim kablom sa PVC izolacijom.

Presek spoljanjeg kunog prikljuka odreuje se na bazi podataka ERO "Elektrodistribucija - Beograd". Presek voda unutranjeg kunog prikljuka odreuje se na bazi jednovremenog vrnog optereenja zgrade (vidi take 241. 22; 241. 23; i 241. 24). Projektanti spoljanjeg i unutranjeg kunog prikljuka duni su da usaglase reenja.

Peta ila voda unutranjeg kunog prikljuka koristi se kao zatitni vod, a moe se poloiti i kao pose