11www.serbianmirror.comJun 2013.

I S T O R I J A je bio uvod u Drugi balkanski rat.

PRINCIP UBIJA FERDINANDA(1914):

Dolazak austrougarskog

prestolonaslednika u Sarajevo na

Vidovdan trebalo je da ponizi i disciplin-

uje neposlu{ne Srbe u carevini. Ipak, na

krilima kosovskog mita o `rtvovanju,

Gavrilo Princip je ubio Ferdinanda.

Usledilo je novo veliko srpsko stradanje,

ali i nacionalno uzdignu}e, u koje su

verovale sve generacije od 1389. godine.

VERSAJSKI SPORAZUM SANEMA^KOM (1919):

Iako se ovaj doga|aj sasvim slu~ajno

odigrao 28. juna, na najbolji na~in sim-

bolizuje kraj I svetskog rata, s obzirom na

to da je rat i po~eo napadom na Srbiju.

VIDOVDANSKI USTAV SHS(1921):

Ve} u procesu stvaranja najvi{eg

pravnog akta budu}e Jugoslavije bili su

vidljivi potencijalni politi~ki sukobi, koji

}e razarati zemlju narednih decenija.

DONETA REZOLUCIJA INFORM-BIROA (1948):

Jo{ jedan Vidovdan, kada je Srbija,

tada unutar Jugoslavije, morala da bira

izme|u Istoka i Zapada.

USPON MILO[EVI]A NA GAZ-IMESTANU (1989):

Upravo na Vidovdan Slobodan

Milo{evi} se ustoli~io u nacionalnog vo|u

i poveo Srbe u doga|aje za koje nisu bili

nimalo spremni.

SRBI U HRVATSKOJ (1990):Sa namernom simbolikom, amandman-

ima na Ustav Hrvatske, Srbi su 28. juna

1990. prestali da budu konstitutivni narod

ove republike.

VIDOVDANSKI SABOR OPOZICI-JE (1992):

Iako u senci 9. marta, ovo su bili

najve}i protesti protiv Milo{evi}a u orga-

nizaciji DEPOS-a. Bili su i okida~ za

budu}e demonstracije.

MILO[EVI] ISPORU^EN HAGU(2001):

Ta~no 12 godina posle Gazimestana,

Milo{evi} je izru~en sudu u Hagu. Datum

izru~enja gotovo da je izazvao vi{e kriti-

ka nego sam doga|aj. Nacionalno

poni`enje ili namerno pru`ena prilika

Milo{evi}u da ponovo na Vidovdan u|e u

istoriju, „kao borac protiv svetske

nepravde” – dilema je oko koje do danas

traju sporenja.

12 Jun 2013.

N O S T A L G I ^ N E P R I ^ E I Z B R U K L I N A

Sretali smo sesamo dvap u t a

godi{nje, na Uskrsi na Bo`i}, u na{ojcrkvi Sveti Sava, uNjujorku. Zavreme tih najve}ihpraznika, on jedolazio u pomenu-tu crkvu, sme{tenu

izme|u nekoliko bu~nih buvljih pijaca, usenci velikih zgrada, koje su rasle sa svihstrana, ba{ kao pe~urke. Ina~e, ̀ iveo je on ve}vi{e od trideset godina u hotelu HenriHadson, koji se nalazio u 57. ulici i Devetojaveniji, prvo sam, zatim sa }erkom iz prvogbraka. Kako je vreme teklo bulevarimavelikog grada i `ivotna pri~a MilanaRadunovi}a menjala se, bogatila ili siroma{ila,kako kad. O`enio se Irkinjom Rozi i dobio}erku i sina. U stvari, do{ao je on u ovajkolos od grada pre tridesetak godina, ravno izHolivuda, gde je kao dubler ^arlsu Bronsonuzara|ivao modrice, lomio sopstvene cevanice,rebra, ruke i ostale kosti, zdrave, mlade, pune`ivota i sve`ine pomoravskog sve`eg vazduha.

Lomio se Milan i razbijao, savsre}an {to je u prestonici svetske industrijefilma dobio posao o kome nije ni sanjao nitije, iskreno znao da postoji. Ponekad bi seprisetio, tamo u toj toploj Kaliforniji, svojihde~a~kih pe{a~enja, ponekad i po najve}emsnegu, da bi stigao iz svog sela u grad ipogledao neki film, obi~no kaubojski, tolikopopularan tih davnih godina njegove mladosti.Stigao bi u bioskop, selja~i} tek zacrnelihbrk~i}a, i drhte}i od uzbu|enja, ~ekao da sena velikom platnu bioskopa Jadran pojavekauboji, i oni drugi, Indijanci, a velika igraokupirala bi sva njegova ~ula i kada bi se nakraju upalila svetla i svet po~eo polako daodlazi, on bi i dalje odu{evljeno gledao u plat-no, pitaju}i se gde li nestado{e sve onejuna~ine i oni lepi konji, dok je za Indijancebio siguran da su se posakrivali negde, poonim ogromnim bioskopskim zavesama ipodrumima koji su u mraku imali svojenevi|ene tajne hodnike. Hodaju}i kasnije ku}i,a dotle je trebalo pre}i i po sedam-osam kilo-metara, hvatao je sebe da na svaki {um kojidopire iz pomr~ine reaguje kao junak filma,pote`u}i svoje zami{ljene revolvere i sazvu~nim bum-bum u prazno, re{ava se napa-da~a koji je nalikovao dugokosom Indijancuili razbojniku sa maramom na licu. Onda bi,ponekad, tamo na seoskom putu i zalegao,okrenuo se par puta, dotr~ao do zaklona ipo~eo grozni~avu pucnjavu u prazno,revolverima koji su samo u njegovoj razigra-noj, bogatoj ma{ti ve} ostavili za sobomgomile mrtvih Indijanaca, razbojnika a i pokojeg medveda ili vuka, tek za promenu.

Bilo je to davno, a evo ga sada,ovde, gde se sve to pravi, u fabrici filmova,a on, Milan Radunovi} je ne samo posmatra~,nego i u~esnik. Vra}ao je on te svoje filmovese}anja, le`e}i umoran, pun modrica i ogre-

botina, naprslina na kostima i nekim stalnim{u{tanjem i bolovima u glavi, u svojoj malojhotelskoj sobi u Holivudu, izlepljenoj slikamafilmskih junaka iz svoje rane mladosti.

Da, sretali smo se, moj zemljak,biv{i dubler ̂ arlsu Bronsonu, kaskader u mla-dosti zaljubljenik u veliko sinemaskop platnobioskopa Avala ili Jadran u Para}inu. Sretalismo se samo za vreme tih praznika u godinii naravno pri~ali {ta bismo drugo o tim davn-im vremenima, o filmovima, o njegovim imojim novim poslovima, o svemu onome {tose de{avalo oko nas, i na ovaj ili onaj na~innas poga|alo ili proma{ivalo.

Me|utim, poslednjih godina nije tobio vi{e onaj veseli Milan Radunovi}, MilanBronson, ^arli Radunovi} ili Milan Cve}ka,kako smo ga jo{ zvali dok je dr`ao jednu lepucve}aru u parku u 33. i [estoj aveniji, uManhetnu.

“Pa zaboga, ^arli, gde si ti, {taradi{, kako su deca, ~ime se sada bavi{ ...?,po~injao bih ja, obi~no sa desetak pitanjaodjednom, da bi on, ^arli naj~e{}e odgovaraojednim odgovorom iz koga se videlo jasno islikovito {ta ga mu~i ili usre}uje u tomtrenutku njegovog `ivota na poluostrvuManhatan. Hteo sam sve odjednom da gapitam, kako to biva kad se ljudi dugo ne vide,a onda imaju samo malo vremena da ispri~ajusvoje tu`ne ili radosne `ivotne pri~e.

“Hvala Bogu, svi smo `ivi. Rentaosam ponovo jednu veliku njivu, kao i obi~no,dole, u ju`nom Njud`erziju. Tu sam doneokontejner i sadim vo}e i povr}e, nekako mito prija i najvi{e me privla~i, mislim taj agri-calture biznis, razume{. Ove godine je parada-jz bio dva paunda komad, crven miri{ljiv,sladak, a luk kao lopta za tenis. I ve}i. Ababure kao kopa~ke broj 55, velike, pa `ute,crvene, da ti bre `ao da ih jede{. I to sve pro-dajem tu na pijaci u 72. ulici. Nije lo{e, rodi

dobro, ali otimaju mi za porez, pa mesto napijaci, pa ovo…, skoro me kaznili {to nisamimao ~isto odelo i ruke, ka`u ne ispunjavamhigijenske uslove, a moje paprike i paradajzbez pesticida. Nikog Milan Radunovi} netruje, to je bitno, ali tako ti je ovde, niko negleda to, vi{e gledaju spolja... Ka`u oni: Vitreba da budete ~isti gospodine, vi prodajetehranu, a ne stare automobile. I ja platio kaznu,{ta }u. Nije ba{ najbolje, velika konkurencija,skupa radna snaga a ptice pojedu, bre dvade-set posto roda. [ta da ti pri~am.”

Tu ^arli zastane, uvu~e duboko dimiz svoje Winston cigarete i izdune kaofabri~ki dimnjak, pritom, ne menjaju}i izrazna licu koji nije pokazivao ni sre}u ni tugu,malo mo`da umorne zami{ljenosti u ne{to {to,tako kako je, nije ba{ ni{ta naro~ito va`no, alidruga~ije ne mo`e biti. Povu~e dim jo{ jed-nom, ispije ~a{icu prepe~enice i bez daljihpitanja nastavi:

“Znas, razmi{ljao sam o tome daodem kona~no u stari kraj, ali onaj narodtamo, koga sam nekada poznavao, sada nemogu da prepoznam. Napi{em ja pismoMilovanu, to je ro|ak moje prve zene @ivanei lepo ga pitam da pogleda da li se prodajeneka dobra velika njiva pored reke, da kupimi otvorim ba{tovanu, to bih ja, moj D`o,napravio takvo agrikalcure preduze}e, da bicelo Pomoravlje gledalo i ~udilo se, bila bi to

farma za ugled. A on meni pi{e, taj @ivanindalji ro|ak i ka`e: “Bre, ^arli, pa ti si bio uHolivud glumac i poznati kaskader, pa si uNjujork imao cve}aru u sred grada, pa `ivi{u hotel kao filmska zvezda, pa zar ti takav~ovek, o kome je Ilustrovana Politika pisala iVe~ernje Novosti, da ovde pored reke uBuljane pravi{ ba{tovanu. E moj ^arliRadunovi}u, ba{ si dete, da ne ka`em ne{tobolje od toga, otvori bre tr`ni centar ili servisza kola pored auto – puta ili pumpu za

to~enje benzina, a ti bi da sadi{ paradajz ikrastavci. [ta }e da ka`e gospodin misterBronson i glumica Doris Dej, sa koji si seslikao i pisao nam pre trijes godine da i poz-naje{ li~no. A {ta }e ljudi ovde da pri~aju una{ kraj: Kupio sam stanumerke i babure zatur{iju od onog glumca iz Ameriku. Nemojbre, Radunovi}u da nas bruka{, gde ide dajedan ^arli iz tu bogatu zemlju o komenovine pisale u nastavci, da sada sadi kras-tavci i paprike”…I eto, ~itam ja to njegovopismo pa ga pozovem telefonom, a on istupesmu peva. …[ta je bre, D`o, sa tim ljudi-ma tamo, nisu to bre vi{e oni normalni sel-jaci koje sam ostavio pre trideset i pet godi-na, ovo je bre neki drugi narod, neki nerad-nici, manipulatori, smeta im {to neko voliagrikalcure biznis, stide se toga, a to ti je bremnogo lep biznis. Po{ten, ~ist, ljudski, pa akoho}e{ bez toga se ne mo`e, a oni tamo volesve ne{to bez ~ega se mo`e, kao da peremtu|a kola, da to~im benzin…ili da ostanemovde i umrem me|u ovim zgradurinama kao^arli, glumac, kaskader, dubler koji je skakaou govna umesto ^arlsa Bronsona, padao sakonja, lomio pet puta rebra i dva puta loban-ju, povredio karli~nu kost i {est meseci ken-jao kroz rupu u gipsu, to oni ho}e od mene.

A ja bih, opet ti ka`em, uvezaoma{ine, pa napravio kanale za navodnjavanjeleje sa ovim, pa leje sa onim, pa sve meha-nizacija na dugme, pumpe rade, voda te~e,navodnjava, patlid`ani i babure rastu, plavipatlid`ani i krastavci ne zaostaju. Tone bihmogao da proizvedem i izvezem, jer me tajbiznis privla~i i imam smisla za to, le`i mi tajagrikalcure vi{e nego bilo {ta. Ne samo to,nego volim to da radim, da posmatram i pra-tim kako biljka raste, zeleni, zri, zamiri{e...Nekako, kao i ja da rastem sa njom, da senekako veselim i radujem i `ivim, to ti ja neumem opisati taj ose}aj, taj beautiful filling,to je ne{to katastrofalno lepo, nezamislivo,mnogo tu ima neke prave prirodne lepote iu`ivanja.”

Onda bi nai{lo opet malo zati{je,sedimo i dalje u sali Crkvenog doma, ljudi seoko nas guraju, pozdravljaju i prepoznaju, aMilan Radunovi}, sav preplanuo od sunca,duboke bore ba{ kao moravske brazde crtajumu neke ba{te po licu, jo{ uvek li~i na togglumca Bronsona, odlutao u mislima ko znagde i ponovo pripaljujuje novi Winston idovr{ava ~a{icu prepe~enice. Ja mu je dopun-jujem, a on je, prave}i malu pauzu kao zalet,ispije.

U `elji da ga izvu~em iz tih lejaparadajza i paprika, sme{tenih negde u zelen-im ba{tovanama njegovih razmi{ljanja, pitamga ba{ kao i svake godine, isto pitanje,nekako neizbe`no, a mo`da ba{ i dobro do{lo,pravo pitanje da se promeni ova tu`naba{tovanska tema.

“^arli, ono u Holivudu, jel stvarnoda si tih davnih {ezdesetih, ^arlsu Bronsonuma`njavao `enske i pravio ceh na njegovra~un, samo zato {to si bre pljunuta slika tegluma~ke zvezde?”

D`o, zvani Moler, farbar izgubljenih nadanja, crta~ duginih mostova preko bujica `ivota, zaljubljenik u sre}ne osmehe slu~ajnih susreta, ~ovek koji nosi

dvogled tra`e}i ljubav na prvi pogled, radnik na opravci mostova izme|u ljudskih srca, obi~an kao vi svi i gori od toga, neko ko vas voli do neba, golja i boga-

ta{ u isti ~as, i prijatelj va{!

Lakrdija{, pajta{, {to voli proju i sutlija{, i slatko od {umskih jagoda, i divne plave okice jedne Milice, ja, jedan od vas...

Pri~a: D`o Moler

MMIILLAANNRRAADDUUNNOOVVII]]

13www.serbianmirror.comJun 2013.

^arlija to pitanje nikada nijeodu{evljavalo i ja se sada kao i mnogo putapre, ujedoh za jezik. On me pogleda, spustipogled na ~a{icu sa rakijom, setno sesme{kaju}i po~e istu onu pri~u koju je pri~aoi ranijih godina u toku na{ih susreta.

“Znas D`o, godilo mi je to da semojima javim iz Holivuda i po{aljem dru{tvusliku sa Bronsonom, Kirk Daglasom, DorisDej…, ali nije to bilo to {to su oni tamo mis-lili. Bila je to mala {arena la`a, dru`e moj.Lagao sam sebe pa onda i druge, a na{ narodvoli te pri~e, ta ulep{avanja. ^itao sam kasni-je {ta su novinari sve pisali, same {arene la`e,gluposti a izme|u redov samo sam ja video iznao pravu istinu. Bio je to mukotrpan `ivotkaskadera i dublera, polomio sam se ~ove~ekao taluska, padaju}i sa konja ili nekog krova,lupali su me i u glavu i svuda, razbijali mi iruke i noge. Sigurno da sam vi{e putanapravio podeblji ceh na Bronsonov ra~un ida sam mu opalio neku obo`avateljku kojanije primetila razliku, ali bilo i pro{lo, “bigdeal”. Holivudski `ivot Milana Radunovi}a izBuljana kod Para}ina odavno se zavr{io i,jebem li ga {to li se jo{ vu~e za mnom kaozavezane prazne konzerve u kojima nema ba{ni~ega vrednog i lepog .”

“Ja taj period svog ̀ ivota koji su svivoleli, obo`avali i divili mu se, nisam voleo.Za sve te filmad`ije tamo u tom usranomHolivudu, bio sam gomila mesa koja }e dapada u blato i vatru, drugim re~ima da jedeg.... umesto nekog drugog i ta~ka. To je biloto, kako ja sada vidim i kako u stvari jeste, atada, kao golobradi selja~i}, ~iji su retki br~i}ili~ili na br~i}e velikog holivudskog asa, mislosam i verovao da sam nova zvezda na nebukoja se vidi sve do mog sela. Ali bilo ipro{lo….”

Tu bi on zastao i bilo mi je jasnoda smo i sa tom temom zavr{ili. Ranjih god-ina bi on tu istu svoju pri~u ispri~ao, alinekako veselije, sa `ivopisnijim i veselijimdetaljima, ubaciv{i i neku lepoticu tek tolikoda svoj holivudski film malo ulep{a, ali sada,kao da se zavesa lepih se}anja na Holivudspustila i da je stari kaskader, umoran od tepro{losti za`eleo da ispri~a pravu istinu. Kaoda su oni grdni prelomi i rane, zara|eni uKaliforniji siti ulep{avanja i ordenja, kojima ihje vlasnik kitio svih ovih godina koje su pro-lazile u se}anjima. Ali, dosta o tome, kad~ovek tako ka`e, film Milana Radunovi}a,kaskadera, dublera i glumca amatera jezavr{en.

Kroz visoke prozore probijali su setopli sun~evi zraci, padaju}i na nas i ta toplotaje ba{ prijala. Ja nasuh sebi i ^arliju jo{ pojednu i uzesmo farbana jaja.

“Milane Radunovi}u, HristosVaskrse!”

“Vaistinu Vaskrse!”, odgovori on ina licu mu zablista osmeh. Udarismo jaja ipoljubismo se po tradiciji i obi~aju. Zatimsmo, lju{te}i jaja gledali narod oko nas. Inekako, kao da nas obuze neka naivna de~ijaneiskvarena i prelepa sre}a, koja se obi~nora|a u toku ovih praznika, kao bo`iji dar.Za`eleh Milanu sve najbolje i rastadosmo sene{to kasnije.

“Dakle Radunovi}u, vidimo se zaBo`i}. Kao i obi~no.”

“Tako je. Ukoliko ne odem tamo, ustari kraj i zapo~nem taj agricalture biznis.

Ne}u nikome vi{e da se javljam, kakvi ro|aci,nisam im se javljao ni kad sam polazio zaAmeriku, a ne}u ni kad se vra}am. Pa hajde,uzdravlje.”

Dva meseca kasnije, bio sam izne-na|en kada ga sretoh u crkvi jedne nedelje.Nije izgledao ba{ najbolje. Imao je neku nez-dravu bledo-tamnu boju lica, a o~i su mu bile`ute. Nisam verovao da je to isti onaj ^arlikoji je nedvno sedeo sa mnom u saliCrkvenog doma i pravio velike planove. Sakoi ko{ulja bili su mu preveliki, a ma{na je visi-la, izgledala nesrazmerno velika i sme{no muje stajala.

“Radunovi}u, {ta je sa tobom~ove~e?”

Nisam mogao da izigravam pristo-jnost i lepo pona{anje. Ni on nije bio ~ovekkoji stvari zaobilazi, te mi re~e, direktno, bezpauze:

“Oboleo sam od neke vrste rakakoja brzo napreduje i nije mi ostalo jo{mnogo. Lekari ka`u jo{ mesec-dva. Ne znamkakva je to bolest, tako brzo napreduje. I{aosam u jednu bolnicu koja le~i besplatno i onajtehni~ar {to mi ubrizgava neki lek u krv ka`edoktoru: “Pa ovaj je doktore gotov, da mu nedajem vi{e inekciju”. Zamisli, da tako pita tu,predamnom. Eto, kakav je ovde narod. Nego,nije to ni va`no, spremam se da idem u starikraj, pa ho}u ne{to da pitam popa, dugo samja ~lan ove crkve, nema smisla da odem tektako, bez zbogom.

Gledao sam ^arlija, Milana,Radunovi}a, Cve}ku, ~oveka koji je voleoba{tovanluk, biljke, cve}e, paradajz, polje,reku, film i dru`enje. Tada nisam znao, alisada znam, imao je jo{ samo dve nedelje`ivota pred sobom. Verovatno je topredose}ao. Pozdravio se sa svima koje jeznao u crkvi i otputovao u svoje lepo selokoje nije video ve} trideset i pet godina. Akoje za utehu, tamo u tu plodnu zemlju, zajed-no sa njim oti{la je i ta njegova divna zamisaoba{tovana, zvana “agricalture biznis”, divna ivelika ba{ta, puna povr}a, da zajedno sa njimpo~iva na plodnoj oranici pored reke. On jeverovatno obra|uje, sadi, zaliva, raduje seplodovima koji zru i miri{u, {ta bi drugo, aliu nekoj drugoj dimenziji, nama nevidljivoj ineshvatljivoj, bar dok smo sa ove druge stranevelike zavese ve~nosti.

P O R U K E

Podstaknuti iskonskom ljudskompotrebom o~uvanja uspomene naseni predaka i motivisani razlozima

na{eg udru`ivanja, Udru`enje OgnjenaMarija Livanjska vas poziva na donatroskuve~eru u cilju prikupljanja sredstava zaobnavljanje i uredjenje kapele-spomen kos-turnice ekshumiranih posmrtnih ostatakaSrba stradalih u leto 1941. godine napodru~ju Livna i Livanjskog polja. U

poslednjem ratu, kapela spomen-kosturnicaje pretrpela znatna o{te}enja. Rasute kostimu~enika ponovo su pohranjene u devasti-ranoj spomen-kosturnici, ~ija je obnova utoku. Tokom ove godine slede radovi nakripti, a sa ciljem ukupnog zavr{etka rado-va na ovom objektu do 2016. godine, kadase navr{ava 25 godina od ekshumacije`rtava i izgradnje spomen-kapele. Kakonapreduje obnova, sa slikama i cenamamo`ete pogledati na linku: http:/ /omli-vanjska.com/projekti/kosturnica/ Oni kojinisu u mogu}nosti da dodju na donatorskuve~eru u Beograd, o na~inu uplatite svojihdonacija i o na~inu pomo}i ljudima koji su

ostali da `ive u Livanjskom polju, mogukontaktirati Milo{a Damnjanovi}a: +381 63

287 876 milosd83@gmail.com ili livan-jskog sve{tenika @eljka Djuricu: +387 63

385 013 zeljko.djurica@tel.net.ba

Ina~e, Udru`enje Ognjena MarijaLivanjska bilo je aktivno u i proteklimpraznicima. Dani strasne sedmice kao i sampraznik Vaskrsenja Hristovog, najradosnijeg

hri{}anskog praznika, obele`eni subogoslu`enjima i okupljanjem vernog naro-da u parohijama Livanjskoj, Gubinskoj,Vrbi~koj i Crnolu{koj. Vaskr{njoj radosti sudodatno doprineli i ~lanovi Udru`enja kojisu i za ovaj veliki praznik, kao i za Bo`i},spremili paketi}e za mali{ane, koji `ive nateritoriji parohije Livanjske, a koji su podel-jeni u Peuljama na Veliku Subotu, kao i uLivnu na sam Vaskrs. Ovi paketi}i dodatnosu ulep{ali najradosniji hri{}anski praznik -Vaskrs na{im mali{anima, a prisustvo ~lano-va Udru`enja u Livnu i Livanjskom poljutokom praznika pru`ilo dodatno uverenjena{em narodu da nije sam!

APEL ZA OBNAVLJANJE

SPOMEN KOSTURNICE

U LIVNU

Spomen-kapela posle rata i nakon spoljnih radova 2012.

14 Jun 2013.

I Z N A [ E P R O [ L O S T I

Vilhelmina

M i n a

Karad`i},

k a s n i j e

Vukomanovi}, nije

poznata samo kao

k}er oca srpske

pismenosti, Vuka

Karad`i}a, ve} je i

sama zaslu`na {to

je svoje prezime

nosila s ponosom.

Vi{estruko talentovana, bavila se

knji`evno{}u, slikarstvom i muzikom. S

obzirom da joj je majka, Ana Marija Kraus,

rodjena u Be~u, nema~ki je Mini bio mater-

nji jezik. Srpski jezik je nau~ila ne{to kas-

nije, sa petnaest godina i od tada je svom

ocu, Vuku bila desna ruka. Kao o~eva mil-

jenica postala je njegova sekretarica i pre-

vodilac, duboki poznavalac Vukovog dela.

Pratila ga je na putovanjima, a u Be~u u

porodi~nom salonu, u koji su navra}ali

najumniji ljudi tog vremena, bila je

doma}ica i centralna figura.

Mina je bila poliglota, pored

nema~kog i srpskog jezika, govorila je fran-

cuski i italijanski, a potom je nau~ila i

engleski jezik. O njenom obrazovanju brin-

uo se Jernej Kopitar, koji joj je poklanjao

knjige engleskih, francuskih i nema~kih

knji`evnika. Bila je i njegova miljenica.

Mina je bila veoma vezana za

svog mladjeg brata Dimitrija, koji je rodjen

istog dana kada i ona, ali osam godina kas-

nije 1836. Mo`da je ova ~injenica, bila

spona koja ih je vezivala, ali svakako i

~injenica, da su oni jedini od trinaestoro

Vukove i Anine dece, koji su nad`iveli

roditelje. Dimitrije je Mini kasnije doneo

puno brige i strepnje vode}i problemati~an

`ivot.

Dok su se {esnaestogodi{njoj lep-

otici Vilhelmini, udvarali i

bili u nju zaljubljeni i

filolog, Djuro Dani~i} i

jo{ neki va`ni i umni ljudi

tog vremena, otac i majka

su je verili za imu}nog

ruskog lekara Floru

Ognjeva. Ipak, veridba je

bila raskinuta i Mina se

udala znatno kasnije.

Do{la je u Srbiju kao

tridesetogodi{njakinja,

pre{la u pravoslavnu veru i dobila ime

Milica. Te godine (1858.) se i udala za

bliskog rodjaka kneginje Ljubice. Njen

suprug bio je profesor, Aleksa

Vukomanovi}, osniva~ katedre za srpski

jezik, istoriju i knji`evnost na tada{njem

beogradskom Liceju. Na `alost, Aleksa je

umro posle samo godinu i po dana braka,

dakle, krajem 1859. a iza sebe je ostavio

sina Janka, koji je tada imao nepuna tri

meseca. Naredne godine 1860. Mina se sa

sinom Jankom, vratila u Be~.

Pet godina kasnije 1864. umire i

Vuk Stefanovi} Karad`i}, Minin otac, pri-

jatelj, saradnik i uzdanica. Nekoliko godina

kasnije Ana Kraus Karad`i}, od posledica

mo`danog udara ostaje u `ivotu sa oduze-

tom desnom strana tela kao i mo}i govora,

pa se Mina punih osam godina, ne {tede}i

sebe, brine o svojoj majci.

Gubitak supruga

i roditelja, prihvata kao

neminovnost, ali gubitak

sina jedinca Janka, veoma

te{ko podnosi. Janko se

{kolovao u Rusiji, odakle

je kao dobrovoljac oti{ao

u Srbiju, 1876. da bi

u~estvovao u srpsko-

turskom ratu, u kojem je

dobio medalju za hrabrost.

Potom se vratio u Rusiju i

umro dve godine kasnije. Na kraju, posle

smrti i mladjeg brata Dimitrija 1883. ostaje

jedini potomak Vuka Karad`i}a i sa njom je

1894. uga{ena Vukova loza. Umrla je u

Be~u, 12. juna, od uremije, a o dr`avnom

tro{ku preneta je u Beograd i sahranjena

pored svog supruga. Sada po~iva u selu

Savinac, kod Gornjeg Milanovca, gde je sa

suprugom i sinom sahranjena u porodi~noj

kripti Vukomanovi}a.

Odnos Mine Karad`i} i Branka

Radi~evi}a, bio je poseban. Bila je to jedna

komplikovana medjusobna privr`enost,

daleko od realnosti. Neki prou~avaoci na{eg

romantizma, tvrde da su postojale uzajamne

simpatije. Mina je idealizovala Brankov lik

i delo, a Branko nije smeo da pomisli da se

kao siroma{ni student, pod teretom bolesti,

mo`e pribli`iti Vukovoj }erki. Ipak, taj nji-

hov odnos neprestano prati celokupno

Brankovo stvarala{tvo. Op{te je poznato da

je Branko li~no Mini, posvetio svoju ~uvenu

pesmu “Pevam danju, pevam no}u”. Dakle i

Branko je Minin lik doveo do vrhunca ide-

alnog, sme{taju}i je medju zvezde nebeske.

Njihova platonska ljubav, nije

uspela biti `ivotno realizovana, ali je u

umetni~kom segmentu dala izvanredan

rezultat, koji je ostao inspiracija za kasnije,

mnogim mladim umetnicima.

***

Mina Karad`i} je ostavila iza sebe

slike i pregr{t pisama. Tako je nastala i knji-

ga “Pisma Mine Karad`i} Vukomanovi}”,

koju je priredio Golub Dobra{inovi}, vrsni

poznavalac `ivota i rada Vukove }erke. Na{a

pisma govore o nama, ko smo, {ta smo,

koliko smo zanimljivi. Minina pisma ~ine ne

samo dokumentarnu, ve} i knji`evnu vred-

nost. Ova zanimljiva knjiga sadr`i i slikarske

radove Mine Karad`i} Vukomanovi}.

VILHELMINA MINA KARAD@I]

Pi{e:

Aleksandra Miti}

Vilhelmina Mina Karad`i}

15www.serbianmirror.comJun 2013.

P R E D S T A V L J A M O V A M

Ru`ica Kralj `iviu Beogradu, a

astro-numerologijomse bavi ve} 27 godi-na, od svoj 16-tegodine. Prema njen-im saznanjima ~oveksvojim rodjenjemdobija li~ni kod,dobija tri svoja brojakojima je kodirankao kompjuter. Prvibroj zna~i duhovnibroj i predstavlja nje-govu li~nost, drugibroj predstavljakarmi~ki broj i imaveze sa pro{lim `ivo-tom. ^ak 90% ljudi odradjuje karmi~kedugove preko svojih roditelja i ispa{ta greheiz pro{losti. Samo 10% je rodjeno podsre}nom zvezdom i sve je u njihovom intere-su i njihovoj slu`bi. Drugi broj mo`e jakoda vam remeti ̀ ivotne puteve kako u ljubavi,tako i u poslu i u mnogim `ivotnim segmen-tima. Pa se ljudi ~esto pitaju za{to su

nesre}ni i za{to imsve te{ko ide u`ivotu. Tre}i brojpredstavlja va{u sud-binu i donosi vamzadatke koje morateda re{ite i kako trebapravilno da `ivite.To istovremeno izna~i da sudbinu nemo`emo menjati i dasu neke stvari ve}zapisane.

Mi mo`e-mo uticati na odred-jene `ivotne okolnos-ti i pote{ko}e iolak{ati sebi da

`ivimo kao sav normalan svet. Godinama seRu`ica Kralj bavi ovim poslom i ima velikoiskustvo kroz razli~ite klijente {irom sveta.Ona tvrdi da smo svi mi rodjeni nazemaljskoj kugli po kazni i imamo jedan`ivot, koji je napravljen kao lavirint iz kogamoramo iza}i sa {to manje problema ipote{ko}a.

PREDSTAVLJAMO VAM

BROJEVIMA DO RU@I^ASTEBUDU]NOSTI

^estitajte

krsnu slavu

svojim ro|acima,

kumovima i

prijateqima

uz ikonu sveca,

za{titnika ku}e

pozovite nas :

773.744.0373

Ako ne mo`ete re{iti sve svoje dileme u poslu, ljubavi i `ivotu obratite

se Ru`ici, ona }e vam pomo}i da pronadjete pravi put.

Ru`ica Kralj

+38163 111 37 53 / +38163 8 222 999

Na ovogodi{njem takmi~enju“Prole}e u Ogledalu” nagradapublike je opravdano oti{la u ruke

mlade i simpati~ne Irine Jovanovi}, ~iji jetopao i prelep glas, kao i njena harizmana sceni osvojila pubiku.

Rodjena je 1995. godine uBeogradu, a sa nepune ~etiri godinedoselila se sa porodicom u Rakford,Ilinois, gde i danas `ivi. “Bez obzira {to`ivim u Americi, moja velika ljubavprema Srbiji i Crnoj Gori, odakle su mojiroditelji, leta provedena u rodnom kraju,kao i negovanje tradicionalnih vrednosti umojoj porodici, pribli`ili su me srpskojizvornoj muzici i pesmi,” sa ponosomka`e Irina.

Ova mlada perspektivna devojka,osim {to besprekorno peva, uspe{na je iuporna u svemu ~ime se bavi. Odli~na jeu~enica tre}eg razreda srednje {kole, a`elja joj je da postane lekar. Aktivan je~lan {kolskog hora i umetni~koggovorni{tva. Deo je {kolskog takmi~arskogpliva~kog tima. Redovan je ~lan crkvenoghora Vazesenjske crkve u Rakfordu,peva~ke etno grupe “Beli andjeo” i profe-sionalne peva~ke grupe “Zavi~ajni slavuji”

iz ^ikaga, pod umetni~kim vodjstvomSlavice Momakovi} Miljanovi}.

Govore}i o svom u~e{}u i

iskustvu na na{em takmi~nju, IrinaJovanovi} ka`e: “U~estvovanje natakmi~enju “Prole}e u Ogledalu”, u orga-

nizaciji va{eg ~asopisa “Ogledalo”, jejedno veliko, neopisivo iskustvo za meneiz vi{e razloga. Najve}i razlog je velikirad sa mojom dragom u~iteljicomSlavicom Momakovi}-Miljanovi}, uz ~ijineumoran trud, podr{ku i profesionalizamsam osvojila prvu nagradu `irija publike.Ovom prilikom bi se zahvalila divnoj pub-lici, koja me je bodrila, na podr{ci i gaso-vima, mojoj porodici i prijateljima, koji subili uvek uz mene, mojoj dragoj u~iteljiciSlavici Momakovi} - Miljanovi}. Za-hvaljujem se koleginicama i kolegama izgrupe “Zavi~ajni slavuji”, koji su bilimoja konkurencija ali i najbolja podr{ka…Zahvaljujem se `iriju, ~asopisu Ogledalo ipo{tovanoj urednici i vlasnici ovog lista,gospodji Slavici Petrovi}, na odli~nojorganizaciji i negovanju prave srpske nar-odne pesme.”

Organizatoru ovog takmi~enja,listu Ogledalu, veliko je zadovoljsto {to jei ove godine u mogu}nosti da pomognemladim talentima. Saglasni smo saodlukom publike da je Irina Jovanovi}svojim brojnim kvalitetima zaslu`ila ovupresti`nu nagradu, koja }e joj bitiodsko~na daska u svetu muzike.

IRINA JOVANOVI]I NAGRADA PUBLIKE

16 Jun 2013.

P O R U K E

D R U [ T V O

17www.serbianmirror.comJun 2013.

Hrvatsko - srpska posla

Srbi iz Amerike i Srema grade na Fru{koj Gori kopiju rodne ku}e i crkve porodice Nikole Tesle, jer su njegov zavi~aj u selu Smiljan u Lici usta{e poru{ile

Autor: Marko Lopu{ina

Srbi su posle velike ameri~ke pomameza Nikolom Teslom, koji je postaonova pop ikona 21. veka, odlu~ili da

se uhvate u globalno kolo i izgrade novikult svog najve}eg srpskog i svetskognau~nika. Kao prvo re{ili su da NikoluTeslu, opet, dovedu u maticu Srbiju. IakoTesla ima svoju ku}u u Muzeju koji nosinjegovo ime i vlasnik je svih autorskihprava slavnog genija, javila se inicijativa dase izgradi Teslin duhovni centar. I da takoNikola Tesla postane tre}i srpski otac naci-je. Uz to je predlo`eno i da bude progla{enza sveca Srpske pravoslavne crkve.

Selo [i{atovac, sme{teno natalasastim padinama Fru{ke Gore u bliziniRume, bilo je proteklih nedelja puno gosti-ju, koji su do{li u posetu monasima i mon-ahinjama u manastirima [i{atovac iPetkovica. Medju gostima bili su i ~lanoviTesline nau~ne fondacije iz Filadelfije, kojisu do{li sa idejom da u selu pronadju duhslavnog svetskog nau~nika Nikole Tesle. Io`ive sremske legende o ovom ponosnomLi~aninu. Okupili su se oko ~esme u portimanastira [i{atovac, koja ih je inspirisalada Nikolu Teslu, kako reko{e, vrate usvetili{te koje mu je spaslo `ivot i nadahu-lo ga da istra`uje tajne nebesa i kosmi~keenergije.

- Nikola Tesla je kao dete oboleood kolere i bio na ivici `ivota i smrti.Njegov otac Milutin u o~ajanju obratio sepismom svom rodjaku Irakliju, kaludjeru umanastiru [i{atovcu, i zatra`io pomo}.Iraklije mu je odgovorio da dodje po svetuBogorodi~inu vodu, jer ima mo} iscelenja.Otac je poslu{ao svog rodjaka i do{ao povodu u [i{atovac. Kada se vratio u Smiljan,umivao je i pojio bolesno dete, koje sepridiglo iz bolesni~ke postelje i na svomprozoru ugledao je svetle}u belu golubicu– prepri~ava nam ovu jo{ `ivi legenduDragan Saboljov, obo`avalac Nikole Tesle.

Bili su to prvi trenuci tek iztmurnih nebesa iznad Srema rodjene beleenergetske golubice, koja je mladom Teslidonela, ne samo zdravlje nego i novi `ivot.Ona je postala Teslino svemo}no nau~nooko. Pru`ala mu je da vidi, kako legendakazuje, ono {to obi~an ~ovek nije mogaoda percepira svojim ~ulima. A Tesli jeomogu}ilo da postane gospodar ovoze-maljske energije.

- Na kraju nau~ne karijere NikoleTesle, bela golubica je doletela u sobuhotela “Njujorker” gde je provodio svojeposlednje dane. Njegova du{a sjedinjena uve~nom letu bele golubice iz manastira[i{atovca stopila se sa plavi~astim nebesi-ma grada Njujorka i zauvek napustila nje-govo telo – opisuje Dragan Sabljov zna~ajove fru{korgorske legenda za istoriju `ivotai dela Nikole Tesle.

U `elji da spoje bajku koju jeNikola Tesla pretvorio u svetsku nau~nupri~u, njegovi obo`avaoci Teslijanci,odlu~ili su da u porti manastira, pored~esme u selu [i{atovac podignu kopiju

rodne ku}e srpskog genija, crkve SvetogPetra i Pavla, u kojoj je slu`io njegov otacMilutin, etno muzej, laboratorija i Teslintoranj.

– Ovaj prostor je jako sli~anSmiljanu u Lici. Ima {ume i livade, potoki seoski put, a i `itelje li~ke krvi. PrviLi~ani su se ovde doselili u 16. veku. Sanjima i Teslini rodjaci. Legende govore daje Tesla kao dete dolazio u [i{atovac –pri~a nam direktor ovog projekta DraganSabljov.

Izmedju dva rata je u [i{atovcuslu`bovao i arhimandrit PetronijeTrbojevi}, sin Angeline, Tesline rodjenesestre. Njegova spomen plo~a se nalazina manstirskom groblju. U [i{atovcu }ebiti postavljen i novi spomenik NikoliTesli kakav se nalazi i u Hrvatskoj uSmiljanu.

Rodno mesto srpskog genijaSmiljan je naselje u op{tini Gospi}. Kadase Tesla rodio 10. jula 1856. pripadalo jeVojnoj Krajini, a danas je u sastavuLi~ko-senjske `upanije u Hrvatskoj. Usta{esu zbog Srba i Nikole Tesle u selu Smiljanpo~inile pokolj 1941. godine. Grupa od 30Srba na zverski je na~in mu~ena i dotu~ena5. marta 1945. u Smiljanu. Usta{e su izkaznionice u Gospi}u izvukle 30 osoba iodveli ih u Smiljan, te ih pove{ali podrve}u. Svake godine 2. augusta, na Sv.Iliju, u znak se}anja na prva stradanja uSmiljanu koja su zapo~ela tog dana 1941,i trajala sve do 1945., pre`ivela rodbina iprijatelji okupljali su se oko spomenika ipolagali cve}e. @rtve su bile sahranjene namestu smaknu}a, u jednom delu Smiljana,a 1977. rodbina ih je eshumirala i njihovekosti polo`ila u kosturnicu pored

pravoslavnog groblja u Smiljanu, gde seujedno nalazi i spomenik svimSmiljan~anima, `rtvama usta{kog terora.Obele`je je poru{eno 1991. godine.

U gradu Gospi}u, postavljen je

1981. godine kip sli~an onome na slapovi-ma Niagare. U Domovinskom ratu jeuni{ten od strane hrvatskih snaga, zajednos muzejem i rodnom ku}om. Teslina rodnaku}a u Smiljanu je bila okru`ena minskim

poljem. A 10. srpnja-jula 2006. godineobnovljena je i otvorena u okviru Teslinogmemorijalnog centra. Novi kip postavljenje 11. lipnja-juna 2006. godine. Srpskapravoslavna crkva je renovirala i ku}u ihram u Smiljanu za 300.000 evra. Dr`avaHrvatska je iznajmilja od SPC ove objekteda bi ih prikazivala kao eksponate u okviruMuzeja Nikola Tesla.

Interesantno je da su Teslinespomenike i biste gradili hrvatski vajariIvan Me{trovi} i Fran Kr`ini}, a da su ihru{ili hrvatski nacionalisti. Sada Srbija

priprema da postavi dva spomenika svet-skog nau~nika i genija. Prvi spomenikNikole Tesle bi}e postavljen u Njujorku, najednoj od glavnih avenija, ove godine. Adrugi u Filadelfiji, jedinom ameri~komgradu, biv{oj prestonici SAD, koji rodjen-dan slavnog Li~anina 10. jul, slavi kao Dangrada Filadelfije. O~ekuje se da }e svojebiste i spomen-plo~e Nikola Tesla dobiti uBudimpe{ti, Bratislavi, Tokiju i Moskvi.

- Svet danas, kada ponovo otkrivaNikolu Teslu kao tvorca budu}nosti~ove~anstva, o njegovom poreklu i det-injstvu u Lici jako malo zna. Kako Srba vi{enema u Lici da se di~e Teslom, odlu~ili smoda podignemo novi Nikolin zavi~aj tamogde danas `ivi njegov narod – na obronci-ma svete Fru{ke Gore. Novi Simljan }e bitiduhovni i nau~ni centar u kome }e, poseb-no mladi ljudi, u~e}i o Nikoli Tesli u~iti osrpstvu, ali i o ~ove~anstvu i o kosmi~kojenergiji i pravdi – ka`e Nikola Lon~ar,potomak Li~ana iz SAD.

Novi Smiljan na Fru{koj Goripodi`a}e zajedno ~lanovi Tesline nau~nefondacije iz Filadelfije i iz Zemuna,Eparhija sremska sa vladikom Vasilijom,monasi manastira [i{atovac, seljani,Nacionalni park Fru{ka Gora, ali i drugina{i ljudi iz rasejanja. Svi oni su prihvatiliovu ideju. Njihov nacionalni moto glasi:“Tamo gde je Teslin narod, tamo je iTeslin Smiljan”. Vladika sremski Vasilijeje dao svoj blagoslov za podizanje Teslinogcentra.

- Srpskom narodu je potrebnonovo steci{te za okupljanje i razvojnacionalne svesti. Novi Smiljan }e bitimesto na kome }e nas Nikola Tesla sabratii oplemeniti. Bi}e to nacionalni hri{}anskicentar, duhovno uto~i{te i {kola za Srbe isve na{e prijatelje. Novi Smiljan }epokrenuti srpsku nacionalnu energiju ipamet i pomo}i da se izgradi svetlabudu}nosti srpskog naroda – smatra vladi-ka Vasilije, episkop Eparhije sremske kojadaruje svoje imanje da se na njemu izgradeTeslina ku}a, crkva i toranj.

U [i{atovcu na obroncima Fru{keGore, kako legenda ka`e, postojala je sre-brna voda koja je le~ila koleru. Ta voda samanastirskog izvora svete Anastazije,majke Svetog Save, je ispitana i danas te~e.Namera je da se sveta voda pakuje u fla{ei plasira na tr`i{te kao lekovito pi}e.

Idejni projekat Novog Smiljanapredvidja o`ivotvorenje Svete Fru{ke Gore,njenih manastira i sela, tako {to }e vre-menom Teslin duhovni i nau~ni centar dapreraste u memorijalni, turisti~ki i nacional-ni kompleks. Ubedjeni da je ovaj plan ost-varljiv, svoju saglasnost za njegovu real-izaciju, pored Eparhije sremske, dali su iop{tina Sremska Mitrovica, kao iNacionalni park na ~ijim se prostorimanalazi selo [i{atovac.

RADJA SE NOVI SMILJAN

18 Jun 2013.

R E K L A M E

19www.serbianmirror.comJun 2013.

I Z M A T I C E

TRADICIONALNA SRPSKA SVA\A ME\U

PRIJATELJIMA

Nakon {to je direktor Ko{arka{kog kluba“Partizan” Predrag Danilovi} u sva|i

sa prijateljem izboden no`em, nije `eleo dasara|uje sa policijom i pozvao se na diplo-matski paso{. U Urgentnom centru posetioga je premijer Ivica Da~i} koji je govore}io razlozima incidenta izjavio novinarima, daje “koliko on zna re~ o tradicinonalnoj srp-skoj sva|i me|u prijateljima”. Ako ovako osrpskom prijateljstvu govori srpski premijer,{ta li }e o nama re}i drugi?

PREORALI DVORI[TELOGORA

Radnici JKP “Gorica” bez dozvoleZavoda za za{titu spomenika traktorom

su preorali ve}i deo dvori{ta poznatogmuzeja – Logor “12. februar” u Ni{u.Direktor Gorice Branimir Jezdimirovi} ka`eda je konsultovan Zavod za za{tituspomenika, ali da je projekat “vra}en izkabineta gradona~elnika zbog odre|enihprimedbi”, ne preciziraju}i o kojim primed-bama je re~. –O~ekivali smo da }e proce-dura oko usvajanja projekta biti u redu, pasmo zato krenuli sa radovima, ka`eJezdimirovi}.

Javnost je o ovom skandaluobavestio kustos muzeja Neboj{a Ozimi}.-Bahato, bez najave i odobrenja Zavoda,do{li su radnici JKP, preorali plac ispredzgrade, uradili ostale zemljane radove kaoda je njiva u pitanju sa idejom da postave{ljaku na ovom prostoru, navodno, zbogautenti~nosti, iako to ne odgovara fak-tografiji, rekao je Ozimi}. Naime pre`iveli

logora{i svedo~e da je za vreme ratadvori{te bilo travnato.

STRAZBUR ^UVA SRBEOD SRBIJE

Tim od 15 ljudi otputovao je u Strazburgde }e Me|unarodni sud odlu~ivati o

`albi Republike Srbije na presudu koja jeranije doneta u korist rezervista. Po{to jeRepublika Srbija ulo`ila `albu na presudusuda u Strazburu, kojom se obavezuje daratnim rezervistima koji su u~estvovali uratu 1999. godine isplati zaostale dnevnice,neophodno je jo{ jedno ro~i{te. Ukoliko sudu Strazburu potvrdi svoju presudu, dr`avaSrbija nema ponovno pravo `albe, a 8.500rezervista mora}e da dobije svoje dnevice,koje po osobi u proseku iznose oko 2.500evra.

Podsetimo, presudom koja jedoneta 10. jula pro{le godine utvr|eno je daje Vlada Republike Srbije diskriminisalaratne rezerviste iz Ni{a kada je zaklju~ila

sporazum o isplati ratnih dnevnica samo sa7 op{tina na jugu Srbije. Time je povre|en~lan 14. Konvencije o za{titi ljudskih pravakoji reguli{e zabranu diskriminacije. Srpskiprvostepeni sud nije hteo ni da se upusti uraspravljanje, ve} je jednostavno na prvomro~i{tu do{ao do stanovi{ta da se radi o

starom potra`ivanju i da je rok zastarelostitri godine. Sada preostaje da one koju susvoju dr`avu branili `ivotima, nakon {to sudiskriminisani od te iste dr`ave, braniStrazbur.

TRE[NJE NA KOMAD

Kolika je ekonomska kriza zahvatilaSrbiju govori i podatak da su se prve

ovogodi{nje tre{nje po~ele prodavati nakomad. Tako u Novom Sadu cena jednetre{nje na pija~nim tezgama iznosi 4, a kilo-gram je 300 dinara. Trgovci nikako nisumogli da spre~e brojne “kupce” da samoprobaju tre{nje, a da ih potom ne kupe, pasu se dosetili da i probanje naplate.

NE LJUBI CRNOGORSKOGPOLICAJCA

Sti`e sezona godi{njih odmora i mnogi izSrbije putuju za Crnu Goru, pa je koris-

no da znaju kakva tamo pravila vladaju.Izvr{na direktorka Mre`e za afirmacijunevladinog sektora Vanja ]alovi} ka`njenaje sa 550 evra, jer je na performansu umaju pro{le godine, zagrlila i poljubila poli-cajca, s obrazlo`enjem da je ometalaslu`beno lice u radu. ]alovi}eva jeka`njena i ranije sa 600 evra, zbog toga {toje na performansu ispred Ustavnog sudaCrne Gore, preko plo~e sa nazivom teustanove, stavila nalepnicu sa natpisomUstavni sud prve familije. Ona tvrdi da jenikakve kazne ni pretnje re`ima i kriminala-ca ne mogu spre~iti da radi svoj posao, asvakako bi joj bilo bolje da promeni na~inrada, da postane huligan, u~lani se u nekuvladaju}u stranku i bavi se kriminalom, jerbi tako sigurno izbegla ka`njavanje.

SMRTNOST KAO U AFRICI

Domovi zdravlja u Beogradu nemajuvakcine protiv tetanusa i preti

nesta{ica vakcina protiv malih boginja izau{aka. U apotekama nema insulina. Naliste ~ekanja upisuju se pacijenti i za2016-tu godinu, a za samo pojedinu te{koobolelu decu novac za operaciju prikupljase akcijama. –O~ajni smo, nikada nije biloovako lo{e, zavapila je direktorka beograd-skog Doma zdravlja Vo`dovac dr NevenkaDimitrijevi}, opisuju}i situaciju s vakcinamaprotiv tetanusa, kojih u nekim zdravstvenimstanicama uop{te nema, a sezonapovre|ivanja je pred nama.

Svetski ekonomski forum je ugodi{njem izve{taju svrstao Srbiju, premastanju u zdravstvu, na 66. mesto u svetu,{to je za 20 mesta gore nego pre samo tri

godine. Stopa smrtnosti kod nas je 14,2promila i na nivou je afri~kih zemalja.

Umire se od oboljenja na kojemo`e preventivno da se deluje – kardio-vaskularnih bolesti i maligniteta.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

9. maj 2013.

Prvi maj, Vaskrs,Djurdevdan su skromno

proslavljeni, nije se mnogoputovalo, pilo i jelo. Beogradje, ka`u bio, poluprazan, a iTemi{var, u kome smo mibili. Divan grad parkova,cve}a i Srba, koji imajudivnu Sabornu crkvu i gim-naziju „Dositej Obradovi}”.

Posle slavlja nas-tavljene su na{e razmirice, beogradskevlasti sa kosmetskim Srbima, i dr`ave sacrkvom oko Kosmeta. Svi bi da buduspasioci, a niko pametan da srpskeraskole smiri, da ne ide Srbin na Srbina.Da~i} napao patrijarha Irineja i gastarba-jtere, Nikoli} napao Srbe u BiH kaoBosance, vladika Grigorije kritikovaopredsednika Srbije, A. Vu~i} napao

predsednike srpskih op{tina naIbru. A list Blic napao trojicuvladika Ka~avendu, Pahomija iFilareta i tra`i da se Sinod onjima izjasni.

O srpskom narodu naKosovu i Metohiji govori}e sena narednom Sinodu SPC.Sinod predla`e da se vladika ivladar Petar Petrovi} Njego{Drugi proglasi za sveca. Itreba, i onako svaki Srbin iz

Crne Gore misli da je Njego{.Britanska kraljica Elizabeta je

dozvolila da se posmrtni ostaci kraljiceMarije sa groblja Vindzor presele uBeograd. Stigao je i kov~eg kraljiceAleksandre iz Atine. Tako da }e kraljPetar Drugi Karadjordjevi} sa majkom isuprugom 26. maja biti sahranjen naOplencu. U crkvi Svetog Djordja okupi}e

se dr`avni i crkveni vrh Srbije da sadinastijom ispuni zave{tanje kralja PetraPrvog da svi Karadjordjevi}i budu na jed-nom mestu – u Srbiji.

Bi}u na ovom ~asu istorije...

18. maj 2013.Stigli vanzemaljci u Crnu Goru.

Moj strikan iz Nik{i}a ka`e da su to do{lirodjaci Mila Djukanovi}a da se nastane uBudvu, jer su ~uli da se tu `ivi kao uraju. I ja bih hteo natrag u zavi~aj mojihpredaka, ali ne}e da me prime, ka`u nije-si vanzemaljac.

U Srbiji je stanje normalno, A.Vu~i} hvata privredne kriminalce, I. Da~i}pregovara sa Amerikancima da nam skinuelektronski embargo i dozvole nam da ~atu-jemo i trgujemo {irom sveta. A T. Nikoli}se sprema za samit sa malim velikimVladimirom Putinom da bi ga nagovorio da

pokrene gasovod Ju`ni tok, kako bi Srbinapokon po~eli ne{to i da rade.

Slavimo Milenijumski edikt uViminaciju, starom rimskom muzeju.Naredne nedelje sahranjujemo ~etvoroKaradjordjevi}a na Oplencu. Dolazi silannarod iz dijaspore, prota Marko izMilvoke, Tupanjac i Dodi Raki} iz^ikaga, Danijela Sremac iz Va{ingtona,vladika Irinej iz Sidneja, Dragan, biznis-men iz Vijetnama i mnogi drugi iseljeni-ci. Drago mi je da se sretnem sa njima.

Hrvatska ulazi u EU i ve} jeiskovala novu valutu. Zovu je }una. Kadje ~ovek pogleda ne bi da je uzme uruke. Ja posle rodjendana tro{im 62. god-inu `ilav kao Ma~ak po kineskom kalen-daru i jak kao Bik koji previ{e sedi, posrpskom horoskopu.

Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.com

M A R K O V I K O N A C I

20 Jun 2013.

V E R A

Re~ podvig slovenskog je porekla~iji koren re~i ,,dvig” ozna~avakretawe ka ili uzla`ewe ka

nekom ciqu.Iz hri{}anskog ugla posma-

trano podvig bi bio uzdizawe ilinadila`ewe sebe tj. savla|ivaweprepreka u ciqu ostvarivawa puno}eBo`anskog obraza u ~oveku. (preuzeto

sa sajta Svetosavqe: Re~nik mawe poz-

natih izraza)

Po u~ewu svetih otaca ~ovekje stvoren po liku i podobijuBo`ijem, tj. po slici i priliciBo`ijoj. Slika je ne{to {to mu je datou samom ~inu stvarawa, a prilika ilipodobije je ne{to {to treba dadostigne ili postigne u toku `ivota.

,,I stvori Bog ~ovjeka poobli~iju svojemu, po obli~ijuBo`ijemu stvori ga; mu{ko i `enskostvori ih” ( 1 Moj.1.27). Uhri{}anskom smislu gledano podvigbi bio dostizawe mere rastaHristovog ili obo`ewe popatristi~koj terminologiji.

,,Budite vi, dakle savr{enikao {to je savr{en Otac va{ nebes-ki”, re~i su Hristove izgovorene uwegovoj Besedi na gori. ( Mt. 5.48)

Od samoga po~etka ~ovek jestvoren sa ciqem da se usavr{ava ipostane bog po blagodati, me|utimneposlu{nost i nepoverewe prvihqudi prema Bogu doveli su do toga daje taj put i proces znatno ote`an, samnogim posledicama koje mi danasose}amo i pro`ivqavamo. Pre padapraroditeqa duh-du{a i telo ~inilisu jednu harmoni~nu celinu dejstvu-ju}i svako u svome domenu po voqi iblagodati Bo`ijoj.

Um, voqa i ose}awafunkcionisali su skladno streme}ika svom ciqu vo|eni tako|e blagoda}uBo`ijom. ̂ ovek se ose}ao mirno, zdra-vo i zadovoqno, nemaju}i unutar sebenikakvih protivre~nosti, `ive}isre}no i spokojno u zajednici saTvorcem.

Me|utim, na prvoj prepreciili isku{ewu koje su na{i praro-diteqi imali, desio se pad koji jepoveo u sunovrat ni{tavila i smrti~ove~anski rod i ~itavu materijalnutvorevinu.

Posledice tog grehopada supatwa, zlo i smrt.

Unutar ~ovekovog bi}a do{loje do rascepa i disharmonije.

Duh-du{a i telo, kao i um,voqa i ose}awa postali su ,,neprijate-qi” i nepoverqivi jedan prema dru-gome, tako da su nestali sklad i har-

monija unutar ~oveka.Za`elev{i da postane bog, bez

Boga i mimo Boga, ~ovek je ostao bezonoga ko je bio temeq i integritetwegove li~nosti i vod ka podobijuili obo`ewu.

Prihvativ{i predlog ilila`nu misao paloga duha, ~ovek sepoistovetio sa wim, otkazav{ipoverewe i poslu{nost Tvorcu, {to jeza posledicu imalo izgnawe izEdemskog vrta kao i svu poznatuistoriju qudskog grehopada od Adamado danas. Put ka obo`ewu i prvobit-nom ciqu zbog koga je Bog stvoriosvet, ~ovekovim samovoqnim grehom,krenuo je u suprotnom pravcu,stvoriv{i jaz i rascep izme|u ~ovekai Boga, odnosno tvorevine i Tvorca.Pored trwa i korova po zemqi, udu{i ~ovekovoj po~ele su da ni~ustrasti i grehoqubive sklonostiuporedo sa vrlinama koje su do tadakrasile bogoliku du{u.

Da bi se povratio na praviput postao je neophodan svojevrstanpodvig i trud kako bi se ~ovek oslobo-dio pomenutih strasti i dostigaociq zbog koga je stvoren.

Budu}i tro-jedno bi}e qudskipodvig mora obuhvatiti podjednakoduhovne-du{evne i telesne sile,odnosno ukqu~iti u akciju um, srce ivoqu.

,,Qubi Gospoda Boga svojegasvim srcem svojim, svom du{om svo-jom, svim umom svojim i svom snagomsvojom” ( Mt. 22.37 ).

S obzirom da je na{a civi-lizacija danas prevashodno materi-jalisti~ki nastrojena, mnogi na pod-vig danas gledaju uglavnom iz togtelesnog ugla, pa se posebno u Crkvipo{tuju oni qudi koji se isti~u timdarom.

Post, bdenija, metanije iostali elementi telesnog podviga,samo su sredstva za dostizaweodre|enog ciqa, a nikako ciq sam posebi, oni su korisni ukoliko timepostajemo boqi qudi, po moralu ikarakteru sli~ni Hristu-hristoliki.

U suprotnom oni nam mogubiti na gordost i prelest, a samimtim i na propast.

Hri{}anski `ivot podra-zumeva praktikovawa svihjevan|elskih vrlina i Bo`ijihzapovesti koje su nam date kroz Svetopismo i Sveto predawe.

Sve to u svrhu dostizawana{ega isceqewa i spasewa.

Nakon Adamovog pada i odbi-jawa poslu{nosti Bogu, Isus Hristos

je postao `rtva pomirewa ili novasveza i spona izme|u Boga i qudi.

^itav wegov `ivot od ovap-lo| ewa tj. Ro|ewa, pa preko Raspe}a iVaskrsewa, sve do Vaznesewa iPedesetnice, predstavqa domostrojqudskog spasewa i materijalnetvorevine.

Bogo~ovek Hristos nije samodo{ao da posvedo~i li~nimprimerom kako treba `iveti po Bogu,ve} nam je doneo i predao spasonosnedarove i lekove pomo}u kojih se isce-quje na{e rascepqeno bi}e i na{apala priroda. Ti blagodatni darovi,daruju se u Crkvi i kroz Crkvu.

To su najpre Telo i KrvGospoda i Spasa na{ega Isusa Hristakojima se ~ovek sjediwuje sa Bogom iponovo postaje jedno celo sa wim.

Tu su i druge Svete tajneCrkve kojima nevidqiva sila i blago-dat Svetoga Duha deluju u `ivotima ibi}ima wenih ~lanova.

Proces obo`ewa i spasewa

jeste put sticawa i zadobijawaSvetoga Duha.

Silom Duha Svetogapobe|ujemo svoje slabosti i strasti, isti~emo bo`ansku qubav kojom ,,kupu-jemo” `ivot ve~ni. U tom pogledusmisao i ciq hri{}anskog podvigajeste zadobijawe Carstva Bo`ijeg.

Zato oni qudi koji su uzli~ni trud i podvig u saradwi saBogom i zajednicom Crkve dostiglitaj ciq nose pored svoga imena epitetSveti. Time se potvr|uje da su za`ivota uspeli da steknu DuhaSvetoga, i sada ve~no sjediweni sawim u`ivaju u neprolaznoj bo`anskojslavi i svetlosti.

Neka bi sveblagi Gospodu~inio da se i mi udostojimo togaciqa zbog koga smo stvoreni da zajed-no sa svetima do`ivimo onu radostkoje oko ne vide, uho ne ~u i u srce~ove~ije ne ude, jer je takvo bla`enst-vo Bog pripremio onima koji ga qube.Amin. (1.Kor.2.9 )

Pi{e: Nenad Jovanovi}

maranata.jovanovic@gmail.com

PPPP RRRRAAAA VVVV OOOO SSSS LLLLAAAA VVVVQQQQEEEE

PODVIG U HRI[]ANSKOM SMISLU