INICIJATIVNI ODBOR

Presednik

KOCA POPOVIC

lanovi

Vera ACEVA,'Spaeni ja Cana BABOVI, Marko BELENIC, Anka BERUS, Petar BRAJOVIC, Savo BRKOVIC, Krste CRVENKOV-SKI, Ugljea DANILOVIC, Peko DAPCEVIC, Milinko UROVIC, Vinko HAFNER, Fadil HOD2A, Vlado JANJIC, uro KLADABIN, Slavko KOMAR, Voja LEKOVlC, Cvijetin MIJATOVIC, Dragi MILENKOVIC, Kota NA, Gojko NIKOLI, Slobodan PENEZlC, Petar RELIC, Ivan RUKAVINA, Velimir STOJNIC, Lidija ENT-JURC, Pal OTI, Borko TEMELKOVSKI, Janez VIPOTNIK

P I U U E S N I C I

ZBORNIK KNJIGA PETA

VOJNOIZDAVAKI ZAVOD JNA VOJNO DELO B E O f c r S A D

19 6 4.

REDAKCIJA

Petar BRAJOVIC, Milinko BUROVI, Drago GIZDlC, Svetozar KOSTI, Voja LEKOVIC, Joco MARJANOVIC,

Dragi MILENKOVI, Pero MORAA, Svetislav SAVKOVI, Kemal SEJFULA, Janez VIPOTNIK

Glavni urednik ,

MILINKO BUROVlC

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE 1941.

SANDAK U USTANKU 1941. GODINE

M anifestacije naroda Sandaka, 27. marta, koje su u poetku bile sa parolama za kralja, ubrzo su poprimile karakter., de-monstracija protiv faistikih drava Nemake i Italije. Takav karakter demonstracija bio je naroito u Novom Pazaru, Pri-jepolju i Pljevljima. U Bijelom Polju i Mojkovcu na mitinzima su govorili lanovi KPJ. Jedan broj muslimana u Sandaku utke je propratio ovaj dan zbog toga to jo nije bio u stanju da izie iz okvira propagande bivih aga, begova i trgovaca pekulanata koji su prieljkivali raspad Jugoslavije. Ali je veliki broj. Srba i muslimana zanatlijskih radnika, inteligencije i omladine bio spreman za odbranu zemlje. Dakle, rodoljubivi narod Sandaka je bio spreman da se odupre svakom nasrtaju faista na Jugoslaviju," a komunisti, upoznati sa direktivom CK KPJ, da se bilo na koji nain stave u slubu za odbranu zemlje.

Napadom faistikih drava na Jugoslaviju lanovi KP i SKOJ-a su se prijavljivali vojnim komandama za raspored u odgovarajue vojne jedinice, ali su sreske vojne komande, u sporazumu sa policijskim vlastima, nalazile izgovor da ih ne primaju. I mnogi radnici, studenti, aci i slubenici rodom iz Sandaka, na radu ili kolovanju u drugih krajevima nae ze-mlje, pohitali su da se prijave svome vojnom okrugu radi do-bij anj a rasporeda u vojne jedinice. Tako je iz Beograda 6. aprila posle podne krenulo oko 100 ljudi (meu njima i grupa drugova iz Sandaka sa Rifatom Burdoviem i Vojom Lekoviem), .u uiki, pljevaljski i druge vojne okruge, ah, na alost nisu pri-mljeni. Komunisti bjelopoljskog sreza su od vojne komande traili da primi 300 dobrovoljaca, uglavnom omladinaca. Kada je oficir to odbio, oni su zamolili da se dobrovoljcima bar poveri borba protiv pete kolone u srez'u. Oficir im ni ovo nije odobrio tvrdei da u srezu nema pete kolone. Mesni komitet KP je tada

9

dao uputstvo da se lanovi Partije i SKOJ-a po optinama jav-ljaju kao raznosai mobilizacionih poziva, kako bi isti bili to pre urueni vojnim obveznicima. Prilikom prolaska komandanta Zetske divizije kroz Bijelo Polje, omladinci iz Sahovia, Moj-kovca, Bistrice i Bijelog Polja su traili da ih primi u vojsku kao dobrovoljce. On im je obeao da e to uiniti, ali da se jave tabu u Gusinju. Meutim, policijske vlasti im nisu dozvolile da se udaljuju iz svojih mesta.

U Pljevljima, kada je vojna komanda odbila da primi oko 250 dobrovoljaca, komunisti su traili da se organizuju vojno-pozadinski radovi za raiavanje i odravanje puta na Jabuci (Pljevlja Prijepolje) i na emernu (Pljevlja Rudo), ali je i ovo odbijeno. Partijska organizacija u Prijepolju je povela agitaciju Sve za front. Sreskom naelniku je predat spisak dobrovoljaca koji inae nisu bili vojni obveznici sa izjavom da su spremni da odmah stupe u vojsku. Naelnik je zadrao spisak i dobrovoljci nikada nisu otili na front.

OKUPACIJA

. Posle 6. aprila peta kolona je proturila glasove da nema-kim i italijanskim trupama niko ne moe odoleti, a odmah zatim su kroz Novu Varo, Priboj, Prijepolje, Pljevlja, Bijelo Polje, Novi Pazar, Tutin i Sjenicu prolazili generali i oficiri Vrhovne komande i komandi pojedinih armija u pravcu abi jaka i Nik-ia, Mojkovca i Podgorice, Roaja i B erana, bez veze sa svojim armijama, to je ostavljalo muan utisak i izazvalo' strah kod naroda Sandaka. Stizale su i izbeglice' iz Beograda, koje su prepriavale ono to su usput sluale od petokolonaa, predska-. zujui brzi slom jugoslovenske- vojske, ili pak suprotno, da je naa vojska odbila napade neprijatelja i goni ga na svim fron-tovima. Za generala Milana Nedia se tvrdilo da je potukao nemake trupe n granici Bugarske i da goni neprijatelja prema Sofiji, a Nedi je u to vreme skoro neopaeno proao kroz Novi Pazar, Sjenicu i zadrao se u Prijepolju da saeka kapitu-laciju jugoslovenske vojske. Oficiri iz njegove okoline su go-vorili kako e Nedi biti glava nove Srbije pod nemakim okriljem.

Komunistika partija u Sandaku je i dalje preduzimala mere za otpor faizmu. U Pljevljima je od vojnih vlasti zahte-vana podela oruja radi odbrane grada, a pred samu kapitula-ciju pokuano je da se otvore magacini i iznesu oruje i oprema kako ne bi pali u ruke neprijatelju. Partijska organizacija bje-, lopoljskog sreza je uspela da prikupi nekoliko stotina psaka, runih bombi, puanih mtaka i .izvesnu koliinu eksploziva,

10.

a u Mojkovcu je andarm Novica Krtolica uzeo. iz andarme-xijske stanice pukomitraljez brno, pet sanduka municije i dva sanduka eksploziva i predao tamonjim komunistima.1 U Novoj Varoi omladina je prikupila vie puaka i runih bombi, nekoliko pitolja i veu koliinu puane municije. Tih dana je kroz Novu Varo prolazila jedna vojna jedinica. Na jednoj okuci ofer iz poslednjeg kamiona je iskoio pri izlazu iz same varoi i poeo da bei u umu. Kamion sa vojnicima survao se u provaliju. Njih estorica su na mestu ostali mrtvi, a drugi zadobili teke povrede. Omladinci Sreto Gliovi i uro Mui su trali za oferom-petokolonaem da ga uhvate, ali je on uspeo da im umakne. Kod povreenih vojnika u bolnici su dobro-voljno deurale danju i nou omladinke iz Nove Varoi, dono-sei im od svojih kua mleko i kolae. Omladinci su oruje, i municiju od poginulih vojnika najpre sklonili u Borisavljevia .grobnicu, a kasnije ga preneli na drugo mesto . . . U Prijepolju su se nalazile izvesne koliine ratnog materijala, a naroito burad i kante sa benzinom, naftom i uljem za motorna vozila. Bilo je i neto oruja i municije. Komunisti i omladinci su uzeli poneto od oruja, ali su ga i bacali u virove Lima, naroito municiju. Kada se otvorenije poelo govoriti o kapitulaciji i -da e neprijateljske trupe uskoro stii u grad, ljudi su zako-pavali burad i kante sa benzinom, naftom i uljem u pesak ili ih .sklanjali u bunje pored Lima, zbog ega je Milan Nedi, 14. aprila, izdao naredbu, kojom se preti smru zbog unitavanja dravne imovine. Sutradan, 15. aprila, Nedi je izdao naredbu

o mobilizaciji stanovnitva za sakupljanje ratnog materijala i vojne opreme, odreujui sabirno mesto u dvoritu gimnazije, ime je obavio koristan posao za raun okupatora."

U takvom rasulu javljale su se grupe naoruanih bandi koje su iz zaseda saekivale nae vojnike i oduzimale im oruje, odeu i obuu. Naroito je bilo opasno ii preko Petera, teri-torije deevakog i tavikog sreza, "gde su bili poznati a svojim druinama Omerica Kuta, Faik Bahtijarevi i Arif krijelj. U grupi ili pojedinano, oni su predstavljali strah i trepet za vojnike. Na posednutim drumovima Sebeevskoj reci, na Vra-evcu, Grablju i u Jaruti opljakali su preko 30 vojnika. A bande na Drakim planinama i u Ibarskoj dolini su i ubijale

' vojnike iz zaseda, pa je narod pomagao vojnicima da zaobilaze ove zasede.

Brzoj kapitulaciji jugoslovenske vojske nisu se nadali ni petokolonai u Sandaku. Srpsko stanovnitvo Sandaka je u

, 1 Detaljnije podatke o pripremi i razvoju ustanka u pljevaljskom , i bjelopoljskom srezu daju: Danilo Jaukovi u lanku PljevaljsM srez

u prvoj godini NOB i Veselin Bulatovi u lanku Bjelopoljski srez u julskom ustanku ' 1941. godine. (Prim, red.) '

11

strahu oekivalo dolazak okupatorskih trupa, pored ostalog zbog toga to je jedan deo muslimanske reakcije upravo tom okupacijom pretio Srbima osvetom, a koje se plailo i musli-mansko stanovnitvo znajui da okupaciji uvek ima kraja. Srpska reakcija u istonom delu Sandaka od 6. aprila je sva-kodnevno pretila, as da e potpuno istrebiti muslimansko sta-novnitvo, as da se prave spiskovi muslimana koji su okvali-fikovani kao neprijatelji drave. Tih prvih dana rata su se-u deevskom srezu pojavili i etnici Koste Peanca, ija se zverstva u ovome kraju pamte jo od 1922. godine,2 to su pe-tokolonaki elementi sada koristili za raspirivanje verske i na-cionalne mrnje u Sandaku. Rodoljubive mase su bile svedoci terora reimskih vlasti prema komunistima, a sada opet da se jedino komunisti ne mire sa kapitulacijom. KPJ u Sandaku, bila je jo malobrojna da bi svuda onemoguila razornu delat-nost petokolonakih elemenata i reakcije. Tamo gde su bile jae, partijske organizacije su uspevale da narodu otkriju ciljeve faistikih napadaa, ah je vei deo Sandaka bio bez komu-nista a vojne i policijske vlasti su ile na ruku izdajnicima zemlje.

Petokolonaki elementi su teili da to sveanije doekaju, nemake jedinice, u emu su im izlazile u susret sreske poli-cijske vlasti, ali ih je patriotsko raspoloenje naroda Sandaka prinudilo da ne istupaju javno sve do ulaska Nemaca u pojedine-varoi, pa su jedino u Novom Pazaru obavili planirani ceremo-nijal doeka. U Sjenici, Novoj Varoi, Priboju, Prijepolju i. Bijelom Polju nije bilo nikakvog doeka, jer se stanovnitvo-iz straha zatvaralo u kue. Kada su u Sjenicu uli nemaki mo-tociklisti a za njima i jedna tanketa, ulice su bile puste, a pro-davnice i zanatMjske radionice zatvorene. Neto kasnije ula je motorizovana kolona i onda su na ulicu izlazila samo radoznala, deca. Osamnaestog aprila, izdata je naredba da se istiu ne-make zastave sa kukastim krstom. U Priboju je, tek nakon ne-koliko dana po ulasku Nemaca, trgovac Elmaz Hasanagi doneo' iz Sarajeva poveu nemaku zastavu sa kukastim krstom i izve-sio ju je na svojoj radnji. Nemaki vojnici su je u prolazu, pozdravljali hitlerovskim pozdravom, a ponekad i pucajui u,

,stavu mirno iz pitolja. U Prijepolju je, na inicijativu Sretena. Vukosavljevia, pre ulaska nemake vojske, odran u optini sastanak uticajnih Srba i muslimana, na kome je Vukosavlje-vi isticao potrebu dobrih odnosa izmeu Srba i muslimana za. vreme okupacije koja je prolazna. To je urodilo plodom pa

2 1922. godine etnika organizacija, pod linim rukovodstvom. Koste Peanca, izgovarajui se da goni naoruane muslimanske bande i njihove jatake, izvrila je pravi pokolj u deevskom i tavikom srezu-

12

je Nemce pred optinskom zgradom doekao samo predsednik optine Milan Krpovi, sa manjim brojem trgovaca i zanatlija. U Bijelo Polje Nemci su uli iznenada i poeli deci deliti oko-lade, ali su roditelji odvraali decu da ne primaju te poklone. U Pljevljima su petokolonai, sreski naelnik, predsednik op-tine i neki vieniji graani, organizovali doek okupator-skih jedinica na samom ulazu u grad.

PRIPREME ZA USTANAK

Nemci su dolaskom u sreska mesta Sandaka izdali na-xedbe (tampane na nemakom i srpskom jeziku) o predaji oruja i municije. Naredbe s lepljene na zidovima kua, na tarabama, telefonskim stubovima a istovremeno objavljivane i preko doboara. KPJ u Sandaku preduzimala je sve da se .okupatoru ne predaje oruje. Bio je to veoma naporan posao, jer je trebalo kod ljudi koji su posedovali oruje razbiti strah od posledica koje ih mogu snai ako ga ne predaju. Petokolo-naki elementi, zatim izvestan broj ljudi iz biveg dravnog aparata i neki trgovci po varoima savetovali su graanstvu

riju Sandaka, jer su je smatrali svojom interesnom sferom, to su Nemci izgleda,. ignorisali, jer su njihove posade i dalje osta-jale u Sandaku (izuzev Bijelog Polja, gd su zamenjeni itali-janskom posadom): S obzirom na pripreme za napad na Sov-jetski Savez, Nemci su urili da uspostave kvislinku vlast pre povlaenja sa teritorije Sandaka, to je ilo u prilog ustaama,.-koji su teili pripajanju Sandaka kvislinkoj tvorevini NDH. Ve 30. aprila je iz Sarajeva upuena depea Anti Paveliu da. se Sandak kao privredni i istorijski deo Bosne i Hercegovine prikljui Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, pa se moli da se u sve srezove Sandaka poalju ustaki odredi, to je imalo punu podrku Nemaca. I pored protivljenja Italijana, ustake posade su posele Priboj, Prijepolje, Novu Varo i Sjenicu. Pljevlja i Bijelo Polje posele su italijanske trupe.3 H Novom Pazaru na-lazili su se Nemci, a u Tutinu Italijani.

Ustae su, odmah po dolasku, u svom delu Sandaka hap-sile vienije Srbe, bilo kao taoce za eventualne nerede, bila-kao komuniste ih njihove simpatizere, emu se suprotstavljao jedan deo muslimana. Svi skupovi Srba, pa i obine sedeljke, bili su zabranjeni. Za nepotovanje ove naredbe pretilo se naj-stroim kaznama. Komunisti novovarokog sreza doli su na ideju da sastanke sa narodom odravaju na zajednikim rado-vima na okopavanju kukuruza, kosidbi livada i etvi. Ova-kav nain rada sproveden je u nekoliko sela, to je bilo mogue jer ustae za sve vreme svoga boravka u Sandaku nisu uspele da uspostave svoju vlast, a njihove posade, koje su se'nalazile u andarmerijskim stanicama, nisu bile dovoljne da kontro-liu sva sela.

Jedan od prvih akata ustake vlasti u Sandaku bilo je izbacivanje irilice iz administracije, pa je nareeno da se iz-mene i svi natpisi na javnim zgradama i firme na trgovakim i zanatskim radnjama. Da bi do kraja ponizili seljake-Srbe, nji-hovi andarmi su ih presretah na putu za Prijepolje, Priboj, Novu Varo i Sjenicu, skidali im i cepali ajkae, sekli kaieve na opancima, amarali i nazivali pogrdnim imenima. Uvreeni i ponieni ljudi su poeli izbegavati da odlaze u varo bez velike nude, to su partijske organizacije koristile za jo. jae razga-ranje mrnje protiv okupatora kojima su se i pripisivah postupci ustaa. Komunisti su morah uloiti mnogo truda da suzbiju propagandu srpske reakcije, koja je tvrdila da bi se sa Nem-cima lako ivelo da nije muslimana i Hrvata, to je ilo u prilog okupatora da izazove sukob izmeu Srba i muslimana u San-daku. Napredna muslimanska omladina ostala je dosledna u

.. 3 I u Pljevlja je bila dola ustaka posada, ali je 8. maja morala napustiti ovaj grad.

14

solidarnosti sa naprednom srpskom omladinom: stupala u lan-stvo Komunistike partije i SKOJ-a, ustajui protiv bratoubi-lake borbe. Ustaka vlast se sve vie oslanjala na deklasirane elemente, koji su pod imenom ustaa ubijali Srbe i pljakali nji-hovu imovinu. To je pokolebalo i mnoge muslimane, koji su se oduevljavah okupacijom, pa je deo takvih otvoreno ustao pro-tiv zloina ustaa.

Muslimanska reakcija (bive age i begovi) je, odmah posle okupacije, postavila pitanje povratka na snagu nekadanjih fe-udalnih prava: ubiranje etvrtine poljoprivrednih proizvoda od bivih ifija, to je nemaki okupator preutno i sankcionisao. Ustae i albanski kvislinzi su pokuali da i na ovom pitanju zaotre odnose izmeu muslimana i Srba u emu su albanski kvislinzi i imali uspeha u deevskom i tavikom srezu. Jedan deo bivih aga je poeo da odlazi u sela ili su pozivali svoje ifije da se nagode oko davanja etvrtine. Komunisti i napredni omladinci, naroito muslimani, delovali su u dva pravca: meu Srbima da se ne odazivaju zahtevima bivih aga i begova, a meu starijim muslimanima da ne prihvataju ono to e pore-metiti njihove dobrosusedske odnose sa Srbima. Sredinom maja otila je (sa preporukom krajskomande) delegacija iz Novog Pazara (Aif Hadiahmetovi, Ahmet Daa, Semso avi, Ahmet Cilerdi, Musadbeg Omerbegovi i Osmah Danefendi) i Ko-sovske Mitrovice u Beograd da od nemakog zapovednika Srbije trai saglasnost za ubiranje etvrtine. Na ovo je dao saglasnost i srpski komesar Milan Aimovi. (Na savetovanju predsed-nika optine okruga Kosovske Mitrovice, koje je odrano poet-kom maja 1942. godine u "Vrnjakoj Banji, predstavnici srpske vlade saoptili su da se ubira etvrtina sa svih poseda koji su 1912. godine davali etvrtinu i da e se posle rata agama platiti naknada za oduzetu zemlju).

U novopazarskom i tavikom srezu u poetku su neke age uzimale od seljaka koliko su htele, ak i do 2500 kg ita i ku-kuruza po domainstvu. Neki su, bez obzira na verske propise, uzimah i svinje koj su prodavali ili poklanjah Nemcima i Ita-hj anima. Kvislinke vlasti u Novom Pazaru i Tutinu su odmah naredile albaniziranje muslimana: ljudi da nose samo albanske kape kee, a andarmi uniforme sa albanskim oznakama; na-pisi na javnim zgradama i firme na trgovakim i zanatskim radnjama da budu na albanskom jeziku. Ljudi su se odupirali tome, ali su panduri, uz pomo andarma, skidali sve dotadanje firme. Mnogi su ispisivah firme svojih radnji na nemakom jeziku, jer takve firme kvislinzi nisu smeli da skidaju. Svim ulicama u Novom Pazaru data su albanska imena. Posebna pro-paganda vrena je sa geografskim kartama velike Albanije (gde su pored Albanije ukljueni Kosmet i deo Sandaka: de-

15

evski, taviki, sjeniki i dobar deo studenikog sreza). Polo-vinom juna je uz prisustvo predstavnika nemake komande iz Novog Pazara i Kosovske Mitrovice, zatim buntovdije Ferhat-bega Drage sa pratnjom na sveanoj sednici u Novopazarskoj vernici proitana odluka o odvajanju Novog Pazara i deevskog sreza od Srbije i njihovom prikljuenju Albaniji. Nakon toga odran je zbor, na kome je Ferhatbeg Draga govorio o proteri-vanju Srba sa teritorije Albanije. Jedan nemaki major je u svom govoru dao podrku hukau Ferhatbegu Dragi, a zatim je uzeo re Bahrija Abdurahmanovi izvinjavajui se to mora da govori pseim srpskim jezikom, istiui da su Srbi, Jevreji i Cigani zapisani u knjigu za istrebljenje. Sline mere u pogledu albaniziranja muslimanskog stanovnitva preduzimane su i u Tutinu, gde su sredinom juna doli Italijani i pristupili nekoj vrsti reorganizacije vlasti. Oni su krajem juna formirah mili-ciju koja je oruje nosila i kod svojih kua i iji je zadatak bio da sa andarmerijom uva javni red i mir a, po potrebi, da odlazi tamo gde je okupator odredi Poetkom jula oko 40 na-oruanih milicajaca, pod komandom Sinana Paljevca, izvrili su upad u srpsko naselje Suvi Dol, 'gde su tri dana pretresah kue i tukli ljude traei oruje, a ko nije imao puku morao je ovoj bandi da plati u novcu. Za tri dana nasilja i pljake milicija je dobila svega nekoliko puaka.

Rad KPJ u Sandaku bio je na liniji priprema naroda, a u prvom redu omladine za borbu protiv okupatora. Ove pripreme su naroito bile intenzivne odkraj maja, kada je ve bila orga-nizaciono uvrena partijska organizacija u novovarokom4 i pribojskom srezu i u Novom Pazaru. Stalno se radilo na oma-sovljavanju partijskih i skojevskih organizacija. Oblasni komitet KPJ za Sandak, poetkom juna, preneo je svim partijskim organizacijama na svom terenu direktive PK za Crnu Goru, Boku i Sandak o radu po vojnim pitanjima. Partijske organi-zacije su, primivi ove direktive, odmah pristupile sprovoenju postavljenih zadataka: intenzivnije prikupljanje oruja i muni-cije; obliku lanova u rukovanju orujem i izvoenje nekih vojnih vebi naroito sa omladincima koji nisu sluili vojsku. Grupe su imale rukovodioce za obuku a odreeni lanovi komi-teta su ih kontrolisali u radu i pruah pomo. Pored obuavanja xi rukovanju orujem, na skupovima sa omladinom prouavan je partijski materijal i itana napredna literatura. Skoro svaki omladinac i omladinka, na koje je partijska organizacija imala

4 Partijsku organizaciju u Novoj Varoi je aprila 1941. formirao "Vojo Lekovi, a u Novom Pazaru-Rilat Burovi Tro. Kasnije je Vojo "Lekovi po odluci PK Srbije preao na rad u Beograd, dok je Rifat Burovi ostao na partijskom radu u Sandaku.

16

I

uticaja, sami su proitali ili sluali na italakim asovima roman Ostrovskog Kako se kalio elik.

Ustae u novovarokom srezu bile su nasrtljive u-maltre-tiranju Srba, naroito posle kidanja telefonskih veza izmeu Nove Varoi i andarmerijske stanice titkovo, u drugoj polo-vini maja; stalno su hapsili ljude u Novoj Varoi i na smenu ih drali kao taoce. Partijska organizacija je u veini sela novova-rokog sreza organizovala none patrole, da ustaki andarmi ne bi iznenadno upali u selo. Mukarci su sa orujem spavali van kua, spremni da idu na zborno mesto im opali puka u selu. lanovi KP i SKOJ-a u Novoj Varoi, imajui zadatak da stalno prate namere ustaa, takoe nisu nou spavah u svo-jim kuama, jer nijedan nije smeo biti uhapen. U ^ Prijepolju su ustae nastojale da pridobiju omladinu, organizujui zabave i igranke, pa je partijska organizacija razvila akciju meu omla-dinom da se bojkotuju ove ustake priredbe, pri emu je po-stigla potpun uspeh. Ni jedna devojka nije se pojavila na ovim priredbama, a od omladinaca bilo je samo nekoliko muslimana koji su jo u poetku zagazili u izdaju. Ustae su se brzo uverile u jalovost svoga posla jer se omladina Prijepolja uveliko pripre-mala za obraun sa faizmom.

Partijske organizacije su radile na okupljanju i ljudi koji su ranije pripadah raznim graanskim strankama. Desetine uglednih politiara su se odazivale pozivu i stupale u borbene redove Komunistike partije, iji su lanovi sa omladinom i graanima esto odravah i ire sastanke (naroito u novovaro-kom srezu), na kojima je govoreno da-se ljudi ne odazivaju pozivima kvislinkih vlasti i okupatora; da ne plaaju porez, ne nose ivotne namirnice, ne daju rekviziciju i si. ve da sakri-vaju hranu i stoku. Na ovakve konferencije nou ljudi su do-lazili naoruani pa su ovi skupovi liili na logore oruanih jedi-nica. U bjelopoljskom srezu komunisti su koristili i sabore na Rudnom Polju, u Nedakusima i na Bjelasici, na kojima su govo-rili lanovi Mesnog komiteta Bijelog Polja pa i Oblasnog komi-teta KPJ za Sandak, upoznavajui narod kakav stav treba zauzeti prema okupatoru i domaim izdajnicima. itani su i proglasi CK KPJ.

U pripreme partijske organizacije u Sandaku za borbu protiv okupatora spada i savetovanje Oblasnog komiteta KPJ za Sandak, odrano 22. juna u kui Dika Ninia u adinju (na oko dva kilometra od Prijepolja). Savetovanju nisu prisu-stvovah drugovi iz pljevaljskog, sjenikog i tavikog sreza. (Partijska organizacija pljevaljskog sreza nije bila na vreme obavetena, a u srezovima sjenikom i tavikom nisu jo bile

2 Ustanak 1941. 17

formirane partijske organizacije).5 Dnevni red savetovanja bio je: 1) Stanje SKOJ-a i omladine; 2) Organizaciono stanje Par-tije. Izvetaj u vezi s prvom takom podneo je orije Stanic, a o drugoj Nedeljko Merdovi. U diskusiji su uestvovali skoro svi prisutni. Kada je na kraju uzeo re Elf at Burovi Tro i poeo da izlae zakljuke savetovanja, u kuu je banula domai-nova erka Dragica i viknula: Zaratila Rusija sa Nemakom. Mada je u diskusiji govoreno i o mogunosti napada Nemake na Sovjetski Savez, ova vest je ipak iznenadila drugove, pa je Tro, govorei o novonastaloj situaciji, ukazao na prioritetne zadatke partijske organizacije: pojaanje akcija za prikupljanje oruja i obuka omladine u rukovanju istim. Naglasio je da uskoro treba oekivati i direktive CK KPJ za akcije protiv oku-patora, upozoravajui komuniste na budnost i na opasnost od hapenja da se povuku u sela.

Uesnici savetovanja su jo iste veeri krenuli u svoje srezove, uvereni da e borba brzo otpoeti. U pljevaljskom i bje-lopoljskom srezu Italijani su posle napada na Sovjetski Savez postupah oprezno i samo pokuavah da prikupe podatke o ko-munistima, pa je i rad partijskih organizacija u ovim srezovima bio normalan. andarmi i karabinijeri po stanicama seoskih optina bili su malobrojni, pa, kako do tada nisu uznemiravani, oni nisu ni obraah panju na.to da li se priprema kakva akcija protiv okupatora, ak nisu ni znali da na njihovom terenu postoji organizacija Komunistike partije. U mestima gde su bile ustake posade odmah se poelo sa hapenjem vienijih Srba, a u pripremljenim spiskovima za ira hapenja na prvom mestu su bih komunisti. Komunisti Prijepolja su, ve 23. juna, bili obaveteni da ustae pripremaju njihovo hapenje; zato je Mesni komitet naredio svim lanovima Partije da napuste varo. U Priboju je ustaki poverenik Murat Bajrovi, 23. juna, pri-premao hapenje Hilmije Hasanagia da: bi ga proterao u Sa-rajevo. U novovarokom srezu ustaki andarmi su krajem juna pokuali da uhapse Momira Bokovia i mene, a u Novoj Varoi pohapsili desetak vienijih Srba kao taoce. (Sresko naelstvo u Novoj Varoi je, 15. jula, uruilo pozive lanovima KP i nekim simpatizerima da dou radi sasluanja, zbog ega su ovi,6 prema ranije datim uputstvima, napustili varo i otili u selo Radoinju.

5 Savetovanju su prisustvovali: Rifat Burovi Tro, Nedeljko Merdovi, Munib Kuevi, orije Stani, Vukosav Bokovi, Ljubia Mio-ragovi, Velibor Ljuji, Duan Tomaevi Cirko, Momir Bokovi, Mirko ukovi, Rade Borisavljevi, Hilmija Hasanagi i Hakija Zej-nilovi.

6 Daut Musi, Hajro Hadimurtezi, Rade Borisavljevi, Rodoljub Stevovi, Musa Musi, Sreto Gliovi, uro Musi, Pivo Karamatijevi i Mio Suboti.

IS

Drugarice, lanovi KP i SKOJ-a, i dalje su ostale u Novoj Va-roi, jer za njih ustaka vlast jo nije imala podatke).

Nadiranje Nemaca u unutranjost Sovjetskog Saveza pod-staklo je muslimansku reakciju da zaotri odnose Srba i musli-mana. Nemaki uspesi su u varoima Sandaka objavljivani preko doboa najmanje dva puta dnevno, a na vidnim mestima su istaknute velike geografske karte, na kojima se zastavicama kukastog krsta ili faistike Itahje obeleavalo prodiranje ne-make armije u unutranjost Sovjetskog Saveza. Muslimanska reakcija je povela i akciju da se ljudi javljaju u dobrovoljce za istoni front. Partijske organizacije su i dalje sa grupama omla-dinaca radile na obuci u rukovanju orujem, orijentiui se i na prikupljanje pomoi od naroda u namirnicama, odei i obui. Oblasni komitet KPJ za Sandak nije stvorio partijska uporita u sjenikom i tavikom srezu pa su tamo i pripreme za borbu protiv okupatora bile slabije od onih u zapadnom delu San-daka, a sekretar partijske organizacije u Novom Pazaru Ha-, kija Zejnilovi se pripremao da stupi u aparat kvislinke vlasti. Partijske organizacije u Sandaku su, krajem juna, uglavnom bile spremne da izvode oruane akcije i diverzije protiv oku-patora: onesposobljavanje telefonskih linija, ruenje mostova i propusta na putevima, onemoguavanje organima vlasti po seo-skim optinama da sprovode nareenja okupatora unitavanje izvesnih spiskova u arhivama optina i sreskih naelstava i td. Tako su Novica Bulatovi i Sreto Popovi u Bijelom Polju, kao slubenici sreskog naelstva, izvadili iz poverljive arhije tzv. crne spiskove gde su bih upisani komunisti i svi protivnici oku-patora bjelopoljskog sreza i unitili ih, jer su imah sinove komu-niste koji su takoe bili upisani u ove spiskove.

Od poetka okupacije pa do jula okupator nije uspeo da u Sandaku uspostavi eljenu vlast. Itahjani su u bjelopoljskom i pljevaljskom srezu upravljali preko svog civilnog komesara: ustae su u Priboju, Prijepolju, Novoj Varoi i Sjenici usposta-vile kako sresku policijsku vlast, tako i optinsku upravu, ali otputanjem Srba iz slube oni nisu mogli da popune sva mesta u administraciji sreskih naelstava. U muslimanskim selima su uspostavili optinske uprave, dok su u srpskim jedina vlast bili andarmi.

ORUANE AKCIJE

Na sastanku PK KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak, odr-anom 8. jula, odlueno je da se otpone oruana borba protiv okupatora u Crnoj Gori i u Sandaku. Sava Brkovi, lan PK, koji je trebalo da prenese direktivu i rukovodi akcijama na teri-2* 19

toriji Sandaka i okruga Kolain, sastao se sa Rifatom Burdo-viem (kod Kolaina) tek 13. jula uvee, kada je u Crnoj Gori ve bio otpoeo opti ustanak naroda protiv okupatora, ime je Sandak bio u zakanjenju. Rifat je, upoznavi se sa odlukom PK, odmah iz Kolaina pourio natrag u Sandak i 14. jula stigao u Mojkovac, sazvao sastanak komunista Mojkovca, kome su prisustvovah neki lanovi Mesnog i Oblasnog komiteta, i upo-znao ih sa odlukom Pokrajinskog komiteta. Odlueno, je da se formiraju tri gerilska odreda od po 20 ljudi i odreeni su ko-mandiri odreda: Miro Krui, Mili Vlahovi i Rade Radovi. Dva odreda su odmah upuena na Rogov- kr gde su poruili most na putu Bijelo Polje Mojkovac i tamo ostali u zasedi radi spreavanja eventualnog prodora Italijan u Mojkovac iz Bijelog Polja, Berana ih iz Pljevalja; trei odred, pod koman-dom Rada Radovia, dobio je zadatak da uvee, 14. jula, na-padne andarmerijsku stanicu u Mojkovcu, u kojoj se nalazilo 6 karabinijera i 4 biva jugoslovenska andarma. andarmima je ponueno da se prikljue gerilcima ili da zauzmu neutralan stav. Oni su prihvatili ovo drugo.7

Do 18. jula uvee na teritoriji bjelopoljskog sreza bile .su razoruane sve andarmerijske i andarmerij sko-karabinij erske posade,8 a okupatorska vlast prestala sa radom na teritoriji ce-log bjelopoljskog sreza, osim u Bijelom Polju. Masovni priliv ljudi zahtevao je da se formiraju vee jedinice od gerilskih od-reda, ije je brojno stanje bilo 1040 boraca. Oblasni komitet KPJ za Sandak je na osnovu ove situacije dao uputstva partij-skoj organizaciji bjelopoljskog sreza da .se formiraju ete i ba-taljoni na teritorijalnom principu, to je ubrzo i sprovedeno u ivot. Okupivi vei broj gerilaca u ete i bataljone, Oblasni ko-mitet je odluio da se oslobodi Bijelo Polje. Formiran "je i tab koji e rukovoditi akcijama svih jedinica na teritoriji bjelo-poljskog sreza, u sastavu: komandant Jago Rabrenovi, a po-litiki rukovodilac Rifat Burovi Tro. Jedinice su tokom 18. jula zauzele odreeni raspored za napad: Nedakuski bataljon na Dafia brdu; Granarevska i eoko-selska eta i Okladski vod u Banja Selu; Mojkovaka, ahovika i eta iz Polja Kolain-skih u Ravnoj Reci i Cerovu; Zatonski bataljon, Rasovska i Lo-

7 Veselin Bulatovi opirnije pie. o tome u lanku Bjelopoljski srez u ustanku.

8 Okupacijom zemlje ostale su an. stanice i u njima svi zateeni andarmi. Italijani i Nemci tolerisali su u svojoj slubi i Srbe i musli-mane. Dolaskom ustaa u deo Sandaka Srbi andarmi su razoruani i otputeni; gde nisu bile ustae ostalo je po starom sem u sjenikom, tavikom i deevskom srezu gde su andarmi bili proalbanski elementi. Italijani su dodavanjem po nekoliko svojih karabinijera stvarali meo-vite andarmerijsko-karabinij erske stanice.

20

zanska eta u Rasovu i 11a Obrovu. tab za rukovoenje ovom, akeijom smestio se u selu Cerovo. Ali, 19. jula, u oekivanju nareenja za napad na Bijelo Polje, Oblasni komitet je dobio pismo od delegata PK KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak, u kome je stajalo uputstvo da se ne napadaju vea mesta, nego da se izvode gerilske akcije, pa je i tab ustanikih jedinica izdao nareenje za povlaenje jedinica od Bijelog Polja. Meutim, komandno osoblje veeg broja jedinica se nije sloilo sa nare-enjem pa su ove jedinice 20. jula izjutra izvrile juri na Bijelo Polje, a oko 12 asova predala se i poslednja grupa italijanske posade kod gimnazije, ime je bjelopoljski srez bio potpuno slo-bodan. Istog dana formiran je Vojni komitet u sastavu: Rifat Burovi Tro, Duan Kora, Stanko Bulatovi i Toma Zii kao predstavnici Komunistike partije; zatim Miloje Dobrai-novi, prota Milo Popovi, muftija Harun Lamezevi, Marko-Bulatovi, Danilo Obradovi i Andra Stani kao predstavnici graanskih stranaka. Vojni komitet je vrio dvojaku funkciju: rukovodio je vojnim pitanjima uopte i obavljao dunosti na-rodnooslobodilake vlasti u srezu. Dakle, bio je to prvi narodno-oslobodilaki odbor u Sandaku.

Sutradan, 21. jula, odran je zbor graana na kome su go-vorili Rifat Burovi i Miloje Dobrainovi. Na zboru je ob-javljena odluka o formiranju Vojnog komiteta kao prvog organa vojne i graanske vlasti na osloboenoj teritoriji. Imena lanova Komiteta aklamacijom je usvojilo oko 5000 prisutnih graana. Istog dana odrano je savetovanje sa bivim dravnim slubeni-cima, zatim sa oficirima i podoficirima bive jugoslovenske voj-ske u komandi mesta, na kome je govorio i Rifat Burovi Tro, pozvavi prisutne da prema svojim sposobnostima zauzmu od-reena mesta u redovima boraca za osloboenje zemlje. Mesni komitet KPJ i Vojni komitet su, uspostavljanjem reda u grdu, dali uputstva da se po optinama odravaju zborovi, na kojima e se narod upoznati sa ciljevima i uspesima borbe protiv oku-patora kako u srezu, tako i u celoj zemlji. Partijske organizacije su postupile prema dobivenim uputstvima. Pored uspostavljanja nove vlasti, na ovim zborovima su formirani i novi bataljoni i ete, ije su se komande i tabovi birah u prisustvu svih graana na zboru. Tako je u Sahoviima, 22. jula, formiran bataljon za ijeg komandanta je izabran Sava Drljevi a za politikog ru-kovodioca Toma ii; uspostavljena je i komanda mesta za ceo Vrane, a dunost komandanta mesta vrio je takoe Savo Drljevi. Nekoliko dana kasnije formiran je i Pavinopoljski ba-taljon sa komandantom Neom Joksimoviem i politikim ru-kovodiocem Milovanom Jeliem, dok su u ravnorekoj optini formirane dve' ete.

21

TAL AS USTANKA SE IRI ,

' ; : Oruane akcije protiv okupatora u bjelopoljskom srezu prerasle s u opti ustanak naroda, a da u .ostalom delu San-daka komunisti o njemu jo nisu bili obaveteni, ve su saznali preko okupatorskih posada ih kvislinkih vlasti. Tek 17. jula je -Pljevlja stigao Nedeljko Merdovi i 18. jula je u selu Komine odran sastanak Mesnog komiteta na kome je Merdovi upoznao komuniste sa uspesima ustanka u Crnoj Gori i akcijama u bje-lopoljskom srezu. Nedeljko Merdovi je iz pljevaljskog produ-io u mileevski srez, gde je Mesni komitet, saznavi za ustanak U bjelopoljskom srezu, povukao iz Prijepolja, Ivanja i Velike Zpe lanove KP i u Luicama, 19. ili 20. jula, formirao par-tizansku etu od oko 30 boraca. Kada je stigao Merdovi (21. ili 22. jula), odran je sastanak Mesnog komiteta. Na tom sa-stanku je odlueno da formirana eta odmah otpone sa rue-rijem puta u Strugovima (izmeu Prijepolja i Brodareva) i da se nastavi sa formiranjem partizanskih jedinica u drugim me-stima. eta je pored ruenja puta oborila i telefonske stubove od Velike Zupe do Strugova. Komunisti novovarokog i priboj-skog sreza saznah su o dogaajima u Crnoj Gori i bjelopoljskom srezu preko ustaa (koji su pojaah hapenja vienijih Srba i preduzeh traganja za komunistima), a od seljaka iz zlatiborskog sreza saznali da se negde u Srbiji vodi borba protiv Nemaca i bivih jugoslovenskih andarma.

Prva oruana akcija u pljevaljskom srezu izvrena je 20. jula kada je grupa naoruanih seljaka napala karabinijere koji su beali sa Kosanice u Pljevlja. U Bobovu je 20. jula Velimir Jiaki pozvao narod u borbu protiv okupatora, posle ega je oko 15 naoruanih seljaka polo u pravcu Meljaka, gde im se pri-druio vei broj Meljaana a i sami andarmi su se izjasnili za borbu protiv okupatora. Posle razoruavanja neprijatelja u Me-ljaku, Vrulji, Matarugama, Mijailovii i Boljaniima pljevaljski srez je (izuzev Pljevlja) bio bez okupatorskih posada. Mesni komitet je odluio da se za osloboenje Pljevalja izvre solidne pripreme. Po selima je na konferencijama govoreno o uspehu ustanika u Crnoj Gori i o osloboenju Bijelog Polja. Gerilski odredi i bataljoni formirani su na teritorijalnom principu: svaka optina je stvarala svoj odred. Pljevlja su bila liena veze sa ajniem, Rudom, Pribojem, Prijepoljem i Crnom Gorom preko Zabljaka. Mesni komitet se smestio u Maou, povezao telefonskom linijom sa Oblasnim komitetom u Bijelom Polju i vrio pripreme za osloboenje Pljevalja. Danilo Kneevi i Da-nilo Jaukovi upueni su u Mesni komitet za avniki srez radi dogovora o ueu dela ustanika toga sreza u osloboenju Plje-valja. Krajem jula u Maoe su stigli Lipovsko-moraki bataljon

22

iz kolainskog sreza (pod komandom starog Dura Raosavljevia, rezervnog kapetana) i jedan bjelopoljski bataljon (pod koman-dom Radomira Janketia i politikog rukovodioca.ivka Ziia). Sa ovim bataljonom je doao i Rifat Burovi Tro, pa je u Maou odran iri sastanak, kome je prisustvovao i Ljubia Mio-dragovi iz mileevskog sreza, i razmotrena mogunost oslobo-enja Pljevalja. Kada su komunisti na konferencijama pozivali narod na ustanak, jedna grupa ljudi iz Pljevalja. odluno je ustala protiv svake oruane borbe i vratila se u Pljevlja. Itali-jani su posle toga pozvali:sve bive predsednike seoskih optina na koiiferenciju u Pljevlja, nadajui se da e pomou njih spre-iti oruanu borbu porobljenog: naroda. Meutim, ' na' ovu kon-ferenciju su doli samo nekolicina predsednika optina iz nepo-sredne okoline Pljevalja. Uverivi se da po' selima nema vlasti na koju se oni mogu osloniti, Italijani su se obratili sreskom naelniku Pavlu uroviu, koji je nekoliko puta ve slao vie-nije ljude i roditelje boraca da odvraaju gerilce od napada na Pljevlja. Do napada na Pljevlja nije dolo usled ofanziVe oku-patora na osloboenu teritoriju bjelopoljskog sreza.

Izbijanjem ustanka u Crnoj Gori i oruanih akcija u bje-lopoljskom srezu, komandant ustake posade u Prijepolju Stje-pan Jakovljevi otputovao je u Novi Pazar, gde se sa nemakim komandantom dogovorio o organizovanju odbrane sjenikog sreza i napada na ustanike u bjelopoljskom srezu. Dobivi dva-desetak puaka i municiju koje je razdelio sigurnim muslima-nima u Sjenici, Jakovljevi je, 20. jula, zatraio od zapoved-nika 4. orunike pukovnije u Sarajevu 100 puaka i 500 me-taka radi naoruavanja sigurnih muslimana u udaljenim selima kojima preti najvea opasnost od crnogorske osvete, predloivi da se iz Gorada prebaci u Sjenicu jedna eta hrvatske vojske. Kada je Savinopoljski bataljon, 20. jula, uao na teritoriju barske optine (u sjenikom srezu) i poseo anar-merijsku stanicu u Treiijevici, ustae su iz Sjenice krenule prema Barama, vodei sa sobom i naoruane muslimane, tzv. ustaku muslimansku miliciju. Tako su, pored Nemaca i Itali-jana, formirane i ustake jedinice na teritoriji Sandaka. Ova ustaka vojska od Sjenice je usput popalila srpska sela Vinjevo i Goevo, a posle podne se sukobila sa Savinopoljskim bataljo-nom kod Trenjevice. Savinopoljski bataljon se povukao na. teritoriju bjelopoljskog sreza i zauzeo poloaje na prostoru Debelj Pearska. Stjepan Jakovljevi 21. jula izvetava za-povednitvo 4. orunike pukovnije i zapovednitvo vojne kra-jine u Sarajevu da su pobunjenici zauzeli Bijelo Polje i zarobili etu itahjanskih vojnika; da se vode borbe kod Bara Sjenikih i Budjeva; da je dobivene puke i municiju razdelio t poverljivim muslimanima i stavio ih pod komandu svojih

23

andarmerijskih stanica a zatim, trai jo 10 pukomitraljeza, 100 puaka, 10 000 metaka i 5 sanduka runih bombi... 23. jula Jakovljevi iz Sjenice izvetava o borbi kod Ugrinca i da su ita-lijanski avioni bacah letke, kojima pozivaju pobunjenike da se Tornire i vrate svojim kuama, a na kraju predlae:

Sada bi bilo zgodno da hrvatska vojska okupira Sandak . . . pod izgovorom da se uvede red i zatiti na muslimanski ele-menat, koji je ovde u veini. Mislim da se ova prilika ne bi smela propustiti, ukoliko se uopte reflektira za Sandak i da izvrimo svetu dunost, da zatitimo muslimane-Hrvate u San-daku.9

Sef Vojnog komiteta ustanikih snaga bjelopoljskog sreza Duan Kora naredio je pokret jedinica u pravcu Bara. Kako su ustaki andarmi i muslimanska milicija bih za-poseli prilino irok prostor prema bjelopoljskom srezu, to su ustanike snage obrazovale dva fronta: Bare Sjenike (gde se nalaze Savinopoljski, Mojkovaki i Ravnoreki bataljon, Neda-kuska i Bjelopoljska eta, zatim eta iz Polja Kolainskih i eta iz barske optine sjenikog sreza) i Korita (gde su se nalazili Zatonski i Stitarsko-brzavski bataljon iz beranskog sreza, Ra-sovska, Lozanska, Kostenika i Koritska eta). Time je do 22. jula bio zaposednut ceo front prema sjenikom srezu. Toga dana izvren je napad na ustake formacije s ciljem prelaska na teri-toriju sjenikog sreza. Borba je voena ceo dan oko ustakog uporita Ugrinca. Zbog slabe koordinacije dejstva jedinica, ustanici su pretrpeli ozbiljne gubitke. Meu poginulima bih su: Sukrija Meedovi (istaknuti komunista bjelopoljske partijske organizacije), Dimitrije Furundi iz Rasova; zatim omladinci Zdravko Pajevi iz Bistrice, Nedeljko Popovi i Novo Nedovi iz Pearske, Milan Sini iz Mojkovca. Ranjeni su Vojislav Bu-latovi Strunjo iz Bijelog Polja, Duan Tomovi iz Mojkovca i Isak Cvijovi iz Sutivana. ovinistiki nastrojeni Milinko Ra-dovi i Vule uri pokuah su sa pljakom i paljenjem musli-manskih kua, zbog ega je ovo stanovnitvo poelo masovno da bei u dubinu teritorije sjenikog sreza. Brzom intervencijom komunista spreena je pljaka i razaranje pa su Radovievi i urievi istomiljenici samovoljno napustili front.10 Ustanike snage su se povukle na teritoriju bjelopoljskog sreza i zaposele poloaje frontalno prema ustaama. Ustae su takoe ostale na svojim poloajima i desetak dana nisu pokuavale da preu na teritoriju bjelopoljskog sreza.

Na sektor Korita dola je muslimanska milicija iz ta-vikog sreza, a sa njom i andarmi koji su ve imali iskustva

0 Dokumenat u Vojnoistorijskom institutu JNA. 10 Raovi i 2uri su kasnije otili u etnike i istakli se kao otvo-

reni saradnici okupatora.

24

u borbi sa ustanicima. Milicija i andarmi su napadajui prodrli do sela Ivanja, odakle su ih. ustanike snage otrom borbom vratile nazad. U toj borbi poginuo je komandant titarsko-bre-zovskog bataljona Tomo Zeevi, kapetan bive jugoslovenske vojske, i komandir Zatonske ete Duan Tomovi, sudijski pri-pravnik. Odbacivanjem neprijatelja kod Korita front se pro-, tezao granicom bjelopoljsko-sjenikog sreza i produavao preko Umij evice i akora granicom Crne Gore sve do Plava i Gusinja. Prilikom napada na koritsku optinu, muslimanska milicija i andarmi opljakah su od srpskog stanovnitva, pored ostalog, i oko 500 ovaca i podelih ih ratnicima u selu Djerskare (u ta-vikoj optini). U fond za podelu ratnicima ulazile su i ovce oduzete od muslimana sa Petera, koji su odbili da idu na front kod Korita.

Krajem jula, u pohodu na Crnu Goru, italijanske divizije Pusterija i Venecija pribliavale su se teritoriji Sandaka . . . 28. jula avioni su otpoeli da bombarduju neka sela ispod planine Ljubinje u meljakoj optini, a narednih dana i druga sela Sandaka za koja su pretpostavljah da se u njima nalaze jedinice ustanika. Ustae su se, koristei nastupanje italijanskih trupa, aktivirale na frontu kod Bara Sjenikih i 3. avgusta sa poloaja na Ugrincu izvrile iznenadni napad na poloaje usta-nika bjelopoljskog sreza. Iako briljivo pripreman, ustanici su ovaj ustaki napad spremno doekali i, posle troasovne borbe, neprijatelj se uz gubitke vratio na svoje polazne poloaje kod Ugrinca.

Ustanici su 6. avgusta posle podne napustili Bijelo Polje, a 7. avgusta je divizija Pustarija zauzela Mojkovac i odatle produila preko Shjepa-mosta za ahovie i Pavino Polje, ne nailazei na otpor. Italijanka jedinica koja je u Bijelo Polje krenula iz Berana samo je prihvatila ranije zarobljene italijan-ske vojnike i oficire i sa njima se vratila u Berane. Bijelo Polje je ovoga puta ostalo prazno nekoliko dana.

Pored lanova KP i SKOJ-a, Bijelo Polje su napustili svi aktivni uesnici u uspostavljanju nove vlasti. Deo rukovodstva partijske organizacije poao je sa narodom za Mojkovac, dok se drugi deo sklonio po selima u okolini Bijelog Polja. Deo lanova Oblasnog i Sreskog komiteta odrao je sastanak u okolini Moj-kovca i, razmotrivi novonastalu situaciju, odluio da se prepo-rui izbeglom narodu da se vrati u syoja mesta a sa njima i neki lanovi KPJ radi pripremanja uslova za preduzimanje daljih akcija protiv okupatora. Od preostalog broja lanova KP i SKOJ-a formiran je Bjelopoljski gerilski odred, koji je neko

25

vreme boravio u okolini Mojkovca i n Bjelasici, ne preduzi-majui oruane akcije. Nastupila je teka situacija kako za odred, tako i za narod u ijoj se sredini odred nalazio. Ustanici, plaei se represalija okupatora, naputali su jedinice i hitali ii sela da spasavaju porodice i imovinu. Sresko rukovodstvo Partije i Oblasni komitet orijentisali su se na privremeno povla-enje, to su pokuah da iskoriste petokolonaki i reakcionarni elementi. Na teritoriji Savinog Polja, Lozne, Azana, Rasova i Zatona (sa desne strane Lima) ostao je po umama u blizini svojih kua vei broj naoruanih seljaka radi zatite svojih sela od eventualnih napada ustaa iz sjenikog, muslimanske an-darmerije i mihcij e iz tavikog sreza.

U Pljevlja su, 12. avgusta, pored ranije posade, stigle i jedinice divizije Pusterija i lecima pozivale ustanike na pre-daju, ubeujui ih da e onima, koji se budu predah, pokloniti ivot. Vehmiru Jakiu i Budu Miheviu upuena su pisma nu-dei im poloaje oficira u albanskoj armiji. Faistika obe-anja su imala svoj ustaljeni epilog: streljanje, interniranje, pa-ljenje i pljaku stanovnitva.

Pljevaljski srez je ostao bez ustanikih jedinica formiranih u drugoj polovini jula, a 17. avgusta Sreski komitet KPJ za pljevaljski srez je rasformirao i Pljevaljski gerilski odred, jer je nastupila tekoa u njegovoj ishrani.

Sreski komitet Prijepolja (mileevski srez) je, u drugoj polovini avgusta, takoe zakljuio da treba rasformirati parti-zansku etu. Borci ete, koji nisu bili poznati kao komunisti, vraeni su u Prijepolje,11 dok su komunisti delom zadrani po selima na levoj i desnoj strani Lima (Ljubia Miodragovi, Mi-lutin, Rade i Drago Divac, Duan Tomaevi irko, Vojko Divac i drugi), a delom otili na Zlatr (Velibor Ljuji, Smajo Vla-hovljak, Emin Hadovi, Nijazija Musabegovi, ivko Stojadi-novi). Time je Sandak ostao bez gerilskih jedinica za oruane akcije protiv okupatora. Ostale su samo grupe seljaka pod oru-jem, spremne da brane svoja sela od upada ustaa. (Bjelopoljski gerilski odred nije bio rasformiran, ah odlukom sreskog partij-skog rukovodstva bio je iskljuen iz akcija protiv okupatora). Krajem avgusta je orije Stani, kao lan Oblasnog komiteta, rasformirao Bjelopoljski gerilski odred, jedinu organizovanu vojnu jedinicu NOP-a u Sandaku i uputio borce svojim ku-ama, iako su se oni suprotstavljali ovakvoj odluci. Svi omla-dinci, pa i sam orije Stani, stigavi kui bih su pohapeni i internirani u Albaniju i u Italiju. Rukovodstvo partijske orga-nizacije bjelopoljskog sreza je rasformiranje ovog odreda okva-

11 Sa njima i komunisti Selmo Haimbegovi, Danilo Puri i Mile Raketi..

26

lifikovalo kao samovoljan akt. Italijani su tek' posle rasformi-ranja bjelopoljskog odreda otpoeli sa masovnim hapenjima i terorom u bjelopoljskom srezu, palei kue ustanika u Bijelom Polju, Rasovu i Pripiima.

OKO NOVE VAROI

Prva oruana akcija u novovarokom srezu izvrena je 28. jula oko 8 asova u Manguri napadom na ustake andarme, koji su sprovodih nekoliko uhapenih ljudi iz sela Radoinje. Akcijom smo rukovodih Momir Bokovi i ja. andarmi su, i neprihva-tivi borbu, pobegli, ' uhapeni ljudi su osloboeni, a" ustanici iz Nove Varoi, Radoinje, Bistrice i Vrahea poseli poloaje na Crnom vrhu i Kozomoru, gde je napisan proglas kojim se po-ziva narod novovarokog sreza na borbu protiv okupatora i ustaa. Istog dana uvee uputili smo grupu ustanika da zapali drveni most preko reke Uvea u Kokinom Brodu. Posut sa malo petroleja i mokar, most je samo delimino izgoreo.

31. jula, u zoru, iz Nove Varoi je prema Radoinji krenulo (preko Tikve) oko 60 ustaa. Doekani vatrom sa Crnog vrha i Kozomora, oni su pobegli natrag u Novu Varo, to se smatralo velikim uspehom ustanika. Tokom toga dana i 1. avgusta na Crnom vrhu i Kozomoru iskupilo se oko 100 naoruanih ljudi; svi su rasporeeni na poloaje. Ali uvee, 2. avgusta, povea grupa ustaa je uz Bistricu i preko Razboj ita izbila u pozadinu naih poloaja na Crnom vrhu. Kako jo. nisu bih svrstani u vojnu jedinicu, naoruani seljaci su po mraku otih svojim ku-ama, a na poloaju je ostalo samo oko.25 ljudi, ali su se i oni bez velike nude poelili u tri grupe i otih sa poloaja. Ustae su zanoile na Crnom vrhu, a sutradan (3. avgusta) do podne pucah iz pukomitraljeza po Manguri, popalili kolibe seljaka iz Radoinje, a zatim se vratili u Novu Varo. Ustake vlasti su u stanici Kokin Brod po tri dana na smenu drale nekoliko ljudi iz Radoinje kao taoce, istovremeno tragajui za komunistima.

Nemajui nikakve veze sa Oblasnim komitetom, Momir Bokovi je u drugoj polovini, avgusta odluio da otputuje u Beograd da bi preko Voje Lekovia uspostavio veu sa viim partijskim forumom i podneo im izvetaj o situaciji u novo-varokom srezu.

Nekomprormtovanim drugovima smo dozvolili da se vrate u Novu Varo, ah su se oni tamo zadrali samo nekoliko dana, pa je u Novoj Varoi opet ostala samo partijska organizacija koja nije ni prekidala sa radom. Tokom avgusta pokuavalo se nekoliko puta da se uspostavi veza sa partizanima uikog i zla-tiborskog sreza, ah se u tome nije uspelo.

27

Poetkom septembra ustake posade su se pripremale da napuste Sandak, ime bi zapadni deo do Sjenice Nemci pre-dali Italijanima. Nemaka i ustaka posada 2. septembra su na-pustile Prijepolje, gde.je dola jedna italijanska jedinica. Toga dana otpoela je evakuaciju i ustaka posada iz Nove Varoi. Daut Musi je sa nekoliko drugova postavio ustaama zasedu u Krevima, na putu Nova Varo Bistrica.12 Kada su naila dva kamiona ustaa iz Nove Varoi i zaseda otvorila vatru, ustae su iskoile iz kamiona i pobegle. Ostao je samo sofer Meho Hadihamzi iz Priboja koji je odmah puten da ide kui. U kamionima je bilo brana, makarona, konzervi, sira, cigareta, cigaretpapira i nekoliko radio-aparata (oduzetih od graana u Novoj Varoi). Daut Musi je organizovao da se izvesna koliina namirnica i neto cigareta otpremi na Zlatar, a ostalo predao pri-sutnim seljacima na uvanje. Odmah su upueni kuriri u op-tine radoinjsku, radijevaku i boetiku da pozovu narod u napad na Novu Varo, a naoruanim seljacima Bistrice i Dra-evia nareeno je da se iskupe na odreeno mesto. Rifat Bur-ovi je izraavao sumnju u uspeh ovoga napada, ah nije bio i kategoriki protiv njega. On je sa Beom i Butumom nastavio put ka Zlatiboru, a komunisti iz mileevskog sreza su ostali sa Dautom Musiem da pomognu oko rukovoenja napadom na Novu Varo.

Ustanici su 3. septembra blokirah Novu Varo a uvee krenuh u napad i vodili borbu cele noi. Ustaka" posada je uspela da se pred zoru, 4. septembra, probije severozapadnim. pravcem i ustanici su uh u grad oko 7 asova. Na strani ustaa bilo je 7 mrtvih i nekoliko ranjenih, kojima smo odmah ukazali lekarsku pomo a od naih je poginuo 1 ustanik i 2 graanina u Novoj Varoi. Zaplenjeno je nekoliko desetina puaka, dosta municije, vie ebadi, atorskih krila, ranaca, konih torbi i izvesna koliina hrane.

Posle ulaska ustanika u Novu Varo, partijska organiza-cija je Dautu Musiu i Rodoljubu Stevoviu poverila formira-nje strae radi spreavanja pokuaja pljake ih ma kakvog nasilja prema stanovnitvu, naroito prema muslimanima. Ru-kovodioci straa bih su lanovi KP i SKOJ-a. Iz zatvora su puteni taoci, a zatim se pristupilo spaljivanju spiskova vojnih obveznika, poreskih knjiga i spiskova obaveznika da daju re-

12_ U zasedi su bili: Daut Musi sa pukomitraljezom i Strajo Ziv-kovi, uro Musi i Danilo Stevovi sa pukama, gde su im se pridru-ili Rifat Burovi Tro, Aleksa Bilas Beo, Slobodan Tuzli Butum, koji su na putu za Srbiju naili kroz selo Draevie. Njih su sa Zlatara do Draevia dopratili: Velibor Ljuji, Emin Haovi, Smajo Vlahov-ljak, Nijazija Musabegovi i Zivko Stojadinovi, koji su se, takoe, pri-druili zasedi Dauta Musia.

28

kviziciju okupatoru. Obezbeena je zatita sudske arhive. U 13 asova odran je zbor u toku kojeg se pronela vest da iz Bi-strice ide itahjanska vojska. Ustanici su odmah poh da ispod Hodine stene postave zasede. Iako su izmeu Bistrice i Nove Varoi (u toku 2. i 3. septembra) ustanici bih poruili drvene mostove, Italijani su ih brzo popravih i tenkovima iznenadili slabo naoruane ustanike. Na poloajima su ostah samo komu-nisti sa manjim brojem ljudi, ah ni oni nisu otvarali vatru na brojnijeg i dobro naoruanog neprijatelja. Oko 16 asova, 4. septembra, tenkovi su od Bistrice ulazili u Novu Varo, a ko-munisti se iz nje izvlaili ka planini Zlatar. Sve zaplenjeno oruje, municija i druge stvari izneseni su iz Nove Varoi i sme-teni u kuu Jeva Drulovia, na padinama samog Zlatara.

Iste veeri, 4. septembra, grupa komunista iz Nove Varoi sastala se sa grupom Velibora Ljujia iz Prijepolja i obe grupe su odluile da budu zajedno. Tako jedinstvena grupa od 16 ko-munista obila je sva sela ispod Zlatara, obavetavajtii seljake o uspesima partizanske borbe protiv okupatora u Srbiji i San-daku. Musa Musi koji je otiao da izvidi situaciju u sjenikom srezu vratio se sa Jezdom Loviem i izvestio da u sjenikom srezu braa Ranitovii organizuju etnike. Oko 10. septembra naraslu partizansku grupu na Zlataru obiao je Ljubia Mio-dragovi i formirao partizansku etu sa partijskom organiza-cijom; rukovodstvo ete bilo je: komandir Daut Musi, politiki komesar i sekretar partijske jedinice Mirko ukovi. Odlueno je da partizani nose crvene petokrake sa srpom i ekiem na kapama, a eta bi se kretala i po nekim selima mileevskog i sjenikog sreza. Posle svake konferencije u selu u partizansku etu javljali su se novi borci.

U nedelju 14. septembra13 eta je imala susret sa Mora-vikom partizanskom etom u selu Boetiima, gde je odran narodni zbor sela Boetia, Debelje, Bukovika, Lepojevia i titkova, na kome je, pored ostalih, govorio i Venijamin Mar-rinkovi, politiki komesar Moravike partizanske ete, i tako upoznao narod sa partizanskom borbom u Srbiji.

*

Prve oruane akcije i borbe u Sandaku pripremala je, organizovala i njima rukovodila Komunistika partija Jugo-slavije.

Od 14. jula do 4. septembra (i pored znaajnih uspeha) napravljeni su krupniji propusti, kao rasformiranje ustanikih jedinica, posle ega je Oblasni komitet KPJ za Sandak oko

13 Ratko Sofijani tvrdi da je to bilo 20. septembra. (Prim, red.)-

29

mesec dana odravao jedino vezu sa partijskom organizacijom u bjelopoljskom srezu. Dolaskom italijanskih snaga u ahovie i Pavino Polje, Toma i Zivko ii i Savo Drljevi poli su preko Burena da uspostave vezu sa nekim lanovima Sreskog komiteta, koji su se bili sklonili u tarske strane. (Ostali komu-nisti Vranea bili su po selima, u blizini svojih kua). Poto ih nisu nali, uspostavili su vezu sa drugovima iz pljevaljskog sreza. Oko 10 lanova i kandidata KP u Pavinom Polju odralo je sastanak, na kome je odlueno da se prekine sa akcijama dok ne proe kaznena ekspedicija okupatora, ali da komunisti ostanu na terenu Bhkovo Stoer, ne predajui se kvislin-kim vlastima.

17. avgusta ustaka milicija je upala u selo Slatinu, bro-darevska optina, i pobila 11 seljaka, zbog ega je nekoliko hi-ljada ljudi iz graninih sela mileevskog, bjelopoljskog i plje-valjskog sreza uspostavilo front prema Brodarevu i Komaranu. Reakcionar Mirko Tomovi i njemu slini nametali su se za stareine ovoga fronta, pokuavajui da iskoriste ogorenje naroda i povedu ljude u napad na muslimanska sela. Obave-teni o tome od Krsta Raojevia, komunisti iz Pavinog Polja su otili na front, a za njima i komunisti ahovia. Kada su se pred masom pojavili Toma ii, Savo Drljevi, Milovan Jeh, Rade Bajeti, Neo Joksimovi i ostah komunisti, linijom fronta je prostrujala vest da je stigao tab i preuzeo komandu. Po selima je nastalo opte veselje. Narod je jednoduno pri-hvatio rukovodstvo iz prvih ustanikih dana, ime je spreeno krvoprolie izmeu Srba i Crnogoraca s jedne i muslimana s druge strane. Mile Perunii je govorio na konferencijama da treba napraviti spisak ubica jer e doi vreme kada e oni odgovarati za svoje zloine.

Prema direktivama Oblasnog komiteta jo od avgusta su komunisti uspostavljah vezu sa ljudima koji se nisu odvajah od oruja. Opet su po svim optinama grupe naoruanih ljudi, na elu s komunistima, obilazile sela i organizovale nove par-tizanske jedinice. Poetkom septembra je na planini Zlataru formirana partizanska eta od boraca novovarokog i mileev-skog sreza.

Komunisti su se esto izlagali velikim opasnostima i pri vrenju politikih akcija. Tako je u septembru muslimanska milicija uhvatila Nedeljka Merdovia, Vlajka ekia i eda Vuksanovia u selu Loznoj, koji su bili preli na desnu stranu Lima radi pohtikog rada meu muslimanima i predala ih Ita-hjanima koji su u Beranama streljah Nedeljka Merdovia i Vlajka ekia, a eda Vuksanovia internirah.

Organizacija KP u pljevaljskom srezu slala je komuniste za vezu sa partijskim rukovodstvima u mileevskom i bjelopolj-

30

skom srezu, dok je jednu grupu poslala preko Tare u avniki srez. Ovi drugovi su se vraali sa izvetajima da su se poznati komunisti sklonili po umama u manjim grupama a da parti-zanskih jedinica nema.

Poetkom septembra vratio se iz Cetinja u Pljevlja Mio Zori i primio dunost sekretara partijske organizacije u gradu, poto je javnosti bio malo poznat kao komunista. Partijskoj organizaciji Pljevalja postavljeni su zadaci da prikuplja po-datke o brojnom stanju, naoruanju i namerama neprijatelja. U Prijepolju su Italijani uspostavili: civilni komesarijat, na elu sa Mariom Storeliom, koji se bavio unutranjom organizacijom rada, uspostavljajui tzv. domau vlast i kontrohui njen rad; karabinijersku komandu koja je vrila opti nadzor jaVnog reda,, vodila borbu protiv komunista i istragu uhapenih graana; vojnu komandu koja je pod svojim zapovednitvom imala i kvislinke oruane formacije.

Itahjanska komanda je zbog velikog broja konja i mazgi upuivala svoju vojsku u sela da trai stone hrane ali se Itali-jani nisu zadovoljavali samo uzimanjem stone hrane, ve su pljakah ivinu, vunu, arape, rukavice, koulje i dr.; to su posle iznosili pazarnim danom na pijacu i prodavah seljacima. Ogoreni zbog. toga, seljaci su sve manje vero vali u prie reak-cionara o krivici komunista za teror okupatora, te sluah savet komunista da ne ispunjavaju zahteve okupatora.

GLAVNI TAB I PRVE PARTIZANSKE JEDINICE SANDAKA

U drugoj polovini septembra 1941. godine u Sandak su doli iz Beograda Voja Lekovi i Momir Bokovi, sa zadacima primljenim od lana Vrhovnog taba Ivana Milutinovia. Sa Lekoviem i Bokoviem iz Beograda su stigli edo Drulovi, Vlado ugi i Dobroslav Raji. Voja Lekovi je uspostavio vezu sa Rifatom Burdoviem koji je sa po nekoliko drugova iz bje-lopoljskog i pljevaljskog sreza stigao u novovaroki srez. U selu Radoinji je 23. ili 24. septembra, po uputstvima Voje Lekovia, odran sastanak na kome je izabran novi Oblasni komitet KPJ za Sandak Rifat Burovi Tro (kao sekretar), Voja Leko-vi, Momir Bokovi, Vlado Damjanovi i Duan Tomaevi irko. Tek ovakvim sastavom, u Oblasnom komitetu su prvi put bile zastupljene sve partijske organizacije Sandaka. Na istom sastanku formiran je i Oblasni komitet SKOJ-a za Sandak, iji je prvi sekretar bio Vlado Damjanovi. Sedite Oblasnog komi-teta bilo je tada u Radoinji i od toga vremena ovaj komitet praktino vie nije ni bio vezan za Pokrajinski komitet KPJ za

31

Crnu Goru, Boku i Sandak, ve je izvetaje o svome radu slao direktno Centralnom komitetu KPJ i od njega dobivao direk-tive za rad.

Odmah po izboru Oblasnog komiteta odrano je partijsko savetovanje lanova sreskih komiteta zaduenih po vojnim pi-tanjima, na kome je formiran tab partizanskih odreda San-daka (neto kasnije preimenovan u Glavni tab NOPO San-daka) sastava: komandant "Vladimir Kneevi Voloa, politiki komesar Voja Lekovi. Zakljuak savetovanja bio je da se po mogustvu u svakom srezu formira po jedna pokretna parti-zanska eta, koja e se kretati elom teritorij om sreza. Izborom novog Oblasnog komiteta i formiranjem taba partizanskih od-reda, nastupila je krupna promena u aktivnosti komunista San-daka. Neposredna veza sa CK KPJ obezbeivala je jaanje i sve vei ugled partijske organizacije u narodu, kao i dalji polet u razvoju narodnooslobodilakog pokreta. Poelo se sa formi-ranjem partizanskih jedinica, prema uputstvima Vrhovnog taba, koje su preduzimale planske napade na okupatora. Tada jo jasnije izlazi na videlo izdajnika uloga reakcionarnih ele-menata koji, uz pomo okupatora, formiraju kvislinke oruane formacije za borbu protiv partizanskih odreda.

Prva odluka taba partizanskih odreda Sandaka bila je formiranje Zlatarske partizanske ete u novovarokom srezu,14 reorganizovanjem postojee na Zlataru, u kojoj su se nalazili borci iz novovarokog, mileevskog i sjenikog sreza. Borci iz mileevskog sreza su izdvojeni i ete i pod rukovodstvom Ve-libora Ljujia upueni u njihov srez sa zadatkom da tamo for-miraju mileevsku partizansku etu. Formiranje Zlatarske par-tizanske ete obavljeno je na svean nain uz prisustvo koman-danta i politikog komesara taba partizanskih odreda San-daka Vladimira Kneevia i Voje Lekovia, sekretara Oblasnog komiteta KPJ za Sandak Rifata Burdovia i lana Oblasnog komiteta Momira Bokovia. Posle nekoliko dana grupa boraca Zlatarske ete upuena je da od stareine manastira Mileevo zatrai pisau mainu. Sa ovom grupom poao je i Ljubia Mio-dragovi. Grupa se u blizini Mileeva sukobila sa italijanskom kolonom, kojom prilikom je ranila jednog itahjanskog vojnika, zaplenila nekoliko puaka i neto municije. Posle ove akcije Ljubia Miodragovi se odvojio od grupe i 26. septembra za-noio u Sedobru kod kue Boja Bojovia. Italijani su iz Prije-

14 Komandu Zlatarske partizanske ete sainjavali su: komandir Daut Musi, zamenik komandira Vlado 2ugi, politiki komesar edo Drulovi, zamenik politikog komesara Mirkp ukovi. Krajem oktobra komanda ete je izmenjena utoliko to je za komandira postavljen Vlado ugi, a za zamenika komandira Momir Pucarevi.

32

polja 27. septembra rano izjutra opkolili Bojovia kuu kojom prilikom je u neravnopravnoj borbi Ljubia Miodragovi ju-naki poginuo.15

Poetkom oktobra je u selu Babine odran sastanak Sre-skog komiteta KPJ za mileevski srez. Tom prilikom je odlu-eno da se formira partizanska eta i odreena je njena ua komanda. Odlueno je i koje ljude iz Prijepolja treba povui u etu, a koje jo ostaviti za rad u gradu. Odluke sastanka Sre-skog komiteta sprovedene su 10. oktobra kada je u Babinama kod Studenca* (mesto poznato iz ranijih ustanaka, i buna) for-mirana Mileevska partizanska eta Ljubia Miodragovi ko-joj se pridruila i grupa boraca iz pribojskog sreza; u ko-mandu ete su uh: Vlibor Ljuji, komandir, Milosav Stikovi, zamenik komandira, Vojin Kurtovi, politiki komesar, Do-brica Bakovi zamenik poht. komesara.

U srezovima bjelopoljskom i pljevaljskom partijske orga-nizacije su tokom septembra odrale vei broj sastanaka i kon-ferencija po selima, na kojima su ljudi obavetavani o borbama partizana u Srbiji i drugim krajevima Jugoslavije, pa su se ovi, pod orujem, opet poeh okupljati u ustanike grupe, poma-ui komunistima u odravanju sastanaka i konferencija. Na Bojnoj Njivi u blizini Mojkovca odrana je, poetkom oktobra, partijska konferencija bjelopoljskog sreza, kojoj je prisustvovao i Rifat Burovi. On je preneo odluke savetovanja Oblasnog komiteta o formiranju partizanskih eta u Sandaku i upoznao komuniste sa stepenom razvoja partizanskih jedinica u Srbiji. Odluka konferencije je bila da se formira bjelopoljska parti-zanska eta Nedeljko Merdovi, sa komandom ete: koman-dir Savo Drljevi, zamenik komandira Ljubomir Bako, poli-tiki komesar Toma ii i zamenik poht. komesara Munib Kuevi. Tro je i Sreskom komitetu KPJ z pljevaljski rez preneo zakljuke savetovanja Oblasnog komiteta, pa je 11. ok-tobra u Marinoj umi (kod Maoa) formirana i prva pljevaljska partizanska eta, iju komandu su inili Velimir Kneevi komandir, orije Perunii zamenik komandira, Mio Pavi-evi politiki komesar i Komnen Cerovi zamenik poht. ko-mesara.

Krajem septembra Zlatarska eta je bila obavetena da se na planini Goliji nalazi odred Andre Petronijevia koji nije pripadao ni etnicima Koste Peanca ni Drae Mihailovia. Oblasni komitet je odredio Momira Bokovia da ode na Goliju, pronae Andru i sporazume se sa njim da sa odredom doe na Zlatar, to je ovaj i prihvatio, a Momir produio za Novi Pazar

15 Italijane je obavestio stareina manastira Mileeva Nestor Tr-kulja, zbog ega ga je sud Mileevske ete osudio na smrt.

3 Ustanak 1311. 33

radi uspostavljanja veze sa partijskom organizacijom. Stigavi u Novi Pazar, Momir je bio uhapen, sproveden u Sjenicu i predat italijanskim vlastima, odakle je uspeo da pobegne i opet doe na Zlatar. Glavni tab NOPO Sandaka je ponovio poziv Andri Petronijeviu, sada preko Jezdimira Lovia i Radivoja Rajia, i im je njegov odred stigao na Zlatar, Voja Lekovi i Vladimir Kneevi su se sporazumeli sa Androm Petronijevi-em da se odmah formira Sjenika partizanska eta. eta je formirana oko 17. oktobra u prisustvu Zlatarske partizanske ete, kao i komandanta i politikog komesara Glavnog taba NOPO Sandaka. Komanda ete bila je u sastavu: komandir Predrag Vlasini, zamenik komandira Musa Musi, politiki komesar Momir Bokovi i zamenik poht. komesara Jezdimir Lovi. Andra Petronijevi je imenovan komandantom podruja Zlatara. Sjenika eta je odmah po formiranju napala Italijane izmeu Kaeva i Miloevog Dola (na putu Prijepolje Sjenica), ime je zabeleila i svoj prvi uspeh. Bjelopoljska partizanska eta, sa oko 35 boraca, 10. oktobra je poruila mostove i pro-puste na komunikaciji Mojkovac Shjepa-Most, a oko 20. oktobra napala na most preko Lima u Ribarevini, koji su uvah andarmi Krilai. Do 5. novembra eta je stvorila solidne uslove da krene u obilazak sela bjelopoljskog sreza radi prido-bijanja novih boraca. Komanda ete (u narodu poznata kao tab) bila je i vojno rukovodstvo sreza. Sa etom se kretao i deo lanova Sreskog komiteta.

Krajem oktobra Glavni tab NOPO Sandaka odluio je da se pribojska grupa boraca izdvoji iz Mileevske partizanske ete i prebaci na teren Belo Brdo Dobrim Varditej gde su uiki partizani vodili borbe sa Itahjanima na prostoru od Do-brima do Uvea. Pretpostavljalo se da e se ove borbe preneti i na teritoriju pribojskog sreza, pa je i pribojska grupa od 6 boraca trebalo da uestvuje u tim borbama ime bi prerasla u etu. Stigavi u Radoinju, gde se nalazio Glavni tab San-daka, grupa je primila neto puaka i municije kao rezervu, pa preko sela Rutoa i Kratova, preavi i planinu Crni vrh, oko 7. novembra stigla do Bijelog Brda, gde je ula u sastav 3. uike partizanske ete. Prilivom 11 novih boraca pribojska partizanska grupa je do polovine novembra prerasla u Pri-bojsku partizansku etu, iji je komandir pri formiranju bio Hilmija Hasanagi.16 Rasim Softi i Hamdija Kurtali su odmah upueni da iz Priboja dovedu jo nekoliko boraca, ah su svratih u selo Banju gde ih je Vukoman Jeli izdao etnicima raskalu-era Zaharija Milekia. Ovi su ih odveli na Crni vrh i tamo obojicu na zverski nain ubili.

16 Hilmiju je posle izvesnog vremena na dunosti komandira za-menio Ljubo Gavrilovi.

34

Tako je do sredine novembra 1941. godine u Sandaku bilo formirano 6 partizanskih eta, koje su bile u stanju da vode borbe protiv okupatora i van teritorije svoje optine i sreza. U srezovima deevskom i tavikom nisu formirane par-tizanske jedinice jer su tamo bile slabe partijske organizacije, a slaba je bila i pomo Oblasnog komiteta za Sandak i Ibarskog partizanskog odreda, u kome se nalazilo nekoliko lanova KP iz Novog Pazara. Partizanske ete Sandaka su obavljale dvo-jake zadatke: vojne (obuke u rukovanju orujem i izvoenju vebi na terenu) i politike (idejno uzdizanje boraca i njihov politiki rad s narodom). Zahvaljujui veem broju komuni-sta,17 ete su bile sposobne da sprovode sve zadatke sreskih par-tijskih organizacija. U etama su na asovima politike obuke proraivani proglasi CK KPJ i CK SKOJ-a, uputstva Vrhovnog taba NOPO Jugoslavije i marksistika literatura. ete su odr-avale sastanke, konferencije ili zborove po selima, gde je na-rod obavetavan o borbama Crvene armije u SSSR-u i parti-zanskih jedinica u Jugoslaviji. Zahvaljujui ovakvom radu, ete su se svakodnevno poveavale novim borcima.18

Partizanske ete Sandaka su obavljale i partijske zadatke na terenu: osnivale odbore Narodnooslobodilakog fonda, koji su od septembra do novembra postigh krupne uspehe na sku-pljanju namirnica, odee i obue; osnivale su pozadinske ete, vodove, desetine ili strae; komunisti'iz eta zajedno sa komu-nistima sa terena odlazili su na zborove etnika, govorili na tim zborovima i pozivali ljude u borbu protiv okupatora. Tako je rad partijskih organizacija na terenu i partijskih ehja u e-tama bio jedinstven rad organizacija Komunistike partije i SKOJ-a Sandaka.

Poetkom oktobra na Zlataru su voeni pregovori sa zla-tarskim vojvodom Vlajkom uriem i njegovim savetnicima popom Reijom i studentom Vasilijem Puriem o zajednikoj borbi protiv okupatora. Ova grupa etnika prigovarala je par-tizanima to se u njihovim redovima nalaze i muslimani, tvr-dei da se boje njihove izdaje. Poto se nije mogao postii ni-kakav sporazum sa Vlajkom uriem, postrojeni su jedni prema drugima Zlatarska partizanska eta i etniki odred, pa je iz etnikog stroja u partizanski stroj prelo nekoliko ljudi, to je najbolje govorilo o poverenju naroda u partizane. 22. ok-

17 U Pije val jskoj i Bjelopoljskoj eti svi borci su bili lanovi ili kandidati KP i SKOJ-a; Mileevska eta je prilikom formiranja imala 9 lanova i 2 kandidata KP, a Zlatarska eta 7 lanova i nekoliko kandidata KP.

18 Zlatarska je 7. novembra imala 130 boraca; Bjelopoljska 19. no-vembra 90 boraca; Pljevaljska 24. novembra 135 boraca; Mileevska oko 50 boraca i Sjenika i Pribojska zajedno oko 50 boraca.

3* 35

tbra poveden j razgovor i sa Vukom Kalijatoviem, koji je u svome odredu imao oko 30 ljudi. U ovim razgovorima su ue-stvovali Voja Lekovi, Vladimir Kneevi i ja s partizanske strane; predloili smo Vuku Kalijatoviu da sa svojim odredom stupi u partizane, jer je ljudstvo toga odreda bilo spremno na to. Kalijatovi je traio vremena da pita svoje ljude na terenu Stitkova, ali je i insistirao da mu se dadne izvesna koliina puaka partizanki i municije koje smo dobili iz Uica. (Puke mu nismo dali, ve samo neto municije, koju je Kalijatovi kasnije upotrebio protiv partizana). Uspostavljeni su kontakti, i sa muslimanima iz Kladnice, gde su jo u septembru odlazili Daut Musi, Musa Musi i drugi. Sve to se postiglo sa prvakom toga sela Omerom Ibroviem i njegovim saradnicima, bilo je njihovo obeanje da naoruani muslimani iz Kladnice nee na-padati partizane.

BORBA U SANDAKU KRAJEM 1941. GODINE

ete su tokom oktobra i novembra izvodile i akcije na teritoriji Sandaka, a Zlatarska i Pribojska i na teritoriji Srbije. Nou 2/3. oktobra etnika grupa Vlajka uria napala je si-romano muslimansko selo Karaulu u sjenikom srezu, tukla ljude i ene, traei im puke i zlato. etnici su tom prilikom u Karauli zaplenili i nekoliko volova: i poterali ih na desnu stranu Uvea. Obavetena o ovom teroru, Zlatarska partizanska eta je odmah krenula u poteru za etnicima, ah je uspela samo "da otme dva vola i vrati ih u Karaulu. Sa Rifatom sam posle posetio selo Karaulu gde smo naih na isprebijane ljude koji se nisu mogh podii iz postelje, a veina od njih imala su mo-drice po licu i telu. . .

Jedan vod Zlatarske ete je tih dana napao bombama dva itahjanska kamiona puna vojnika u selu Drughima (na putu Priboj Bistrica), kada je neprijatelj pretrpeo gubitke od 7 mrtvih i vie ranjenih, a partizani se povukli bez gubitaka. Krajem oktobra Zlatarska, Mileevska i Sjenika eta, pod ko-mandom politikog komesara Glavnog taba Sandaka Voje Lekovia, a u sadejstvu sa dve Ariljske i Moravikom partizan-skom etom, uestvovale su u gonjenju etnika Boa osovia na prostoru Bukovik Boetii Stitkovo emernica (na desnoj strani Uvea).

4. novembra Zlatarska eta je istila levti stranu Uvea od fcetnika koji su pljakah narod uzimajui novac i razne druge stvari od vrednosti. Opljakane stvari etnici su smestili u vie "Skrovitih mesta, od kojih je Zlatarska eta otkrila samo dva i naene stvari vratila seljacima. Mileevska partizanska eta je

36

u to vreme izvrila akciju hvatanja stareine manastira Mileeva igumana Nestora Trkulje, jer je potkazivao okupatoru partizan* ske borce i njihove saradnike pa je osuen na smrt. Dvojic petokolonaa koji su stalno radili na razbijanju organizovnja; partizanskih jedinica i narodnooslobodilake vlasti kaznila je i Pljevaljska eta, a Bjelopoljska eta je u drugoj polovini ok-: tobra pohvatala pljakaku bandu iz sela Babica (u pavinopolj-skoj optini) koja se sa opljakanom stokom muslimanskih.po-rodica vraala iz sela Mataruge. eta je stoku vratila vlasnicima.'

Kada je Vrhovni tab NOPOJ poetkom novembra ob-veten da e etnici Drae Mihailovia izvriti napad na Uzice," naredio je Glavnom tabu NOPO Sandaka da hitno uputi u Uice nekoliko partizanskih eta. Glavni tab je odmah naredio pokret Zlatarske, Mileevske i Pljevaljske ete ka Uicu, ali je to uinila samo Zlatarska19 koja je nou 6/7. novembra prela put Nova Varo Kokin Brod i pred zoru, 7. novembra, stigla u Radoinju. Iz Radoinje eta je, predvoena pohtikim kome-sarom Glavnog taba Sandaka Vojom Lekoviem, odmah na-stavila ka Uicu. Tamo je stigla istog dana uvee, a 8. novembra izjutra stupila u borbu protiv etnika. U borbama oko Koje-ria, Bajine Bate i Ljubovije Zlatarska eta je ostala do 19. no-vembra, kada ju je posetio i drug Tito i odao joj priznanje za samopregorno izvravanje postavljenih zadataka. Ovo je bio prvi susret partizana Sandaka sa Vrhovnim komandantom NOPOJ. Glavni tab NOPO Srbije pohvalio je etu u celini i njenih 19 boraca poimenino.20

Koristei odsutnost Zlatarske partizanske ete, Vlajko uri se sa svojom grupom etnika smestio na prostoru Zlatara i proglasio zlatarskim vojvodom, a 22. novembra izvestan broj etnikih prvaka mileevskog, sjenikog i novovarokog sreza se okupio na savetovanje u koli sela Akmaii. Saznavi a to, Glavni tab Sandaka je u Akmaie uputio Zlatarsku i Sje-niku etu, objedinjene pod komandom Vladimira Kneevia Voloe. ete su 23. novembra u zoru blokirale. kolu uputivi etnicima poziv na predaju, a poto su etnici odbili ovaj zahtev, partizani su otvorili vatru i brzo ih prisilili na predaju. Oko 80 etnika je zarobljeno; zaplenjeno je 60 puaka, neto pitolja i bombi, izvesna koliina municije i oko 30 tovarnih i jahaih konja. Od razoruanih etnika samo njih 9 je sprovedeno u

19 Mileevskoj i Pljevaljskoj partizanskoj eti trebalo je vremena da dou do Lima, a kada su to uinile, etnici su ve bili odbijeni od Uzica. .:

20 Izmeu ostalih pohvaljeni su: uro Musi, edo Zori, Nikola Marovi, Zivko Ljuji, Slobodan Nikaevi, Strajo ivkovi, Hajro Ha-dimurtezi, Zeir Musi, Milojko Drulovi. Imena ostalih pohvaljenih se ne seam.

37

Raoinju, gde im je sueno kao slugama okupatora. Ostali ra-zoruani etnici su odmah puteni kuama. Na sudu je utvreno da su ovi etnici dobili nareenje Drae Mihailovia da napadnu partizanske jedinice u novovarokom, mileevskom i pribojskom srezu i da u Sandaku onemogue svaku aktivnost komunista. etniko savetovanje u Akmaiu trebalo je da formira za-jedniku komandu etnikih odreda u Sandaku pod imenom Stari Ras na ijem bi elu bio zlatarski vojvoda Vlajko ur-i. Taj etniki plan je osujeen njihovim razbijanjem u s. Akmaiu. Glavni tab NOPO Sandaka je za ovaj uspeh pi-smeno pohvaljen od Vrhovnog taba NOPOJ.

26. novembra Zlatarska i Pribojska eta, pod komandom Vladimira Kneevia, pole su da likvidiraju italijansku posadu u manastiru Banji. Napad je izvren posle podne po tmurnom i maglovitom vremenu. Na daljim prilazima manastira, radi obezbeenja itahjanske posade, nalazili su se etnici raslcalu-era Zaharija Milekia. Partizani su morah prvo napasti et-nike i potish su ih sa poloaja koje su drali, ah je time omo-gueno italijanskoj posadi da ospe paljbu iz minobacaa. Ubrzo je poela da dejstvuje i artiljerija iz Priboja, pa je Vladimir Kneevi povukao ete sa poloaja tuenih artiljerijskom i mi-nobacakom vatrom. Tako je zahvaljujui etnicima i talijanska posada spasena.

27. novembra Zlatarska i deo Sjenike ete poli su iz Radoinje ka Hisardiku (u mileevskom srezu) radi razgovora ~ sa hodom Sulejmanom Paarizom o zajednikoj borbi protiv okupatora i njegovih pomagaa. Paariz je pre toga odgovorio na pismo da pristaje na sastanak i razgovor. Komanda Zlatarske ete je dobila uputstva od Rifta Burdovia i Voje Lekovia da, ukoliko se povoljno zavre razgovori sa Paarizom, eta krene u muslimanska i srpska sela radi popularizacije ovog spo-razuma. Sulejman Paariz je sa svojim naoruanim ljudima,-u dolini reke Mileevke, srdano doekao partizane i odveo ih u Hisardik gde je izjavio da bi se odupro svakom napadu et-nika, ali protiv Italijana ne sme jer je njegovo selo bhzu Prije-polja, pa okupator moe vriti odmazdu nad stanovnitvom. Komanda Zlatarske ete je odluila da iz Hisardika krene kroz sjeniki srez bez Paariza, ah je, pred zoru, 29. novembra, sti-gao kurir sa nareenjem Glavnog taba da se eta najpreim

' putem hitno vrati u Raoinju. Toga dana su jedinice 342. ne-make divizije ule u Uice i partizanske snage .iz Srbije se po-vlaie preko Zlatibora ka Sandaku.

1. decembra Vrhovni tab je preao preko Uvea u selo Ra-oinju, gde se nala samo Pribojska partizanska eta koja je posela poloaje ha levoj strani Uvea. Komandant Glavnog taba Sandaka Vladimir Kneevi je sa grupom partizana odmah

38

poruio most preko reke, a za smetaj Vrhovnog taba i njegove pratnje odreena je kua Arsa Bokovia. Neprijatelj se na desnoj strani Uvea pojavio posle podne i iz pukomitraljeza otvorio vatru u pravcu kole i optine sela Radoinje. Doekan vatrom Pribojske ete sa leve strane Uvea, neprijatelj ovoga puta nije ni pokuavao da pree reku. Vrhovni tab NOPOJ se pred vee, 1. decembra, premestio u zaselak Manguru do kue Mileve ugi, u toku noi preao u selo Bistricu, a odavde 2. de-cembra doao u selo Drenovu i smestio se u kuu Miloa Divca. Iz Drenove je Vrhovni tab 4. decembra, preao reku Lim, ali poto su nae snage oslobodile Novu Varo, on se 6. decembra vratio u selo Drenovu i smestio u kuu Petra Radakovia.

Za napad na Pljevlja, koji je pripreman, taka rei, od prvog dana ustanka, bile su angaovane partizanske ete plje-valjskog, bjelopoljskog i mileevskog sreza. Bjelopoljska i Mile-evska eta su spreavale pomo itahjanskom garnizonu u Plje-vljima, koji je napadao Crnogorski NOP odred za operaciju u Sandaku, a Pljevaljska partizanska eta je davala vodie je-dinicama Crnogorskog odreda i tako uestvovala u napadu na grad. Bjelopoljska partizanska eta je, jo 26. novembra, stigla na prostor Tjenja, tamo spalila dva drvena mosta preko reke eotine i poruila potporni zid na putu Bijelo Polje Pljevlja. Mileevska partizanska eta je glavninom zatvarala put Rudo Pljevlja kod Sutjeske, a deo ete (sa jednom etom bataljona Bajo Pivljanin) uestvovao u razoruavanju karabinijerske posade u Buju.

SLOBODNA TERITORIJA SANDAKA

Reorganizacijom partizanskih jedinica koje su iz Srbije prele na teritoriju Sandaka, u selu Radoinji je, 20. decembra, formiran Srpsko-sandaki bataljon sa tabom sastava: koman-dant Vladimir Kneevi Voloa,21 zamenik komandanta Ljubo-drag uri, pohtiki komesar Petar Stamboli i zamenik poli-tikog komesara Mirko ukovi. U sastav bataljona su ule ete: 1. srpska, Zlatiborska, Zlatarska i Moravika. Istog dana su Srpska, Zlatarska, Sjenika i Pribojska eta, pod komandom Vladimira Kneevia i Petra Stamboha, upuene na komuni-kaciju Nova Varo Bistrica radi spreavanja saobraaja ita-lijanske posade u Novoj Varoi sa Prijepoljem i Pribojem. Ove ete su celog dana, 3. decembra, vodile borbu sa Itahjanima, koji su odstupah iz Nove Varoi prema Bistrici; Zlatarska eta je

21 Ratko Sofijaiii u svom napisu: Moravika partizanska eta kae da je ovaj bataljon formiran 20. decembra i da je njegov koman-dant bio on', Ratko Sofijani. (Prim, red.)

39

unitila dva kamiona i zarobila 6 vojnika i 1 oficira (koji je na sasluanju priznao da je bio predsednik faistike omladine Ve-nezia Giulia u Slovenakom primorju). Dve ete, pod komandom Ljubodraga uria i Mirka ukovia, upuene su, 4. decembra, preko Kamenice i Tikve sa zadatkom da ovladaju severnim i severozapadnim kosama Nove Varoi. ete su se sukobile na Tikvi sa pobonicom italijanske kolone koja se izvlaila iz Nove Varoi i tom prilikom poginula su 3 a ranjeno nekoliko parti-zana. Istog dana, oko 16 asova, uli smo u Novu Varo i tu za-noili, a sutradan, 5. decembra, u Novu Varo su stigli: Oblasni komitet sa delegatom Vrhovnog taba, Glavni tab NOPO San-daka, Sreski komitet Nove Varoi, tab Srpsko-sandakog bataljona i vei broj partijsko-politikih radnika iz Srbije. Od-mah je uspostavljena komanda-mesta'sa komandantom Bogda-nom Novoviem i politikim komesarom Rodoljubom Stevovi-em; zatim, formirana je Narodna milicija u koju su uzeti omladinci iz Nove Varoi. U Novu Varo je smetena i bolnica, ije je jedno odeljenje sa teim ranjenicima bilo u selu Rai-jeviima (na severoistonim padinama Zlatara). Tako je Nova Varo postala centar slobodne teritorije na levoj strani Uvea, puna dva meseca.

U toku borbe i sutradan, 2. decembra, pripadnici organi-zacije OVRA, na elu sa majorom Rudijem, pobila je u Plje-vljima veliki broj graana, oko Babina, popalili 23 kue, a na Jabuci palili i ubijah svakoga na koga su naih, bacajui ivu decu u zapaljene zgrade! Tako je u Vlaci, Jabuci, Babunama i oko Mijailovice platilo ivotima 120 ena, dece i staraca.

Pljevaljska partizanska eta se posle napada na Pljevlja okupila u Maou i otila u Krupice. Iz njenih redova na Plje-vljima je poginulo oko 15 boraca. Posle nekoliko dana odmora u Krupicama, eta je pola prema Meljaku da mobilie nove borce u etu. Bjelopoljska partizanska eta je posle napada krenula od Vrulje i Kovrena prema Bijelom Polju sa zadatkom da spreava ispade Itahjana iz varoi. Ona je usput rasturila kvislinke optinske uprave u Lekovini i Sahoviima i poruila nekoliko mostova na putu Sahovii Bijelo Polje.

Centralni komitet KPJ za vreme svoga boravka u blizini. Nove Varoi pruio je direktnu pomo Komunistikoj partiji Sandaka u pogledu rada na proirivanju narodnooslobohlake borbe. Izmeu 9. i 11. decembra odran je u Novoj Varoi sa-stanak Oblasnog komiteta KPJ za Sandak, kome je ispred CK KPJ prisustvovao Edvard Kardelj. Na osnovu analize dota-danjeg rada Oblasnog komiteta i partijskih organizacija po srezovima, Kardelj je ukazao na najvanije probleme i zadatke partijske organizacije Sandaka u tadanjoj fazi razvoja na-rodnooslobodilake borbe. Na osnovu dotadanjeg rada partijske

40

organizacije Sandaka, CK KPJ je uputio i pismo Oblasnom komitetu, koje je pomoglo da ova partijska organizacija jo vie usmeri svoju delatnost na one probleme od kojih zavisi dalji razvitak narodnooslobodilake borbe u ovoj oblasti. Zbog pla-nova nedievaca i etnika o unitenju muslimanskog stanov-nitva na teritoriji Sandaka, CK KPJ je u svome pismu ukazao na mogunost iroke mobilizacije muslimana za oruanu borbu protiv okupatora, nedievaca i etnika. S tim u vezi skrenuta je panja Oblasnom komitetu da borei se na pridobijanju muslimana za oslobodilaku borbu protiv okupatora i njegovih agenata, nae partijske organizacije ni u kom sluaju ne smeju dozvoliti da oslabe svoju povezanost sa srpskim masama. Cen-tralni komitet je postavio pred partijsku Organizaciju Sandaka kao vaan zadatak rad na osnivanju narodnooslobodilakih od-bora, u koje treba demokratskim putem birati predstavnike Srba i muslimana, bez obzira na njihovo politiko ubeenje, samo ako su spremni da se bore protiv okupatora i njihovih pomagaa.

Slobodna teritorija u Sandaku, decembra 1941. godine, obuhvatala je uglavnom teritorije srezova: novovarokog, mile-evskog, bjelopoljskog, pljevaljskog i povremeno deo teritorije pribojskog i sjenikog sreza. (Deevski i taviki srez bih su izvan ove slobodne teritorije.) Od centara pomenutih srezova, partizani su drali samo Novu Varo. U Bijelom Polju, Plje-vljima, Prijepolju i Priboju nalazili su se itahjanski garnizoni, a u Sjenici je bio tzv upravni odbor sastavljen od muslimana i Srba pod komandom itahjanskog okupatora. Slobodna terito-rija Sandaka je bila podeljena rekom Limom i komunikacijom Priboj Prijepolje, kojom se sluio okupator, pa je svaki deo za sebe inio izvesnu celinu. Vrhovni tab NOPOJ je na ovim dvema slobodnim teritorij ama bio uspostavio posebna opera-tivna rukovodstva, a sam rukovodio i objedinjavao njihov rad. Pod operativnom komandom Glavnog taba Sandaka nalazila se teritorija na desnoj, a pod komandom taba Crnogorsko-san-dakog NOPO teritorija na levoj strani Lima. Tako su neki srezovi delom pripadali jednoj a delom drugoj operativnoj komandi.

KP Sandaka u punoj meri se angaovala da se po selima, optinama i srezovima slobodne teritorije uspostavi odgovara-jua narodna vlast. I u nekim mestima na neosloboenoj teri-toriji osnivani su ilegalni narodnooslobodilaki odbori. Sreski narodnooslobodilaki odbor u Novoj Varoi izabran je odmah posle osloboenja ovoga mesta. Njegov prvi predsednik bio je prota Jevstatije Karamatijevi, a sekretar Vuko Miijevi. Neto kasnije formiran je Narodnooslobodilaki odbor pljevaljskog sreza (predsednik Duan Ivovi i sekretar orije Perunii),

41

PRIPREME I RAZVOJ USTANKA U BJELOPOLJSKOM SREZU

P redratni period ispunjen je velikim akcijama komunista i

simpatizera iz bjelopoljskog sreza.1 Aprilski rat zatekao je ovaj srez sa sedam partijskih elija2 sa oko 100 lanova Partije, vie aktiva SKOJ-a sa preko 150 lanova i rukovodeim telom Mesnim komitetom Partije. Dolaskom iskusnih starih partijaca iz beogradskih i drugih organizacija partijska organizacija je kvalitativno ojaala, naroito u periodu od aprilskog rata do ustanka. Tome su, pored ostalog, naroito doprineh: Rifat Bur-ovi Tro, Duan Kora, Aleksa ilas Beo, Nedeljka Merdo-vi i drugi.

Posle aprilskog sloma rad partijskih i skojevskih organi-zacija je bio intenzivan. Po itavom srezu organizovane su va-spitne grupe sa kojima su proraivani Osnovi lenjinizma i Isto-rija SKP(b) i vrena borbena obuka i obuka u rukovanju oru-jem, naroito sa onima koji nisu sluili vojsku. U samom gradu Bijelom Polju radilo je osam ovakvih grpa, od po 6 do 8 dru-gova, a postojale su i dve grupe drugarica, kojima je rukovodila Lenka Jurievi. Grupama su rukovodili iskusniji lanovi Par-tije: braa edo i Aleksandar Lalo Vukadinovi, ukrija Me-edovi, Vuko Bulatovi,3 Vojislav Bulatovi Strunjo, Vojo Ljenjak, Vuki Dobrianin i Slobodan Tuzh Butum.

1 Razbijanje zbora Hoere u Bijelom Polju i doeka Milana Sto-jadinovia na Slijepac-Mostu, organizovanje omladinaca iz grada i oko-line koje su na dva kamiona poslali na omladinski zbor avgusta 1939. na Ganovau Biogradsko jezero, zatim odravanje skojevske konfe-rencije avgusta 1940. u prisustvu instruktora CK KPJ Vladimira Popo-via i niz drugih akcija koje je Partija organizovala.

2 Najbrojnija elija bila je mojkovaka sa 31 lanom; zatim bje-lopoljska (grad i selo Pripii) sa 24 lana; zatonska sa 12 lanova; bistriJca sa 11; ahovika s 8; -pavinopoljska sa 8 i ravnoreka sa 7.

3 Vuko Bulatovi sa Slobodanom Tuzliem Butumom, postao je po nareenju Rifata Burovia Tra, od maja 1941. rukovodilac tehnike Oblasnog komiteta, koja je bila skrivena u zemunici vie sela Pripia.

39

Gradska omladina odravala je tesne veze sa omladinom sela. Tako su grupe omladinaca, predvoene skojevcima, odlazile na mobe u oblinja sela prilikom sabiranja letine. Svaka takva moba pred vee se pretvarala u malu konferenciju na kojoj bi se okupilo itavo selo.

PRIPREME ZA ORUANE AKCIJE

Poseban polet u.rad partijske organizacije u itavom srezu na pripremama oruanih, akcija protiv okupatora uneo je Rifat Burovi Tro, koji se posle aprilskog sloma naao u svom zaviajnom Bijelom Polju. Stari komunista, iskusni rganizator i uesnik u beogradskim demonstracijama, on je sve iskustvo organizacionog partijsko-politikog rada kao sekretar Mesnog komiteta u Beogradu preneo u sandake partijske organizacije, a posebno u organizaciju bjelopoljskog sreza, gde se najvie zadravao. Pored ostalog, i to je znatno doprinelo da se itav srez onako masovno ponese u ustanku i revoluciji, bez obzira na mladost pokreta.

Negdje sredinom juna 1941.4 Rifat Burovi je organizo-vao savetovanje komunista bjelopoljskog sreza u kui Jagoa Pandurice krajSahovia. Referiui o politikoj situaciji, dao je smernice i konkretne zadatke u pogledu priprema oruanih akcija protiv okupatora, koji su se zasnivah na odlukama CK KPJ na Majskoj konferenciji u Zagrebu.

Odmah posle aprilske kapitulacije komunisti mojkovake elije razvili su ivu aktivnost na prikupljanju oruja. Probija-jui s preko planina i bespua, veliki broj lanova Partije, sko-jevaca i simpatizera je posle kapitulacije doneo oruje, a izvestan broj skojevaca i simpatizera, koji nije bio mobilisan u aprilskom ratu, kupovao je puke od vojnika to su se vraah sa fronta. Sem toga, partijska organizacija Mojkovca dobila je od koman-

4 Prema izjavama Muhameda Musica, Milutina Popovia, Marka Pandurice, Gene Popovia Koraa savetovanje u kui Pandurice u sva-kom sluaju je odrano pre napada Nemake na SSSR, jer u Rifatovom izlaganju o politikoj situaciji, kao i u diskusijama, nigde nije pomenut ovaj tako vaan dogaaj. Svakako ono se zasnivalo na Majskom saveto-vanju.CK KPJ u Zagrebu, jer su sve date direktive za dalji rad (pripreme za oruane akcije) u duhu ovog savetovanja. Meutim, neki drugovi iz Bijelog Polja uporno stoje na gleditu da je ovaj sastanak odran posle 8. jula i da je imao karakter skupa komunista sreza, ha kojem je pre-nesena direktiva za dizanje ustanka. Verovatno da ga oni meaju sa hitnim sastankom na Bojnoj njivi, koji je.Rifat odrao 13. ili 14. jula, posle povratka sa Drijenka kod Kolaina, gde mu je lan PK Crne Gore Savo Brkovi preneo direktivu o oruanom ustanku. Po povratku sa Dri-jenka Rifat je odrao hitan sastanak sa prisutnim komunistima mojko-vake elije i dao zadatke u vezi sa ustankom.

40

dira andarmerijske stanice Novice Krtolice 1 pukomitraljez, 4 puke, oko 5000 metaka i oko 200 kg eksploziva. Krtolica je i ranije pravi