20. decembar 2016. godine

Uterivači hoće dugove građana

Narodna banka Srbije ne namerava da omogući fondovima, firmama i agencija za uterivanje dugova da

počnu sa preuzimanjem potraživanja građana

PRITISAK fondova, agencija i firmi za uterivanje

dugova, da im Narodna banka Srbije omogući

otkup loših kredita građana, sve je veći, i došao je

dotle da jedna firma iz Nemačke namerava, kako

nezvanično saznajemo, da kupi banku. Time bi

mogla da otkupljuje zajmove koje stanovništvo ne

može da vrati od ostalih banaka, ali i dalje ne bi

imala pravo da naplatu obavi prisilno, odnosno

oduzimanjem imovine, kao što to čini s

pozajmicama preduzeća.

- Zasada možemo da prodamo samo nenaplativa potraživanja preduzeća, i to smo jednim delom i učinili, ali

kada su građani u pitanju, to sami rešavamo, jer još nema zakona koji bi nam omogućio da njihove loše

kredite prodamo agenciji za naplatu - kažu u jednoj stranoj banci. - Dugovi koje stanovništvo ne vraća nisu

veliki, ali opet i za njih moramo da izdvajamo rezervisanja, što nam je trošak. Jedan deo smo i otpisali. Kada

bi se pojavila banka kojoj bismo mogli da prodamo takva potraživanja, značilo bi nam, jer bismo smanjili

svoje troškove. Za to bismo dobili od 10 do 30 odsto od kredita koje bismo ustupili.

NBS NE DA

NARODNA banka Srbije ne namerava da omogući fondovima, firmama i agencija za uterivanje dugova da

počnu sa preuzimanjem potraživanja građana, jer se za to nisu stekli uslovi. Građani nisu u stanju da

otplaćuju 11 odsto obaveza prema bankama, ili nešto više od 73 milijarde dinara, i dugovi polako opadaju.

Stanovništvo ne može redovno da otplaćuje mahom gotovinske i stambene kredite.

Srbija bi mogla da prati razvoj najjačih ekonomija

Miroljub Aleksić, vlasnik "Alko grupe" u intervjuu "Srpskoj ekonomiji"

ZAHVALjUJUĆI reformama vlade Srbija će

dogodine imati razvojni budžet. Ipak, svi bismo

morali mnogo brže da radimo kako bismo nadoknadili

izgubljene godine stagnacije i gubitak zapadnih

investicija, koje su dok je Srbija bila pod embargom

preporodile zemlje istočne Evrope.

To je u intervjuu časopisu "Srpska ekonomija" izjavio

Miroljub Aleksić, vlasnik "Alko grupe". On smatra da

bi za sve zemlje zapadnog Balkana bilo najbolje da ispune što veći broj uslova Evropske unije kako bi sve

istovremeno bile učlanjene.

- Onda bi se kapital prelio iz EU, a s njim i investicije i znanje - rekao je Aleksić. - Srbija bi kao zemlja sa

privlačnim privrednim ambijentom i dobrim resursima privukla dodatno i kapital iz Kine, Rusije i

Sjedinjenih Američkih Država. Srbija bi tada mogla da prati razvoj najjačih ekonomija. Rast od pet ili osam

odsto na 5.000 evra po čoveku nije isti kao onaj koji beleže zemlje sa 30.000 evra po glavi stanovnika.

Nadam se i uveren sam da ćemo u Srbiji dostići privredni rast od sedam do osam odsto i da ćemo to održati

nekoliko decenija, da bismo dostigli ono što smo propustili.

U intervjuu Aleksić se osvrnuo i na poslovanje svoje kompanije, naglasivši je da su za uspeh potrebni rad,

znanje i ulaganje, ali da je neophodno i mnogo energije u suočavanju sa papirologijom, nepotrebnom

adminitracijom.... On smatra da država sada pojednostavljujue procedure, ali da je neohodno standardizovati

pravila i preneti ih na elektronsko poslovanje.

Domove za decu i stare kontrolisaće 19 inspektora

Inspekcija socijalne zaštite dobija od nove godine duplo više kadrova, apsolutni prioritet bezbednost

korisnika. Trenutno devet inspektora na više od 600 ustanova. Problem nezakonit rad

OD Nove godine o radu domova za nezbrinutu

decu, za stare i drugih ustanova koje pružaju

socijalnu zaštitu, umesto dosadašnjih devet,

brinuće duplo više inspektora. Ovaj višegodišnji

problem i nedostatak kadrova konačno će biti

rešen, a rad ove službe, pri Ministarstvu za rad, na

ovaj način biće znatno unapređen, dok će se

bezbednost i zaštita korisnika podići na viši nivo.

Trenutno u Srbiji radi samo osam inspektora, još

tri u Pokrajini i jedan u Beogradu.

Ministar za rad Aleksandar Vulin naglašava da su odobrenje za zapošljavanje novih kadrova dobili od

Vlade.

- Sa brojem inspektora koje imamo u Vojvodini to će biti veliki pomak, mnogo bolje ćemo moći da

pomažemo korisnicima - kaže Vulin. - Već od 1. januara oni bi trebalo da počnu da rade.

Prema rečima Biljane Zekavice, načelnika Inspekcije za socijalnu zaštitu pri Ministarstvu za rad, oni brinu o

korisnicima 140 centara za socijalni rad širom Srbije, 105 socijalnih ustanova čiji su osnivači Republika i

Pokrajina, kao i oko 400 drugih pružalaca usluga.

- Sistem se svakodnevno proširuje, i mi ne kontrolišemo samo bezbednost i zakonitost u radu, već je u

našem domenu i licenciranje ustanova - kaže Zekavica. - Do sada je njih blizu 200 ispunilo uslove za rad.

Inspektori moraju da prekontrolišu sve papire ovih ustanova, da provere stanje na terenu i da, po prijavi

građana, intervenišu u slučaju nelegalnih domova.

Najveći broj postupaka koje Ministarstvo za rad sada pokrene protiv nesavesnih vlasnika domova pred

nadležnim sudovima zastari. Ni za jedan od 30 postupaka koje su do sada pokrenuli nisu dobili povratnu

informaciju o ishodu, niti su njihovi inspektori pozvani da učestvuju u istražnim i predistražnim radnjama.

- Dugogodišnji problem je nedovoljna ili nedovoljno kvalitetna saradnja s pravosudnim sistemom - kaže

Zekavica. - Kazne za ustanove koje rade bez licence najčešće su simbolične ili izostaju.

ISKUSTVO

KO će biti među devetoro novih inspektora socijalne zaštite, još se ne zna, pošto Zakonom o socijalnoj

zaštiti nije propisano ko može da radi ovaj posao i kako će se oni birati.

- Mi smatramo da bi to trebalo da budu ljudi sa iskustvom - kaže Zekavica.

Niko ne traži kupca za EPS

Premijer Srbije Aleksandar Vučić posetio "Elektromreže Srbije" i govorio o mogućnostima prodaje

energetskog giganta: Kritikuju nas oni koji su sve rasprodali. Želimo da se širimo u energetici

SRBIJA u sferi elektroenergetike želi da se

širi, da ima svoju moć i bude prisutna i u

drugim državama regiona. Ne da privatizuje

taj resurs. Vlada Srbije koju predvodim do

sada ništa nije prodala, ni privatizovala, a

trpi kritike od onih koji su sve rasprodali.

Ovo je u ponedeljak izjavio premijer

Aleksandar Vučić, povodom medijskih

navoda o privatizacija "Elektroprivrede

Srbije" (EPS). On je posetio preduzeće

"Elektromreže Srbije" i pozitivno ocenio to

što je krajem decembra prošle godine ovo

javno preduzeće kupilo na berzi nešto više od 10 odsto akcija "Elektroprenosa Crne Gore". On je naglasio da

će Srbija, ako se pojave na berzi, kupiti akcije i drugih preduzeća iz regiona.

Premijer je izjavio da Vladu i posle novih pozitivnih ocena Međunarodnog monetarnog fonda očekuje dalji

naporan rad na ekonomskim reformama. Odbacivši kritike opozicije za ekonomske rezultate Vlade, izjavio

je da kod nekih opozicionih stranaka "sve mora da bude loše u Srbiji" da bi opravdali sopstveno postojanje.

On je ponovio da će do kraja godine biti smenjeni direktori pojedinih javnih preduzaća čijim radom Vlada

nije zadovoljna, ali nije želeo da precizira o kome je reč.

Vučić je ukazao da Vlada ima rezultate i da njegovim političkim protivnicima ostaje da ga kritikuju zato što

su gradovi u Srbiji osvetljeni, ali im je poručio da će sledeće godine biti još bleštaviji.

- Siromašnih ima, ali se njihov broj smanjuje i verujem da će taj trend biti nastavljen - rekao je Vučić. - Jača

ekonomska moć građana koji sve više troše i možemo da kažemo da ćemo i sledeće godine povećati penzije

i plate.

Premijer je istakao da se krajem marta ili početkom aprila očekuje otvaranje novog Kliničkog centra u Nišu i

da se planira ulaganje i u druge kliničke centre u Srbiji. Kako je rekao, u planu je ulaganje i u Dečju kliniku

u Tiršovoj u Beogradu i da novac nije problem, jer ga ima dovoljno.

Prema njegovim rečima, Srbija je samo u decembru potrošila 50,9 milijardi dinara iz budžeta na zdravstvo i

"Petrohemiju", a da će uprkos tome izbeći deficit u budžetu.

Ana Brnabić: Komunalna policija treba da pomaže, građanima, a

ne da bude strah i trepet

Ministar državne uprave i lokalne samouprave o otvaranju novih radnih mesta, javnoj upravi, finansiranju

opština, elektronskim servisima...

IAKO država nastavlja sa racionalizacijom, u Poreskoj upravi,

inspekcijama i zdravstvu biće novog zapošljavanja, a prosvetu

čeka reorganizacija. Ovo za "Novosti" otkriva Ana Brnabić,

ministar državne uprave i lokalne samouprave.

- Prvo moramo da pojačamo Poresku upravu i inspekcije u

kojima je prosek godina zaposlenih 56. - Oni su sada ispod

odluke o maksimalnom broju radnih mesta, a ukoliko želimo

borbu protiv sive ekonomije, onda nam je to prioritet. Ne

pravimo na taj način policijsku državu, oni su važni za mala i

srednja preduzeća i ključni su mehanizam za odbranu od lažnih

i nekvalitetnih proizvoda na tržištu. Biće posla i u zdravstvu, ali samo za medicinsko osoblje. U prosveti se

radi na novoj mreži škola, koja će doneti velike promene u ovoj oblasti. Nastavljamo započetu reformu

javne uprave kroz reorganizaciju poslova i efiksanije upravljanje, fokus je na većoj efikasnosti rada državnih

službenika i kvalitetnoj usluzi.

* Nešto više od 100 dana ste u Vladi. Kako vam se čini sistem sa druge strane?

- Dok sam bila sa one strane mislila sam, kao i većina građana, da sve treba menjati iz korena. Državna

uprava je, međutim, ogroman i inertan sistem u kome ljudi štite "status kvo" i u njemu stalno morate da

pravite kompromise dok istovremeno menjate stvari. Dok vam MMF, s jedne strane, traži da smanjite broj

agencija i institucija, dotle EU hoće da imate agenciju za reviziju projekta, planiranje, evaluaciju... Oba

sistema su veoma važna za Srbiju. Prvi garantuje finansijsku stabilnost, a drugi evropske integracije, a vi

morate da pomirite oba.

*Ostavili ste gotovo čitav tim prethodne ministarke.

- Da, Kori Udovički je napravila dobar tim, koji je uradio veliki posao, ja sam nastavila sa implementacijom

onoga što je ona započela s tim što sam promenila neke prioritete na kojima radimo. Cilj nam je da

napravimo sistem državne uprave koji se zasniva na kompetencijama, znanju i sposobnostima državnih

službenika. Građanima je dosta da čekaju u redovima, zovu telefonom i gube vreme i živce na šalterima.

Krajnje je vreme da što više usluga završavamo od kuće i iz kancelarije.

* Kakvu javnu upravu očekujete do kraja 2017. godine?

- Efikasnu, profesionalnu i ljubaznu. Građani nas plaćaju kroz svoje poreze i sa privredom su naši

poslodavci. Ako su nezadovoljni uslugom, mi nećemo imati novca za naše plate. Šalterski službenik mora da

zna da mu dolaze ljudi koji plaćaju njegovu platu. I tu je početak i kraj priče.

* Gotovo svi mediji su nedavno preneli vaše pohvale opštini Svrljig. Ima li u Srbiji još opština za

pohvalu?

- Naravno. Postoji pogrešna percepcija da su u opštinama na vlasti lokalni šerifi koji su moćni i samo

nenamenski troše budžet. To realno nije uvek tako. Svrljig je jedna od 10 lokalnih samouprava koja troši

samo 17 odsto ukupnog budžeta na plate zaposlenih, a ostalo ide na infrastrukturu, bolnice, vrtiće, socijalnu

zaštitu, podršku za povećanje nataliteta... Među prvima su matične knjige preneli u elektronski oblik, još

2012. godine. Svi su imali rok sedam godina, koji ističe do kraja godine, a ima još 16 lokalnih samouprava

koje nisu unele ni polovinu podataka. Sada ih proveramo na nedeljnoj bazi. Ceo jedan sektor u Ministarstvu

radi sa njima da se to završi. Treba pohvaliti i Novu Varoš koja troši 36 odsto budžeta na investicije,

Sremsku Mitrovicu sa 32 procenta. Pirot je fanatastična lokalna samouprava, bez ikakvih zaduženja, gde

nijedno preduzeće nije u blokadi, tu su i Novi Sad, Beograd, Bački Petrovac... Beograd je, recimo, uveo

centralni sistem za javne nabavke koji je uštedeo oko dve milijarde dinara.

* Kritikovali ste Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. U kom trenutku je on postao prihvatljiv za

vas?

- Kritikovala sam zbog toga što je nacrt o kome govorite na neodrživ način smanjivao prihode lokalnih

samouprava. Imale su 80 odsto od poreza na prihod, 20 je išlo u republičku kasu, a on je to smanjivao za 50

odsto. To bi značilo da bi neke od njih morale da se zatvore. Velika zamerka bila je i u nedavanju motivacije

lokalu da se bavi lokalnim ekonomskim razvojem i da većinski porez na prihod ide u njihovu kasu. Da imaju

motiv da pomažu preduzetnike, otvaraju radna mesta, dovode investitore. Više radnih mesta donosi i više

novca u njihov budžet. Kada je ključ za raspodelu prihoda promenjen, Zakon je postao prihvatljiv, jer su

opštine i gradovi zadržali sredstva da mogu da pružaju kvalitetne usluge, a opet imaju motivaciju da se sami

bore za pokretanje lokalnog ekonomskog razvoja, što je najvažnije.

* Zašto se Ministarstvo odlučilo da krene sa edukacijom komunalne policije?

- Oni treba da naprave naš život bezbednijim i jednostavnijim. Trebalo je da budu policajci sa ćoška koji će

da pomažu bakama da pređu ulicu i ponesu im ceger, a ne da budu strah i trepet za građane, kako se to

dešavalo u Beogradu. Ministarstvo za državnu upravu je bilo zaduženo za obuku komunalne policije, a

građani na njen rad imaju velike pritužbe. Zato smo odlučili da ih edukujemo da je neophodno da budu

servis građana. U januaru počinje obuka, a već u februaru ljudi iz Ministarstva će sa njima biti na ulici i

videti kako sve funkcioniše u praksi.

* Na šta će otići najviše novca iz budžeta MDULS za 2017. godinu?

- Na otpremnine, novčane naknade u procesu racionalizacije, reformu inspekcija. Uvodimo i servis e-

inspektor koji će koordinariti između svih inspekcija i obezbediti veću transparentnost rada, a velika stavka

je i promena portala e-uprave pošto je zastareo i konfuzan. Značajna sredstva svakako odvajamo za

formiranje Nacionalne akademije za javnu upravu.

NENAMENSKO TROŠENjE NOVCA

*MOŽE li se uvesti bankrot pojedinih opština, pošto neke od njih godinama nenamenski troše novac?

- Bankrot po zakonu ne može da se uvede. Dva najstrašnija primera su Prokuplje i Smederevska Palanka.

Prokuplje je na 45.000 stanovnika imalo 856 zaposlenih činovnika i to je godinama bila kuća za stranačko

zapošljavanje. Čak 52 odsto budžeta davali su na plate, a ne za građane, investiciono održavanje, kulturu,

socijalu. Smederevska Palanka je sa oko 50.000 žitelja imala 820 opštinara, a zaduženi su čak tri milijarde

dinara, što je nasleđeno stanje koje mi sada saniramo. Imaju 19 javnih komunalnih preduzeća! Sva su u

blokadi, škole, bolnice, apotekarska ustanova... Kada im jedno JKP bankrotira, oni otvore drugo i tako su

stigli do broja 19. Tome se mora stati na put. Lokalne samouprave ne mogu da budu u stečaju, ali mi ih

tretiramo kao da jesu. Postoji tim koji radi na kriznom ekonomskom planu i pokušavamo da pronađemo

matricu, odnosno program oporavka.

NACIONALNA AKADEMIJA ZA ĆATE

- PROMENA birokratije je ozbiljan izazov. Nacionalna akademija, koju treba da otvorimo tokom 2018,

treba da za početak makar promeni percepciju birokrata. Oni moraju da nauče da budu ljubazni, da se ne

pitaju da li je to njihov posao ili nadležnost. I kada nije, moraju da provere, da se jave na telefon... Veliki

broj evropskih zemalja pokušao je da napravi ovakvu akademiju i nisu uspeli. Nadam se da ćemo mi uskoro

to završiti. Nacrt zakona je gotov, a trenutno tražimo prostor za ovu instituciju

„NOVOSTI” ISTRAŽUJU Deci potrebni autoriteti a ne šamari

Ko je kriv što je sve više nasilnih maloletnika. Psiholozi: Popustljivo roditeljstvo, takođe loš vid

vaspitavanja. Nasilno ponašanje zbog odsustva kontrole

UZNEMIRENOST koju je izazvala vest da je dvanaestogodišnje dete zapalilo beskućnika u Novom Sadu

još ne jenjava. Ovaj događaj postavio je bezbroj pitanja pred roditelje, psihologe, sociologe, kriminologe...

Oni uveliko upozoravaju na to da je nasilje kod dece u porastu iz godine u godinu, a da su maloletni

nasilnici sve brutalniji. S druge strane, poslednji podatak Unicefa pokazuje da je više od 40 odsto mališana u

Srbiji i samo izloženo nasilnim metodama disciplinovanja. Stručnjaci tvrde da između ova dva podatka

postoji veza i podsećaju da "batina ima dva kraja".

Prema rečima Biljane Lajović, koordinatorke Jedinice za prevenciju nasilja pri Ministarstvu prosvete, velike

su šanse da će dete koje je trpelo nasilje u porodici i koje je vaspitavano nasilnim metodama disciplinovanja

i samo postati nasilnik.

- Uprkos različitim tumačenjima, svaki udarac jeste nasilje - tvrdi Lajovićeva. - Strah ne sme da bude osnov

vaspitanja. To ne znači da sam, iako sam protivnik fizičkog i psihičkog nasilja, i protivnik postavljanja

granica u vaspitavanju dece. Granice, međutim, ne moraju da se postavljaju nasiljem. Ima dece koja su

sjajno vaspitana bez ikakvog nasilja. Razgovor, dogovor i lični primer osnova su takvog disciplinovanja.

Kako kaže, za vaspitne šamare i pljuske - nema mesta, ni opravdanja. Moguće je, međutim, da su čak i deca

koja ne trpe nasilje u kući izložena svakodnevnom nasilju s televizijskih ekrana i interneta. To takođe može

da ostavi posledice i da utiče na njihovo ponašanje.

- Svakodnevno gledanje serija, filmova i emisija sa scenama nasilja može uticati na to da dete sutra nema

osećaj sažaljenja, da bude surovo i bezosećajno prema drugima - kaže naša sagovornica. - Negativan uticaj

na decu imaju i video-igre sa više života, pa ona često ne shvataju da je tako samo u virtuelnom svetu. To ko

bajagi"ne sme da se prenese na realnost.

Ipak, u konkretnom slučaju potpune bezosećajnosti dečaka iz Novog Sada, kako Lajovićeva kaže, u pitanju

je ozbiljan problem u ponašanju, prouzrokovan neadekvatnim vaspitanjem. Ako je dvanaestogodišnjak sam

usred noći na ulici, to ukazuje na ozbiljno zanemarivanje.

Da vaspitavanjem dece uz nasilje upravo podižemo prag tolerancije na nasilje, smatra psiholog Marina

Bunčić.

- Takav način postavljanja granica deci - batinama i vikom, duboko je utemeljen način vaspitavanja kod nas

- kaže Marina Bunčić. - Pogrešan je stav da sve može da se reši nasiljem. Takve metode su kratkog daha.

Blago i popustljivo roditeljstvo je takođe loš vid vaspitavanja. Važni su modeli odgovornog roditeljstva,

blagog a zahtevnog, baziranog na vrednosnim stavovima poštenja, požrtvovanosti, poštovanja, empatije...

Prema deci treba biti zahtevan, ali blag i brižan.

Kriminolog Zlatko Nikolić, s druge strane, smatra da nije svaka disciplinska kazna nasilje. Kako kaže,

daleko od toga da je naša realnost takva da gotovo svako drugo dete trpi nasilje u sopstvenom domu. Sudeći

prema Unicefovim podacima, gotovo pola miliona dečaka i devojčica odrasta uz nasilno disciplinovanje.

- Nasilja u porodici ima, ali u tolikom broju sigurno ne - tvrdi Nikolić. - Danas je mnogo veći problem ne

strogo disiplinovanje, već odsustvo discipline i oduzimanje autoriteta roditeljima, vaspitačima,

nastavnicima, učiteljima... Osnovne metode vaspitavanja pre svega su kontrola, opomena, pretnja, zabrana i,

na kraju, kazna. Nema sumnje da je uzrok nasilnog, brutalnog, raspuštenog ponašanja dece - odsustvo

kontrole. Ako dete od 12 godina može da bude napolju samo, tu kontrole svakako nema.

Kako naš sagovornik kaže, evropsko radno vreme i kapitalistički odnos privatnika gde su roditelji prinuđeni

da rade 10 i 12 sati, osnovni je problem nedisciplinovane i dece bez pažnje i vaspitanja, sve više nasilnih i

brutalnih maloletnika.

- Država bi mogla da napravi preokret donošenjem drugačije odluke o radnom vremenu, bez obzira na želje

privatnih kompanija - tvrdi Nikolić. - Kapitalizam ne sme da utiče na vaspitavanje dece. Zajedno s

preuzimanjem evropskih vrednosti i zakona, ostali smo bez mnogih vrednosti utemeljenih u našoj tradiciji.

Tako je otišla i priča o kontroli, disciplinovanju, roditeljskom autoritetu i vaspitavanju.

NIZ SLUČAJEVA

POSLEDNjI slučaj u nizu od pre pet dana, kada je S. J. (12) sa svoja, godinu dana starija, dva druga zapalio

beskućnika Dragutina Todorčića, nije jedini u kojem su deca pokazala neverovatnu brutalnost. Pre dve

godine dvojica maloletnika pretukla su književnika Rašu Popova, nedavno je đak udario nastavnicu zbog

opklade, a pamti se i slučaj od pre nekoliko godina kada je maloletnik smrskao glavu beskućniku. Svi ovi

primeri ukazuju na učestalo nasilje i sve veću agresivnost dece.

ULOGA PORODICE - ČESTO se mogu čuti izjave roditelja da su nemoćni jer su i u samom društvu

poremećene vrednosti, ali je važno utvrditi vrednosti za sopstvenu porodicu - kaže Ljiljana Lajović. - U

sopstvenom domu treba napraviti i gajiti primere humanog ponašanja, poklanjanja, dobročinstva, poštenja,

empatije, i na taj način graditi vrednosti kojih želimo da se držimo. Zato i u poslednjim vestima koje su

potresle javnost treba razgovarati ne o roditeljskoj krivici, već o odgovornosti.

"BLIC" OTKRIVA Ovaj dokument vlada je označila kao TOP

PRIORITET

Srbija bi u narednih pet godina trebalo da poveća godišnji neto izvoz IT sektora sa trenutnih 400 miliona na

1,5 milijardi evra godišnje.

Ovo je jedna od glavnih "teza" u Akcionom planu za IT, koji će ministarski Savet za IT, na čijem je čelu

Ana Brnabić, predložiti Vladi i do kraja godine trebalo bi da bude usvojen.

Kako "Blic" saznaje, tom dokumentu biće dat najviši prioritet, a jedan je od tri prioritetna projekta Vlade

Srbije u narednih pet godina.

Prva tačka Akcionog plana, u koji je "Blic" ekskluzivno imao uvid, jeste podizanje kapaciteta u IT industriji

i kreiranju IT kadrova koji nedostaju.

- Činjenica je da nemamo dovoljno profesora, ali ni prostora na tehničkim fakultetima. Zato uskoro treba da

započne izgradnja nove lamele Elektronskog fakulteta u Nišu, počela je izgradnja NT parka i dodatnog

prostora za Tehnički fakultet u Novom Sadu, a razmatra se konačna realizacija plana o kome se pričalo

mnogo godina unazad - sređivanje Instituta "Lola" za Elektrotehnički fakultet u Beogradu - otkriva izvor

"Blica" iz Vlade Srbije.

Isti sagovornik kaže i da će paralelno sa proširenjem prostora ići i povećanje kvota i broja studenata na tim

smerovima.

Akcionim planom predviđene su novine i kada je reč o neformalnom obrazovanju. Radiće se zajedno sa IT

klasterima, organizacijama kao što je "StartIT", kompanijama i univerzitetima da se uvede vaučerski sistem

za prekvalifikaciju.

- Mladi ljudi će na ovaj način moći da steknu osnovna IT znanja,

koja će biti dovoljna za početak karijere, a to može biti osnov i za

dugoročne prekvalifikacije - navodi naš izvor.

Takođe, jedan od predloga u Akcionom planu je da se ljudima iz

struke dozvoli da predaju na fakultetima, čime se nadoknađuje

nedostatak predavača i profesora. Naš sagovornik objašnjava da

mladi ljudi ne ostaju na fakultetima jer je plata na tržištu nekoliko

puta veća od profesorske.

Takođe, kako se procenjuje, trenutno se na tržištu pojavljuje oko

1.500 kvalifikovanih IT stručnjaka, a potrebno je da se taj broj

poveća najmanje pet puta na preko 7.000 IT radnika godišnje kako

bismo dostigli izvozne ciljeve.

Jedan od planova u ovom dokumentu je i da se uloži u edukaciju

državnih službi kako bi razumele specifičnosti IT i startap

industrije.

Tu se pre svega misli na Poresku upravu, Agenciju za privredne

registe i druge službe.

- Generalni cilj je ubrzanje rasta IT sektora, kreiranje nedostajućih kadrova i povećanje izvoza iz Srbije. I,

svakako, zadržavanje IT stručnjaka u Srbiji, jer je procena da zajedno sa inovativnom industrijom oni mogu

značajno da doprinesu povećanju konkurentnosti naše zemlje i ubrzanju ekonomskog rasta - zaključuje naš

izvor.

Da bi se to postiglo, radiće se i na razvijanju finansijskog tržišta kako bi se startap i inovativnim firmama i

venture kapitals fondovima (investicioni fondovi) obezbedili izvori finansiranja adekvatni za tu industriju i

koji prepoznaju sve njene specifičnosti.

Važni sastanci sutra i prekosutra

Sutra i prekosutra će biti održani sastanci sa predstavnicima IT zajednice na kojima će se razgovarati o

detaljima ovog Akcionog plana. Premijer Srbije Aleksandar Vučić nedavno je rekao da bi voleo da na

sednici Vlade na kojoj će Akcioni plan biti usvojen budu prisutni ljudi iz IT sveta.

"BLIC" INTERVJU Zoran Drakulić: Neće biti bolje dok je na

vlasti partijski kadar

Novi predsednik kluba "Privrednik" Zoran Drakulić u intervjuu za "Blic" kaže da srpski privrednici nisu

dovoljno iskorišćeni i da bi mogli da pomognu Srbiji da krene napred.

Iz tog razloga Drakulić planira da pokrene aktivni dijalog sa Vladom Srbije, a prvi korak je da u februaru

pokuša da dovede premijera Aleksandra Vučića i ministre privrede i finansija u "Privrednik".

Kako ističe, potencijal koji ima ovaj poslovni klub treba iskoristiti

- Ako su ovde najveći privrednici ljudi koji zapošljavaju

najviše radnika u Srbiji i pune budžet, trebalo bi da

imaju stalni kontakt sa Vladom, a pre svega sa

premijerom. Mi smo spremni da pomognemo,da

iznesemo svoje ideje - navodi prvi čovek „Privrednika“

i vlasnik "Point grupe".

Šta ćete predložiti? Kako da privreda u 2017. ima

rast od četiri odsto, kome se premijer nada?

- Nama treba rast od pet-šest odsto da bismo krenuli da

stižemo Evropu. Za to je potrebno da se svi angažuju.

Jedina pohvalna stvar je budžet, tu su napravljene neke

uštede. Ali ne možemo samo sa tim da krenemo napred. Srpskoj poljoprivredi treba milijarda evra, to je naš

potencijal i na tome treba raditi. Treba rešiti problem velikih firmi koje ne rade.

Na koji način?

- Problem je u velikim dugovima koji ih guše. A u rešavanju toga treba da učestvuju i NBS i Ministarstvo

finansija, koje bi se odreklo nekih poreza... Zar niko ne shvata da bi jedna firma nakon otpisa ili

restrukturiranja duga počela da zapošljava ljude, radi nove poslove i tako počne da plaća poreze i puni

budžet. Takođe, treba pomoći malim i srednjim preduzećima novim idejama, dati im novac i tako ih

podstaći. Uz manje garancije države i kredite komercijalnih banaka to je ostvarljivo.

Rekli ste jednom da na vlast stalno dolaze novi gladni. Da li je i dalje tako?

- Pa jeste, kako ne. Da li smo nešto promenili? Pričamo da jesmo, a korupcija stalno postoji. Sa promenom

vlasti stalno dolaze neki novi ljudi koji su željni da sednu u neku stolicu i izvuku korist za sebe. Nemamo

stalnu administraciju, nego svi dovode svoje ljude. Što biste vi menjali nekog sekretara u ministarstvu koji

dobro radi? Kažu treba neko od poverenja. Šta to znači? Poverenje je valjda ako dobro i profesionalno radi

svoj posao. Očigledno se misli na nešto drugo i zato smo tu gde jesmo. Sve dok partijska pripadnost, a ne

kvalitet ljudi, utiče na izbor kadrova, ovoj zemlji i njenim građanima neće biti bolje.

Država i dalje ima na grbači javna preduzeća koja beleže milionske gubitke

- To je stara priča. U svakom gradu imate neko javno preduzeće koje služi za zapošljavanje partijskih

kadrova. Imali smo obećanja da će se na konkursima birati direktori i da će doći profesionalci. Treba dati

šansu da tu konkurišu ljudi koji znaju posao.

Da li verujete da će se to nekada i dogoditi?

- Srbija može da bude Eldorado, mi smo na dobrom mestu. Imamo resurse da budemo srednje razvijena

evropska zemlja, treba to da iskoristimo. Ali prvo da iskorenimo određene stvari. Imao sam na tu temu

raspravu i sa bivšim predsednikom Borisom Tadićem, kada sam mu rekao da treba u vladu i u javna

preduzeća da dođu najbolji kadrovi. On mi je dgovorio da to ne može. Rekao sam mu: "Ništa od vas". Dok

to ne promenimo, nema nam napretka.

Zašto se favorizuju strani investitori, a ne domaći?

- Zato što smo mi valjda tajkuni, a stranci nisu... Ne znam, to i jeste problem. Verovatno zato što su naši

političari opterećeni nama. Ja ne bih bio da sam na njihovom mestu. Kao što nemačka kancelarka, kada

krene na put, povede dva aviona puna privrednika u Kinu, trebalo bi i naši. Ali mi ne idemo nigde, niko nas

ne zove.

Da li vas je neko iz Vlade pitao za savet?

- Niko me ništa nije pitao. Valjda kada postanete ministar sve znate, pa nema potrebe da bilo šta pitate. To je

uvek tako u srpskoj politici. Samom pozicijom na koju ste došli, vi ste sve naučili. Kod nas je to normalno.

Bojim se da je problem da ni ne znaju šta treba da pitaju. Ja ću insistirati na tim kontaktima i pomoći što se

tiče kluba „Privrednik“.

Da li su birokratske procedure sada olakšane?

- Mi upravo čekamo neke dozvole. Pripremili smo projekte i hoćemo da gradimo dva manja tržna centra, ali

mesecima ne možemo da dobijemo papire. Trebalo bi da zaposlimo 50-60 ljudi, da uložimo od dva do tri

miliona evra. Ne daju nam papire da legalizujemo prostor. Kažu da je sve u redu, ali da je to u fioci. Ne

znam šta to znači. Da li treba i mi da uđemo u fioku? Dobio sam poruku da je to Drakulićev papir i da ide u

fioku.

Kako vi to tumačite?

- Verovatno zato što nema više korupcije. Mi tako ne radimo, pa zato i čekamo u fioci.

Nije trebalo smanjivati plate i penzije

Vi se bili protiv smanjenja plata i penzija?

- Jesam. To i sada mislim. Mogli smo da podignemo PDV ili akcize. Ja bih pre podigao PDV, a smanjio

namete na plate.

Mišković je sposoban privrednik

Kako komentarišete suđenje Miroslavu Miškoviću?

- On je privrednik koji je mnogo uradio u Srbiji. Šta su mu određeni režimi dozvoljavali, to je već druga

priča. Ali očigledno je reč o sposobnom privredniku. Smatram da je napravljena veća buka oko cele priče

nego što je realna društvena šteta. Suđenje je u toku i to je u redu, međutim, treba ga pustiti da radi. On ima

tri velika projekta, a sve to sada stoji.

Poslodavac vam ne daje platu? Novi zakon od sada štiti zaposlene!

Jedna od retkih odredbi izmenjenog Zakona o radu koje su donele boljitak radnicima u Srbiji je da je

obračun zarada i naknada zarada, takozvani obračunski ili platni listić, postao sudski nalog za

naplatu potraživanja proisteklih iz radnog odnosa.

Konkretno, to znači da radnici koji ne dobijaju platu mogu da na osnovu obračunskog listića odmah dođu do

svog novca pod uslovom da prijave svog gazdu.

No, da bi se to desilo, moraju da obračunski listić podnesu sudu za predlog za dozvolu izvršenja, u kojem

moraju da navedu ime izvršitelja. Sud dostavlja rešenje izvršitelju, koji kreće da radi, odnosno da pronalazi

novac ili imovinu da bi naplatio dug za radnika, piše novosadski Dnevnik.

Po Zakonu o radu, na kraju svakog meseca poslodavac ima obavezu da izda obračunski listić, čak i ako

nema novca za isplatu plate. Na listiću treba da piše ukupuna zarada, radni sati, minuli rad i sve druge

nadoknade. Ukoliko poslodavac ne ispunjava tu obavezu, dovoljno je da ga radnik prijavi i bez sudskog

spora naplati svoju platu, ali samo pod uslovom da na gazdinom računu ima novca.

Izvršitelji mogu nesavesnim gazdama sve da zaplene

Mnogi radnici u Srbiji znaju za tu mogućnost, ali takođe dobro znaju i za posledice takvog postupka, pa je to

razlog što se mali broj odlučuje da sudski naplati svoju platu. No, oni koji se odluče na takav korak, a prošle

godine je to učinilo gotovo 5.000 radnika, često se susretnu s poraznom činjenicom da do novca ipak ne

mogu doći jer ga na računu poslodavca nema. Tu nije kraj i ta činjenica ne mora značiti da radnici ne mogu

doći do svoje plate. Naime, ukoliko svoja dokazana potraživanja predaju izvršiteljima, oni im mogu

obezbediti novac: oni imaju pravo da gazdama koji nemaju para na računu za radničku platu – bukvalno sve

zaplene.

Izvršitelji objašnjavaju da, za razliku od domaćinstava kod kojih su predviđene zabrane šta sve ne sme da se

pleni – od osnovnog nameštaja do kućnih ljubimaca – zakon dozvoljava da se pravnim licima popiše sve što

imaju ukoliko sud donese rešenje o izvršenju. To podrazumeva pokretnu i nepokretnu imovinu poslodavaca,

koja se pleni i prodaje, sve u srazmeri s dugovanjem. Izvršitelj ne može popisati jedino imovinu koja je pod

zalogom.

Tako zakon zapravo dozvoljava da se zaplene čak i osnovna sredstva za rad u nekom preduzeću. Izvršitelj

Aleksandar Vulović je nedavno objasnio da će svaki izvršitelj pokušati da naplati dug iz zaliha robe, da ne bi

ugrozio proces proizvodnje, ali, ako nema ni zaliha ni novca, može pleniti vozila, kompjutere, nameštaj,

građevinske i druge mašine, aparate, nekretnine...

Važi i za minimalac

Čak i radnici koji dobijaju plate manje od propisanog minimalca ili čak ni njega, mogu preko izvršitelja

naplatiti razliku. Procenjuje se da u Srbiji oko 200.000 radnika dobija koverte tanje od minimalca, ali uz

pomoć obračunskog listića i istražitelja od gazde mogu naplatiti ono što im pripada.

Čekajući odluku o ukidanju prelevmana na uvoz mleka i mlečnih prerađevina

Prerađivači za, proizvođači protiv

Ako Srbija bude ispoštovala zahtev Evropske komisije, onda će se proizvođači mleka, već od 1. januara

2017. godine, suočiti sa ukidanjem prelevmana. Hoće li to "uzburkati" proizvodnju mleka u Srbiji i koliko će

sve na kraju košatati kupce, samo su neka od otvorenih pitanja.

Činjenica je, međutim, da su posledice nekih loših poteza iz prethodnih godina već vidljive - smanjen je broj

malih proizvođača mleka. Iz Ministarstva poljoprivrede još nema zvaničnog stava u vezi sa prelevmanima,

sem objašnjenja da se "detaljno analizira situacija na tržištu mleka u Srbiji i u inostranstvu i da će tek na

osnovu potpunih informacija biti odlučeno treba li i dalje štititi srpsko tržište od uvoznih proizvoda". U

mlekarama kažu da čak i da se prelevmani ukinu to neće izazvati pometnju na domaćem tržištu s obzirom na

to da su cene sirovog mleka na evropskom tržištu u porastu.

- Imajući u vidu da 70 odsto svoje proizvodnje izvozimo na tržište regiona, Rusije, Ukrajine i Belorusije,

gde se već uspešno borimo sa konkurentima iz

Evropske unije, smatramo da ćemo izdržati i

konkurenciju na domaćem terenu. Svoj

optimizam baziramo na kvalitetu proizvoda i

činjenici da koristimo 100 odsto našu sirovinu.

Rešenje je da se kupuje domaće - kaže Milica

Jelić, kontroling direktor za Mlekaru Šabac.

Na pitanje da li bi bila korisna neka vrsta

podsticaja kako proizvodnja mleka ne bi bila

dovedena u pitanje otvaranjem tržišta, u Šapcu

kažu da bi država, ipak, mogla da pomogne.

- Očekujemo da Ministarstvo poljoprivrede aktivnim pristupom ovom problemu, kao i podrškom koju su sve

mlekare u Srbiji dale u prethodnom periodu, popravi položaj proizvođača mleka. To treba da postane

prioritet ove zemlje - navodi Milica Jelić za Danas.

S druge strane u Udruženju poljoprivrednika otvoreno negoduju zbog mogućnosti da se ukinu zaštitne mere.

Smatraju da će to dodatno ugroziti položaj farmera.

- Prvi put posle dužeg perioda imamo situaciju da se svaka litra mleka preuzima od proizvođača, ali i apsurd

da mlekare traže od Vlade da se ukinu prelevmani, očito sa namerom da tek stabilizovano tržište sirovog

mleka uruše uvozom jeftinijeg mleka. Zato predlažemo produženje prelevmana, kao i da se u što skorije

vreme donese zakon o mleku kako bi farmeri bili više zaštićeni od ucena i štetnih ugovornih obaveza koje

diktiraju mlekare. Takođe, smatramo da država kroz podsticajne mere mora početi da menja rasnu strukturu

goveda, preusmeravajući se ka simentalskoj rasi, koja zadovoljava stroge kriterijume kvaliteta mleka, ali i

mesa - navodi se u saopštenju Udruženja poljoprivrednika.

U ovom Udruženju tvrde da su i pored prelevmana farmeri trpeli štetu u poslovima sa mlekarama, koje ih

nikakvim podsticajnim merama nisu motovisale. Poljoprivredni analitičar Čedomir Keco kaže da se Srbiji

sprema ukidanje prelevmana i da takva situacija pogoduje inostranim dobavljačima i stranim mlekarama.

- Sve se to odvija uz prećutnu saglasnost onih koji vide šansu za zaradu. O situaciji u mlekarstvu svedoči i

podatak da je i pored prelevmana, broj stočara pao sa 6.000 na oko 3.500. Jedini spas za male proizvođače

mleka su porodične mlekare, koje imaju kupce u svom okruženju i gde će farmeri moći da isporučuju robu.

Dodatnu konfuziju stvara i pitanje zašto je uvezeno 14.000 tona biljne masti a odgovor na to, kao i gde je ta

mast potrošena, duguje se javnosti. Da li, možda, na surogat sireva, na čijim deklaracijama nema jasnog

sastava, što je doprinelo da padne potrošnja mleka naših farmera - poručuje Čedomir Keco.

Pojedini domaći stručnjaci ističu da bi se ova situacija mogla premostiti povećanjem premija na mleko sa

sadašnjih sedam dinara po litri.

Nebriga uzela danas

U Udruženju poljoprivrendika naglašavaju da je i pored zaštitinih mera, šteta mlečnom govedarstvu već

naneta, s obzirom na to da je veliki broj gazdinstava odustao od proizvodnje, a hiljade krava su završile na

prinudnom klanju. "Nažalost, prerađivači prethodnih godinu i po dana nisu iskoristili priliku da pomognu

farmerima da podignu konkuretnost na viši nivo, već su nižim cenama još više demoralisali i one

najupornije proizvođače mleka", upozoravaju poljoprivrednici.

Izdato 1464 gradjevinske dozvole u oktobru

Oktobra ove godine izdate su 1.464 građevinske dozvole i to predstavlja najbolji rezultat u jednom

mesecu od 2007, od kada Republički

zavod za statistiku prati te podatke,

saopšteno je iz Ministarstva

građevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture.

Kako je navedeno, u poređenju s prošlom

godinom, u oktobru ove godine izdato je

30 odsto više građevinskih dozvola, a za

prvih 10 meseci ove godine izdato je 19 odsto dozvola više nego u istom periodu prošle godine.

Vrednost izvedenih radova povećana je za osam odsto u prvih 10 meseci 2016. u odnosu na isti period

prošle godine, a najveći rast beleži se u gradnji zgrada, i to oko 39 odsto.

Benzin neće da poskupi!

Od 1. januara 2017. godine ne predviđa se povećanje iznosa akcize na gorivo, rečeno je za "Novosti" iz

Ministarstva finsija, tako da vozače neće dočekati poskupljenje dizela i benzina.

Krajem januara, saglasno Zakonu o akcizama, izvršiće se

redovno godišnje usklađivanje iznosa akcize na derivate

nafte sa indeksom potrošačkih cena u 2016. godini, navode

"Novosti".

Kako se navodi u tekstu, u budžetu za 2017. godinu

ukupne akcize beleže manji rast nego što je uobičajeno, jer

osim korigovanih iznosa na duvan, ostali oblici se

usklađuju samo za ostvarenu stopu inflacije u 2016. godini.

"Prihodi od akciza projektovani su u ukupnom izosu od

271, 4 milijarde dinara, pri čemu se na akcize na nafte

derivate odnosi 144 milijarde dinara, akcize na duvanske

proizvode 97 milijardi i na ostale akcize (uključujući

akcizu na električnu energiju) 30,4 milijardi dinara - stoji u Zakonu o budžetu za 2017. godinu", navodi se u

tekstu.

Učešće akciza u ukupnim prihodima iznosi 24,8 odsto i blago se povećava usled planiranih izmena akcizne

politike u 2017. godini.

Doći će i do većeg ostvarenja prihoda po osnovu akciza na naftne derivate usled njihove povećane porošnje.

Ovo su dobre vesti za naftaše, ističu "Novosti", koji se zalažu da se državna politika nameta okrene u

drugom pravcu.

Kako navodi list, posle uzastopnog dizanja akciza za gorivo od 2012. godine kojim su ukupno povećane za

goriva za tri dinara po litru za benzin, ali i čak osam dinara za litar dizela, državna politika se menja.

Očekuje se da će kasa biti punija, ali ovog puta zbog veće potrošnje goriva.

Ova odluka će se direktno odraziti i na sve vozače kojima ne preti , kao ranijih godina, poskupljenje dizela i

benzina na pumpama posle svakog dočeka Nove godine.

Spaskovski: "Dug za struju RTB Bor je oko sedam, osam ili 10

miliona evra"

Generalni direktror RTB Bora Blagoje Spaskovski izjavio je danas da to preduzeće mesečno troši struje u

vrednosti oko četiri miliona evra, dok su izdaci za gorivo, koji se uredno plaćaju oko 2,5 miliona evra.

Spaskovski je na tv Pink kazao da RTB ima dugove za struju iz prethodnog perioda, ne precizirajući iznos,

ali je naglasio da će oni biti vraćeni, jer je to obaveza po unapred prihvaćenom planu reorganizacije (UPPR).

"Ne bih da iznosim neke precizne podatke oko duga za struju, ali je on oko sedam, osam ili 10 miliona

evra", kazao je Spaskovski, podsetivši

da je RTB Bor u novembru uplatio 439

miliona dinara na ime tog duga.

Prema njegovim rečima, mesečni fond

RTB Bora za plate je oko pet miliona

dolara, dok je prosečna plata zaposlenih

oko 62.000 dinara, što kako je naglasio,

nije veliki iznos za uslove u kojima se

radi.

"Veliki izdaci za zarade"

Generalni direktor RTB Bor kaže da su

veliki izdaci za zarade, jer u preduzeću

ima 5.000 radnika što je, kao je kazao,

više od potrebnog.

Ako bi iz RTB otišlo oko 1.200 do 1.500 ljudi, kroz socijalni program, ostvarili bi velike uštede, "ali se to ne

može preseći preko noći i reći radnicima da idu napolje", rekao je Spaskovski.

On je naveo da su se usvajanjem UPPR-a poverioci izjasnili da je bolje da RTB Bor nastavi sa radom i da

vrati 10 odsto dugovanja nego, da se ugasi.

Spaskovski je dodao i da RTB ima ogromne rezerve od oko 1,34 milijardi tona rude, što je kako je naglasio

mnogo više od onoga što je do sada izvađeno, kao i da ima i u rezervama dosta i srebra i zlata.

On je rekao i da su svi rezultati poslovanju RTB transparentni i da se ništa ne krije, odnosno da se i ne

prikazuje ništa što ne postoji, niti se lažiraju rezultati.

Prema njegovim rečima, izmedju rukovodstva RTB Bora i premijera postoji UO i vladina radna grupa u

kojoj su dva ministra i svakog se meseca raspravlja o rezultatima.

Zarada banaka skočila, ali radnika manje

Bankarski sektor Srbije u prvih devet meseci ove godine ostvario je pozitivan neto finansijski rezultat pre

oporezivanja od 32,8 milijardi dinara.

To je za 23,1 odsto više nego u istom period prethodne godine, navedeno je u izveštaju Narodne banke

Srbije za treće tomesečje 2016.

Sa ukupnim dobitkom od 37,3 milijarde dinara, poslovale su 22 banke, dok je osam banaka ostvarilo

negativan finasijski rezultat u ukupnom iznosu od 4,5 milijardi dinara.

Kako je navedeno, više od 75 odsto ukupnog dobitka sektora opredeljuje pet banaka sa najvećim neto

dobitkom, dok tri banke sa najvećim neto gubitkom čine više od 75 odsto ukupnog gubitka sektora.

Tržišno učešće banaka koje su na kraju trećeg tomesečja 2016. poslovale sa gubitkom iznosi 15 odsto.

Prema podacima NBS-a, glavni pokretač porasta neto dobitaka u trećem kvartalu 2016. je bilo smanjenje

neto kreditnih gubitaka i oni su iznosili 15,6 milijardi dinara, u poređenju sa istim periodom prošle godine

kada su bili 28,6 milijardi dinara.

Banke su zabeležile neto rashod po osnovu direktnog otpisa nenaplativih potraživanja koji je za 53,2 odsto

viši u odnosu na prethodnu godinu, odnosno porast sa 455 miliona na 697 miliona dinara.

Obeležje bankarskog sektora Srbije u trećem tromesečju 2016. su i ostvareni niži neto prihodi po osnovu

kamata, dok su neto prihodi po osnovu naknada na nivou iz istog perioda prethodne godine.

U izveštaju je navedeno da ostvareni neto dobitak po osnovu kamata na kraju trećeg tromesečja ove godine

iznosi 93,2 milijarde dinara, što je za 4,6 odsto manje u odnosu na 2015, a navedeno smanjenje je posledica

izraženijeg pada prihoda po osnovu kamata, odnosno smanjenje za 15,6 milijardi dinara u poredjenju sa

2015.

U strukturi ukupnih prihoda i rashoda od kamata, posmatrano po vrstama poslova, jedino su prihodi od

kamata po osnovu hartija od vrednosti u stranoj valuti zabeležili povećanje u odnosu na one iz trećeg

tromesečja prošle godine, a na strani rashoda takođe su jedino rashodi po osnovu hartija od vrednosti

zabeležili povećanje.

Na kraju septembra 2016, prihodi i rashodi po osnovu hartija od vrednosti čine 20,2 odsto ukupnih prihoda

od kamata i 3,2 odsto ukupnih rashoda od kamata.

Najveće smanjenje je zabeleženo kod prihoda od kamata po osnovu kredita u dinarima, za 12,7 odsto - sa

96,8 milijardi na 84,4 mlijarde dinara, dok je u strukturi ukupnih rashoda po osnovu kamata, najveće

smanjenje zabeleženo kod rashoda kamata po osnovu depozita ukupno za 10,3 mlijardi dinar, ili 39,1 odsto.

Ukupni operativni rashodi bankarskog sektora u prvih devet meseci 2016. iznose 82 mlijardi dinara i

neznatno su viši, za 0,2 odsto, u odnosu na prethodnu godinu.

U kvartalnom izveštaju NBS-a je navedeno i da je ukupan operativni dobitak bankarskog sektora na kraju

trećeg tromesečja ove godine iznosio 130,4 milijardi dinara i manji je za 4,9 odsto u odnosu na isti period

2015.

Ukupna neto bilansna aktiva bankarskog sektora Srbije je na kraju septembra 2016. iznosila 3.172 milijardi

dinara, što predstavlja rast od 51,6 milijardi, odnosno 1,7 odsto u odnosu na drugo tromesečje 2016.

Dominantan udeo u neto aktivi bankarskog sektora ima kategorija kredita I potraživanja sa 62,4 odsto, uz

tendenciju umerenog porasta u poredjenju sa krajem prethodnog tromesečja , koja je rezultat rasta plasmana

stanovništvu i privrednim društvima.

Tokom trećeg tromesečja 2016, bruto krediti bankarskog sektora Srbije u nominalnom iznosu su se povećali

za 42,6 milijardi dinara i iznose 1.977,1 milijardi što je rast od 2,2 odsto.

Povećanje kreditne aktivnosti na bruto nivou je najizraženije u sektoru stanovništva i privrednih društava,

dok je najveće nominalno smanjenje zabeleženo u sektoru finansija i osiguranja.

Izveštaj pokazuje da je valutna struktura kredita bankarskog sektora Srbije je i dalje pretežno devizno

indeksirana i na kraju septembra 2016. udeo deviznih i devizno indeksiranih kredita bio je 70,1 odsto, a

dominantna valuta indeksacije kredita u bankama u Srbiji je evro, sa udelom od 62,7 odsto. Slede krediti u

švajcarskim francima i američkim dolarima sa udelima od 5,2 odsto i 1,7 odsto.

Bankarski sektor Srbije je na kraju septembra 2016. godine činilo 30 banaka sa organizacionom mrežom od

1.717 poslovnih jedinica što je nepromenjeno u odnosu na kraj prethodnog tromesečja I sa 24.021

zaposlenih, odnosno 107 manje u odnosu na kraj prethodnog tromesečja.

Neto efekat promene kursa dinara na rezultat bankarskog sektora Srbije na kraju trećeg tromesečja 2016. je

bio pozitivan s obzirom da je ostvaren neto prihod u iznosu od 6,5 mlijardi dinara, iako je reč o smanjenju

od 1,8 odsto u odnosu na neto prihod ostvaren u 2015. Kursne razlike koje se odnose na devizna

potraživanja i obaveze imale su za posledicu neto rashode bankarskog sektora u iznosu od osam milijardi

dinara, dok je u 2015. po ovom osnovu zabeležen neto prihod od 6,1 mlijardi dinara.

Ukupni bruto problematični krediti (NPL) bankarskog sektora su tokom trećeg tromesečja 2016. smanjeni za

7,8 milijardi dinara i na kraju septembra iznosili su 396,5 milijardi dinara i to u svim posmatranim

sektorima. Najveći deo bruto NPL kredita se i dalje odnosi na privredna društva, slede nefinansijska pravna

lica u stečaju, dok kod sektora stanovništva bruto NPL krediti iznose 73,2 milijardi dinara, što čini 18,5

odsto ukupnih kredita tog sektora.

Kako je sproveden tender za nabavku prazničnog osvetljenja?

Tek dve nedelje pošto je u javnosti postao upitan tender, koji je opština Novi Beograd raspisala za nastup

muzičara u novogodišnjoj noći, otvorilo se još jedno sporno pitanje - kako je sproveden tender za nabavku

prazničnog osvetljenja na nivou Grada Beograda?

Dok novinari portala Pištaljka

upozoravaju da tenderska

dokumentacija nedvosmisleno pokazuje

da je javna nabavka "nameštena" za

jednog ponuđača, nadležno javno

preduzeće demantuje.

Katalog - tenderska dokumentacija -

realnost. I ovo nije igra "pronađi

razliku" na fotografiji, već sastavni deo

sprovedene javne nabavke vredne oko 2

miliona dinara za svetlucave lampione,

koji će u narednih 90 dana krasiti

prestonicu.

Iz portala Pištaljka tvrde: svi parametri u tenderu pokazuju da je napisan samo za jednu firmu - Keep light, a

nakon što su alarmirali javnost tvrde da je tender uklonjen sa sajta.

"Slike tog proizvoda su stavljene u konkursnu dokumentaciju, zatim je traženo da ponuđač ima određena

vozila - baš određena vozila, da ima magacin u svom vlasništvu i da ima tačno određene sertifikate. Dakle,

to je apsolutno eliminisalo svaku konkurenciju", kaže Vladimir Radomirović sa portala Pištaljka.

Iz Javnog preduzeća "Javno osvetljenje" navode o nameštanju tendera za jednog ponuđača kategorički

demantuju, a za N1 tvrde da fotografije u konkursnoj dokumentaciji nisu bile eliminacioni faktor, već

upravo suprotno - samo vizuelno opisivanje zamišljenog dekorativnog elementa.

"Konkursna dokumentacija i ugovor nalaze se na portalu Javnih nabavki, kao i na sajtu JKP Javnog

osvetljenja i suprotno navodima Pištaljke, nikada nisu bili uklonjeni sa te veb-stranice. Pripadajuća

fotografija služi da vizuelno upotpuni i opiše zahtevani dekorativni element, jer to tekstom nije moguće

učiniti. Nigde ne stoji da naručilac zahteva identičan dekorativni element, jedino se traži da se zadovolji

dizajn, oblik, dimenzija (u predviđenoj toleranciji), a pre svega kvalitet i bezbednost proizvoda", stoji u

saopštenju ovog javnog preduzeća.

Tek još jedan od argumenata menadžmenta tog javnog preduzeća je da žalbi od ostalih učesnika u tenderskoj

proceduri nije bilo, što smatraju pokazateljem da u priči nema ničeg spornog. Za Transparentnost Srbija

upravo je odsustvo žalbi simptomatično.

"Treba videti da li je postojao i neki dogovor među firmama o podeli tržišta, jer je to nešto što se takođe

kažnjava i na osnovu Zakona o javnim nabavkama, ali i Krivičnog zakonika. Tu dolazimo do šireg

problema, da li u Srbiji postoji poverenje u sistem javnih nabavki ili se polazi od pretpostavke da je sve

unapred namešteno i da tu nema nikakvog leka", kaže Nemanja Nenadić iz TS.

Hoće li ugovor sa firmom koja je obezbedila 26 kilometara svetiljki na 50 lokacija biti raskinut i hoće li

Grad Beograd snositi odgovornost ako se utvrdi da je njihovo nabavljanje bilo sporno - pitanja koja su ostala

bez odgovora. I time je, baš u mesecu kada je sa EU u pregovorima otvoreno poglavlje 5 o javnim

nabavkama, upaljena crvena lampica upozorenja da je na tom polju potrebno još mnogo posla.

Na petnaestominutni pregled u odeći bez dugmića

Lekari u domovima zdravlja primetili su novi trend zakazivanja pregleda: pacijenti zakažu više termina, pa

dođu kad ima odgovara – retki su oni koji se jave da termin otkažu i oslobode ga za one kojima je zaista

potreban

Normativima određeno vreme pregleda kod izabranog lekara je baždareno na 15 minuta, a kod specijaliste je

pola sata. Mišljenja građana su podeljena: ima onih koji tvrde da lekar sa njima završi za dva minuta, ali i

onih koji smatraju da predviđeno vreme nije ni izbliza dovoljno.

Dr Milica Nikolić Urošević, predsednica Udruženja za zaštitu prava izabranih doktora opšte medicine

Srbije, navodi da nijedan ozbiljan lekar pregled pacijenta ne može da završi za dva minuta, kako se često

može čuti, čak ni kada je građanin došao samo da mu se na recept prepišu lekovi koje je izdao specijalista.

Takav pregled može da traje do pet minuta, koliko je potrebno na kompjuteru „ući u sistem”, jer računari

često rade usporeno.

– Doktori koji tvrde da im je dovoljno pet minuta jesu oni koji pacijenta ne udostoje ni osnovnog pregleda.

Za lekare koji se hvale velikim brojem primljenih pacijenata u jednoj smeni, tvrdim da ne pregledaju

bolesnike, jer u tako kratkom vremenu to nije moguće uraditi – kaže naša sagovornica, koja svakodnevno u

smeni primi 28 ili 29 pacijenata.

Ona navodi da u svojoj kartoteci izabranog lekara u Domu zdravlja „Vračar” ima veliki broj pacijenata

starijih od 70 godina i hroničnih bolesnika, koji su teško pokretni. Njima je potrebno duže vreme da pređu

put od čekaonice do ambulante, ali i da se svuku i pripreme za pregled, uz pretpostavku da im nije potrebna

nečija pomoć. Njima je nužno svaki put izmeriti i krvni pritisak. Određenih 15 minuta, kaže, dovoljno je

samo za mlađe pacijente, koji imaju grip ili kojima se pritisak meri tek ako zatraže.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I ELEKTRONSKOM IZDANjU

Rast akciza ne donosi velika poskupljenja

I od naredne godine bez drastičnog povećanja nameta na alkoholna pića. – Od januara 2018. akcizne

markice na svakom pakovanju kafe. – Akcize su za državu siguran i značajan izvor jer budžetu donose oko

četvrtinu prihoda

Rakija i druga domaća alkoholna pića od nove

godine neće poskupeti zbog drastičnog podizanja

akciza, kako se spekulisalo, a rast cena cigareta, po

najavama proizvođača, biće minimalan.

Kako je „Politici“ juče potvrđeno u Ministarstvu

finansija, od 1. januara sledeće godine ne predviđa

se povećanje iznosa akcize na alkoholna pića, već

će krajem tog meseca, saglasno zakonu, doći do

redovnog godišnjeg usklađivanja iznosa akcize na

alkoholna pića, derivate nafte i kafu sa indeksom potrošačkih cena u 2016. Za duvan je, saznajemo,

pripremljen novi kalendar prema kojem će specifična akciza do 2020. biti postepeno povećavana – za po 1,5

dinara po paklici na svakih šest meseci.

Akcize su za državu siguran i značajan prihod jer budžetu donose oko četvrtinu prihoda. Predstavnici

industrija koje su najviše pogođene tim fiskalnim nametom ovih dana apeluju da im je za opstanak i rast na

tržištu potrebno da politika određivanja akciza bude predvidiva, a njihov rast postepen.

Tako je Udruženja pivara Srbije objavilo da je stopa akciza na ovo piće (od 2008. do 2014. godine) porasla

27 odsto, što je bio ogroman pritisak na maloprodajne cene. Istraživanje konsultantske kuće „Ernest i Jang“

pokazalo je da je od 27 zemalja Evropske unije Srbija na drugom mestu po procentu učešća akciza u

maloprodajnoj ceni tog proizvoda. Udeo akciza u krajnjoj ceni piva 2008. bio je 26 odsto, a naredne četiri

godine uvećan je na 35 procenata. Potrošnja piva u tom periodu pala je za 16,3 odsto, a samim tim smanjili

su se i prihodi države od ovog sektora, i to do deset procenata. Podizanje akciza je bio pokušaj da se

nadomesti manjak u kasi.

– Srbija je među zemljama sa najnižom kupovnom moći i najvišim ukupnim akcizama na pivo. Recimo

2014. na svaki litar prodatog piva 30 centi odlazilo je u budžet kroz akcize i PDV – navode u Udruženju

pivara Srbije, koje je početkom godine pokrenulo i pitanje ukidanja obaveze isticanja akciznih markica na

voćna vina, takozvane sajdere, ali i pitanja akciznog opterećenja.

– Za pozitivan rast u narednim godinama potrebni su nam, između ostalog, stabilizacija akciza i predvidivost

njihovog rasta – rekla je Rebeka Božović, izvršni menadžer Udruženja pivara Srbije.

Akciza se plaća i na sve vrste piva, izuzev bezalkoholnih koje sadrži do 0,5 odsto alkohola. Prošlogodišnjom

izmenom Zakona o akcizama uvedene su akcize na niskoalkoholna pića u iznosu od 21 dinar, a na pivo 24

dinara po litru, što je tada bio porast za četiri odsto. To je bilo neočekivano veliki udar za proizvođače

budući da su cene na malo prošle godine porasle 1,9 odsto. Država se na takav korak odlučila kako bi uticala

na mlađu populaciju i smanjila potrošnju te vrste pića.

Duvanski sektor najviše je opterećen ovim fiskalnim nametom koji čini devet odsto ukupnih budžetskih

prihoda. Na paklicu cigareta od 220 dinara državi odlazi 173 dinara, kroz dve vrste akciza i PDV.

Međutim, proizvođači duvanskih proizvoda za sada ne izlaze sa novim cenovnicima iako novi kalendar

donosi i novi iznos akcize. Nezvanično kažu da bi svako drastičnije poskupljenje uticalo na jačanje sivog

tržišta i pad njihovih prihoda. To znači da pušači mogu biti mirni i da se ne očekuju evropske cene cigareta

ni od naredne godine.

– Prosečna cena paklice u Srbiji je 1,8 evra, a u Sloveniji 3,2 evra. Mi smo trenutno daleko od te cene, ali

pritisak na proizvođače u toj državi je mnogo manji. Ova industrija budžetu Slovenije doprinosi sa svega pet

odsto jer je njihova privreda razvijenija i postoje i drugi načini za punjenje budžeta – kaže sagovornik

„Politike“ iz duvanske industrije.

Proizvođači kafe, uz sve ovo, već dve godine apeluju da jedino kafa kao akcizna roba na koju se plaćaju

akcize, do sada nije imala akciznu markicu.

Na ovaj način potrošači bi imali potvrdu da je kafa prošla carinsku kontrolu, neophodne kontrole kvaliteta i

da su sve dažbine državi plaćene. U „Atlantik grupi“, koja ima više od 50 odsto udela na tržištu kafe u

Srbiji, kažu da se procenjuje da godišnje uđe između četiri i pet hiljada tona sirove kafe, van carinskog

nadzora, gde su na gubitku i legalni uvoznici i država. Proizvođači inače plaćaju akcizu po kilogramu sirove

kafe 84,4 dinara, a 105 dinara za kilogram gotovog proizvoda.

– Potvrda našeg stava jeste primer iz BiH, gde je ubrzo nakon uvođenja akciznih markica nelegalni uvoz

kafe opao i do 40 odsto, ali i broj sumnjivih pržioničara. Drago nam je da je država uvažila ovu našu

inicijativu i očekujemo da će i skupština prihvatiti ovaj predlog kako bi se stvari na tržištu kafe dovele u red

– kažu u „Atlantik grupi“. Prema nezvaničnim informacijama, ovaj predlog će biti usvojen, a obavezno

isticanje akciznih markica na kafi počeće da se primenjuje od 1. januara 2018.

– Već plaćamo akcize, trošak oko uvođenja akcizne markice bio bi minimalan i ne bi dodatno uticao na

krajnju cenu – navode u ovoj kompaniji.