Meteorologija

Uticaj vremenskih prilika na planinarske aktivnosti

Kragujevac, 2018

Meteorologija – nauka koja izučava atmosferu. Vremenska prognoza predstavlja predviđanje vremena. Od vremenskih prilika zavisi ostvarenje cilja boravka u planini. Poželjno je da planinar poznaje osnove meteorologije.

Prognoza ima malu tačnost prema vidljivim znacima. Najtačnija je kratkoročna u meteorološkim centrima, dok tačnost opada idući ka dugoročnoj prognozi.

Za tačnu prognozu vremena prate se: sunčevo zračenje (radijacija), cirkulacija vazduha u atmosferi, temperatura vazduha, promene u vazdušnom pritisku, vlažnost vazduha, ponašanje oblaka...

Sunčevo zračenje je važan klimatski faktor koji utiče na zivotnu sredinu i čoveka.

Pojedini delovi Zemlje različito upijaju sunčeve zrake, kao što ih različito odbijaju (reflektuju) nazad u atmosferu.

Bela tela manje upijaju i više odbijaju sunčeve zrake, dok crna obrnuto, i zato se tamna tela više zagrevaju.

Spektar sunčevog zračenja obuhvata: vidljivu svetlost, infracrveno zračenje, X- zrake, gama zrake, radio talase, ultraljubičaste zrake...

Faktori koji utiču na UV zračenje su: refleksije na tlu, nadmorska visina, visina Sunca na nebu u toku dana, ozonski omotač, oblačnost...

Sunčevo zračenje

Opekotine izloženih delova tela – lica, vrata, ruku... Sunčano slepilo Pregrevanje, toplotni udar, malaksalost, povraćanje, dezorijentacija,

visoka temperatura... Smanjenje psihofizičkih sposobnosti planinara.

Uticaj sunčevog zračenja na planinare

Temperatura je fizička koja označava toplotno stanje neke materije. Na temperaturu vazduha utiču: raspored kopna i mora, vazdušni

pritisak ali i biljni pokrivač i smer pružanja planinskih lanaca. Sa povećanjem visine temperatura opada, u proseku na svakih 180

metara za jedan stepen celzijusa. Vlažnost vazduha predstavlja količinu vodene pare u vazduhu. Što je vazduh zasićeniji vodenom parom to je mogućnost padavina

veći. Veće isparavanje znači i veću , pa topliji vazduh ima veću vlažnost.

Temperatura i vlažnost vazduha

Čovek se oseća dobro: Pri temperaturama vazduha od 18°C do 24°C Pri relativnoj vlažnosti vazduha od 30% do 70%

Dehidracija – gubitak tečnosti

Pregrejavanje – povećanje temperature tela iznad 37°C.

Podhlađivanje – pad temperature tela ispod 35°C

Uticaj temperature i vlažnosti vazduha naplaninara

Atmosferski pritisak je direktna posledica težine vazduha. Zavisi od temperature i vlažnosti vazduha, brzine vetrova i

drugih vremenskih pojava. Pritisak vazduha se razlikuje s mestom i vremenom. Na morskoj površini vazdušni pritisak iznosi 1013,2 mb. Najviši je na nivou mora, a što se više penjemo, to je sve niži.

Ciklon je područje sniženog atmosferskog pritiska Cikloni nastaju u području sukoba vazdušnih sila (frontova). Zbog koncentracije vlage vazduh se izdiže i hladi, pa dolazi do

uslova za nastanak padavina. Ciklon donosi promenljivo vreme i padavine

Vazdušni pritisak

Anticiklon je područje povišenog atmosferskog pritiska u odnosu na okolinu.

Anticiklon donosi suvo i često sunčano vreme.

Satelitski snimak tropskog ciklona

Loše vreme – pad atmosferskog pritiska u odnosu na normalni. Kretanje je otežano, javljaju se glavobolje, bolovi u mišićima i promena krvnog pritiska.

Dobro vreme – normalan I visok atmosferski pritisak. Pozitivno utiče na zdravlje.

Prelasci sa anticiklona na ciklon i obrnuto izazivaju kod ljudi promene u organizmu. Kod nekih ljudi ove promene su veće i izraženije.

Povećanje visine – pad atmosferskog pritiska, i pad koncentracije kiseonika u vazduhu. Pad pritiska – pad psihofizičkih sposobnosti.

Uticaj atmosferskog pritiska na planinara

Oblaci su vidljive skupine kapljica vode ili čestica leda (ili oboje) u atmosferi.

Oblaci se formiraju hlađenjem vazduha, kada se vodena para kondenzuje u kapljice ili ledene kristale mikroskopskih dimenzija.

Međusobnim spajanjem kapljice rastu, pa usled gravitacionih sila moraju i da padnu. Tako nastaju kiša, grad ili sneg.

Oblaci su potpuno različiti i neprestano menjaju svoj oblik, zato što se stvaraju na različitim visinama i temperaturama.

Oblaci

Tri osnovne grupe oblaka su: Cirusi, Stratusi i Kumulusi

Oblaci se prema visini dele na: visoke, srednje i niske.

Visoki oblaci (od 5 km do 11 km iznad tla): cirusi, cirostratusi, cirokumulusi Srednji oblaci (od 2 km do 7 km iznad tla): altokumulusi, altostratusi Niski oblaci (od 200 m do 2 km iznad tla): kumulusi, stratokumulusi, nimbostratusi, stratusi, kumulonimbusi

Cirusi

Cirokumulusi

Cirostratusi

Altostratus

Altokumulus

KumulusStratokumulusi

Nimbostratus

Stratus

Nimbus

Kumulonimbus

Poboljšanje vremena

Pogoršanje vremena

Ako je oblačnost niska, formira se magla. Magla smanjuje horizontalnu vidljivost ispod 1 km. Proces nastanka magle je isti kao i proces nastanka oblaka, pa magla

nije ništa drugo nego oblak pri tlu. Stratusi (magla) su jedini oblaci koji dodiruju površinu zemlje. Oblak koji je na visini od 1 km za područje u nizini nije magla, ali za

mesta na planini je vrlo gusta magla.

Dezorijentacija Gubljenje

Magla

Uticaj magle na planinara

Padavine su proizvodi kondenzacije vlažnog vazduha, koje zbog gravitacionih sila padaju na zemlju.

Vrste padavina su: kiša, rosulja sneg slana, sugradica, grad,rosa, inje...

Obilne padavine, snažni vetrovi, munje = nevolja!!! Posledice padavina mogu biti nemogućnost orijentacije, pothlađenost,

ozebline, promrzline, gubitak opreme, udar munje i mnoge druge. U takvim situacijama akcije spašavanja obično su otežane, često i

nemoguće, a s prvim poboljšanjem vremena možda već i zakasnele.

Padavine

Uticaj padavina na planinara

U atmosferi postoji stalna cirkulacija vazduha. Vazdušne mase su stalno u pokretu.

Horizontalno kretanje vazduha zovemo vetar. Vetar nastaje usled razlike u vazdušnom pritisku.

Na njih deluje rotacija Zemlje i trenje o površinu zemlje (planine). Vetrovi mogu biti stalni, periodični i lokalni. Kada preko planina duvaju vetrovi, postižu se velike brzine na

mestima kao što su grebeni, useci, prevoji. U visokim planinama susrećemo tzv. planinski vetar (Gornjak),

odnosno dolinski vetar. Od jutra pa do zalaska sunca duva vetar iz doline prema planini, a noću sa vrhova prema dolini.

Vetar

Osećajna temperatura °C Bez vetra 18 km/h 36 km/h 54 km/h 72 km/h

0 °C -8 °C -15 °C -18 °C -19 °C

pothlađenost ozebline promrzline gubitak ravnoteže i pad

Uticaj vetra na temperaturu

Uticaj vetra na planinara

Zapadni vetar je nepovoljan jer donosi kišu, sneg i loše vreme.

Košava je najsnažniji vetar naših krajeva. Dolazi dolinom Dunava i prolazi kroz Đerdapsku klisuru. To je hladan i jak istočni vetar koji može da nanese velike materijalne štete.

Severac je hladan vetar koji duva sa severa i zimi

oštro briše padinama. Tada je vrlo povoljan vetar

zato što snižava temperaturu i na taj način ledi

sneg, koji je tada povoljan za penjanje.

Jugo je topli vetar koji duva sa juga. Zimi je

vrlo nepovoljan zato što otapa sneg i led, dok

leti dolazi kao pravo osveženje, ali može da

donese I nevreme.

Najčešći vetrovi u našoj zemlji

Pojava niskog vazdušnog pritiska (ispod 1013 mb). Naizmenični porast i pad pritiska znak je promenljivog vremena. Duvanje zapadnih, jugo-zapadnih i južnih vetrova. Brzo kretanje visokih oblaka i kretanje oblaka na različitim

visinama. Visoka relativna vlažnost vazduha kao i njen porast. Kumulonimbusi tokom leta predznak su grmljavina i pljuskova. „Kapa“ oblaka na vrhovima. Oreol (prsten) oko Sunca i Meseca.

Znaci lošeg vremena

Porast vazdušnog pritiska za vreme lošeg vremena. Postepeni i dugotrajni porast vazdušnog pritiska znak je dužeg

trajanja lepog vremena. . Visoka relativna vlažnost vazduha i njeno lagano opadanje . Vedro nebo i pojedinačni svetli oblaci. Severni i severoistočni vetar. Jutarnje magle koje silaze u dolinu, oblaci koji silaze sa vrhova . Temperatura u nižim predelima je niska a u visokim predelima je

visoka.

Znaci lepog vremena

Do kvalitetne vremenske prognoze dolazimo putem radija, TV-a ili Interneta:

http://www.hidmet.gov.rs/http://www.weather2umbrella.com/http://www.yr.no /http://www.accuweather.com/sr/

U svakodnevnom životu, možemo da prognoziramo vreme na osnovu lokalnih znakova za kratak vremenski period, 1 - 2 dana.

Kada se nađemo u planini, prepušteni smo isključivo svom znanju koje se zasniva isključivo na podacima o pojavama koje možemo sami da prikupimo na osnovu zapažanja.

Prognoziranje vremenskih prilika

Hvala na pažnji