UTILITARISTI~KA ANTROPOLOCIJA 1. VAJTA* - zaprokul.org.rszaprokul.org.rs/pretraga/42_3.pdf · UTILITARISTI~KA ANTROPOLOCIJA 1. VAJTA* Dok su prve dve dece~l~ije ovoga veka protekle

UTILITARISTI~KA ANTROPOLOCIJA

1. VAJTA* Dok su prve dve dece~l~ije ovoga veka protekle u ameriEboj antrqpologiji u znaku pune ore- vlasti teorija i praktienih pastupaka Framca Boasa (Franz Boas) i mjegovih vernih sledbe- nika - Rut Benedikt ruth Benedict), na primer - u t rdoj decmiji je, isprva stidljivo a zatim isve OdluEnije, dd lo do udaljavanja ad tradicionalnih basovskih shvatanja u vezi s konfiguracionizmom i istorijskom sluEaj- n&Cu Mture. Jedan ad gravaca tog udaljavanja bila je kulturna ekologija Diulijana Stjuarda (Julian Steward), a drugi - mabema abnova materijalizma u lkulturnoj antrapolo- giji, koju je zaEeo Lesli Vajt (Leslie White).

U vreme kad je vdina antropologa odbacivala evolucimiza~m, i kad je malo ko tragao za pri- rodnirn zakmirna u asnovi kulture, Vajt je nudio jednu evolucijsku i nauEnu teoriju kul- h re . Taj njegov pristup je ubrzo stekao zna- Eajna upos ta , naroEito medu mlabima, da bi do danas astao bar delimice pnihvaCen u jednom znaeajnom ogranku ameri6ke i svetske

antrgpologije.

Vajt je 1900. roden u Kolaradu. Kao deEak je i ivw u viiSe mesta, lali ja s r h j u Srkolu pohadao u mestu Zekeri, Lujzijana. Ubrzo, poSto ju je zavrSio, SAD su stupile u prvi svetski rat, kojd je Vajt odsluiio u mornarici. To je islhstvo, kako sarn kornentarige, ,,t,emeljno iz- menilo moje ciljeve i pogled ma iivot"'), jer je

*) Iz knjige E. HaEa Teorije o Eoveku i kulturt, koju Ce objaviti BIGZ.

1) Navodi Harry Elmer Barnes, ,,Predgovor" (,,Fore- word"), za Essays in the Science of Culture in Honor of Leslie A. White (Ogledi iz nauke o kulturi u East LesliJa A. Vajta), prir. Gertrude E. Dole i Robert L. Carneiro, Njujork, 1960, ,,Crowell", str. XI-XLVI, nar.

str. XVI.

ELVIN HAC -

njegova zanimanja p~eusmerilo (prema nastoja- nju d a ramme z S t o se ljudi pon&aju na svoj uobiEajeni naEin. Po povratku u gradanski 5- vot, 1919, Vajt se upkau, na Driavni univerzitet Lujzijane, da bi lstekao osnove iz drugtvenih nauka. Posle dve godine preSao je na Uni- verzitet Kolumbija, da bi studirao ~pihologiju, sociobogiju i fil~ozafiju. uporedo s r e d m na Kolumbiji pohadao je.predavanja u Novoj Sko- li za drugtvena istrazlvanja u Njujorku. Godi- ne 1924. na Kolumbiji je magistrirao iz psiho- logije, a zatim otlSao n a Cikaaki univerzitet, da studlira mciologiju. Uslkoro se, rnedutim, razoEarao, te pomerito i i iu ma antropologiju, koja se u $0 vreme lpredavala na istom odseku. Doktorirao je iz antrapologije, u Cikagu, 1927.

Izmedu 1927. i 1930. predavao je na Univerzi- tetu Bafalo, a 1930. izabran je za zarnenika Diulijana Stjuarda na MilEigenskam univerzitetu. Kad je otiSao u MiEigen bio je jedini an- tropolog mebu ~prafesorima, 'ali je kasnije taj lrdsek razvio u jedan od najistaknutijih centa- r a antropologije u SAD.2) Penzionisao se u

MiEigenu, 1970.

Bar jedain deo Vaj tovog anbopolcGkog uticaja mora se pripisati njegovlrj nastavniEkoj spo- sobnosti. Njegove klase studenata tradicianal- no su spadale medu najveCe na Mi'Eigenskorn univerzitetu, a ~predavanja su mu istovrerneno bila i iiva i sporna. Moida je velik deo njegove privlaEnlrsti poticao iz ajagovag polemiEkog drianja. Na rsvojh rposeCenim lpredavanjima bio je ,,nedmsmislen, i beskompromisan, ali

aikad g r u b Id~gmatiEan".~)

Vajta su ponajvige z d m a l e tri etvari: istraii- vanja Pueblo I d j a n a c a (koja su dovela do nekoliko mmagrafija i niza Elanaka), teorija m l u c i j e i kulture, te rad na istoriji antropo- lagije. ZaEuldo, njegova prva dva zanimanja nisu irnala skoro nikakve uzajarnne veze. Vaj- t w a prvuEavanja Indijanaca Puablo, Eak i ona najnovija4), da ju malo dokaza za teorijsku stranu njegowg muljenja; njih je mogao da napige m a koji od rnnogih bcsaovaca koji su dogmatitmi antievolucionisti. S druge strane, njegov teorijski rad je Siraka uporedan i m posvehje as~kudnu painju vlastitim Qerenskiun

istraiivanjima.

Vajt je svoju teoriju evolucije goEeo da razvija ubrzo po odbrani doktorske teze, i do 1930, kad je p d e o da predaje u MiEigenu, ,,otresao se

2) Isto, str. XV-XVII. Isto, str. XXI.

4) White, ,,The Pueblo of Sia, New Mexico" (,,Pueblo Sija, Novi Meksiko"), Bureau of American Ethnology,

Bilten br. 184.

ELVIN HAC

evojih ranijih boaswslkih antievolucijskih us- merenja, te prihvatio evalucimistifki pris- t ~ p " . ~ ) Barnes navodi Eetiri osnovna razloga za ovo preolbraeenje. Prvo, kad je p d e o da predaje, Vajt je ustanovilo da n e moie braniti boa- sovski antievolucionizam. Dmgo, za vreme bo- navka u Bafalu doSao je u dodir s f i lozofm Marvinom FaFbe~om, koji se veoma zanimao za evoluciju. TreCe, Vajt se pofeo baviti obli- injirn Iadijancima Seneka, Sto ga je navelo da proEita klasEnu studiju o Irokevima koju je napiisao Luis H. Morgan, svojevremeno jedan od vodeCih svetskih evoluclonista. Morga- nov raid je ostavio dubok utisak na Vajta, i ovaj je odlufio da se bolje upoma s Morgano- vim dellom. Cetvrto, godine 1929. Vajt je obi- Sao Rusiju i Gruziju; pri tom se upoznao sa spisima Marksa i Engelsa, koji su se i sami

koristili Morganovim idejama.B)

U obrazlaganju Vajtovog uniSljenja nuino je povuCi razliku lizmedu dve njegove upotrebe termina ,,kultura7'. Frvo mafenje odnosi se na kulturu Eweeanstva kao celinu, na ukupan zbir kulturnih odlika Sipom sveta. Dmgo se znaEenje odnosi na posebne, lomebene vidove te celine, kao Sto su lrulture Indijanaca Pueb- lo d Soiona. Kultura fovefanstva jeste ,,jedinstveni plet"; ona Eini ,,samadovoljnl, zatvore- ni sitstem". Nasqprot tome, jedna kultura ne moie da bude samodovoljna, jer na nju ne- lprastano utiifv mesna sredina i uvodenje tudih odlika, iz drugih druitava. Shloctno tome, za Vajta nije uvek moguCno baviti se jednom kulturom kao odelitim slstemom; ipak, on napominje: ,,za ndke svrhe, 1 unutar lzvesnih granica, te se kulture magu uzimati kao ~ilstemi".~)

Vajtov gojam 'kulture moie da se saime u dva glavna odeljka - kulturni determinizam i utilitarna priroda kulture. Mebutim, pre no Sto se.*pcrsvetimo tim dvoma vildovima njegovog misljenja, neophodno je d a s a h e m o moida najistureniji jdeo njegovog dela - njegovu te-

oriju evolucije.

Kultuma evolucija. Vajtova evoluci,i.ska teorija temelji se na ideji da su ustanove u asnlovi korisne. Poput svih iivotinja, fovek ,,unora da

5 ) Barnes, nav. delo, s tr . XXVI.

8 ) Isto, s tr . XXV-XXVI.

1) White, The Evolution of Culture: The Development of Civilization to the Fall o f Rome (Evolucija kulture - Razvoj civilizacije do propasti Rima), Njujork, 1959, ,,McGraw-Hill", s tr . 17-18, 50-52; v . , isto tako, , ,Dif- fusion vs . Evolution: An Anti-Evolutionist Fallacy" ( Difuzija naspram evolucije - jedna antievolucio- 1;isti~ka zabluda"), American Anthropologist, 1945, sv .

47, str. 33%--56.

ELVIN HAC

se sporazume sa spoljaSnjfm s~etom".~) Na primer, mora da sebi obehedi hranu, i mora da se brani kaho od elemenata tako i od neprija- telja. Podljudske vrste prilagodavaju se upo- trebom svojih Eulnih ongana, miiika, i tome sliEnorg, dok fovek razvija kulturu kao dodatno sred<stvo prilagodavanja i nadzora: ,,Svrha i funkcija kulture je da se iivot uEini za ljud-

,sku vrstu bezbednim i trajnim".8)

Medutim, nisu isvi vidovi kuIture jednako vai- ni za Covekovo uklaipanje u met. Kulturu safi- njavaju eetiri odelita sektora ili sastavnice; prvi je tehnoloSlki, ukljuEujuCi osobine kao Sto su oruda, sredstva za ~pstandk i pomagala za napad i odbranu; drugi je socioloSki seiktor, ili obraaci meduLiEnih odnosa; treEi, ideacioni sektor obzlhvata kulturne ideje i verovanja; najzad, poslednji, sektor stavova, obuhvata osetaje i euvstva.'O) Old ovih sektora, tehnoloS- ki je najneposrednije ukljuEen u proces prilagodavanja; usled toga je an i najosnovniji, te i ostale odreduje bar na neki a&ti naein.") Na primer, jedna tehnologija lova zahtevake forrnu d d t v e n o g ustrojstva sasvim drukEiju od ane koja odgovara nehoj poljaprivrednoj iLi indulstrijskoj tehnol~giji.'~) Slicno tome, ,,fi- lozofska salstavnica" kul.ture, kao god i ona Euvstvena, ,,menjaju se s promenom tehnoloi-

kog Einioca".ls

Mada tehnoloSki sistem teii da, na kraju krajeva, preovlada nad..lastalom kulturom, drugi selktori kadikad dahjaju dovoljan vlastiti za- mah da se odvpru tehnoloS~kim sastavnica- ma.14) Na primer, Vajt smatra da je stanje u mlodernom svetu takvo da druStveni sistem za- driava promene koje mamete tehnologija. ,,De- vetnaesti vek", pGe on, ,,hi0 je vek Sirenja i raSCenja naSeg druStvenog sistema i naSe teh- nike; to je bio vek napretka". NauEne ideje,

8 ) White, ,,Ethnological Theory" (,,EtnoloSka teorija"), u Philosophy for the Future: The Quest of Modern Materialism (Filozofija +a buduCnost - Traganje mo- dernog materijalizma), prir. R. W. Sellers, V. J. McGill i M. Farber, Njujork, 1949, ,,Macmillan", str.

357-44, nar. str. 373.

') White, The Evolution of Culture, str. 8.

lo) Isto, str. 6 7 .

11) Isto, str. 19 i dalje.

1') ~ s t o , str. 20--21.

IS) Isto, str. 23-44.

14) Isto, str. 2628; v. i Thomas Harding, ,,Adaptation and Stability" (,,Prilagodavanje i postojanost"), U Evolution and Culture (Evolucija i kultura), prir. Marshall Sahlins i Elman R. Service, Anarbor, 1960,

,,University of Michigan Press".

ELVIN HAC

uktjuEujufi i ideje antmpol~oga-evolucionista, sudelovale ~su u tom kretanju napred. Medu- tim, kolonizacija Azije i ~ f r i k e najsad je okon- Eana, i nestala je ameriEka granica. DruStveni sistem Zapadne Evrope wskoro je ,,dostigao . . . granice svoje mofi raSfenjaH. Javiaa se am- treba za temeljnom druStvenom promenom, o Eemu svedoEe ,,nezaposleinost, hipemroduikcija i prezasifena CriiSta, olalrSavana jedino perio- dlEnim svetskim ratovima". Vajt modern0 stanje opisuje kao ,,Jedan zastareli druStveni sistem (koji) nastoji da se odrii uprkos tehno- logkog imperativa za proanenom.. . stari kapi- talilstiEki siistem, imperij<a i imperijalizaun" i dalje traju, preko svog priradnog iivota. Vajt veruje lda je ~boasovsko odbacivanje evolucijskog milSljen ja nastalo u lsklapu jednog reakcionar- nag pakreta povezamag s odriavanjem tog pre- vaziden'og drugtvenog sistema. Teorija evolucije podrazumeva napredak i razvoj, dck anti- evolucianizam ideoldki podriava konzervativ- ne sile kapitalizma d irnperijalizma, te &uva- nje status quo-a u nedovoljno razvijenim de-

lovima sveta.15)

Mada je tehnologki sistem najnqmsrednije uk- ljuEen u proces prilagdavanja, ini druge osobine kulture n i u bez vrednosti. Verovanja i dbred, na primer, pruiaju Eoveku ,,neki osefaj mofi i puzdanja", pamaiufi mu tako da nad- vladava patnju, osujefenja, strah i dosadu, s kojima se istalno suobva.'@) ,,Filozofija je in- ,strment, izmigljen i upo%rabljen u izvesnu svrhu. U ovom pogledu on je potpuno isti kao sekira."l7 ~ o i d a - I& medu funlkcijauna neteh- nolakih lsastavnica kulture najvakije one koje ldoprjnose delotvornosti DehnoloSkog sistema. Vajt napominje 'da bi se ~ d d t v e n i tsistem mogao Eak definilsati kao ,,maEin a a koji se jedno drGtvo laoristi nekom posebnom tehno- lapijom u raznim procesima odriavanja iivo- tan.18) Ideacdoni sistem pruia znanje potrebno za ostvarivanje datog tehnolaskog slstema. Ve- rovanja i osef anja takode ispunjavaju vaine funkcije u vezi IS druStvenim sistemom; ona

1s) White, The Science of Culture: A Study of Man and Civilization (Nauka o kulturi - ProuEavanje to- veka i civilizacije), Njujork, 1949, ,,Grove Press". str. 109-10; v. i .,Foreword" (,,Predgovor"), za Evo- lution and Culture, prir. M. D. Sahlins i E. R. Ser- vice, 1960. - Ovde i drugde, navodi iz dela The Science of Culture uzeti su iz objavljenog srpsko- hrvatskog prevoda Radoslava V. Konstantinovi6a; v. Lesli Vajt, Nauka o kulturi. Studija o Coveku i ci- vilizaciji, Beograd, 1970, ,,KulturaW, str. 109-10. -

Prim. prev.

19 White, The Evolution of Culture, str. 9.

IT) White, The Science of Culture, str. 398 (nag prev. str. 358).

18) Isto, str. 19.

ELVIN HAC

ma primer, unapreduju druStvenu solidarncxst, Sto je preduslov za tehnoloiko preduzetnis-

tvo.lg

PaSto ljudska biCa poseduju kulturu, svaki je naraStaj kadar da svoja unapredenja grenese sledeCwn, kolenu. Pored toga, lhlturna unapredenja Sire se difuzijom kroz svet, i konaf- no je Eitavo Eovdamstvo zahvaCeno ~kumulativ- nim procesom p r ~ m e n e . ~ ~ ) Ukratko, Eovelrova kultura je gragresivna ,,u tome smislu Sto ide ka sve veCoj vlasti nad prirodnim silama, ka veCoj )bedbedmasti Bivlota za Co~eka ."~~) StaviSe,

taj tproces evolucije je sui generis:

Kultura ima svoj poseban iivot, kojim upravljaju njegova vlastita naEela i vlastiti zakoni. Trajufi stolekima, ana pripadnike svakog nara- Btaja obujmi na samom robenju i oblikuje ih u ljuddka ~bika, opremajubi ih verwanjima, obrascima iponasanja, o s e h j i m a i stavovima. Ljudsko ponaganje je samo adziv jedneg pri- mata kadrog da sirmbolizuje na osnovu tog vantelesnog k o n t i n u m tkoji nazivamo kul- hrom. Kultura je ~sistem koji raste uvetavaju-

Ci lsvoj nadzm nad silama p r i ~ o d e . ~ ~ )

Energija je i mera i iwor tog 'procesa rasta. Svi Bivi o~ganizmi su, u s@tini, sistemi za sa- kqpljanje energije; oni slobadnu energiju iz svemira ,preobraCaju u ablike kojima odriavaju vlastite iivotne grocese. Biljke, na pnimer, fob- sintezom hvataju enengiju Sunca, da bi st? njome koristili u procesima rasta, reprodukcije i odriavanja i i v ~ t a . ~ ~ ) Na sliEan je nafin energija bitna za funkcionisanje ljudskih biCa. UkraDko, da bi iiveli, ~ w i organivni moraju da

t r d e ene~giju.

Isto vaii i za kulturu: energija je ,,dinamiEna, iiva sila koja oiivotvoruje kulturne siste- 1ne".~4) Svo pondanje, ukljuEujuCi i kulturno ponaganje, zahteva trud: ,,Bilo da je rei. o te- sanju vrha strele, hvatanju neke ribe, okopa- vanju bnda pod pasuljom, izbegavanju tagte. . . ili izgovaranju molitve u sebi, taj dogadaj je neki izraz utraSlka energije."P5) Medutim, kulturni sistemi ne tr&e energiju ~budzaSto; ener-

1,) White, The Evolution of Culture, Deseto poglavlje.

20) White, Ethnological Theory, str. 374.

*) White, The Science of Culture, str. 140 (odn. str. 134).

n) White, Ethnological Theory, str. 379.

28) White, The Science of Culture, str. 33-38.

") White, The Evolution o f Culture, str. 57.

I3 Isto, str. 38.

gija se tr&i da se joS viSe zauzda ona sama, te da se ona stavi ,,u sluibu foveka".

Kulture se medu sobom razlikuju po kolifinl energije lkojom raspolaiu, d kulturni napredak moie se meriti Bolifinom energije koja se sva- ke godine utroSi po jednom Elanu d d t v a . Najprostija su idruStva koja zavise iskljueivo od ljudskoig truda, kao Sto je napor (potreban za zatezanje lovaekag luka. Naprdnije kulture zauzdavaju energiju vetra, iivotinja, pare, pa Eak i atoma. Sto je kultura nqrednija, to je ve6e materijalino lblagostanje ljudi - jer, na kraju krajeva, Eitav smisao kulturne evolucije i jeste u tome da se unapredi fovekova grilagodenost svetu. Na primer, ljudi koji Eive od odmakenih iivotinja uiivaju mnogobrojne prednosti aed lovcima. Staka je kadra da energiju iz trave pretvara u meso, koje je dostup- nije i dzvesnije cd mesa divljafi. Pored toga, domaka staka pruia i dobro pqput mleka.2B)

Vajtwa teorija evolucije znaEajno je uticala na amerieku antropologiju t o k m fetrdesetih godina, d kasnije, a nije teSko uvideti z s to . Pre svega, pTema boasowkoj verziji kulhre, ustanove se vide kao ,,nasvrsishodne", utoliko Sto se za njih misli 'da su stvarno nezavkoe od preSnih zahteva Zvota. Vajt hdi boasov- sku antrapologiju Sto je za svoju rnisiju uzela da pokaie kako ,,u kulturnim pojavama nema

bag nikakvog { s m i ~ l a " . ~ ~

Po Vajtu, korisnost kulture jeste njena dija- kritiEka osobina, jer su joj i svrha i funkcija da unapreduje dab~abi t ljudske iivotinje. Kul- tura, na kraju krajeva, ipak nije bez znaEe- nja niti zamisli. Drugo, boasovlski pojam kulture goriEe n a u h i status antropoloSkoj discipli- ni, jer se tako smatra da je kultura beskonaP- no promenljiva, te nepadloha nuinim ili p ~ i - rodnim zakonirna razvoja. Vaj t kori boasovce zbog t v r h j e ,,da nema nika'kvih znafajnih za- kona u etnologiji". Po njegovam gledanju, utilitarna prirode kulture pribavlja kljuE za 7s- toriju, jer ku l tv~a na~preduje u svam nadzoru nad prirorlom. Razvoj sistem5 s~odstva, ustrojstvo iklana, filozofski sistemi i tome slieno postaje pojmljivo kad se ~sagleda u kontekstu

sveopr5:teg evolucicmog kretanja.

Vajtov kultumi dete~minizam. Bar u jednom smislu, Vajtova teo~ija evolucije godrazumeva i jedan drugi deo njegove sheme - njegovu teoriju kulturnog detenminima. Naime, on woluciju shvata t a o proces koji ne zavirsi

") Isto, str. 45-47.

fl) White, Ethnological Theory, str. 368.

od Eovekove volje ili ielja, ve6 se rulkovodi vla~stitim naEelima. Jednom reEju, kultura je

sui generis.

Vajtova mzljenja o kulturnom determinimu izraiena su sasvim saaino i nedvosmisleno, a ipak nku bila ozbiljno shvaCena. Takode, nai- lazila su i na snaian otpor - uglavnom zato, kakxo se Vajtu Eini, Sto su kritiEari njegove go- glede smatrali uniiavajuCima. Ovo nerazume- vanje delimice je poticalo i iz gnjenice da postoje bar dva- jasno odvojena zna5enja hul-

turnag determinizma.

Prvo se znaEenje ohasi na determinizam ljudskog ponaganja. U krajnjem ili graniEnom slu- Eaju ova upotreba termha znaEi da su postup- ci ljudske jedinke u potpunasti uslovljeni kul- t u r n i da ona ne uiiva bag ni,kakvu .pojedi- naEnost. Jedinka je ,,omamljena kulturom". Cini se da Vajt na mnogim mestima upotrebljava ovaj oblik determinizma, a osobeni primer za to jeste njegw iskaz d,a ,,me odreduju ljud,ska biCa kulturu po ielji i zamisli; upravo ,h l tu ra crdreduje ponaganje Ij~di".~s) Pa ipak, Vajt jasno .istiEe da, kad gwori o kdturnoj de- termini~a~nosti pona8amja, on anisli na (posrtupke naroda a ne pojedinaca. Kad se usredsredzljemo na razinu drus'tva, moguCno je zanemariti je- dinku i vaakulhrne Einioce; ali to ne vaii kad dspitujemo ,postupke pojedinaEne wabe, jer ponaianje jedinke ,,jeste funkcija njenog bioldkog sklapa kao god i njene kulture". Vajt z-ia da ,je ,,l'judsko ponahnje sloieni- ca sazdana ad dva razliEna elementa": kulture i biologije, ili vantelesnih i telesnih Einilaca.

Medutirn, Vajt ne srnatra da biol'ogija i kultura igraju ravnwravnu ulogu u oblikovanju jedinke; u skladu IS baasovdkim korenima svog mi- Sljenja, an kultufru smatra odluEujuCim Einiocem

ljudskog delanja. Vajt pi&:

,,Kultura snaino i premoCno utife na bioloSke organizme p~ipadnika vrste Homo sapiens, po- tapajuki sobom neurolagke, anatomske, Eulne, ilezdane, migiCne i druge razli~ke imedu njih

do razine zanernarljivo~ti."~~

Vajt ,ne otpisuje biologiju, ali je jasno svodi na najmanju meru.

StaviSe, on osporava polstojanje nekog treCeg sistema, koji bi bio (srazimerno nezavisan od bio- loSkih i kulturnih odredn~ca, te oe aalazio neg-

28) White, ,,Individuality and Individualism: A Cul- tural Interpretation" (,,Pojedinahost t individuali- zam - kulturno tumaEenjeW), Texas QuaTteTly, 1963,

sv. 6, str. 111-27, nar. str. 115.

'O) ~ s t o , str. 116.

ELVIN HA€

d e izmedu njih. Drugim reEima, on poriEe ide- ju da Eoveka odlikuje neki relativno autono-

man sistem lifnasti, svesti ili volje.

Neki delatnici u druStvenim naukama, ukljuCu- juCi Frojda (Freud), ~smatrali su l ihas t sistemom koji je odreden kalko nesledenim tako i nauEenim elementima, sjedinjenim u ustrojstvo ili obrazac ,St0 se ne d a pobpuno svesti ni na svojstva onganluma ni na lskustvo pojedinca. Benediktwa je izrazila jog jedan, razlli- Eit stav u svojim Obrascima kulture. Ona nije potpuno osporavala Ldeju da jedinka predstav- lja odeliti entitet, spasdban d a samostalno misli i rasuduje, ili kadar da na kulturne i na or- ganske ~pod~sticaje reaguje saobrazno vlastitoj pojedinahosti; meduti~m, m a se tom porica- nju veoma pribliiila. Po njoj, naEela kaja stoje u osnovi ponaSanja pojedinca stvarno su ona

ista koja nalazimo u osnovi kulture.

Vajt se priliEno pribliiava stavu Benediktove kad istiEe neimernu vainest kulture kao od- rednice panaganja, ali u svojim tearijskim has- pravama pazi lda ne prenebregne aasvim biolo- Sku stranu Eovekove prirode. S l i h o Benedikto- voj, mebutim, on poriEe postojanje j-og samwtalnog sistema lilEnosti sui generis, kao

relativno saunastalnog izvora ponaSanja.

Vajt takode ne smatra mnogo vrednom ni mo- guknast da je neka manje viSe nezavisna ljudska svest smeitena izmedu organizma i kulture. Za njega ,,duhW uopSte nije entitet, veC zbir odziva arganizma: duh je, naprosto, pone5 anje. Covek ima duh jedino u smhlu u kojern ga h a - ju i ostrige, paramecijumi, rotkve ili liSajevi - u tom smislu Sto ,,reaguje.. . na spoljaSnji

avet".

Slieno tome, Vajt tvrdi da pojedinac ne ras- polaie slobodnm ili mezavlsnom voljom. Ljud- sko ponaknje je ishod ,,bedbmjnih iprethodnih i pratekih.. . uroka" - .kul'turnih i bi'oloSkih. Kad su uz rgne sile u k 0 ~ i s t .odredenog postup- ka ur.avnoteiene IS onirna protiv njega, nepri- liku dotiCno~g ~pojedinca ,parninjemo Lao neod- luEnost, a ked jedna uzrorna sila preovlada nad drugom rnislimo da on bira izmedu alter- nativa. ,,'Slabadna volja i slabodan izbor' samo su naCi'n na koji doiivljavamo pretezanje jednog Einioca, ili niza Zinilaca, *n(ad drugima".80) Vajtovo adbacivanje ideje 'o nezavisnoj volji &it0 je i u njegovom shvatanju da pojedinac

nije spasoban) da menja kulturu.

Vajt osporava mllljenje da je obrazovanje oru- be kojim Eovek moie da papravlja svoje dm;-

lo) White, Nauka o kul tu~i (srpskohrv. prevod), str. 164.

ELVIN HAC

tvo, jer svaki p&uSaj da se obrazovanje koristi na taj naEin veC ~sam po sebi prectstavlja kul- turorn odredeni odziv. ,,Slika slobodne valje i

i slobodnih izbora je obmana."

Drugo maEenje ~WDunnog detenminizma ne tire se predod~edenosti ,ponaSanja veC determinima .samog kul,turnog :sistema. Prema ovoj upotrebi termina, kult'una je sammtalni i samim rsobm odredeni sistem. Njlorne vladaja nj ena vlatstita sui generis naEela, nezavisna od naEela psiho-

logije.

U izlag,anj'u Vajtovih glediSta o determinimu kulturnog tsbtema nuino je aazmotriti njegovu defiiiciju kulture. Vajt ,smatra da s u ,Pi- zifko, biolaSko i thlturno.. . oznake triju kva- litativno razliEitih i naukfo zna'hjnih klasa ab- lika stvarnosti". Poslednja, klasa kulturnih ob- l,ika, .Einii gored& stvarnasti Ikoji je nats:tao sa Eovekm, jer je Eoveku osobena sposabnost slu- ienja shboliuna. Kultur,a se definiSe kao one stvairi i .dagadaji koji zavkie od simbola. ,,Sim- bol je mono Sto je preabrazilo Eoveka od obihe

iivotinje u ljudlsku iiv'otinju."

U toj definiciji 'dve znaeajne osobine jesu pojam simbola i termin ,,zavism": kultzurna odlika jeste lsve ono Sto ne bi trajalo da nema simbola. Na primer, 6ovekoliki majmuni Eesto se koriste orudima, ali nisu kadri da d r u g h a prenose znanja i izume do kojih wu dogli, niti mogu da svoje uvide zadugo Euvaju u vlastitoj glavi. Njima nedostaju za to nuirni sirnboli. Na- w.qprot tame, ,,kad Eoveka iskustvo s upotre- barn alata je kontinuum"; StaviSe, ,,i upravo simbol, ideja ucrbliEena u reE, omoguCava taj kontinuitet Lkustva". Covek moie da misli i qpSti simbolima, te tako Euva svoja dostignuCa: ,,a oEuvanje anaEi nagomilavmje i napredak".

ZnafEajna adlika m e definicije jeste njena uk- IjuEnost, jer ona oibzlhvata pojave koje bi vd i - na drugih antrapologa ismatrala pojedinafnim, vankulturnim osobinama Po Doj definiciji, na primer, lsvaki kmkretni i jedinstveni postupak pojedinca - uklju6ujufi i ono Sto moie izgle- dati kao iEin volje - jeste kultura, ukol'iloo za-

hteva dli podrazumeva simbole.

Ovatva dafinicija h l t u r e daprinosi Vajtovom tvrdenju da kultura samu sebe odreduje, pd- to je ta definicija dovoljno Iiroka da ukljuEi pojave koje su bitne za analizu kulture, ali se olaiho shvataju kao pojedinaEni, vankdturni

f inioci.

Utilitarna priroda kulture. Za Vajta je kdtura, dakle, ~sistem odreden sam sobom, a njegova glavna naeela jesu nai3ela korisnosti. Vajtov utiLitarizam &it je u nj egovoj evolucionoj teo-

ELVIN HA€ -

riji, po kojoj se razvoj kulture shvata kao sve veCe Eovekovo prilagodavanje fiziekom svetu; on pile: ,,Funkcija i svrha kulture jesu da iivot fine ~bezbednim i trajnim za ljudsku vrs-

tu".3')

Vajtov je utilitarizam korenito isuprotan iracio- nalnom pojmu M t u r e (kod Benediktove, a ipak ne treba prevideti sliEnosti izmedu njihovih shema. Pre svega, za Benediktovu je h l t u r a sui generis; njome vlada jedno manje-vile pro- iimno uobFiEenje (konfiguracija), koje je stvarno nezavisno od prirodnih svojstava ljudskog u. Po Benediktovoj, samoodredenost kulture ukazuje na samostalnost tog uoblifenja ili etosa, dok po Vajtu ona upuCuje na naEelo korisnosti. Drugo, u shemi Benediktove, ucpravo to kulturno uoblifenje daje znafenje kulturnih odlika; za Vajta, s druge strane, jedna ustanova postaje lshvatljiva upravo ukazivanjem na njenu funkciju ili korimost. Postoji i treCa sa- glaisnost izmedu shema Vajta i Benediktove: njegov se utilitarizam postupno razvijao iz jednog integracij~skcag ~tanovikota koje uopkote

nije bilo ~azliEito od glediSta Benediktove.

Integracionisti poput Benedlktove jesu funk- cionalisti u tom smislu Sto kulturu shvataju kao integralnu celinu, u kojoj svaka odlika utiEe na ostale; za odlike kulture se kaie da su funkcio- nalno meduzavisne. Utilitarno shvatanje kulture postavlja toj meduzavisnosti d l i k a jednu dalju dimenziju. Odlake ne samo Sto uslovlja- vaja i ogranibavaju j e h drugu, v d su i sje- dinjene u stremljenju neildim ciLjev4m.a. Jedan sistem verwamja, na gr@er, moje da bude ucelinjen s ehonomlskim slistmchm tako koto ta w m a n j a ~dajv aakmjujuEu racionalnu o s n m aa ekmmskco pregnuCe. Rrana ovmn obliku funkcianaliuma, na jedna lodliku utiEu ne samo dnuge oldlike s kojima je lona zdrutiena veC d

priroda funkcija koje ona aibavlja.

V,ajtovo delo takom dvadesetih i tridesetih godina iypoljava taj integracijski ablik funkcio- nalizma. U jednom od prvih objavljenih rado-

91) White, The Evolution of Culture, str. 8. Medutim, to ne znafi da kultura za Vajta uvek ponajbolje sluii foveku, jer on vidi prilike kad razni odeljci nekog sistema dobijaju vlastito ubrzanje te se ili odupiru nuinoj promeni ili razvijaju na nafine ne- povoljne sa stanovigta opSteg dobra. Jedan od takvih rim era jeste nienova vef Domenuta analiza savre- menog zapadnog Idrultva, po kojoj jedan prevazi- deni druStveni sistem sprerava promene koje nameee tehnoloniia. Medutim. Eak i slufalevi disfunkcionalnih us<atiova o koji'ma raspravlja otkrivaju Vajtov utilitarizam. S jedne strane, pojam disfunkcije se definige prema merilu korisnosti; ustanova je dis- funkcionalna kad ide protiv dobra drultva. S druge strane. u Vajtovoj analizi naEelo u osnovi razvoja disfunkcionalnih ustanova jeste teinja svakog pod- sistema kulture da nastoji maksimalizovati svoje

povlastice i interese, fak i na Stetu Sire celine.

ELVIN HAC

va on je jedan ,,tip kulture" apisivao kao ,,us- trojavanje h l t u r e oko nekog jezgra; p a h j a se usredareduje na jednu odliku ili nekoliko odlilka, koje se zatim specijalizuju". U asnovi ,,rasta i uraznoliEavanjaW religijskih sistema, na primer, ,,nalazimo da deluje isto na'Eelo kao u razvoju nekog tipa M t u r e uop5te - naime, odabiranje neke osobine, IS potonjom razradom, upos&ljavanjem i ustrojavanjem ponaSanja i

odlika oko tog j e ~ g r a " . ~ ~ )

J d pre 1940, meduth , Vajt se ~poEeo ndalja- vati od integracijskog pristupa, prema jednom funkcionalnom stanoviStu, srodnijem stavovima Malinovskog i Redklif-Brauna. Zalagao se za obnovu shvatanja da su druStva organizmi, i za bbrigu o ~(korisnim) funkcijarna koje vrSe ustanove. ,,Ukratko, ielimo da razumemo anato- uniju i fiziologiju, da tako kaiemo, drugtvenih

0rganizama."~3

Vajtov utilitarni Funkcionalizaun p m a l j a se kao zdravi ,pupolj ak iz njegovog ranijeg integracio- ninna. StavGe, on ne povlairi razliku izmedu ta dva stanovilta, fak i ako se ona pojavljuju jedno uz drugo u njegovam radu tokom Eetr- desetih godina. To na~govegtava da Vajt moida i nije bio svestan razlika izmedu ta dva gle- diSita, kao ni p rmena koje su se cbivale u nje-

govom vla~stitom umu.

Ta Vajtova, reklo bi se, nesvesnast o razlikama izmedu dve ta&e gledzta oEita je u jednom slpisu objavljenom 1947. On piSe da je Boas tek u svojim poznim gadinama uZio da je kultura ~celinjena;~4 Vajt nagovegtava da ,,uticaj fun- kcionalistiekih Skola Malinovskog i Redklif- -Brauna tokom goznih dvadesetih i ranih tridesetih godina irna mnoge veze" s Boasovim postupnim odbacivanjem k~pica i dranjaka, ili atomistiEkog shvatanja h l tu re . Vajt nije bio #svestan semenja integracionizma, sadrianog u Boasovom ranom radu, i ~ e k l o bi se da je oma- Sio da zapz i razliku izmedu Boasove verzije funkcionalne integracije s jedne, i verzija Red- klif-Brauna i Malinomskog, s druge strane.

Ako je t a h o da se ta promena zbivala ispod razine Vajtove sopstvene svesti, sve nas navo-

8%) White, , ,An Anthropological Approach t o the Emo- tional Factors in Religion" (,,AntropoloSki pristup fuvstvenim finiocima u religiji"), Journal o f Phi-

losophy, 1926, sv. 23, str. 546-54, nar. str. 546, 548.

as) White, ,,Sociology, Physics, and Mathematics" ( Sociologija, fizika i matematika"), American SO- c?ological Review. 1943, sv. 8, str. 373-79; v. str. 377.

3') White, ,,Evolutionary Stages, Progress, and the Evaluation of Cultures" (,,Evolucijski stupnjevi, napredak i vrednovanje kultura"), Southwestern Jour- nal of Anthropology, 1947, sv . 3, str. 1 S 9 2 ; v . str.

184.

ELVIN HAC

di da se upustimo u pobude ili razlog za takav razvoj njegovog miSljenja. Jedan ad Einilaca mogao bi biti upravo isti onaj o kojem Vajt gwori u vezi s Boalsovim hnkcionalizmom - uticaj Malj~novskog i Redklif-Brauna. MoguCno je, medutim, nagovestiti joS jedan, dublji razlag - razlog koji abjaSajava zeSto bi jedan tako samostalno nastrojeni toeretiear poput Vajta bio predodreden za prihvatanje britan'skog funkcio- nalizma. Rekao bih da je Vajtov utilitarni fun- kcionalizam uglavnom nastao kao odziv na go- javu njepove teorije o razvoju kulture. Vajt je naroEito oiiveo verwanje devetnaestog veka u napredak, Sto je, opet, podrazwnevalo da je kultura neSto viSe ad ucelinjene ali nesvrsi- shadne skupine odlika. Ljudske ustanove moraju iunati neki razlog za postojanje, neku svrhu ili korisnost, ako se za njih moie refi da

ispoljavaju neki obrazac napredovanja.

Utilitarizam je bio bitam za evolucionistiEki pojam kulture u devetnaestom veku, koliko god i za Vajta. Medutim, Vajtov se utilitarizam 11

jednom presudnom pogledu razlikuje od utili- tmizma njegovih evolucionisti3kih pretda. Vaj- tovi su prethadnici pretpwtavljali da korisnost ustanova treba da se razumeva na razini pojedinca, dok je, po Vajtu, nju valjalo videti na

razini ~kulture.

U dva pogleda je Tajlor sagledao korisnost kulture na razini pojedhca. Prvo, mlslio je da su ciljevi kojima ~sluie astanove bili ciljevi poje- dinacnih ljudskih biCa. Pretpwtavljalo se, na primer, da morahost unapreduje pre sreCu ELamova dIuStva negoli dmStvenu solidarnost. Za ciljeve 'kojima se sluiilo mislilo se da su ,&mixodni" interesi, a ne da ih je u pojedinca usadila kultura. Nije se smatralo da kultura znaEajno menja motivacijske osobine lienosti, lsem utoliko Bto Eovek postupno biva sve odbir- niji i ograniEeniji u stremljenju svojim ciljevima. Dmgo, mislilo se da gojedinci svesno stva-

raju ustanove.

Vajt pokugava da korisnchst ustanova vaspos- tavi na razini same kulture. Cinefi to, on svxhe u osnovi ustanova nalazi drugde nego Boas; m smatra da mi, ako hoCemo da olbkrijemo ciljeve kojima ustanova sluii, moramo gledati fznad razine subjektivne qlrulture - razine kul- k r n o odredenih nagcma, pabuda, vekih naklo- nosti ili hteresa Elanwa ~dmgtva. Ma i ta jedan narod mislio iLi g,ovario o svojim ustanovama, njihov kmsEni cilj jeste da iivot Eine ,,bezbednim, trajnim i vrednim", te 'ih traba razumwati i vrechovati po tome koliko dobro sluie t h ciljevima. Pri tam (su olna utilitarna, naEela sui generis koja vladaju kulhmim sistemima ug-

lavnom izvan svesti samih ljudi.

ELVIN HAC

MiSljenje da je ~korisnost kulture nezavisna od ljudske svesti i nadzora Eesto s e srete u Vaj- tovom delu. Jedan od primena je njegov prikaz naEina na koji australijiski Kurnai dele svoj ulov. Lovac je glavu iivotinje za~driavao za =be. Rebra s deme strane davao je ocu; rebra s leve strane, kao i k i h u - majci; plefke brati, zadnje noge sestrama, i tako dalje. Vajt a a p m i n j e da se ,,velik deo te deobe obavljao zarad mapredivanja drugtvene ~solidarnosti". Sami Kurnai jamafno nisu bili u stanju da razumeju niti izraze druStvenu funkciju tog obihja. Na jednom drugom mestu ustrojstvo klana u iprimitivnom druStvu Vajt objaSnjava kao sredstvo za pastizanje druStvene solidarnosti i saradnje. StaviSe, on zapaia da se soli- damost klanova tipifno potvrduje mndtvom

razlifnih obreda, i na druge nafine:

,,Klanovi se Eesto sluie nesrodni&kim sred- stvima da bi ispunili svoju funkciju ucelinju- jukih mehanizama. Svaki klan moie da pase- duje neke od ~svetih parafernalija, kao Sto su fetigi, oltari, i druga oruda ili pomagala. Ti predrneti, zajedno s obredima, ustanovljuju i pojaCavaju zajedniEka osefanja medu Elanovima

klana."

DruStvena funkcija ovih sredstava opet je h a n svestl isamih Elanova dmgtva.

Po Vajtu, ustanove takode mogu da nastaju bez nadzora ili razuunevanja pripadnika dm: Etva. Slikovit primer nalazimo u njegovoj analizi porekla pravila u vezi s hcestom. Pra- vila o incestu on objainjava potrebom za saradnjam, jer uzajamna pomof ili saradnja pruia izvestan broj prednosti, ukl juhjut i bez- bednost od neprijatelj2 i namaitine. Pravilo o incestu primorava ljude da se iene izvm ,svoje neposredne grupe, i stoga sluii girenju srodni6kih veza kroz fitavu naseobinu. Vajt napominje da su polbude u osnovi razvoja ovih pravila bile ekonmske u girem smislu reEi, ali da oni koji s u ih stvorili nisu bili toga

svesni.

Postoji bar jedan vaian razlag zza newsaglaze- nost lkulturnih verovanja i pobuda u osnovi ustanova sa istinskim funkcijama koje te ustanove isipunjavaju: dljevi druStva Eesto protiv- reEe ciljevima pojedinaca, te kulturna verovanja i osefanja moraju da budu tako miSljena da pojedinca pobuduju zavaravajufi ga i iskriv- ljujufi njegovo miSljenje. Vajt n a p d j e da ,,DruStvo, da bi se zagtitilo cod zahteva pojedinca, kao i Ida bi sluiilo ~svojirn sopstvenim interesima, mora cia lkontroliie i da utiEe na ponaganje Elanova koji ga Eine". U tome je

ELVIN HAC

draStvo toliko delotvorno da ne samo Sto ljude regrutuje za tsvoje vlalstite ciljeve veb ih i navodi da ,protiv rsvojF pojedinaznih interesa idu ,,iEak dotle da irtvuju svoje sopstvene iivote

za druge ili za opSte blagostanje".

,,Deo efihesnosti ovog drugtvenog mehanizma sastoji se u iluziji koja ga okruiava: pojedinac je napravljen tako da (mu s e rini da je on taj koji dolnasi odluku i rpreduzima pravu akciju i da je, StaviSe, potpvno blobodan' u dono- Senju svojih odluka i u izabiranju pravaca akcije . . . Njegovo ponahnje liri na avion bez pilota kojim upravlja radio. Avion se nsrnerava ovuda ili on& i ~ u l s i m a lkoji su u odnosu

na njega 1~l jaSnj i ."

Saieto rereno, kulturni 'sistemi deluju u iskladu sa svoljim vlastitim narelima korisnosti, koja su

samostalna u odnasu na pojedinca.

Vajtova predstava o Eoveku korenito se razlikuje od slike mjegovih ~prethodnika, pozitivbsia devetnaestog veka, koji ~u u ljudskoj iivotinji videli racionalnolg sraEunjivaEa rprednosti. Vaj- tovo je glediSte sliEnije IniSljenjima Rut Be- nedikt i Franca Boasa, koji su shvatali da ponSan j a n upravljaju tradicionalni obmsci, koji uglavllom izravno protivrde ipojedinee- vim vlastitim interesima. Po Vajtovoj sherni, StaviSe, boasovci su u izvesn,om smi~slu imali pravo, naglabvajubi iracionalnost obiraja, jer su pretpostavljali da korirsnost kulture, ako be se ucipgte javiti, treba da se pojavi upravo na razini pojedinca. Za Vajta, koriuncrst kulture deluje na viSoj razini; ljudsko ponaSanje ima

smisla, ali samo up?kas EoveRru samome.

Ako su kulturni tprocesi uistinu nezavisni od ljudske volje, a Eesto Eak i od ljudske svesti, zaSto onda ustanove nisu proizvoljne? Usled kakvih to rnehanizama one prate dogadaje - Sto dovodi do opSteg obresca napredovanja u istoriji i obezbeduje da se kulturni lsistemi ,,PO- naSaju na takav narin da Euvaju i podriavaju

ljudske organizme u lsvom zagrljaju"?

Vajt se uvek iznova lpoziva na mehanizam konhrentnog med3udejstva kulturnih odlika. Kultura je ,,struja elemenata koji deluju jedni na dmge; jedno abel&je deluje na druga i zauzvrat trpi njihov uticaj. Neki elementi za- starevaju i otpadaju iz struje, a novi se ulivaju u nju. Stalno se obrazuju nove permutacije,

kombinacije i ~sinteze.~~)

Pri uzajamnom delovanju elemenata jednih na druge u kulturnom procesu, ona obeleija koja

s) White, The Science o f Culture, str. 392 (odn, str. 355).

- ELVIN HAC

nam manje efikasno omogueavaju adekvatno prilagodavanje u pogledu razmevanja i kon- trole postepmo se napugtaju i zamenjuju efi-

kasnijim ~ b e l e i j i m a . ~ ~ )

Velik deo tog konkurentnog medudejstva elemenata zbiva se u glavama ljudskih bika. Raz- voj matematike, na primer, bio je svestan proces koji se sastojao od medudejstva i kon- kurencije kulturnih ideja unutar iivfanih si-

stema ljudi.

Vajt jasno veli da je pojedinac beznarajan za razumevanje tog procesa konkurentnog ~medudejstva. On na~pominje da u svrhu objasnja- vanja razvoja matematike ,,moramo sasvim iskljueiti pojedinca". Svako otkrike u matema- tici bilo je ,,neSto Sto ee ajemu dasilo", a ne Sto je on (sam ufinio. Proces konkurentnog medudejstva je sui gene~is i ne <moie da se objasni pozivanjem na naeela koja se n'ahode na razini

pojedinca.

Mehanizam kankurentnog medudejstva svakako ne odgovara Vajtovoj teoriji. Naime. Vajtov evolucionizam i utilitarizam zahtevaju i jedno dodatno naeelo da bi se objasnilo zagto medu- dejstvo oldlika ne dovodi samo do proizvoljnih

promena.

Vajt pribavlja to dodatno naEelo i pritom do- lazi skoro do toga da protivrefi vlastitom kulturnom determinizmu. On piSe da Eve forme iivota pwseduju snaian nagon ,,da iive, da iivot fine bezbednim, bogatijim, ipunijim, da osiguravaju p rdu ien je vrste"; usled tog nagona prigrabljuju se delotvornija ,:sredstva za iivot i opstanak". S ' m o se fovek odlikuje ,,biolo- Skim nagonom za iivotom, spaswbndCu da pronalazi i otkriva, da odabira i upotrebljava bolje od dva eruda ili dva naeina da se neSto uradi. . . " . Covek se ne mara hotimice laeati toga da popravlja svoju kulturu, ali f im se dode do nekog korisnog izuma ili otkrika - makar i slueajno - ,,foveEanstvo ga odrnah prigrabljuje i primenjuje da iivot uEini bez- bednijim, udobnijim, prijatnijim i trajnijim". Drugim reeima, ljudski mozak, jedan biologki organ, jeste i spasoban i polbuden da d a b i r a povoljnije odlike. Vajt, na primer, nagovegtava da su ,,obziri razboritasti i koristi" - ielja za bezbednijom i obilnijom ishranom - igrali

vainu ulogu u pri,pitmlj<avanju iivotinja.

Pomenuta sposobnost mozga je biolo8ka kon- stanta i stoga, po svemu ~sudeki, izlazi iz okvira nauke o kulturi. Pa ipak, Vlajt neldvojbeno uvodi ljudsku iivotinju u svoju analizu kulture, i to

Isto, st?. 356 (odn. s t r . 325-26).

Documents

UTILITARISTI~KA ANTROPOLOCIJA 1. VAJTA* - zaprokul.org.rszaprokul.org.rs/pretraga/42_3.pdf · UTILITARISTI~KA ANTROPOLOCIJA 1. VAJTA* Dok su prve dve dece~l~ije ovoga veka protekle