2006

UTIČEMO NA ODLUKE

godišnji izveštaj Autonomnog ženskog centra Beograd, 2006. godina

2

AUTONOMNI ŽENSKI CENTAR (AŽC) JE ŽENSKA NEVLADINA ORGANIZACIJA OSNOVANA 1993. GODINE. Rad AŽC je zasnovan na feminističkim principima i teoriji. AŽC organizuje i pruža profesionalnu podršku ženama koje žive u situacijama nasilja. Uspostavlja saradnju sa institucijama i podstiče osnaživanje ženske mreže. AŽC radi na zastupanju ostvarivanju ženskih ljudskih prava na život bez nasilja i jačanju građanskog društva.

3

Program Žensko zdravlje je u 2006. godini nastavio sa aktivnostima koje su usmerene ka uspostavljanju i unapređenju profesionalnog odgovora zdravstvenih radnika/ca na potrebe žena sa iskustvom nasilja u partnerskom odnosu. Projekat: USPOSTAVLJANJE STANDARDA I MODELA ZA POSTUPANJE SA ŽENOM SA ISKUSTVOM PARTNERSKOG NASILJA U PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI daje doprinos da radnici primarne zdravstvene zaštite definišu svoju aktivnu ulogu u tom problemu, kroz prepoznavanje, dokumentovanje i sveobuhvatni pristup adekvatnoj intervenciji, suzbijanju i prevenciji nasilja uopšte, a posebno nasilja u partnerskom odnosu. Projekat je doprineo boljem razumevanju problema nasilja nad ženama, potrebe za holističkim pristpom u intervencijama koje se pružaju ženama žrtvama muškog nasilja i neophodnošću uvođenja jedinstvenog načina i standarda u dokumentovanju zdravstvenih posledica nasilja. Aktivnosti projekta u 2006.godini Tim programa Žensko zdravlje je u martu 2006. organizovao okrugli sto kome su prisustvovali/le 24 direktorke i/ili ovlašćene predstavnice, sa ciljem da se napravi dogovor o realizaciji projekta i prihvati dokument o uspostavljenoj sadranji. Tok i izvođenje projekta baziran je na rezultatima procene stavova zdravstvenih radnika o nasilju nad ženama i na proceni zdravstvenih potreba žena, korisnica usluga Domova zdravlja i AŽC-a.

PROGRAM ŽENSKO ZDRAVLJE

4

A. Procena stavova zdravstvenih radnika o nasilju Metodologija: Fokus grupe U periodu od 18. aprila do 06. juna 2006. sprovedeno je 13 fokus grupa u svim DZ koji su uključeni u implementaciju projekta u kojima je učestvovalo 143 zdravstvena radnika/ce. Kvalitativno istraživanje kroz fokus grupe ukazalo je na nepoznavanje problema i postojanje zabluda i predrasuda o nasilju nad ženama, kao i nedostatke u shvatanju vlastite uloge u komunikaciji i postupanju u svakodnevnom radu (http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/76/191/ ) . Istraživanje je ukazalo na potrebu javnog zalaganja za novu, kvalitetniju ulogu zdravstvenih radnika/ca i uspostavljanje modela dobre prakse kao sastavnog dela profesionalnog angažmana. B. Procena zdravstvenih potreba korisnica Metodologija: anketa Obavljeno je anketiranje 120 žena po slučajnom uzorku u 12 Domova zdravlja i 120 žena koje prijavljuju nasilje u AŽC-u. Analiza ankete je pokazala da žena očekuje da lekar/ka razgovara sa njom o nasilju, da je podrži, da ima dovoljno vremena, da veruje u ono što mu/joj kaže, da brzo i efikasno izađe u susret njenim potrebama i pruži joj informaciju (http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/76/191/ ).

Projekat se realizuje u Beogradu u Domovima zdravlja: Voždovac, Palilula, Vračar, Lazarevac, Sopot i Grocka. Projekat se realizuje u Srbiji u Domovima zdravlja: Pančevo, Vrbas, Novi Sad, Kragujevac, Pirot i Užice.

5

C. Seminari za zdravstvene radnike u 12 Domova zdravlja Održano je 12 jednodnevnih seminara na kojima je učestvovalo 183 zdravstvena radnika/ce. Cilj seminara je bio:

• upoznavanje sa modelom postupanja u zdravstvenoj ustanovi u cilju suzbijanja i prevencije nasilja u partnerskim odnosima

• praktična primena standarda za postupanje u zdravstvenoj ustanovi kroz formiranje Tima za suzbijanje i prevenciju nasilja nad ženama u svakom Domu zdravlja

• uspostavljanje saradnje Tima Doma zdravlja i AŽC-a radi prikupljanja i analize podataka i pripreme Priručnika za postupanje sa ženom žrtvom nasilja u okviru sistema zdravstvene zaštite

D. Tim za prevenciju i suzbijanje nasilja nad ženama u DZ Osnovni zadatak Tima je da na nivou DZ promoviše ideju o značaju uloge zdravstvenih radnika u prevenciji, otkrivanju i dokumentovanju nasilja i pomoći ženi. Svaki član/ica tima je RESORNA OSOBA za rešavanje problema nasilja nad ženom u svojoj instituciji, implemntira model dobre prakse/rutinski skrining nasilja, procenjuje učinak nasilja, pruža podršku ženi, dokumentuje nasilje i prati i upućuje ženu. Svaki član/ica tima, kada dobije podatke o preživljenom nasilju, treba da dokumentuje zdravstvene posledice nasilja popunjavajući formular.

9%

6%6%

8%

11%

22%

38%

Razgovor, razumevanje, podrškaSavet, upućivanje dalje, dodatne informacijePregled, saniranje povreda, LekoviUpućivanje u druge institucijeKontaktiranje policijeDokumentovanje povredaOstalo

Potrebe žena od zdravstvene službe i lekara u vezi sa nasiljem – učestalost pojedinih kategorija odgovora

6

E. Izrada Pripručnika za postupanje u ustanovama primarne zdravstvene zaštite sa ženama žrtvama nasilja u partnerskom odnosu Projekat u 2007. godini treba da rezultira izradom vodiča dobre prakse za postupanje zdravstvenih radnika/ce u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Rezultati aktivnosti projekta:

1. U periodu maj-decembar 2006. god. obavljeno je 12 semeinara u 6 DZ u Beogradu i 6 DZ u gradovima Srbije

2. U tom periodu obučena su 183 zdravstvena radnika primarne zdravstvene zaštite za rad sa ženama žrtvama nasilja u cilju suzbijanja i prevencije ove pojave

3. U toku 12 meseci aktivnog rada dostavljeno nam je 1175 popunjena protokola (ukupno predviđeno 1.800)

4. Analiza i procena praktične vrednosti predloženih protokola je u toku 5. Obavljeno je 12 fokus grupa u svim uključenim DZ u cilju ispitivanja stavova zdravstvenih

radnika o nasilju uopšte i o njihovoj ulozi u rešavanju ovog problema (173 učesnika/ca) 6. Obavljeno je intervjuisanje 240 korisnica zdravstvenih usluga o njihovom mišljenju o kvalitetu

usluga koje dobijaju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (100 žena koje prijavljuju nasilje i 100 žena iz slučajnog uzorka)

7. Predlog za uvođenje formulara za beleženje zdravstvenih posledica nasilja uz dokumentacioni materijal i preporuku, predat je Ministrastvu zdravlja kako bi ušao u zvaničnu proceduru radi stavljanja u Zakon o zdravstvenoj evidenciji i dokumentaciji.

Implementacija projekta se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, Institutom za socijalnu i sudsku medicinu, Medicinskog fakulteta Beograd, direktorima/kama DZ-a i AŽC-a i zdravstvenim radnicima/cama iz 12 DZ. Finansijski projekat je podpomognut od strane Kanadske agencije za međunarodni razvoj - CIDA, agencije CAFOD, Velika Britanija i Ministarstva zdravlja.

7

Projekat: GRUPE SAMOPOMOĆI Tokom 2006. godine grupe samopomoći su uspešno nastavile sa radom. Održavale su se četiri grupe, dve za žene sa iskustvom nasilja, jedna za žene sa iskustvom tumora dojke i jedna grupa za žene sa hendikepom. Od novembra je počela sa radom i grupa u DZ Sopot, koja je okupljala žene sa kardiovaskularnim tegobama. Ukupan broj žena koji je učestvovao u radu grupa samopomoći tokom 2006. godine je 260.

U 2006. godini održana su dva treninga za voditeljke grupa samopomoći. Seminari su bili predviđeni za žene iz cele Srbije - iz ženskih NVO i iz Domova zdravlja sa kojima program Žensko zdravlje sarađuje. Prvi trening je održan u februaru 2006. u trajanju od tri dana. Na njemu je prisustvovalo 26 žena. Drugi trening je bio jednodnevan i održan je u maju mesecu. Na njemu je prisustvovalo 20 žena.

Značajno je istaći zainteresovanost zdravstvenih radnica za osposobljavanje, organizovanje i vođenje grupa samopomoći u okviru Domova zdravlja.

Novembra 2006. je započela edukacija za voditeljke grupa samopomoći u trajanju od 6 radnih dana. Edukacija je bila predviđena za žene koje su već vodile grupu, kao i za buduće voditeljke po iskustvu-žene koje su prethodno prošle grupu kao učesnice. Na edukaciji je učestvovalo 7 žena. Decembra 2006. u okviru projekta „Povežimo zajednicu“, koji realizuje Program razvoja dobrih praksi u oblasti nasilja u porodici, održana su dva jednodnevna informativna seminara za organizovanje i vođenje grupa samopomoći za CSR Zvezdara i CSR Lazarevac. Na seminaru su učestvovale/i socijalne/i radnice/i i psihološkinje iz ovih institucija. Ukupan broj učesnica/ka je bio 29.

8

Ekspertkinje konsultantskog tima osnažuju žene koje žive u nasilju ili su bile žrtve muškog nasilja kroz profesionalnu, psihološku i pravnu, podršku ženama. Cilj osnaživanja je proces učenja kontrole nad svojim životom kroz: rad na traumi, podršku pri ostvarivanju svojih ženskih ljudskih prava, informisanje i upućivanje na korišćenje zakonskih i institucionalnih mogućnosti.

Intervencije kroz psihološku podršku: - prorada SIGURNOSNOG PLANA u cilju

planirana bezbednosti - prorada mape TOČAK NASILJA u cilju

osvešćivanja svih oblika pretrpljenog nasilja

- prorada MAPE AUTONOMIJE u cilju imenovanja emocija traume - prorada mape JA I MOJI ODNOSI u cilju osvešćivanja podržavajućih i ugrožavajućih odnosa - prorada ZDRAVSTVENOG UPITNIKA u cilju osvešćivanja uticaja nasilja na zdravlje - psihoedukacija o fazama traume

Intervencije kroz pravnu podršku: - informisanje o zakonskim pravima i institucionalnim praksama - advokatska podrška - pisanje podnesaka za krivične prijave u slučajevima nasilja i mere zaštite od nasilja u

porodici Intervencije kroz informisanje i upućivanje:

- informisanje o mogucnostima socijalne i zdravstvene zaštite & intervencije policije i drugih interventih službi za nasilje nad ženama

- upućivanje na sve relevantne ustanove - praćenje kroz institucije, u pojedinim slučajevima

PROGRAM KONSULTACIJE ZA ŽENE

9

Konsultantski tim ima 14 godina iskustva rada sa ženama koje su preživele odedjene oblike muškog nasilja. Konsultantski program sprovode

- 10 konsultantkinja - socijalna radnica, psihijatarka,

psihoterapeutkinja - 4 pravnice, 3 advokatkinje - evaluatorka, logističarka i 4

volonterke. Aktivnosti tima

SOS telefonska podrška individualne psihološke

konsultacije e-mail konsultacije SOS telefonska pravna podrška advokatska podrška

Kvantitativni prikaz

4.909 konsultacija 1.670 žena 5.330 sati

konsultacije 4.909 SOS telefonske 1.620 SOS pravne 1.345 individualne psihološke 1.630 e-mail 32 advokatske 282

7%

7% 6%

80%

nasilje u porodiciseksualno nasiljepartnerski odnosi i porodični problemidiskriminacije: Romkinje, deca, „beskućnice“, lezbejke

Žene se jalvjaju AŽCu povodom sledećih oblika nasilja

10

Konsultativni tim je obezbedio ukupno više od 11.000 usluga: 4.909 individualnih konsultacija 2.650 info razgovora sa ženama 98 pravnih podnesaka 48 pisama i posredovanja kroz institucije & podeljeno je 3.200 pamfleta i brošura. Upitnik o uticaju nasilja na zdravlje žena Podaci dobijeni popunjavanjem zdravstvenog upitnika pokazuju da je 71% žena koje su preživele fizičko, psihičko ili seksualno nasilje prijavilo telesne povrede. 34% žena su doživele nasilje u toku trudnoće. Većina žena, koje su popunile upitnik, su izjavile da je nasilje znatno uticalo na njihovo fizičko (69%) i/ili mentalno zdravlje (97%), profesionalnu i radnu sposobnost i kvalitet života. Višestruko diskriminisane žene koje se obraćaju AŽCu

o samohrane majke - 16% o Romkinje - 8% o žene sa iskustvom psihijatrijske institucije - 4% o žene sa invaliditetom - 2% o marginalizovane na druge načine - 4% (nacionalnost, seksualna orjentacija, itd) o siromašne žene - 53% (u poslednje dve godine ovaj procenat je porastao za 5%)

Višestruko diskriminisane žene koje trpe nasilje imaju manje razumevanja od okoline i institucija, a veću potrebu za kontinuiranom podrškom. AŽC ima posebnu politiku ka afirmativnoj akciji i permanentom podržavanju višestruko diskriminisanih žena.

4% 4%

8%

10%

74%

muž, bivši muž, partner, bivši partnersinotacmajkaostali (svekar, svekrva, sestra, zet, brat)

Nasilje u porodici – nasilnici

11

Podrška Mreže ženskih organizcija protiv muškog nasilja SOS telefoni, sigurne ženske kuće i konsultantski centri za žene koje su preživele nasilje - 31 NVO - umrežile su se 2005. Od tada AŽC je referentno mesto podrške Mreži kroz: - podsticanje saradnje u cilju zadovoljenja potreba klijenktinja - podsticanje razmene informacija na e-mail listi - podsticanje rasta i edukacije organizacija - razmenu znanja, publikacija, ženske solidarnosti Edukacija ženskih organizacija za rad sa ženama traumatizovanim muškim nasiljem

Konsultantki tim ima standardizovan plan edukacije za obuku volonterki/ekspertkinja za konsultantski rad sa ženama koje su trauamtizovane muškim nasiljem. Edukacija je zasnovana na feminističkim principima i razradi ličnog iskustva; sastoji se od 6 vikenda (72 radna sata) i volontiranja uz superviziju (40h do 100h); za 80% učestvovanja dobija se certifikat. Tokom 2006 edukacije i supervizije radjene su u Velikoj Plani i Beogradu, a planirane su za Kraljevo i Leskovac. Edukacija pravnica & advokatkinja za rad sa ženama traumatizovanim muškim nasiljem Direktan pravni i advokatski rad sa traumatiziranim ženama traži posebnu obuku. Edukacija pravnica&advokatkinja traje 25h (u pet dana), za 80% učestvovanja dobija se certifikat. Tokom 2006, obuku je završilo 13 advokatkija & pravnica iz AZCa, SOS Smederevo, SOS Leskovac i SOS za diskriminacije na radnom mestu.

12

Programske aktivnosti bile su fokusirane na predstavnike javnih službi – centar za socijalni rad, policija, tužilaštvo, sudovi, predstavnike lokalne samouprave, studentkinje/e beogradskog Univerziteta, a obuhvatili su i obrazovne ustanove, medije, donosioce odluka, javnost i indirektno žene i članove porodice - žrtve nasilja. IZGRADNJA MODELA KOORDINIRANE AKCIJE LOKALNE ZAJEDNICE U PREVENCIJI I ZAŠTITI OD NASILJA U PORODICI Na poziv upućen lokalnim samoupravama i CSR za učešće u projektu čiji je glavni cilj usmeren na razvijanje održivog modela koordinirane akcije u oblasti nasilja u porodici na lokalnom nivou prijavilo se 17 opština, a u projekat je uključeno: 5 beogradskih gradskih opština – Lazarevac, Palilula, Zvezdara, Voždovac i Obrenovac i 5 opština/grad u Srbiji – Kragujevac, Ćuprija, Loznica, Smederevska Palanka i Golubac. Strateške aktivnosti u realizaciji specifičnih ciljeva obuhvatile su jačanje znanja, uspostavljanje zajedničkih principa i efikasnog modela delovanja profesionalaca u javnim službama i učešće lokalne samouprave u motivisanju i povezivanju javnih službi i u prevenciji nasilja u zajednici.

EDUKACIJE I STRUČNI SASTANCI

U 2006. realizovano je 16 jednodnevnih ili dvodnevnih edukacija za predstavnike relevantnih javnih službi u 10 lokalnih zajednica, na teme: Koordinirana akcija lokalne zajednice u prevenciji i zaštiti od nasilja u porodici; Nasilje u porodici i institucionalna zaštita; Organizovanje konferencija

PROGRAM RAZVOJA DOBRIH PRAKSI U OBLASTI NASILJA U PORODICI

13

slučaja za zaštitu od nasilja u porodici; Rad sa žrtvom na nasilju u porodici; Rad sa nasilnikom; Prevladavanje profesionalnog stresa i sindroma sagorevanja; Ukupan broj učesnika bio je 432. Održano je 17 jednodnevnih stručnih sastanaka: 7 u vezi sa primenom Krivičnog zakona, 5 u vezi sa primenom novog Porodičnog zakona (mere zaštite od nasilja u porodici), sa ukupno 206 predstavnika sudova, tužilaštva, policije i pravnika iz CSR u Beogradu i Nišu; organizovano je 5 stručnih sastanaka sa ciljem ujednačavanja pravne prakse na kojima je učestvovalo 64 predstavnika/ce svih beogradskih tužilaštava, sudova, pravnici GCSR i AŽC. Šestodnevna edukacija 20 peer edukatorki/a, studentkinja/ta Univerziteta u Beogradu, rezultirala je izvođenjem 27 vršnjačkih radionica za 103 studentkinje/a. Organizovana je i desetodnevna instruktaža za 20 žena zainteresovanih za rad na SOS telefonu. Na 169 konferencija slučaja rešavani su konkretni slučajevi nasilja u porodici u 16 beogradskih odeljenja CSR, na kojima su pored voditeljki/a slučaja (CSR) i predstavnica AŽC učestvovali/e i predstavnici/e iz 84 različite javne službe. Na 43 interdisciplinarna sastanka usaglašavane su procedure i postupci javnih službi na lokalnom nivou.

Realizovani su projekti: Povežimo zajednicu - podsticanje akcije lokalne samouprave, javnih službi i nevladinih organizacija u izgradnji modela koordinirane akcije u oblasti nasilja u porodici (maj 2006. – decembar 2007.); Nasilje u porodici - prepreka razvoju - saradnja sa pravnim sistemom u prevenciji i zaštiti od nasilja u porodici (oktobar 2005. – oktobar 2007.); Nasilje u porodici – čija je odgovornost? (jul 2005. – april 2006.) Kreni od sebe (april – decembar 2006.).

14

JAVNO ZAGOVARANJE1 javni skupovi Početkom godine na 2 okrugla stola (u Beogradu i Nišu) 151 predstavnik/ca svih relevantnih javnih službi, kroz predstavljanje ključnih preporuka Saveta Evrope, višegodišnjih aktivnosti AŽC na koordinaciji sistema zaštite i rezultata istraživanja krivičnopravne prakse u Srbiji, upoznati su sa preporukama i postupcima za unapređenje prakse u oblasti nasilja u porodici, posebno nasilja nad ženama.2 Na 4 sastanka sa donosiocima odluka na lokalnom i nacionalnom nivou predstavljeni su pozitivni efekti koordinirane akcije u zaštiti od nasilja u porodici kroz organizovanje konferencija slučaja. Očekivano je da donosioci odluka na lokalnom nivou ubuduće podrže stručne radnike/ce u formalizovanju ovih aktivnosti. Krajem godine organizovana je javna diskusija na temu Državna strategija prevencije i zaštite od nasilja u porodici, na kojoj učestvovali predstavnici državnih organa. Konstatovano je da je nasilje u porodici i nad ženama posle značajnih zakonskih promena postalo vidljiv društveni problem, ali da još uvek nije uspostavljen celovit, delotvoran i efikasan društveni odgovor. uticaj na javne politike Opredeljenost za razvijanje participativnih procesa rezultiralo je aktivnim odnosom prema javnim politikama. Analize su tematski vezane za državne strategije o nasilju u porodici, za smanjenje siromaštva u aspektu koji obuhvata ljudska prava žena i oblast nasilja, za reforme sistema socijalne zaštite, kao i zakonodavne promene.

1 Detaljno o aktivnostima javnog zagovaranja videti http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/54/98/ 2 Krivično delo nasilje u porodici – pravna praksa u Republici Srbiji, (2004) S. Konstatinović – Vilić, N. Petrušić

15

lobiranje/učešće u radnim forumima

Pažljivo prateći izradu dokumenata i implementaciju postojećih strategija, učestvovale smo u radnim grupama, na konferencijama i javnim raspravama, zastupajući jasne principe, utemeljene na međunarodnim dokumentima Ujedinjenih Nacija i Saveta Evrope. monitorisanje institucionalne prakse Uprkos višegodišnjim naporima AŽC da se institucionalna zaštita žrtava nasilja učini efikasnom i delotvornom, da se na efikasan način koriste zakonske mogućnosti, zbog složenosti samog fenomena, ali i fragmentarnosti sistema zaštite i odsustva državne politike i podzakonskih akata koji bi regulisali postupke i procedure, česti su loši ishodi. Praćenje 10 složenih procesa, višegodišnjeg trajanja bez efikasnog epiloga, uz podsticanje žena da se obraćaju službama sa konkretnim zahtevima, u 2007. će rezultirati studijom o teškoćama u institucionalnoj zaštiti, sa konkretnim predlozima za promene. kampanje Tim Programa je i ove godine bio nosilac aktivnosti u kampanji 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, povezujući 54 ženske organizacije u 40 gradova u Srbiji, pod sloganom Vidite li nasilje nad ženama? Sa uspehom su motivisani predstavnici lokalnih samouprava u 10 opština u kojima AŽC realizuje projekat Povežimo zajednicu, da uz podršku Kongresa lokalnih i regionalnih uprava Saveta Evrope realizuju na lokalnom nivou kampanju Zaustavimo nasilje u porodici nad ženama3.

3 videti http://www.womenngo.org.yu/content/view/122/

16

PUBLIKACIJE4 Potrebe učesnika/ca projektnih aktivnosti, ali i nedostatak specifičnih sadržaja vezanih za problematiku nasilja nad ženama, uslovile su značajan rad tima na pipremanju edukativnih i informativnih materijala: Nasilje nad ženama – prepreka razvoju (zbirka prevoda međunarodnih dokumenata), Vodič kroz sistem porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici5, Za život bez straha (priručnik za CSR), Nasilje u porodici – čija je odgovornost? (priručnik o konferencijama slučaja); prevod teksta Austrijski model intervencije u slučajevima nasilja u porodici (Roza Logar), Dobre prakse u borbi protiv nasilja i u eliminaciji nasilja nad ženama (DAW – ekspertska grupa), Preporuke Rec(2002)5 Komiteta ministara državama članicama o zaštiti žena od nasilja, Memorandum sa objašnjenjima i Smernice za praćenje uvođenja Preporuke. UČENJE I RAZVOJ TIMA Članice tima su tokom 2006. učestvovale na različitim edukacijama i prisustvovale značjnim konferencijama: WAVE - Kampanje, lobiranje i strategije prikupljanja sredstava, Lisabon; Institucije vlasti i NGO – dosadašnje prakse i iskustva u radu na suzbijanju rodno zasnovanog nasilja, Donja Stubica (Hrvatska); Druga internacionalna konferencija o nasilju u porodici - Legislativa u oblasti nasilja u porodici, Jerevan; Druga nacionalna konferencija o implementaciji strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji, Bela Crkva; Lansiranje panevropske kampanje Saveta Evrope – Zaustavimo nasilje u porodici nad ženama, Madrid;

4 videti http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/55/106/ 5 Autorke prof.dr Nevena Petrušič i prof.dr Slobodanka Konstatinović-Vilić, Pravni fakultet Niš;

17

Naučene lekcije U 2006. tim je doprineo uvećanju znanja i jačanju veština profesionalca u relevantnim javnim službama, podstakao je motivaciju i ohrabrio inicijativu za unapređenje postupaka i procedura zaštite, prenosio je primere dobrih praksi, povezivao je različite aktere na lokalnom i nacionalnom nivou posredujući da se prihvate međunarodni standardi, uvećao je saradnju i partnerstva AŽC sa profesionalcima, posebno u pravosudnom sistenu, sa međunarodnim organizacijama i opštinama u Srbiji. Naučene lekcije uključile su: razvoj različitih formi javnog zagovaranja; stalni pritisak na donosioce odluka na najvišem nivou za usvajanje državne politike o nasilju u porodici/nasilju nad ženama; stalno monitorisanje primene zakona, državnih stratgija i institucionalnih procedura zaštite žrtvi; pritisak da se standardizuju postupci i procedure; motivisanje lokalne samouprave da podrži aktivnosti koordinacije javnih službi; izgradnju snažne koalicije (neformalne mreže) profesionalaca opredeljenih za unapređenje prakse; jačanje i formalizovanje saradnje i partnerstava AŽC sa predstavnicima javnog sektora; činjenje vidljivim i važnim pitanje ženskih ljudskih prava i smanjenje predrasuda;

Fokus budućih aktivnosti Aktivnosti Programa biće usmerene na razvoj održivog modela koordiniranog delovanja institucija i organizacija u lokalnim zajednicama radi prevencije i zaštite od nasilja u porodici, posebno nasilja nad ženama, paralelno sa stvaranjem podržavajućeg društvenog i institucionalnog okruženja za zaštitu od nasilja, kao pitanja ljudskih parva.

18

KAMPANJA 16 DANA AKTIVIZMA PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA Slogan VIDITE LI NASILJE NAD ŽENAMA imao je za cilj da domaću političku i institucionalnu javnost podseti na međunarodne preporuke i domaće zakonske obaveze, koje predstavljaju standard poštovanja ljudskih prava i demokratije, kao i na nedostatak državne strategije i koordinisanog rada između javnih službi. U saradnji sa NVO Žene na delu organizovan je performans 25. novembra na Trgu republike u Beogradu. Performanski uz podršku lokalnih organizacija izvedeni su u Novom Sadu, Velikoj Plani, Kragujevcu, Novom Bečeju, Leskovcu, Nišu, Grockoj, Kruševcu i Užicu. Ženske organizacije u ostalim gradovima izvele su različite ulične i medijske akcije uz podele letaka. Radio Televizija Srbije, posle nekoliko dopisa poslatih na adrese direktora marketinga i glavnog i odgovornog urednika Aleksandra Tijanića, odbila je da bude jedan od medijskih sponzora kampanje, sa argumentom da nemaju medijskog prostora za TV spot. Mišljena samo da bi kao javni servis Srbije ova kuća morala da ima više društvene odgovornosti. Objavljeno je jedanaest (11) oglasa u devet (9) štampanih medija, osam (8) tekstova i dve (2) najave.Aktivistkinje AŽC su tokom kampanje gostovale i dale izjave 17 puta. Postavljen je baner AŽC na sajtove 11 nevladinih organizacija i medija. Broj ulazaka i posete vebsajtu je znatno povecan pred i tokom kampanje (tokom novembra bilo je 1475 poseta). Materijali kampanje: pamflet, TV sopt, radio džingl, DVD sa javnog razgovora Državne strategije u prevenciji i zaštiti od nasilja u porodici i baner mogu se videti na www.womenngo.org.yu

19

Članice timova Autonomnog ženskog centra tokom 2006. godine učestvovale su na konferencijama, savetovanjima, seminarima, sastancima, okruglim stolovima i studijskim putovanjima u zemlji I inostranstvu. Učestvovale su trideset i dve žene u okviru dvadeset i jedne manifestacije,11 u zemlji i 9 u inostranstvu. Tematski su manifestacije bile posvećene nasilju nad ženama, diskriminaciji žena, feminističkoj praksi, zdravlju žena, socijalnom i društvenom položaju žena, umrežavanju ženskih grupa, standardima i promenama prakse u okviru državnih i društvenih institucija. Savetovanja u 2006. godini: O diskriminaciji slepih žena u Vrnjačkoj banji; Unapređenje zdravlja mladih u Vršcu Konferencije u 2006. godini: Medjunarodne konferencije: Prostitucija u situacijama konflikta i post-konflikta: Ko je odgovoran?, Zagreb; Analiza dobrih praksi u radu sa nasiljem nad ženama i decom -CAHRV, NANE, WAVE, Savet Evrope, Budimpešta; Druga međunarodna konferencija o nasilju u porodici, Jerevan; Žene, demokratija, participacija, mir, prava: Kako feministička praksa I aktivizam sada u Evropi može promeniti društvo, Skadar; Vođenje kampanji i lobiranje, Lisabon; Konferencija Saveta Evrope, Madrid; Nasilje nad ženom i mogućnosti odgovora društva, Montreal. Konferencije u zemlji: Konferencija mreže ženskih grupa, Beograd; Mir i zloupotreba malokalibarskog oružja, Beograd; Žena HIV, Beograd; Druga nacionalna konferencija o smanjenju siromastva, Bela Crkva; Zdravlje žena i zakonska regulativa, Beograd.

OSTALE AKTIVNOSTI

20

Okrugli sto: Unapređenje zdravlja mladih, Beograd; Unapređenje zdravlja mladih, Vršac Studijske posete: Centar za mentalno zdravlje, Trst; Studijska poseta, ženskim grupama i državnim institucijama nadležnim za oblast ravnopravnosti polova, Švedska. Seminari: Seminar o samo-pomoći i uzajamnoj pomoći, Beograd; Seminar o karcinomu dojke, Beograd; NVO i socijalne usluge, Zagreb Saradnja sa i učešće u radu državnih institucija, NVO i mežunarodnih agencija Članice Autonomnog ženskog centra su u 2006. godini učestvovale su u radu vlade Republike Srbije, Narodne skupštine Republike Srbije, Saveta opština i državnih institucija, nevladinih organizacija, međunarodnih agencija: Saradnja civilnog sektora u Strategiji za smanjenje siromaštva, Beograd; O nasilju u porodici, Beograd; 27. sednica Odbora za siromaštvo, Beograd; Izrada anti-diskriminatornih klauzula za statute fakulteta, Novi Sad, beograd, Niš; Učešće građana u odlučivanju na lokalnom nivou, Beograd; Sastanak tima potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva; Sastanci sa međunarodnim agencijama UNHCR, CARE, OSCE, UNIFEM i Smart, Beograd.

Autonomni ženski centar je članica međunarodnih mreža: WAVE – Evropska mreža protiv nasilja; NEWW – Ženska mreža istok-zapad; VAWW – Ženska mreža protiv nasilja u ratu; OBOSTRANS – Međunarodna mreža o ženskom zdravlju i posmatrač u EWL – Evropskom ženskom lobiju. Autonomni ženski centar je inicijator osnivanja Mreže organizacija za rad sa ženama žrtvama nasilja u Srbiji, koja obuhvata 23 SOS telefona i 4 Sigurne ženske kuće.

21

Upravni odbor Bobana Macanović Divna Matijašević Dragana Vujinović Lepa Mlađenović Stanislava Otašević Kancelarija Donka Ćirić Dragana Vujinović Dragana Ilić Nada Žarković Marko Baštovanović

U 2006. godini rad Autonomnog ženskog centra podržali su: CAFOD CARE CARITAS WIEN CIDA DEVELOPMENT COOPERATION IRELAND FREEDOM HOUSE GLOBAL FUND FOR WOMEN HANDS AND HEART FUND HIVOS HOM KVINNA TILL KVINNA MINISTRY OF HEALTH PABSEC (Jan Huserik) UNFPI Zahvaljujemo im se što veruju u naš rad.

Program žensko zdravlje Stanislava Otašević – koordinatorka Biljana Smajić Divna Matijašević Lukrecija Vranješević Sandra Begović Tanja Janjić Program konsultacije za žene Lepa Mlađenović – koordinatorka Dragana Milojević Jelena Anđelovski Jelena Savić Jelena Radosavljev Ksenija Perišić Ljubica Stojković Marija Stanković Sadija Gicić Saša Pokrajac Tijana Popivoda Vesna Milićević Pravni tim Ljerka Mezga Ćurčin - koordinatorka Bojana Kostić Diana Miladinović Jelena Nikolić Marija Milićević Marija Stegić Milena Bošković Mira Wagner Sanja Kalčević Slavoljupka Pavlović Tanja Drobnjak Program razvoja dobrih praksi u oblasti nasilja u porodici Tanja Ignjatovič – koordinatorka Bobana Macanović Irina Ljubić Ivana Slavković Jelena Keserović Katarina Kaplarski Nataša Jovanović Sonja Lalić Vanja Macanović