1

UVOD

Beogradski centar za ljudska prava uz podršku UNHCR u toku 2016. godine nastavlja

sprovođenje projekta usmerenog ka obezbeđivanju besplatne pravne pomoći tražiocima

azila. Pravnici Beogradskog centra redovno poseduju centre za prihvat i smeštaj tražilaca

azila i savetuju izbeglice, migrante i tražioce azila kako bi ih upoznali sa njihovim

pravima i obavezama. Projektne aktivnosti takođe obuhvataju monitoring procesa

donošenja odluka i analizu pojedinačnih odluka Kancelarije za azil i Komisije za azil po

zahtevima za azil, kao i monitoring rada drugih državnih organa koji se u okviru svojih

nadležnosti bave tražiocima azila. Pored pružanja direktne pravne pomoći, monitoringa

i izveštavanja, Beogradski centar ulaže napore u podizanje svesti građana i institucija o

ovoj temi, promociju novih, adekvatnih rešenja za probleme uočene u praksi.

Posebnu pažnju u prvoj polovini godine posvetili smo pitanju integracije osoba koje su

dobile međunarodnu zaštitu u našoj zemlji, i u tu svrhu smo, u saradnji sa Ambasadom

Kraljevine Holandije u Beogradu i Holandskim savetom za izbeglice u Amsterdamu

pripremili i objavili publikaciju Srbija od zemlje tranzita do zemlje destinacije – Izazovi i praksa

odabranih drzava u procesu integracije izbeglica, koja se bavi integracijom izbeglica u Srbiji i

regionu sa preporukama za dalji razvoj i usklađivanje sa evropskim standardima u ovoj

oblasti. Pored zemalja iz regiona (Slovenije i Makedonije) koje se suočavaju sa sličnim

izazovima, u publikaciji je predstavljen i primer Kraljevine Holandije, koja ima jedan od

najuspešnijih sistem integracije i od koje u procesu razvijanja ovih politika možemo

mnogo da naučimo.

Takođe, posebnu pažnju posvetili smo i jačanju kapaciteta pravosudnih organa u oblasti

izbegličkog prava i uz podršku UNHCR-a i u saradnji sa Pravosudnom akademijom,

objavili smo publikaciju pod nazivom Primena načela nekažnjavanja izbeglica u prekršajnom

2

postupku, čiji su autori Radmila Dragičević Dičić, sudija Vrhovnog kasacionog suda,

Marija Vuković Stanković, sudija Prekršajnog apelacionog suda i Lena Petrović, pravnik

Beogradskog centra za ljudska prava. Ovaj priručnik nastao je na osnovu 14 seminara za

sudije prekršajnih sudova koji su organizovani tokom 2014. i 2015. godine, a njegova

svrha je upravo da sudijama pruži odgovore na brojne nedoumice kada je u pitanju

vođenje prekršajnog postupka zbog nezakonitog ulaska ili boravka stranca u Srbiji, kao i

da im približi i olakša primenu načela nekažnjavanja, te tako doprinese i ujednačavanju

raznolike sudske prakse.

Dodatno, pravnici i istraživači Beogradskog centra za ljudska prava učestvovali su na

nekoliko važnih konferencija na kojima su zagovorali važnost uključivanja izbeglica u

kulturni, društveni i ekonomski život Srbije.

PLANIRANE AKTIVNOSTI U NAREDNOM PERIODU

Pružanje pravne pomoći kako u postupku azila u Srbiji tako i u procesu integrcije

izbeglica;

Redovne posete centrima za azil, povremene posete međunarodnoj zoni aerodroma

„Nikola Tesla“ u Beogradu, kao i povremene posete posete ostalim centrima za smeštaj i

prihvat osoba koje su u potrebi za međunarodnom zaštitom na granici sa Bugarskom,

Mađarskom, Hrvatskom i Makedonijom;

Organizovanje tri okrugla stola za sudije i stručne saradnike Upravnog suda i prekršajnih

sudova u Srbiji o međunarodnom izbegličkom pravu i standardima Evropskog suda za

ljudska prava u oblasti azila;

Učešće u sprovođenju tri jednodnevna treninga za pripadnike granične policije o

domaćim i međunarodnim standardima u postupanju sa tražiocima azila, kao posebno

ranjivom grupom migranata;

Monitoring položaja stranaca lišenih slobode u Srbiji u okviru Nacionalnog preventivnog

mehanizma (NPM);

3

Organizacija društveno odgovorne izložbe na temu podizanja svesti društva i

senzibilizacije građana i donosioca odluka na temu migracija i izbeglištva (u saradnji sa

Liceulice);

Strateško zastupanje pred međunarodnim telima, pre svega Evropskim sudom za ljudska

prava.

Izveštaj koji je pred vama odnosi se na period od aprila do juna 2016. godine i u njemu

su izneti samo oni podaci koji su relevantni za taj period, dok više o funkcionisanju

celokupnog sistema azila u Srbiji možete videti u godišnjem izveštaju Beogradskog centra

za ljudska prava Pravo na azil u Republici Srbiji u 2015. godini. Izveštaj su priredili

istraživači Beogradskog centra za ljudska prava Ana Janković Jovanović, Bogdan Krasić,

Nikolina Milić, Lena Petrović, Anja Stefanović, Bojan Stojanović, Sonja Tošković, Bojan

Stojanović i Ana Trifunović.

U Izveštaju se koristi muški rod, osim kada se, u konkretnom slučaju, radi o ženskoj osobi.

Autori i autorke izveštaja, kao i Beogradski centar za ljudska prava, zalažu se za rodnu

ravnopravnost i načelno podržavaju rodno neutralnu upotrebu jezika.

U Beogradu, jul 2016. godine.

STATISTIKE1

STATISTIKA O BROJU IZRAŽENIH NAMERA ZA TRAŽENJE AZILA

U periodu od početka aprila do kraja juna, 2.665 osoba izrazilo je nameru da traži azil u

Srbiji i time iniciralo postupak azila. Među tražiocima azila brojniji su bili muškarci (76%)

nego žene (24%), a nameru za traženje azila izrazilo je i 1.003 maloletnika, od čega je 87

bilo bez pratnje roditelja ili zakonskog staratelja. Maloletnici bez pratnje i u ovom

izveštajnom periodu bili su uglavnom dečaci (93%) poreklom iz Avganistana (72,4%),

Sirije (19,5%) i Pakistana (5,7%).

1 Svi statistički podaci dobijeni su od UNHCR Kancelarije u Beogradu i Kancelarije za azil u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

15209

2903737463

51048

180307

149923

92826

475 712 699 598 861 12060

20000

40000

60000

80000

100000

120000

140000

160000

180000

200000

Broj izraženih namera za traženje azila u poslednjih godinu dana

5

Posmatrano u odnosu na prvo tromesečje,

kada je 1.886 osoba izrazilo nameru da traži

azil, došlo je do povećanja broja izbeglica

koje se odlučuju da ostanu u Srbiji i ovde

zatraže međunarodnu zaštitu. Najveći

razlog za takvo povećanje svakako je

restriktivnija politika država Zapadne

Evrope prema migracijama, kao i to što je

Mađarska postavila ograničenje na to koliko

osoba na dnevnom nivou može da podnese zahtev za azil u toj državi.

Najviše potvrda o izraženoj nameri za traženje azila i u ovom izveštajnom periodu MUP

je izdao u područnim graničnim upravama (1.858), zatim u Prihvatnom centru u Preševu

(652), na graničnim prelazima (127), u Prihvatilištu za strance (14), na aerodromu „Nikola

Tesla” ), a potvrde su izdavane i od strane Kancelarije za azil (7).

Od početka primene Zakona o azilu2 2008. godine, 608.945 osoba je izrazilo nameru da

traži azil u Srbiji, i to u 2008. godini - 77; u 2009. godini - 275; u 2010. - 522; u 2011. - 3132;

u 2012. - 2.723; u 2013. - 5.066; u 2014. - 16.490; u 2015. - 577.995 osoba i u prvih šest meseci

2016. godine – 4.551.

2 Sl.glasnik RS, 109/07.

2,026

639

Muškarci Žene

6

STRUKTURA TRAŽILACA AZILA PO ZEMLJAMA POREKLA

Među tražiocima azila najviše je bilo izbeglica iz Avganistana (1.107), Sirije (726),

Pakistana (313) i Iraka (232), a nameru za traženje azila u prethodna tri meseca izrazile su

i osobe u potrebi za međunarodnom zaštitom iz Somalije (57), Irana (53), Alžira (41),

Maroka (26), Demokratske Republike Kongo (19), Šri Lanke (16), Libijske Džamahirije

(15), Bangladeša (11), Palestine (8), Eritreje (5), Sjedinjenih Američkih Država (5), Kube

(4), Hrvatske (4), Indije (3), Tunisa (2), Libana (2), Nepala (2), Makedonije (2), Ruske

Federacije (2), Bugarske (1), Jemena (1), Sudana (1), Kameruna (1), Malija (1), Slovenije

(1), Turske (1), Centralnoafričke Republike (1), Crne Gore (1), Zapadne Sahare (1).

STATISTIKA O SLUŽBENIM RADNJAMA U POSTUPKU AZILA

Kancelarija za azil je u toku ovog izveštajnog perioda registrovala 133 tražilaca azila,

skoro dva puta manje nego u prethodnom tromesečju, kada je registrovano 257 osoba.

77 275 522 3132 2723 5066 16490

577995

45510

100000

200000

300000

400000

500000

600000

700000

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Broj izraženih namera po godinama

7

Takođe, podneto je 103 zahteva za azil3 i saslušano 46 tražilaca azila. Kancelarija za azil

donela je pozitivne odluke po zahtevima 6 tražilaca azila, dodelivši utočište jednoj

izbeglici sa Kube, a supsidijarnu zaštitu dobilo je pet izbeglica iz Avganistana.

U prvih šest meseci 2016. godine,

4.551 osoba je izrazila nameru da

traži azil u Srbiji, samo 365 je ih

je podnelo zahtev za azil pred

službenicima Kancelarije za azil,

a 98 ih je ostalo u Srbiji do

saslušanja. Obustavljeni su

postupci po zahtevima u 299

slučaja, najčešće zbog toga što su

tražioci azila u međuvremenu

napustili Srbiju ili su prekršili

pravila procedure. Odbačeni su zahtevi 23 tražioca azila, među kojima je najviše

državljana Libije, a donete su odbijajuće odluke u odnosu na 26 tražilaca azila.

Kancelarija za azil je ove godine dodelila ukupno 8 utočišta izbeglicama iz Sudana,

Avganistana, Kube, Sirije i Kazahstana, kao i 14 supsidijarnih zaštita izbeglicama iz Libije,

Ukrajine, Avganistana, Sirije i Somalije. Od početka primene Zakona o azilu 2008. godine,

u Srbiji je utočište (izbeglički status) dobilo 30 izbeglica, a 40 izbeglica dobilo je

supsidijarnu zaštitu.

3 Pri čemu je u junu podneto 53 zahteva za azil, više nego u prethodna dva meseca zajedno (19 u aprilu, u 31 u maju).

390

365

158

98

2223

Statistike o postupku u 2016.

Broj registrovanih lica Broj podnetih zahteva za azil

Broj obustavljenih postupaka Broj saslušanih lica

Broj pozitivnih odluka Broj negativnih odluka

8

30

40

8

14

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

Izbeglički status Supsidijarna zaštita

Broj dodeljenih međunarodnih zaštita u Srbiji

Ukupno od 2008. do kraja juna 2016. godine 2016

9

OPŠTI OSVRT NA POLOŽAJ IZBEGLICA U SRBIJI

Masovni priliv izbeglica u zemlje Zapadnog Balkana u velikoj meri zaustavila je odluka

država članica EU da sa Turskom 8. marta sklope dogovor o „zadržavanju nelegalnih

migranata” na turskoj teritoriji.4 Dogovor je između ostalog predviđao da će za svakog

„nelegalnog” migranta vraćenog u Tursku biti omogućeno preseljenje jedne sirijske

izbeglice u EU, a od Turske se očekivalo da u periodu koji je usledio zaustavi nelegalne

migracije ka Evropi. Ovakva odluka uticala je na drastično smanjenje broja izbeglica koji

prolaze kroz Srbiju na putu do države odredišta. Primera radi, MUP je u prva tri meseca

2016. godine registrovao 98.003 osobe koje su u potrebi za međunarodnom zaštitom, a u

drugom tromesečju samo 2.605.5

U aprilu je prekinuta praksa izdavanja potvrde o ulasku na teritoriju Srbije za izbeglice

koje ne žele da traže azil u Srbiji, ali žele da legalizuju privremeni boravak na teritoriji

naše države.6 Od tada se obavlja registrovanje samo onih osoba koje izraze nameru da

traže azil i time pokrenu postupak azila u Srbiji. S obzirom da od aprila praktično ne

postoji jedinstven registar osoba koje tranzitiraju kroz Srbiju, nije moguće precizno

utvrditi koliko izbeglica i migranata na dnevnom nivou prolazi kroz Srbiju. Prema

proceni UNHCR-a, do kraja maja u Srbiji je bilo oko 1.700 izbeglica, od čega je 448

4 Zajednička izjava dostupna je na engleskom jeziku na: http://ec.europa.eu/news/2015/docs/leader_statement_final.pdf.

5 Izvor: Kancelarija za azil.

6 Ova potvrda izbeglicama je omogućavala legalni boravak na teritoriji Srbije 72 sata od njenog izdavanja, korišćenje usluga banaka, hostela i hotela, kao i hitnu medicinsku pomoć. Odluka o izdavanju potvrde dostupna je na: http://www.slglasnik.info/sr/81-24-09-2015a/30724-odluka-o-izdavanju-potvrde-o-ulasku-na-teritoriju-republike-srbije-za-migrante-koji-dolaze-iz-zemalja-u-kojima-su-njihovi-zivoti-u-opasnosti.html.

10

smešteno u objektima predviđenim za prihvat, što je dvostruko povećanje u odnosu na

početak meseca, a 470 je boravilo na teritoriji Beograda.7

Sa dolaskom lepšeg vremena,

izbeglice su ponovo počele da se

okupljaju na neformalnim

mestima u Beogradu, i to u

parkovima u blizini autobuske i

železničke stanice. Njihov broj se

kretao od 120 do 400 dnevno u

zavisnosti pretežno od

vremenskih prilika. 8 Predstavnici

Komesarijata za izbeglice i

migracije nastavili su iz

humanitarnih razloga da na mestima neformalnog okupljanja upućuju izbeglice ka

Centru za azil u Krnjači, bez obzira da li su registrovani kao tražioci azila ili samo

tranzitiraju kroz našu zemlju i ne poseduju nikakve dokumente.9 Ove izbeglice su po

dolasku u Centar za azil u Krnjači popunjavale upitnik Komesarijata za izbeglice i

migracije, u koji su upisivale svoje lične podatke, države porekla, države kroz koje su

prolazili na putu do Srbije, kao i državu u kojoj nameravaju da traže azil. Organizovan je

i direktan, besplatan prevoz do Krnjače dva puta dnevno u poslepodnevnim časovima,

što je u velikoj meri doprinelo smanjenju broja izbeglica koje spavaju u parkovima, na

otvorenom.

7„Serbia Interagency Operational Update May 2016”, UNHCR,, 31. maj 2016. godine, dostupno na engleskom jeziku na: https://data.unhcr.org/mediterranean/download.php?id=1543.

8 Isto.

9Zakon o azilu u članu 39 predviđa pravo na smeštaj u centrima za azil samo za tražioce azila i to za vreme trajanja postupka, te najduže do godinu dana za uživaoce međunarodne zaštite u Srbiji.

ark Luke Đelovića u Beogradu

Park Luke Đelovića u Beogradu

11

Centar humanitarnih aktivnosti u blizini autobuske stanice u Beogradu „Miksalište”, koji

su vodile nevladine i humanitarne organizacije, a u kome su izbeglice mogle da dobiju

humanitarnu pomoć od avgusta 2015. godine, srušen je 27. aprila 2016. godine,10 zbog

čega je u Info centru za azil11 u narednom periodu boravilo mnogo više izbeglica nego

obično. Njima je pored humanitarne, dostupna bila i pravna pomoć, uključujući i

zastupanje u postupku azila, koju su pružali pravnici Beogradskog centra za ljudska

prava.

Među izbeglicama koje su

svakodnevno boravile na mestima

neformalnog okupljanja u Beogradu,

Info centar za azil uočio je značajno

povećanje broja maloletnika bez

pratnje od početka godine, a naročito u

toku maja.12 Položaj maloletnika koji su

u Srbiju dolazili preko Bugarske bio je

naročito zabrinjavajući, imajući u vidu

težak put kroz planine koji su morali da

prođu, najčešće prepušteni na milost krijumčarskim grupama. Terenski tim Beogradskog

centra za ljudska prava u Dimitrovgradu, malom mestu na granici sa Bugarskom, i u

ovom izveštajnom periodu nastavio je da prikuplja svedočenja o lošem postupanju prema

izbeglicama u toj zemlji. Prema navodima izbeglica sa kojima je obavljen razgovor,

10 N1, „Ruši se Miksalište zbog Beograda na vodi”, 26. april 2016. godine, dostupno na:http://rs.n1info.com/a155264/Vesti/Vesti/Rusi-se-Miksaliste.html; Mobilni tim "Miksališta" nastavio je da sprovodi aktivnosti na autobuskoj i železničkoj stanici, kao i u okolnim parkovima, a od početka juna "Miksalište" se nalazilo na novoj adresi.

11 Info centar za azil deo je Beogradskog centra za ljudska prava, a nastao je kao odgovor na potrebu da se izbeglicama koje borave na ulicama Beograda omogući lakši pristup informacijama relevantnim za njihov položaj u Srbiji. Info centar za azil predstavlja sponu između izbeglica i nadležnih institucija, kako bi osobe u potrebi za međunarodnim zaštitom mogle da ostvare pristup pravima kojima raspolažu.

12 U januaru je od strane Info centra za azil identifikovano 19 maloletnika bez pratnje, u februaru 15, u martu 53, u aprilu 69, a u maju čak 142.

Grupa izbeglica u Dimitrovgradu

12

nastavljena je praksa postupanja prema izbeglicama kojim se krši apsolutna zabrana

zlostavljanja, kako od strane predstavnika državnih organa, tako i od strane građana.

Slučajevi nečovečnog i ponižavajućeg postupanja prema izbeglicama u ovoj zemlji

emitovani su u nekoliko navrata i na državnoj televiziji, pri čemu su volonterske grupe

koje navodno „štite državu od migranata” stekle veliku popularnost, a izostala je javna i

nedvosmislena osuda od strane vlasti.13

Zatvaranje granica nije dovelo do zaustavljanja prolaska izbeglica kroz Srbiju ka

državama članicama EU, samo je taj put postao teži i nebezbedniji, s obzirom na to da se

izbeglice najčešće odlučivale da posredstvom krijumčara stignu u zemlju u koju su se

zaputili. Pravnici Beogradskog centra za ljudska prava bili su angažovani u nekoliko

slučajeva gde su izbeglice i tražioci azila, među kojima i žene i deca, bili žrtve

krijumčarenja u pokušaju da preko Bugarske stignu u Srbiju. Pored ogromne sume novca

koju su morali da daju za ovaj put, ove osobe neretko su bile podvrgnute nečovečnom i

ponižavajućem postupanju, a u nekoliko slučajeva pripadnici MUP-a morali su da

intervenišu kako bi ih oslobodili iz krijumčarskih skloništa. 14 U Srbiji ne postoje

specijalizovani objekti koji bi služili kao sigurne kuće za izbeglice koje su žrtve

krijumčarenja i trgovine ljudima, a podršku izbeglicama u tom smislu pruža nevladina

organizacija „Atina”. Naime, „Atina” je sopstvenim sredstvima finansirala i vodila

nekoliko skloništa, čiji su korisnici bile između ostalih i izbeglice koje su u postupku azila

zastupali pravnici Beogradskog centra za ljudska prava. Međutim, kapaciteti „Atininih”

sigurnih kuća su ograničeni, te je neophodno razviti sistem podrške na nivou institucija,

kako osobe kojima je ovakav vid pojačane zaštite neophodan ne bi ostale bez smeštaja i

psiho-socijalne podrške primerene situaciji u kojoj se nalaze. Zbog izostanka adekvatne

13 Mediji su početkom aprila preneli vest da je šef granične policije Antonio Angelov odlikovao jednu od ovih grupa građana zbog „hapšenja” 23 izbeglice u graničnom delu sa Turskom. Vest je dostupna na engleskom jeziku na: http://www.balkaninsight.com/en/article/bulgaria-awards-vigilante-migrant-hunters-04-08-2016.

14 Blic, „BG: Policija privela 16 migranata, pretražuju kuću”, 15. april 2016. godine, dostupno na: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=04&dd=15&nav_category=12&nav_id=1120225.

13

podrške nadležnih institucija, većina izbeglica odlučivala se da ponovo angažuje

krijumčare kako bi stigli u željenu zemlju, u kojoj će moći da ostvare svoja prava.

U toku prethodnih nekoliko meseci tim Beogradskog centra za ljudska prava uočio je

velike nedoslednosti u postupanju nadležnih organa u Dimitrovgradu i Pirotu,15 kada je

prema izbeglicama koje su se nalazile u sličnim situacijama postupano na različite načine;

nekima je, po dolasku u Srbiju, otkazivan boravak (član 35 Zakona o strancima), bilo je

neformalnog vraćanja (push-back) u Bugarsku, nekim izbeglicama su izdavane potvrde

za tražioce azila, a neki su puštani bez ikakvih potvrda da nastave put kroz Srbiju ili su

privođeni i upućivani u Prekršajni sud

u Pirotu. Prekršajni sud u Pirotu

odlučivao je ili tako što bi obustavio

postupak i naložio Stanici granične

policije Gradina da izbeglicama izda

potvrde o izraženoj nameri za traženje

azila (ukoliko bi takvu nameru izrazili

pred sudijom) ili bi izricao zatvorsku

kaznu od 8 dana punoletnima i ukor

maloletnicima.16

Tokom prekršajnog postupka vođenog

12. juna 2016. godine,17 sudija Prekršajnog suda u Pirotu upozorila je prevodioca da ne

upućuje izbeglice na to da imaju mogućnost da zatraže azil u Srbiji, jer su to, prema

njenim rečima, mogli da urade pred službenicima MUP-a, te da ne mogu da traže azil

pred sudijom. S obzirom da je većina izbeglica pred sudiju za prekršaje dovođena

15 Stanica granične policije Gradina, Prekršajni sud u Pirotu, i Komesarijat za izbeglice i migracije.

16 Informacija je prikupljena u toku terenskog rada tima Beogradskog centra za ljudska prava i pružanja pravne pomoći izebglicama u Dimitrovgradu i Pirotu, kao i uvidom u odluke Prekršajnog suda u Pirotu u pojedinačnim slučajevima.

17Prekršajni postupak protiv 11 izbeglica iz Avganistana, Sirije, Pakistana i Irana, kojima su pravnu pomoć pružali pravnici Beogradskog centra za ljudska prava, broj presude 06 Pr 1892/16 od 28.06.2016. godine.

Grupa izbeglica u Dimitrovgradu

14

neposredno po prelasku granice, kao i da policijski službenici nisu nužno obezbeđivali

prevodioce koji bi izbeglicama na jezicima koje razumeju objasnili da imaju pravo da

traže azil u Srbiji, sudija bi trebalo da prepozna izbeglicu, i omogući joj da uđe u

proceduru za traženje azila ukoliko izrazi takvu nameru.

Primećen je trend da službenici Stanice granične policije Gradina kod Dimitrovgrada

ispituju okolnosti slučaja izbeglica koje bi zatražile azil18 i da na osnovu toga donose

odluku da li osoba „zaslužuje” da joj bude izdata potvrda o izraženoj nameri za traženje

azila. Posebnu pažnju službenici SGP Gradina posvećivali su ispitivanju da li je osoba

koja im se obratila sa namerom da zatraži azil isto učinila u Bugarskoj ili ne. Potrebno je

istaći da prethodno podnošenje zahteva za azil u drugoj zemlji ne isključuje pravo

izbeglica da izraze nameru za traženje azila u Srbiji pred pripadnicima MUP-a, a da o

njihovom zahtevu odlučuju službenici Kancelarije za azil u daljem postupku.

U prekršajnom postupku vođenom 28. juna 2016. godine protiv 11 izbeglica iz

Avganistana, Pakistana i Šri Lanke, sudija Prekršajnog suda u Pirotu je nakon saznanja

da su izbeglice izrazile nameru da zatraže azil pred pripadnicima granične policije

telefonom pozvao zamenika šefa Regionalnog centra granične policije prema Bugarskoj

da ovaj podatak proveri i da utvrdi zašto su izbeglice poslate na sud. Iako je iz policije

potvrđeno da su izbeglice izrazile nameru da zatraže azil, sudiji je objašnjeno da im

pripadnici granične policije nisu izdali potvrde o izraženoj nameri, jer nisu mogli da

utvrde da li su izbeglice bile u Bugarskoj, jer kod sebe nisu imale dokumenta koja bi to

pokazala. Sudija je ovu argumentaciju prihvatio i postupak je nastavljen, te su izbeglice

upućene na izdržavanje zatvorske kazne.19

18 Iako je po članu 19 Zakona o azilu Kancelarija za azil u potpunosti nadležna za ispitivanje zahteva za azil, a policijski službenici samo izdaju potvrdu o izraženoj nameri za traženje azila, bez ulaženja u razloge zbog kojih osoba traži azil.

19Do ovih informacija došao je tim Beogradskog centra za ljudska prava prilikom terenskog rada kada je pružana pravna pomoć izbeglicama N.R., H.A, M.S, T.V., L.A., H.E., K.D., M.S., R.D., M.D., S.M., koje su prekršajno osuđene u ovom postupku.

15

U praksi Prekršajnog suda u Pirotu u prethodnim mesecima uočene su nedoslednosti i u

naplati sudskih troškova. Iako su izbeglice u najvećem broju slučajeva oslobađane

troškova, dešavalo se da, u slučajevima koji su po svojoj prirodi bili slični, sud naloži

izbeglici da izmiri troškove postupka.

Posle zatvaranja kontrolisane rute preko Makedonije i Hrvatske kojom su izbeglice u

prethodnim mesecima putovale ka zemljama odredišta, od marta ove godine izbeglice su

opet počele da koriste rutu preko Mađarske, iako je ova država 14. septembra 2015.

godine završila postavljanje čelične ograde celom dužinom kopnene granice sa Srbijom.

Od početka aprila postepeno je rastao broj izbeglica na granici sa Mađarskom od u

proseku 112 dnevno u prvoj

nedelji aprila do preko 400

dnevno mesec dana kasnije. 20

Verodostojniji podatak koji

nam daje uvid u to koliko osoba

je uspevalo da pređe granicu

može da bude broj osoba koje je

mađarska policija uhvatila u

pokušaju da ilegalno uđu na

teritoriju te zemlje. Naime,

Ministarstvo unutrašnjih poslova Mađarske objavilo je podatak da je od početka godine

do 19. maja registrovano ukupno 13.338 „nasilnih” prelazaka granice,21 a samo u toku

juna 3.673.22

20„Serbia Interagency Operational Update April 2016”, UNHCR, 30. april 2016. godine, dostupno na engleskom jeziku na: https://data.unhcr.org/mediterranean/download.php?id=1353; i „Serbia Interagency Operational Update May 2016”, 31. maj 2016. godine, dostupno na engleskom jeziku na: https://data.unhcr.org/mediterranean/download.php?id=1543.

21 Izveštaj je dostupan na engleskom jeziku na: http://www.kormany.hu/en/ministry-of-interior/news/numbers-of-those-illegally-crossing-the-border-violent-border-crossing-attempts-and-asylum-seekers-have-all-increased.

22 Podaci o broju osoba koje su uhvaćene u ilegalnom prelasku granice dostupni su na mađarskom jeziku na: http://police.hu/hirek-es-informaciok/hatarinfo/elfogott-migransok-szama-lekerdezes.

Izbeglice na Kelebiji

16

Izbeglice, među kojima i žene sa malom decom, boravile su u šatorima na otvorenom, u

nehigijenskim uslovima, u neposrednoj blizini jedne od dve tzv. "tranzitne zone" Reske i

Tompa,23 čekajući da im bude omogućen pristup postupku azila u Mađarskoj. Mađarska

policija je u toku aprila obrađivala zahteve do 70 izbeglica dnevno na oba prelaza, pri

čemu su prioritet imale porodice sa malom decom. Broj onih koji su uspevali da pređu

mađarsku granicu porastao je sa 263 u prvoj nedelji maja na 460 u poslednjoj nedelji tog

meseca.24 U junu je broj osoba koje su na dnevnom nivou mogle da iniciraju postupak za

traženje azila u Mađarskoj smanjen na po 15 na svakom prelazu. Takvu odluku mađarske

vlasti pravdale su činjenicom da, zbog provere tražilaca azila u Eurodac sistemu, 25

opsežnih ispitivanja i bezbednosnih provera, ne uspevaju da obrade veći broj zahteva u

jednom danu.26

Sprovodeći svoje projektne aktivnosti na terenu, pravnici Beogradskog centra za ljudska

prava razgovarali su sa izbeglicama iz Sirije koje su u maju na neformalan način vraćene

iz Mađarske u Srbiju, nakon što su njihovi zahtevi za azil odbačeni automatskom

primenom koncepta sigurne treće zemlje. 27 Ovi postupci su se vodili po ubrzanoj

proceduri u tranzitnim zonama na granici sa Srbijom, pri čemu izbeglicama nije bilo

dopušteno da imaju pravnog zastupnika. U noći između 31. maja i 1. juna jedan 22-

godišnji sirijski izbeglica utopio se u Tisi, nakon što je čamac u kojem je bio sa još 7

23Ove tranzitne zone nalaze se u blizini graničnih prelaza Horgoš I i Kelebija.

24Izvor: UNHCR.

25 Sistem za upoređivanje otisaka prstiju osoba koje ilegalno borave ili ulaze na teritoriju država članica Evropske unije.

26„Operational Cell Daily Report – 18 May”, UNHCR, 18. maj 2016. godine, dostupno na engleskom jeziku na: https://data.unhcr.org/mediterranean/download.php?id=1354.

27Mađarska vlada je 2015. godine izmenila listu sigurnih trećih zemalja azila, na kojima se sada nalaze sve države Zapadnog Balkana, a među njima i Srbija. To praktično znači da sve izbeglice koje u Mađarsku ulaze iz Srbije, mogu biti vraćene nazad, iako se Srbija u praksi suočava sa neefikasnim sistemom azila i nepostojanjem integracione politike za osobe koje su dobije međunarodnu zaštitu.

17

izbeglica navodno presrela mađarska policija i uz upotrebu suzavca, nasilno ih vratila

nazad u Srbiju.28

28„UNHCR alarmed at refugee seath on Hungary-Serbia border”, UNHCR, 4. jun 2016. godine, dostupno na engelskom jeziku na:http://www.unhcr-centraleurope.org/en/news/2016/unhcr-alarmed-at-refugee-death-on-hungary-serbia-border.html.

18

PRVOSTEPENI I DRUGOSTEPENI POSTUPAK AZILA

U ovom izveštaju analizirani su prvostepeni i drugostepeni postupak azila u Srbiji, kao i

pojedine odluke donete tokom prve polovine 2016. godine u radu drugostepenog organa

Komisije za azil koje mogu biti od značaja za ocenu rada ovog tela i efikasnosti žalbe u

postupku azila. Te odluke su donete u predmetima u kojima su tražioce azila zastupali

pravnici Beogradskog centra za ljudska prava.

Kada je reč o prvostepenom postupku, analizom prakse Kancelarije za azil i dalje se može

primetiti ustaljena praksa da tražioci azila čekaju duži vremenski period od momenta

izražavanja namere da traže azil do podnošenja zahteva za azil. Taj period neretko traje i

više od mesec dana. Takođe, problematičan je i vremenski period od momenta

podnošenja zahteva za azil do donošenja prvostepene odluke, te tražioci azila i po

nekoliko meseci čekaju na odluku po zahtevu za azil. Ovaj podatak je od posebnog

značaja ako se ima u vidu opšti rok od dva meseca za donošenje odluka u upravnom

postupku.29 U prvih šest meseci 2016. godine, Kancelarija za azil dodelila je 8 utočišta i

14 supsidijarnih zaštita, a odbijajuće odluke donesene su po zahtevima za azil 26 osoba.

Po prvi put, od stupanja na snagu Zakona o azilu 2008. godine, Komisija za azil je usvojila

žalbu u predmetu po zahtevu za azil libijskih državljana i meritorno rešila upravnu stvar

usvojivši zahtev za azil i dodelivši tražiocima azila supsidijarnu zaštitu. 30 Naime,

Kancelarija za azil je u ovom predmetu odbila zahteve za azil bračnog para iz Libije A.S.I.

i A.M.S. ceneći da su ovi zahtevi neosnovani. A.S.I. je došao u Srbiju kao stipendista

libijske vlade radi daljeg školovanja još 2010. godine. U međuvremenu, situacija u Libiji

29 Član 208 Zakona o opštem upravnom postupku.

30 Rešenje Komisije za azil Až 06/16 od 12. aprila 2016. godine.

19

se znatno pogoršala i A.S.I. više nije mogao bezbedno da se vrati u svoju zemlju porekla,

a A.M.S se svom suprugu pridružila u Srbiji 2013. godine. Kancelarija za azil je u svojoj

odluci navela da je njihov zahtev za azil neosnovan budući da su se tražioci azila vraćali

u Libiju i boravili u svom rodnom gradu u periodu od 2010. do 2013. godine pa sve do

trenutka podnošenja zahteva za azil 2013. godine, te da je ta činjenica u suprotnosti sa

njihovim tvrdnjama da će im životi i bezbednost biti ugroženi u slučaju povratka u Libiju

zbog loše bezbednosne situacije i ratnih sukoba. Kancelarija za azil je tako ocenila da se

tražiocima azila ne može dodeliti supsidijarna zaštita, te da su zahtev za azil podneli radi

produženja legalnog boravka u Srbiji.

Komisija za azil uvažila je navode žalbe da je prvostepeni organ pogrešno izveo zaključak

da se tražiocima azila ne može dodeliti supsidijarna zaštita. Komisija je istakla da je

Kancelarija za azil bila dužna da ceni „Mišljenje UNHCR o vraćanju u Libiju” iz oktobra

2015. godine,31 kojim je dopunjeno mišljenje iz 2014. godine, a koje ukazuju na to da

trenutnu situaciju u Libiji karakterišu oružane borbe između različitih grupa u mnogim

delovima zemlje, nedostatak vladavine prava, ubistva na svakodnevnom nivou,

bombardovanje i otmice. Situacija u Libiji posebno se pogoršala od 2014. godine, te je

UNHCR pozvao države da omoguće civilima pristup njihovoj teritoriji, kao i da, u svetlu

novih okolnosti, ponovo razmotre odbijene zahteve za azil. UNHCR naročito traži od

država da suspenduju prinudni povratak državljana Libije u tu zemlju dok se

bezbednosna situacija ne promeni u značajnoj meri, kako bi se izbeglicama iz ove zemlje

obezbedio dostojanstven i bezbedan povratak. Komisija za azil je u ovom predmetu

takođe skrenula pažnju na slučaj pred Evropskim sudom za ljudska prava Sufi i Emi protiv

Ujedinjenog Kraljevstva,32 u kome je Sud zauzeo stav da podnosilac zahteva ne mora

31 „UNHCR Position on Returns to Libya - Update I”, UNHCR, oktobar 2015. godine, dostupno na engleskom jeziku na: http://www.refworld.org/docid/561cd8804.html.

32 Predstavka br. 8139/07 I 11449/07, presuda od 28. novembra 2011. godine.

20

posebno da dokazuje da postoji realan rizik po njegov život i fizički integritet kada je

opšta situacija u zemlji porekla jako loša.

Komisija za azil, takođe, smatra da je irelevantno to što su se tražioci azila vraćali u Libiju

pre objavljivanja navedenih mišljenja UNHCR, jer ta činjenica ne umanjuje rizik od

opasnosti po njihov život i bezbednost u slučaju povratka u Libiju, imajući u vidu da je

bezbednosna situacija eskalirala od njihovog poslednjeg boravka u zemlji porekla, kao i

da je njihov poslednji boravak u Libiji, koji je opisan tokom javne rasprave, ukazivao na

to da situacija u toj zemlji nije bezbedna. Komisija za azil smatra da je posebno

problematičan stav Kancelarije za azil da su tražioci azila podneli zahtev za azil radi

produženja legalnog boravka u Srbiji, jer se Kancelarija za azil u konkretnom slučaju nije

osvrnula na izveštaje koji ukazuju na masovno kršenje ljudskih prava u Libiji i moguće

ugrožavanje bezbednosti i slobode tražilaca azila zbog nasilja opštih razmera.

Ova odluka Komisije za azil je, prema oceni Beogradskog centra za ljudska prava, veoma

dobra, jer se u njoj na sveobuhvatan način sagledava položaj tražilaca azila uz navođenje

relevatnih izveštaja UNHCR-a i pozivanjem na praksu Evropskog suda za ljudska prava.

U ovom slučaju, odluka Komisije za azil obezbedila je ne samo postojanje efikasnog

pravnog leka u postupku azila, već i siguran život tražilaca azila i zaštitu njihovih

ljudskih prava.

Ipak, u drugom predmetu, koji se takođe ticao državljana Libije, A.M.A. sa suprugom

S.K.A.M. i sedmoro dece, a koji je gotovo identičan napred opisanom slučaju, Komisjija

za azil je samo poništila prvostepeno rešenje kojim se odbija zahtev za azil, vrativši

predmet na ponovni postupak Kancelariji za azil.33 U odbijajućoj prvostepenoj odluci

takođe je istaknuto da je zahtev neosnovan, jer su se tražioci azila podneli zahtev za azil

radi produženja legalnog boravka u Srbiji, imajući u vidu da su se nekoliko puta od

izbijanja oružanih sukoba vraćali u Libiju, što ukazuje na to da je ta zemlja za njih zapravo

33 Rešenje Komisije za azil Až 15/16 od 24 maja 2016. godine.

21

bezbedna. Iako je Komisija za azil u svojoj odluci istakla da je prvostepeni organ dužan

da ceni činjenično stanje u Libiji na osnovu izvora o opštoj situaciji u državi porekla a

posebno na osnovu navedenih mišljenja UNHCR-a, Komisija se kretala van žalbenih

navoda te je sama utvrdila izvesne nedorečenosti i kontradikornosti prvostepene odluke

zbog kojih je poništila ožalbenu odluku.

Naime, u žalbi je istaknuto samo to da je Kancelarija za azil pogrešno utvrdila činjenično

stanje jer nije cenila relevatne izveštaje o Libiji, te da je tako pogrešno i paušalno izvela

zaključak da nema osnova za usvajanje zahteva za azil u tom predmetu. U žalbi je od

Komisije za azil traženo da poništi prvostepeno rešenje Kancelarije za azil i meritorno

odluči o zahtevima za azil. Komisija za azil se, međutim, kretala van žabenih navoda jer

je sama utvrdila izvesne nedorečenosti i kontradiktornosti, na koje nije ukazano u žalbi.

Zbog tih kontradiktornosti, Komisija za azil nije sama rešila upravnu stvar već je

Kancelariji za azil vratila predmet na ponovno odlučivanje. U ovom predmetu Komisija

je pravilno ukazala Kancelariji za azil na obavezu da, prilikom donošenja prvostepene

odluke, konsultuje određene izvore o stanju ljudskih prava u zemlji porekla. Ipak,

Komisija za azil mogla je da samostalno da sasluša tražioce azila (koji borave u Beogradu)

o nejasnim okolnostima i da meritorno reši upravnu stvar. Takvo postupanje Komisije za

azil značajno bi doprinelo ostvarivanju načela efikasnosti upravnog postupka (član 6

Zakona o opštem upravnom postupku34).

U trećem predmetu, po zahtevu za azil državljanina Ruske Federacije K.O. i njegovog

maloletnog sina K.I., Komisija za azil je u postupku po žalbi poništila prvostepeno rešenje

kojim se odbija zahtev za azil i vratila predmet Kancelariji za azil na ponovni postupak.35

K.O. je podneo zahtev za azil u Srbiji zbog nepoverenja u politički i pravosudni sistem

34 Sl. list SRJ, 33/97, 31/01, i Sl. glasnik RS, 30/10.

35 Rešenje Komisije za azil Až 08/16 od 24 maja 2016. godine.

22

Ruske Federacije, odnosno zbog straha od progona po osnovu političkog mišljenja, kao i

zbog pretnji koje su mu uputili službenici policije.

Komisija je i u ovom predmetu ukazala na to da Kancelarija za azil, kako je istaknuto u

žalbi, nije cenila sve dokaze u postupku, već je svoju odluku zasnovala isključivo na

saslušanju tražilaca azila, što je suprotno članu 10 i članu 149 Zakona o opštem upravnom

postupku. Prilikom donošenja odluke, Kancelarija za azil nije uzela u obzir podatke o

zemlji porekla na koje je ukazao punomoćnik stranaka niti je prvostepeni organ u svojoj

odluci, uz navođenje relevatnih izvora, obrazložio na osnovu kojih saznanja smatra da

tražilac azila nije imao ozbiljnih problema sa vlastima. Komisija za azil je naložila

prvostepenom organu da u ponovnom postupku razmotri i oceni sve činjenice koje su

mu predočene pre donošenja prvostepene odluke.

Ova odluka Komisije za azil predstavlja dobar korektiv rada Kancelarije za azil, jer

ukazuje na obavezu obrazlaganja prvostepenih rešenja uz navođenje relevatnih izvora i

uz ocenu svih dokaza. Ipak, nejasno je zašto Komisija za azil sama nije cenila dostavljene

dokaze, odnosno zašto meritorno nije rešila ovu upravnu stvar.

23

POLOŽAJ TRAŽILACA AZILA I MIGRANATA U CENTRU ZA

AZIL U KRNJAČI

Tim Beogradskog centra za ljudska prava je i tokom drugog tromesečja 2016. godine, u

saradnji sa kancelarijom UNHCR-a u Beogradu, u Centru za azil u Krnjači sprovodio

projektne aktivnosti usmerene ka pružanju pravne pomoći izbeglicama i tražiocima azila

u Republici Srbiji.36

Tokom maja došlo je do

povećanja broja izbeglica koje

su svakodnevno boravile u

Centru za azil u Krnjači, od u

proseku pedesetak do nekoliko

stotina dnevno. Tome je u

najvećoj meri doprinela

odluka Komesarijata za

izbeglice i migracije da

omogući svim osobama u

potrebi za međunarodnom zaštitom da borave u Centru za azil u Krnjači, bez obzira da

li su izrazili nameru da traže azil ili ne.37 Nakon nekoliko dana provedenih u Srbiji, neki

su se odlučivali da potraže međunarodnu zaštitu u Srbiji, ali su se u tom pogledu susretali

36Pored Beogradskog centra za ljudska prava, aktivnosti u okviru Centra za azil u Krnjači u cilju pružanja pravne, psihološke i humanitarne pomoći tražiocima azila koji tamo borave sprovodile su i druge međunarodne organizacije (UNHCR, Crveni krst, Caritas i druge) i nevladine organizacije (Psychosocial Innovation Network – PIN, Centar za podršku i pomoć tražiocima azila i druge).

37 Broj izbeglica koje su boravile u Centru za azil u Krnjači povećan je za preko deset puta u periodu od aprila do kraja juna; tako je u aprilu u Centru za azil u Krnjači u proseku boravilo 50 izbeglica svakog dana, u maju 120, a u junu i do 600.

Centar za azil u Krnjači

24

sa poteškoćama. Tim Beogradskog centra za ljudska prava je i u ovom izveštajnom

periodu od izbeglica sa kojima je razgovarano u Centru za azil u Krnjači primao pritužbe

na rad policijskih službenika u Policijskoj stanici u Savskoj ulici u Beogradu, koje su se

odnosile na onemogućavanje pristupa postuplu azila. Naime, izbeglice su se žalile da su

dugo čekali ispred Policijske stanice u Savskoj ulici u Beogradu kako bi pristupili

postupku azila u Srbiji, kao i da su imali poteškoće da dobiju potvrdu o izraženoj nameri

za traženje azila.

Zbog povećanog broja izbeglica u potrebi za hitnim smeštajem u Centru za azil u Krnjači,

postojeći kapaciteti pokazali su se kao nedovoljni, zbog čega su za smeštanje izbeglica

korišćeni i objekti koji su u veoma lošem materijalnom stanju. Kako bi se povećali

smeštajni kapaciteti i poboljšali uslovi u Centru za azil u Krnjači, humanitarna

organizacija Danski savet za izbeglice I Delegacija Evropske unije u Srbiji finansijski su

pomogli rekonstruisanje tri smeštajna objekta i još tri manje stambene jedinice u sklopu

Centra.38 Renovirani objekti su u narednom periodu korišćeni za smeštanje tražilaca

azila, dok su osobe u potrebi za međunarodnom zaštitom koje nisu pristupile postupku

azila smeštane u nerenovirane objekte. Najveći broj pritužbi na uslove u Centru za azil

odnosio se na nedostatak privatnosti i neprijatan miris u kupatilima u nerenoviranim

objektima, nedovoljno mesta u sobama, kao i na smeštanje izbeglica iz različitih, često i

sukobljenih država, u iste objekte, zbog čega je dolazilo i do konfliktnih situacija.

Kada je u pitanju distribucija hrane, u drugom tromesečju posebnu ulogu igrao je Crveni

krst Srbije. Članom 39 Zakona o azilu predviđeno je da pravo na besplatne obroke u

centrima za azil imaju samo tražioci azila, a pakete sa konzerviranom hranom za ostale

osobe u potrebi za međunarodnom zaštitom koji su boravili u Centru za azil u Krnjači

obezbeđivao je Crveni krst Srbije. Distribucija se vršila uz pomoć i nadzor Komesarijata

38 Više videti na: http://www.kirs.gov.rs/articles/navigate.php?type1=3&lang=SER&id=2525&date=0.

25

za izbeglice i migracije, pri čemu je svakog jutra vršena podela kupona, koji su mogli da

se zamene za obrok.

Kao i u prethodnim mesecima, u Centru za azil u Krnjači svakodnevno su bile dostupne

usluge zdravstvene zaštite. U junu je medicinski tim dobio i zasebne prostorije za

pružanje medicinske pomoći. Povremeno je medicinske usluge u Centru za azil u Krnjači

pružalo i osoblje organizacije Doktori bez granica (Médecins Sans Frontières/Doctors

Without Borders).

Uz podršku kancelarije UNHCR u Beogradu i Danskog saveta za izbeglice organizovane

su interaktivne radionice i aktivnosti za decu. Pored toga, organizovani su i časovi

srpskog jezika za tražioce azila, u cilju što brže integracije.

26

POLOŽAJ TRAŽILACA AZILA I MIGRANATA U OSTALIM

CENTRIMA ZA SMEŠTAJ I PRIHVAT IZBEGLICA

U ovom izveštaju pomenuti su samo oni centri za azil39 i prihvatni centri40 o kojima je

Beogradski centar za ljudska prava imao saznanja i koje je tim Centra posetio u sklopu

Nacionalnog preventivnog mehanizma (NPM).

Do sredine aprila, broj izbeglica smeštenih u centrima za smeštaj i prihvat izbeglica i

tražilaca azila u Srbiji po prvi put od prošlog leta opao je ispod 1.000, da bi do kraja istog

meseca u tim centrima boravilo samo 198 osoba. Situacija se promenila tokom maja i juna,

da bi na kraju juna ukupan broj osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom smeštenih

u ovim centrima bio 1029.41 I u ovom izveštajnom periodu, najveći broj osoba u potrebi

za međunarodnom zaštitom boravio je u Centru za azil u Krnjači i Prihvatnom centru u

Subotici, dok je najmanje boravilo u centrima za azil u Bogovađi i Sjenici.42

Prihvatni centar u Subotici počeo je sa radom sredinom novembra 2015. godine, kao

privremeni smeštajni objekat u kojem bi osobe u potrebi za međunarodnom zaštitom

mogle da borave samo nekoliko dana. Iako ovaj prihvatni centar napravljen tako da može

može da smesti 55 osoba,43 u periodu posle zatvaranja granica, a naročito tokom juna,

tamo je boravilo i do nekoliko stotina ljudi u svakom trenutku, što je dovelo do

39 U Srbiji trenutno postoji pet centara za smeštaj tražilaca azila, i to u Krnjači, Banji Koviljači, Bogovađi, Sjenici i Tutinu. Iako je Centar za azil u Bogovađi i dalje otvoren, u toku prethodnih nekoliko meseci izbeglice nisu upućivane u taj centar.

40 Pored centara za azil, od prošle godine u funkciji su i prihvatni centri za smeštanje osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom koje ne žele da traže azil u Srbiji, a u ovom izveštajnom periodu u tu namenu korišćeni su prihvatni centri u Šidu, Principovcu, Adaševcima, Preševu i Subotici.

41 Izvor: UNHCR.

42 Izvor: Komesarijat za izbeglice i migracije.

43 Izveštaj o poseti Prihvatnom centru Subotica, Nacionalni mehanizam za prevenciju mučenja, Beograd, 8. april 2016. godine, dostupno na: http://ombudsman.npm.rs/attachments/article/619/Prihvatni%20centar%20Subotica%20-%20Izvestaj.pdf.

27

pogoršanja materijalnih uslova u Centru, te sada mogu da se okarakterišu kao nehumani

i ponižavajući. Zbog velikog broja osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom kojima je

bio neophodan prihvat u Subotici, Komesarijat za izbeglice i migracije je, na preporuku

UNHCR-a, 24. aprila doneo neformalnu odluku da prilikom smeštanja u Prihvatni centar

u Subotici prvenstvo imaju najranjivije grupe izbeglica (porodice, žene, deca i slično).

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, UNHCR i humanitarna

organizacija Danski savet za izbeglice pokrenuli su treću fazu renoviranja bivše fabrike

duvana u Preševu 27. aprila 2016. godine, kako bi se unapredili uslovi za smeštaj, prihvat

i bezbednost u ovom objektu koji je Zaključkom 44 Vlade u junu prošle godine

prenamenjen u prihvatni centar i kroz koji je u toku ove godine prošlo nekoliko desetina

hiljada izbeglica. Izbeglice koje su u proteklih nekoliko meseci, a naročito posle

zatvaranja granica u martu 2016. godine, pristizale u Preševo iz Makedonije bile su u

primetno lošem stanju, kako fizičkom tako i psihičkom, posle dugotrajnog pešačenja i

nedelja provedenih u neizvesnosti u Idomeniju, na granici između Grčke i Makedonije.45

Tokom aprila i maja u Prihvatnom centru u Preševu duže vreme boravio je određeni broj

izbeglica, čekajući da nastave svoje putovanje ka zemlji destinaciji. Iako je samo šest

meseci ranije Prihvatnom centru u Preševu nedostajalo kapaciteta da primi sve izbeglice

kojima je smeštaj bio neophodan, na kraju juna 2016. godine u ovom prihvatnom centru

boravilo je samo oko 40 izbeglica.46

Zbog očekivanog povećanja broja izbeglica koje u Srbiju pristižu preko Bugarske,

izgradnja prihvatnog centra u Dimitrovgradu trebalo je da, posle nekoliko odlaganja,

bude završena još u aprilu, ali je zvanični početak radova bio 24. juna 2016. godine.47

44 Zaključak Vlade Republike Srbije 05 br. 464-7137/2015.

45Pravnici Beogradskog centra za ljudska prava u Beogradu su sretali i pravno savetovali izbeglice koje su dolazile iz Preševa.

46 „UNHCR Serbia Update 27-29 June 2016", UNHCR, jun 2016. godine, dostupno na: http://data.unhcr.org/mediterranean/download.php?id=1592.

47FAR, „U Dimitrovgradu zvanično počela izgradnja centra za migrante”, 24. jun 2016. godine, dostupno na: http://far.rs/index.php/sr/2016/06/24/u-dimitrovgradu-zvanicno-pocela-izgradnja-centra-za-migrante.

28

Uspostavljanje prihvatnog centra na granici sa Bugarskom umnogome će doprineti

poboljšanju položaja osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom i umanjiti troškove

transporta do jednog od najbližih centara za azil u Krnjači, Tutinu ili Sjenici, koji su

udaljeni preko tri stotine kilometara.48

Uslovi boravka u Centru za azil u Banji Koviljači su na najvišem nivou u poređenju sa

ostalim centrima koje su u ovom izveštajnom periodu posetili pravnici Beogradskog

centra za ljudska prava. Međutim, s obzirom da se Banja Koviljača ne nalazi na tzv.

izbegličkoj ruti, čak i one izbeglice koje su po izražavanju namere da traže azil bile

upućene u ovaj centar za azil, nerado su prihvatale da tamo odu i radije ostajale u Centru

za azil u Krnjači, u neuporedivo lošijim uslovima.

Međunarodna organizacija za migracije (IOM) nastavila je u centrima za azil i prihvatnim

centrima u Srbiji da sprovodi programe dobrovoljnog povratka izbeglica i migranata u

zemlje porekla. Tako je, uz posredovanje IOM, u aprilu 26 osoba (9 iz Maroka, 6 iz Irana,

5 iz Alžira, 3 iz Iraka, 2 iz Avganistana, 1 iz Turske) dobilo putnu ispravu i vratilo se u

zemlju porekla, dok se u maju jedna osoba dobrovoljno vratila, a 11 ih je izrazilo želju da

pristupi ovom programu.49

48 U slučajevima kada izbeglice nisu imale dovoljno sredstava da plate putovanje od Dimitrovgrada do centra za azil, troškove transporta izbeglica u ovom periodu su, u pojedinačnim slučajevima, snosili Komesarijat za izbeglice i migracije i nevladina organizacija Info Park.

49 Izvor: UNHCR.

29

POLOŽAJ MALOLETNIKA BEZ PRATNJE I ŽENA MEĐU

IZBEGLICAMA

Među izbeglicama i migrantima koji su prolazili ili boravili na teritoriji Srbije u ovom

izveštajnom periodu primetan je povećan broj ranjivih grupa, pre svega porodica i žena

koje putuju same sa decom. Mnogi od njih boravili su u nehumanim uslovima u

neformalnom izbegličkom kampu u Idomeniju, zbog čega su na teritoriju Srbije često

stizali u lošem zdravstvenom stanju. Prema važećem Zakonu o azilu (član 40) pravo na

besplatnu zdravstvenu zaštitu imaju samo tražioci azila, ali su institucije zdravstvenog

sistema Srbije u praksi pružale besplatne zdravstvene usluge i osobama koje nisu izrazile

nameru da traže azil.

Tokom rada na terenu sa ženama koje putuju same sa decom, pravnici Beogradskog

centra za ljudska prava prikupili su podatke koji govore da mnoge od njih prvi put putuju

same ili prvi put borave van svoje države, što dodatno otežava njihov položaj. Velika

većina Srbiju i dalje ne vidi kao zemlju destinaciju, zadržavajući se samo dok grupa sa

kojom putuju ili suprug ne stignu kako bi zajedno nastavili put.

Maloletne osobe bez pratnje koje su stizale u Srbiju upućivane su, kao i do sada, u

nadležni centar za socijalni rad. Centar za socijalni rad je od tog trenutka preuzimao brigu

o detetu i smeštao ga u najbližu instituciju, predviđenu za smeštanje maloletnih osoba -

Zavod za vaspitanje dece i omladine „Vasa Stajić” u Beogradu (u daljem tekstu: Zavod u

Beogradu), Zavod za vaspitanje omladine u Nišu (u daljem tekstu: Zavod u Nišu) ili

„Kolevka” u Subotici. Bitno je napomenuti da ove institucije nisu specijalizovane za

smeštaj maloletnih izbeglica, te da broj onih kojima je smeštaj potreban često prevazilazi

njihove kapacitete. Praksa Zavoda u Beogradu i Zavoda u Nišu razlikovala se kada je u

pitanju postupanje prema deci koja su izrazila nameru da traže azil. Kada policijski

30

službenici dovedu maloletne osobe bez pratnje u Zavod u Nišu, one su po izražavanju

namere da traže azil, o trošku Zavoda, bivala upućena u Centar za azil u Krnjači. S druge

strane, deca smeštena u Zavod u Beogradu boravila su u ovoj instituciji i nakon što bi

inicirala azilnu proceduru. Beogradski centar za ljudska prava podržava ovu praksu i

više puta je ukazao na neadekvatnost Centra za azil u Krnjači kada je u pitanju boravak

maloletnika bez pratnje. Imajući u vidu otežanu finansijsku situaciju i nedovoljne

kapacitete Zavoda u Beogradu i Zavoda u Nišu, nephodno je formirati zaseban smeštaj

prilagođen potrebama maloletnika bez pratnje kako bi se adekvatno zadovoljile potrebe

ove ranjive grupe, kao i dece koja već borave u ovim ustanovama.

Pozitivan pomak u tretiranju trudnica i majki koje putuju same sa decom ostvaren je

saradnjom Kancelarije UNHCR-a, nadležnog centra za socijalni rad, Materinskog doma

u Beogradu, Beogradskog centra za ljudska prava i nevladine organizacije „Atina".

Posebno osetljivi slučajevi, koji su bili prepoznati od nekog od pomenutih aktera,

smeštani su u Materinski dom u Zvečanskoj ulici, koji je deo Centra za zaštitu odojčadi,

dece i omladine Beograd. Tražiteljka azila i klijentkinja Beogradskog centra za ljudska

prava K.N.L. iz Kameruna je posle porođaja na Klinici za ginekologiju i akušerstvo u

Višegradskoj ulici u Beogradu upućena u Centar za azil u Krnjači, da bi nedugo posle

toga, zbog loših uslova za boravak majke i deteta, na inicijativu UNHCR-a i uz podršku

centra za socijalni rad, smeštena u Materinski dom. Ova institucija je specijalizovana za

zaštitu i oporavak majki i dece, gde su im dostupne zdravstvene usluge, adekvatna

ishrana, kao i potrebna higijenska sredstva i odeća. Uočavanje, prosleđivanje u adekatnu

instituciju, medicinska i besplatna pravna pomoć pokazatelj je dobre prakse koja je nakon

ovog primera primenjivana u slučajevima još nekoliko majki koje su putovale same sa

decom.

31

PRAVO NA INTEGRACIJU IZBEGLICA U DRUŠTVENI,

KULTURNI I PRIVREDNI ŽIVOT

Zakon o azilu predviđa uopštenu obavezu Republike Srbije da u okviru svojih

mogućnosti obezbedi uslove za uključivanje izbeglica u društveni, kulturni i privredni

život, kao i da omogući njihovu olakšanu naturalizaciju. 50 Zakonom o upravljanju

migracijama51 utvrđena je nadležnost Komesarijata za izbeglice i migracije52 za smeštaj i

integraciju osoba kojima je priznato pravo na utočište ili dodeljena supsidijarna zaštita.

Ostvarivanje prava osoba kojima je priznato pravo na utočište ili supsidijarnu zaštitu u

Srbiji regulisano je Zakonom o azilu, i to glavom VI koja sadrži odredbe koje se odnose

na pravo na boravak, smeštaj, osnovne životne uslove, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje,

socijalnu pomoć, kao i druga prava koja se izjednačavaju sa pravima stalno nastanjenih

stranaca u Republici Srbiji kao i prava koja su jednaka pravima državljana Republike

Srbije.53 Ova prava uključuju pravo na rad i prava po osnovu rada, preduzetništva, pravo

na stalno nastanjenje i slobodu kretanja, pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu, kao i

pravo na udruživanje.

Zakonom o upravljanju migracijama uređuju se pitanja smeštaja i integracije lica kojima

je priznato pravo na utočište ili subsidijarna zaštita, a kao nadležni organ određen je

Komesarijat za izbeglice i migracije. Komesarijatu tako obavlja poslove koji se odnose na:

utvrđivanje, predlaganje i preduzimanje mera za integraciju osoba kojima je, u skladu sa

50 Član 46 Zakona o azilu.

51 Sl. glasnik RS, 107/2012.

52 Članovi 15 i 16 ZOUM.

53 Članovi 22- 27 Zakona o azilu.

32

Zakonom o azilu priznato pravo na utočište i smeštaj osoba kojima je priznato pravo na

utočište ili im je dodeljena subsidijarna zaštita.54

Način integracije, odnosno uključivanja u društveni, kulturni i privredni život lica kojima

je priznato pravo na utočište uređuje Vlada, na predlog Komesarijata.55 Komesarijat je

takođe nadležan za predlaganje programa za razvijanje sistema mera prema porodicama

stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije i predlaganje programa za

podršku dobrovoljnog povratka stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike

Srbije u zemlju njihovog porekla.

U Zakonu o azilu, kao i Zakonu o upravljanju migracijama nisu definisane konkretne

mere i postupci za izradu individualnog plana za integraciju osoba kojima je odobreno

utočište, već je potrebno da se ova materija reguliše podzakonskim aktom. Očekuje se

usvajanje Uredbe koja će detaljnije urediti pitanje individualne integracije lica sa

izbegličkom zaštitom, dok je u junu 2015. godine usvojena „Uredba o merilima za

utvrđivanje prioriteta za smeštaj lica kojima je priznato pravo na utočište ili dodeljena

supsidijarna zaštita i uslovima korišćenja stambenog prostora radi privremenog

smeštaja”.56 Komesarijat za izbeglice i migracije prvi put je, u skladu sa ovom odredbom,

u aprilu 2016. godine usvojio zahtev za smeštaj i dodelio novčanu pomoć za privremeni

smeštaj57 klijentu Beogradskog centra za ljudska prava B.S. iz Kazahstana, kome je u

januaru 2016. godine priznato pravo na utočište.58

Bitan nedostatak našeg sistema je nepostojanje institucije koja bi se na sveobuhvatan

način bavila integracijom osoba kojima je priznato pravo na azil, kao i nedostatak

zakonskih propisa koji bi bliže uredili ovu materiju. Iako je zakonski utvrđena nadležnost

54 Članovi 10–16 Zakona o upravljanju migracijama RS.

55 Član 16 Zakona o upravljanju migracijama RS.

56 Sl. glasnik RS, 63/2015.

57 Članom 40 Zakona o azilu propisano je pravo na smeštaj prema mogućnostima Republike Srbije, najduže jednu godinu od konačnog rešenja kojim se priznaje pravo na utočište ili se dodeljuje supsidijarna zaštita.

58 Rešenje Komesarijata za izbeglice i migracije br. 9-4/4-7 od 25. aprila 2016. godine.

33

Komesarijata za izbeglice i migracije u oblasti integracije izbeglica, ne možemo

konstatovati da je Komesarijat centralna institucija kojoj se korisnici mogu obratiti kako

bi im se pružila podrška putem konkretnih mera za integraciju. Do sada se u praksi

pokazalo da civilno društvo, koje je aktivno u oblasti azila i migracija, efikasno pruža

kako pravnu pomoć prilikom integracije, tako i druge vrste podrške59 osobama koja

dobiju međunarodnu zaštitu u Srbiji.

Iako nedostaci još uvek postoje, može se konstatovati da je Republika Srbija u određenoj

meri unapredila svoj pravni okvir. U decembru 2014. godine usvojen novi Zakon o

zapošljavanju stranaca,60 koji je u velikoj meri usklađen sa svim evropskim standardima

u ovoj oblasti i koji po prvi put prepoznaje izbeglice i tražioce azila kao titulare prava na

rad, dok je u junu 2015. godine usvojena „Uredba o merilima za utvrđivanje prioriteta za

smeštaj lica kojima je priznato pravo na utočište ili dodeljena supsidijarna zaštita i

uslovima kroišćenja stambenog prostora za privremeni smeštaj”,61 koja detaljno uređuje

pitanje smeštaja za osobe koje su dobile međunarodnu zaštitu.

Imajući u vidu konstantan porast broja tražilaca azila, razumno je u budućnosti očekivati

i povećan broj pozitivno rešenih zahteva, pa bi nepostojanje propisa koji će omogućiti

njihovu integraciju moglo da dovede do velikih problema u funkcionisanju sistema.

Takođe, u zemljama sa visokom stopom nezaposlenosti kao što je Srbija uvek postoji

strah da će imigranti iz trećih zemalja „ući u trku“ za već oskudne mogućnosti

zapošljavanja. Prihvatanje migranata i tražilaca azila u srpsko društvo jedan složen i

sasvim nov proces, imajući uvidu da je naša zemlja u poslednjih petnaestak godina bila

pretežno zemlja emigracije. Pred Srbijom je tako veoma zadatak da razvije migracione

politike i da na efikasan način prihvati izbeglice u društvo.

59 Najčešće se ta pomoć ogleda kroz organizaciju časova srpskog jezika, pružanje adminsitrativne pomoć prilikom obraćanja nadležnim instutucijama, itd.

60 Sl. glasnik RS, 128/14.

61 Sl. glasnik RS, 63/15.

34