Uvod u optu lingvistiku

Uvod u optu lingvistiku I

skriptaUvod

Osniva opte lingvistike je Ferdinand de Saussure. On je i osniva strukturizma u lingvistici.Lingvistika je nauka o jeziku.Bitna svojstva jezika:

Jezik je sistem zato to nije skup nepovezanih elemenata nego je organizovana celina iji delovi stoje u odredjenim medjusobnim odnosima, obrazujui jednu strukturu. U toj strukturi mesto i uloga pojedinih sastavnih delova odredjeni su upravo odnosom prema drugim sastavnim delovima i prema celini. Jezik je sistem znakova zato to poiva na principu simbolizacije, tj. reprezentovanja nekog elementa stvarnog ili imaginarnog sveta nekim elementom jezika.

Jezik ima formalno-funkcionalna obeleja:

Jezik je vieslojna, hijerarhijski ustrojena struktura, u kojoj jedinice nieg reda svojim kombinovanjem obrazuju jedinice vieg reda. On je dvostruko artikulisan (ralanjen) sistem, jer se u njemu uvek razlikuju plan sadraja i plan iskaza, odnosno plan jedinica sa znaenjem (rei) i plan jedinica bez samostalnog znaenja, koje svojom kombinatorikom daju jedinice sa znaenjem (glasovi foneme). Stvari o kojima se u nekom jeziku govori otelovljene su u njegovim reima (prva artikulacija), ali su same te rei dobijene slaganjem jedinica druge vrste glasovima (druga artikulacija). Ovo jezik ini jako ekonominim sistemom.

Opisani formalni principi ine jezik jako produktivnim. Oni omoguuju prirodno i neprekidno straranje novih iskaza, kojima se izraava i saoptava neogranieno mnotvo novih misaonih sadraja. Jezik poseduje izvanredno vano svojstvo dislokacije ili izmetanja u prostoru i vremenu. On nije vezan za neposredni kontakt komunikacijskog ina tj. za ono to se deava ovde i sada, pa se njime moe govoriti ne samo o stvarima koje su u datom trenutku prisutne nego i o stvarima prostorno i vremenski udaljenim ili ak nepostojeim.

Jezik se prenosi i usvaja kulturnim putem. On mora iznova da se ui u svakoj generaciji; jedna od posledica ovoga je neprekinuti lanac promena u jeziku od jednog pokoljenja do drugog.

Jeziki znakoviU teorijskoj lingvistici, jedinice jezike organicazije posmatraju se kao jeziki znaci. Jeziki znak je spoj nekog jeziki uoblienog pojma (tj. neeg oznaenog) i odgovarajue zvune ili grafike predstave (tj. nekog oznaitelja).Jeziki znak je:Arbitraran (proizvoljan)Konvencionalan (drutveno ustanovljen, dogovoren)Linearan (j a b u k a) Jeziki znaci ulaze u sloene medjusobne odnose, obrazujui znakovne sisteme.

Primeri:

cat(engleski)

chat(francuski)

gatto(italijanski)

gato(panski)

Katze(nemaki)

(ruski)

maka(srpski)

katoj(esperanto)

apple(engleski)

pomme(francuski)

mela(italijanski)

manzana(panski)

Apfel(nemaki)

(ruski)

jabuka(srpski)

pomo(esperanto)

Jezik kao sistem znakova

Organizovana, hijerarhizovana struktura

Dvostruka artikulacija

Glas > morfema > re > sintagma > reenica(izkaz) > tekst(diskurs)

Funkcije jezikaZato se sluimo jezikom?Da kaemo ta mislimo,Da kaemo ta hoemo,Da popriamo,Da iskaemo emocije,Da pokaemo ko smo,Da budemo pristojni,Da budemo nepristojni,Da se naalimo,Da se poigramo...Podela jezikih funkcija:Komunikativna osnovna i najira funkcija, koja zapravo obuhvata veinu drugih, u njoj utemeljenih jezikih uloga.Kognitivna (saznajna) takodje bitna funkcija. Jezik pomae u uobliavanju pojedinih vidova vanjezike stvarnosti, time to ih izdvaja, imenuje i dovodi u medjusobne odnose.Kulturna civislizacijski neophodna; slui za beleenje dogadjaja, za usmeno predanje, za istorijske zapise i hronike, za utvrdjivanje zakonika ustava, raznih drutvenih sporazuma, dravnih ugovora i drugih vanih dokumenata.Simbolika povezuje ljude unutar i izmedju generacija, u savremenom ivotu, ali i u sklopu istorije, tradicije, knjievnosti i kulture jedne drutvene zajednice. Jezik postaje i merilo grupnog identiteta, simbol etnike, nacionalne, verske ili socijalne pripadnosti.Estetska jezik je iroko i rado upotrebljavan izvor estetskog zadovoljstva.Magijska zasnovana na verovanju u sutinsku i sudbinsku vezu izmedju rei i onoga to one oznaavajuKontaktna i funkcija odravanja kontakta - jezikom se, u okviru kontaktne funkcije, uspostavlja kontakt sa sagovornikom, posle ega moe doi do primene jezika u nekoj drugoj funkciji. Jezik u funkciji odravanja kontakta primenjujemo kad god zastanemo da proverimo da li nas neko razume, da li uopte prati nae izlaganje itd.Funkcija olakanja/izraavanje emocija kada jezik slui kao ventil za otputanje suvine emocionalne ili nervne energije.Izvoaka funkcija kada se samim jezikim iskazom izvodi in koje se njime oznauje.Jezike funkcije u odnosu na elemente govorne situacije:Govorna situacija:PoiljalacPrimalacPredmetPorukaKodKomunikacioni kanalJezike funkcije:

EmotivnaDirektivnaReferencijalnaPoetskaMetajezikaKontaktna

Jezik misao stvarnostJezik i miljenje:Vrste miljenja?Nezavisnost ili identinost?Jezik zavisi od miljenja, ili miljenje od jezika?

Odnos izmedju jezika i miljenja pokazuje se veoma sloenim. Jezik prua jedan neophodan princip analize ne samo doivljenog i stvarnog nego i potencijalnog, pa i imaginarnog sveta. Jezik i misao postoje naporedo, uzajamno se dopunjuju i u celini ne mogu jedno bez drugog. Miljenje daje jeziku vaan deo njegove svrhe, ono to ga duboko proima i tera ga na stalno usavravanje i prilagodjavanje sopstvenih struktura.

Jezika stvarnost:Percipirana stvarnost zavisi od jezika, ili jezik samo kodira kategorije realnosti? Jezik olakava orjentisanje u stvarnosti. Da nemamo jezik, ne bismo mogli u punoj meri misliti niti saznavati svet, pa tako ne bismo mogli mnogo ta ni da izraavamo ili saoptavamo drugima.Edvard Sapir i Bendamin Lij Vorf

SapirVorfova hipoteza:Lingvistiki determinizamLingvistiki relativizam po ovoj hipotezi specifina struktura maternjeg jezika svakog oveka bar u nekim takama utie na njegovo vidjenje sveta.FonetikaFonetika se bavi fizikom (fiziolokom i akustikom) stranom govora; njena osnovna jedinica je glas artikulisani zvuk u govoru.

Fonetika - razliiti tipovi i discipline

1.

- artikulatorna (artikulaciona) daje klasifikaciju govornih glasova odnosno njenih proizvodjenja

- akustika - prenoenje glasova kroz zvune talase- auditivna prijem tj. prepoznavanje glasova

- istorijska, savremena

- eksperimentalna

- sinteza govora

- primenjena fonetika

Glasovi i sistem glasova

Artikulacija glasova

- vazduna strujaGovor se stvara proizvodjenjem, potiskivanjem, oblikovanjem i isputanjem vazdune struje; ovaj uobiajeni tok zove se egresija (pulmonalni glasovi). Pojedini glasovi u nekim jezicima proizvode se obrnutim pravcem, tj. usisavanjem spoljnog vazduha, to je ingresija (nepulmonalni glasovi). Nepulmonalni glasovi su:

+ Klikovi - vazduh od pregrade koju velum napravi sa zadnjim delom jezika do neke druge pregrade u usnoj duplji.+ Glotaliki glasovi :

ejektivi egresivni glasovi

implozivi ingresivni glasovi- glasnice

*vibriranje glasnica proizvodi:+ zvune glasove+ intonaciju (promenu visinu) glasa

+ glotalne glasove [] []

*mirovanje glasnica proizvodi:+ bezvune glasove

- mesto artikulacije (usna duplja)bilabijalni: p blabiodentalni: f v

dentalni: t d s z c ()alveolarni: r l n

palatalni: d nj lj j ( )velarni: k g xuvularni: R- nain artikulacije*opstruenti:

plozivi - potpuna prepreka, naglo razdvajanje, efekat prasakb p d t g k

frikativi - uska prepreka, trenje molekula vazduha, efekat frikativni um

v f z s h

afrikate - potpuna prepreka, otvara se naglo (izaziva prasak), stvarajui tesnac usled ega dolazi do trenja molekula vazduha (izaziva frikciju) d c

*sonanti:

nazali: pregrada u usnoj duplji, otvoren prolaz vazduhu kroz nosnu duplju

m n nj

laterali: pregrada u usnoj duplji, prolaz vazduhu sa jedne ili obe strane jezika

l lj

vibranti: jednoudarnik ili pravi vibrant (2-4 puta)r

poluvokali

j

- tip rezonatora

*dreona

*usna

*nosna dupljaPostoje: nazalna i oralna artikulacija

Vokali osnovne odlike- nema prepreke protoku vazdune struje, kvalitet vokala zavisi od oblika i veliine rezonatora

- nosilac sloga, tj. vokali imaju slogotvornu funkciju

v-

A-na

-cv-

sa-da

-cvc-

sat-ccv-

sva-ki

-cccv-

stra-an

-ccvc-

glas-cccvc-strah

Kriterijumi za opisivanje vokala

*deo jezika koji je podignut prednji, centralni, zadnjiPrednji: i e ; Centralni: a; Zadnji: o u;*stepen visine do koje se jezik podie u pravcu nepca visoki, srednji, niskiVisoki: i u; Visokosrednji: e o; Visokosrednji: ; Niski: a ;*poloaj mekog nepca oralni, nazalizovani*oblik usnenog otvora neutralni (a e), razvueni (i), zaokrueni (o)(labijalizovani),zaokrueni i blago ispupeni (u)*umlauti preglaeni vokali

npr. francuski, nemaki: soeur, lune, Kln, Mnich

*nazalizovani /, /

npr. francuski, portugalski, poljskidans, bon(fr.)

*rotacizacija //

npr. neki dijalekti engleskog ako se /r/ nae ispred vokala: bird, were

Diftonzi (dvoglasi), Triftonzi (troglasi)Kombinacije vokala u istom slogu pri kojima artikulacija poinje jednom vokalskom vrednou, a zavrava se drugom. Pripadaju jednom slogu.Diftonzi - say, boy, cow, my (engl.), mein(nem.)

Triftinzi fire, our (engl.), miei (nem.)Vokali i vokoidi

*Silabiku (slogotvornu) funkciju moe imati i konsonant, tj. sonant

crv, prst, Vltava

vokoidi = vokali + silabiki konsonanti

(w, r, l, lj, j)

Fonetska transkripcija

*IPA International Phonetic Association

International Phonetic Alphabet

Oto Jespersen (1860-1943) - prvi predloio da se ustanovi fonetsko pismo

-prva verzija meunarodnog fonetskog alfabeta data je 1888-za svaki glas koristi se poseban simbol, bez obzira o kom jeziku je re

Fonologija

Fonologija se bavi glasovnim sistemima (prouava glasove) pojedinih jezika sa njihove funkcionalne strane, tj. prouava njihovu ulogu u sistemu glasova.

Artikulaciona baza

To je skup navika da se spontano izgovaraju glasovi upravo tog, a ne nekog drugog jezika.

*

a) artikulaciona sposobnost za sve glasoveb) jedan govornik varira svoj izgovor; razliiti govornici isti glas akustiki razliito izgovaraju

*artikulacione navike za maternji jezik*od niza moguih glasova svaki jezik birasvoje glasove

Minimalni parovi

Identifikacija fonema podrazumeva korienje metode tzv. minimalnih parova takvih kod kojih se dve po znaenju odelite rei formalno razlikuju samo u jednoj fonemi.

Ruma ruma [R] uvularni / [r] alveolarni

uma rima [] labijalizovani [r] nelabijalizovani

ruka luka u srpskom distinktivno, u japanskom ne

phar - [ph] u srpskom slobodna varijacija, u engleskom alofon, u hindi jeziku fonema

DEFINICIJE I TERMINOLOGIJAFONEMA najmanja distinktivna jedinica; bez znaenja; ima distinktivnu funkciju, a to znai da se pomou foneme razlikuju znaenja viih jedinica (vie jedinice su znaenjske, jedinice prve artikulacije...)

FON (glas) svaka realizacija fonemeALOFON (kombinatorika varijanta foneme) kontekstualno uslovljena realizacija foneme Fakulatativne varijacije foneme

Distinktivno ili razlikovno

Ana i Anka - [n] je dentalno i [] velarno

Fonoloka distinktivna obeleja - FDO

*Prisustvo/odsustvo nekog artikulacionog ili akustikog svojstva kojim se foneme meusobno razlikuju

*Markiranost/nemarkiranost

*Prirodna klasa

npr. k, g, h velarim, n, nj nazali/a/ /m/

vokalsko/nevokalsko

/n/ /d/

oralno/nazalno

/t/ /d/

bezvuno/zvuno

/t/ /s/

prekidno/neprekidno

/l/ //

nevelarizovano/velarizovano

vokalsko nazalno prekidno zvuno

/a/ -

+ - +

/m/ - + - +Fonoloke univerzalije* 12 FDO mogu se opisati svi jezici sveta

* mogu se svi glasovi istim obelejima opisati

npr. visoki, niski, palatalni, velarni

* usvajanje jezika:

vokalsko palatalizovanostDistribucija fonema

* inicijalni, medijalni, finalni poloaj

* mogue i nemogue kombinacije

* mogue: ostvarene ili neostvarene

Fonotaktika

- pravila ulanavanja fonema- ogranienja u distribuciji fonema - najee u inicijalnom i finalnom poloajuGlasovne alternacije 1

*asimilacija jednaenje susednih glasova

po zvunosti

potpis < pod + pis

svadba < svat + ba

po mestu artikulacije

idikljati eat

Trigrami (3 grafeme) - 1 fonema > watchTetragrami (4 grafeme) - 1 fonema > Deutschland

Pravopis (ortografija)

To je skup pravila kombinovanja alfabetskih znakova u nekom jeziku + interpunkcija, velika i mala slova, itd.

Etimoloki odraava ranija stanja u jeziku ili prenosi izvorni pisani oblik stranih imena i rei.Fonetski? tei prenoenju savremenih zvunih vrednosti u pisani oblik.Transliteracija prenoenje znakova iz jednog pisma u drugo.Transkripcija prenoenje glasova u pismo.Jeziki nivoi

Fonetika > Fonologija > Morfologija > Sontaksa > Semantika > Tekst, diskurs, pragmatika

Struktura jezika:

izgovor fonetika i fonologija

gramatika morfologija i sintaksa

znaenje semantika

GRAMATIKAGramatika je sistem pravila za povezivanje jezickih jedinica.

Gramatino = pravilno?

u vezi s tim - u vezi toga - u vezi sa to X

na telefonu - kraj telefona - na telefonom X

po meni - prema mom miljenju - po ja - prema mojim miljenju X

Gramatika pravila

Preskriptivna pravila:

ta je pravilno? Samo ono to je propisano kao pravilno!

Deskriptivna pravila:

ta je pravilno? Sve ono to je gramatino!

Gramatika pravila koja zanimaju lingvistiku jesu ona koja reguliu mogue kombinacije elemenata nieg nivoa u jedinice vieg nivoa.Morfologija

kua > kuica > kuicom

* kua > kuom > kuomica

Sintaksa

Student je kupio dve knjige.

*Student je kupio dve knjigu.

*Student je kupila dve knjige.

*Je dve knjige kupio student.Gramatike kategorije i odnosiAnaliza reenice prema vrsti rei:

Zbog guve u saobraaju, nekoliko studenata je zakasnilo na predavanje.

pred. im. Pred. im. prilog im. gl. gl. pred. im.

Vrste rei

* Promenljiveimenice

zamenice

pridevi

glagolibrojevi

*Nepromenljiveprilozi

predlozi

veznici

uzvici

rece

Definisanje vrsta rei

ta su glagoli?

*Semanticki kriterijum

+Glagoli oznaavaju radnju, stanje ili zbivanje.*Morfoloki kriterijum

+Glagoli se odlikuju morfolokim kategorijama roda, broja, lica, vremena, naina, stanja, vida.*Sintaksiki kriterijum

+Glagoli u reenici obavljaju funkciju predikata, subjekta, predikativa.ta su imenice?

*Semantiki kriterijum

+Imenice imenuju ljude, ivotinje, stvari, mesta, pojmove...

*Morfoloki kriterijum

+Imenice se odlikuju morfolokim kategorijama roda, broja i padea.*Sintaksicki kriterijum

+Imenice u reenici obavljaju funkciju subjekta, objekta, imenskog predikativa...

Vrste reci i njihove kategorije

Vrsta rei

KategorijeIMENICE

rod, broj, pade

ZAMENICE

rod, broj, pade, lice

PRIDEVI

rod, broj, pade, vid, stepen poredjenja

GLAGOLI

rod (1), broj, lice, vreme, nain, stanje, vid, rod (2)

PRILOZI

stepen poredjenja

Kategorije

Gramatika kategorija je sistem od najmanje dva lana koji izraava neki gramatiki odnos.Najece: gramatiki oblici pojedinih vrsta rei.

U srpskoj lingvistikoj tradiciji razlikuju se:

MORFOLOKE KATEGORIJE npr. rod kod prideva; vid kod pridevaKLASIFIKACIONE KATEGORIJE npr. rod kod imenica; (vid kod glagola)

lanovi kategorije su vrednosti koje ta kategorija moe da ima.

Npr.

Rod muki, enski i srednji

Broj jednina, mnoina i paukal

Clanovi kategorija (srpski):

Kategorija

Clanovi

Vai za vrstu reci

ROD

M, , S / (ne)prel

im, gl, prid, zam / gl

BROJ

J, M, P

im, gl, prid, zam

PADE

N, G, D, A, V, I, L

im, prid, zam

LICE

1, 2, 3

gl, zam

VREME

prezent, aorist...

gl

NAIN

imperativ, potencijal

gl

STANJE

aktiv, pasiv

gl

VID

(ne)svreni / (ne)odree

gl / prid

STEPEN POREDJENJA POZ, KOMP, SUP

prid, pril

Analiza rei u reenici prema funkciji u reenici:Zbog guve u saobraaju, nekoliko studenata je zakasnilo na predavanje.

Pril. odredba za uzrok subjekat predikat pril. odredba za mestoRei i sintagmeSintaksika jedinica neposredno nadredjena rei jeste sintagma - grupa od dve ili vie rei.

- zbog guve u saobracaju

- nekoliko studenata

- je zakasnilo

- na predavanje

Sintagma:

ire znaenje bilo koji segment teksta

ue znaenje sintaksika konstrukcija ili jedinica

najue znaenje centrina sintaksika konstrukcija

Sintagme i paradigme

Sintagma > sintagmatski gramatiki odnosi - odnosi izmedju jedinica prisutnih u

odredjenom iskazu.Drugu dimenziju ine paradigmatski gramaticki odnosi.Paradigma je skup gramatikih oblika neke rei (kua, kue, kui, kuu...; pevam, peva, peva...) ili skup srodnih rei uopte (kua, zgrada, stan...; pevati, igrati, svirati...)

Kombinacija odnosa

Svaka reenica odlikuje se kombinacijom sintagmatskih i paradigmatskih odnosa.

Izbor odredjenog elementa iz raspoloive paradigme zavisi od ostalih sintagmatski prisutnih elemenata.Delovi reenice povezani su slaganjem (u rodu, broju, licu, padeu) iako su gramatike kategorije morfoloke, paradigmatski izbor odredjenog lana kategorije u datoj reenici zavisi i od sintakse i sintagmatskih odnosa.Iako samo po sebi nije dovoljno da objasni nain na koji jezik funkcionie, odredjivanje

gramatickih kategorija i odnosa predstavlja osnovu svake morfosintaksike analize, kako deskriptivne, tako i formalne (teorijske).Morfologija

Morfologija je nauka o reima.Morphe (oblik) + loga - termin iz biologije; proucavanje oblika organizama i/ili njihovih delova.1796. zabeleen u pisanoj formi (Gete).August lajher 1859. koristi za lingvisticke potrebe.Morfologija > rei > struktura

> oblici

> tvorba

> vrstemorfologija > rei > unutranja struktura rei > oblici

> tvorba

Morfologija moe biti:

*flektivna >flaksija > re (oblici rei) npr. pitati: itam, ita, itajui

*derivaciona > tvorba > re (porodice rei) npr. itati: italac, itaonica; itanje, proitati

Osnovna jedinica analize

Morfema - najmanja jedinica jezike strukture koja ima samostalno znacenje ili gramatiku

funkciju. o, iz, juce, sada, iz-nad, po-velik, racun-ar, kup-i-ti, pod-vez-a-ti, pazi-kuca, do-vrat-ak

Odnos izmedju rei i morfema?

Svaka rec sadri najmanje jednu morfemu.Odnos izmedju broja rei i broja morfema u nekom jeziku?

U pojedinanim reima/tekstovima tipino se javlja vie morfema nego rei, ali u celom jeziku ima vie rei nego morfema.[ s ] - glas

/ s / - fonema

{ s }- morfema

MORFEMA

>

MORF

>

ALOMORFI

Asptraktna

konkretna govorna

razliite konterstualno

Jedinica

ralizacija morfeme

uslovljene realizacije morfeme

{raz}raz-men-i-ti / ras-ter-a-ti / ra-ist-i-ti / ra-dilit-a-ti

Morfofonema

{Z} u {raz} je apstraktna morfoloki relevantna jedinica koja se razliito realizuje u razliitim fonolokim kontekstima; predstavlja foneme u alomorfima iste morfeme.lud-ak lud-ac-i > {K}

ovek ove-e > {K}

Pojam morfofoneme odnosi se i na fonoloki neautomatske alternacije; npr. u engleskom:

wife wives

Plato platon-ic

act-or ag-ent

Vrste morfema

*Slobodne (one koje stoje samostalno) i vezane (one koje ne mogu da stoje samostalno)na, kod, ili, lud, rad, zid, krov < slobodne

lud-ak, rad-nik, zid-ic, pot-krov-lje < podvuene su vezane; ostale slobodne

*Leksike (leksiko znaenje) i gramatike (gramatika funkcija)lud, rad, zid, krovpev-a, u-rad-i-ti, grad-ov-i, sunc-o-kret, mir-o-ljub-ivLeksicke morfeme ---> slobodne i vezane

Gramaticke morfeme ---> vezane (i slobodne)

ta li je tacan odgovor? gramatika slobodna morfema

Struktura rei

Osnova (+ osnova) (+ afiks) afiks > prefiks - ili - sufiksbeo, Beo-grad, beo-grad-ski, strai-lo, red-ar, pro-cep, do-vrat-ak, smrdi-buba

Osnova

* prosta = koren

* sloena = koren + infiksgrad-ov-ibol-ova-ti

majstor-isa-ti

zasmej-ava-ti

vik-nu-ti

Afiksi

* derivacioni* flektivni Beo-grad > Beo-grad-upro-cep > pro-cep-ired-ar > red-ar-ustrai-lo > strai-lado-vrat-ak > do-vrat-komU jezicima poput srpskog esto je izuzetno teko precizno odvojiti morfeme koje ine re.

Osnovni morfoloki procesi

1. Derivaciona morfologija*KOMPOZICIJA

leksike morfeme - sloenice

beo + grad = Beograd

*DERIVACIJA

slobodne + vezane morfeme - izvedenice

lud + ak = ludak

2. Flektivna morfologija

*FLEKSIJA

vezane morfeme _ razliiti oblici rei

covek, covek-a, covek-u...

covek-Tvorba reci1) Sufiksacija (najeca vrsta derivacije)

list-i, sponzor-ua, plav-kast, list-a-ti, bu-nu-ti

2) Prefiksacija (vrsta derivacije ili kompozicije)do-stii, pre-rezati, pre-lep, na-gluv, u-veliko

3) Kompozicija (slaganje)

buba-mara, ki-o-bran, dan-gubiti, star-mali

4) Kombinovana tvorba (slaganje + izvodjenje)

oko-vrat-nik, raz-lom-ak, mlad-o-en-ja

5) Konverzija (tvorba pretvaranjem)

dobro ( smog

* Kalkiranje

pravopis, prirunik, samovlae, neboder

Supletivizam odsustvo fonoloke slinosti izmedju razliitih oblika lekseme.ovek ljudi, dobar bolji, lo gori

good better, bad worse

Supletivizam u tvorbi reci:Italijanski:

Milano _ milan-ese (pravilno)

Chieti _ teat-ino (supletivni oblik) < lat.TheateTipino kod visokofrekventnih rei, ili iz istorijskih (etimolokih) razloga.

Sintaksa

Pojam sintakse

syn- zajedno + txis red, raspored

Slaganje u red rasporedjivanje.Gde je sve prisutna sintaksa?

-prirodni jezici

-programski jezici

-logika

Uopteno govorei, sintaksu ini skup pravila koja reguliu mogue kombinacije elemenata nieg nivoa u jedinice vieg nivoa.Sintaksa u jeziku

U jeziku, osnovna (najmanja) jedinica sintakse je re.

Sintaksu u jeziku ini skup pravila koja opisuju i reguliu mogunosti kombinovanja rei u reenice. Putem sintaksikih pravila od ogranienog broja rei izvodi se neogranicen broj reenica.

Sintaksicke jedinice:*Re*Sintagma

*Klauza - predikatska reenica, tj. jedinica koja izraava predikaciju.*ReenicaPrema rangu:

Re > klauza > sintagma > reenica

Prema tipu:

*imenike (one su konstituentske)

*pridevske (one su konstituentske)

*priloke (one su konstituentske)

*glagolske (one su komunikativne)

Sintaksike konstrukcije

Sintaksika konstrukcija je kombinacija dveju ili vie sintaksikih jedinica izmedju kojih postoji neka gramatika veza.Re nije konstrukcija!

Ostale jedinice jesu konstrukcije!Endocentrine konstrukcije- konstrukcije kod kojih centralna re moe da stoji i sama, a da se pri tom ne izgubi gramaticnost.

Primeri:

Volim i slatkie i slanie.

Volim slatke male slatkie.

Volim slatke slatkie.

Volim slatkie.

Volim male slatkie.

Volim slanie.

Volim slatkie.

*Naporedne

slatkii i slanii, levo ili desno

*Podredjene (centar + zavisni clan)

slatki mali slatkii, cvrsto spavati, mesto na galeriji

- konstrukcije kod kojih je veza izmedju jedinica takva da se uklanjanjem jedne od njih gubi gramatinost.

Primeri:

U nju se lako zaljubiti.

Ne odvajam se od knjige!

*U se lako zaljubiti.

*Ne odvajam se od!

*Nju se lako zaljubiti.

*Ne odvajam se knjige!

*Upravljake

u nju, od knjige, kupiti knjigu, piti vode

*Povezivake

je hladno, postaje mracno

*Predikacione

cas traje, stari sat otkucava podne

Odnosi unutar konstrukcija

Rekcija je upravljanje drugim elementima, nametanje odredjenog oblika drugim reima.citati knjigu, reiti se knjigeo knjizi, za knjigu

Kongruencija je slaganje u gramatikim kategorijama (rod, broj, pade, lice...)

Koordinacija

Subordinacija

Sintaksike funkcije

Funkcije

1. Konstituentske

2. Komunikativne

1.1. reenine 1.2.sintagmatske

subjekat

centar

obavetenje

predikat

zav.clan

pitanje

log. subjekat

dopuna

zapovest

objekat

atribut

elja

kopula

...

podsticanje

predikativ

...

Reenine funkcije

*Primarne

+subjekat

+predikat

+objekat

*Sekundarne

+modifikatori

*Nezavisne

Funkcije i jedinice

Eksponenti jedne funkcije mogu biti razliite jedinice!

Primer: funkcija direktnog objekta

Pesnici piu ta osecaju. teorija govornih inova.Govorni in (akt)Analiza govornih inova prouava dejstvo iskaza na ponaanje govornika i sluaoca na osnovu sledeih distinkcija: Lokucioni akt sam in govorenja

Ilokucioni akt kazivanje = injenje

Prelokucioni akt dejstvo koje ima na sluaoca

Osnovni zadatak teorije govornih inova:

sistematino klasifikovanje govornih lanova i naina na koji oni mogu biti uspeni ili neuspeni

da proui kako govornik uspeva da prenese tano odredjeno znaenje koje eli

Vrste govornih lanova (razlikuju se na ilokucionom nivou) asertivi vana je istinitost; tvrdnja, izvetajiZemlja je okrugla. direktivi uputstva, saveti, naredbe i sl. kojima se postie odredjeni uinakZatvori vrata! komisivi obeanja, pretnje i sl. sa obavezujuom snagom u budunostiBie kanjen ako to jo jednom uradi. eskpresivi zahvaljenja, estitanja, izvinjenja i sl. sa ukazivanjem na psiholoka stanja govornikaOd srca vam zahvaljujem. deklarativi iskazi koji izazivaju trenutnu promenu nekog stanja stvariOtputeni ste sa posla.Preformativni glagoli oni kojima se izvodi radnja o kojoj je re ( obeavam, tvrdim, zahvaljujem se, kladim se, molim, preklinjem)

Dikurs analiza i lingvistika teksta

Dikurs realizacija jezika u vezanom govoru posmatrana kao proces.

Tekst realizacija jezika u vezanom govoru posmatranja kao proizvod.

Konverzacione maksime: o kvalitetu onoga to se govori (tj. da govore u skladu sa istinom, provereno i iskreno, umesto da priaju napamet, izvru i petljaju. Prenoenje raznih neproverenih glasina i svea la su primeri ogreavanja o ovaj element. o kvantitetu uea u razgovoru (tj. da govore onoliko koliko treba da bi bili informisani, ni krae ni due). o odnosu onoga to se govori prema temi razgovora (tj. da govore o samoj stvari o kojoj je trenutno re, a ne o neemu desetom). o nainu na koji se govori (tj. da govore sredjeno i jasno, bez neposrednih zastajkivanja, okolianja i dvosmislica).Tekst je nadreenina celina ostvarena u govoru i pisanju.

Jedinstvenost, celovitost, povezanost.

PAGE 27