UVOD U PROGRAMSKE PAKETE-1 Final - …ttl.masfak.ni.ac.rs/Programski paketi/UVOD U PROGRAMSKE...Uvod u programske pakete Tajna privlačnosti kompjuterske tehnologije leži u programskom

MAŠINSKI FAKULTET NIŠ Sinopsis predavanja dr M.Jovanovića, redovnog profesora

Predavanje 1 PROGRAMSKI PAKETI

2007/2008

Uvod u programske pakete

Tajna privlačnosti kompjuterske tehnologije leži u programskom - korisničkom sadržaju. Programi su neizmerno bogatstvo ljudskog znanja položeno u obliku koji je dostupan preko kompjutera. Programi i softver često se koriste kao sinonimi. Softver (software) je opšti naziv za skip instrukcija pomoću kojih se upravlja kompjuterom ili komunikacijskom mrežom, dok se pod programom podrazumeva konkretan niz instrukcija koje se kompjuteru saopštavaju da se izvrši neka specifična akcija. Primera radi, komunikacijski program sadrži u sebi instrukcije kojima hardveru saopštava kako da šalje podatke.

U samom središtu aktivnosti kompjutera nalazi se operativni sistem, svojevrsna kombinacija različitih programa koji koordiniraju rad svih komponenti kompjutera, uključujući njegove periferijske uređaje i memoriju. Istorijski gledano, jedan od najrasprostranjenijih operativnih sistema DOS, je operativni sistem jednokorisničkih personalnih kompjutera (PC). DOS je akronim od disk operating system, što znači da se sve komponente operativnog sistema nalaze na disku, odakle se, po potrebi, učitavaju u memoriju računara. Danas se većina stonih (desktop) mikrokompjutera oslanja na Windows. Grafički korisnički interfejs (graphical user interface - GUI) Program za grafičku komunikaciju korisnika i kompjutera. Pod interfejsom se podrazumeva svako sredstvo koje omogućava interakciju čoveka sa kompjuterom. Upotrebom GUI interfejsa za interakciju sa kompjuterom, korisnik upravlja kompjuterom preko pojedinačnih, softverski generisanih prozora, Korisnik može pomoću miša selektovati i kliknuti na željenu ikonicu (icon), čime startuje odgovarajući program. Bez pomoći GUI interfejsa, korisnik bi sve komande morao da unosi u tekstualnom obliku preko tastature.

softver Opšti naziv za skup instrukcija pomoću kojih se upravlja nekim kompjuterom ili komunikacijskom mrežom. program Skup instrukcija kojima se kompjuteru nalaže da izvrši neki konkretan zadatak i generiše određene rezultate. komunikacljski program Program koji upravlja interakcijom izmedu kompjuterskog sistema i neke komunikacijske mreže, kao i prenosom podataka, programa i informacija preko mreže. operativni sistem Kombinacija programa za koordinaciju aktivnosti kompjutera, njegove periferijske uređaje i memoriju. disk operating system (DOS) Kombinacija programa za koordinaciju aktivnosti kompjutera, ukijučujući i periferijske uređaje i memoriju. Windows Jednokorisnički operativni sistem koji omogućava istovremeno funkcionisanje većeg broja programa. grafički korisnlčki interfejs (GUI) veza između korisnika i operativnog sistema, koja korisniku omogućava upotrebu ikonica, umesto da komande unosi u tekstualnom obliku preko tastature.

Interfejs: Sredstvo pomoću kojeg čovek stupa u interakciju sa kompjuterom,

Od ostalih populamih operativnih sistema, treba pomenuti Windows Server 2003, Windows XP, Vista za PC računare; UNIX i Linux za PC-je, midrange sisteme i mainframe računare. Bez obzira da li su instalirani na nekom PC-ju, midrange računaru ili super-kompjuteru, svi operativni sistemi imaju istu funkciju: da ljudima omoguće interakciju sa kompjuterom i potpunu kontrolu premeštanja, skladištenja i preuzimanja podataka i informacija. Slika 1 – Windows-XP naslovna strana.


Slika 1. Interfejs operativnog sistema Windows XP

Drugi tip softvera predstavljaju takozvani aplikativni programi (ili kraće, apiikacije). Aplikativni program je, kombinacija nekoliko programa koji zajednički funkcionišu kao jedna celina. U aplikativne programe spadaju Excel, Word, Access, PowerPoint, CorelDraw, AutoCAD, SolidWorks. Isto važi i za e-mail aplikacije, koje omogućavaju slanje i prijem elektronske pošte (Outlook Express).

Softverski paketi Mnoge apiikacije koje se danas koriste na kompjuterima, kupljene su u formi softverskog paketa (software package), odnosno grupe međusobno srodnih aplikacija čije je težište na izvršavanju neke specifične vrste poslova. Svi softverski paketi se isporučuju zajedno sa pratećom dokumentacijom, to jest, uputstvom za upotrebu konkretnog softvera. Najčešće se upotrebljavaju softverski paketi koji korisnicima omogućavaju tabelarna izračunavanja, obradu teksta i stono izdavaštvo; kreiranje ilustracija i grafike; upravljanje bazama podataka; uspostavljanje komunikacije sa drugim kompjuterima; i upravljanje informacionim sistemima. Softverski paketi za tabelarna izračunavanja i obradu teksta predstavljaju tip softvera koji se još uvek najviše prodaje. Medutim, sa sve većom upotrebom kompjutera raste i populamost i drugih tipova softverskih paketa (na primer, softverski paketi za učenje stranih jezika).

saftverski paket Skup aplikacija namenjenih za izvršavanje neke specifične grupe poslova (kao što je, na primer, obrada teksta), koje se preduzećima i pojedincima prodaju objedinjeno, u formi "paketa". dokumeritacija Uputstvo za upotrebu koje se isporučuje zajedno sa softverskim paketom. Takođe, pod dokumentacijom se podrazumeva i detaljan tehnički opis karakteristika nekog konkretnog programa.

Programi za tabelarna izračunavanja U vreme njegovog nastanka, softver za tabelarno izračunavanje (spreadsheet software) je s pravom smatran aplikacijom-promena jer je na revolucionaran način promenio rad. Isto se može reći i za softver namenjen stonom izdavaštvu (desktop publishing). Internet i World Wide Web predstavljaju nešto novije primere aplikacija- promena.

radna tabela (spreadsheet) Tabela, sačinjena od redova i kolona, koju koriste ljudi odgovorni za praćenje prihoda i rashoda, za izračunavanje profita i gubitaka.


Softverski paketi za tabelarna izračunavanja dizajnirani su sa ciljem da ljudima pomognu u rešavanju rutinskih zadataka. Radna tabela (spreadsheet) se sastoji od redova i kolona sa podacima ili informacijama, Na preseku svakog reda i kolone (unutar objekta koji se naziva ćelijom – cell) može se nalaziti bilo koji podatak ili tekst. Pritom se nove informacije mogu upisivati preko starih informacija, što znači da se podaci u radnoj tabeli mogu veoma lako ažurirati i preračunavati. Pored toga, ovom softveru se, pomoću jednostavnih instrukcija, može naložiti da izvrši sabiranje numeričkih podataka po kolonama, izračuna procentualne vrednosti ili odredi trendove. Slika 2. Softver za tabelarna izračunavanja korisniku omogućava jednostavnu izmenu i preračunavanje numeričkih podataka. Primera radi, ako je najamninu potrebno povećati na 6.000 € po kvartalu, ovaj softver će, u skladu sa tim, automatski izračunati odgovarajuću promenu ukupnih troškova i ostvarenog profita.

Slika 2. Radni list (worksheet) MS Excel-a za tabelarno izračunavanje (Problem prodavca novogodišnjih jelki)

Programi za obradu teksta Korespondencija (pod kojom se podrazumeva pisanje pisama, memoranduma i izveštaja) predstavlja važan deo poslovnog i privatnog života svakog čoveka. Takozvani programi za obradu teksta (word processing - WP) omogućavaju unošenje, izmenu (editovanje), premeštanje, skladištenje i štampanje tekstualnih informacija (slika 3.). Mnogi programi iz ove kategorije sposobni su još i da proveravaju pravopis, gramatičku korektnost, kao i upotrebu interpunkcije u unetom tekstu.

Kako programi za obradu teksta omogućavaju skladištenje i preuzimanje tekstualnih informacija u bilo kom trenutku, veoma često se koriste za pripremu idealno "skrojenih" verzija poslovnih pisama i predloga projekata, Korisnik može, kad god poželi, uneti neophodne izmene u prethodno sačuvanom dokumentu, pa zatim odštampati novu kopiju koju će distribuirati na željene adrese.

program za obradu teksta Program koji korisniku omogućava unošenje, izmenu (editovanje), premeštanje, skladištenje i štampanje tekstualnih informacija.


Slika 3. Jedan dokument koji je izrađen u Wordu

Pored toga što korisniku omogućava da uneti tekst prikaže u estetski dapadijivom formatu, softver za obradu teksta je sposoban da izvrši proveru provopisa, gramatike i interpunkcije. Većina novijih programa opremljena je grafičkim mogućnostima.

Proizvodači softvera neprestano obogaćuju programe za obradu teksta novim karakteristikama, Većina ovih programa sada nudi mogućnost jednostavnog ubacivanja slika u telo teksta. Softver za obradu teksta po svojim karakteristikama sve više teži softveru za stono izdavaštvo.

Programi za stono izdavaštvo Programi za stono izdavaštvo (desktop publishing programs - DTP), omogućavaju formatirarije teksta i slika objedinjene sa dizajniranjem dokumenata. Ovi programi korisnicima nude veću fleksibilnost pri pozicioniranju teksta i slika (crteža ili fotografija) nego što je to slučaj kod programa za obradu teksta. Omogućavaju mnogo raznovrsniji izbor različitih stilova i veličine slova, čime se kreira profesionalni izgled dokumenta.

Stono izdavaštvo je postalo moguće tek sa pojavom snažnih PC računara, kao i visoko kvalitetnog softvera i štampača.

program za stono Izdavaštvo

Program u kome su opcije za obradu slike i teksta kombinovane sa mogućnošću sveukupnog dizajniranja dokumenata. Programi za stono izdavaštvo pružaju ogromnu fleksibilnost u pozicioniranju teksta i slike na stranici. Nakon što dizajner dokumenta postavi sve stavke na željene lokacije (levo), dokument može biti odštampan na papiru i zatim upotrebijen kao master za kreiranje određenog broja kopija. Alternativno, DTP program se može upotrebiti za kreiranje kompjuterskog fajla, koji se zatim snima na disk i šalje u štampariju na štampanje. Ovaj proces se uobičajeno primenjuje kod štampanja publikacija u koloru.


Programi za grafičku prezentaciju Prezentovanje podataka u formi koja slikovito dočarava pojmove, odražava različite nivoe performansi i uporeduje kategorije, često zahteva upotrebu dijagrama, grafikona i mapa. Svi ovi elementi takozvane poslovne grafike (business graphics) mogu se kreirati uz pomoću grafičkih paketa, koji se danas podjednako uspešno izvršavaju na PC računarima, srednjim (midrange) sistemima i velikim mainframe kompjuterima. Često obuhvaćeni softverskim paketima za tabelarna izračunavanja, ovi grafički programi su u stanju da tabele sa podacima prevedu u odgovarajuće vizuelno dopadljive grafičke elemente, čime se može sumirati veliki broj stranica sa nepreglednom šumom numeričkih podataka.

Uz pomoć ovih softverskih programa, priprema grafike se može izvršiti neuporedivo brže i preciznije nego primenom tradicionalnih ručnih metoda. Oni korisnicima pružaju ne samo veću preciznost pri kreiranju dijagrama i mapa, omogućavaju upotrebu boje, zasenčenja, pa čak i stvaranje iluzije trodimenzionalnih grafikona.

Medu najviše korišćene grafičke programe spadaju oni koji su namenjeni za kreiranje elektronskih slajdova, koji se prikazuju na ekranu za vreme dok govornik vrši prezentaciju. Ovi programi, koji se danas bez problerna izvršavaju na najobičnijem kompjuteru, u stanju su da tekst, crteže i fotografije kombinuju sa svim elementima poslovne grafike.

poslovna grafika Dijagrami, grafikoni i mape, kreirane uz pomoć specijalnih grafičkih softverskih paketa za vizuelno pred-stavljanje numeričkih podataka.

Slika 4.

Primer grafičkog programa: Grofički programi služe za prevođenje nepregledne

šume numeričkih podataka u lako čitljiv i estetski dopadljiv format.


Programi za obradu fotografija

Slika 5. Program Adobe Photoshop za obradu fotografija (HE Perućica 2007)

Programi za obradu fotografija (photo editing) koriste se za rad sa digitalnim verzijama fotografija, poput onih koje se dobijaju uz pomoć skenera. Pomoću ovih programa možete menjati, dodavati ili uklanjau pojedine elemente sa postojećih fotografija, kreirati specijalne efekte itd.

Softver za obradu fotografija se često koristi za pripremu fotografija koje će biti insertovane (ubačene) u slajdove neke grafičke prezentacije ili na stranice dokumenata kreiranih programima za stono izdavaštvo. Programi za kreiranje ilustracija Za crtanje slika, kreiranje specijalnih efekata i prevođenje ideja (a ne podataka) u vizuelni oblik koriste se tzv. ilustracijski programi. Ovi programi predstavljaju elektronski ekvivalent umetnikove kutije sa četkicama, olovkama i drugim priborom. Oni pretvaraju ekran kompjutera u slikarsko platno, na kojem umetnici svoje ideje sprovode u život.

Ilustracijski program Program pomoću kojeg se kornpjuterski ekran pretvara u tablu za crtanje, na kojoj umetnik svojim idejama daje vizuelnu formu.

Programi za upravljanje bazom podataka Svaki biznis se karakteriše konstantnom potrebom za skladištenjem i preuzimanjem podataka i informacija. Programi za upravljanje bazom podataka (database management programs) omogućavaju korisnicima da informacije čuvaju u obliku međusobno srodnih zapisa, koji se po potrebi mogu preuzeti veoma brzo. Pod zapisom se podrazumeva skup svih podataka koji se odnose na neku stavku od interesa. Informacije o nekom studentu, na primer, čuvaju se unutar zapisa za tog konkretnog studenta. Svaki zapis je sačinjen od odredenog broja različitih polja (fields), to jest kolekcija znakova kojima su predstavljeni razliciti tipovi podataka. Primera radi, zapis svakog studenta sadrži u sebi njegovu adresu, broj telefona, kao i polje sa datumom njegovog rođenja. Kolekcija medusobno srodnih zapisa (recimo, svih studenata brucoške klase ili apsolvenata sa odseka za mašinstvo, zavisno od toga na koji je način konkretna baza podataka organizovana) naziva se fajlom (file). Sa druge strane, kolekcija svih zapisa o svim studentima čini bazu podataka (database).


program za upravljanje bazom podataka Program koji korisnicima omogućava da podacima upravljaju na način koji povećava njihovu produktivnost i dostupnost podataka. baza podataka: Kolekcija podataka i informacija koje opisuju stavke od interesa za neku organizaciju.

Baza podataka omogućava da informacije o nekoj stavki budu preuzete u skladu sa tačno definisanim karakteristikama te stavke. Primera radi, menadžer može da zatraži podatke za resurse predvidjene projektom (slika 6.). Otvaranjem baze podataka preko ključnih kategorija dolazi se do podataka. Kompanije za distribuciju električne energije, kablovske televizije, telefonske kompanije, internet provajderi, svoje baze podataka koriste za čuvanje zapisa o svim klijentima-kupcima.

Slika 6. Zapisi sa tekstom i podacima u bazi podataka o resursima Za svaki predvidjen resurs postoji poseban zapis, koji se sastoji od dva polja: naziv i svojstva.

Komunikacijski programi Prenos podataka predstavlja integralni deo informacionih tehnologija. Komunikacijski programi upravljaju interakcijom između nekog kompjuterskog sistema i komunikacijske mreže na koju je taj kompjuter prikačen, kao i procesom prenosa (transmisije) podataka, informacija preko te mreže. Neki od ovih programa su specijalno dizajnirani za povezivanje kompjutera sa Internetom, ali se zato bukvalno svi oni karakterišu svestranošću i univerzalnošću koja je neophodna radi međusobnog povezivanja različitih tipova kompjutera. Komunikacijski programi, takođe, uspostavljaju određena pravila za prenos podataka i automatski upravljaju elektronskim konverzacijama, čime se obezbeduje dosledno poštovanje tih pravila od strane korisnika. Ovi programi su zaduženi za upravljanje modemima, specijalnim uređajima bez kojih bi dijalog na relaciji kompjuter-kompjuter bio nezamisliv.

Primer: Kermit. Hyper-Terminal

Čitači Takozvani čitači (browsers) su softverske aplikacije koje, u saradnji sa komunikacijskim programima, omogućavaju povezivanje kompjutera sa Internetom. Ovi čitači, od kojih su najpoz-natiji Microsoftov Internet Explorer i Netscapeov Communicator, stupaju u interakciju sa Internetom radi preuzimanja i prikazivanja teksta, slike i animiranih informacija sa web stranica na monitorima korisničkih kompjutera. Pored toga, čitaci korisnicima omogućavaju prelazak sa jedne na drugu web stranicu i prikazivanje različitih stranica sa traženim informacijama.


Slika 7.1 Internet Explorer – home page

Slika 7.2 Mozila.org – home page

Programi informacionih sistema Danas se, kompanije za obradu poslovnih informacija uglavnom oslanjaju na aplikativne programe za poslovni menadžment, koje se jednim imenom nazivaju informacionim sistemima ili upravljačkim informacionim sistemima (management information systems - MIS). Ove aplikacije menadžerima pomažu u predviđanju i donošenju odluka o načinu funkcionisanja čitave kompanije.

Informacioni sistemi se, dakle, po jednoj veoma značajnoj osobini razlikuju od programskih paketa za tabelarna izračunavanja jer kod informacionih sistema težište je na poslovnim procesima (kao što su: obrada narudžbina klijenata, računovodstveni proces, proces upravljanja zalihama u skladištu ili povećanje produktivnosti čitave organizacije), dok su ostali tipovi softvera prvenstveno namenjeni za rešavanje konkretnih problema.


Programski jezici Kompjuterski programi se ne pišu na svakodnevnom jeziku ili u fomi običnog teksta. Umesto toga, oni se kreiraju uz pomoć nekog kompjuterskog programskog jezika - odnosno niza komandi i kodiranih instrukcija, koje kompjuter može prevesti u električne impulse na kojima se, u suštini, zasnivaju sve njegove računske aktivnosti. Kada programer unese instrukcije na nekom od programskih jezika, on, u stvari, na taj način saopštava kompjuteru kako i kada da izvrši određene aritmetičke operacije, očita podatke sa uređaja za skladištenje (diska), sačuva podatke i prikaže željene informacije.

Neke od ovih aktivnosti se prilikom obrade podataka obavljaju toliko često da bi zaista bilo krajnje neefikasno kada bi morali da ih uvek iznova kodiramo u obliku programa. Iz tog razloga, programeri koriste specijalne pomoćne programe (utility programs) radi izvršavanja operacija kao što su: sortiranje zapisa ili kopiranje programa sa jednog medijuma na drugi. Ovi pomoćni programi mogu biti ugrađeni u sam operativni sistem.

Za potrebe ljudi koji se bave najrazličitijim tipovima problema razvijen je veliki broj razlicitih programskih jezika. Jedan od danas najčešće korišćenih poslovnih programskih jezika jeste programski jezik Java, C, C++, i Visual Basic. Ranije se za poslovanje najviše koristio programski jezik COBOL (Common Business-Oriented Language), ali je zamenjen znatno efikasnijim programskim jezicima.

Svi kompjuterski softverski paketi napisani su na nekom od programskih jezika. Time je ujedno eliminisana potreba da krajnji korisnik softverskih paketa poznaje korišćen programski jezik pa čak da uopšte razume na koji se način pišu kompjuterski programi.

čitač (browser) Program na klijentskom kompjuteru, koji ima zadatak da locira i na ekranu prikaže informacije sa WWW. obrada transakcija Deljeni (shared) poslovni informacioni sistem, koji koristi kombinaciju informacione tehnologije i odeđenih manualnih procedura, sa ciljem obrade podataka i informaclja i upravljanja transakcijama.

informacioni sistem ili upravljački informacioni sistem Poslovni sistem dizajniran u cilju pružanja svih informacije koje su potrebne za uspešno upravljanje strukturnim problemima, procesima, odeljenjima i kompanijama.

kompjuterski programski jezik Niz komandi i kodiranih instrukcija koje kompjuter može prevesti u električne impulse, na kojima se zasnivaju sve njegove računske aktivnosti.

pomoćni programi (utilities): Programi namenjeni za izvršavanje poslova koji se često obavljaju prilikom procesa obrade podataka.

Prilagodjen (custom) softver Softver koji je napisan specijalno za potrebe neke konkretne firme ili organizacije,

Prilagođeni softver Ne može se reći da je celokupan kompjuterski softver unapred napisan i ponuđen tržištu u formi softverskih paketa. U stvari, veliki deo softvera koji se koristi u poslovne svrhe spada u kategoriju takozvanog prilagodenog softvera (custom software), odnosno softvera koji je dizajniran za potrebe neke konkretne firme od strane analitičara sistema i programera. Programeri najčešće se bave projektovanjem aplikativnog softvera. Ovakve prilagodene aplikacije mogu biti kreirane bilo od strane programera koji su stalno zaposleni u kompaniji za čije potrebe se aplikacija projektuje ili pak od strane spoljnih eksperata, koje je kompanija unajmila i sa njima sklopila ugovor o izradi nekog konkretnog programa (contract programmers).

Trendovi u razvoju softvera Može se govoriti o dva trenda koji poslednjih godina utiču na promenu izvorišta softvera:


• Sve veća upotreba gotovih softverskih paketa. Nabavlja se u specijalizovanoj prodavnici za sofvera ili hardver ili pak direktno od neke kompanije koja proizvodi softver (Adobe, Microsoft, IBM).

• Sve veća upotreba gotovih komponenti. Trend u razvoju savremenog kompjuterskog softvera: prelazak sa tehnike pisanja softvera "od nule" ka upotrebi gotovih komponenata (nazvano objektima). Upotrebom ovakvog pristupa, programeri kreiraju aplikacije jednostavnim prikupljanjem i sastavljanjem odgovarajućih komponenata.

U mnogim aplikacijama pojavljuju se iznova identične procedure. Ove procedure mogu biti tako suptilne, poput beleženja tekućeg datuma i vremena ili provere validnosti unetog broja računa nekog klijenta, ili tako uočljive, poput modula za generisanje zvuka i prikaz grafike u multimedijalnim aplikacijama. Jasno je da bi bilo potpuno besmisleno uvek iznova pisati ovakve rutinske procedure bez obzira o kom se programskom jeziku radi.

U cilju pojednostavljenja čitavog procesa razvijeno je tzv. objektno-orijentisano programiranje. Pod objektima se podrazumevaju nezavisni blokovi softvera, koji se mogu upotrebiti u više različitih aplikacija bez ikakvih izmena u njihovom programskom kodu. Na primer, datumski modul, analitički modul, kao i moduli za izračunavanje poreza i ukupnog novčanog iznosa na računu. Svaki od ovih objekata sadrži u sebi podatke i procedure za obradu (procedura za određivanje i proveru validnosti datuma na računu). Upotreba objekata u ogromnoj meri smanjuje vreme i napor koji treba uložiti u kreiranje nove aplikacije. Svaki objekat se može neograničeni broj puta upotrebiti, čime se eliminiše potreba za njegovim kreiranjem "od nule". Pri kreiranju sve većeg broja aplikacija, koriste se tehnike objektno-orijentisanog programiranja što je apsolutno dominantan metod programiranja.

objektno-orijentisano programiranje Metod projektovanja softvera kod kojeg su podaci i procedure kombinovani u jednom istom objektu, objekat: Komponenta koja sadrži podatke o samoj sebi, kao i o načinu na koji treba da bude obrađena.

Podaci Sirove (gole) činjenice o nekom dogadaju ili stanju nazivaju se podacima (data). Podaci mogu biti predstavljeni u obliku brojeva, slova, simbola ili kombinacije ova tri oblika, U neke od tipičnih primeraka spadaju: prosečan broj poena osvojenih od strane vodećeg igrača u nekoj sportskoj ekipi, broj pretplatnika nekog časopisa, broj posetilaca nekog rok koncerta, srednja (podnevna) cena akcija nekog preduzeća ili broj studenata na Fakultetu za nauku i umetnost koji su kao glavni predmet odabrali engleski jezik. Svaki podatak, dakle, opisuje neko činjenično stanje, neki dogadaj ili posledice tog događaja.

Tekst Tekstom se naziva svaka pisana (narativna, pripovedačka) informacija. Tekst može biti otkucan pisaćom mašinom, odštampan na štampaču ili napisan rukom. Dok skenirate neki novinski članak, prelistavate omiljeni časopis, ili proučavate ugovore o zakupu stana, vi u stvari koristite tekstualne informacije.

Muzički spektakl sa nekog koncerta može donekle dočarati atmosferu koja je vladala u hali. Upravo zbog toga, novine i časopisi uz statističke podatke gotovo uvek objavljuju i narativne opise ključnih momenata sa održanog koncerta. Ove dodatne informacije omogućuju stvaranje kompletne slike o događaju.

Zvuk Iste one novinske tekstualne informacije u dnevnoj štampi mogu se preneti uživo zvukom. U tom slučaju, primili biste govornu informaciju - informaciju koja se prenosi zvukom. Pozivom 988, možete saznati broj telefona nekog vašeg klijent. Iz slušalice se čuje glas koji liči na ljudski. Da li znate da nije ljudski ? I ovde se, takode, radi o govomoj informaciji - koji dolazi iz kompjutera.

Informacija: Organizovana, smislena i upotrebljiva interpretacija podataka. podaci (data): Sirove činjenice, cifre i detalji.

govorna informacija: Informacija koja se prenosi zvukom.


Slika 8. Četiri kontponente informacije: Informacije mogu u sebi sadržati još i tekst, zvuk i slike.

Svaki zvuk se može zabeležiti u bilo kom kompjuterskom sistemu, preneti putem mreže ili reprodukovati pomoću nekog od kompjuterski kontrolisanih uređaja. Danas je sasvim uobičajena pojava da se, kao ulazna veličina (input), u kompjuter unose zvuci ljudskih glasova izgovorenih u mikrofon koji je povezan sa tim kompjuterom. Primera radi, voice-call mobilnog telefona koristi zvučni ulazni podatak.

Slike

Slika predstavija informaciju u vizualnoj formi. Slike se mogu upotrebiti za sumiranje podataka, kao na dijagramima i grafikonima. One, takođe, mogu imati oblik linija, crteža ili fotografija. U mnogim multimedijalnim prezentacijama, koje u sebi objedinjuju sve četiri komponente informacija, uz pomoć animacija se postiže efekat kretanja teksta i slike po ekranu. Najbolje od svega je što kompjuter ove slike može sačuvati večno, pružajući budućim generacijama živi istorijski zapis najvažnijih događaja.

Mnogi ljudi smatraju da su kompjuteri namenjeni isključivo za obradu podataka i tekstualnih infor-macija. To je potpuno zastarelo i ograničeno mišljenje. Zvuci i slike su za kompjuterski sistem podjednako važni - i podjednako se često u njemu koriste - kao i sirovi podaci i tekstualne informacije.

Ljudi: Kreatori i korisnici IT aplikacija

Sa aspekta informacione tehnologije, ljudi se dele na korisnike i IT profesionalce.

Korisnici Ljudi koji primenjuju informacionu tehnologiju u svom privatnom i poslovnom životu nazivaju se korisnicima (users), a ponekad i krajnjim korisnicima (end users), s obzirom na to da predstavljaju osnovne korisnike nekog kompjuterskog sistema, Razlikujemo četiri tipa korisnika:

• Neposredni korisnici U ovu grupu spadaju ljudi koji kompjutere i komunikacijske sisteme upotrebljavaju direktno, stupajući u neposrednu interakciju sa njima radi unošenja podataka, njihove obrade, skladištenja i preuzimanja informacija, prenosa podataka ili generisanja rezultata.

• Indirektni krajnji korisnici Ovoj kategoriji pripadaju korisnici koji ne rade direktno na kompjuteru, ali putem kompjutera primaju izveštaje i elektronske poruke, uspostavljaju komunikaciju sa drugim ljudima ili posmatraju multimedijalne prezentacije.

• Korisnički menadžeri ljudi odgovorni za nadgledanje aktivnosti informacionih tehnologija nazivaju se korisničkim menadžerima (user managers). Menadžeri u proizvodnji, urednici novinskih časopisa ili administratori u bolnicama, na primer, mogu ujedno biti zaduženi i za nadzor odeljenja ili radnih grupa koje koriste IT, Mada ovi menadžeri ne moraju obavezno i sami koristiti IT, oni su dužni da obezbede da svi članovi tima na čijem su čelu, poseduju potrebna znanja i veštine iz oblasti kompjutera i komunikacijskih mreža.

• Stariji (senior) menadžeri Zadatak ovih menadžera je da u proizvode, usluge i opštu strategiju svoje kompanije inkorporiraju sve mogućnosti koje nudi informaciona tehnologija. Pored toga, oni stalno procenjuju stepen zavisnosti kompanije od IT-a i anticipiraju probleme koji bi mogli nastati usled nedefinisanja ili nepoštovanja odgovarajućih operativnih procedura.


korisnici (krajnji korisnici): Ljudi koji IT koriste u svojim svakodnevnim privatnim i poslovnim aktivnostima. IT profesionalac Osoba koja je zadužena za nabavku, razvoj, održavanje i ispravno funkcionisanje hardvera i softvera.

IT profesionalci IT profesionalcima nazivamo ljude koji su zaduženi za nabavku, razvoj, održavanje i ispravno funkcionisanje hardvera i softvera za kompjutere i komunikacijske mreže. Samom vrhu rang-liste pripadaju sledeće kategorije IT profesionalaca:

• Programeri kotiste programske jezike radi kreiranja softvera za kompjuter i kom. mreže. • Anaiitičari sistema u saradnji sa krajnjim korisnicima definišu zahteve koje neka aplikacija mora

da ispuni. U okvitu svog delokruga rada oni mogu predložiti kupovimi nekog softverskog paketa koji u potpunosti omogućava obavljanje konkretnog posla ili pak naručiti izradu softvera.

• Dizajneri sistema formulišu specifikacije konkretnih aplikacija i dizajniraju karakteristike prila-gođenog softvera. U pojedinim organizacijama, uloge programera, analitičara i dizajnera sistema mogu biti poverene jednoj istoj osobi, koja u tom slučaju nosi titulu programer/analitičar.

• Web dizajneri su težišno usmereni ka projektovanju aplikacija za Internet i World Wide Web. Aplikacije koje oni projektuju, često se nazivaju na Webu zasnovanim (web-enabled) aplikacijama.

• Menadžeri projekta zaduženi su za koordinaciju svih aktivnosti na razvoju nekog konkretnog projekta i upravljaju čitavim timom programera/analitičara.

• Mrežni specijalisti obavljaju poslove iz oblasti dizajniranja, funkcionisanja i upravljanja kompjuterskim komunikacionim mrežama, uključujući i mreže koje služe za vezu sa Intemetom,

• Instruktori rade sa krajnjim korisnicima, pomažuci im da nauče da vešto i bez napora koriste hardverske i softverske komponente sistema.

• Kompjuterski operateri nadgledaju funkcionisanje kompjutera u centrima za obradu podataka. Ove sisteme zajednički upotrebljava ogroman broj korisnika, koji su sa sistemom povezani preko komunikacijskih linkova. Kompjuterski operateri, pored toga, obavljaju startovanje aplikacija, aktiviranje hardverskih periferija.

Procedure: Postupci pri upotrebi i održavanju IT-a

Dobre procedure su od suštinskog značaja, bez obzira da li se neka aplikacija izvršava na PC-ju ili nekorn superkompjuteru, da li je koristi samo jedna osoba ili ogroman broj ljudi istovremeno, Pod procedurom se podrazumeva skup detaljnih, korak-po-korak instrukcija za postizanje konkretnih rezultata. Procedure, ljudi i aplikacije zajedno čine komponentu sposobnosti (know-how) upotrebe informacione tehnologije.

Postoje četiri primarne kategorije procedura: operativne procedure, procedure za kreiranje rezervnih kopija i oporavak sistema (backup and recovery), bezbednosne i razvojne procedure (videti sliku 9.), Sve one pripadaju grupi ljudskih procedura (people procedures), a namenjene su za izbegavanje problema i pružanje pomoći ljudima u rešavanju iskrslih problema.

programer/analitičar Osoba koja je istovremeno zadužena za definisanje sistemskih zahteva, kao i za razvoj i implementaciju sistema. centar za obradu podalaka / kompjuterski centar Postrojenje u kojem su smešteni veliki i srednji (midrange) kompjuterski sistemi. Ove sisteme zajednički upotrebljava ogroman broj korisnika, koji su sa sistemom povezani preko komunikacijskih linkova. kompjuterski inženjer IT profesionalac zadužen za dizajniranje, projektovanje i kontrolu praizvodnje kompjuterskih komponenata. inženjer sistema: IT profesionalac koji vrši instalaciju i održavanje hardverskih komponenata.


Slika 9.0 Četiri procedure

Operativne procedure Operativne procedure (operations procedures) odnose se na sam proces izvršavanja neke aplikacije. Jedna tipična operativna procedura definiše:

• Na koji način se neki sistem ili aplikacija koristi, • Ko je sve i u kojoj meri ovlašćen za korišćenje sistema. • Koliko često bi određene aplikacije trebalo da budu upotrebljene, • Kuda sve odlaze izlazni rezultati (output) obrade podataka.

U kompanijama, strogim procedurama je definisano koje informacije smeju da budu podeljene sa drugim korisnicima, dobavljačima i pod kojim uslovima. Pored toga, ove procedure definišu oblik u kome informacije mogu da budu deljene (shared), odnosno u kojim slučajevima se mogu distribuirati "sirovi" podaci a kada bi trebalo objavljivati samo njihov sumarni prikaz.

Ukoliko koristite PC, verovatno vam je poznat skup procedura za njegovo startovanje i isključivanje koje morate poštovati. Operateri na mainframe računarima u kompjuterskim centrima ili na midrange kompjuterima u poslovnim centrima, takođe moraju poštovati slične procedure. Cilj ovih procedura jeste u sprečavanju gubitka informacija i ostećenja elektronskih komponenata računara. U zavisnosti od konkretne aplikacije, operativne procedure mogu biti sasvim jednostavne ("Pre isključenja sistema obavezno napravi rezervnu kopiju svega što je urađeno u toku dana").

Procedure za kreiranje rezervnih kopija i oporavak sistema Takozvane backup procedure definišu kada i na koji način treba kreirati dodatne kopije datoteka, koje se obično nazivaju rezervnim kopijama (backup copies). Rezervne kopije su pouzdano sredstvo za zaštitu protiv gubitka podataka, informacija i softverskih progama. Ako bilo šta od ovoga bude izgubljeno ili slučajnom greškom izmenjeno, pomoću rezervne kopije će u bilo kom trenutku moći da bude obnovljeno (restored). Sa druge strane, procedure za oporavak (recovery procedures) definišu aktivnosti koje treba preduzeti u slučaju da je potrebno obnoviti podatke, informacije ili neki softverski program.

glavni informatičar (chief information officer - CIO) Osoba odgovorna za upravljanje i razvoj IT sistema neke kompanije. operativna procedura Procedura koja definiše na koji način neki sistem ili aplikaciju treba koristiti, koliko često je treba upotrebljavati, ko je oviašćen za njenu upotrebu i gde treba da završe rezultati obrade podataka i informacija. backup procedura Procedura kojom se definiše kada i na koji način treba kreirati rezervne kopije podataka i informacija, kako bi se sprečio njihov gubitak. rezervne kopije Dodatne kopije informacija iii softvera napravljene u cilju zaštite od njihovog gubitka. procedura za oporavak Definiše akcije koje treba preduzeti u slučaju potrebe za obnavljanjem informacija ili softvera.


Bezbednosne procedure Bezbednosne (security) procedure se dizajniraju u cilju zaštite centara za obradu podataka, komunikacijskih mreža, kompjutera i drugih IT komponenata od slučajnog neovlašćenog upada ili zlonamernog oštećenja. Dakle, dok rezervne kopije predstavljaju zaštitnu meru u slučaju gubitka podataka, bezbednosne procedure treba da preduprede sve aktivnosti koje bi do gubitka mogle dovesti. Bezbednosne procedure se najčešće sastoje u ograničavanju pristupa određenim bazama podataka i kreiranju tajnih lozinki koje korisnici moraju uneti u kompjuter pre izvršavanja određenih funkcija. Bezbednosni softver IT menadžerima omogućava ograničavanje pristupa fajlovima i bazama podataka, uređajima za pogon diskova, pa čak i ulazno/izlaznim uređajima. Od posebnog značaja je zištita protiv takozvanih virusa - skrivenih programa, smeštenih na hard disku ili u memoriji kompjutera, koji su u stanju da (bez znanja korisnika) izvrše izmene u načinu funkcionisanja kompjutera ili da modifikuju podatke i programe koji su u njemu uskladišteni. Kompjuterski virus kopira samog sebe na druge programe ili na medijum koji je ubačen u kompjuter, šireći se tako sa jednog kompjutera na drugi. Ukoliko ostane neprimećen, virus može prouzrokovati ogromnu štetu na uskladištenim informacijama.

Antivirusni softver testira sve dolazeće e-mail poruke, dokumenta i druge informacije, kako bi detektovao viruse koji su za njih eventualno prikačeni, Štaviše, oni su u stanju da korisnika upozore na prisustvo virusa i ponude mu više alternativnih načina njegovog otklanjanja.

Razvojne procedure Uz pomoć razvojnih (development) procedura IT profesionalci su u stanju da na najefikasniji mogući način definišu potrebe korisnika, te da na osnovu toga projektuju aplikacije koje će te potrebe zadovoljiti. Pored toga, ovim procedurama može biti definisano vreme i način nabavke novog softvera i njegovog stavljanja u funkciju. Svaki IT profesionalac kome je povereno izvršavanje neke razvojne procedure trebalo bi da na početku analizira trenutnu poslovnu situaciju, pa da zatim pojedinačno oceni svaki od alternativnih metoda za unapređenje te situacije. U pojedinim firmama, svi zaključci do kojih se dođe prilikom izvršavanja neke razvojne procedure uredno se beleže u skladu sa specifičnim procedurama dokumentovanja.

bezbednosna procedura Procedura koja je dizajnirana u cilju zaštite centara za obradu podataka, komunikacijskih mreža, kompjutera i drugih IT komponenata od slučajnog neovlašćenog upada ili zlonamernog oštećenja. bezbednosni softver: Softver namenjen za zaštitu sistema i podataka. antivirusni softver Softver koji skenira dolazeću elektronsku poštu, dokumenta i druge informacije radi detektovanja i uklanjanja virusa koji za njih mogu biti prikačeni.

razvojna procedure Procedura koja IT profesionalcu objašnjava na koji način treba da projektuje aplikacije koje će te potrebe zadovoljiti.

Uvod u sisteme Razmotrimo razlike između u personalnih i u takozvanih višekorisničkih sistema.

PersonaIni / jednokorisnički sistemi Jednokorisnički sistem tipično koristi samo jedna osoba. Ovakav sistem je potpuno samostalan i nije povezan sa drugim kompanijama, niti se zajednički koristi (deli) sa dnigim ljudima. Novinari i književnci, finansijski analitičari i ilustratori novinskih časopisa, koji svakodnevno koriste softver za obradu teksta, tabelama izračunavanja i grafičke ilustracije, respektivno, u stvari su korisnici moćnih personalnih sistema. Najznačajnija prednost personainih sistema leži u njihovoj mogućnosti prilagođavanja, čime se znatno povećava produktivnost i efikasnost osobe koja ih upotrebljava, U svakom od pobrojanih slučajeva efikasnost se prikazuje u formi sposobnosti prezentovanja informacija u upotiebljivom i "lako svarljivom" formatu, dok produktivnost proizilazi iz sposobnosti sistema da članke i izveštaje, stručne komentare ili ilustracije, generiše brže nego što bi korisnik to ikada bio u stanju da uradi slobodnom rukom.


Višekorisnički sistemi Višekorisnički sistem (multiuser system) je opšti naziv za sistem u kome veći broj korisnika zajednički upotrebljava jedan ili više hardverskih sistema, programe, informacije, ljude i procedure. Svaki višekorisnički sistem ima trojaku namenu: (1) povećanje produktivnosti i efikasnosti ljudi koji kotiste aplikacije, (2) povećanje produktivnosti i efikasnosti organizacija u kojima su te aplikacije instalirane i (3) poboljšanje kvaliteta usluga korisnika višekorisničkih aplikacija.

Sledi lista najvažnijih razloga upotrebe višekorisničkih sistema:

• Zajedničko korišćenje (deljenje, eng. sharing) kompjutera Primer: Avio-kompanije, kao sto su: British Airvays, Lufthansa, Air France, Qantas Airlines, Continental Airlines, na hiljade svojih putnika povezuju, putem Interneta, sa kompjuterom za obradu rezervacija. Istu ovu uslugu one pružaju i turističkim agentima, tako što im dopuštaju zajedničko korišćenje jednog centralnog mainframe kompjuterskog sistema, radi provere reda letenja za potrebe svojih klijenata. Svi oni, dakle, rezervaciju sedišta obavljaju preko jednog centralizovanog kompjutera.

• Zajedničko korišcenje hardvera Primer: Ilustratori novinskih kuća zajednički koriste iste štampače. Kompjuter svakog ilustratora povezan je sa centralnim štampačem preko komunikacijskog kabla.

• Zajedničko korišćenje softvera Primer: Umesto da od svakog studenta zahteva nabavku sopstvene kopije multimedijalnog obrazovnog programa za biologiju, uprava državnog Univerziteta u Minesoti odlučila je da od proizvođača ovog softvera otkupi licencu koja omogućava njegovu upotrebu od strane velikog broja studenata. Zajedničko korišćenje pomenutog softvera omogućeno je pomoću specijalne kompjuterske mreže, koja je instalirana u laboratoriji za biologiju. Mreža sadrži potreban broj PC računara za svakog studenta, pri čemu je svaki PC povezan sa snažnijim PC kompjuterom na kome je instaliran pomenuti softver.

• Zajedničko korišćenje informacija Primer. Osoblje Medicinskog centra Stanford i Opšte bolnice u državi Massachusetts u svakom trenutku ima na raspolaganju sve informacije u vezi sa dijagnozom, testovima i terapijom za najkritičnije pacijente, uključujući i njihove rendgenske snimke. Sve ovo je omogućeno odlukom da se pomenute informacije čuvaju u jedinstvenoj bazi podataka u jednoj od navedenih bolnica po izboru samih pacijenata,

• Zajedničko korišćenje komunikacija Primer: Dizajneri neke kompanije mogu neprekidno biti u kontaktu sa svojim kolegama, bez obzira na njihovu međusobnu udaljenost, putem sistema elektronske pošte. Nokia, 3M, IBM i mnoge druge kompanije globalno povezuju svoje zaposlene preko mreža za slanje e-mail poruka uz pomoć svojih desktop, laptop ili notebook kompjutera.

Značaj višekorisničkih sistema u indistrijskoj proizvodnji može se ilustrovati na brojnim primerima. Proizvođači automobila u Japanu, Južnoj Koreji, Evropi i u Sjedinjenim Državama u velikoj meri se oslanjaju na višekorisničke sisteme preko kojih se vrši povezivanje proizvodnih mašina i uređaja za sklapanje automobila, uključujući, naravno, i robote. Umiežavanje omogućava preciznu sinhronizaciju svih aktivnosti, tako da se svaka od njih odigrava u tačno određeno vreme. jednokorisnički sistem IT sistem koji koristi samo jedna osoba. Ovakav si stem je potpuno samostalan i nije povezan sa drugim kompanijama, niti se zajednički koristi (deli) sa drugim ljudima.

vlšekorlsnlčkl sistem Komunikacioni sistem u kome veći broj korisnika zajednički upotrebljava jedan ili više hardverskih sistema, programe, informacije, ljude i procedure.

Logistički (back office) sistem Sistem za upravljanje imovinom hotela vidljiv je za sve goste, jer oni stupaju u kontakt sa njim tokom prijavljivanja, za čitavo vreme boravka, kao i prilikom odjavljivanja iz hotela. Iza paravana se, međutim, nalazi poseban sistem, takozvani back office ili logistički sistem koji suvereno upravlja svim aktivnostima unutar hotela. Na kraju svakog dana, sve informacije iz sistema za upravljanje imovinom elektronskim putem se prenose ka logističkom sistemu. Uz pomoć svojih radnih stanica, koje su direktno povezane sa ovim logističkim sistemom, zaposleni u računovodstvu analiziraju poslove koji su tokom tog dana realizovani. Kontrolori proveravaju ispravnost izvršenih transakcija, dok ostatak osoblja priprema završne račune, koji će potom elektronskom poštom biti poslati ka kompanijama koje su organizovale grupne posete hotelu.


Slika 10. Upotreba sistema za upravljanje imovinom u jednom od Starwoodovih Westin hotela.

Obrada informacija Beleženje Ulaz (input) Pod inputom se podrazumeva unošenje podataka u sistem radi njihove obrade.

Upload/Download Primer: Operateri nekog IT sistema u sedištu kompanije "šalju" (upload) u sistem informacije o resursima kompanije. Proces slanja informacija iz nekog PC kompjutera u centralni mainframe računar naziva se uploading, dok se obrnuti proces, to jest prenos informacija iz centralnog sistema ka bilo kom desktop kompjuteru označava kao downloading.

Obrada Izračunavanje (compute) Proces dobijanja rezultata putem sabiranja, oduzimanja i drugih aritmetičkih funkcija. Primera radi, kompjuter na recepciji izračunava ukupan iznos koji svaki gost mora da plati prilikom odjavljivanja iz hotela. U ovaj završni račun ulaze svi troškovi koje je gost napravio tokom svog boravka, pri čemu se od ukupnog iznosa oduzimaju eventualni grupni popusti, krediti ili avansne uplate.

Ažuriranje (update) Dodavanje, brisanje ili izmena pojedinih detalja naziva se ažuriranje. Zapisi se mogu ažurirati na dva načina. Kod takozvane grupne obrade (batch processing) sve transakcije se grupišu i odjednom obrađuju. Na primer, svi zapisi o gostima u toku jednog dana obrađuju se grupno, da bi se dobio izveštaj o ostvarenim prihodima za taj dan. Nasuprot tome, obrada u realnom vremenu (real-time processing) podrazurneva obradu svake transakcije već u toku samog izvršavanja.

Klasifikovanje: Klasifikovati znači kategorizovati ili grupisati informacije u skladu sa nekom njihovom naročitom karakteristikom. Na primer, u odeljenju prodaje se gosti grupišu po kompanijama za koje rade, kako bi se ustanovilo ko su najveći i najčešći korisnici hotelskih usluga na globalnom nivou.

Sortiranje: Kada su informacije složene po nekom logičnom i smislenom redosledu (recimo, po abecednom redu ili po rastućem numeričkom nizu), onda za njih kažemo da su sortirane. Primera radi, osoblje izvršnih odeljenja periodično štampa po abecednom redu složene listinge zaposlenih radnika.

Sumiranje: Tokom ove aktivnosti iz oblasti obrade, ogromne količine podataka bivaju svedene na koncizan, lako upotrebljiv format, ali tako da on u sebi sadrži dovoljno detalja sa aspekta korisnika. Podaci o prosečnom godišnjem nivou popunjenosti hotela se, na primer, mogu sumirati po broju zauzetih soba svakoga dana, tokom čitave godine.

Generisanje Izlaz (output) Ova aktivnost se sastoji u pripremi izveštaja koji će biti odštampani ili prikazani odgovarajućem auditorijumu. Primera radi, šef recepcije svakoga dana priprema štampani izvestaj u kome navodi sve troškove i takse kojima je zadužen svaki gost hotela ponaosob.

Izdavanje (issue) Ova aktivnost se sastoji od izrade i štampanja nekog dokumenta. Na primer, računovodstveno odeljenje izdaje čekove kojima plaća dobavljače, dok rezervacioni sistem izdaje potvrde o rezervaciji, nakon čega se one poštom šalju gostima koji su sobe rezervisali unapred.


Skladištenje i preuzimanje

Izvršavanje upita (inquire) Ova aktivnost podrazurneva zadovoljenje nekog zahteva za dobijanjem informacija, bilo putem izračunavanja ili preuzimanja uskladištenih informacija. Primera radi, šef recepcije može odgovarajućim upitom naložiti sistemu da kreira listu svih gostiju koji treba da pristignu određenog dana.

Skladištenje (store) Pod skladištenjem se podrazumeva čuvanje informacija za kasniju upotrebu, tako što se one zapisuju na disk (dugoročno skiadištenje) ili u memoriju računara (kratkoročno skiadištenje). Baze podataka sa istorijom gostiju obično se snimaju na optički disk radi čuvanja.

Preuzimanje (retrieve) Preuzimanje je proces lociranja i kopiranja informacija koje su navedene u nekom upitu. Primera radi, agent za rezervacije može iz baze podataka preuzeti zapis za nekog konkretnog gosta, kako bi proverio ili izmenio planirano vreme njegovog boravka.

uploading (učitavanje): Proces slanja informacija sa PC-ja u neki mainframe računar. downloading (skidanje) - Transfer informacija iz nekog centralnog sistema do pojedinačnih kompjutera. grupna obrada: Grupisanje i istovremena obrada svih transakcija odjednom. obrada u realnom vremenu: Metod po kojem se svaka transakcija obrađuje u trenutku njenog dešavanja.

Prenos Prenos (transmit) Distribucija informacija preko neke komunikacijske mreže obično se naziva prenosom (transmisijom). Na primer, iz ekspozitura banke Hypo-Alpe Adria, preko komunikacijske mreže, ka Centrali, redovno se prenose informacije o finansijskim transakcijama korisnika. U lokalnim centrima se za slanje poruka zaposlenima, bilo individualno ili grupno, koristi sopstvena elektronska pošta.

Teme za razmišljanje

Pitanja za diskusiju 1. Šta mislite zbog čega je, u kompanijama koje su tokom vremena zabeležile iole značajniji rast,

danas uobičajeno naići različite mešavine IT hardvera i softvera ? 2. Koji je glavni nedostatak postojanja međusobno različitih mešavina kompjuterskog hardvera i

softvera u pojedinim ograncima jedne iste kompanije? 3. Kakvu korist mogu trgovci na malo, izvući iz činjenice da se na svim prodajnim mestima koriste

potpuno identične IT komponente? 4. Ima li možda nekih nedostataka u tome što se u svim prodavnicama nekog trgovinskog lanca koristi

potpuno identičan hardver i softver?

Documents

UVOD U PROGRAMSKE PAKETE-1 Final - …ttl.masfak.ni.ac.rs/Programski paketi/UVOD U PROGRAMSKE...Uvod u programske pakete Tajna privlačnosti kompjuterske tehnologije leži u programskom