Uvod u Teoriju i Sistematsku Nauku o Pozoristu

7/23/2019 Uvod u Teoriju i Sistematsku Nauku o Pozoristu

1/13

.

.

Tea tar n e postoji kao ,,stvarn Isa utv rde-

nim mestom u prostoru, ve6 kao radnja ka-

raktera. Teatar se potvrduje

u

gledaocu i za-

visan je od intencionalnosti dela. . )

. .

Istraiivanje teatra mora za svoj predmet

imati individualno, neponovljivo ,,izvodenjen

,,teatars ke veeeri . Ako se prihv ati i ra zradi

nekoliko materijalnih Einjenica koje pruia pred-

stava (dekoi- komada, kostim, rekviziti i drugo)

naSa 6e diisciplina ipak ostati pred naeelnim

zadatkom da oeiglednu askudnost tih einje-

nica uoEljivu u svako vreme, nadoknadi ,,pred-

metom i posebnim metodom. Knj iiev nast , umet-

nost i muzikologija ,,imajuW svoje pr edmete

hi

t

nun opipljive. Njihova se terminologija

temelji na intaktnom i empirijski potvrdenom

odnosu izmedu oznaeavanja i oznaeenog. Ra-

zumevanje njihovih ostvarenja se pokazuje, ta-

kode, u ostvarenom delu i zasniva se na este-

tiekim potencijama koje treba da se ~ hv at e.

Naueno-umetnieki metodi dopiru do konkret-

nog i pre svega, do samog pojedinatnog dela

i usmeravaju se ka saznanju predmeta.

Nasup rot tome, nauk a o pozoriStu ,,nema svoj

predmet. Njena Oipologija ne upu6uje na objek-

tivno date Einjenice. Njeni saznajni akti ,,koris-

te materi jalna dela pa tako istorijsko -teatars ke

posenosti ne mogu da budu objekt estetiekog

uoblieavanja Zivog duha. Nauka o pozoriStu

*) Izvodi iz

rada Dietrich Steinbeck

Einlettung in

die Theorie und systematik der ~h eit erw iss enc sha ft

ed Walter de Gruyter and

Co.

Berlin 1970 str 1 4 7 .


2/13

--

ITRIH

STAJNBEK

mora da ,,uhvati9' svoj predmet tek posredstvom

pasebnih misaonih operacija. Njena terminolo-

gija oznafava pojam stvari i kao takva zadr

iava se na ispdtenim 6injenicama posmatra-

juS saznajno-teorijske problerne.

.. )

. )

TeatroloSki metodi se, dakle, ne mogu po-

stavibi na negto Pvrsto i nepromenljivo, oni

se

bave struk turom izgradnjom novih predmeta

i ne isklju fuju s e empirijski, veC se verifikuju

misaono. .

)

. .

)

NaBe istraiivanje n&e imati za cilj da

predstavi metodiehi izloienu tematiku. Plodo-

nosno samanje metoda odraiava se lsamo na

postupak saznavanja Pinjenica i uzaludno je

zahtevati prethodno ula ien je u njih.') Tamo

gde jedna irinjenica, kao takva , tek treb a da

se dokuEi m osebne misaone operacije, nema

saznanja, vet se tu pretpostavlja samo teorij-

sko savladivanje nafelnih osnova istraiivanja.

Time, istina, ponovo u krug svog promatranja

postavljamo ajma nje u njihovim Einjenifno

~o v a a n i m m e kt im a

-

metodu saznania: ier se

Zpredmetn teatrologkog istraiivanja ,,pieparira

vosebnim deskrirrtivnim anali tifkim metodom.

tako da se njegov poseban ,,ontologW7 sta tus

profigfava, a jedna valjana adekvatnost ma-

terija la metoda ne ukazu je samo na put, veC

sadrii i raoionalnu kontrolu; takvi zadaci nisu

nSta manje metodolo5ki nego Bto su teorijsko-

naufn i, poSto se, b t o tako, usredsreduju na

metod.

. .

)

. ) Letimifan asvrt na ufenje o metodi i nje-

noj praktifnoj primeni, koja je teatnr pripi-

sala st at us biCa zasnovanog i promiiljenog kao

,,problemski predmet , pokazuje nam da je ono

jog rani je bilo uklju feno u umetniEki fenomen

teatra, u sktematshim utemeljivanjima mnogih

zastupnika ove discipline i

u nasledu Maksa

Hermana (Max Herrmann). Time, istina, na-

Eelne i dubokoobuhvatne razlike izmedu tea-

tr a kao ,,forme biCa i teatra kao ,,forme doga-

daja nisu, medutim, na hd es an nafin, postale

konstitutivne za problemrsku svest bifa nauke.

Ali u jednoj odlufnoj tafki teorijske kritike

retko se prihvata da najviSa ist~r ij~sk oteata r-

ska ostvarenja gublika moie da razume u svag-

daSnjem istorijskom znafenju. IskoriSfavanje

vrednosti Eitavog raspoloi.ivog materijala po-

kmuje se kao srefniji ishod nego rnnoga de-

tal jna opisivanja datih Einjenica. Qno ;to od

njih fenomen teatra usvaja, pod uticajem viSe

ili manje nejesnog hipostaziranja, i po svoj-

stvima po nastajanju oprinefe utemeljenju

pojma teatra.

.

)

Nicolai Hartrnann Nikolaj Hartman), as Problem

es gestigen

Sefns, Problem duhovnog bifa), str.

26 i

dalje.


3/13

DITRIH

ST JNBEK

. )

Teatar-doga%aj se ne moie shvatiti u svom

istoriislri pojedinaPnom ispoljavanju.

S

druge

stran;, m6tobskokriti~ka izvoaenja upuCuju na

istorijskoteatarske radove, iako indukovani po-

gledi-o strukturi i sklopu predmeta festo ize-

zivaju kratke spojeve u logifkim operacijama.

Ovde ekspLicirani pojam teatra tada negira

svoju zavisnast od prenaufnog izvodenja teatra

i, time, nepnimetno apstrahuje pisca od poje-

dinaf nog dela.

Da bi se sam fenomen razumeo u svoj svojoj

liompleksnasti bilo bi ldobro naznafiti amo

vrlo uprogkeno o fenomenoloSko stvaran je

,,bican na Pijiim se konkretnim formama iwo-

ljavanja teatar potvrduje i ufvrs6uje. btorij-

skoteatarsko izvodenje bi moralo, sa svoje atra-

ne, da projekt pojma koji rezultira iz teorij-

skosistemakkog istraiivanja kontrolise, da se

ne bi preobratio u goli muzej pojedinafnih

pozoniSnih elemenata.

Konaho, vrednost svakog duhovnonaufnog me-

toda zavisi od toga da li i on lsam ostaje samo-

stalan. i da li ie u poloiaju da nove aspekte

uPini 'o~evidnirn. ~ re i~ cs ta 6 k ae da tradicio-

nalna istorijskoteatarska metodika zadriava

svoje znaPeGje dokle god isadrii u sebii ne-

promisljene sinteze, koje se ne mogu po zakonu

postojekeg materijala potvrditi.

.

)

. )

Tradicionalno, strufno, naueno uEenje je

godinama emancipacije i borbe za svoje aka-

demsko potvrdivanje dugo zanemarivalo po-

stavljanje zadatka i problemsku svest bita.

Tako lsu nastala prazna mesta u teatroloskom

istraiivanju, koje zbog toga ne ispoljava jas-

nobu m e t e poSto je ovaj poremeCaj bio nemi-

novan nije dolazilo do savladavanja rsaznajno-

-teorijskog polja nauke. Ta prazna mesta, koja

su dosada ostajala po strani, ne mogu se vise

pretutkivati.

Mora se doti do toga da Ise ovo savladavanje

problema uEini svesnijim

i

takode, po mogu6-

stvu, progiri. NaSa promatranja teie jednom

otvorenom sistemu, njegovoj aktualnoj neop-

hodnosti a, isto tako, cilj im je da ovi rezultati

doprinesu daljem razvoju nauke o pozori8tu.

Samo ako nastavi da sebe samu kritifki pro-

tnatra, nauka moie stupiti u uzajaman odnos

sa blishim nauPnim poljima; njihovi predrneti,

metodika i n a h i saznanja gradite sadriaj pro-

blema

i

na taj naPin, omogutiti saznanje

sa-

driaja predmeta koji je svojstven nauci o

pozoriltu.

Otuda, na primer, nauka o pozoriStu promatra

teatar kao pasebno struktuiranu ,,formu pred-

stavljanja dramskog pesniStva i svoja istra-


4/13

DITRIH STAJNBEK

iivanja zasniva na njemu. Radovi velikih sli-

kara i arhitekata Renesanse i Baroka usmera-

vaju istoriju umetnosti ka scenografiji i

dekoru, istraiivaEloim smerom koji se tiEe i

teatra. Muzikologija polaie pravo na operu.

U raznolikim formama teatanskog tsamouobli-

Eavanja epoha i kultura, istorija umetnosti je

pronagla bogat materijal neposrednog sazna-

nja. Sociolozi su ispitivali pozoriSnu umetnost

kao .,najvliSu formu socijabilitetan2);ailtropoloii

su se zanimali za karakter igre koja ie ,,meto-

diEki od neprocenjive vrednosti za- p o k u ~ a jda

se Eovekovo postojanje objasni kroz igruV3),dok

su psiholozi,- kroz tok dogadaja teatarskog iz-

vodenja, promatrali raznovrsno izraiene realr-

cije iluzioniranog gledaoca. Prirodno, nastoja-

janja treba nastaviti i taj ovde samo ukratko

zahvaCen interes za razliEite nauke, treba di-

ferencirati i produbiti.

Ali,

s druge strane, sve

ovo Sto smo naveli moie ukazati na opasnost

teatrologke dezorijentacije. . .)

. ) OEito je da su nauci o pozorigtu, moida

viSe nego knjiievnosti, umetnosti ili muziko-

logiji, potrebna specijalizovana saznanja drugih

struka. To, medutim, nije dovoljno da se na

primenjene nauke o umehostima, na etnologiju,

antropologiju, psihologiju, sociologiju i druge,

gleda kao na ,,pornoCne nauke , bez utvrd ivan ja

Eime one treba da ,,p~mognu .~)

h'ijedna od navedenih nauka se, konafno, ne

zanima za celovit umetniEki fenomen lsamog

teatra, vet, s vremena na vreme, za neki od

posebnih vidova teatra koji ona istraiuje u vezi

sa sopstvenim problemom. IstoriEar umetnosti

Ce u pozorignom delu videti uobliEeni scenski

prostor jednog odredenog slikara. On ga smatra

odgovaraju6im, ali se, izmedu ostalog, bavi i

istraiivanjima koja se usredsreduju na zadatak

Sto ga je postavio slikar, kao i na njegovo

savladivanje, dok se, sa svoje strane, ovo is-

traiivanje usmerava istorijskcumetniEkim zada-

cima. Nauka o knjiievnosti posmatra pozorigni

komad, najpre, kao knjiievno delo sa vred-

nostima koje su izvan knjiievnih funkcija, dok

ga nauka o pozorigtu, naprotiv, posmatra kao

literarno vain o ,,sredstvoW a tea tarske ,.ciljeve7'.

Ne treba iznaCi 'samo sastavne delove teatra, i

Eime se oni 'izdvajaju u celinu koju struEnjaci

)

Videti: Sociologija umetnosti diskusija na petom

susretu nemaEkih sociologa. Spisi nemaEkog dru5tva

za Sociologiju, Tibingen 1931, str. 125.

3

Hellmuth Plessner Helmut Plesner) Zur Anthro-

pologie des Schauspielers Ka antropdlogiji glumca)

str.

180.

) Knudsen Knudsen), Theaterwissenschaft Nauka o

pozoristu), str.

86

i dalj e; Kutscher KuEer), Osnovi,

str.

45

i dalje; Niessen Nisen): Udtbenik.


5/13

promatraju na jedan potpuno dmgafijd nafin,

vef, naprotiv, nauka o pozoriStu mora u njima

videti delove jedne heterogene celine, koja nas-

taje iz njihove uzajamnosti a gde se uvek za

,sebe analiziranom aspektu daje novo znafenje,

jer upravo ova organska celina nije sastavljena

od razliEitih ,,delovaU, veC je

u njoj samo raz-

lufen razliEiti ,,deoV koji je delotvoran i odgo-

vara svakoj celini.

.

)

. )

Treba jog jednom re fi da ovde izneta pro-

matranja irnaju za cilj samo da razjasne pro-

blemsku dimenziju sistematske nauke o pozo-

riltu. OdviSe naglaSena spekulacija skriva, uvek,

jedan prozaifan pogled na istoriju nauke: pro-

puSteno valja nadoknaditi

Ka samorcfleksiji nauke o pozorigtu

DanaSnje stanje nauke o pozoriStu moie se ra-

zumeti i objasniti samo iz uslova i okolnchsti

njenog nastajanja kao samostalne nauke i aka-

demske autonomije koju zahteva nauka o umet-

nosti. . )

. ) UmetniEki fenomen tea tra njegove isto-

riiski nastale oblike ispoljavanja stvorila je tek

nauka o pozoriStu. ~rad ic i j a eorijtskog raSEla-

niavania posebnih

problems,

ne same dramskog

pesniEtva,-vef isto tak o, teatarskog predstavlja-

nja, ide od Aristotela preko dcgmatirara hurna-

nizma do Didroa, Lesinga, Eduarda Devrijena

tako dalje, vefinom na delotvoran nafin. Bez-

brojni dokazi ofek uju ispitivanja reienja.9

Odnos teorijskog projek ta umetniEke stvar-

nosti, programa i izvodenja ne oznafava samo

jedan od naj~animljivij~ihspekata istorije tea-

tra i istoriie muziEkoa teatra. Ta istraiivanja

spadaju i storiju nauke pozoriStu, u meri

u kojoi rasvetljavaju duhovnu recepciju i soci-

jaln; status teatra.

Procvatam istorijskofiloloEkog istraiivanja u

XIX veku, najpre istorija knjiievnosti i istorija

umetnosti, a zatim istorija i etnologija zahte-

vaju da se na n j h a zasnuje neprestano ras-

tufe interesovanje za umetnost i socijalne feno-

mene. Filozofska estetika se, takode, samo nago-

veStavanjem datog predmeta razvija u struenu

estetiku, a nauka o knjiievnosti se i dalje bavi

pitanjima dramaturgije.

Teatarsko istraiivanje istupa u svoj odluEujuCi

stadijum naspram knjiievno istorijskog poziti-

Treba istaCi da ne postoji sistematska istorija kako

teorije ~ozor iSta ako n estetike teatra.

U

disertacija-

ma su .- tu tamo obradivane sim o pojedine epohe

rodovi ili posebna pitanja.


6/13

DITRIH

ST JNBEK

vizma Sererove (Scherer) 5kole plaSljivo preu-

zimajuCi ono fime se ranije bavila nauka

knjiievnasti.

.

)

. ) Pod uticajem Diltaja, Vindelbanda, Rikerta

i novijih filoaofskih pravaca, zatirn Georgovog

kruga rom anistifke ikole i, pre svega, nauke o

umetnosti izgraduje s e jedan stvara lafki plu-

ralizam metoda.

. )

. )

U einj i za sistematifnoSCu, nasta je na jed-

noi strani. dosta metodologkih lspisa koji teie

krhiEkijem izgradivanju str u~no na uf no g azna-

nia i zasnivanju metoda na autonomnom pred-

metu i, na d k g o j str ani , razvija se potreba za

dopunskim informacijama iz tzv. ,,granifnih

podruf ja". . . )

(.

. ) kao ,,granifno podrufje" ~istorija teatra

je u .slufaju nui de bila spremna da prizna ,,tako-

zvanu nauku o pozoristu", koju u ovom smislu

utemeljuje Ka rl Fosler ,,samo kao dopunu nauke

o knjiievnosti i nauke o ~metnosti".~)edno,

kroz istorijskoteatarski razvoj, u periodu

1889-

1918. neobifno aktivirano opgte interesovanje

za teatar, zahtevalo je konafno svoj danak od

univerniteta.

Da bi se shvatila vodeCa uloga koju je teatar

igrao u duhovnom iivotu novog veka mora se,

bar, u osnovnim crtama predstaviti 5ta ova

fudnovata evolucija izraiava.

Privreda i tehnika u ovom periodu progresa

dovele su do narestanja ekonomskog pragma-

tizma i ideologije takozvanog ,,socijalnog dej-

stva rdsljenja" ito je ljude postavilo u sre-

diSte jednog sveta usmerenog cilju kome kao

pandan uopSte ne stoji ,,intimna" svest poje-

dinca. Pojedinrevo beianje u romantifko-pus-

tolovnu proglost, njegovo time obeleieno umet-

nifko htenje koje sluii prikrivanju Einjenice

da u sadagnjosti postoje bajke, a Sto se postiie

podesnim konstrukcijama dstorijskog preruSa-

van ja i ibajkama, este istorizam s teata rskin l

obeleijem. Tea tar s e tako, u izvesnom smislu,

u nepromiSljenoj refleksiji, uvreiio kao tobof-

nji raj, imaginarni muzej ili vaspitna ustanova.

Tek retrospektivna kritika naturalistirkog ta-

lasa ponovo uspostavlja duhovno, posebno, li-

terarno interesovanje za teatar. Glumac, ranije

virtouzni ,samocilj ponovo stupa u slu ibu uloge,

itavige, teatru Ota Brama (Otto Brahm)

potpuno se u njoj gubi. Razgovori publike

i kritike umetnosti sve se viSe usreds reduju

)

Fosler,

us

der tomanischen W e l t ,

Iz

romanskog

sveta , str. 231


7/13

DITRIH STAJNBEK

na raskoSnu opremu, dok umetniEka ostvarenja

joS iSEekuju tumaEenja. Tea tar se prom atra kao

instrument kritiEkog savladivanja sadaSnjosti

i od njega se, po svaku cenu, zahteva ,,pravaW

slika ljudi stvarnosti. Da je takvu racionaliza-

ciju i Pterari~zaciju eatars ke igre mogla da ra-

zume samo jedna nova publika i da na mesto

nasioca kulture stupaju visoki gradanski kru-

govi, trebalo bi tek da pokaiu socioloSka is-

tra2ivanja.I)

Nailazak tog, relativno malo plodnog, natura-

listitkog prodora bio je tako paradoksalan da

se moie, pre svega, kazati da je on za neko

v r m e udaljio ,,visokun publiku od teatra. Jer,

tek se sa njime uspostavlja distanca prema

uvreienarn shvatanju da jednu stvar treba pro-

mat rati onakvom kakva jeste. Teatar sad a vise

ne daje povoda strasnom pogledu na svet i

pozivanju na emocionalni rascep i kvazi reli-

giozno vaspitanje sekti, veC je, po prvi put,

predmet estetiEkog saznanja i estetirkog pro-

matranja. Ono Sto, svakako, ne treba nagla-

Savati jeste da se diskusija za i protiv komada

i izvodenja sada odvija manje angaiovano. Ta-

ko je naturalizam, doduSe uopsteno, otvorio

put estetifkom asarnostaljivanju teatra.

OdluEujuCi utica j u ovom razvoju ima la je te a-

tarska reiija Maksa Rajnharta (Max Reinhardt).

On ne proklamuje nikakav literarni program,

a mnoge savremene autore i ne reiira. Rajnhart

vrednuje kao pozoriSno umetniEko delo stva-

ralafki Ein glumca, koji je s m sebi dovoljan.

Time se, konai.no, pastiie preokret, koji se dug0

pripremao.

(.

Nisu bez uticaja ni tehniEki pronalasci keji

su ao LautaSijeva pokre tna pozornica (1896)

otvorili potpuno nove mogu6nosti za in-

scenacije.

I, KonaEno, pojavljuje se niz teorijsko-estetif-

kih

manifests,

pre mega, ruskih i francuskih

pozorihih reformatora. PozoriSno umetniEko de-

lo se smeSta u i ii u savremenog umetniEkog

iivota.

Novi stil reiije ili, tatnije, raznovrsna moguC-

nost novog stila dovodi do shvatanja kod tea-

tarski obrazovane gublike, da postoji razlika

izmedu pred stave i komada koji s e izvodi, Eime

se umetniEka vrednost teatra stavlja ispred

dramskog te ksta kao ,,predloSkaW gre.

)

tome takode Levin L. Schticking Levi n L. S1

king ~o ci ol og ie kr literarischen ~escirmacks-bildzbng

Sociologija literarnog vaspitanja u kusa).


8/13

ITRIH STAJNBEK

Kao autonornno umetniEko delo koje se pred-

stavlja u savremenom teatru tekst se usmerava

u drugom pravcu. Istorija teatra je odsada do-

voljna sama sebi i nije viSe istorija recepcije

i izvodenja, vef u sebe ukljuEuje umetniEki

stil glumca, reiiju i inscenaciju.

. )

.

) U letnjern semestru 1900. zapoEeo je Maks

Herman (Max Hernnann) svoju teatroloiku na-

stavnu aktivnost u Berlinu predavanjem o is-

toriji teatra u Nemafkoj. Temom koja se vef

i ranije predavala, iako ne sa istim poznavanjem

materijala, objektiviteta i dimenzija problema.

Godinu dana potom, usledila su teorijska raz-

ntatranja, a zatim su se pozoriini struEnjaci

poEeli baviti praktiEnim veibama. Godine 1902,

izvan univerziteta, dolazi do osnivanja ,,Drug-

tva za istori ju teatra (Gesellaschaft fiir Thea-

tergeschichte). . )

. .

) Zadaci koji ise postavljaju ovom prvom

zastupniku teatrologije programski formulisani

(i Eijem ~sav ladiva nju prilazi n ajp re m ali krug

studenata) sad ri e u sebi metaforu o ,,Janusovoj

glavi nauke o pozoriSt~ .~)ime se dvojako po-

stavljeni cilj s jedne strane u naufnoin,

a

s druge u pozoriSnopraktiEnom pogledu

temelji na prethodno razjaSnjenim okolnostima

nastajanja. Tako se, dakle, nauka o pozoriitu

uvlafi u dvojni frontalni rat ajpre protiv

etabliranih duhovnih nauka, a zatim i protiv

praktiEnog teatra. Taj r at koji .se podjednako

gubi i dobija delimifno osujefuje razvoj pro-

blem'ske svesti nauke. .

)

.

)

Tako se postepeno poEinju takmiEiti na-

klonost

i

promatranje, koje je, ipak, sakvalo

odbojnu skepsu naspra m ,,obmanjivanjafi umet-

nosti, kako se to jasno iskazuje u pogrdnom

izrazu ,,doktor-reiiser . Kakva osefanja r uko-

vode danas ponaganje ,,pozoriSnog praktifara

prema analitiEkom duhu nauka zasluiuje posebno

istraiivanje. Razvoj druStvenog poloiaja glumca

njegov skitaf ki karakt er, kao nestabilnost

fenomena morali bi, isto tako, da budu uzeti

u obzir.

.

)

. )

Maks Herman je oznaEio teatar kao jednu

,,osobenu umetnost drugtvenog karaktera, koja

iivi po vlastitim zakonima , i iali ,,St0 mi nis-

mo dosada nigta, ili skoro niSta saznali o s d -

tini ove teatarske umetnosti u estetiEkom po-

g l e d ~ .~ )uit inu karakt er ove ,,posebne umet-

nosti teatarsko istraiivanj e je, medutim, raz-

jasnilo, ali joi uvek stoji pred pogreSnim miS-

ljenjem o njenom znaEaju. . )

Knudsen,

Theaterwissenschaft

un

Zebendiges Thea-

ter

Nauka o pozoribtu .i

tivi

teatar).

1

Herman,

IstraBvanja

str.

4


9/13

DITRIH

STAJNBEK

Pojam predmeta

. . ) kom pravcu su rse kretala ranija pitanja

o su tini ,,osobene umetnosti koja iivi po vlas-

titim zakonima , mogu da posvedoEe dva citata:

,,Po30 se osa svake glume pomera ka pred-

stavljanju i izvodenju, zakon mimusa zauzima

centralno mesto nauke o poz~riStu .~~)

Ovome su slifne i formulacije drugih bazifnih

spisa teatrologije. Maks Herman smatra suS-

tinskim pitanjem, formalnu, artificijelnu ,$a-

znajnu stran u teatarske umetnosti, dok Artur

KuEer naglagava vige igraEku intuiciju obliko-

vanog izraza iivota. Sve definicije smeraju ka

,,mimusuU kao osnovnoj ka tegoriji. Strogo gle-

dajufi, na taj naEin se malo saznaje iz Eega je

saEinjena sugtina svake urnetnosti: oblikovanje

antitetiEkih Drugosti Empirije (Adorno). Raz-

likovanje od drugih umetniEkih formi sastojalo

bi se u igraEkom potvrdivanju na kojem feno-

menoloika analiza, ipak, ne insistira. ,,Ne ob-

jagnjavajufi pobliie osnotnu estetifku teinju

dogadaj se, Stavige, reducira na jednu, smatra

se, ,,bioloSku nuinast nqSe duhovne egzistenci-

je iza koje se vige niSta ne moie pronafi. )

. )

.

) Ostaje da se ispita jedno Sire stanovigte

o istorijsko-teatarskom metodu. umetniEkom

,,predmetu tea tra bilo je reEeno da on nije

,,stvarV ,sa fiksiranim mestom u prostoru, veC

da egzis tba kao obe leije dagadanja. ,,Gistn oblhk

vremena nije nikada ovde i sada, u isto vreme,

sa svim delovima. Teatrologija, ipak, ne pro-

matra jedan odredeni karakter dela kada oca

ne istraiuje pojedinafno delo kao sukcesivno

razvijanje forme, vec kao u spomeniku pri-

sutan totalitet, koji se razvija u vremenu. Pub-

lika, takode, razmiSlja o svom utisku o raz-

vijanju vremena dogadaja koji je relativan

koji, u neku ruku, predstavlja sefanje a od-

stranjuje trajanje i usredsreduje se na odredenu

,,stvarV.

. )

. )

Za razliku od knjifevnosti, muzike i likov-

nih umetnosti, teatar je umetnost za sadagnje,

intersubjektivno, konkretno vreme i ne moie

se, uopSteno, stvara ti za ,,vefnost . Svojstvo

,,za danas implicite spada u njegovo estetiEko

stanje. Konkretno ,,biti-za-nas urnetniEkog fe-

nomena teat ra za publiku je uvek ,,za ovo

odredeno vreme.

Istorija teatra kao istorija umetnosti otkriva

paradoksalan aspekt ukoliko nastoji da razume

umetniEka dela koja vige za nas ne egzistiraju.

Tako se moie objasniti prevlast istorijsko-po-

Frencl Nauka o pozortdtu s t r 588

Nisen. UdZbentk str. 470

i 410


10/13

DITRIH STAJNBEK

zitivistitkog metoda iz kojeg, koliko je to mo-

guCno, treba prikupiti materijalne indicije za

teatarsku umetnost. Teatrologka samorefleksija

morala bi da detaljno preispita ove nagovegtaje.

Teor i ja praksa

. .

U

jednom leksifkom pravddju teatrolo-

gije kao univerzitetske discipline Hans Knudsen

govori o ,,Janusovoj glavi svoje struke koja

i e okrenuta prema univerzitetu i teatru. prema

hauci i aktuelnoj umetnifkoj praksi trenutka.

Kao ,,janusoglavo mkazuie se i naSe istraii -

vanje samor&fleksije- truke u pogledu zadataka

i ciljeva. ;Na Sta je Knudsen mislio izgovarajuki

navedenu metaforu razjaSnjava on na jednom

drugom mestu: ,,Ako teatrologija kao univer-

zitetska ditsciplina stire priznanja i odobravanja

zahvaljujuki svojim rezultatima, ako ona sop-

stvene studente o praktirnoj strani iivog teatra

obavegtava smisleno i iscrpno, tada je ona na

pravom putu . 12) . )

I

.

VeC je Maks Herman bio ubeden u koris-

nost teatroloikih istraiivaEkih radova u kojima

urestvuju studenti koji su

se

veC bavili teatar-

skom praksom, na osnovu Eega Ce se u teatar

vratiti naurno obrazovani kadrovi. Artur Ku-

eer, takode, naglaiava da ,,studenti koji iele da

se profesionalno posvete teatru moraju proci

kroz njegov ,,viSi kurs koji se e x c a the dr a

bavio ,,opSte poznatim problemima praktirnog

pozoriSnog rada ,

i

dalje: ,,da je poieljno da

student veC z vreme studija bude okrenut

teatru .ls)

.

Postoji, bez sumnje, jedno intuitivno ra-

zumevanje dela: iz nadahnula, koje izrasta iz

refleksije onoga Sto podrazumeva snaian unu-

tarnji afinitet prema delu. Nauka o umetnosti,

medutim. gradi svoja saznanja na stvarno rek-

tificiranoj intuiciji. Nairne, prenaurni isusret sa

delom jeste pretpostavka, ali ne i asnova ade-

kvabne refleksije dela. Empirijski kvaliteti treba

da pobiju ili pot\-rde dobiveno saznanje putem

metoditke reflehsije, a postupak saznanja odr-

i e smislenim i racionalnim radi njegovog po-

tvrdivanja. Nauke o umetnostima ne sluie umet-

nosti (umetnitkim delima), veC odnosu medu

umetnostima. One ne razlaiu utenje o umet-

nusti, ne sistematizuju kanonski

k a k o

veC ana-

liziraju i istraiuju

Hta.

One se pribliiuju umet-

n i f k m delu kao nde mu Sto pmtoji, neeemu

Sto je egzistentno, kao stvaralarkom procesu

Knudsen, Theatemissenschaft

?heate7 Nauka o pozoriStu Bvi

und lebendiges

teatar). str. 52.

3

KuEer, Osnove. str. 56

Nauka o pozotiStu,

dalje i 46 ; Knudsen,

str.

59 i

dalje.


11/13

DITRIH STAJNBEK

ukoliko u njemu rasvetljavaju st ruk tur e pasto-

jeCeg e prilaze mu didaktiPki vef saznajno.

Posebno sociolo8ko-umetnifko ili psiholoSko in-

teresovanje, svakako, ostaje po strani. V d je

Maks Veber smatrao da je ,,fundamentalna nauf-

na

iluzija da nauka pokazuje put ka optimalnim

reSenjima . )

Ne treba pogreSno shvatiti da se decidirano

ogranifavanje naufno-umetnifkog istraiivanja

postojekeg, u csvim raspravama o iivom du hu

iz kojeg izrasta prdblematika odnosa teorije i

prakse, ovim objaSnjava kao jevtina maksima

umetnika koii treba da stvara a ne da objaS-

njava. ~ e o p c b d n o e jedino da se preispitaju

istoriiskonaufni. teorijskonaufni. metodoloSki i

na Craju ideoio ~ki k p ek t sadriaja onoga o

Pemu je reP. .

. Predmet, zadaci ciljevi teatrologije su

jednoznaeni i rdavo odredeni: teatar, njegova

sugtina, njegovo delovanje njegova istorija

su ocrtan i; jer dok god postoji nejasnofa u

tome ito je identitet ,,bika , fenomen teatra fe

se izraiavati putem brojnih istorijskih dokaza

i nuditi razlifite definicije koje prouzrokuje

svaka druga organizacija nafelnih naufnih sa-

driaja. Mogu se nagovestiti tri mogufnosti:

Po prvoj, teatar se shvata kao autonoman umet-

nifki ,,predmet7' fij e bike ukazuje na jedan

estetifki osoben poloiaj; kakvi metodski i sa-

znajnoteorijski problerni rezulbiraju iz ovog

osobenog poloiaja rePeno je prethodno. Po dru-

goj, teatar se shv ata kao heteronoman naPin

delovanja umetniPke forme kao tzv. ,,pomoCna

umetnost koja

se,

gde god je mogufno, stav-

lja u sluibu dramske literature ili muzike i sa

njima ~sesaodreduje. Sa ,,predstavljaEkim i,

u najboljem sluPaju, ,,interpretativn im7' funkci-

jama tea tar se poredi sa ,,izvodenjem jednog

muzirkog dela koje iznosi ,,pojavu .

Po trefoj, teatar je sredstvo druStvenog samo-

izvodenja. DruStvo, takoreki, odstranjuje od se-

be nosioca maske, koji ovu po vlastitom htenju

nosi kao ogledalo. U sluPaju da se takvo tuma-

Eenje fenomena svede na epifenomen onda se

uvek u promatranju ukazuje da se nestabilan

karakter pozoriSnog dela ne ispoljava kao neo-

setljiv naspram svoje konkretizacije u subjek-

tivnom pogledu. Gledalac ne pristupa ,,goto-

vom , materijalno oformljenom delu, vet led-

nom dogadajnom aktu i, takoreki aktivno,

1 )

ax

Weber Maks Veber), Wissenschaft als eruf

Nauka kao

poziv) str.

21.


12/13

ITRIH ST JNBEK

ufestvuje u ,,radanju7' umetnifkog dela kao

neko koji ga razume i doiivljava. I ukoliko se

kmk retno ,,ibiti-za-nas teatarskog umetnifkog

dela ne locira u epifenomenalnom, angaiovanje

publike kao i egzistencija umetnifkog dela imaju

viSe znafaja. Na taj se nafin stetifki i soci-

jalno psiholoSki aspekti jednog ,,umetnifkog

dela pokazuju vrlo znafajnim.

NeEemo se viSe zadriavati na ovome, najmanje

u smislu tradicionalne estetike, ali postoji os-

novana sumnja o umetniEkom karakteru teatra

dogadaja koji se iz izgradenog pojma ili odstra-

njuje ili pak potvrbuje. Poznavalac materije

se pribliiava Eisto ose6ajnom shvatanju koje

u teatru uzdiie jedan nafin oblikovpnja, ne-

zavisan od saradnje pesnistva, slikarstva ili

muzike. On, zatim, ukazuje na osobenost teatra

kao dinamiEkog ,,predstavljanja igrenog pro-

jekta jednog drugog empirijski antitetifkog

sveta . Ono Sto je intimno ne gubi prisnost

sa teatrom kao autonomnim delom, post0 se

on uistinu stvarno doiivljava. Teatrologija, ta-

kode, pokazuje da je naSe pitanje o preovlada-

vajuEem intuitivno-empirijskom stavu golo ,,teo-

retisanje koje nimalo ne doprinosi razumevanju

dela. Intuitivno uosetavanje mora, u svakom

slufaju, da izvrSi opit pojmovno-apstraktnog

rektificiranja i on se

vrSi sve dokle god se

empirijski akt ne postavi naspram svog pred-

meta; tu se pouzdanije doiivljava, ali se joS

ne shavata pouzdano.

Danas se teatrologijom ukazuje na dva puta:

a) ogranifavanje na jednu filoloSki egzaktnu

kritiku dramskih tekstova Sto rezultate disci-

pline o kojoj je ref upu tuj e na dalje vredno-

vanje; b) rekonstrukciju, ne kao cilj, vet kao

sredstvo i put ka

odgovarajukem razumevanju

predmeta na osnovu izvedenih analiza (pred-

meta). PreimuCstvo saznajnog vrednovanja bilo

bi u pokazivanju prevage ili naufnoumetnifkog

ili socioloSkopsiholoSkog postavljanja pitanja.,

Pred ovako iznetu formulu postavlja se alter-

nativno odlufivanje izmedu primarno istorijske

ili primarno sistematske nauke o pozoriStu. . . )

. .

Cini se besmislenim zahtevati jedan urnet-

nifki re red met teatra s obzirom na mnoeo-

strukosc metoda, knjiievnoteorijske, istorijsKo-

umetnifkc ili socioloSke metode u teatrologiii.

Teatrolog moie, ali ne mora, da ujedno b u i g i

prouEavalac umetnosti, muzikolog, psiholog i

etnolog itd. Tetrologija mora viSe, nego pri-

menjene nauke o umetnosti, da se osloni na

podelu posla i da na odgovarajube struke pre-

nese zadatke istraiivanja a, zatim, da sub specie

sopstvenu stvarn u problemsku isvest koordi-


13/13

DITRIH ST JNBEK

nira i vrednuje. TeatroloSko istraiivanje je pot-

puno iluzorno bez zajedniekog rada nauka o

umetnosti, drubtvenih i istorijskih nauka.

.

Preveo s nemaPkog TOMISLAV GAVRIC)

Documents

Uvod u Teoriju i Sistematsku Nauku o Pozoristu