Uvod Opera je postala popularan muziki anr u periodu baroka. Iako je u poetku bila aristokratska umetnost koju su plemii mogli da prate u salonima na dvorovima, otvaranjem pozorita i ire narodne mase mogle su da prate operu. Ipak, narod nije voleo da gleda ozbiljne opere ije su teme bile mitoloki motivi. Njih je interesovao svakodnevni ivot, neto to e ih zabavati, a samim tim skrenuti panju sa njihovih ivota. Tako su se u pauzama izmeu inova ozbiljne opere umetala intermeca. Ova intermeca su bile komine scene iz svakodnevnog ivota: ljubav, otmica dece, trka za nasledstvom, prevare. Kada su intermeca postala veoma popularna, kompozitori ih izdvajaju iz ozbiljne opere i piu samostalna dela. Predstavnik komine (buffo) opere je ovani Batista Pergolezi (Giovanni Battista Pergolesi). Biografija ovani Batista Pergolezi roen je 4. januara 1710. godine u Jazi. Kao jedino preivelo, od etvoro dece, sa petnaest godina odlazi na Konzervatorijum Isus Hrist u Napulju, gde je uio da svira violinu i da komponuje. Svoju delatnost zapoinje 1731. godine kada je napisao prvu ozbiljnu operu La Salatustia. Godine 1732. radi kao kapelnik na dvoru prineva od Stiljana, dok 1734. godine vri istu dunost u Rimu za vojvodu od Madalone. Pergolezi je bio svestrana muzika linost. U njegov opus ubrajaju se razliiti muziki anrovi, poput: ozbiljne i komine opere, intermeca, oratorijuma, kantata, duhovne i instrumentalne muzike. Duhovna drama Li prodigi della Divina Grazia nella conversione di S. Guglielmo Duca d'Aquitania (uda boanske milosti u razgovorima S. Viljema, vojvode od Akvitanije 1731. ) i oratorijum La fenice sul rogo ovvero la morte di San Giuseppe (Feniks na lomai ili smrt Sv. Josifa 1731.) bila su dokaz kompozitorove inventivnosti, a samim tim su najavila novo kompozitorovo stvaralatvo operska dela. Ozbiljne opere koje je komponovao bile su: La Salustia (1731.), Lo Frate nnamorato (Zaljubljeni kaluer 1732.) Il Prigionero suberbo (Oholi zatvorenik 1733.) jedino je Zaljubljeni kaljuer doiveo uspeh. Od intermeca koja je komponovao, najvie uspeha je imala La Serva padrona (Sluavka gospodarica). Jedina komina opera bila je Flaminio komponovana 1735. godine. U periodu u kojem je bolobao od tuberkuloze, napisao je duhovna dela Stabat Mater i Salve Regina. Umro je 1736. godine. Pergolezi je zbog svog stvaralakog umea dobio nadimak Rafael muzike. Smatran je velikim kompozitorom, ija se dela ubrajaju u najbolja dela barokne epohe, posebno napuljske kole.

Sluavka gospodarica Ova komina opera, koja je prvobitno predstavljala dva intermeca ozbiljne opere Oholi zatvorenik, obrauje veoma popularnu temu iz prve polovine XVIII veka sluavka koja eli da se uda za svog gospodara. Delo se premijerno izvelo 28. avgusta 1733. godine u pozoritu San Bartolomeo u Napulju, dok su prvi solisti-izvoai su bili Laura Monti i oakino Korado. Ova komina opera je prvi potpuni intermeco koji je ikada napisan za neku ozbiljnu operu. Stilski je veoma raznolika, jednostavna, proeta humorom i uverljivou. Kroz ovu operu se ogleda kompozitorovo tehniko umee slikanja emocionalnog stanja i snage linosti izraeno uverljivim spajanjem tona i rei. Brzo je doivela ogroman uspeh, te je reprizirana u mnogim evropskim gradovima (Dresden 1740. godine, Pariz 1746. godine, London 1750. godine). Radnja opere podeljena je na dva ina. Samo tri uloge igraju u ovom delu: Uberto (bariton), Serpina (sluavka), Vespone-Ubertov sluga (nema uloga). U prvom inu ili prvom intermecu opisuje se svaa gospodara Uberta i sluavke Serpine. Uberto, sa nestrpljenjem eka svoju toplu okoladu koju sluavka jo uvek ne donosi. Tada peva ariju Aspettare a non venire / ekati, a ne doekati, koja izraava Ubertovu ljutnju i nestrpljenje. Tada alje slugu Vesponea da proveri ta se deava sa njegovom okoladom. Na to, Serpina preti Vesponeu da e ga iamarati. Uberto se umea pokuavajui da smiri situaciju, ali temperamentna sluavka uporno vodi glavnu re. Uberto je zbog toga vrlo ljut. Peva ariju Sempre in contrasti / Uvek je protiv tebe te odluuje da izae u etnju. Serpina ga i u tome zadrava podseajui ga da je uskoro vreme za ruak. Arijom Stizzioso, mio stizzioso / Ljutko moj ljutko, manipulie Ubertom kako bi trebao da se povinuje njenim eljama. Uberto, koji vie ne moe da izdri nareenja jedne sluavke, nareuje Vesponeu da mu nae bilo kakvu enu. Oenie se iz inata, samo da ne slua svoju drsku sluavku. Serpina na to veoma odluno odgovara da e mu supruga biti ba ona. Uberto se je besan zbog sluavkine odlunosti, ali se ipak pita koja su njegova oseanja prema ovoj sluavci. Ona je to ve odavno shvatila i arijom Lo conosco a quegli occhetti / Poznajem ga po okicama iskazuje Ubertu da je svesna uzajamnih oseanja. U drugom inu ili intermecu Serpina nagovara Vesponea da je podri u njenim planovima. Obeava mu da e, ako se uda za gospodara, sa njim podeliti voenje domainstva. Tada Serpina objavljuje da je odluila da se uda. Njen verenik je vojnik nezgodne i odbojne naravi kapetan Temptesta. Poto uskoro odlazi, izvinjava se svom gospodaru to je bila drska i

nada se da je nikada nee zaboraviti. Tunom i pomalo melanholinom arijom A Serpina penserete / Misliete na Serpinu jo vie budi oseanja u svom gospodaru, koji ne shvata da je sve to samo sredstvo do cilja. Uberto je zbunjen i ne zna ta da radi. Ne bi eleo da izgubi Serpinu, a ne moe ni da se oeni sa njom poto pripada niem socijalnom staleu. Njegova zbunjenost i ljubavna zanesenost iskazana je u ariji Son imbrogliato io gi / Ba pometen sam ja. Dolazak Serpine i njenog verenika, prekidaju Ubertove misli. Kapetan Temptesta, mrzovoljana osoba koja vrlo malo pria, preko Serpine trai miraz od etiri hiljade kura. Uberto, zaprepaen tolikom sumom, odgovara da nikada nee moi da izdvoji taj novac. Od kapetana dobija priliku da bira: ili e dati sumu novca ili e se oeniti Serpinom. Od dva zla, Uberto bira manje. Odluuje da se oeni Serpinom. Kada je sve dogovoreno, Serpina otkriva da je kapetan Temptesta sluga Vespone. Uberto je iznenaen i besan, ali vie nita ne moe da uini. Nean duet Contento tu sarai? / Hoe li biti zadovoljan? oznaava srean zavretak ovog dela.