EdvinaFoks

UZVRAĆENA NEŽNOST Naslov originala Edwina Fox YOUR TENDERNESS Mučnina koju je Robin Endrus osećala danima odjednom je postala akutna.

Gutajući teško, zatvorila je svoje krupne zelene oči da ne bi videla tu veliku kuću koja će se pojaviti iza sledeće krivine. Kameni zidovi belasali su se naspram tamnih brda u pozadini, I visoki prozori kupali su se u zlatnoj svetlosti.

- Izgleda da je zabava u punom jeku - primetila je taksistkinja pomalo zavidnim tonom. - Šteta što se autobus pokvario, ali nećete mnogo propustiti. Ĉula sam da kad Banisterovi priređuju zabavu, većina gostiju ostane do zore.

Njena ljubopitljivost bila je očigledna. Gosti na imanju „Paragon", u severnoj provinciji Mičigena normalno nisu stizali autobusom. Obično su dolazili skupim kolima ili lokalnim avionom iz Detroita. Neki su čak dolazili svojim malim avionima, jer se privatna pista nalazila odmah iza kuće.

Ali večerašnji avion je bio prebukiran i mada je mogla da prenoći u Detroitu i da doleti sutradan, Robin je odlučila da pođe autobusom. Daje tako ţelela, mogla bi se jednostavno okrenuti i vratiti u Kanadu. Osmehnula se usiljeno kad je platila taksistkinji, zatim uzela svoj kofer i izašla iz kola. Gledala je tupo u svetiljke pred ulazom u grandioznu kuću. Sutra će svi znati da se Robin Endrus vratila konačno u dolinu. Ţena koja je vozila taksi bila je tip tračerke i verovatno neće prećutati kuda je vozila i još kad opiše mušteriju koju je vozila, nikom neće trebati dugo da shvati da je to bila Robin Endrus.

Robinina svetloplava kosa svetlela se kao oreol oko njenog sitnog lica. Premestila je kofer u drugu ruku, podigla glavu i pohitala brzim koracima, obilazeći masivna ulazna vrata. Šljunak je pucketao pod njenim nogama. Zadrhtala je od prohladnog vazduha.

Da se onaj prokleti autobus nije pokvario, stigla bi pre početka zabave. Nije dolazilo u obzir da uđe na glavna vrata i suoči se sa sumnjičavim pogledima Akselovih prijatelja.

Ako ništa drugo, pomislila je oporo, u prisustvu toliko sveta Aksel neće moći da bude zajedljiv prema njoj. Potom se osmehnula, jer je znala da samu sebe zavarava. Ako Aksel hoće da bude neprijatan prema njoj, neće mariti što je kuća puna gostiju. Shvatiće u momentu razlog njenog povratka. I biće van sebe od gneva.

Napetost koju je osećala u stomaku prešla je u fizički bol. Baš kada je zamakla za ugao kuće, čula je da su se ulazna vrata otvorila. Skamenila se od straha. Tišinom se razlegao Lindzin zvonak glas, zbunjen i uzbuđen.

- Sigurna sam da sam čula neki auto... izgleda da sam popila previše šampanjca. Muški glas, ne Akselov, rekao je nešto nerazumljivo, zatim se čuo smeh i

zatvaranje vrata. Robinini dlanovi bili su vlaţni od znoja. Ruke su joj drhtale kad je napravila poslednjih nekoliko koraka do sporednih vrata.

Bilo je mračno, ali njene oči su se privikle na tamu tako da joj nije bilo teško da pronađe kvaku.

Zaprepastila se kad je konstatovala da su vrata zaključana. Ovde se vrata nisu zaključavala godinama. Ali to je bilo pre pet godina. Osećala se kao provalnik dok je spuštala kofer na stepenik. Iza sledećeg ugla nalazila su se straţnja vrata, ah ako pokuša tim putem da uđe, neko će je sigurno primetiti. Morala bi da prođe pored kuhinje gde je sigurno bila Felisiti Hejdn, ako je radila još uvek kao domaćica.

Sem dva osvetljena prozora, ovaj deo kuće bio je u mraku. Prisećajući se, izbrojala je sobe. Salon, zatim onaj prvi neosvetljen prozor bio bi manji salon koji su zvali budoarom zbog stilskog, francuskog nameštaja u njemu. Sledeći prozor, ovaj pored vrata, bio bi Akselov kabinet.

Koraknuvši unazad, Robinje pogledala u taj mračan prozor. Nisu valjda počeli da zaključavaju prozore kao što su vrata? Njenim nervoznim prstima trebalo je samo nekoliko trenutaka da ustanove daje prozor otvoren.

Srećom, na sebi je imala pantalone. Pre nego što se prebacila preko simsa, oslušnula je paţljivo, a tada, udahnuvši duboko, prebacila se preko simsa i ušla u tihu, praznu sobu. Stojeći nepomično u mraku, osećala se neugodno, gotovo uplašeno.

Snagom sopstvene volje prisećala se kako izgleda Akselov kabinet. Retko je ulazila u njega. Aksel nije nikome dozvoljavao da ulazi u kabinet, pa čak ni Lindzi.

Pisaći sto trebalo bi da se nalazi pored prozora. Ako ide do kraja stola, stići će do vrata, a pored vrata je svetlosni prekidač.

Otprilike negde na polovini sobe je zastala i ukočila se od straha. - Ko je tu? - upitala je oštro, sigurna daje čula neko šuškanje. Ah u sobi je vladala

tišina i niko nije odgovorio. Smiri se, bodrila je sebe. Po prirodi nije bila plašljiva i zaključila je da je napetost čini razdraţljivom.

Pokušavajući da se opusti, krenula je oprezno i na prstima preko sobe. Blag osmeh treperio joj je na usnama kad je rukom dotakla nešto toplo. Nešto što se pomerilo. Robinje zastao dah od silnog straha. Kolena su joj klecala kad se okrenula ţeleći da pobegne.

Jedna snaţna ruka obujmila je oko pasa, a druga joj začepila usta i ugušila krik koji joj je pošao iz grla. Drhteći od iznenadnog straha zaboravila je sve ono čemu je učio njen instruktor dţudoa. A onda se brzo pribrala i zarila zube u ruku koja je bila preko njenih usana, a nogom je udarila svog nepoznatog napadača.

Napadač je opsovao gadno i ona je u momentu prepoznala taj glas. Robin se zanela i verovatno bi pala na pod daje njegova ruka nije drţala.

- Smiri se - naredio je prigušeno, -niko te neće ubiti ako vičeš - i skinuo je ruku sa njenih usta.

Upalio je svetio, a ona je ovlaţila svoje suve i odjednom gorke usne. Spustila je trepavice da mu ne bi videla lice kad je okrenuo prema sebi, ah je čula njegov dubok uzdah pre nego što je pustio.

Otvorila je oči i osmehnula se. - Zdravo, Aksele - promrmljala je ljupko. Njegovo markantno lice bilo je kao maska. - Robin? - upitao je dubokim, pomalo nesigurnim glasom. Zatim dodao sigurnije:

- Mogao sam da pretpostavim! Zašto ulaziš kroz prozor kao neki lopov? - Sporedna vrata su bila zaključana. Zašto su zaključana, Aksele? Nisu se nikada

zaključavala. - Svuda okolo ima puno stranaca -odgovorio je nestrpljivo. Te crne oči nisu silazile

sa njenog lica i imale su onaj ledeni sjaj kojeg se i suviše dobro sećala. - Šta radiš ovde? - insistirao je da zna.

Svoja osećanja prikrila je zavodljivim osmehom koji je na neki način proslavio. - Zar ne bi trebalo da sam tu? Zašto ne bi trebalo? Došla sam na sestrinu veridbu

iako niko nije našao za potrebno da me pozove. - Nije ti sestra već polusestra - rekao je mirno. - Lindzi ti je polusestra. I sva je na

Banisterove. Ništa nije nasledila od tvoje majke. S obzirom da se verila sa tvojim bivšim muţem, smatrao sam daje to dovoljno jak razlog za tebe da se ne pojaviš ovde.

- Ne budi tako staromodan. - Glas joj je zvučao raspoloţeno. - Prošlo je dve godine otkako sam se razvela.

- A četiri otkako si napustila Kirka... odnosno pobegla sa njegovim rođakom. Još u kolevci si naučila kako treba nekog poniziti, zar ne? - Ovo je rekao sa muklim zadovoljstvom. - Zašto si se vratila?

Robin je ćutala. - To sam i mislio - rekao je okrutno. - I suviše si Helenina kćerka da bi odolela iskušenju i ne iskoristiš šansu da

izazoveš neprilike. Robin nije bez razloga bila glumica. Smeh joj je zvučao prirodno i neusiljeno.

Zatreptala je koketno svojim dugim trepavicama. - Budi razuman, Aksele - rekla je sa blago podrugljivim tonom, koji je usvojila

nakon svoje prve televizijske uloge i koji je činio tako samouverenom. - Kakve neprilike bih mogla da izazovem svojim dolaskom? - upitala je malo

provokativno. - Naći će se uvek kupci za tvoju robu - odgovorio je zajedljivo. - Znam da uţivaš u tome da me vređaš, ah to nije odgovor na moje pitanje - naglasila je. - Kakve to neprilike bih mogla da izazovem, Aksele? Osim ako ne

misliš daje Kirk još uvek zaljubljen u mene, što nije moguće, zar ne? - Imajući u vidu da si pobegla sa njegovim rođakom već nakon samo osam meseci

braka, ne verujem u tu mogućnost - odvratio je leţerno. - Što se tiče neprilika... pa, svaka ţena koja izgleda kao devica i nema skrupula predstavlja personifikaciju neprilika,

- Naravno, svi Banisterovi su čisti kao s puta uklonjen sneg - odgovorila je istom merom.

Gorak osmeh pojavio mu se na usnama.

- Ostalo nas je samo još dvoje - rekao je. - Lindzi i ja. Ti nisi Banisterova, nisi nikada ni bila... niti ćeš ikada biti.

Stara pesma. Koliko puta je slušala tu istu pesmu? Stotinama puta. Aksel je uvek mrzeo isto koliko i Helenu, tu majku koja je napustila svog muţa da bi se udala za Viđala Banistera. Tu ţenu od koje je Robin nasledila svoje lice i telo.

Podigavši brzo pogled, srela se odlučno sa njegovim hladnim, crnim očima. Imao je tako tamne oči da su mu se osećanja gubila u njihovim mračnim dubinama. Aksel Banister, vlasnik imanja „Paragon" i još nekoliko drugih poljoprivrednih preduzeća. Bogat, zgodan, hladan, okrutan, bezosećajan Robinin polubrat.

- Mogu biti sve što misliš o meni - rekla je hladno - ah nisam glupa. Ne moraš mi ponavljati da sam autsajder. Uvek si otvoreno pokazivao šta misliš o mojoj majci i meni. Otac te je naterao da budeš pristojan prema Heleni, ali nije mario kako si se ophodio prema meni.

- Nije ni Helena - primetio je okrutno. - Nije ni ona - sloţila se hladno. - Jadna mala Robi - osmehnuo se zlobno. - Moţda da si bila malo mudrija, mogla

si da nas prevariš. Tvoja majka je umela da odglumi neţnost i toplinu. - Sećam se kad sam odlučila da ne pokazujem više tako otvoreno svoja osećanja.

Bilo je to kad sam imala sedam godina. U školi smo pravih novogodišnje čestitke i ja sam napravila po jednu za svakog od vas. Poslednjeg dana u školi ponela sam ih kući i bila sam jako uzbuđena. Ti si došao kući za praznike, a Lindzi upravo završila prvi razred. Nisam mogla da dočekam da stignem kući i dam vam moje čestitke. Zaboravila sam... ili moţda nisam htela da se setim da svako dete u osnovnoj školi takođe pravi čestitke. - Osmeh joj je predstavljao remek delo uzdrţane ironije. - Da li se sećaš, Aksele? -Ne.

Osmehnula se ponovo. - To je bilo one Nove godine kad ti je otac poklonio svoju staru pušku -podsetila

ga je. - Da, sećam se - odgovorio je sa blagom čeţnjom. - Naravno da se sećaš. Reagovao je brzo na tu njenu sarkastičnu primedbu. - Na šta ciljaš? - Ni na šta. - Osmehnula se ponovo. - Htela sam samo da kaţem da ti je ta puška mnoga značila. - A tvoja čestitka nije, to si htela da kaţeš, zar ne? - Zašto bi trebalo nešto da ti znači? Mrzeo si me pet godina, od momenta kad sam

došla na „Paragon". Ne sećam se baš dobro kako'si se ponašao. - Sto je naravno bila laţ. Taj mah incident urezao joj se u pamćenje i sećala ga se

kao da se danas dogodio. Sećala se čak i kakvo je vreme bilo. Vruć, suv vetar mrsio je Lindzine kovrdţe kad su izašle iz školskog autobusa koji ih je dovezao pred kuću.

-I šta je onda bilo? - Akselov nestrpljiv ton prenuo je iz razmišljanja. Slegnula je ramenima. - Bila sam dve godine starija od Lindzi pa sam dotrčala prva i pruţila vam

čestitke. Svi ste bih vrlo ljubazni. Tvoj otac je rekao da sam to lepo napravila. Tada je stigla Lindzi i ja sam shvatila da ste svi u stvari nju čekah. Vaši glasovi, vaša lica, sve je bilo drugačije. Pretpostavljam da sam to uvek znala, ali tada sam se prvi put suočila sa činjenicom da meni nije mesto na „Paragonu".

- Srce mi krvari zbog tebe - rekao je sarkastično. Pa, staje mogla da očekuje? Saosećanje? Od Aksela nikako. - Da h je to bilo onog leta kad si htela da odeš i ţiviš kod svog oca? - upitao je. Klimnula je glavom i okrenula se. Pogrešila je što mu je toliko mnogo otkrila o

sebi... bilo je to nepromišljeno i opasno. - Koliko se sećam, on te nije ţeleo - primetio je okrutno. - Nije. Nije ni njegova druga ţena. Sasvim normalno. Tada im se rodilo prvo dete i

bili su zaokupljeni njime. Sasvim normalno - ponovila je. - Znači, došla si da pokvariš ovu romansu - rekao je prigušeno i preteći. - Zar

toliko mnogo mrziš Lindzi? - Uopšte je ne mrzim. To je bila istina.. Pre mnogo godina mrzela je svoju polusestru, ali tada je bila

dete. - Onda mrziš Kirka... - Ne mrzim ni njega - rekla je brzo, skoro verujući u to. Kad se okrenula, on je uhvatio za mišicu i privukao bliţe sebi. Drugom rukom je

uhvatio za bradu i okrenuo licem prema sebi. Kao i obično, osetio je laţ skrivenu u njenom srcu. Dubok uzdah nagovestio je njegovo nezadovoljstvo. Stegao je usne.

- Vraga ga ne mrziš - procedió je kroz zube. - Pa... to nećeš učiniti, Robin. On te sada dobro poznaje. Svi te dobro poznajemo.

Puls joj se ubrzao, potom umirio. Na njenoj koţi njegova ruka bila je topla i čvrsta. - Šta hoćeš time da kaţeš? - upitala je prigušeno. - Da si pokvarena. Robinje prebledela. Usne su joj zadrhtale, potom se stegle u

tanku liniju. - Ne voliš to da čuješ... - Pretvarao se daje iznenađen, ali ona je videla zadovoljan

sjaj u njegovim očima i znala je da mu je drago što joj je naneo bol. - Sumnjam da bi ijedna ţena uţivala u takvom komplimentu - primetila je tiho, -

pogotovu ako je neosnovan. Na njegovom lepom, hladnom licu pojavio se osmeh. - Kako umeš slatko da laţeš - rekao je leţerno. - Ista si kao tvoja majka, Robin.

Lepa kao boginja i pokvarena do srţi. Vrati se u Montreal. - Hoću - rekla je mirno, podiţući bradu odlučno, što je za njega bilo nešto potpuno

novo. - Nakon što razgovaram sa Lindzi. - Zašto hoćeš da razgovaraš s njom? - Zato što moram. - Pogledala gaje odlučno. - Ne ţelim da joj učinim ništa naţao,

Aksele, ali moram da razgovaram s njom. - Nisi loša glmica - promrmljao je nakon nekoliko napetih trenutaka. -Moţda si

izabrala pravi trenutak da pokaţeš svoj talenat... ili ti je Helena dala instrukcije? - Nisi se, uopšte promenio! Ciničan si kao što si oduvek bio. - Ţivot me je naučio da budem ciničan. Sećaš se, majka mi se nije još ni ohladila u

grobu kad je Vidal doveo Helenu koja je već tada, bila u drugom stanju. - Da li se sećam?! - planula je ogorčeno. - Kako se ne bih sećala? Jedna drugarica u

internatu rekla mi je kako je tvoj otac upoznao moju majku na nekoj zabavi i nagovorio je da napusti muţa i da ode da ţivi kod njega.

- Ja znam drugu verziju. Ona je zavela mog oca i on je doveo u kuću. - Ko zna kako je bilo? - promrmljala je i odmakla se od njega.

- Ja znam - rekao je grubo. - Sećam se kad je prvi put došla na „Paragon". Imala je samo devetnaest godina, samo deset godina bila je starija od mene i sećam se kako je... - Ućutao je odjednom. - Neću da pričam o tome!

Robin je slegnula ramenima. - Volela bih da mogu da zaboravim, ali ti događaji iz najranijeg detinjstva prate

nas kroz ceo ţivot. - Stavila je brzo ruku preko usta i zevnula. - Boţe, što sam umorna. Ima h neka slobodna soba gde bih mogla da se odmorim?

- Tvoja stara soba stoji ti na raspolaganju - odgovorio je namršteno. - Je li moguće? - Podigla je obrve. - Iznenađuje me da je niste preuredili i

dezinfikovali nakon mog odlaska. Gledao je prodorno nekoliko trenutaka. - Dajem ti pola sata vremena da se istuširaš i presvučeš, a onda ću doći po tebe -

obećao je tonom koji je isključivao svako protivljenje. - Ni govora. Umorna sam i jedva čekam da legnem. Gledao je pravo u oči. - Ako budem morao, izvući ću te iz kreveta. - Nemoj se truditi - rekla je preko ramena pre nego što je otvorila vrata i izašla u

hol. Kad je ušla u svoju nekadašnju sobu, naslonila se na vrata i uzdahnula duboko.

Neka hladna jeza stezala joj je srce. - Oh, boţe! - prošaptala je, drhteći celim telom. Posle nekoliko trenutaka pribrala se, zatim stavila kofer na krevet i počela da ga

raspakuje. Kretala se graciozno po toj maloj sobi. Sve je bilo kao nekada. Ĉak su i njene knjige stajale još uvek na policama. U tom istom krevetu spavala je dan uoči svog venčanja i bila je toliko uzbuđena daje celu noć probdela. Za tom sobom je ţudela svih onih bolnih meseci svog braka... ţudela i znala da zbog Aksela ne moţe više nikada da se vrati.

Pa, sada je to prošlo. Sve je prošlo. Napustila je ovu dolinu i svog muţa i započela potpuno nov ţivot, oslobođena svih zapreka i senki prošlosti. I da Lindzi nije odlučila da se uda za Kirka, ona se ne bi nikada vratila.

Gospode, kako je umorna! Otkako je pre nedelju dana primila to mamino maliciozno pismo, spavala je malo i uglavnom nikako. Zevajući, stavila je kofer u plakar, zatim zaključala vrata i umila se pre nego što se skinula i legla u krevet. Spavala je uvek potpuno naga.

Trgla se prestravljeno kad je osetila daje neko drma za ramena. - Ustani, Robin - naredio je dubok glas. - Prošlo je tvojih pola sata. Potpuno zbunjena, podigla se u sedeći poloţaj, sklanjajući kosu s lica. Tek kad je

videla kako Aksel gleda u njene grudi, shvatila je gde se nalazi. Brzo je povukla ćebe i pokrila svoje obnaţene grudi.

- Mora da si jako umorna - rekao je tiho i polako smakao ćebe sa njenih grudi. Nije gledao u njene obnaţene grudi već u zbunjeno lice.

- Napolje iz moje sobe - naredila je, ah grlo i usta bila su joj toliko suva da se jedva čulo to što je rekla.

On nije mario. Imala je utisak kao da je nije ni čuo. Samo je gledao i ćutao. - Koja lepota - procedio je kroz stegnute zube. - Otelovljenje divlje lepote koja

obećava neizrečeno i zadovoljava apetit svakog muškarca. Kako to uspevaš, Robin?

Ruka mu je kliznula do njenih grudi. Ukrutila se, ali hipnotička snaga njegovog pogleda učinila je nemoćnom. Zadrhtala je od topline njegovih prstiju.

Ne, pomislila je očajnički. Nije mogla da se pokrene. Poput statue od slonovače gledala gaje kako se naginje

prema njoj polako, polako sve dok usnama nije dodirnuo njene čvrste grudi. Kao omađijana, Robinje uzdahnula duboko. - Aksele - prošaptala je, osećajući neko neobično uzbuđenje od tog neţnog dodira

njegovih usana. Aksel nije nikada izgledao veći i opasniji. Kao da gaje njen glas probudio iz nekog

sna, uspravio se i zatresao glavom. Panika kakvu nije nikada osećala, čak ni u onih nekoliko meseci njenog braka, učinila je da joj usne zadrhte i lice pobledi.

Nije je više gledao u lice. Trgla se kad je rukom uhvatio za grudi. - Ne! - prošaptala je, reagujući na prezir koji je videla u njegovim očima. Odgurnula mu je brzo ruku i drhtavim rukama pokrila svoje obnaţene grudi. - Kučko - rekao je ogorčeno. - Lepa, pokvarena, mala kučko. Ţao mije, Robin, ali ja

se ne dam tako lako zavesti kao moj otac. I ti i Helena trebalo je to da znate. - Šta... o čemu to govoriš? Zloban osmeh zatreperio mu je na usnama. - Jesi li ikada čula za Fedru i Hipo-lita? Aluzija mu je bila čudna i Robin se namrštila, pokušavajući daje shvati. - Fedra je bila Hipolitova maćeha objasnio je Aksel i osmehnuo se ponovo videvši

po njenom izrazu da je shvatila. - Da - rekao je leţerno - shvatila si. Zaljubila se u svog pastorka i kad je on odbio,

nahuškala je njegovog oca da ga ubije. - Ne verujem ti - promrmljala je promuklim i nesigurnim glasom. - Ne izigravaj naivku - rekao je brutalno. - Posle onog infarkta Helena nije imala

puno koristi od mog oca. Pretpostavljam daje uvek bila jako temperamentna ţena i on je izdrţao nekako dve godine, a onda gaje sledeći infarkt dokusurio. Prirodno, njoj je trebalo društvo i ja sam bio najbliţi.

- Laţeš - rekla je Robin tiho, osećajući da joj se ţeludac grči. - Gubi se! Ti si jedan gnusan...

- Robin, mrziš me zato što znam ko si - rekao je glasom punim ironije. -Ti si jedna pokvarena mala kučka. Da sam hteo da uzmem ono što si mi nudila kad ti je bilo šesnaest godina, ti bi bez mnogo razmišljanja uskočila u moj krevet. - Sagnuo se i prezrivim prstom prešao preko njenog neţnog ramena. - Igraj pošteno, pa ću i ja biti ovog puta drugačiji. - Robinje stisnula usne.

- Ne verujem ti - rekla je bespomoćno. - Mada sam je mogao imati. I majku i kćer - rekao je tiho, bez milosti, pos-

matrajući njenu reakciju. - Gnusno je to što si rekao! - Ali je istina. - Bio je sada ljut na sebe stoje upotrebio to oruţje. AkseL je bio teţak

čovek, ali je posedovao neku čudnu uglađenost i to što je rekao nije bilo u skladu sa njegovim načinom ophođenja.

Helena, Helena, pomislila je Robin ogorčeno. Ipak nije bila iznenađena ovim stoje čula.

- Ustani! - Akselov oštar glas prenuo je iz razmišljanja. - Idemo dole.

II - Umorna sam - protestovala je. - Baš te ţalim - primetio je ironično. Podigla je glavu i pogledala ga u oči. - Zašto ţeliš da siđem dole? - Zato što tako ţelim, a na „Paragonu" moje ţelje su zakon. Zato što je ona bila umorna, to je bio razlog, ţeleo je da ona ne bude u formi kad

se sretne sa Lindzi i Kirkom. Pa, uveriće se ubrzo da u njoj ima rezervi snage i hrabrosti.

- Dobro - pristala je raspoloţeno. - Videćemo se dole za pola sata. - Sačekaću te ovde. - Neću ustati dok si ti ovde. - Obući ćeš se sama ih ću teja obući - zapretio je mirno. - Poznajem te suviše

dobro. Naći ćeš neko mesto da se sakriješ. Nagnuo se nad njom i Robin ga je upitala: - Kako si ušao unutra? - Imam rezervni ključ. Klimnula je glavom, potom naredila arogantno. - Okreni se. - Neću - odgovorio je leţerno. - Što ne bih i ja malo uţivao večeras? - Onda uţivaj - odvratila je, i ustala na drugoj strani kreveta. - Bedni voajeru! Ĉula je njegov prigušen smeh. Osećala je njegov pogled na sebi i trebalo joj je

puno hrabrosti i ponosa da se ne spetlja dok je oblačila donje rublje. Nijednom nije pogledala u njegovom pravcu. Svaki nerv bio joj je napet i kiptela je od gneva, ah trudila se svim silama da ignoriše njegovo prisustvo.

Glumački poziv učinio je ekspertom u šminkanju i mogla je da se našminka za vrlo kratko vreme. I dalje ćuteći, upalila je svetio iznad toaletnog stola, sela i očešljala se pre nego što se veštim prstima našminkala besprekorno.

Iz plakara je izvadila svetloruţiča-stu haljinu i obukla je, nameštajući izrez tako da joj se vide lepa, preplanula ramena. Zatim je rekla nemarno:

- Ruţičaste sandale su na dnu plakara. Aksel je doneo sandale i spustio ih pored kreveta. Pošto se namirisala, Robin se

sagnula, obula sandale i uzdignute glave izašla iz sobe. Uputila se u pravcu odakle su se čuli ţagor i smeh. Kad je nogom stala na poslednju stepenicu, pomislila je ozbiljno, videću ponovo Kirka, a do njega mi je najmanje stalo. Aksel je sustigao pre nego što je krenula niz stepenice i sada je obujmio oko vitkog pasa. Robin se ukrutila. Rekao joj je na uho: - Gledajući te na televiziji,,nalazim da si dobra glumica, ali večeras ćeš dati sve od sebe da uveriš Lindzi i Kirka da im ţehš jedino sreću.

Pošto je ćutala, on je nastavio: - Ne uradiš li tako, doći ću u tvoju sobu kad se sve završi i uzeti ono što si mi nudila pre sedam godina.

Svetlost sa lustera presijavala joj se u kosi kad je nakrivila glavu i kroz trepavice posmatralato okrutno, lepo lice.

- Ako to uradiš - obećala je sa dobro uveţbanim zanosnim osmehom, - potrudiću se da se kaješ celog svog ţivota.

Poput svih zabava na „Paragonu", i ova je tekla u odličnom raspoloţenju. Po tradiciji, Banisterovi su bih gostoljubivi domaćini i trudili su se uvek da gostima bude lepo, tako da ni ova zabava nije predstavljala izuzetak. Kad je Aksel otvorio vrata velikog salona, dočekao ih je smeh, veseo ţagor i prigušena muzika.

Prva osoba koju je videla bio je Kirk. Glava mu je bila zaštitnički nagnuta dok je pričao sa Lindzi. Ĉim su ušli u salon podigao je pogled, i lice mu se ukočilo u momentu. Lindzi je sledila pravac njegovog pogleda. Donja usna joj je zadrhtala, oklevala je malo pre nego što je krenula prema vratima.

Akselovi prsti su se stegli oko Robininog pasa. Zagorje prestao i sva lica su se okrenula prema vratima. Robin se nasmejala i zagrlila svoju polusestru šapućući joj na uho:

- Nasmej se, dušo. Izgledaš tako kao da si ugledala duha. Lindzi se nasmejala usiljeno, ah se opustila u zagrljaju svoje polusestre. Gnev i

strah iščezao je iz njenih očiju i Robinje odahnula od olakšanja. A onda je udahnula duboko pre nego što se okrenula prema Kirku i pruţila mu ruku.

- Dobro izgledaš - rekla mu je ljupko i sa tophm osmehom. Prihvatio je njene ruke Llice mu je imalo kontrolisan izraz dok je posmatrao.

-I ti dobro izgledaš, Robi - rekao je polako i sa čudnim sjajem u svojim plavim očima.

A onda je Aksel prebacio ruku preko njenih ramena i Kirk je pustio. Nastupio je uţasno napet trenutak kad su svi ćutali i prilično zbunjeno gledah jedno u drugo.

Robin se prva pribrala, nasmejala se i primetila vragolasto: - Pa... pošto su se svi uverili da nećemo jedno drugima iskopati oči, ja bih rado

sada nešto popila. - Šampanjac? - predloţio je Aksel. - Francuski? - upitala je, gledajući ga koketno kroz svoje guste trepavice. Aksel je khmnuo glavom i na njegovom okrutnom licu pojavio se šarmantan

osmeh. - Onda ću popiti jednu čašu - rekla je veselo. Kao da je time dala neki signal, gosti su ponovo počeli da pričaju, da se smeju i

uţivaju. Ne skidajući ruku sa njenog ramena, Aksel je poveo kroz salon da bi se pozdravila sa starim prijateljima i da bije predstavio gostima koje nije poznavala. Nakon onih nekoliko minuta šoka i zaprepašćenosti, svi gosti su vratili maske na svoja lica, verovatno razočarani, budući da su znali daje Robin bila udata za Kirka, što nije došlo do neke dramatične scene.

- Da li sam već rekao da si dobra glumica? - promrmljao je Aksel dok su išli od jedne do druge grupe gostiju.

Šteta što ne moţeš uvek tako dobro da glumiš. Napravila bi blistavu karijeru. -I ti bi, dragi - primetila je ljupko. - Odlično si odglumio, moje iskrene čestitke. Osmeh mu je bio remek-delo ironije kad je odgovorio: - Nemoj me pobrkati sa nekim glumcem. Ja ne ţivim u svetu mašte. Nešto kasnije Kirk je rekao raspoloţeno:

- Hajde da igramo, Robi - i ne sačekavši njen odgovor, obujmio je oko pasa pre nego što je Aksel mogao bilo kako da reaguje.

Ali Robin se ukrutila i znala je da ih on posmatra. Njegov mrk pogled eli-minisao je bol za koji je mislila da će ga osetiti pri susretu sa čovekom za koga je bila udata. Iznenadio je Kirkov ton.

- Šta si me to pitao? - Pitao sam te zašto si se vratila? - ponovio je tonom punim gneva. - Ma hajde, Kirk. Bez obzira šta mislim o tebi, nisam te smatrala glupim. - Što se za tebe ne bi moglo reći -primetio je podrugljivo. - Da si pametna, ne bi

dolazila ovamo. Koristiš niske udarce, Robi. Uvek si ih koristila, zar ne? Aksel te je oduvek prezirao i nije imao visoko mišljenje o tebi... pogotovu kad si pobegla od mene. Što se tiče Lindzi... znaš, ona je od svoje šesnaeste godine zaljubljena u mene.

Pod tom prividnom samouverenošću osećala se nesigurnost, ona ista nesigurnost sa kojom je razgovarao sa svojim rođakam one noći pre nego što je Robin pobegla i napustila ga. Tada, baš kao i sada nije znao kako da se postavi u toj situaciji.

Robinine zelene oči osmehivale su mu se zagonetno. - Stvarno je zaljubljena u tebe? -upitala je podrugljivo. - Tako kaţe - odgovorio je - i ja joj verujem. - Pitam se koliko dugo će biti zaljubljena. Polako joj je stezao ruku sve jače i jače. Bila je to detinjasta kazna, ali efektna. - Ako ne prestaneš - rekla je - ošamariću te. Ili ću te ćaknuti u nogu. - Ne bi se usudila. - Nastavi samo, pa ćeš videti - za-pretila je, osmehujući se sve vreme. - Blefiraš - promrmljao je i pustio joj ruku. - Ne bih rekla da blefiram. Nastala je kratka, napeta tišina i Robin se vratilo samopouzdanje. Mogla je

konačno da uţiva u svojoj slobodi. Nije se više plašila Kirka. - Bacila si sada oko na Aksela, zar ne? - rekao je Kirk iznenada. - Tu nemaš šanse,

dušo. On voli smerne i odane ţene, a oboje znamo da ti nisi nikada bila takva. - Stvarno? - odgovorila je sa ljupkom zlobnošću. - Naučila sam puno otkako sam

te napustila, Kirk. Sumnjam da bi se ijedan muškarac izrazio nepovoljno o mojim draţima. Ne bi čak ni Aksel za koga oboje znamo da na ljubavnom planu ima bogato iskustvo.

Kao stoje očekivala, on je reagovao gnevno. - Znači, nisi bila zadovoljna sa mnom kao ljubavnikom - procedio je kroz zube. -

Pa, moraćeš dobro da se pomučiš pre nego što nagovoriš Aksela da spava sa tobom. Robin se nasmejala prigušeno. -Sumnjaš u moje sposobnosti, Kirk? -upitala gaje

provokativno. - Beštijo - promrmljao je, jedva obuzdavajući svoj gnev. - Jesi li se zato vratila?

Dosadilo ti je da radiš? Mora da si poludela ako misliš da ćeš ga nagovoriti da se oţeni s tobom. On nije kao njegov otac, zaveden lepim licem i zrelim telom. Aksel je zakleti neţenja. Ţene su za njega samo rekreacija.

- Moţda - rekla je nemarno i pogledala namerno u predmet njihovog razgovora. - Moţda te interesuje novac - primetio je Kirk zajedljivo. - Od mene nisi ništa

dobila, a Vidal te se nije setio u svom testamentu, zar nije tako? Izgleda da te je zaboravila i tvoja pohlepna majka.

- Znači, Aksela hoćeš - nastavio je. - Pa, ţelim ti sreću Robi, mada sumnjam da tu postoji ikakva šansa. Isključujući sve ostalo, on te je oduvek mrzeo. Šećaš se da te nije gledao ni onda kad smo se venčali.

Da, sećala se toga suviše dobro. Akselovog okrutnog odbijanja da ima ikakve veze sa njenom udajom. Međutim, finansirao je celu tu ceremoniju, što Robin nije znala sve dok to nije čula od Helene pre godinu dana. To saznanje je ponizilo, jer je Vidal dobro opskrbio svoju ţenu.

- Da sam na tvom mestu, vratio bih se tamo odakle sam došao - zaključio je zlobno. - Ovde nisi poţeljna.

- Šteta - odgovorila je toboţe razočarano - jer baš sam shvatila da sam došla u pravom momentu.

Znao je staje mislila kad je to rekla. Dok je gledao tim svojim plavim očima podsećao je na ţivotinju uhvaćenu u zamku, uplašenu i razjarenu i spremnu na sve samo da se oslobodi svog potencijalnog neprijatelja. Udahnuo je duboko nekoliko puta da bi uspostavio kontrolu nad svojim emocijama.

Posle nekoliko trenutaka rekao je popustljivim tonom: - Ĉuj, ovde ne moţemo da razgovaramo. Ako... ako... znam da sam odbio da ti

dajem izdrţavanje, ah moguće je da sam malo pogrešio. Moţda bismo mogli da se dogovorimo i nađemo neko rešenje.

To je baš ličilo na Kirka! Pokušava daje podmiti! Što se tiče tog izdrţavanja, ona je bila ta koja je odbila alimentaciju na koju je imala zakonsko pravo. Tipično je za Kirka da zaboravi tu malu stvar.

- Pa, ne ide mi baš najbolje u poslednje vreme - slagala je. - Pretpostavljam da tebi dobro ide posao.

- Daleko od dobrog, ali nije tako loše - odgovorio je suviše brzo. Lagao je. Nije joj trebalo dugo da shvati da se oţenio sa njom zato stoje mislio da će mu ona doneti veliki miraz. Doţiveo je veliki šok kad je saznao daje Vidal lišio svakog prava na to ogromno nasledstvo.

- Nikada nije išlo loše, ah sada su se stvari popravile - naglasio je. - Odlično - rekla je zadovoljno. To ne znači da mogu da rasipam novac... - rekao je

brzo. - Naravno. Posmatrala gaje kroz trepavice. Iako se dobro savlađivao, znala je da kipti od

srdţbe i iznenadilo je što ga se uopšte nije bojala. Za vreme njihovog kratkog braka ţivela je u strahu od njegovog raspoloţenja. Sada je imala potpunu kontrolu nad svojim emocijama. Znala je kako i staje mislila.

- Razmisliću o tome - rekla je konačno. - Razmisli. - Odahnuo je ponovo zadovoljan sobom i svojom sposobnošću da se u

datoj situaciji postavi kako treba. Kad joj se osmehnuo, zadovoljstvo mu je bilo očigledno. - Nemoj samo biti suviše pohlepna, Robi. Lindzi je zaljubljena u mene, i imam još nekoliko sitnica.

Robin ga je gledala pretvarajući se daje iznenađena i da se koleba. Muzika je tada prestala i ona gaje ostavila, udaljavajući se brzim, kratkim koracima sa podijuma.

Ukrutila se, osetivši ruku na svom ramenu. Bio je to Aksel. Ĉudno kako je uvek reagovala na njegov dodir i osećala njegovo prisustvo čak i kad nije mogla da ga vidi.

- Igraj sa mnom - naredio je kad je muzika ponovo zasvirala. Prišla mu je u zagrljaj sa uzdahom.

- Sklopi ruke oko mog vrata. - Obujmio je polako oko pasa i polako, vrlo polako privlačio sebi. - Ovako je već bolje - promrmljao je kad je stavila ruke na njegova ramena. Kroz tanak materijal haljine osećala je Akselove muţevne ruke. Bile su tople i posedničke. Drţao je čvrsto i ona se nesvesno opuštala u njegovom zagrljaju. Ruke su joj kliznule na njegove snaţne grudi dok joj se noge gotovo nisu kretale uz zvuke neke sentimentalne melodije. U stvari, nisu ni igrah. Za njega je to bio dobar izgovor da moţe daje drţi u zagrljaju, a za nju da na kulturan način moţe da se privije uz njegovo telo.

Sreća daje salon bio prigušeno osvetljen. To što su doţivljavah bilo je toliko blizu činu vođenja ljubavi daje gotovo bilo nepristojno, pomislila je kad je spustila glavu na njegovo rame.

Melodija se završila i on je polako i nerado pustio iz svog zagrljaja. Ne usuđujući se da ga pogleda, išla je pored njega prema drugom kraju salona. Drţali su se za ruke i na njenim usnama treperio je neţan osmeh. Trudila se da ne obraća paţnju na snaţno lupanje srca i na uzbuđenje koje joj je proţimalo celo telo. Bila je uplašena.

Da bi prikrila taj strah izigravala je izuzetno raspoloţenu ţenu, smejući se i flertujući diskretno, a sve vreme svesna Akselovog prisustva. On se pridruţio njenom raspoloţenju, izigravajući savršenog domaćina, savršenog pratioca... savršenog ljubavnika.

Sati su odmicah i Robinje savladao umor. Njeno dobro raspoloţenje počelo je da popušta. Sada je govorila tiho i sve češće se oslanjala na Aksela kao da će time povratiti svoju snagu. Otkako su igrali zajedno nije ga više nijednom pogledala u lice, strahujući od onog što će eventualno videti u njegovim očima.

Koliko je imala godina kad je njegov pogled prvi put učinio da se oseća ţe-nom?Trinaest, moţda četrnaest, lepuškasta tinejdţerka zbunjena rapidnim promenama na svom telu i u svojim emocijama i opsednuta čeţnjom da privuče Akselovu paţnju. Posmatrala ga je zbunjenim i čeţnjivim očima sve vreme praznika. Aksel je upravo navršio dvadeset i jednu godinu, zgodan, mlad i u punoj snazi, i bio je sasvim prijatan prema Robin. Ah Lindzi je bila ta sa kojom se smejao i šalio. Lindzi je bila ta koju je voleo.

Posle toga nije ga videla gotovo dve godine. Raspuste je provodila u Detroitu gde su se na Helenino insistiranje preselili još kad je Robin imala četiri godine. Aksel je ostao na „Paragonu" i radio je kao pomahnitao da bi nadoknadio sve ono što se godinama nije radilo.

Ali kad je Vidal doţiveo infarkt, koji gaje skoro stajao ţivota, ,,Paragon"je bilo mesto gde je došao da se oporavi. I tako je Robin došla tamo da provede svoj letnji raspust.

Robin se zanela od iscrpljenosti. Aksel je u momentu obujmio oko pasa i privukao sebi. Robin se srela sa Lindzinim ljutitim i ogorčenim pogledom.

- Idem u krevet - rekla je Robin tiho. Mora da je video umor na njenom licu pošto je klimnuo glavom.

- Dobro. Uspela je da mu se osmehne. - Ţao mije što sam ti pokvarila veče.

- Meni ne bi mogla ništa da pokvariš - primetio je leţerno. - Lepo je kad je neko tako samouveren - odvratila je, osmehujući mu se i dalje. Osim Lindzi, još neko nije skidao pogled sa nje. Kirk. Robin se podigla na prste da

bi mogla da poljubi Aksela u obraz. Za divno čudo, Aksel se nije opirao. - Laku noć - rekla je, trudeći se da joj glas ne zadrhti, potoni se okrenula i

napustila salon. Rukom se drţala za gelender dok se penjala uz stepenice. Nikada nije toliko

ţudela za krevetom. Nalik na bujicu, sećanja su poplavila njen umoran um. Da h se moţe zaljubiti u šesnaestoj godini? Ne moţe, naravno, ah osećanja koja je

tada iskusila bila su jača no ikada pre ili posle toga. Dugi letnji dani predstavljali su pozadinu za eksploziju osećanja od kojih je i sada obuzimala napetost.

Skinula je haljinu i stala pred ogledalo. Posmatrala je svoje bujne grudi i tanak struk. Tog leta ţudela je za manjim grudima, onakvim grudima kakve je viđala u časopisima koje je Helena čitala.

Izgarala je od ţelje da privuče Akselovu paţnju, da ga primora nekako da je zapazi i gleda očima muškarca.

Od kako je znala za sebe, Aksel je uvek bio okruţen devojkama koje su ga saletale i pokušavale da ga osvoje. Aksel je navikao na to da ih lako osvaja. Tog leta zabavljao se sa devojkom svojih godina, visokom brinetom, koja je u Robininim očima izgledala suviše emancipovanom.

Sada je bilo lako smeškati se dok se prisećala kako je onda bila uţasno lju-bomorna, ali to osećanje bilo je stvarno i gotovo nemoguće da ga obuzda. Na nesreću, nije mogla nikome da se obrati za pomoć. Majci nije mogla da se poveri pošto nisu bile bliske.

Tako je veći deo svog vremena provodila najednom usamljenom mestu u dolini. Svakog jutra ponela bi sebi ručak, kupaći kostim i knjigu i odlazila do tog skrovitog mesta. Vreme joj je brzo prolazilo dok je čitala, ih se kupala u potoku i sunčala potpuno naga. Sanjarila je, zamišljajući sebe i Aksela u najrazhčitijim situacijama.

I tako su dani prolazili u dokolici sve dok nije osvanuo i poslednji dan njenog boravka na „Paragonu". Završila je čitanje knjige „Madam Bovari" i ispruţila se lenjo na ćebe, pokrivši rukom oči.

Kroz sanje čula neko šuškanje. Uzdahnula je i okrenula se na drugu stranu, ali kad je čula ponovo šuškanje, rasanila se i otvorila oči. Kad je ugledala visoku figuru u senci drveta, kriknula je prigušeno i skamenila se od šoka. Tek kada je izašao iz senke, videla je da je to Aksel i odahnula je. Strah je iščeznuo, ali je jako pocrvenola i podigla se u sedeći poloţaj, hvatajući izbezumljeno svoj bikini:

„Koga čekaš, Robin?" upitao je savršeno mirno. „Nikog!" odgovorila je, zakopčavajući brzo gornji deo bikinija. Nemajući ni

vremena ni ţivaca da se petlja oko donjeg dela bikinija, uzela je peškir i prebacila ga preko bokova.

Aksel je došao do ćebetai gledao je uporno, drţeći ruke na bokovima. „Nikog?" upitao je sa nepoverenjem. Znala je da joj ne veruje i pocrvenela je još jače. Usne je stegla tvrdoglavo.

„Nikog", ponovila je uštogljeno, zatim dodala prilično očajnički: „Dolazim ovamo zato... zato što je ovde mirno i niko ne viče na mene."

„Znači, nemaš ugovoren sastanak." Nabrao je svoje guste, crne obrve.

„Naravno da nemam. Mislim da si uţasan." Lice mu se razvedrilo i rekao je neočekivano: „Da, pretpostavljam da sam uţasan. Izvini. Verovatno sam takav zato što ti nisi

više dete." Gledala je svoje ruke sve dok joj se pred očima nije zamaglilo. Znači, primetio je.

Morala je da se nakašlje i pročisti grlo pre nego što je rekla nesigurno: „Hoćeš h reći Heleni?" Aksel je seo pored nje na ćebe. „Nisi mnogo uţivala u ovom raspustu, zar ne?" „Ne znam staje to ušlo... u nju", odgovorila je promuklo i ne diţući glavu. „Ţivot ume da bude komplikovan", klimnuo je glavom. „Pogotovu u tvojim

godinama, ali jedan od razloga zbog čega tvoja majka stalno viče na tebe je taj stoje osamnaest godina starija od tebe."

To je primoralo da podigne glavu. Mršteći se, pokušala je da shvati smisao te njegove izjave i gledala je sumnjičavo u njegovo odlučno lice.

Osmehnuo se nimalo prijatno. „Mnogo ličiš na nju" rekao je, „Baš onako kako je ona nekada izgledala. Kad te

Helena gleda u tebi, vidi sve one godine koje se neće više vratiti. One su za njom, a pred tobom je ţivot. Helena prolazi kroz krizne godine... drugim rečima, jednostavno je ljubomorna na mladu ţenu."

Njegov kompliment koliko je šokirao toliko je i iznenadio. Zaokupljena sobom i svojim izgledom, Helena nije nikada imala vremena da primeti promene kod svoje starije kćerke koja je zaista postajala sve lepša i zgodnija devojka. Kad mu je to rekla, on se osmehnuo ironično, prelazeći prstom preko njenih usana. Robinje zadrhtala od tog dodira, ah nije se odmakla.

„Bićeš lepa kao Helena" rekao je ozbiljno. „Hoćeš li iskoristiti tu svoju lepotu i uloviti nekog bogatog muţa?"

Pogledala ga je iznenađeno. „Moj otac nije bogat..." počela je buntovnički. „Nije, ah moj otac jeste. Helena se odavno udala za njega." Ne mogavši više da

izdrţi taj njegov neprijatan pogled, Robin je okrenula glavu u stranu. Nije znala šta da mu kaţe. Sve do tog trenutka mamin drugi brak prihvatala je kao nešto sasvim normalno... nešto što se u ţivotu dešava. Nije mogla da se seti nijedne druge mogućnosti. Taj kratak, prvi brak kao da nije nikada ni postojao, a otac joj je bio pot-puno strana osoba. Oţenio se ponovo, imao svoju porodicu i nije se interesovao za nju.

U školi su je drugarice zadirkivale zbog skandala oko Lindzinog rođenja i Helenine okasnele udaje, ali ona je sve to ignorisala tvrdoglavo, ne mareći za događaje koji su se tako davno zbili. Međutim, u poslednje vreme razmišljala je sve češće zbog čega je Helena napustila svog muţa i udala se za Vidala Banistera.

Da li je Aksel bio u pravu kad je tvrdio da se zbog novca udala za njegovog oca? „Okrutan si", pronumljala je, priţeljkujući da ode i ostavi je na miru. Snovi su bili

prijatniji od stvarnosti. U njenim sanjarenjima, Aksel je bio neţan i ljubazan, u njegovom odnosu prema njoj nije bilo one ironične zajedljivosti kojom joj se inače obraćao.

,,U stvari, nisam" rekao je indiferentno i počeo da ustaje. Sada kada je hteo da ode, njoj je bilo ţao. Bez ikakvog uvoda postavila mu je

pitanje koje je mučilo.

„Aksele, hoće li tvom ocu biti bolje?" „Helena misli da neće", odgovorio je mirno sedajući ponovo pored nje. Posmatrao je poluzatvorenih očiju. Robin je sedela ukrućeno, jedva usuđujući se

da diše. „Da li joj je to doktor rekao?" upitala je skoro nečujno. Aksel je slegnuo svojim širokim ramenima. „Bog samo zna" promrmljao je cinično „Helena ne nalazi za potrebno da priča sa

mnom o mom ocu. Ah ne treba da se brineš. Ĉak i ako umre, ti nećeš umreti od gladi. Helena gaje nagovorila da me primora da kupim „Paragon"."

Robin za to nije znala. Gorčina njegovog tona primorala je da se odmakne od njega.

„Ali... „Paragon" je ionako tvoj", rekla je zbunjeno. „Biće... biće, u stvari tvoj kad... odnosno ako... Kako... zašto bi morao da ga kupiš?"

Aksel je legao na ćebe i zatvorio oči. „Posle prvog infarkta, otac je odlučio da zaloţi imanje i time obezbedi Helenu do

kraja njenog ţivota. Tako sam odlučio da otkupim od Helene njen deo i sada su svi zadovoljni. Helena će dobiti lepu svotu novca kad moj otac umre, a meni će ostati imanje „Paragon".

„Ali... nije pošteno što si morao da ga kupiš", protestovala je detinjasto. „Tebi je mesto ovde..."

Nasmejao se podrugljivo. „Staje pošteno? Vredelo je kupiti ga, ako ni zbog čega drugog barem da ga se ta

gramzivica ne domogne." „Ti je stvarao mrziš, zar ne?" Robinino grlo bilo je suvo i stegnuto. Oslanjajući se o lakat, gledao je prodorno. „Zašto bih je voleo? Punih dvanaest godina pokušava da me izigra i liši mog

zakonskog prava. M ti je ne voliš!" „Volim je" rekla je zaprepašćeno. „Volim je, ona mije majka." „Mene ne voliš, a ja sam ti na neki način brat." Pocrvenela je i ponovo okrenula glavu od njega. „Nisi... odnosno ne moţeš..." zamucala je zbunjeno. „Nisam i neću" odgovorio je kroz smeh. „Kad tebe gledam, vidim Helenu i zato

mi nije stalo da pridobijem tvoju naklonost. A ti me mrziš upravo zbog toga. Iz ono malo što sam video, zaključujem da Helena nije luda za tobom. Ti je samo podsećaš na ono što" ţeh da zaboravi... daje za prvog muţa izabrala siromaha. I pored svega, tvrdiš da je voliš."

„Ti si ljubomoran", planula je jer je zabolelo to što joj je rekao. „Ljubomoran?", podsmehnuo se. „Ne bih rekao. Moţda sam bio u početku. Nije

prošlo ni tri meseca od smrti moje majke kad se Vidal spetljao sa Helenom. Nije prošlo dugo kad se doselila ovamo i šepurila poput kraljice. Bio sam tada strašno ljubomoran, pogotovu kad je nagovorila oca da me pošalje u školu što dalju od kuće. Tada sam shvatio da će uraditi sve samo da se reši onoga ko joj smeta. Ĉuvaj se nje."

„Zašto?" „Zato što postaješ lepa ţena", odgovorio je hladno. Robin je pocrvenela i ugrizla se za usnu. Pre nego što je mogla išta da kaţe on je

dodao:

„Momci će uskoro ludovati za tobom." „Zašto?" upitala je iritirano. „Zato što ćeš biti prava lepotica." Prstom je prelazio preko njene preplanule

mišice. Oči su mu imale neki čudan sjaj od kojeg se gotovo uplašila. III Robin nije znala šta da uradi. Ništa od onog što je čitala nije je pripremilo za

ovakav suptilan susret. Zatvorenih očiju, jednostavno je čekala. Odjednom joj je postalo veoma toplo. Majušne kapi znoja orosile su joj koţu i disala je teško i isprekidano.

Njegov pogled bio je sada na njenom telu i Robin je mogla da vidi da se i njegova koţa sija od sitnih kapljica znoja. Fascinirano, Robin je posmatrala kako joj grudi bujaju i jasno ocrtavaju pod tankom tkaninom njenog bikinija.

Aksel je zastenjao prigušeno i spustio usne na njene grudi. Obuzeta ovim prijatnim uzbuđenjem, Robin se nije opirala. Nije mogla da shvati ovu bujicu senzacija i nije bila u stanju da se kontrohše. Poput davljenika, tonula je sve dublje, uplašena, a nemoćna da pomogne sebi.

On nije ništa govorio. Kad su njegove usne stigle do svog cilja, zadrhtala je i uzdahnula duboko.

„Ne smeš..." prošaptala je nesvesno. On je podigao glavu i pogledao u njeno zaţareno lice. „Smem" promrmljao je i osmehnuo se, spuštajući ruku na njene od straha ukočene

bokove. „Ti me ţeliš, Robin" rekao je tiho. „Da li ću ti biti prvi?" Nju obuze stid i ogorčen gnev. „Idi bestraga!" odvratila je, pokušavajući da ga odgura sa sebe. Pre nego što je

mogla bilo šta da učini, on je zagrlio i oborio na leđa takvom ţestinom da joj je dah zastao u grudima. Zatvorila je oči da ne vidi tu surovost na njegovom od gneva izobličenom licu.

„Da, ista si kao Helena", rekao je prezrivim tonom. Drţeći je čvrsto da ne moţe da se pokrene, sagnuo je glavu i poljubio je poljupcem za koji je znala samo iz poverljivih priča svojih drugarica.

Gnev i poniţenje povratili su joj snagu, ah njegove nemilosrdne usne drţale su je i dalje u zatočeništvu. Suze gneva navirale su joj na oči. Klonula je odjednom. Leţala je nepomično pod teţinom njegovog tela, koje je pritiskalo sve jače. Jednom rukom je drţao, a drugom povlačio peškir sa njenih bokova.

U jednom paničnom trenutku pomislila je da će je povrediti, jer mu je telo bilo tako teško i snaţno. Oslobodio je njene usne i ona je udahnula duboko, otvarajući oči da mu kaţe šta misli o njemu. Nije rekla to što je nameravala. Takvog Aksela kakvog je videla nije poznavala. Pogled mu je bio dalek i odsutan, a lice u isto vreme prezrivo i ushićeno. Spustio je ponovo usne ljubeći je u zatvorene oči i milujući je poljupcima po ćelom licu.

Šaputao je nešto što nije razumela. Uprkos svom neiskustvu, shvatila je daje ne kaţnjava već ţeli onako kako muškarac ţeli ţenu.

Sa uţasom je konstatovala da ne ţeli da mu se odupre. Podigla je instinktivno ruke i sklopila ih oko njegovih širokih ramena.

U jednom trenutku bih su čvrsto priljubljeni jedno uz drugo... usta na ustima, grudi na grudima... Snaţan trzaj prostrujao je Akselovim telom, izazivajući isti takav drhtaj i u njenom telu.

A onda je on promrmljao nešto nera-zgovetno i odgurnuo je od sebe, okrećući se tako da mu je sada gledala u leđa.

„Pokrij se!", naredio je grubo. Drhtavim prstima Robinje uzela peškir, ogrnula ga i podigla se u sedeći poloţaj. Aksel se podigao takođe. Osećala je vrelinu njegovog pogleda na svojoj pognutoj glavi.

„Ista si kao tvoja majka", rekao je hladno. Robin obuze uţasan gnev. Naimerno je ponizio i sada se podsmevao njenom

neiskustvu. Udahnula je duboko. Grlo joj se steglo, a vrele suze navrle u oči. Volela bih da mogu da umrem, pomislila je očajnički. Ako još nešto kaţe... Kad je krenuo, kretao se lakoćom pantera... bešumno i graciozno. Iako nije

podizala glavu, znala je kadije otišao. Znala je da neće više nikada biti onako kao što je bilo.

Mnogo kasnije kad je naterala sebe da se vrati kući, Aksel je izašao na večeru sa svojom tadašnjom devojkom. Sledećeg jutra nije bio na doručku, posle čega se Robin spakovala i otputovala. Videla ga je ponovo tek onda kad se vratio sa puta... tri dana pre njenog venčanja. A to je bilo dve godine kasnije.

Teţak uzdah prenuo je Robin iz dubokog razmišljanja i vratio je u stvarnost. Kao da se probudila iz teškog sna, kruţila je pogledom po sobi koja je bila njena kad god je za raspust dolazila na „Paragon".

Nikad nije htela da razmišlja o tom incidentu i potisnula ga je duboko u svom sećanju.

Samo nekoliko meseci kasnije, očuh joj je umro. Posle toga, Lindzi i Helena su dolazile povremeno na „Paragon", a Robin su uvek slali kod njenog pravog oca. Mada to nije volela, odlazila je tamo bez prigovora, jer nije imala hrabrosti ni ţelje da se sretne sa Akse-lom kao što ni on nije ţeleo da se sretne s njom.

Moţda je trebalo objektivnije da gleda na sve te stvari. Ali ko je još objektivan sa šesnaest godina? Ni sada joj nije bilo lako da shvati da joj se nešto dogodilo u Akselovom zagrljaju, nešto što je trebalo raščistiti pre nego što je nastavila svojim ţivotom. Pogrešila je što se pretvarala kao da se nije ništa dogodilo.

Moţda je to bio jedan od razloga zbog čega se udala za Kirka. Aksel je otputovao u inostranstvo i njoj su dozvolili da se vrati na „Paragon", gde je upoznala Kirka.

Bilo je divno imati taj osećaj da te neko ţeli, a Kirk je to otvoreno pokazivao. Budući daje uvek bila odbacivana, Robin se zaljubila u Kirka i bila je van sebe od sreće kad je zaprosio.

Napustila je studije bez mnogo razmišljanja. Ni Akselovo hladno odbijanje daje preda mladoţenji nije mnogo uticalo na njenu sreću. Pošto njen otac nije mogao da dođe na venčanje, zamenio ga je neki dalji rođak.

A onda je sve krenulo nizbrdo i ona nije imala kome da se obrati za pomoć, čak ni Heleni koja se ubrzo nakon toga udala za nekog bogatog Francuza i otišla s njim u Englesku.

Tada je shvatila da mora da se uzda u sebe, da ne postoji „vitez na belom konju" koji će doći daje izbavi iz pakla u kojem je ţivela. Sa hrabrošću očajnika, iskoristila je prvu priliku da pobegne i zaklela se da se neće nikada vratiti niti pomisliti na „Paragon".

A ipak se vratila, jer joj savest nije dozvoljavala da ne upozori Lindzi. Usred svojih turobnih misli čula je kako su se zalupila vrata na nekim kolima.

Potom je usledio smeh i veselo pozdravljanje, što je govorilo da je zabava završena. Trebalo je dvadeset minuta da se svi raziđu i konačno su svi otišli. Nije prošlo ni

nekoliko minuta kad je čula energično kucanje na vratima i podigla se brzo u sedeći poloţaj. Ĉula je Akselov glas pre nego što je Lindzi otvorila vrata.

- ...ako spava - dovršila je Lindzi, paleći svetio. - Idi, Aksele. Nisi mi potreban. S osmehom na usnama, Robin ih je posmatrala. Izraz njenih očiju bio je skriven

gustim trepavicama. Lindzi je stisnula usne. - Molim te, Aksele - rekla je ponovo na šta se on namrštio, pogledao načas u

Robinino lepo podrugljivo hce i ostavio ih, zatvarajući vrata za sobom. . Lindzi je stajala neodlučno. - Dođi i sedi ovde - rekla je Robin umorno. - To sam ja, sećaš se, tvoja sestra, a ne

Drakula. - Zašto si se vratila? -I ja počinjem da se pitam. - Robin je zevnula izveštačeno. - Veruj, da sam znala da

ću izazvati takvu guţvu, ne bih dolazila. Aksel mi je pretio da će me kazniti ako te uznemirim, a Kirk je izjavio da bez obzira na to šta ću ti reći, ti ćeš verovati njemu, jer si do ušiju zaljubljena u njega.

- Kirk nije to rekao - odvratila je Lindzi gnevno. Pun pogodak, pomislila je Robin zadovoljno. Rukom je prevukla po krevetu. - Pa, rekao je nešto u tom smislu. Dođi i sedi ovde da se ponovo upoznamo. Dugo

se nismo videle. - Lindzi je gledala netremice. - Ti se stvarno ne šališ - rekla je zapanjeno. - Stvarno si nešto izuzetno! Reci mi

zašto si se vratila? - Da te vidim. Ti si mi sve što imam od porodice. - Nisi marila mnogo za nas zadnjih pet godina. Ni pre toga nisi imala mnogo

vremena za bilo koga od nas. Prezirala si Aksela, a mene nisi primeći-vala... bila si hladna i nepristupačna i trudila si se da ti niko ne prilazi.

Lindzino lice bilo je bledo, a oči su joj se sijale gnevno. - Vratila si se da bi sprečila moju udaju za Kirka, zar ne?

- Zašto bih to uradila? Ja sam ostavila Kirka, a ne on mene. Lindzi je stegla šake u pesnice. - Da, pobegla si sa Ĉesterom... sa drugim čovekom. Pitam se koji bi te muškarac

ţeleo posle toga?! - Tako si lepa, Robi... zar ne moţeš da se urazumiš i promeniš...? - Ućuta-la je,

potom nastavila hladno: - Šta vredi da ti govorim. Videćemo se ujutru.

Znači,^nije bila tako sigurna u svoju moć nad Kirkom kao što je ţelela da izgleda. Robin se grlo stezalo od bola dok je gledala kako ide polako prema vratima. Moţda je pogrešila što se vratila, moţda...

A onda se setila psihijatra sa kojim se konsultovala. Nije pogrešila što se vratila i moraće da razgovara ozbiljno sa Lindzi.

Prošlo je prilično vremena pre nego što je zaspala i probudila se ujutru sa osećanjem krajnje bespomoćnosti.

Doručak je bio, kao i obično, serviran u maloj trpezariji pored kuhinje. Robin je zakasnila, ali ne toliko da bi jela sama. Kad je otvorila vrata srela se sa dva para identičnih i neprijateljskih očiju.

- Dobra jutro - rekla je veselo i osmehnula se toplo. Ni Lindzi ni Aksel nisu joj uzvratili osmeh. Bar sam pokušala, rekla je Robin samoj sebi dok je sedala za sto. Uzdahnula je i

ustala ponovo da uzme pribor za jelo i salvetu. - Mislila sam da ćeš prespavati doručak - primetila je Lindzi defanzivno. - Hoćeš li

tost? - Neću, hvala. Popiću samo kafu. - Bilo bi bolje da nešto pojedeš -naredio je Aksel. - Da nisi moţda na konstantnoj

dijeti? - Još nisam. Podigao je obrve i osmehnuo se neprijatno. - Naravno, glumice mogu biti malo punije od manekena, zar ne? - Ti bi trebalo to da znaš - odgovorila je Robin leţerno. - Nije li tvoja poslednja

devojka bila manekenka? Zapanjen uzdah ote se sa Lindzinih usana i ona pogleda brzo u Robinino ozbiljno

lice, potom u Aksela. - Da, bila je manekenka - odgovorio je mirno. Pogledao je značajno i dodao

uvredljivo: - Bila je isto tako atraktivna, ah imala je malo više stila. - Imaš opak jezik - osmehnula se Robin. Zavladala je kratka tišina. - Šta planiraš za danas? - upitao je Aksel, prekidajući tišinu. - Mislila sam da odem do Kirka. -Kako? Ignorišući Lindzino protivljenje, Robin je odgovorila ljubazno: - Mogu li da pozajmim kola? - Proveriću kako voziš pre nego što ti dam moja kola. - Aksele, vozim deset godina. U tom momentu u trpezariju je ušla Felisiti, njihova domaćica. Robin se

pozdravila srdačno s njom i ponudila se da joj pomogne da raspremi sto, što je Felisiti odbila kategorično. Kad je Robin izašla iz trpezarije, Aksel je krenuo za njom.

- Idemo u Grenvil na ručak - obavestio je uzgred. - Budi spremna za pola sata. -Ja ne idem... Robin je pošla uz stepenice i on je zadrţao tako što je uhvatio za ruku. - Nemoj biti tvrdoglava, Robin. Srela se hrabro sa njegovim arogantnim

pogledom. -Ali...

- Robin. Izgovorio je njeno ime sa blagim prizvukom pretnje. - Pa, dobro - pristala je, osećajući da je podilaze ţmarci. Osmehnuo se podrugljivo

i pustio joj ruku. Stajala je nepomično nekoliko trenutaka i zurila u njega. Bio je dominantan muškarac, neodoljiv i opasan dok je gledao svojim drskim očima.

- Da li pokušavaš da me omađijaš, Robin? - upitao je podrugljivo. Ona je polako zavrtela glavom. Setila se kako je gledao sinoć njene obnaţene

grudi. Ţeleo je daje ponizi, ali njen ţenski instinkt govorio joj je da se taj njegov postupak zasnivao i na nečem drugom.

-Aksele -rekla je. -Aksele, da li je Helena stvarno htela sa tobom? Videla je daj e iznenađen iako je to vesto prikrio. -Jeste - odgovorio je hladno i okrutno. Robin nije mogla da se uzdrţi od šokantnog uzdaha. Zajedljiv smeh pojavio se na Akselovim usnama. - Kad sam je odbio, upustila se u diskretnu vezu sa... nije vaţno sa kim. Bio je

suviše mlad da bi znao sa kim se spetljao. Na ţalost, čim je njegov otac saznao za tu vezu, poslao ga je u inostranstvo. Naravno, tvoja majka se brzo utešila sa drugim čovekom.

Robin nije mogla da podnese taj njegov zajedljiv ton. Okrenula se naglo i pošla uz stepenice. Akselova sledeća primedba primorala je da stane.

- Tebe ne bih odbio, Robin, tako kao što sam nju. Poslednji put bila si još dete... a sada više nisi.

Robin je trebalo puno snage da mu odgovori mirno: - Apstiniraš, Aksele? Zar ne moţeš da dobiješ ono što priţeljkuješ? - Ništa ja ne priţeljkujem. - Uhvatio je za rame i okrenuo licem prema sebi.

Ponovo se osmehivao, ah ona je videla da jedva savlađuje gnev. - Vrlo si poţeljna - rekao je pre nego što se nagnuo i dodao šapatom - i nisi uopšte

naivna. Proveriću kako izgledaš u mom krevetu pre nego što odeš odavde. Talas tople ţelje zapljusnu njeno telo, ah uspela je da odrţi kontrolu nad svojim

emocijama. - U tom slučaju, nadam se da spavaš u posteljini od crnog satena - rekla je provokativno. - Kaţu da mi takva pozadina najviše odgovara.

- Stvarno? Sećam se da si izgledala fantastično i na onom starom ćebetu - primetio je sa značajnim osmehom - ali ako voliš više saten, imaćeš ga. Ko sam ja da bih mogao da te lišim tvojih hirova?

- Ne moraš se truditi. Ako bih morala da zadovoljim svoje nagone ne bih to uradila sa čovekom koji nije u stanju da vidi razliku između mene i moje majke. Mučno mi je od tebe.

- Glad ti se javlja od mene - rekao je podrugljivo. Vrag da ga nosi, ah bio je u pravu. Otkako je znala za sebe, privlačio je neodoljivo.

Bilo je dovoljno daje pogleda i da joj se ţeludac zgrči od nekog nedefinisanog uzbuđenja.

- Što se tiče tvoje majke - nastavio je prigušeno, - luda si ako misliš da ne vidim razliku. Ona je osamnaest godina starija od tebe.

- Nisam na to mislila.

- Pretpostavljam da nisi. - Uzeo je za ruku i prineo svojim usnama. - Ličiš na nju, ponašaš se kao ona i koliko mogu da vidim, isto reaguješ na muškarce. Vrlo si nesebična.

Šta bi rekao kad bi znao, da je on jedini muškarac koji je izazivao u njoj bludne misli?

- Nesebična? Moţda - rekla je indiferentno i okrenula se polako da pođe gore. - Ali ne prema tebi, Aksele.

Njegov prigušen smeh pomešao se sa Lindzinim od ljutnje povišenim glasom. Robin je zastala. Preko ramena videla je da gledaju za njom. - Aksele - rekla je ljupko. On je podigao obrve. - Da li smatraš da cilj opravdava sredstva? - Ne mislim. - Nabrao je obrve. - Toplo se nadam da nisi u pravu - odgovorila je Robin, osmehnuvši im se

vragolasto. IV Pola sata kasnije vratila se dole, pevušeći tiho i veselo. Lindzi je čekala u holu, hca

hladnog i uzdrţanog. - To je melodija iz Pučinijeve opere - rekla je nešto blaţim tonom. - Da li se sećaš

kad si čula prvi put tu ariju? Aksel je svirao jedne večeri i ti si zahtevala da svi ućute. Bili smo toliko zapanjeni da smo ućutali u momentu. Na kraju ti si zaplakala i pobegla gore u svoju sobu. Sećam se da mi Aksel nije dozvolio da pođem za tobom. Rekao je da treba da te ostavim na miru. Da li još uvek reaguješ tako ţustro?

- Uspevam da zadrţim suze - odgovorila je Robin sa osmehom. - Ali muzika me emotivno uzbuđuje. Muzika i određena vrsta poezije.

Lindzi se osmehnula zbunjeno. - Zaista si čudna. Sentimentalna, a ipak tako hladna. Robin je stisnula usne. Podigla je glavu polako i pogledala Lindzi. Ali Lindzine

crne oči bile su nedokučive, a lice bezizraţajno. Okrenula se i izašla lagano napolje u susret sunčanom danu. Silazeći niz mermerno stepenište zastala je, da bi pogledala veliku ţardinjeru sa kamehjama.Tihi uzdah oteo joj se sa usana.

Lindzi je prepoznala čeţnju u tom Robininom uzdahu. - Ti stvarno voliš ovo mesto, zar ne? Robin je iznenadila ova Lindzina blaga primedba. Pogledala je preko ramena i

srela se sa dva para crnih očiju. Aksel se pridruţio svojoj polusestri i gledao je Robin prodorno.

- Uvek sam ga volela - Robin je slegnula ramenima. - Mislila sam da je to najlepše mesto na svetu.

Na Akselov hladan pogled reagovala je osmehom kojim je vesto prikrila svoja osećanja. On se namrštio i odmerio je polako od glave do pete. Znala je da dobro izgleda. Njene uzane pantalone od sive svile isticale su njene lepe i dugačke noge.

Grenvil je bio zanemarivan godinama, ali poslednjih deset godina uţivao je glas omiljenog turističkog mesta. Meštani su se probudili da bi se našli u turističkom centru i mada se mnogima nisu dopale te nove promene, ona manjina sa poslovnim duhom bila je svesna mogućnosti koje je Grenvil nudio. Aksel je bio jedan od tih ljudi. Osim toga što je bio sposoban zemljoposednik, imao je sluh za biznis i uloţio je sredstva u razvoj te male luke.

Koliko je Vidal bio nefer kad je naterao Aksela da kupi imanje „Paragon". Nije čudno što je Aksel prezirao svoju maćehu koja je nagovorila njegovog oca da to učini.

Po ko zna koji put, Robin se zapitala kako bi Aksel reagovao kad bi mu rekla zašto je pobegla od Kirka. Dok je kroz prozor kola posmatrala poznate konture brda, osmehivala se pomalo tuţno. Znala je tačno kako bi reagovao. Ne bi joj uopšte verovao. Ne bi ni Lindzi, niti bilo ko drugi koga bi pokušala da uveri. Samo je Ĉester Ferli, čovek koji je spasao, znao zbog čega je pobegla sa njim. Zbog toga će ćutati sve dok ne napravi neki plan.

- Kuda ţeliš da ideš? - Akselov dubok glas prenuo je iz razmišljanja. Prenuvši se, podigla je pogled i srela se u retrovizoru sa njegovim očima. - Hoću da pogledam neke butike -odgovorila je Lindzi. - A ti, Robin? - Ja ću obići neke od prodavnica domaće radinosti - rekla je malo promuklo. - Šta

ćeš ti raditi? - Videću se s nekim ljudima - odgovorio je. - Naći ćemo se ispred restorana

„Najla" ujedan sat. Kad su izašli iz kola, Lindzi je pohitala preko parkinga, ostavljajući Robin na

Akselovu milost i nemilost. On je uhvatio za mišicu i poveo preko ulice. - Ideš da kupiš poklone? - upitao je neočekivano. - Ne - odgovorila je. - Hoću da pogledam keramiku. To mi je hobi. - Zaista? - delovao je iznenađeno. Ruka mu je kliznula do njene šake i on je

podigao i zagledao se u njene prste. - Pretpostavljam da ti je hobi da je kupuješ. Ova neţna ruka ne deluje izrađeno. Ne bih rekao da je mesila glinu i oblikovala je na grnčarskom točku.

- Loše pretpostavljaš - rekla je nakon što je pročistila grlo. - Prilično sam vesta u keramici - nastavila je odlučnije. - U školi sam naučila da pravim predmete od gline. Skoro sam sigurna da sam ti jedne nove godine poklonila pepeljaru pre nego što si prestao da pušiš.

- Mislim da jesi. - Klimnuo je glavom i osmehnuo se gotovo setno. - Bio sam skoro dirnut tim tvojim gestom... što se za Helenu ne bi moglo reći kad si joj poklonila onu vazu.

Glas joj je bio nesiguran kad gaje upitala. - Zar baš ništa ne zaboravljaš? - Uglavnom ne. Pogotovu ruţne stvari... i ţene koje mi se dopadaju. - Stegao je za

mišicu kad je pokušala da se otrgne od njega. - I imam puno strpljenja - dodao je značajno.

- Strpljenje ti neće biti potrebno -odvratila je prigušeno. - Odlično. Znači li to da te mogu večeras očekivati u mom krevetu? Tamna rumen obli joj vrat i lice.

- Zar ne moţeš da misliš na nešto uzvišenije? - upitala gaje oštro, potom ponovo pocrvenela.

Zadovoljno se osmehnuo i odgovorio: -Videćemo se ujedan sat - i ostavio je, udaljavajući se onim svojim panterskim

hodom. Robin se okrenula ah njegova slika igrala joj je stalno pred očima. Razmišljajući o

Akselu i o tome kakav bi bio ljubavnik, ušla je u jednu prodavnicu domaće radinosti. Toliko se zapričala sa vlasnicom radnje da se gotovo trgla kad je Lindzi oslovila: -Hajde, Robi, vreme je da krenemo. Dobar dan, gospođo Biver. - Bilo je jedan i

deset minuta. - Zaboga - promrmljala je Robin kad je izašla iz radnje. - Da li je zapenio od

gneva? - Ne znam. I ja kasnim. Mislim da će biti prilično ljut. Da li se baviš još uvek

keramikom? - Da - odgovorila je Robin. - Šta obično praviš? - Ćupove, činije, tanjire, i tome slično. - Robin je bila namerno tajanstvena. Nije

htela da joj otkrije da se njena keramika prodaje brzo i po visokoj ceni. Kafe je bio u jednoj staroj zgradi koja je bila restaurirana u viktorijanskom stilu.

Aksel je pričao sa nekim čovekom, ali kad ih je video, klimnuo je glavom i prišao im. - Otići ćemo na terasu - predloţio je Aksel i uhvatio Robin za mišicu i nije je

puštao sve dok nisu stigli do stola. Terasa je bila nad morem koje je lagano zapljuskivalo drvene stubove ispod

terase. . - Šta ćete popiti? Aksel je poručio piće kod jedne mlade kelnerice i osmehivao joj se sa takvim

šarmom da je ona pocrvenela i zamolila ga da joj ponovi šta je poručio. Privlačih su paţnju i Robin je to shvatila kad su dve mlade devojke prošle pored

njihovog stola i pogledale značajno Aksela, zatim namignule jedna drugoj. Oni su predstavljah zanimljiv trio... dva tamnokosa Banistera i Robin, sušta

suprotnost njima. Dve atraktivne ţene i izuzetno zgodan muškarac sa kojim bi se svaka ţena upustila u vezu bez razmišljanja.

- Imaju dobre morske specijalitete - rekao je Aksel, prenuvši je iz razmišljanja. Klimajući glavom, Robinje rekla: -Pa, ja ću uzeti nešto od toga. - Školjke? Ponovo je klimnula glavom. - U sosu od limuna? - Na njen iznenađen izraz lica osmehnuo se diskretno. -

Rekao sam ti da ništa ne zaboravljam. - Sa takvom memorijom ne trebaju ti kompjuteri. On joj se osmehnuo. - Volim kompjutere. Staviš u njih silne podatke i ne moraš više da ih pamtiš. - Da li je Dţil Pejdţ još uvek tvoja sekretarica? - upitala je Robin zainteresovano. - Jeste, mada ću uskoro morati da traţim drugu. Na ţalost, Dţil odlazi u Grejstok

da ţivi kod svoje kćerke. Kelnerica im je donela ručak i osmehujući se Akselu ljupko poţelela im prijatno.

Iz nekog neobjašnjivog razloga Robin se setila prezira u Heleninom glasu kad god bi spominjala „Paragon". Helena je mrzela da ţivi tamo, tako daleko od Detroita. Njeno konstantno jadikovanje nateralo je Viđala da promeni način ţivota i zaposh se u gradu koji je prezirao. Nije čudo što se Aksel gnušao te očeve slabosti.

On je bio drugačiji. Nema te ţene koja bi ga promenila u bilo kom pogledu. Najverovatnije da će se jednog dana oţeniti da bi obezbedio sebi naslednika, ali, čak i ako bude voleo svoju ţenu ona će biti ta koja će morati da se uklopi u njegov način ţivota. U tom braku, neće biti kompromisa!

Dok je jela ukusne školjke u sosu od belog vina, Robininu paţnju privukao je razgovor između Aksela i Lindzi.

- Ţao mi je, znam da ti se ne dopadaju - rekla je Lindzi - ali zaista sam obećala Fioni da ćemo svratiti do njih.

- Onda ćemo svratiti - progunđao je Aksel. - Ne budi tako očajna. Neću ti odgristi nos! Nadam se da ću izdrţati da budem sat-dva ljubazan sa njom.

- Ĉak i kad si grub ti si ljubazan! Znaš, nije ona tako loša. Osim toga, ti si rekao da pre bala prihvatimo njen poziv za večeru. Naravno, to je bilo pre nego što je Neti rekla da neće moći da dođe.

Aksel se osmehnuo pre nego što je rekao uglađeno: - Robin moţe da je zameni. - Molim? Nešto u njegovom izrazu učinilo je da se oseti nelagodno. - Moţeš mi biti partnerka na balu kod Hamiltonovih - objasnio je, gledajući je

pravo u ţenice. - Zatim na balu kod Parkerovih. Pretpostavljam da ćeš ostati bar nedelju dana.

- Da. Da, naravno! Međutim, nemam večernju haljinu. - Obuci onu što si imala sinoć - rekao je Aksel. - Lepo si izgledala u njoj. - Naši balovi nisu tako zvanični - rekla je Lindzi. - Pre bala ići ćemo kod

Hamiltonovih na večeru. - Ko su ti Hamiltonovi? - Bračni par koji ţivi tamo gde su nekada Klajdovi - Lindzi je izmenila značajan

pogled sa Akselom. - Kupili su imanje od Pitera Klajda. - Jesu li prijatni ljudi? - To ćeš sama zaključiti - osmehnula se Lindzi. Hamiltonovi su bili dovoljno prijatni ljudi, mada malo suviše svesni svog

bogatsva i Banisterovog društvenog poloţaja. Fiona Hamilton je bila sitna ţena oštrih očiju i samouverenog drţanja.

Klajdova stara kuća je srušena i na njenom mestu stajala je sada lepa, moderna kuća. Stari vrt je uklonjen i zamenjen velikim travnatim površinama sa ogromnim bazenom i platoom na kojem su se nalazile garniture za sedenje i sunčanje. Napolju je bilo dovoljno toplo da sede pored bazena i uţivaju u hladnom, osveţavajućem piću.

Pod Akselovim ciničnim pogledom, Fiona se upustila u neizbeţno, postavljajući Robin diskretna, ah sračunata pitanja. Robin se osmehivala i odgovarala na njih, izbegavajući vesto direktne odgovore. Posle izvesnog vremena Fiona je počela da

ubacuje sitne tračeve u razgovor. Piter Hamilton je odveo Aksela da ga konsultuje o nekim stvarima u vezi sa imanjem, a Lindzi se popela na terasu gde se jedna mačkica igrala sa uvelim listom.

- Lepo je videti Lindzi tako opuštenu - primetila je Fiona značajno. - Da. - Posle one prošlogodišnje epizode izgledala je veoma tuţna. Već sam se pitala

hoće li to ikada preboleti. Robin je podigla obrve iznenađeno. - Pretpostavljam da od toga^ne bi ništa bilo - nastavila je Fiona. – Ĉester je divan,

ali kad su ţene u pitanju ne uţiva baš najbolji glas. On nam je jedan od najdraţih prijatelja, ali bojim se daje Lindzi precenila svoje sposobnosti.

Za trenutak Robin se zavrtelo u glavi. - Ĉester? - uspela je da kaţe leţerno. - Neobično ime. - Jeste i odgovara mu savršeno - Fiona je delovala pomalo razočarano, ah je

nastavila samouvereno: - Ĉester Ferli je Kirkov rođak. Niste ga nikada sreli? Robin je odgovorila savršeno hladno: - Jesam. Jedanput ili dvaput. - I pobegla sa njim, ali Fiona moţda nije znala za to. - On i Kirk nisu u dobrim odnosima, zar ne? - nastavila je Fiona, pogledavši

kratko i značajno Robin. - Šteta je kad se rođaci zavade. Znam kad je bio kod nas prošle godine da nije hteo da poseti Kirka. Tada je i upoznao Lindzi.

Robin nije komentarisala. Posle dugačke pauze, Fiona je nastavila: - Prilično se zagrejao za nju... i ona za njega. Viđali su se često nekoliko meseci, a onda je sve odletelo u vazduh. Lindzi je otišla da provede odmor kod svoje majke, a Ĉester se bacio na posao. - Nasmejala se pomalo zlobno. - Oduvek sam sumnjala da je Aksel umešao svoje prste u to. Nije bio oduševljen tom vezom. Interesantno, zar ne? Aksel nema baš vremena za druge.

- Ima kad je u pitanju njegova sestra - primetila je Robin blago. - Moţda se ta veza sama od sebe prekinula.

- Moţda. Mada mislim da su se ozbiljno zagrejali jedno za drugo, a u te stvari se prilično dobro razumem. Naravno, nisam ga pitala. Ĉester nam je dobar prijatelj, ali nikada ga ne bih pitala o njegovom ljubavnom ţivotu. On i Aksel su slični, zar ne? Obojica su izuzetno zgodni muškarci i tajanstveni kada je u pitanju ljubavni ţivot.

Robin se osmehnula, prikrivajući vesto pomahnitalu brzinu kojom joj je mozak radio. Naravno daje Aksel umešao svoje prste u ljubavnu vezu svoje sestre. Ĉuo je verovatno daje Ĉester Ferli bio onaj muškarac koji je zaveo Robi i nagovorio je da pobegne od Kirka. I bio je na neki način u pravu. Mada između nje i Ĉestera nije postojalo ništa što bi se moglo nazvati sentimentalnom vezom.

Ĉester nije video u njoj poţeljnu ţenu, već osobu kojoj je trebalo pomoći. Sada je shvatila zašto je Kirk izabrao baš Lindzi za svoju buduću ţenu. - Da, imaju dosta sličnosti - promrmljala je Robin. - Obojica su pametni. Ĉester je ekspert za elektroniku i kompjutere. Sada je krenuo

u izvoz. - Fiona je ućutala načas. - Bio je u inostranstvu poslednjih šest nedelja i vratio se pre tri dana. Razmišljala sam o tome da ga pozovem na bal...

- Stvarno? - Provokativan osmeh pojavi se na Robininim usnama. - Baš lepo od vas. Dopada mi se Ĉester.

Konspiratoran osmeh pojavi se na Fioninim tankim usnama.

- Pa.... razmisliću - rekla je Fiona. Posle toga su pričale sve dok se Lindzi nije vratila. Moţda bi bilo i suviše grubo

reći daje Fiona cvetala od zadovoljstva, ah dok je Robin posmatrala to uzano hce, shvatila je daje ta ţena sa nestrpljenjem očekivala zabavu koja će joj predstavljati dobar materijal za jednonedeljni trač. Naravno, Fiona bi drţala sve konce u svojim rukama i vodila računa da ne dođe do neke opasne situacije.

Oni bi se svi ponašali pristojno u javnosti, pa čak i Kirk. Godinama su učili kako da skrivaju prava osećanja. To ne znači da bi se Aksel ustezao da napravi scenu, već daje imao bolji metod u izraţavanju svog gneva. Kirk svakako nije bio od onih koji bi pred svetom napravih scenu. Njemu je stalo do mišljenja drugih, kao i do svog lič-nog ugleda. Ali, ako bi ga na neki način moglo isprovocirati, onda bi moţda...

Robin obuze jeza. Bilo bi opasno, ah moţda bi to bio jedini način da se cela stvar obelodani. Ako je Ĉester zaista značio nešto za Lindzi... ako je Kirk mrzeo dovoljno svog rođaka... ako bi Robin mogla da manipuhše događajima i ljudima.

Nesvesno, napravila je prezrivu grimasu. Kako je pokvareno smišljati i planirati tako nešto gnusno! Kad su se muškarci vratili, podigla je pogled i konstatovala daje Fiona po smatra.

Neprijatna ţena, pomislila je hladno. Fiona je u isto vreme izazivala simpatije i ulivala strah.

Na povratku kući, Aksel i Lindzi su ćutali. Pogledavši jednom gore, Robin se srela u retrovizoru sa Akselovim očima. Sijale su se kao oniks i delovale su opako i tajanstveno. Nju obuze osećaj krivice, pa je brzo skrenula pogled da on ne bi mogao da pročita njena osećanja.

„Paragon" je spavao tiho u svojoj skrivenoj dolini, okruţen zelenim brdima koja su ga štitila u odnosu na imanja izvan njih.

Kad su stigli kući, Robinje otišla u svoju sobu i izašla na terasu gde je sela iscrpljeno na pletenu stolicu. Zatvorila je oči i zapitala se zašto ne ode odavde i vrati se u Kanadu i provede ostatak odmora sa prijateljima na obali Nove Škotske. Tišina, koja je vladala u Lindzinoj sobi, zaintrigirala je da zaviri unutra i konstatuje daje prazna. Sišla je polako dole. Našla je Lindzi u malom salonu kako sedi u fotelji i čita.

- Gde ti i Kirk planirate da ţivite kad se venčate? - upitala je Robin nakon kraćeg uvodnog razgovora.

Lindzi je delovala sumnjičavo i zamišljeno u isto vreme. - Kirk je kupio jednu farmu juţno od Braunsansa - odgovorila je polako. Robin se namršti. - Ah to je bogu iza leđa - negodovala je Robin. - Ne moţeš da me zamisliš pionirom? Robinje sela i osmehnula se. - Pričaj mi malo o tome - predloţila je zain-

teresovano. - Pa... farma je daleko od civilizacije - počela je Lindzi. - Prilično je zapuštena, ah

Kirk kaţe daje lepa i da je okruţena gustim zelenilom koje treba dehmično raskrčiti. Kirk se raduje tom izazovu. Za njega je farma „Gejtvej" suviše pitoma - završila je defanzivno. - Slaţem se potpuno s njim.

- Poznaješ li ikog tamo? - Ne poznajem, ah kaţe da su ljudi tamo vrlo gostoljubivi. - Ućutala je i zagledala

se u Robinino lice. Kao da nije bila zadovoljna onim stoje videla, nastavila je: - Kuća

je stara, ah u dobrom stanju. Kirk kaţe da ćemo ţiveti u njoj godinu dana da bismo videli šta ţehmo, a onda ćemo uraditi one najosnovnije stvari, zatim polako i ostalo.

- Koliko ćete ljudi zaposliti na farmi? - upitala je Robin leţerno. - Nećemo uzimati nikog nekoliko godina. Biće ekonomičnije da ih uzimamo

povremeno, jer u prvo vreme nećemo biti u stanju da sagradimo kuću za radnike. Robin obuze mučnina. - Pa, ţelim vam sreću - promrmljala je diţući se iz fotelje. - Robin... Nešto u Lindzinom glasu nateralo je da se ukruti. Ne gledajući svoju polusestru,

odgovorila je: -Da? -Znaš da tamo nećeš biti poţeljna. Nanela si mu dovoljno zla. Ostavi ga

jednostavno na miru. - Njen hladan glas je zadrhtao. - Da si mogla da ga vidiš na staje ličio kad si ga napustila... mislim da bi čak i tebe grizla savest. Sada je srećan, a i ja sam. Ne moţeš nas rastaviti, prema tome, zašto ne odustaneš od toga?

Robinje oboţavala Lindzi i ţelela je daje došla ovamo u nekoj drugoj misiji, ali stegla je srce i rekla podrugljivo:

- Ako se dvoje iskreno vole, ne postoji ništa što bi moglo da ih razdvoji, zar nije tako, Lindzi? Zašto si onda zabrinuta?

- Nisam zabrinuta! Robin se nasmejala i potapšala Lindzi po ramenu. - Zaista te vohm - rekla je i izašla iz salona. V Bazen na „Paragonu" predstavljao je izuzetan spoj klasičnog i modernog dizajna i

zavidljivci su tvrdih daje onaj koji gaje gradio pokušao da dočara Pompeju. Svuda okolo nalazili su se stubovi i statue, pa čak i jedna fontana koja se na suncu presijavala u duginim bojama. Voda je bila topla tako da je Robin nekoliko puta preplivala celu duţinu bazena. Kada je izašla iz bazena, istuširala se i namestila leţaljku na sunce, potom legla da se sunča.

Pre nego što je imala vremena da se potpuno opusti na toplom suncu, osetila je kako joj je senka pala na hce. Polako i nevoljno otvorila je oči.

Bio je to, naravno, Aksel. - Izgledaš - rekao je brutalno - kao da reklamiraš nevinost. Prosto da se čovek

zastidi! - Pa, verovatno bi se iznenadio kad bi znao koliko je njih naselo na taj isti trik -

nasmejala se Robin koketno. Osećala se u isto vreme nelagodno i uzbuđeno pod njegovim pronicljivim pogledom.

- Smatram da si izuzetno poţeljna -primerio je dok je pogledom lagano klizio po njenom lepo građenom telu.

Krv je jurnula u Robinino lice, ah ona se ipak uzdrţala da ne plane. Posmatrala gaje kroz trepavice dok se udaljavao. Usta su joj odjednom postala suva. Ličio je na one statue grčkih ratnika, pomislila je grozničavo dok joj se puls ubrzavao. Zatvorila je oči, okrenula se na stomak i zagnjurila lice u naslon leţaljke.

Pljusak vode najavio joj je daje Aksel skočio u bazen. Robinje drţala oči zatvorene, boreći se protiv senzacija koje su joj prolazile telom. Ĉula je i kad je izašao iz bazena.

Dok se brisao upitao je neočekivano: - Da li još uvek ţeliš da se vidiš sa Kirkom? - Ţelim. - Tu je sada. Zevajući okrenula se na suprotnu stranu od njega. - Ima vremena - rekla je

leţerno. - Nadam se da ne očekuješ da ti stojimo na raspolaganju kad ti to zaţeliš. Znaš, mi

svi radimo. - Znam. - Smeh se naslućivao u njenom tonu. - Ne trudi se oko mene, Aksele.

Mene ne treba zabavljati. U stanju sam da zabavljam samu sebe. Ukočila se kad je uhvatio za ramena i okrenuo na leđa. - Nikad nećeš odrasti - promrmljao je prezrivo. - Ista si na majku... pohlepna,

nemoralna i detinjasto sebična. Zevnula je ponovo i zatvorila oči da on ne bi mogao da vidi bol u njima. - Misli šta hoćeš - glas joj je zvučao indiferentno. - Nije mi stalo do tvog mišljenja. - Znam da ti nije stalo do mog mišljenja. - Nagnuo se, unoseći joj se u lice. - Mrziš

me... i bojiš me se... jer sam u stanju da vidim šta se krije ispod tog plašta neodoljive ţenstvenosti.

Rekao je to najozbiljnije, ali pod tim kontrolisanim prezirom naslućivalo se još nešto... nešto isto toliko snaţno.

- Da - rekao je okrutno, sedajući pored nje na leţaljku. - Mrziš me isto toliko koliko me se i bojiš ...ali ima tu još nešto.

-Ja te se ne bojim... - Ne laţi. U pitanju je strast koju osećaš koliko i ja. Pre nego što je mogla da reaguje, njegove usne su se spustile na njene grudi.

Robin je pokušala da ga odgurne, ali on je stegao za mišice tako da nije mogla da se mrdne.

- Pusti me! - negodovala je gnevno dok joj je telo uţivalo u dodiru njegovih usana. - Ti si bezobrazan, Aksele. Pusti me!

On je podigao glavu i osmehnuo se cinično. -Volim kad zavisiš od moje milosti. - Pokvarenjače! Drţao je prikovanu snagom svog pogleda. - Znaš da u stvari nisi lepa. Crte lica nisu ti ni klasične ni lepe, oči su ti prevelike i

usta preširoka, a ipak odišeš takvom seksualnošću da bi mogla da zavedeš i najsrećnije oţenjenog muškarca. Jadan stari Piter Hamilton morao je da ode pre nego što Fiona to opazi.

- Fiona svašta opaţa! - I ja - rekao je muklo, spuštajući svoje usne na njene. Robin je na vreme stegla zube i procedila ogorčeno:

- Ne moţeš sa mnom tako. Ja nisam jedna od tvojih ţena sa kojom ćeš se poigrati, a potom ih odbaciti kao staru lutku.

- Ne, ti predstavljaš permanentni deo mog ţivota. Gotovo deo mene. Robin je bila zaprepašćena. Već u sledećem trenutku zarobio je njene usne i

poljubio je bez imalo neţnosti. Ţeleo je i nije mario da li će je povredi-ti. Njegov očajnički poljubac izazivao je brutalnu senzualnost, koja je trebalo da izazove gnušanje u njoj. Tako je i bilo prvih nekoliko trenutaka. Robin je leţala nepomično dok joj je telo kiptelo od gneva.

A onda jedan ogroman talas topline prostrujao je njenim telom. Uzdahnula je, a on je zagrlio i privukao bliţe sebi. Robinje zatvorila oči kao daje savladao dubok san. Zastenjala je prigušeno od njegovog toplog muškog mirisa. U ustima je osetila njegov ukus, erotičan i stimulativan.

Snaţan drhtaj prostrujao joj je telom. Polako je podigla ruke i spustila ih na njegova ramena. Uzbuđivao je... tako joj je prijao.

- Mogao bih da se opijem samim gledanjem u tebe - prošaptao je promuklo. - Mogao bih da se utopim u tvojim očima.

Glas mu je zvučao čeţnjivo i čulno. Robinje polako otvorila oči i pogledala ga u lice.

- Zašto? - upitala je nesigurno. -Zašto, Aksele? - Ne znam - promrmljao je skoro iritirano. -I ti osećaš to isto, zar ne? - Da - odgovorila je, klimajući glavom i zatvarajući oči. - Zašto si se vratila? - upitao je sa usnama na njenom vratu. Ona se odjednom

ukrutila. 0, kako je samo bio mudar! Ĉak je i strast podredio svojoj volji. A onda je otpozadi dopro Lindzin glas. - Gospode boţe! - uzviknula je zgranuto. - Šta to radite? Aksel se uspravio i odgovorio najnomalnijim tonom: - Šta misliš šta radimo? - O, Aksele! - promrmljala je Lindzi nekako tuţno pre nego što se okrenula i

vratila u kuću. Aksel se nasmejao cinično i provukao ruku kroz kosu, gledajući Robin tako kao

da je mrzi. A onda se i on okrenuo i otišao bez reči. Verovatno govoreći sebi daje budala, pomislila je Robin ogorčeno. Budala baš kao

i ona! Budala što je dozvolila daje zagrli i poljubi... Budala, nepopravljiva budala. Malo kasnije silazila je tiho niz stepenice, osećajući odjednom umor u nogama.

Planirala je da se prošeta vrtom, ah plivanje u bazenu i posle toga ona strasna scena potpuno su je iscrpeli. Oslušnula je paţljivo glasove i zaključila da su Kirk i Lindzi u salonu. Bešu-mno je prošla pored salona i uputila se u biblioteku.

Tu se nije ništa promenilo sem što su dve japanske vaze zamenjene prekrasnom keramičkom činijom suptilnih nijansi zelenih i sivih tonova. Stajala je i posmatrala je zadivljeno kad su se vrata iza nje otvorila. Bio je to Kirk.

- Aha, uhvatio sam te konačno! -rekao je sa osmehom, koji je pre hčio na neku grimasu. - Ako nameravaš da me gađaš, izaberi nešto drugo. Uzmi onu porculansku ţardinjeru. Lindzi kaţe daje kineska i da vredi nekoliko hiljada dolara.

Vraćajući činiju na stalak Robin je primetila hladno: - I ova će vredeti toliko posle dve stotine godina.

Kirk steţe vilice. Sa osećanjem neprijatnog uzbuđenja Robin je shvatila daje se on pomalo boji.

- Šta mogu da učinim za tebe? - upitala je ljubazno. On se osmehnuo i prišao joj suviše blizu. - Znaš zašto sam ovde - rekao je drsko, hvatajući je za bradu. - Znam? - Glas joj je bio siguran. Jedva primetna iskra gneva zatreperila je u

njenim zelenim očima. Kirk je sklonio ruku i odmakao se od nje. - Mislim da znaš - rekao je polako. - Pretpostavljam da imaš malo finansijskih

problema. - Nemam ih. - Uţivala je u njegovom iznenađenju. - Melodrame moţda nisu

najkvahtetnija umetnost, ah se plaćaju dobro. Ne moţeš me podmititi, Kirk. Ni pre nisi mogao, kao što znaš, a ja sam sada u boljem poloţaju nego što sam bila pre.

- Shvatam. Dok je ćutao smišljajući svoj sledeći potez, Robinje rekla leţerno: - Zašto ne sedneš i ispričaš mi sve o tom tvom novom imanju? - Ko ti je rekao... Lindzi, pretpostavljam. -Jeste. - Sela je graciozno u jednu veliku fotelju, sačekavši učtivo da i on sedne u

fotelju prekoputa nje. - Znaš, svako ko i najmanje sumnja pomislio bi da odvodiš tamo Lindzi da bi se osigurao da ne pobegne od tebe.

- Zašto bi pobegla od mene? Osmehnula se podrugljivo. - Iz istog razloga zbog kojeg sam i ja pobegla. - Ali ja volim Lindzi - rekao je brzo i namrštio se. Robiti ga je posmatrala kroz trepavice. Delovao je toliko iskreno da se u momentu

zapitala moţe li mu verovati, a onda se setila psihijatrovih reči. - Pitam se - rekla je mirno - šta bi Aksel uradio tom čoveku, koji bi povredio

Lindzi... na bilo koji način? -Gledala ga je kako guta pre nego što je nastavila nemilosrdno: - Da li misliš da bi Aksel bio u stanju da ga ubije?

- Ne verujem... on je kulturan čovek, a osim toga, što bih ja povredio Lindzi? Rekao sam ti daje vohm. Ona je sve ono što ti nisi, topla, strasna, podatna. - Osmehnuo se kad se trgla od iznenađenja i dodao trijumfalno: - To te iznenađuje, zar ne? Tako si uţasno hladna da ne moţeš da shvatiš daje Lindzi...

- Uvek su mi govorili da je ruţno kad se muškarac hvališe svojim uspehom kod neke ţene - rekla je sa hladnom sračunatošću. - Aksel se ne bi nikada hvalio.

On je pocrveneo i promrmljao kroz stisnute zube: - Sada si traţila... - Bilo kako bilo - prekinula ga je, - ja ti ne verujem. - Zašto? Reagovao je sa onim istim dirljivim protivljenjem kojim se uvek sluţio kad bi bio

uhvaćen u laţi. Robinino olakšanje bilo je iskreno i vesto prikriveno. - Zato što ne gledate jedno drugo onako kako to rade zaljubljeni - odgovorila je

mirno. - Ti si još uvek pohlepan, a Lindzi je još uvek naivna. - Ne veruješ samo zato što se ne gledamo zaljubljeno? Pogledala gaje drsko pravo a oči. - Poznajem Lindzi, a upoznala sam i tebe.

Iz nekog razloga on je ponovo pocrveneo. Ona je ćutala, a on je sedeo i izgledalo je kao da mu je uţasno nelagodno.

- I onda - rekao je konačno, - gde smo stigli? Znaš daje besmisleno da puniš Lindzinu glavu laţima. Neće ti ništa verovati. Tvrdoglava je i zaljubljena u mene. - Pogledao je gnevno. - Ĉuj - uzdahnuo je, jedva uspevajući da se kontroliše, - naš brak je bio čist promašaj. Tako je, zar ne?

Robin je polako klimnula glavom. - Zašto onda ne moţeš da veruješ da sam zaljubljen u Lindzi? Ponovo je klimnula glavom i on je nastavio mnogo lakše: - Ako je tako, zašto... Šta namera-vaš onda da uradiš? Ali imaj na umu da ma šta

kaţeš ih učiniš, ništa nećeš postići. - Šta ćeš uraditi kad te prvi put izvede iz takta? - upitala ga je hladno. On je prebledeo. - Sada sam pet godina stariji -odgovorio je iskreno. - Znam - rekla je. - Veruj mi da znam, Kirk. I verujem da voliš Lindzi, ali sumnjam

da nećeš nasrnuti na nju ako te izvede iz bilo kog razloga iz takta. Jesi li ikada potraţio pomoć lekara zbog tog tvog nagona za nasiljem?

- Nisam! - viknuo je razjaren. - Zašto bih traţio lekarsku pomoć? Zbog tvoje frigidnosti... zbog tvoje nepromišljenosti?.

Ućutao je, jer je Robin gledala u njegove ruke koje su se neprestano stezale u pesnice. Kad je ućutao, podigla je pogled i sa ţaljenjem posmatrala njegovo izobličeno lice.

A onda je on progunđao nešto sebi u bradu, ustao i prišao prozoru gde je ostao da stoji leđima okrenut. Stezao je i opuštao šake dok se borio da uspostavi kontrolu nad sobom.

Robin je shvatila da se bojao nje. Ranije bi je udario, ali sada se nije usuđivao, pa je na ovaj način pokušavao da savlada svoj uţasan gnev.

- Kuk - rekla je tiho, - zašto ne odeš kod lekara? On bi ti pomogao... - Zato što mi lekar nije potreban! -gotovo je sa vriskom izgovorio ove reči. - Zato

što nisam lud, vrag da te nosi! Sve što si dobila i zasluţila si. Bila si zaljubljena u Aksela kad si se udala za mene i još uvek si zaljubljena u njega! Zar misliš da mi je bilo svejedno...?

- Ako si to znao, zašto si se onda oţenio sa mnom? Zabacio je glavu unazad kao da ga je udarila, ali i dalje nije hteo daje pogleda u

lice. - Tada nisam to znao - odgovorio je posle duţeg oklevanja. Ona je uzdahnula, shvatajući da nije u stanju da mu prodre u dušu. Ah morala je

da pokuša. - Kad bi otišao kod lekara - počela je oprezno. U momentu se stvorio pored nje, uhvatio je za mišice i podigao iz fotelje. - Neću - procedió je kroz stisnute zube dok su mu se oči sijale onim manijačkim

sjajem koji je dobro poznavala. - Prokleta jedna... licemerna i laţljiva kučko... nećeš me napraviti ludim...

Počeo je izbezumljeno da je drmusa. - Nećeš me... - siktao je kad su se vrata otvorila i čuo se Akselov autoritativan glas.

- Do vraga, šta se to događa ovde? Kirk je u istom momentu pustio i gnev je iščezao sa njegovog hca kao da ga nije nikada ni bilo. Okrenuo se i rekao glasno:

- Molio bih te, Aksele, da pokušaš da urazumiš tvoju polusestru i objasniš joj da neću dozvoliti da se meša u moj odnos sa Lindzi. Nikome neću to dopustiti, pa čak ni tebi, Aksele.

- Lindzi je u malom salonu - rekao je Aksel, sve vreme gledajući sumnjičavo Robin.

Sa pobedničkim osmehom koji Aksel nije mogao da vidi, Kirk je izašao iz biblioteke.

- A sada mi reci šta je to bilo - rekao je hladno kad su se vrata zatvorila. Ona je slegnula ramenima. - Nema svrhe da ti objašnjavam. Ti imaš već svoje mišljenje. - Ipak bih voleo da čujem i tvoju verziju. Gnev i poniţenje progovoriše iz Robin. - Da bi mogao opet da me nazoveš laţljivicom? Ne, hvala, Aksele, znam kakve su

mi šanse. - Nasmejala se kratko i prigušeno. - Govoriš mi celog ţivota kako sam neiskrena i kako se gnušaš i prezireš sebe što nisi u stanju da se odupreš tom nagonu da me zagrliš i poljubiš. Ĉudi me da se ljutiš kad uradim neku drugu tipično vulgarnu stvar. Konačno, tako dobro me poznaješ da bih pomislila da ti... da ti...

Glas joj je zadrhtao tako da nije mogla da završi rečenicu. Kirkov gnev je iscrpio svu njenu snagu i nije bila u stanju da misli razumno.

- Ne vredi - rekla je, okrećući se, da on ne bi mogao da joj vidi lice. - Mislim da bi bilo najbolje da se vratim u Montreal. Pogrešila sam što sam došla...

- Počinješ da saţaljevaš sebe? - upitao je podrugljivo. - Nemoj mi se podsmevati - procedila je kroz zube. - Izvini. Naravno da ţališ sebe. Ĉiniš to od onda kad si shvatila da Helena više

voli Lindzi od tebe. - Kad se okrenula i pogledala ga očima sjajnim od gneva, nastavio je još surovije: - Ništa

nisi drugačija od drugih ţena. Ne boriš se za ljubav sve dotle dok ne shvatiš da si odbačena, zar ne? A sada, da li bi htela da mi pokaţeš kako voziš?

Bila je toliko zbunjena ovim njegovim neočekivanim pitanjem da je nekoliko trenutaka zurila u njega pre nego što je slegnula ramenima.

- O... u redu - promrmljala je i klim-nula glavom. Voţnja je bila očajna. Nije joj dozvolio da vozi veliki krajsler, već je zahtevao da

proba Lindzina sportska kola koja nisu bila automatska. Prošlo je nekoliko godina otkako je Robin vozila kola sa mehaničkim menjačem, ah u bilo kojoj drugoj situaciji ona bi se lako snašla, jer je u suštini bila dobar vozač.

Danas, međutim, nije se snašla sa menjačem i skoro je udarila u ogradu, zatim potpuno demoralisana, vozila tako jadno i nervozno kao da je prvi put sela u kola.

Aksel je sedeo pored nje i nije komentarisao sve dok nije konačno uspela da zaustavi kola u garaţi.

- Ne dam ti kola - rekao je odlučno i uputio se krupnim koracima prema svojoj kancelariji. Robin gaje pratila zabrinutim pogledom. U glavi joj je vladao pravi košmar koji je zamenila ubrzo jaka glavobolja. Glava je bolela i sat vremena kasnije kad je pošla na spavanje, ah sledećeg jutra probudila se sveza i odmorna.

Doručak nije bio prijatan u društvu ćutljive i neraspoloţene Lindzi. Posle doručka Robinje spremila svoju sobu i odlučila da se malo prošeta. Od Felisiti je čula da je Aksel rano doručkovao i otišao da radi negde na imanju i s obzirom daje poneo sendviče neće se verovatno vratiti sve do večeri.

Dan je bio izuzetno lep. Vazduh je bio blag, nebo je bilo vedro i bez i jednog oblačka.

Robin je drţala ruke u dţepovima svojih farmerki dok je išla putem. Kad je stigla do kapije, zastala je načas da se divi prizoru koji se pruţao pred njom. Put je vodio pored šupa i ambara, zatim pored nekoliko manjih kuća, pa preko potoka do velike staje kod glavne kapije. Iza kapije prostirao se „Gejtvej", Kirkovo imanje. Kirkovo imanje se graničilo sa „Paragonom" mada mu je kuća bila pet milja udaljena od glavnog puta.

Imanje „Gejtvej" bilo je takođe u dobrom stanju, zaključila je Robin dok je kritičkim pogledom posmatrala pašnjake. Finansijski problemi koji su naterali Kirka da se oţeni njome bili su očito rešeni, ah nikako nije mogla da shvati odakle mu toliko novca da kupi još jedno imanje.

Kad je ţivela sa njim nije joj dozvoljavao da ima uvid u njegovo finansijsko stanje. Međutim, ona nije bila neinteligentna i nije joj trebalo dugo da shvati da mu je novac bio preko potreban.

Znala je da mora ponovo pokušati da ga nagovori da ode kod lekara ih psihijatra. Zašto ne bi sada otišla do njega, zapitala se kad joj se pogled zaustavio na kamionetu parkiranom ispred šupe. Bez Akselovog prisustva mogla bi sasvim lako da vozi taj kamionet. Podigla je glavu i krenula lagano putem prema šupi. Dok je išla, razgledala je okolo i bila zadovoljna onim što je mogla da vidi.

Nema sumnje, Aksel je voleo svoje imanje. To se videlo po uredno okresanoj ţivoj ogradi, sveţe obojenoj šupi i ambarima i po mnogo čemu drugom.

Kad je stigla do kamioneta, jedva se uzdrţala da ne vrisne od sreće. Neko ga je parkirao na mestu gde je put počinjao da se spušta, tako da nije morala ni da ga stavi u pokret. Spustiće se niz brdo bez motora i kad postigne dovoljnu brzinu, uključiće motor, a tada će biti dovoljno da se ne čuje njegovo brujanje.

Trudeći se da ne deluje kao lopov, popela se u kabinu i brzo zatvorila vrata. Niko se nije pojavio i niko nije viknuo.

Kao što je pretpostavljala, ključevi su bih u bravi za volanom. Udahnula je duboko i spustila ručnu kočnicu. Prestala je da diše kad je kamionet krenuo polako nizbrdo. Kad je počeo da se kreće brţe, osmehnula se i potapkala rukom volan.

Kad je bila otprilike na polovini puta, uključila je motor i on je zabrujao. Osmeh joj je postao širi.

Motor je radio čudno kao asmatični bolesnik. Morala je bukvalno da se bori sa volanom kad je, stigavši do dole, htela da skrene. Pritisnula je kočnicu pre nego što će se popeti na inost i motor se tako strašno zakašljad da je morala da se nasmeje.

A onda se čuo jak prasak a iz'motora je pokuljao gust, crni dim. Robin je obuzela panika. Ubacila je menjač u neutralan poloţaj i iz sve snage pritisnula kočnicu. Znojavim rukama borila se sa volanom dok je vozila preko mosta. Ĉim je bila na drugoj strani mosta, zaustavila je kamionet prilično nesigurno. Srce joj je lupalo izbezumljeno kad je rukom posegla za kvakom. Dim je prodirao u kabinu, gušio je i nije mogla da vidi gde su ključevi.

A onda su se vrata otvorila i neko je izvukao napolje. Aksel je spustio na zemlju, zatim pojurio natrag do kamioneta koji je sada bio već u plamenu. Robinino lice izraţavalo je uţas kad je videla da Aksel nestaje u gustom dimu.

- Aksele! -kriknula je izbezumljeno. Iskočio je iz kabine i ona je shvatila da je ušao tamo da uzme bocu za gašenje poţara. Ĉulo se šištanje, potom tišina

kad je pena pokrila motor. Drhteći, Robin je sela na kamen i rukama pokrila hce. Oborene glave čekala je da

se Aksel vrati, onda je ustala i upitala nesigurnim glasom: - Šta se desilo? Bilo je sve u redu sve dok... - Nije uopšte bio u redu. Kako si ga, do vraga, i pokrenula? - Spustila sam se nizbrdo bez uključivanja motora sve do onog drveta -pokazala je

rukom. On je provukao prste kroz kosu i načas zatvorio oči. - Verujem ti - rekao je jetko. - Crevo za dovod goriva bilo je napuklo... Eto šta se

desilo. Primetio sam to kad nisam jutros mogao da ga pokrenem. - Gledao je tako gnevnim pogledom da je ustuknula instinktivno.

Skrenuo je pogled u stranu i rekao mirnijim tonom. - Vrag da ga nosi, ostavio sam ga samo toliko, da bi otišao do šupe. Neki idiot,

kome ću izlomiti noge, uzeo je garnituru ključeva iz šupe sa alatom. Pošto je dan tako lep odlučio sam da odšetam do druge šupe i uzmem drugu garnituru ključeva. Samo što sam stigao donde, kad sam čuo brujanje...

Iza leđa, Robinje čula glas upravnika imanja. Ton mu je bio skrušen i iz-vinjavajući.

- Mislim daje Koldvel uzeo ključeve. - Zašto si uzela kamionet? - upitao je Aksel neočekivano i opasnim tonom. -

Zašto? - Zato što mi ne daš nijedna druga kola - viknula je, izgubivši odjednom kontrolu

nad sobom. - Rekao si... -Glas joj je toliko podrhtavao da nije mogla da nastavi. Suze gneva i očajanja navreše joj na oči.

- Do vraga! - Akselov glas izraţavao je prezir. - U redu, Robin, prekini. Dţejsone, odvezi nas kući, hoćeš li?

VI Niko nije govorio dok su se vraćali kući. Jedino što se čulo bilo je Robinino

prigušeno jecanje. Pred kućom je pustio da izađe iz dţipa dok je on razgovarao nešto sa upra-

vnikom, ah kad je Robin krenula polako prema kući doviknuo joj je ljutito: - Hoću da popričam malo sa tobom. Zadrhtala je, jer je znala šta je čeka. Kidaće je u komadiće i uţivaće u tome. Godine su se vratile unazad i osećala se

ponovo kao šesnaestogodišnja de-vojka.

- Idi u moju kancelariju - naredio je oštro, stojeći pored dţipa. Dok je išla polako u tom pravcu pokušala je da prikupi snagu za predstojeći

konflikt. Pa, dobro... postupila je malo nepromišljeno, ah ko bi očekivao da će se taj prokleti kamionet zapaliti! Pogrešilaje... uredu... ali... Da, nije ga poslušala, ah ko je on da joj naređuje šta srne i ne sme da radi? Za kratko vreme suze su iščezle u njenim očima i delovala je ponovo pribrano. Smirenost je iščezla onog trenutka kad je on ušao u kancelariju i zalupio vrata za sobom.

- Ludo jedna mala! - Bio je toliko ljut da su mu usne pobelele. - Trebalo je da te pustim da se ubiješ. Otkuda si došla na ideju da uzmeš taj neispravan kamionet?!

Bila je toliko uplašena daje rekla istinu: - Htela sam da odem do Kirka. Gnev mu je postao u momentu dublji i snaţniji. - Zar ne moţeš ni jedan dan bez njega? - insistirao je pretećim tonom. - Ţelela sam da ga vidim. Samog. -Trebalo joj je puno hrabrosti i samokontrole da

izdrţi njegov pogled pun gneva. Nikada ga nije videla tako razjarenog. - Ti si bolesna - odmahnuo je glavom. - Bolesna i razvratna... - Nisam! - odvratila je steţući pesnice. - Nisam, nisam, nisam! Kako se usuđuješ...

kako se samo usuđuješ... Uhvatio je za ramena i prodrmao nemilosrdno. Zatim je promrmljao nešto sebi u

bradu i privukao je na svoje grudi. Jecajući, zagnjurila je lice u njegovu košulju. - Nisam... nisam bolesna i nisam razvratna. Nisam! Nisam Helena... ja sam ja! Šta

sam to učinila da me tako prezireš? - Umukni - procedio je kroz zube i kad je prestala dajeca, odmakao je od sebe. -

Ličiš na svoju majku - nastavio je ledenim tonom, - poseduješ tu istu patentnu senzualnost. Mog očaje uništila poţuda koju nije bio u stanju da kontroliše i zakleo sam se da se meni neće nikada to dogoditi.

- Ali ti se skoro dogodilo, zar ne? -rekla je slomljeno. - Da li me zbog toga toliko mrziš, Aksele?

Na njeno zaprepašćenje, on je prasnuo u smeh. Posmatrala ga je kako prilazi kaminu i gleda tupo u vatru koja je tinjala.

- Naravno - rekao je učtivo. - Dolazila si kući za raspust i ja sam posmatrao kako se poput retkog cveta razvijaš u pravu lepoticu... Lepoticu kakva je bila i Helena u tvojim godinama. Znao sam šta"je moj otac osećao kad je prvi put ugledao. Kao daje bio pre-net u neki drugi svet u kome ne postoji nikakav etički kodeks ponašanja.

Stavio je ruku na kamin i na nju pustio glavu. - Nisi me nikada primećivao - izgovorila je tiho. - Jesam... naravno da sam te primećivao. Kako sam mogao da te ne primetim?

Plivala si, sedela za istim stolom, jahala. I za sve to vreme Helena je uporno pokušavala da me zavede dok je ţivot mog oca visio o koncu. Prema njoj sam osećao gnušanje, a prema tebi... - Okrenuo je glavu i pogledao je ogorčeno. - Osećao sam da tonem u bezdan ţudnje... sanjao sam te gotovo svake noći. Budio sam se sa ţeljom da te vidim... date dodirnem... da te osetim. Uveravao sam sebe da ţelim da spavam sa tobom i time utolim glad koje sam se stideo. Ali lagao sam samog sebe. Ţeleo sam mnogo više.

- Znači, na meni si iskaljivao svoje nezadovoljstvo - rekla je tiho. - Nisam... mada sam bio blizu toga. Provocirala si me na to.

- Zar sam te ja provocirala? - Glas joj je bio proţet gnevom. Prišla je kaminu i stala pred njega. Oči su joj se sijale od srdţbe.

- Nisam ja počela, već ti. Sećam se... Ućutala je, jer je videla osmeh na njegovim usnama.

- I ja se sećam toga - promrmljao je. – Sećam se vrlo jasno. Kao hipnotisana, Robin je zurila u njega. On je obujmio oko pasa i privukao sebi. - Nemoj - promrmljala je uţasnuto. - Zašto? Nisi više uplašena devica i nema razloga da se obuzdavam. Još uvek te

ţehm. Ne obazirući se na njeno otimanje, zarobio je njene usne, poljubivši je brutalno i

neumoljivo. - Nemoj - zastenjala je kad je podigao glavu i osmehnuo se zadovoljno. Poljubio je

ponovo, ali ovoga puta dublje i strasnije. Robinino srce lupalo je u grudima. Zatvorila je oči i uzbuđenje je postalo još

snaţnije. A onda kad je pomislila da će se onesvestiti od uzbuđenja, on je pustio i zadovoljnim očima gledao u njeno lice.

- Ista Helena! - rekao je hladno. -Lepa i bez ikakvih ograničenja. - Zar baš bez ograničenja?! - rekla je leţerno, odmičući se od njega. - Ne nudim ti

se... što si mogao da vidiš. Neka ti ovi poljupci budu nagrada za to što si mi spasao ţivot. Sledeći put daću ti dobru napojnicu. Neće biti tako bolno.

On se pribrao isto toliko brzo koliko i ona. Odgovorio je sa ironičnim i zado-voljnim osmehom.

- Niti će pokvariti tvoju šminku. Ipak je njegova reč bila poslednja. Ali dok se Robin pognute glave penjala uz stepenice, razmišljala je o otkrovenju

koje je načinio Aksel. Sada kada je bila sama njena prva reakcija manifestovala se šokom. Pravim šokom.

Sedela je dugo na krevetu, gledajući tupo u svoje ruke u krilu. Mish su joj se vratile mnogo godina unazad. Dečji egoizam učinio je šlepom za mnoga saznanja. Heleninim dolaskom, taj visok, gord dečak, budući naslednik „Paragona", potisnut je u drugi plan i nemilosrdno odbačen od rođenog oca.

Posle Lindzinog rođenja Helena nije više mogla da rađa. Daje kojim slučajem rodila Vidalu sina, Aksel bi bio lišen čak i „Paragona". Vidal je bio slab prema Heleni i ništa nije mogao da joj odbije. Na njeno insistiranje napustio je imanje i otišao da ţivi u Detroitu. Naterao je Aksela da kupi imanje koje bi ionako zakonom bilo njegovo.

Kada je Helena počela da ţivi sa Vidalom, Akselu je bilo devet godina i bio je dovoljno zreo da prezire ţenu koja je zauzela mesto njegove majke.

Helena se nije nikada trudila da pridobije njegovu ljubav ih poštovanje. Potpuno sigurna u svoju moć nad Vidalom, prema njegovom sinu odnosila se sa onom istom uzdrţljivošću, kao i prema Robin. Helena nije bila okrutna ţena, jednostavno zato dvoje dece nije marila.

Nije čudo, pomislila je tuţno, stoje Akselu stalo jedino do Lindzi. Voleo je, zato što je bila Banisterova i što je tu pripadala.

Sa zaprepašćenjem, Robinje shvatila da plače. Sedela je na krevetu dok su joj se tihe suze slivale niz lice.

- Baš sam luda! - rekla je sebi promuklo, sklanjajući kosu s lica i odlazeći u kupatilo da se istušira.

Pokušala je da ubedi sebe da je to bio samo šok. Jer ako postane sentimentalna prema Akselu neće ga se nikada osloboditi. On je bio arogantan despot i što pre napusti „Paragon" to će biti bolje za sve. Ah mora prvo... da smisli nešto čime će sprečiti Lindzi da se uda za Kirka.

Zašto nije jednostavno sve rekla Akselu? On bi znao kako da se postavi u toj situaciji.

Budi iskrena, rekla je sebi okrutno. Nećeš reći Akselu, jer još uvek misliš da je Kirk imao razloga da te tuče. Misliš da je to bila tvoja krivica, jer si bila zaljubljena u Aksela kad si se udala za Kirka i još uvek si zaljubljena u njega i sigurna si da bi te Aksel osuđivao kad bi mu rekla istinu.

Postoji li išta jednostavnije nego otići kod Aksela i reći mu: „Aksele, vratila sam se zato jer kad sam bila udata, Kirk me je zlostavljao, ponekad čak okrutno, i psihijatar kod kojeg sam bila pre nedelju dana, veruje da će on zlostavljati i Lindzi."

Legla je u krevet i zatvorila oči. U mislima joj je oţivela jedna od mnogih okrutnih scena koje je doţivljavala dok je bila u braku sa Kukom.

Spavala je kad je Aksel ušao u sobu, ah ona je kao i uvek reagovala na njegovo prisustvo. Otvorila je polako oči i zavrtela glavom.

- Odlazi - rekla je tiho kad je prišao krevetu, a zatim okrenula glavu na drugu stranu.

Ne obraćajući paţnju na njen protest, seo je na krevet. Nakon nekoliko trenutaka rekao je tiho:

- Izvini. Nije trebalo da te onako napadnem. - Postoje ćutala, nastavio je: - Kad sam video kamionet u plamenu i shvatio da si ti u njemu, pomislio sam da ću morati da gledam kako goriš.

- Zar ti ne bi bilo drago? - upitala gaje podrugijivo. - Pretpostavljam da sam to i zasluţio. - Nisi - uzdahnula je i okrenula glavu prema njemu. - Izvini. Okrutno je to što sam

ti rekla. - Ne krivim te zbog toga, kako se sada osećaš? Imaš li opekotine? - Nemam. Samo sam malo ozledila dlanove kad si me spustio na zemlju, ali... - Da vidim. Pošto nije htela da mu pokaţe ruke koje je drţala ispod pokrivača, okrenuo je

neţno prema sebi i osmehnuo se ironično. - Pokaţi mi - insistirao je. - Ili hoćeš da ih ja izvadim? Polako je izvukla ruke ispod pokrivača. Aksel je uhvatio za ruke i zagledao se

paţljivo u njene crvene dlanove. - Sve je u redu - rekla je brzo. - Stavila sam neku mast koju sam našla u kupatilu u

ormariću za prvu pomoć. - Dobro - rekao je zamišljeno. Ste-gao je usne, ali nije bio ljut. Posmatrao je blago

pulsiranje na njenom vratu. -Zašto se uvek svađamo? - upitao je neočekivano. Slegnula je ramenima.

- Moţda je u pitanju sukob ličnosti? - Ne veruješ u to, zar ne? - Spontano je ovlaţila svoje odjednom suve usne. - Zbog čega onda? - upitala je nesigurno.

- Zbog ovog - odgovorio je prigušeno, privlačeći je u svoj zagrljaj. -Zbog ovog - promrmljao je, spuštajući usne na njen vrat i obasipajući ga neţnim poljupcima.

Ona je zastenjala bespomoćno. -Oh... ne... nemoj, molim te... - Da... mislim daje zbog ovoga - mrmljao je, ljubeći je po obnaţenim ramenima. Prekrivač je kliznuo i bila je sada naga do pojasa. - Tako si lepa - prošaputao je. - Sve me boli kad samo pomislim na tebe. Kad sam

te video u onom kamionetu, pomislio sam... ako umre, preostali deo ţivota provešću u traganju za njom.

- Aksele - prošaptala je glasom punim čeţnje. - Dojadilo mije da se borim. Razum, ponos i diskriminacija doveli su me dotle da

mislim samo o tome da s tobom zadovoljim svoje potrebe. Kad su mu usne stigle konačno do cilja, ona je zastenjala, obuzeta ţeljom da mu

potpuno pripadne. Zavukla je ruke ispod njegove košulje i počela instinktivno da ga miluje po leđima. On je uzdahnuo duboko i spustio je na jastuk.

- Da - promrmljao je hrapavo podiţući načas glavu i gledajući u njeno od strasti rumeno lice. Njegove tamne oči sijale su grozničavo. Potraţio je ponovo njene usne i ona je strasno odgovorila na njegov poţudan poljubac.

A onda se spolja začuo Lindzin glas i čuli su njeno pitanje i Fehsitin odgovor. Aksel je podigao glavu i progunđao nešto sebi u bradu. - Zar nam baš ništa ne ide na ruku? - rekao je iritirano, gledajući u njeno zbunjeno

lice. Zatim se podigao brzo i počeo da upasava košulju. - Večeras, Robin. Dozvoli mi da dođem večeras kod tebe.

Zavrtela je glavom pre nego što je shvatila smisao njegovih reči. - Zašto? - upitao je tiho, mršteći se. - Zato... - oklevala je. Lindzi se trčeći penjala uz stepenice. - Zato što ne bi bilo

pametno - odgovorila je konačno. Gledao je kao daje vidi prvi put u ţivotu, a onda je stisnuo usne ljutito. - Trebalo je to da znam - rekao je gnevno, naglašavajući svaku reč. -Zar nikada

neću naučiti? Opet Helena. Helena se zauvek isprečila između njih. Stigao je do vrata baš kad ih je Lindzi otvorila. - Napolje! - naredio je oštro. Za trenutak Lindzin zaprepašćen pogled zadrţao se

na Robin, a onda, se okrenula i otišla. - Aksele - promrmljala je Robin molećivo. - Umukni. Ah ona nije mogla da ga pusti da ode tako. - Aksele, molim te... saslušaj me... - Neću. Spakuj se. Odvešću te danas popodne na aerodrom. Udahnula je duboko. - Ne putujem nikuda - rekla je hrabro, očiju prikovanih za njegova široka ramena. - Putuješ! - Neću! Okrenuo se i pogledao je gnevno. - Šta, u stvari, hoćeš? - upitao je, uspostavivši ponovo kontrolu nad sobom. Glas

mu je bio hladan i bezbojan.

- Otputovaću posle zabave kod Hamiltonovih - odgovorila je stoje mogla leţernije.

On podiţe obrve. - A hoćeš li spavati večeras sa mnom? Polako, vrlo polako je zavrtela glavom. - Da li je to uslov? - upitala je, znajući da će ga time još više razgneviti. - Mislim da me bolje poznaješ. Dobro, moţeš ostati dok ne prođe ta zabava. Ali

drţaču te na oku. Zadrhtala je od njegovog pretećeg tona, ali izdrţala je hrabro njegov pogled koji

joj je uputio pre nego što je izašao iz sobe. Nije očekivala da će tog dana videti Kirka, ali on je stigao popodne, dote-ran i

samouveren. Nije bilo planirano da ostanu nasamo, ah Lindzi je morala da ode da se javi na telefon.

Kirk je sačekao da Lindzi izađe, a onda je primetio drsko: - Vidim da nisi uspela da ubediš Lindzi u one tvoje laţi. - Nisam ni pokušavala - rekla je raspoloţeno. - Zašto ne odustaneš? - osmehnuo se samouvereno. - Lindzi misli da hoćeš da mi

se vratiš. Znaš... uvek je bila prilično ljubomorna na tebe. Svesna je da nije tako izuzetna kao što ste ti i Helena, prema tome, ne treba je osuđivati što je presrećna što vohm nju, a ne tebe. Ne treba joj uzeti za zlo ni to što sumnja da se ti kaješ što si me napustila.

Osmehnula mu se ljupko i zatreptala kapcima provokativno. - Mislim da grešiš - promrmljala je, prelazeći jezikom preko donje usne. - Lindzi je

sposobna da vodi računa o sebi. Osim toga, tu je i Aksel koji će daje čuva. - Znači, odlaziš? Nasmejala se duboko i odgovorila: - Ne budi lud. Aksel i ja smo tek počeli da upoznajemo jedno drugo. Ovo mu se nije dopalo. Njegove plave oči postale su tamnije kad je rekao kroz

stisnute zube: - Moţda bi trebalo da mu kaţem da si hladna kao led. - Nisam hladna - oponirala je, odmičući se od njega. - Kad sam te napustila,

otkrila sam ubrzo pravi razlog moje frigidnosti prema tebi. Niko se nije više ţalio da sam frigidna. Pitam se da li ćeš i za Lindzi reći da je frigidna?

Išla je prema vratima, osećajući na sebi njegov razjaren pogled. Zaprepastila se kad je uhvatio za ruku i okrenuo grubo prema sebi. Bio je bled i vilice su mu bile stegnute.

- Laţeš, beštijo mala. Tako mi boga, pokazaću ti... Robin se nije opirala kad je brutalno poljubio u usta. Iskoristio je svoju superiornu

snagu da bi joj naneo bol, ljubeći je divljački i steţući joj mišice izbezumljeno. Sa zaprepašćenjem je konstatovala da se uzbudio, ah pre nego što je imala vremena da se snađe u toj situaciji, glasovi u holu primorali su ga da se odmakne od nje. Dišući teško, stajao je i gledao gnevno u njeno bezizraţajno lice.

- Nasmej se - rekla je preko suvih usana. - Ide veliki brat i pretpostavljam da ne bi voleo da on pomisli da ne moţeš da se obuzdaš, zar ne?

Vrata su se otvorila i Robin se okrenula prema Akselu. On je nešto promrmljao i pogledao značajno u njena od poljupca crvena usta.

Robinin osmeh je bio bezizraţajan. Izvinila se i izašla u hol gde je stala ispred jedne slike i zagledala se u nju. Iz daljine čula je Lindzin glas koja je još uvek razgovarala preko telefona.

Razboleću se, pomislila je kad su joj kapljice znoja orosile čelo. Mje mogla da se pomeri. Nije se pomerila čak ni na zvuk vrata koja su se otvorila.

-Jesi li u ekstazi? - upitao je Aksel podrugljivo. Zanela se blago kad je on stao iza njenih leđa. - Da li ti je dobro? Drhteći Robin je klimnula glavom, ali on je okrenuo prema sebi i kad je video

njeno lice, promrmljao je nešto ruţno i, prebacivši ruku preko njenih ramena, poveo je hodnikom.

Nesvestica je nestala. - Nije mi ništa, Aksele - rekla je nejakim glasom. - Treba mi samo čaša vode. - Moţeš li da izdrţiš do kuhinje? Klimnula je glavom i on je uveo u kuhinju u

kojoj na sreću nije bilo nikog. Aksel je smestio na stohcu i usuo vodu u čašu. Robin je uzdahnula i rukom prešla preko čela. - Izvoli. Trudila se da joj ruka ne zadrhti dok je uzimala čašu. Kad je popila vodu, on je uzeo čašu i spustio je na sto. - Sada izgledaš već mnogo bolje -rekao je polako i pomilovao je po obrazu. - Mora

da ima snaţno dejstvo na tebe. Prstom je prešao preko kontura njenih usana. Ona namerno nije podizala pogled. - Drago mi je što moji poljupci nemaju takve efekte - nastavio je gotovo

zamišljeno. On naravno nije znao koliko joj je Kirkov poljubac bio gnusan. Ako bi uverio

Lindzi da Robin ne predstavlja nikakvu opasnost za Kirka onda bi Robinin jedini plan pao u vodu. Lindzino ubeđenje da Robin predstavlja opasnost trebalo je potkrepiti i svim mogućim sredstvima pojačati.

Stoga je Robin naterala sebe da se osmehne draţesno. - Kako znaš? - upitala je ljupko. -U stvari, ne osećam se dobro od jutros. Nadam se

da nisam inficirala Kirka. Ne bi mi nikada oprostio. Zavladala je napeta tišina. - Ako na bilo koji način povrediš Lindzi - rekao je konačno - potrudiću se da te

unesrećim za ceo ţivot. - Kako bi me to unesrećio? - upitala je drsko i sa osmehom. On suzi pogled. - Tako što bih se oţenio sa tobom - odgovorio je, okrenuo se i izašao iz kuhinje.

VII

Robin je prošla kroz vrt i uputila se prema voćnjaku. Jedna mačka koja je leţala

pod ţbunom dafine, proteglila se i pošla lenjo za njom. Limunovi su se presijavah na suncu, a mandarine su se jedva videle od svojih sjajnih, zelenih hstova.

- Koje mandarine se najlakše ljušte? - obratila se Robin svojoj druţbenici.

- Klementine ih kare, pitam se? - Klementine - odgovorio je Aksel toliko blizu iza nje da je poskočila od straha.

Lice joj je izraţavalo protest kad se okrenula prema njemu. - Volela bih da to više ne radiš - negodovala Je iritirano. Kao i uvek, Akse-lov

izraz lica bio je arogantan. - Posluţi se - rekao je. - Besplatne su. - Šta traţiš ovde? Ubrao je jednu mandarinu i oljuštio je. - Evo - rekao je blago. - Uzmi je. Ona je zavrtela glavom. Ma koliko to delovalo

neverovatno, ona ga se bojala. - Dobro - promrmljao je, zatim prepolovio mandarinu, stavljajući jednu polovinu

u usta, a drugu je pruţio njoj. Nerado, Robin je pruţila ruku koju je on u momentu uhvatio i privukao je sebi. - Aksele... - protestovala je. - Otvori usta - naredio je hladno. Shvatajući da nema drugog izbora, ona je zinula

poslušno. Kada joj je i poslednju krišku stavio u usta, rekao je leţerno: - Prsti mi se lepe - i

stavio je prst na njena usta. Poneta mstinktom koji je trebalo zanemariti, Robin je poljubila njegov prst. Dok je

to radila mogla je da oseti onaj poznat pritisak u grudima i onu poznatu toplinu u predelu ţeluca. Pogledavši u njegovo hce, ponovo je bila šesnaestogodišnja devojka. Setila se šta je tada osećala i shvatila je sada tu gorku i bolnu istinu.

To što je postojalo među njima bila je ljubav. Strast i mrţnja... sumnja i... ljubav. Trebalo je da shvati to mnogo ranije. Kirk je to uočio. I mada Aksel ne bi to nikada priznao, i on mora da je znao, jer to je bio razlog zbog kojega je toliko prezirao. Ona je predstavljala opasnost za njegov samouveren svet.

- Izgledaš kao uplašeno mače - rekao je tiho i spustio svoje tople usne na njeno čelo.

Ohrabrena neţnim dodirom njegovih usana, naslonila se na njega i uzdahnula čeţnjivo.

Dugo su stajali tako zagrljeni. - Slatka moja mala... - promrmljao je u njenoj kosi. - Nemoj mi tepati. Ĉula je kako se prigušeno nasmejao. - Lepotice, onda. Dovoljno je da te čovek pogleda i da te poţeli. - To nije uvek prijatno - primetila je tiho. - Pretpostavljam da nije mada su muškarci godinama smatrali lepotu

ultimativnim savršenstvom. Spoljni izgled je vaţniji od unutrašnjeg. Poznat mije taj osećaj.

Nasmejao se prigušeno pre nego što je nastavio: - Za razliku od nas, vi ţene ne insistirate na lepoti. Vama je vaţan novac... i

sigurnost. Kad bih ti došao sutra i rekao da sam ostao bez ičega, šta bi ti učinila? Bilo je boţanstveno stajati tako naslonjena na njegove snaţne grudi i slušati ga

kako joj govori. - Ponudila bih ti krov nad glavom i sve ostalo šta bih mogla da ti pruţim - rekla je

i dodala stidljivo: - Mada sumnjam da bi mi se ikada obratio za pomoć.

- Tek tako, bez ikakvih uslova i učena? Ne mogu da verujem. - Glas mu je zvučao cinično, ali u njemu nije bilo one stare gorčine.

- Skromnost nije tvoja vrlina, Akse-le. Ako stvarno misliš daje tvoj novac jedini razlog koji privlači ţene, onda bi trebalo da pregledaš glavu.

- Nije jedini razlog, ah jedan od glavnih. Na to se nasmejala i glas joj je zvučao pomalo vragolasto. Nakrivila je glavu da bi

se zagledala u njegovo zagonetno lice. - Ti si od neprocenjive vrednosti. Zgodan si, ali to nije jedina stvar koja te čini tako

privlačnim. Kirk je skoro isto toliko zgodan kao ti, ah on ne mora da tera svoje oboţavateljke kao muve. Ono što nas kod tebe privlači je ta kombinacija snage, strogosti i apsolutnog autoriteta.

Osmehnuo se podrugljivo. - Nastavi, zadivljuješ me. Jesi li ikada razmišljala o mogućnosti, da iskoristiš taj

tvoj talenat? Da pišeš pozorišne komade? - Ne šalim se. Govorim najozbiljnije. - Prstom je kruţila preko njegove čvrste

vilice. Neka vrsta klonulosti učinila je tromom i bezbriţnom u odnosu na posledice. Saznanje da voh i daje tu ljubav nosila godinama u srcu, oslobodila je zategnutosti, koju je uvek osećala u njegovom prisustvu.

- Ţene nisu u stanju da budu potpuno nezavisne - rekla mu je ozbiljno dok su joj se oči sijale od smeha. - Mi moramo biti ţeljene... moramo primorati muškarca da oseća da bez nas nije potpuno kompletan. To je neki instinkt, nešto u našim genima. Zatim dolazi ta intrigirajuća kombinacija muţevnosti i strogosti.

- A šta je sa autoritetom? - upitao je smejući se sada otvoreno. - Pa... mi smo programirane da traţimo sigurnost - odgovorila je sa vedrim

pogledom. - Uprkos feminističkom pokretu i dvadesetprvom veku, u svakoj ţeni je skriven mstinkt koji joj govori da treba da potraţi takvog muškarca koji će pruţiti sigurnost njoj i njenoj deci. Takav muškarac treba da je inteligentan, hrabar i što krupniji.

- Zar tom instinktu nije palo na pamet da krupnim muškarcima treba puno hrane? - našalio se. - Hrane koju bi uzimali od svoje rođene dece?

- Instinkti se ne rukovode razumom - odgovorila je, gledajući ga zamišljeno. On se osmehnuo podrugljvo. - Znači, ipak sam bio u pravu. Ono što privlači ţene je moj bankovni konto. - Delimično - uzdahnula je saoseća-jno. Vragolast osmeh transformisao joj je oči u

zelene dragulje, egzotične i provokativne. - To samo pobuđuje onaj osećaj sigurnosti. Ah to nije naša greška. Ko moţe da izbegne nešto što je nasledno?

- Zaista, ko moţe? - U momentu, crte lica postadoše mu surovije. - Zašto i pokušavati? - promrmljao je kad je spustio glavu i potraţio njene usne.

Ovoga puta oslobođena straha, Robín je slobodno odgovorila na njegov poljubac. Njegove ruke stegle su se oko nje privlačeći je intimno na svoje telo. Bio je uzbuđen i ona je to i ţelela.

Njegove usne nisu bile brutalne kao Kirkove. Bile su neţne, ah odlučne i toliko zavodljive da nije mogla da im odoh.

A onda je promrmljao nešto i ona je šapatom izgovorila njegovo ime. Osećala je kako joj izvlači košulju i zavlači ruke ispod nje.

Rekao joj je nešto na uho, ali ona je bila suviše zanesena da bi ga razumela.

- Molim? - rekla je tiho i pogledala ga u hce. Traţila je slepo njegove usne, našla ih, ah on je podigao glavu i rekao ponovo, ovoga puta razgovetno:

- Uzbuđuje h te tako i tvoj bivši muţ? Dok je pokušavala da shvati smisao ovih njegovih reči, on je ponovio glasom lišenim svakih emocija.

Zanemarujući oštar bol koji je osećala u srcu, Robinje odgovorila stoje mogla hladnije:

- Ne baš toliko, dragi, ah Kirk i nije toliko iskusan kao ti... Da bi prikrila zbunjenost u svojim očima, pogled je drţala namerno oboren. - Zaista? - podsmehnuo se. - Da h gaje tvoj instinkt okvalifikovao neod-

govarajućim? - Neiskusnim, dragi - odgovorila je ljupko. - Kirk nije loš, ali nema tu okrutnost

koju ti poseduješ. - A to je ono što te kod mene privlači? - Ili to ili tvoj novac - odgovorila je leţerno i pokušala da se oslobodi njegovog

zagrljaja. Tu je pogrešila. On je stegao i nasmejao se prigušeno. - Prema tome, drţi se što dalje od njegovog kreveta - primerio je mirno. Sleţući ramenima, nagnula se nap-red i sa značajnim osmehom poljubila ga u

usta. - Radiću šta mi je volja i sa kim ja to ţelim... i ti tu ne moţeš ništa, dragi, plemeniti

viteţe Aksele. Da bi ga još više kaznila pripila se uz njega i čekala na njegovu reakciju, ali on je

naglo pustio iz svog zagrljaja i odmakao od sebe. Progunđao je nešto dok je ona upa-savala košulju. - Ne budi lud, Aksele. Zasluţuješ da budeš malo kaţnjen. Ono što si ti uradio ne

bi se moglo nazvati lepim vaspitanjem, zar ne? - Ne bi - priznao je i njegov gnev je polako popuštao, - ali to samo dokazuje da te

mogu imati kad god to zaţelim. - Ne dokazuje - rekla je osmehujući se i odmahujući glavom. - Ţao mi je, ali

upravo si sam sebi pomrsio račune. Nećeš me imati ni sada niti bilo kada. - Nikada nisam mogao da odolim izazovu - promrmljao je, hvatajući je za ruku i

privlačeći ponovo sebi. Usne su mu bile zavodljive i poljubac uzbudljiv, ali Robinje stajala kruto u

njegovom zagrljaju. Konačno je pustio i rekao sa neumoljivom preciznošću: - Ponašaš se kao neka... - Ne ustručavaj se. Reci slobodno. Znam da si to hteo da kaţeš. - Srela se sa

njegovim pogledom hladno i izazovno. - U redu, ponašaš se nedolično. -Posmatrao je uporno, pitajući se moţda šta se

krije iza tog njenog lepog lica. - Nastavio je okrutno i sračunato. -Ali, ti si ipak malo bolja, zar ne? I ti prodaješ svoje telo. Razlika je jedino u tome što primoravaš muškarce da plaćaju imitaciju, a ne original.

Nije mogla više da podnese njegove uvrede. Pomalo nespretno, okrenula se, ah on je zadrţao, stavivši ruku na njeno rame. - Da? - upitala je ledenim tonom.

- Zapamti, Robin, ako te vidim ponovo blizu Kirka, uzeću ono što si mi tako besramno nudila pre pet minuta. Neću se obazirati ni na to tvoje izve-štačeno opiranje.

- Ali, to bi bilo silovanje - primetila je mirno. Osetila je ciničan smeh u njegovom glasu. - Ne, draga moja, ne bih te silovao. Ne bih nikada. - Glas mu je postao prigušen,

preteći. - Kad završim sa tobom, molićeš me da te uzmem. Postoje načini degradacije za koje verovatno nisi nikada čula.

Kasnije u svojoj sobi, Robinje sedela na krevetu sa rukama u krilu i pogledom prikovanim za pod. Razmišljala je ponovo o tome da mu kaţe istinu o svom braku. Kako bi to izvela? Aksele, smatram da Lindzi ne bi trebalo da se uda za Kirka zato što... zatim bi mu ispričala svoju sramotnu priču.

Do sada ništa nije uspela da učini. Apsolutno ništa. Lindzi je još uvek hte-la da se uda za Kirka, još uvek je verovala da se Robin vratila samo zato da bi izazvala pometnju. Kirk je bio mudriji od nje. Kad god bi se srela sa njegovim pogledom, videla je trijumf u njegovim očima, i to je dovodilo do očajanja.

Drhteći, digla se sa kreveta. Morala bi da uveri Lindzi da joj je rekla istinu i ako i onda ne uspe, moraće da ispriča sve Akselu. Moţda joj neće verovati, ah postaće oprezniji. Kad upozori Aksela, vratiće se i nastaviti sa svojim ţivotom.

Jer, za nju nije bilo budućnosti na „Paragonu". Mogla bi naravno da postane Akselova ljubavnica. On je ţeh. Ako bi pristala i prihvatila njegove uslove on bi, nema sumnje, uţivao da mu ona bude ljubavnica. I to bi trajalo nekoliko nedelja, moţda nekoliko meseci. I ona bi bila srećna tih nekoliko nedelja ili meseci. Njena ljubav, ta opsesija koja je trajala godinama, trasirala bi put do konačnog odbacivanja.

Večera je protekla u nekom uţurbanom ambijentu. Aksel je imao neki sastanak, a Lindzi je trebalo da se nađe sa jednom prijateljicom, koja se vratila sa odmora u Juţnoj Americi. Pošto je ostala sama, Robinje pokušala da čita. Iako se svojski trudila, nikako nije mogla da se koncentriše na ono što je čitala.

Uzdahnula je duboko i odlučila da pođe na spavanje. U kući je bilo veoma tiho, idealna prilika za okrepljujući san.

Ah u svojoj sobi nije mogla da se smiri. Šetala je po sobi, pokušavajući da uspostavi kontrolu nad svojim emocijama. Konačno, zagrnula je jaknu i potrčala tiho niz stepenice, pa napolje na veliku terasu.

VIII Kad su farovi kola obasjali mračan vrt, Robin je stajala pored ograde i gledala

netremice u zvezdano nebo. Kola su prošla polako pored kuće i zaustavila se pred garaţom. Znala je da je to Aksel, ah nije marila. Ostala je da stoji pored ograde.

Nije se pomakla ni onda kad joj je prišao i stao pored nje. - Kako je bilo na sastanku? - upitala je tek da bi nešto rekla. - Puno priče, malo akcije. Tipično.

- Malo akcije? Videla je da se osmehnuo. - Šta radiš ovde napolju? Komuniciraš sa duhovima? - Otkuda znaš? - Po izrazu tvog lica... i po tvom pogledu. Nekako je, rekao bih, izgubljen. - Aksele... - počela je nesigurno. -Da? Drţeći glavu okrenutu od njega, traţila je reči. - Kad bih ti rekla... da sam imala dobar razlog da se vratim ovamo... da li bi mi

verovao? - Naravno da bih ti verovao. - Ućutao je jer gaje ona pogledala oštro, potom je

nastavio: - Oduvek sam znao pravi razlog. Ne ţehš da Kirk bude srećan. - Nije to - protestovala je nemoćno, odmičući se od njega. Aksel spusti ruke na

njena ramena. Ruke su mu bile tople, skoro neţne, ah drţale su je čvrsto. - Osveta nije vredan motiv, zar ne? - razmišljao je glasno dok je prstom prelazio preko njenih senzualnih usana. - Međutim, taj motiv mogu da shvatim. Ni ja nisam od onih koji lako praštaju. - Grešiš - rekla je slomljeno. Aksel se osmehnuo, zatim je povukao na svoje grudi i

spustio svoje usne na njene. Malo kasnije promrmljao je na njenim usnama. - Zašto da stojimo napolju kad je unutra toplije? U mojoj sobi je i toplije i udobnije. Robin je ćutala. - Robin? - Aksel je neţno poljubio u čelo. - Molim? - Opet komuniciraš sa duhovima, zar ne? - našalio se. - Ti si ih dozvao, Aksele, nisam ja. - Uzdah joj je prešao u gorak smeh. - Ĉudno, zar ne? Ona nije čak ni mrtva. - Nije, ah moj otac jeste. - Način na koji je to rekao primorao je da zadrhti. - Da li bi zaista ţeleo da je mrtva? - Ne znam. - Stegao je čvrsto u svom zagrljaju. - Kad bih poţeleo daje mrtva onda

bi i ti morala umreti, a to ne bih voleo. Imam druge planove za tebe. -Naginjući se, rekao joj je kakve je planove imao.

- Aksele - promrmljala je odlučno. - Saslušaj me, molim te. -Ne ţelim da mi govoriš. - Nasmejao se značajno i nastavio: - Hoću dela, a ne reči,

Robin. - Molim te, Aksele. Moram ti re... Uzdahnuo je, uzeo za ruke i stavio ih oko svog

pasa. - Dobro, reci onda... Krv je jurnula kroz njene ţile i ona je rekla bez i malo nade: - Da li te interesuje zašto moram da sprečim ovo venčanje? - To već znam. - Ne, ne znaš. - Drhtala je, ali bila je uporna. - Saslušaj me, preklinjem te. - Saslušaću te. Ali neće joj verovati... znala je to po tonu njegovog glasa. Jedva čujnim glasom

rekla je tuţno:

- Napustila sam Kirka zato što me je tukao. Tajac. Nakon nekoliko teških i napetih momenata, odgovorio ja učtivo: -I meni je to često padalo na pamet, Robin. Znam, rekao mi je. - Rekao ti je?! Slegnuo je svojim širokim ramenima. - Rekao mi je sinoć. -Jasno mi je. - Međutim, bila je zbunjena. - Moram priznati da bih bio ubilački raspoloţen kad bih zatekao svoju rođenu

ţenu u krevetu sa mojim rođakom. Mozak joj je bukvalno prestao da radi za nekoliko trenutaka. Njegove reči su joj

odzvanjale u ušima sve dok nije uspela da shvati njihov smisao. A onda je zaključila da je Kirk bio zaista lukav.

- Vredi li da ti kaţem da nisam... da nisam spavala sa Ĉesterom? - upitala je. On se ponovo nasmejao. - Bojim se da ne vredi, dušo. Koliko znam, pobegla si s njim. Bilo je beskorisno, beznadeţno, ali ipak je pokušala. - A ako ti kaţem da me je Kirk tukao sistematski od prvog dana. - Ţao mi je - odgovorio je podrugljivo. - Jadnik, ne moţe da dokaţe da te nije

tukao, zar ne? Da si ga videla kako je izgledao kad si ga napustila, shvatila bi zašto ti ne verujem. Bio je bukvalno izgubljen i skrhan.

Nije mogla da podnese njegovu blizinu. Kad je pokušala da se odmakne od njega, stegao je još čvršće u svom zagrljaju. A onda je naslonio obraz na neţno čelo i rekao:

- Ĉinjenica je, Robin, da se ti nisi nikome ţalila. Ako te je Kirk tukao, kako tvrdiš od prvog dana, trebalo je nešto da učiniš, zar ne?

- Da se obratim tebi? - upitala je ogorčeno i ne sačekavši njegov odgovor, dodala: - Ti to ne razumeš.

- Razumem... dobro razumem. Udala si se za Kirka zato što je trčao za tobom i zato što si mislila da je bogat: Sinoć mi je sve ispričao. Kad ti je dosadilo da izigravaš vernu suprugu i kad si shvatila daje imanje pod hipotekom, uradila si ono isto što i tvoja majka. Ţelela si da proda imanje i da odete. Ah on je bio čvršći od mog oca i nije pristao. Tada si se spetljala sa njegovim rođakom i kad vas je Kirk uhvatio na delu, pobegla si od njega. Sada hoćeš da mu se osvetiš i ne biraš sredstva. Samo, neće ti uspeti, dušo. Svi te dobro poznajemo i znamo da si na sve spremna.

Kirk je zaista bio savršen. Ispričao je Akselu gomilu laţi koje je bilo teško opovrgnuti.

- O čemu razmišljaš? - upitao je Aksel, hvatajući je za bradu i gledajući je u lice. Pokušala je ponovo da se odmakne od njega, ah bez uspeha. Uzdahnula je

duboko, otkopčala mu sako i spustila glavu na njegove grudi. On se osmehnuo, očito zadovoljan njenom kapitulacijom. - Reci mi o čemu razmišljaš? - ponovio je prigušeno. - To je tajna - odgovorila je gotovo tuţno. - Uvek si tako tajanstvena. - Ose-ćalaje njegov topao dah na svom licu. - Ĉuvaj

svoje tajne sve dok ne budeš u mom krevetu. Tada ću ih sve dobiti od tebe. - Ne ceniš mnogo ţene, zar ne? - rekla je polako dok je tonula u neki misteriozan,

senzualni svet. On se nasmejao.

- Nisam ţenomrzac, ako si na to mislila. Ali rano sam naučio da ţenama ne treba verovati.

- Majka ti je umrla, i ostao si sam. Usledio je tajac pre nego što je rekao staloţenim tonom:

- Kako mudro od tebe, Robin. - Poljubio je neţno u vrat i ona je zadrhtala. - Hladno mi je - promrmljala je zbunjeno. - Idemo onda unutra. Kad su ušli u kuću, ona je krenula polako uz stepenice dok je on ostao da zaključa

vrata. Ušla je u svoju sobu i počela automatski da se skida. Nije se bojala da će Aksel doći kod nje. Ţeleo je da ona svojom voljom legne u krevet sa njim, a ne daje na to primora.

Zato što bi mu to pričinjavalo veće zadovoljstvo, pomislila je ojađeno. Uţivao je u ovom laţnom udvaranju, zabavljao se njenim naporima da ga drţi na odstojanju, jer je verovao daje njen pristanak samo pitanje vremena.

Istuširala se, obukla spavaćicu i sela za toaletni sto da raščešlja kosu. Suznim očima posmatrala je svoj lik u ogledalu. - Oh, boţe - prošaptala je, pokrivajući lice drhtavim rukama. Neumoljivo jecanje

krenulo joj je iz dubine duše. Kad je dve snaţne ruke uhvatiše za ramena, ona se trţe poput preplašene ptice. - Psst! - rekao je i zagrlio je privlačeći je uz svoje telo. - Robin, prestani da plačeš...

smiri se sada. Pošto nije mogla da se smiri, podigao je u naručje i seo sa njom na krevet. Jecajući

tiho, zagnjurila je glavu u njegove grudi, hvatajući se rukama grčevito za njegovu košulju.

On nije ništa govorio, već je samo milovao neţno po uplakanom hcu. Njeni jecaji utišali su se polako. Aksel joj je dao maramicu i ona je obrisala suze, drţeći glavu sve vreme oborenu da on ne bi video očaj na njenom hcu. Bojeći se da se pometi ih kaţe bilo šta, sedela je sklupčana u njegovom krilu. A onda je umor polako savladao.

Nešto kasnije on je i sebe i nju pokrio ćebetom i, ne puštajući je iz zagrljaja, legao sa njom u krevet. Robin je već skoro zaspala. Uzdahnula je tiho i stavila glavu na njegovo rame.

-Nemoj ići – promrmljala je sanjivo. - Neću - rekao je i poljubio je u čelo. Nije bio u krevetu kad je svanulo, ali na

njenim usnama treperio je osmeh dok se prisećala njegove neţnosti i sigurnosti, koju je osećala u njegovom zagrljaju. Ne bi bio tako neţan, razmišljala je, da nije ipak osećao nešto prema njoj.

Uprkos svom gotovo blaţenom stanju, znala je dane srne odustati od svog prvobitnog plana. Moraće da telefonira :esteru Ferliju. Ĉak i ako ne oseća više ništa prema Lindzi, neće se pomiriti tako lako sa činjenicom da se ona uda zaKirka.

Telefonski imenik se nalazio na polici u biblioteci. Morala bi sada da ga pozove pre nego što on ode na posao, jer nije znala naziv njegove firme. Jedan brz pogled na sat naterao je da se hitro odluči. Aksel je verovatno otišao napolje da radi, a Lindzi je sigurno još uvek u krevetu.

Okrenula je Ĉesterov telefonski broj i on joj se javio gotovo u istom trenutku. Slušao je strpljivo dok mu je ona objašnjavala ko je i zašto ga zove.

- Nameravao sam da te pozovem - rekao je otresito kad je završila. -Telefonirala mi je sinoć Fiona Hamilton. Rekla mi je za tu veridbu.

- Hoćeš li doći? - Jedino me smrt moţe sprečiti. Jesi li rekla Lindzi zbog čega si napustila Kuka? Objasnila mu je situaciju i ukratko ispričala ono stoje Kirk rekao Akselu. - Lukava hulja - primetio je kroz zube. - Izmakao ti je ve[to stolicu na kojoj si

sedela. Nisi razgovarala sa Lindzi? - Nisam. Ne bi vredelo. Ona bi verovala njemu. - Hmm! - Tajac, potom je rekao: -Pogrešila si što ga nisi tuţila za fizičke ozlede

kad ste se razvodili. -Nisam... mogla - rekla je sa uzdahom. - Advokat je rekao da bi to bilo suviše

teško dokazati... - Da, znam. U redu je. - Da sam znala da će do ovog doći, tuţila bih ga. - Daje bilo ko od nas to znao - rekao je ozbiljno - siguran sam da bi postupili

sasvim drugačije. - Ţao mi je... - rekla je gotovo nečujnim glasom. - Ne budi luda, draga moja devojčice. Ne okrivljujem te ni zbog čega. - Nakon

kraće pauze dodao je mirno: - Pa, smisliću već nešto, kidnapovaću je ako bude trebalo.

- Volela bih da mogu nekako da ti pomognem. -I ja bih, ah šta je tu je. Videćemo se na zabavi. - Da. Do viđenja, Ĉestere. Dok je spuštala slušalicu osetila je instinktivno neku opasnost. Okrenula je polako

glavu i srela se sa Akselovim smrknutim pogledom. - Oh, boţe - prošaputala je, stavljajući ruku preko usta. - Ti podmukla, mala laţljivice - procedió je kroz stisnute zube. Ne sačekavši damu

ona bilo šta kaţe, okrenuo se naglo i izašao. To prepodne otišao je poslom u Padington, tako joj je rekla Lindzi. Trebalo je da se

vrati za zabavu kod Hamiltonovih. Aksel se vratio na „Paragon" tog popodneva uoči same zabave. Lice mu je

izraţavalo umor. Ah Robini je izgledao zgodniji no ikada. Robinje bila u svojoj sobi i pripremala se za svečanu zabavu. Neću se predati bez

borbe, rekla je sebi, podiţući bradu prkosno. Večeras će staviti sve na kocku, pa kud puklo da puklo!

Izvadila je iz ormara crnu svilenu haljinu za koju je znala da joj stoji savršeno i diskretno naglašava njenu izvanrednu figuru.

Oni su je čekah u holu i razgovarah tiho. Kad se pojavila na vrhu stepeništa, Aksel i Ljndzi su okrenuli glave i pogledah prema gore. Zadrhtala je kad se srela sa ta dva para crnih očiju, ali je podigla gordo glavu i krenula graciozno niz stepenice.

IX Voţnja do Hamiltonovih protekla je uglavnom u tišini, ah pre nego što će

pritisnuti zvono na njihovim ulaznim vratima, Aksel je uhvatio Robin za ruku i stegao je značajno. A onda su se vrata otvorila i domaćica Fiona pozdravila ih je srdačno.

- Izvolite unutra - obratila im se veselo, osmehnuvši se Robin kratko, ah značajno. Uvela ih je u ogroman salon i pokazujući rukom na visokog crnokosog muškarca,

rekla toboţe naivno: - Gledajte koje stigao pre sat vremena! - Uputila je Robin zaverenički osmeh. - Ne

treba da vas upoznajem, zar ne? - Ne treba - odgovorio je uzdrţano Ĉester Ferli. Ĉester i Aksel upustili su se u neobavezan razgovor dok je Robin ćutala i

krajičkom oka posmatrala Lindzi. Lindzi je brzo preletela pogledom po sali i kad se uverila da Kirk nije još stigao, odahnula je od olakšanja. To isto učinile su i Fiona i Robin.

Pričajući neumorno malo povišenim glasom Fiona ih je poveleprema najbliţoj grupi gostiju i nije zatvarala usta sve dotle dok je zvono na ulaznim vratima nije na to primoralo.

Nekoliko trenutaka kasnije Robinin pogled se zaustavio na Ĉesteru Feriiju, koji je glavom pokazao prema Lindzi. Zatim je suzio pogled i podigao čašu. Oboje su razumeli tu nemu zdravicu.

Opasan čovek, pomislila je Robin, ali njen saveznik. Opasnost je pretila od čoveka koji je stajao pored nje i obratio joj se sada prigušenim glasom:

- Raspaljuješ stare ţeravice, Robin? Robin se ugrizla za usnu dok je pogledom ispitivala Akselovo lice.

- Aksele - počela je oprezno, - nije ono što misliš. - Otkuda znaš staja mislim? Kakav je kao ljubavnik, dušo? - Aksele, molim te... Osmehnuo se i otpio gutljaj vina, zatim spustio čašu. Videlaje daje stegao vilice. - Ne znam - odgovorila je konačno i oborila pogled. - Izvanredna si glumica - primetio je zamišljeno i, podiţući čašu, nazdravio joj. -

Verujem daje odličan ljubavnik... i svakako ima dovoljno iskustva. - Verovatno je vrlo nadaren - rekla je sa drskim osmehom. - Voli ţene, a to je uvek

od velike pomoći. - Hoćeš da kaţeš da ih ja ne volim? Slegnula je ramenima. - Da. Da te ne poznajem bilo bi bolje. Ti predstavljaš klasičan primer

iskompleksiranosti koja datira iz najranijeg detinjstva. Na njenu provokaciju reagovao je podrugljivim osmehom. Suţenim očima pratio je njen pogled koji se načas zaustavio na Lindzi koja je

stajala i pričala sa Ĉesterom. - Kakvu zaveru ste smislili vas dvoje? - upitao je neočekivano. Malo je pobledela,

okrenula glavu i pogledala ga pravo u oči. - Nikakvu. - Laţeš.

To je zabolelo, ali uspela je da slegne leţerno ramenima. - Misli šta hoćeš. Ako te to toliko brine zašto mu ne priđeš i ne upitaš ga sam? - Zato što si ti opasnija od njega -odgovorio je mirno. - Ĉester zna da će imati

posla sa mnom ako učini bilo šta naţao Lindzi. - A ja neću imati posla sa tobom? - Imaćeš, naravno da ćeš imati - odgovorio je sa značajnim osmehom. -Ako joj

učiniš nešto naţao, kunem se da ćeš zapamtiti ovu noć. Pogled joj je skrenuo prema vratima i tu se zadrţao. Bio je to Kirk. Gledajući ga

kako ljubi Fionu u oba obraza, Robinje cinično zaključila daje izuzetno zgodan muškarac. Baš kao pravi princ iz bajke... plav, visok i otmen..

Međutim, kad je shvatio ko to stoji pored Lindzi, lice mu se odjednom iz-menilo. Progutao je teško pre nego što je uspostavio ponovo kontrolu nad svojim emocijama.

Lindzi nije primetila daje Kirk stigao. Ĉak kad se uputio odlučno prema njoj prasnulaje u smeh, reagujući spontano na nešto što joj je Ĉester rekao.

Kad ga je Lindzi konačno videla ozarenost je odjednom iščezla sa njenog lica. Kirkov pogled zadrţao se načas na njenom licu, a onda je skrenuo na rođakovo. Gledajući uporno Ĉestera, Kirk je posednički prebacio ruku preko Lindzinih ramena dok gaje Ĉester gledao sa hladnom pasivnošću. Robin je otpila dobar gutljaj vina.

- Zašto nisi rekao Lindzi da sam kontaktirala sa Ĉesterom? - Nisam hteo da je uznemirim. Nisam verovao da će Fiona biti toliko nesmotrena

da ga pozove - odgovorio je mirno, potom dodao prigušeno: - Jesi li je ti nagovorila? - Zar bih mogla da je nagovorim? - Dovoljno si lukava da je nagovoriš na to - osmehnuo se tako zlobno da joj se

kosa digla na glavi. Robin se činilo daje večera trajala satima. Nije osećala glad, ali Aksel je insistirao

da jede i ne obazirući se na njene proteste, napunio joj tanjir. Ponovo je napunio vinom njenu i svoju čašu, a onda je poveo do sofe gde su seli.

Lindzi je gledala snuţdeno svoj tanjir. Iako su joj creva krčala od gladi, pojela je samo dva-tri zalogaja i popila samo pola čaše vina. Što se za Kirka ne bi moglo reći pomislila je sa zebnjom u srcu. Izgledao je dobro raspoloţen, pričao, šalio se i smejao... i pio već četvrtu čašu vina.

Stojeći pored njega, Lindzi se trudila da prumje svoju nelagodnost. Robin je znala tačno kako se Lindzi oseća.

- Vreme je da krenemo - uzviknula je Fiona, izbegavajući paţljivo da se sretne sa Akselovim pogledom. - Ne smemo da zakasnimo!

Svečana sala gradske većnice bila je bogato dekorisana, stolovi su bili poređani uza zidove tako daje sredina ostala slobodna za ples.

Organizatori su čak doveh orkestar iz Detroita koji je sada tiho svirao neki stari šlager.

Svoju prvu igru Robinje odigrala sa Akselom. Dok su igrah toliko je stisnuo daje mislila da će je ugušiti. Udahnuvši duboko, pokušala je da ga odgurne malo od sebe.

- Šta ti je? - upitao je toboţe naivno. - Nismo na ringu - promrmljala je iritirano. - Ne ţelim da se rvem sa tobom - rekao je sa vragolastim osmehom i stegao je još

jače oko pasa. - Ţelim da te imam. Ţelim te i dušom i telom... - Nećeš me imati - odgovorila je prigušenim glasom.

- Imaću te. Imaću te, jer i ti ţeliš to isto. Krv joj je jurnula u lice. Zastenjala je od muke i spustila svoj uţaren obraz na

njegovo rame. - Ţelim te, Robin - promrmljao je okrutno. - Ne interesuje me šta si i zašto si ovde.

Zašto ne prihvatiš to kao svoj trijumf i ostaviš jadnog Kirka na mira? - Zato što ne mogu - odgovorila je tuţno, podiţući glavu i gledajući ga u lice. - Aksele... ja... Zamucala je kad je videla taj prezir na njegovom licu. - Dobro - rekao je kroz zube. - Sama si razmestila svoj krevet. Nadam se da ti

leţanje u njemu neće biti suviše bolno. Orkestar je tada prestao da svira i on je uhvatio za ruku i prilično grubo poveo sa

podijuma. Posle toga veče je ličilo više na neki neprijatan san nego na stvarnost. Igrala je

ponovo sa Akselom, zatim sa još nekoliko mladih ljudi. Znala je daje pričala i da se smejala, ah sve to činilo joj se nekako nestvarno.

Jednu igru odigrala je čak i sa Kirkom koji je zaudarao na piće i gledao je pohlepnim očima. U jednom momentu opazio je Lindzi koja je igrala sa Ĉesterom.

- Hulja - promrmljao je i lice mu se izobličilo od silnog gneva. Ĉim se igra završila, ostavio je napodijumu, ne mareći ni najmanje za lepo ponašanje.

U neko doba, Ĉester je zamolio za igru. - Da li uţivaš? - promrmljao je Ĉester. Glas mu je bio dubok i muţevan. - Ni najmanje. - Onda dozvoli da ti čestitam na odličnoj glumi. - Oh, boţe - zastenjala je. - Volela bih daje ovo veče već prošlo. Tako se bojim,

Ĉestere. Kao i većina muškaraca i on se ponašao zaštitnički. - Slušaj - rekao je poverljivo. - Ne smeš dozvohti da te uhvati samu. Paziću... - Nemoj! Nemoj se mešati u to! - Ne dopada mi se ni najmanje. - Ni meni - zadrhtala je, - ali nema drugog načina. Zar misliš da nisam pokušala?

Ali on dobro čuva svoja leđa. Hvala bogu što toliko pije. Pod dejstvom alkohola ne moţe tako dobro da se kontroliše.

- Oprosti - rekao je iznenada. - Ispravi me, ako grešim. Ah čini mi se da ti očekuješ da će on... napasti Lindzi.

- Dobro ti se čini. - Ne - rekao je odlučno. - Neću to dozvoliti. - Mora tako da bude - oklevala je, zatim nastavila brzo: - Već je ljut na nju.

Pogledaj ih sada... prepiru se. Lindzi je tvrdoglava i neće se povući ako on traţi svađu.

- Neće - ponovio je muklo. - Ĉestere, pokušaću da ga odvratim ah!., obećaj mi da se nećeš mešati. - Obećavam. Ćutali su nekoliko trenutaka, a onda je on rekao promenjenim glasom: - Šta ćeš učiniti ako ti ovo ne uspe?

- Pokušaću ponovo da ubedim Akse-la. Znam da mi neće verovati, ah drţače ga na oku. - Osmehnula se tuţno. - On i Lindzi se jako vole.

- A kako stoji stvari između vas dvoje? - Verovatno si zapazio da se Aksel i ja ne slaţemo. Glas mu je bio proţet blagim cinizmom kad je rekao: - Zašto te onda gleda tako kao da u tebi vidi jedini spas? - Pričajmo o nečemu drugom - rekla je ljubazno. On se osmehnuo i promenio temu razgovora. A onda je došla i poslednja igra i Aksel je odveo napodijum. Drţao je blago u

svom naručju, ah ona je osetila kako mu telo podrhtava od gneva. Nije progovorio za vreme igre.

I Lindzi se vratila kući sa njima. Atmosfera u kolima bila je zategnuta, ali svi troje su zadrţali kontrolu nad sobom. Oko dvadesetak ljudi stiglo je na „Paragon" u ţelji da nastave da se zabavljaju. Iako umorna Robinje preuzela ulogu domaćice, motreći budno Kirkakoji je došao sa jednom bučnom grupom ljudi i koji nije prestajao da pi-je. Taj znak poznavala je i suviše dobro. Gnev koji ga je drţao celo veče dostigao je sada kulminaciju. A takav gnev prelazio je obično u nasilje.

I Aksel gaje drţao na oku. Pijuckajući mineralnu vodu, jedino piće koje je pila zadnjih nekoliko časova, Robinin pogled kruţio je po velikom salonu. Izgledalo je da se svi lepo zabavljaju. Niko od gostiju nije bio pijan, razmišljala je, čak ni Kirk. Traţila ga je pogledom polako po ćelom salonu. Nigde ga nije bilo. Nije bilo ni Lindzi. Nesvesno je stisnula usne. Aksel je stajao malo podalje i pričao sa jednim starijim parom.

Gde je Lindzi? Nije mogla otići odavno, jer bi Ĉester otišao za njom. Trudeći se da ne privuče ničiju paţnju, Robin je krenula polako prema vratima. Izašla je u hol, na prstima prilazila vratima i osluškivala. Ništa. A onda se skamenila od straha. Prigušeno jecanje dolazilo je sa kraja hodnika... iz malog salona.

U sekundi stvorila se pred vratima i otvorila ih naglo. Prigušen krik oteo joj se iz grla kad je ugledala Lindzi koja se, drţeći se rukama za stomak borila da dođe do daha.

Kirk je udario u stomak i očito joj isterao vazduh. Stajao je leđima okrenut prema Robin i kad je ona krenula prema njemu, zgrabio je Lindzi za kosu i počeo daje diţe sa poda. Lindzino hce izraţavalo je uţas i bol.

- Droljo jedna - rekao je prezrivo i lupio je po licu. - Ostavi je - naredila je Robin razjareno. On se ukočio. A onda je polako pustio Lindzi i okrenuo se prema njoj. - Gle, gle - podsmehnuo se prilazeći joj. Tako van sebe od gneva hčio je na demona. Nije očekivao ikakav otpor. Zašto bi

očekivao? Robinje samo jednom pokušala da se brani, i to gaje još više razjarilo. Prilazio joj je samouve-reno i sa osmehom. Oči su mu imale neprirodan sjaj i šake su mu bile stegnute u pesnice.

Robin je čekala. U pravom trenutku zamahnula je nogom, ciljajući da ga pogodi u najosetljivije mesto. On je shvatio šta smera i izmaknuo se u stranu tako da je njena noga promašila svoj cilj.

Lindzi je briznula u histeričan plač i bacila se Akselu u naručje čim se ovaj pojavio na vratima. Bleda i drhteći od straha, Robin se srela sa njegovim ogorčenim pogledom.

- Smiri se, dušo - umirivao je, steţući je u svom zagrljaju. - Sve je u redu... prošlo je...

- Oh, boţe - Lindzi je jecala na njegovom ramenu. - On me je... on me je udario... rekao je... rekao je da sam flertovala...

- Prošlo je - ponovio je Aksel, savršeno obuzdavajući svoj gnev. - Ne plači, Lindzi, prošlo je.

Izbegavajući da pogleda Kirka, Robinje krenula prema Lindzi koja je još uvek plakala u Akselovom naručju.

- Dođi, Lindzi - rekla je tiho. -Odvešću te u tvoju sobu. Kad se vratila dole, Robinje oklevala pred vratima malog salona. Bila je još uvek u

šoku od onog što je malo-pre videla i doţivela. Dok je tako stajala pred vratima, Ĉester se odjednom stvori pored nje. Izraz lica bio mu je agresivan.

- Do đavola, šta se to događa? - insistirao je da zna. - Gotovo je - rekla je brzo. - Lindzi? - Spava - odgovorila je na njegovo nedorečeno pitanje. - Dobro je, Ĉestere.

Uzrujana je, ali nije slomljena. Mislim da nije bila zaljubljena u njega. - Naravno da nije. Ona voh mene. Robin se osmehnula pomalo čeţnjivo. - Ako je tako, onda neće biti problema. Da li je Aksel u velikom salonu? -Nije. - Moţeš li... da preuzmeš ulogu domaćina? Znam da to nije zgodno, ali... doći

ćemo brzo. Oklevao je, zatim klimnuo glavom. - Dobro. Robinje uzdahnula, sačekala da se Ĉester udalji i polako otvorila vrata malog

salona. Unutra u salonu Kirk je sedeo na sofi sa rukama preko lica dišući isprekidano. S

rukama u dţepovima Aksel je stajao naslonjen leđima na zid. Obojica su pogledala prema vratima kad je Robin ušla, ali Kirk je prvi progovorio:

- Trebalo je da te dokrajčim onda kad sam za to imao šansu - rekao je kroz zube i sa neprirodno sjajnim očima.

- Dosta - presekao ga je Aksel i kad je Kirk ućutao, upitao je: - Kako je Lindzi? - Dala sam joj tabletu za umirenje. Delovala je brzo. - Zar je trebalo? Klimnula je glavom. - Dala sam joj blago sredstvo za umirenje tako da joj neće škoditi. Nastala je napeta tišina. -I šta ćemo sada? - upitao je Aksel dubokim, bezbojnim

glasom. - Nemaš prava da... - planuo je Kirk. - Umukni! - zagrmeo je Aksel i Kuk je zanemeo u istom momentu. - Hoće li Lindzi svedočiti protiv njega? - upitao je Aksel, pogledavši u Robin. - Ne smeš je na to nagovoriti - zapretio je Kirk gnevno, skočivši na noge. - Šta

mishš ko si ti... misliš ako si moćni Banister da moţeš sve! Probaj samo! Lindzi neće

svedočiti protiv mene. - Okrenuo se i pogledao razjareno Robin. - Tebi nije nikada palo na pamet da me tuţiš, zar ne, Robin? Ţena ne moţe da svedoči...

- Ali Lindzi ti nije ţena - naglasio je Aksel. - Šta si joj uradio? Robin mu je ispričala. - Pa, hoće li ga tuţiti? - upitao je Aksel ponovo. - Hoće, naravno da hoće, ako ti insistiraš. Posle ovoga ne dolazi u obzir da se uda

za njega. - Ubiću te - prosiktao je Kirk i ustremio se ha nju. - Ubiću te, kučko jedna. - Samo probaj da staviš prst na nju, pa ću te ja ubiti. - Akselov glas je bio toliko

preteći da se Robin najeţila od straha. To je zaustavilo Kirka. Steţući izbezumljeno vilice, okrenuo se prema Akselu. - Da, tako je, stalo ti je do nje - rekao je zlobno. - Uvek si je ţeleo, zar ne? Ali nećeš

se usrećiti sa njom. Ona je frigidna. Hladna je kao led u krevetu! - Nije čudo ako ubijaš boga u njoj - odvratio je Aksel mirno. - Ja nemam tih

problema. Robin je zastao dah u grlu. - Ona je frigidna drolja - nastavio je Kirk očajnički. - Ĉoveče, zar ne shvataš kakvu

podlu igru ona izvodi? Ja ću je.. - Nećeš ti ništa - prekinuo ga je Aksel. - Robin ti nije više ţena. Niti ćeš staviti ruku

na Lindzi. Kirk je vrteo glavom kao da pokušava da razbistri svoje misli. Aksel je nastavio

neumoljivo: - Svršeno je. Izgubio si sve. Kad te sud okvalifikuje kao nasilnika, bićeš obična

nula. Ljudi preziru nasilnike. Kirk je prebledeo i lice mu se izobličavalo od gneva. - Prijatelji će te izbegavati - zaključio je Aksel dubokim, nemilosrdnim glasom. -

Nećeš smeti da se pojaviš ni na jednoj zabavi. Nema više zabava... nema više ludih provoda...

- Aksele, nemoj! - Robin nije znala zbog čega je reagovala. Znala je samo da Aksel namerno provocira Kirka koji je gubio sve više kontrolu nad svojim emocijama.

Gnev na Kirkovom licu prešao je u nešto drugo, nešto što Robin nije mogla da prepozna. Oklevao je nekoliko trenutaka, zureći u Akselova široka ramena, a onda se polako okrenuo prema Robin.

- Da si me volela... - rekao je gotovo preklinjućim tonom. - Ţeleo sam da me voliš. Dovodila si me do ludila...

Robin je u bolu zatvorila oči. Znala je daje rekao istinu. Trenutak kasnije Kirk je izašao iz salona, zalupivši vrata za sobom.

- Kuda ćeš? - zagrmeo je Aksel kad je Robin pohitala prema vratima. - Ne moţemo ga pustiti da ide... u takvom stanju. - Molila ga je pogledom. - Van

sebe je od gneva! Kad je ustao i pošao prema njoj, ona je ustuknula od straha. - Ne boj se! - rekao je mirno. Uhvatio je za drhtave ruke i stegao blago. - Hteo sam da ga isprovociram da krene na mene - priznao je muklo. - Ali on je

obična kukavica. Ubio bih ga... i to sa velikim zadovoljstvom. - Ne bi to uradio - prošaputala je dok su joj Kirkove poslednje reči odzvanjale u

ušima. - Volela bih da se nisam nikada ni rodila. Toliko nasilja...

Osećaj krivice stegao joj je grlo. - Šta to govoriš? - Pošto nije mogla da odgovori, niti da ga pogleda u oči, on je

insistirao: - Odgovori mi, Robin. Ludo jedna mala, kako moţeš da okrivljuješ sebe? - Ĉuo si ga - rekla je tiho. - Nisam ga volela - objasnila je tuţno. - Nikada ga nisam

volela. Kad smo se venčali nisam jednostavno mogla... on je... Reči su joj zapele u grlu. Kako da objasni Akselu to što je i ona tek nedavno shvatila... da ga voli još od svoje šesnaeste godine!

- Hajde da sednemo - rekao je prebacujući ruku preko njenog ramena i vodeći je prema sofi. - Pa, ti drhtiš, mala moja. Doneću ti malo brendija.

- Nemoj - rekla je, ali on se već vratio sa čašom u ruci. - Trebalo bi da se vratimo gostima - protestovalaje. - Nismo im potrebni - nasmejao se kiselo. Kad je otpila gutljaj brendija, dodao je

prigušeno: - Hvala ti što si se vratila, Robin. - Osećala sam da... da moram da se vratim - počela je polako. - Otišla sam kod

psihijatra kad sam primila Helenino pismo kojim me je obavestila da su se njih dvoje verili. Doktor je rekao da će Kirk maltretirati Lindzi kao što je i mene i nisam mogla sa tim da se pomirim. Nisam ţelela da se vratim, ah sam morala.

- Kako je to počelo? - Već od samog početka. - Uzdahnula je teško i oborila glavu. - Onesvestila sam se

prve bračne noći... ali mislila sam daje to zbog toga što sam bila nevina. - Ispij to piće - naredio je neţnim tonom. - Posle toga nastao je pravi pakao - nastavila je zatvarajući oči i prepuštajući se

prijatnom uţitku koji je on stvarao milujući je po potiljku. - Nakon povratka sa bračnog putovanja, počela sam da se uţasavam toga da spavam s njim. A on je sve više uţivao u mom strahu.

Aksel je promrmljao neku ruţnu psovku sebi u bradu i uzeo joj čašu iz ruke. - Sada znam da je on bolestan, ali onda sam ga se uţasno bojala i bila sam...

usamljena. Nisam znala šta da radim. - Nastavi - insistirao je prigušeno. - Prvi put je digao ruku na mene posle jedne zabave. Popio je dosta mada nije bio

pijan. Optuţio me je da sam celo veče flertovala. Pokušala sam da se branim, ali to ga je još više razjarilo. Posle toga pričala sam samo sa ţenama. Mora da si to primetio... bio si na nekoliko zabava te godine.

- Primetio sam - potvrdio je muklo. - Onda me je napadao tvrdeći da pravim budalu od njega. Na kraju nije više traţio

razlog da bi me tukao. - Udahnula je duboko. - Mislila sam da ću poludeti toliko sam ga se bojala. Nisam znala šta da učinim.

- Zašto se nisi meni obratila? Znaš da bih ti pomogao. Trgla se primetno na ovo njegovo pitanje. - Ti si... tada bio često na putu - odgovorila je tiho. - Ĉini mi se da si bio u

inostranstvu. - Nemoj me pravdati - zavrteo je glavom. - Znam zašto se nisi meni obratila za

pomoć. Bio sam slep u svojoj glupoj gordosti. Trebalo je da vidim da nešto nije u redu.

Robin je spustila glavu na njegovo rame i uzdahnula tiho.

- Aksele, trebalo bi da se vratimo - promrmljala je, podiţući glavu i gledajući ga zamišljeno. On je pustio iz svog zagrljaja i ona je ustala.

- U pravu si, treba da se vratimo. U roku od petnaest minuta svi gosti su otišli i u kući je zavladao okrepljujući mir.

Aksel i Robin su upravo pošli gore kad je zazvonio telefon. Neki čudan predosećaj obuze Robin kad Aksel podiţe slušalicu.

- Da? - rekao je kratko. A onda, hce mu se skameni. Gledao je tupo u Robin koja se iscrpljeno oslonila rukom na gelender. - Gde? Jesi li siguran? Kako... da, naravno. U redu, odmah dolazim.

- Aksele, šta je bilo? - polako je spustio slušalicu. - Kirk se survao kolima sa mosta... -I...? - upitala je, plašeći se unapred šta će joj reći. - Poginuo je. Rukama se uhvatila za grudi i kriknula prigušeno. - Ja sam ga oterao u smrt - rekao je muklo. - Nisi, Aksele... - Ĉula si šta sam mu rekao. Stajala si tamo i čula kako sam ga provocirao. - Hladna maska na njegovom licu skrivala je emocije, ali ona je osećala koliko ga

to boli. - Ţeleo sam da mu se osvetim za sve ono što je tebi učinio, ali umesto toga gurnuo sam ga u smrt.

Robin mu je pritrčala i rukama mu je obujmila lice. - Aksele, nisi mu ţeleo smrt, zar ne? Dugo je zurio u nju a onda je polako klimnuo

glavom. - Hvala ti, Robin. Tako si plemenita. - Zagrlio je i već u sledećem momentu pustio. - Idem sada. Nemoj me čekati. Penjući se tromo uz stepenice, Robin je krenula u svoju sobu. Pred vratima svoje sobe oklevala je, mršteći se. Noć je bila hladna i biće još

hladnija kad se Aksel vrati kući. Odlučila je da mu uključi električno ćebe. Širok i udoban krevet privlačio je neodoljivo i jedva se uzdrţala da ne legne u

njega. Zevnuvši umorno, prišla je prozoru i sela u duboku fotelju. Nije imala ni toliko snage da ode u svoju sobu i legne u svoj krevet.

Dva puta je zadremala i trgla se, ali treći put zaspala je čvrsto. Sanjala je divan... fantastičan san. Bila je u krevetu i nije bila sama. Osećala je toplinu muškog tela... osećala je njegovo prisustvo. Znala je daje to Aksel i čula je njegovo tiho disanje. Priljubila se uz njega i poljubila ga neţno u vrat.

- Da li si svesna šta radiš? - upitao je promuklo. Morala je da se nasmeje na to njegovo pitanje. Ovo je san i ko zna šta će se

dogoditi u snu? Poljubila gaje ponovo u vrat i spustila ruku na njegove kosmate grudi. - Robin - rekao je čudnim glasom. - Ćuti - prošaputala je, spuštajući usne na njegovu bradu. - Volim te. Ovo je sve

što ću imati od tebe. Ne kvari mi ovaj divan san. Spustio je glavu i potraţio njene usne. Ljubio je sve dok nije zastenjala od

blaţenstva. - Dobro - promrmljao je. - Neću ti kvariti san. Volim te. - Ţelim da vodiš ljubav sa mnom -rekla je šapatom.

- Ispuniću ti tu ţelju, mila - odgovorio je, ljubeći je sve strasnije. Osmehujući se u tami, rekla je prigušeno: -I nećeš me nikada zaboraviti. Kad god budeš sanjao, sanjaćeš mene... - Sanjam te godinama - rekao je sa uzdahom. Vodili su ljubav strasno i zajedno postigli vrhunac putenog zadovoljstva. Ah to

nije bio san. Robin je to znala onog trenutka kad se probudila. To je bila Akselova soba i Akselov krevet. Upravo je vodila ljubav sa njim i bilo je boţanstveno. Leţala je nepomično pod teţinom njegovog tela. Srce mu je udaralo snaţno i disao je isprekidano. Kad mu je disanje postalo prirodnije, pokušala je da se odmakne.

- Ne - protestovao je tiho, steţući je u svom zagrljaju. - Ne - ponovio je sad već jačim glasom. - Neću te pustiti. Ovo nije san, Robin, ovo je stvarnost. Ĉekao sam te suviše dugo. Uvek si meni pripadala... samo što sam ja bio i suviše tvrdoglav da prihvatim tvoju ljubav. Moţeš li mi oprostiti?

Bila je toliko zbunjena da nije mogla da odgovori. - Hoćeš h da te molim na kolenima? - promrmljao je u njenoj kosi. - Uradiću to.

Uradiću sve samo da te zadrţim. Reci mi samo da me voliš... reci mi da me nećeš nikada ostaviti.

Nije mogla više da izdrţi. Suze joj navreše na oči i ona zajeca tiho. Venčali su se jednog divnog prolećnog dana u maloj kapeli u kojoj su se

Banisterovi generacijama venčavah. Za deverušu, Robin je odabrala Lindzi, koja je izgledala lepše no ikada. Kukova smrt pogodila je teško, ah se brzo oporavljala. Ĉester Ferli bio je u inostranstvu, ali telefonirao je svakog dana, a njegova pisma stizala su često i bila su puna neţnosti i iskrene ljubavi. Znalo se da će i njih dvoje stati uskoro pred oltar i time potvrditi svoju uzajamnu ljubav.

KRAJ