Na slici su predstavljene preferencije za:

savršene supstitute

Na slici su predstavljene preferencije za:

savršene komplemente

Na slici je prikazana Engelova kriva za:

kvazilinearne preferencije

1

Na osnovu skupova mogućnosti proizvodnje zaključujemo da:

Robinson ima komparativnu prednost u proizvodnji kokosa

Slike pokazuju potrošačev višak, i to:

slika A pokazuje bruto potrošačev višak, a slika B neto potrošačev višak

Ako je kriva ponude gotovo horizontalna:

veći deo poreza snose potrošači

A B

2

Ako je kriva ponude horizontalna:

ceo iznos poreza snose potrošači

Na slici je prikazan pojedinac koji je:

sklon ka rizik

Na sledećoj slici:

površina A je proizvodni skup, a linija B je proizvodna funkcija

3

U slučaju višestruke tangentnosti optimalne korpe su prikazane:

tačkama A i B

U slučaju višestruke tangentnosti neoptimalne korpa je prikazana:

tačkom C

4

Slika prikazuje:

Paretovu efikasnu alokaciju koja nije ravnoteža

Ako preferencije svakog pojedinca imaju oblik prikazan na slici tada:

društvene preferencije nikada neće ispoljiti netranzitivnost

5

Na slikama su prikazane sledeće preferencije:

Na slici A su konveksne, na slici B su nekonveksne i na slici C su konkavne

Na sledećim slikama:

na slici A je prikazana cenovno-potrošna kriva, a na slici B kriva tražnje

A B

6

Slika prikazuje:

indirektnu otkrivenu preferenciju

Budžetska linija pri intertemporalnom ograničenju ima sledeće odsečke:

na horizontalnoj osi m1+m2

1+r a na vertikalnoj (1+r )m1+m2

7

Gubitak blagostanja usled poreza je prikazan površinom:

B+D

Na slici je prikazana:

ravnoteža grane u dugom roku

8

Na slici je prikazana:

drugostepena diskriminacija cena

Monopol angažuje proizvodni faktor do:

tačke A

9

Ako osoba A ima pravo da puši koliko želi, tada su početno raspoloživa sredstva prikazana tačkom:

C

Slika prikazuje:

Hiksovu kompenzaciju u dohotku

10

Optimalno vreme za seču šume je:

kada je stopa rasta šume jednaka kamatnoj stopi

Površina B prikazuje:

gubitak potrošačevog viška usled smanjenja količine koju kupuje

11

Na slici su prikazani:

kratkoročni prosečni troškovi i dugoročni prosečni trošak

Na sledećoj slici:

u tački A je ostvarena Kurnoova ravnoteža, a u tački B Štakelbergova ravnoteža

A

B

12

8. Nagib skupa proizvodnih mogućnosti je predstavljen:

graničnom stopom transformacije

10. Efikasna količina javnog dobra je određena u tački gde je:

zbir apsolutnih vrednosti graničnih stopa supstitucije jednak graničnom trošku

13

U slučaju savršenih supstituta, promena tražnje je posledica:

efekta supstitucije

Slika prikazuje:

konveksnost tehnologije

14

U tački u kojoj je ostvaren minimumu troškova za dati obim proizvodnje važi:

jednakost STS i odnosa faktorskih cena

5. Na sledećoj slici:

sa A je obeleležena dugoročna funkcija ponude, a sa B kratkoročna

15

Sa sledeće slike možemo da zaključimo:

grana A će biti konkurentska a grana B monopolska

Na slici je prikazana ravnoteža:

monopolističke konkurencije Slika prikazuje:

prirodni monopol

16

Najamnina u monopsonu je određena na nivou:

w1

Pareto optimum se uspostavlja u tački:

ni u jednoj tački

17

Slika prikazuje:

Hiksov efekat supstitucije

Sa slike uočavamo, da u slučaju pada cene dobra 1:

osoba koja je bila kupac pre pada cene ostaje kupac

18

Nagib tržišne linije SML je:

r m−r f

Površina A prikazuje:

gubitak potrošačevog viška usled toga što plaća veću cenu za jedinice koje je i ranije kupovao

19

Prihod države usled uvođenja poreza je prikazan površinom:

A+C

Ukoliko najamninu na liniji A obeležimo sa w 1, a najamninu na liniji B sa w 2, tada važi:

w 1>w 2

20

Pri ostvarivanju ravnoteže grane u dugom roku u tački D :

broj preduća je veći nego u dugoročnoj ravnoteži

Sa sledeće slike možemo da zaključimo:

grana A će biti konkurentska a grana B monopolska

21

Društveno optimalna količina zagadjenja se nalazi u tački:

A

Na sledećim slikama:

na slici A je prikazana cenovno-potrošna kriva, a na slici B kriva tražnje

A B

22

Slika prikazuje:

indirektnu otkrivenu preferenciju

Na slici je prikazan pojedinac koji je:

sklon ka riziku

23

Ako je kriva ponude gotovo vertikalna:

veći deo poreza snose proizvodjači

Pri ostvarivanju ravnoteže grane u dugom roku u tački B :

broj preduća je manji nego u dugoročnoj ravnoteži

24

U lokacionom modelu diferenciranog proizvoda sa tri prodavca kokica, ravnoteža će biti ostvarena u:

ne postoji ravnoteža

Ako postoji proizvodnja Paretova efikasnost podrazumeva:

granična stopa supstitucije svakog potrošača mora biti jednaka graničnoj stopi transformacije.

A

B

C

25

Ako preferencije svakog pojedinca imaju oblik prikazan na slici tada:

društvene preferencije će ispoljiti netranzitivnost

Potrošači vrednuju visokokvalitetne kišobrane po 12 dolara, a niskokvalitetne po 6 dolara. Nije moguće razlikovati kvalitet kišobrana. Proizvodnja i visokokvalitetnih i niskokvalitetnih kišobrana košta 8 dolara. Ako je udeo visokokvalitetnih kišobrana q i ako se proizvode se kišobrani oba kvaliteta, ravnotežna vrednost q mora biti veća od:

1/3

Potrošači vrednuju visokokvalitetne kišobrane po 10 dolara, a niskokvalitetne po 4 dolara. Nije moguće razlikovati kvalitet kišobrana. Proizvodnja i visokokvalitetnih i niskokvalitetnih kišobrana košta 8 dolara. Ako je udeo visokokvalitetnih kišobrana q i ako se proizvode se kišobrani oba kvaliteta, ravnotežna vrednost q mora biti veća od:

2/3

26

Na sledećim slikama:

na slici A je prikazana dohodno-potrošna kriva, a na slici B Engelova kriva

U slučaju savršenih supstituta, promena tražnje je posledica:

efekta supstitucije

A B

27

Na sledećoj slici:

na slici pod A je zajmoprimac a na slici pod B je zajmodavac

Funkcija vrednosti graničnog proizvoda je jednaka proizvodu:

cene proizvoda i graničnog proizvoda faktora

A B

28

U tački u kojoj je ostvaren minimumu troškova za dati obim proizvodnje važi:

jednakost STS i odnosa faktorskih cena

Pri ostvarivanju ravnoteže grane u dugom roku u tački B :

broj preduća je manji nego u dugoročnoj ravnoteži

29

Ako postoji proizvodnja Paretova efikasnost podrazumeva:

granična stopa supstitucije svakog potrošača mora biti jednaka graničnoj stopi transformacije.

Tragedija zajedničke svojine implicira da:

ako je pašnjak u privatnom vlasništvu, broj krava će biti prikazan u tački A, a ako je u društvenom vlasništvu broj krava će biti prikazan u tački B

A B

30

Ako preferencije svakog pojedinca imaju oblik prikazan na slici tada:

društvene preferencije će ispoljiti netranzitivnost

U savršenoj konkurenciji:

kriva B prikazuje tržišnu tražnju, a kriva A tražnju sa kojom se suočava preduzeće

Slika pirikazuje:

Engelovu krivu za homotetičke preferencije

31

Slika prikazuje:

hvatanje u klopku krive indiferentnosti

Sa slike oučavamo da:

zajmoprimac je u lošijem položaju usled povećanja kamatne stope

32

Površina A prikazuje:

gubitak potrošačevog viška usled toga što plaća veću cenu za jedinice koje je i ranije kupovao

Nagib izoprofitne linije, pri faktoru 2 fiksiranom na x̄ 2 je:

w 1

p

33

U tački u kojoj je ostvaren minimumu troškova za dati obim proizvodnje važi:

jednakost STS i odnosa faktorskih cena

Samo jedna tačka ispunjava uslov za fer alokaciju:

C

34

Nagib skupa proizvodnih mogućnosti je predstavljen:

graničnom stopom transformacije

Ako osoba B ima pravo na čist vazduh, tada su početno raspoloživa sredstva prikazana tačkom:

A

35

Na sledećim slikama:

na slici A je prikazana dohodno-potrošna kriva, a na slici B Engelova kriva

Sa slike uočavamo, da u slučaju pada cene dobra 1:

osoba koja je bila kupac pre pada cene ostaje kupac

A B

36

Na sledećoj slici:

na slici pod A je zajmoprimac a na slici pod B je zajmodavac

Nagib budžetske linije (CML) je:

rm−r f

σ m

A B

37

Na slici je prikazana:

drugostepena diskriminacija cena

Ako je inverzna kriva ponude faktora za monopson ω ( x )=a+bx , tada će granični trošak dodatne jedinice faktora biti:

GT ( X )=a+2bx

38

Robinson Kruso ostvaruje ravnotežu u potrošnji i proizvodnji u tački gde je:

granična stopa supstitucije jednaka graničnom proizvodu

Ako osoba A ima pravo da puši koliko želi, tada su početno raspoloživa sredstva prikazana tačkom:

C

39

Ako preferencije svakog pojedinca imaju oblik prikazan na slici tada:

društvene preferencije nikada neće ispoljiti netranzitivnost

Viša kriva indiferentnosti prikazuje veći nivo korisnosti; ovo je posledica:

Monotonosti

40

Efekat supstitucije je jednak duži:

AB

Budžetska linija pri intertemporalnom ograničenju ima sledeće odsečke:

na horizontalnoj osi m1+m2

1+r a na vertikalnoj (1+r )m1+m2

41

Optimalno vreme za seču šume je:

kada je stopa rasta šume jednaka kamatnoj stopi

Na slici je prikazan pojedinac koji je:

odbojan ka riziku

42

Funkcija vrednosti graničnog proizvoda je jednaka proizvodu:

cene proizvoda i graničnog proizvoda faktora

Monopolski gubitak je prikazan površinom:

B+C

43

Najamnina u monopsonu je određena na nivou:

w1

Ukoliko postoji proizvodnja maksimum profita je ostvaren u tački gde je:

granična stopa transformacije jednaka odnosu cena

44

Ako osoba B ima pravo na čist vazduh i ako osoba A podmiti osobu B da joj dozvoli da zapali poneku cigaretu, tada su finalno raspoloživa sredstva prikazana tačkom:

B

Slika pirikazuje:

Engelovu krivu za homotetičke preferencije

45

Slika prikazuje:

indirektnu otkrivenu preferenciju

Na sledećoj slici:

na slici pod A je zajmoprimac a na slici pod B je zajmodavac

A B

46

Za linearnu funkciju tražnje važi:

|ε|>1 u tački A

Monopol angažuje proizvodni faktor do:

tačke A

47

Pareto optimum se uspostavlja u tački:

ni u jednoj tački

Slika prikazuje:

kvazilinearne preferencije

48

Optimalna korpa je prikazana tačkom:

B

U slučaju savršenih komplemenata, promena tražnje je posledica:

dohodovnog efekta

A

B

49

Sa slike oučavamo da:

zajmoprimac je u lošijem položaju usled povećanja kamatne stope

Nagib budžetske linije (CML) je:

rm−r f

σ m

50

Na slici je prikazana:

ravnoteža grane u dugom roku

Najamnina u monopsonu je određena na nivou:

w1

51

Robinson Kruso ostvaruje ravnotežu u potrošnji i proizvodnji u tački gde je:

granična stopa supstitucije jednaka graničnom proizvodu

Društveno optimalna količina zagadjenja se nalazi u tački:

A

52

Funkcija korisnosti za krive indiferentnosti prikazane ne slici ima oblik:

U =x+ y

Slika prikazuje:

Hiksov efekat supstitucije

53

Funkcija vrednosti graničnog proizvoda je jednaka proizvodu:

cene proizvoda i graničnog proizvoda faktora

Ravnoteža grane u dugom roku se ostvaruje u tački:

C

54

Sa sledeće slike možemo da zaključimo:

grana A će biti konkurentska a grana B monopolska

Slika prikazuje:

kartel

55

Tragedija zajedničke svojine implicira da:

ako je pašnjak u privatnom vlasništvu, broj krava će biti prikazan u tački A, a ako je u društvenom vlasništvu broj krava će biti prikazan u tački B

Potrošači vrednuju visokokvalitetne kišobrane po 14 dolara, a niskokvalitetne po 8 dolara. Nije moguće razlikovati kvalitet kišobrana. Proizvodnja i visokokvalitetnih i niskokvalitetnih kišobrana košta 11,50 dolara. Ako je udeo visokokvalitetnih kišobrana q i ako se proizvode se kišobrani oba kvaliteta, ravnotežna vrednost q mora biti veća od:

7/12

A B

56

Na slici su predstavljene preferencije za:

neutralna dobra

Efekat supstitucije je jednak duži:

AB

57

Optimalno vreme za seču šume je:

kada je stopa rasta šume jednaka kamatnoj stopi

U lokacionom modelu diferenciranog proizvoda sa tri prodavca kokica, ravnoteža će biti ostvarena u:

ne postoji ravnoteža

A

B

C

58

Na osnovu skupova mogućnosti proizvodnje zaključujemo da:

Robinson ima komparativnu prednost u proizvodnji kokosa

Efikasna količina javnog dobra je određena u tački gde je:

zbir apsolutnih vrednosti graničnih stopa supstitucije jednak graničnom trošku

59

Efekat supstitucije je jednak duži:

AB

Slike pokazuju potrošačev višak, i to:

slika A pokazuje bruto potrošačev višak, a slika B neto potrošačev višak

A B

60

Ako se monopolisti koji se suočava sa linearnom krivom tražnje uvede porez, cena će se povećati:

za polovinu iznosa poreza

Na slici je prikazana:

prvostepena diskriminacija cena

61

Sa slike uočavamo, da u slučaju pada cene dobra 1:

osoba koja je bila kupac pre pada cene ostaje kupac

Pretpostavimo da pojedinac ima dohodak od 35.000 $ i da može da izgubi K=10 . 000 $ sa verovatnoćom 0,1. Premija osiguranja je γ⋅K . Dakle, pojedinac se odriče iznosa γ⋅K u dobrom stanju prirode u zamenu za K−γ⋅K u lošem stanju prirode. Ako osiguravajuća kompanija naplaćuje osiguranje po »fer« ceni, nagib budžetske linije je:

-1/9

62

Ako monopolista ponudix 1

0

po ceni A ix 2

0

po ceni A+C, tada:

je ostvarena kombinacija cene i količine koja je kompatibilna sa samootkrivanjem

U slučaju oligopola, za preduzeće 1 najveći nivo profita je ostvaren u:

Tačkama A i B

63

Slika prikazuje:

monopol u Edžvortovoj kutiji

Ako potrošač A ima funkciju korisnosti U A=D2

+ N , a potrošač B ima funkciju korisnosti U B=D

3

+3⋅N , tada je količina dima u ravnoteži:

2

64

U slučaju višestruke tangentnosti optimalne korpe su prikazane:

tačkama A i B

Pretpostavimo da pojedinac ima dohodak od 35.000 $ i da može da izgubi K=10 . 000 $ sa verovatnoćom 0,2. Premija osiguranja je γ⋅K . Dakle, pojedinac se odriče iznosa γ⋅K u dobrom stanju prirode u zamenu za K−γ⋅K u lošem stanju prirode. Ako osiguravajuća kompanija naplaćuje osiguranje po »fer« ceni, nagib budžetske linije je:

65

-1/4

Na sledećoj slici:

površina A je proizvodni skup, a linija B je proizvodna funkcija

U slučaju oligopola, za preduzeće 1 najmanji nivo profita je ostvaren u:

Tačkama C i D

66

Ukoliko postoji proizvodnja maksimum profita je ostvaren u tački gde je:

granična stopa transformacije jednaka odnosu cena

Na slici su predstavljene preferencije za:

neželjena dobra

67

Pretpostavimo da pojedinac ima dohodak od 35.000 $ i da može da izgubi K=10 . 000 $ sa verovatnoćom 0,1. Premija osiguranja je γ⋅K . Dakle, pojedinac se odriče iznosa γ⋅K u dobrom stanju prirode u zamenu za K−γ⋅K u lošem stanju prirode. Ako osiguravajuća kompanija naplaćuje osiguranje po »fer« ceni, nagib budžetske linije je:

-1/9

U tački u kojoj je ostvaren minimumu troškova za dati obim proizvodnje važi:

jednakost STS i odnosa faktorskih cena

68

Efekat supstitucije je jednak duži:

AB

Pretpostavimo da pojedinac ima dohodak od 35.000 $ i da može da izgubi K=10 . 000 $ sa verovatnoćom 0,2. Premija osiguranja je γ⋅K . Dakle, pojedinac se odriče iznosa γ⋅K u dobrom stanju prirode u zamenu za K−γ⋅K u lošem stanju prirode. Ako osiguravajuća kompanija naplaćuje osiguranje po »fer« ceni, nagib budžetske linije je:

69

-1/4

Ravnoteža grane u dugom roku se ostvaruje u tački:

C

U slučaju oligopola, za preduzeće 1 najmanji nivo profita je ostvaren u:

70

Tačkama C i D

Slika prikazuje:

indirektnu otkrivenu preferenciju

Sa slike uočavamo, da u slučaju pada cene dobra 1:

71

osoba koja je bila kupac pre pada cene ostaje kupac

Za linearnu funkciju tražnje važi:

|ε|>1 u tački A

72

Slika prikazuje:

kartel

Ako osoba B ima pravo na čist vazduh, i ako osoba A podmiti osobu B da joj dozvoli da zapali poneku cigaretu, tada su finalno raspoloživa sredstva prikazana tačkom:

73

B

Efikasna količina javnog dobra je određena u tački gde je:

zbir apsolutnih vrednosti graničnih stopa supstitucije jednak graničnom trošku

Ako se monopolisti koji se suočava sa linearnom krivom tražnje uvede porez, cena će se povećati:

za polovinu iznosa poreza

74

Monopol angažuje proizvodni faktor do:

(a) tačke A

Ako osoba A ima pravo da puši koliko želi, i ako osoba B podmiti osobu A da smanji količinu dima, tada su finalno raspoloživa sredstva prikazana tačkom:

D

75

Paretov optimum se uspostavlja u tački:

ni u jednoj tački

Slika prikazuje:

savršeno diskriminišućeg monopolistu

76

Društveno optimalna količina zagadjenja se nalazi u tački:

A

Optimalna korpa je prikazana tačkom:

B

A

B

77

Na sledećoj slici:

sa A je obeleležena dugoročna funkcija ponude, a sa B kratkoročna

Površina A prikazuje:

gubitak potrošačevog viška usled toga što plaća veću cenu za jedinice koje je i ranije kupovao

Monopolski gubitak je prikazan površinom:

78

B+C

Na sledećoj slici:

79

B predstavlja efekat supstitucije Sluskog, a A dohodovni efekat

80

Obeležimo sa y obim proizvodnje. Kriva prosečnog troška dostiže minimum kada

važi y+ 1

y=2 y

. Ako je tržišna cena 4 proizvođačev višak je:

4

Monopson se suočava sa inverznom funkcijom ponude rada w=10+L , gde je w najamnina, a L broj radnika. Monopson prodaje proizvod po ceni p=2 . Njegova

proizvodna funkcija je q≡ f ( L)=15 L−0,5⋅L2

. Ravnotežna najamnina je:

15

81

Pretpostavimo da pojedinac ima dohodak od 35.000 $ i da može da izgubi K=10 . 000 $ sa verovatnoćom 0,1. Premija osiguranja je γ⋅K . Dakle, pojedinac se odriče iznosa γ⋅K u dobrom stanju prirode u zamenu za K−γ⋅K u lošem stanju prirode. Ako osiguravajuća kompanija naplaćuje osiguranje po »fer« ceni, nagib budžetske linije je:

-1/9

Pretpostavimo da pojedinac ima dohodak od 35.000 $ i da može da izgubi K=10 . 000 $ sa verovatnoćom 0,2. Premija osiguranja je γ⋅K . Dakle, pojedinac se odriče iznosa γ⋅K u dobrom stanju prirode u zamenu za K−γ⋅K u lošem stanju prirode. Ako osiguravajuća kompanija naplaćuje osiguranje po »fer« ceni, nagib budžetske linije je:

-1/4

82

Ako je potrošač neto prodavac dobra 1, tada u slučaju porasta cene dobra 1 i uz nepromenjena početno raspoloživa sredstva nova korpa je prikazana tačkom:

A

Ako koristimo slabi aksiom maksimiziranja profita i ako izvršimo procenu tehnologije samo na osnovu izoprofitnih linija iz perioda t i s, tada proizvodni skup ne sadrži:

tačke A i D

83

Obeležimo sa y obim proizvodnje. Kriva prosečnog troška dostiže minimum kada važi

y+ 1y=2 y

. Ako je tržišna cena 4 proizvođačev višak je:

4

Monopson se suočava sa inverznom funkcijom ponude rada w=10+L , gde je w najamnina, a L broj radnika. Monopson prodaje proizvod po ceni p=2 . Njegova

proizvodna funkcija je q≡ f ( L)=15 L−0,5⋅L2

. Ravnotežna najamnina je:

15

84

Na sledećoj slici:

B predstavlja efekat supstitucije Sluskog, a A dohodovni efekat

U skladu sa slabim aksiomom maksimiziranja profita proizvođačev izbor u periodu t je prikazan:

tačkom C

85

Monopson se suočava sa inverznom funkcijom ponude rada , gde je w

najamnina, a L broj radnika. Monopson prodaje proizvod po ceni . Njegova

proizvodna funkcija je . Ravnotežna najamnina je:

200

86