V. Milutinovic - Postideologije

7/21/2019 V. Milutinovic - Postideologije

http://slidepdf.com/reader/full/v-milutinovic-postideologije 1/67

Vladimir Milutinovi}Postideologije



Vladimir Milutinovi}

Postideologije

UTOPIJA

Beograd, 2008.

CopÚright © 2008 za SrbijuUtopija - Beograd

Sva prava zadràna



Problem ideologi je

Fascinantno je koliko se problem ideologi je, ko jim }emo sebaviti u ovoj kwizi, po javio rano u istori ji filozofi je. Ako pre-sko~imo Talesa i wegovu vodu kao po~elo svega, ve} Herakli-tov govor o lo go su sadrì u sebi specifi~nu borbu suprotnostiizme|u filozofi je i ideologi je kao dva na~ina mi{qewa, dva soft-vera po ko jima pogon mi{qewa moè raditi.

Ve} je poznat problem tuma~ewa pojma logosa kod Hera-klita, budu}i da taj po jam u sebi saìma svu sloènost skrivenihpravila ko ja rukovode svetom i mi{qewem o wemu. Sam He- raklit potro{io je dosta prostora da ob jasni taj logos, ali to ni jenimalo jednostavno u~initi jer logos u sebi sadrì sve {to se mo-è znati. To je istovremeno i znak da se o wemu ne moè gov-oriti spoqa: sve {to moèmo jeste da hvatamo po jedine aspekteodnosa ~oveka i logosa. Centralni fragmenti ko ji kod Herakli-ta govore o tome glase: „Iako je logos za jedni~ki, ipak ve}ina ì-

vi kao da ima vlastitu mo} rasu|ivawa“, i: „Ako poslu{ate nemene, nego logos, mudro je priznavati da je sve jedno.“

[ta ove re~enice zna~e? Formulaci ja tuma~ewa ko ja nammoè pomo}i da to shvatimo mogla bi da glasi: „Iako je logos

jedan, ve}ina qudi misli kao da za svakog od wih posto ji po je-dan logos, u kome }e biti sadràna posebna wemu namewenaistina“. @ivot u gradovima Heraklitovog vremena ve} tada jebio dovoqno bogat raspravom da su se mogli jasno primetiti sviproblemi ko ji posto je u vezi sa mi{qewem: pristrasnost, dog-



{nih principa ~ini se da to ni je tako. Ovde ni je mesto da ulazimou problematiku religi je uop{te, samo bi trebalo da primetimoda se Ksenofan wome bavi iz perspektive ko ja i nas interesu je:on kroz temu religi je poku{ava da re{i problem pri stra sno sti ili

utica ja na mi{qewe ko ji dolazi iz na{e materi jalne prirode, iz ra-zlika ko je posto je me|u qudima. Ove razlike ni Ksenofan ne e-li da izbri{e, ali odnos izme|u wih i na{eg mi{qewa je ono {to gainteresu je zbog toga {to qudi pred sobom ima ju i zadatak da overazlike ne budu prepreka da se dolazi do ne~eg za jedni~kog.

Da re{ewe ove enigme utica ja materi jalnih razlika me|u qu-dima na mi {qewe, a {to je usko povezano sa ideologi jom, ni jetako jednostavno, pokazu je ve} slede}a {kola ko ju susre}emo uistori ji: Elejska. Pripadnici ove {kole mi{qewa su na problem

reagovali jednostavno: ako je materi ja problem, ako nas onaodva ja od prave, jedne istine: onda }emo materi jalno iskqu~itisa puta istine. Po Parmenidu, posto je dva puta saznawa: put ~u-la, ko ji nas vodi ka mno{tvu razlika i promena ko ji je zbog to-ga u celosti pogre{an put – i put uma ko ji je pravi put saznawai ko ji vodi ka istini. Svrha ovih preporuka je jo{ uvek ista – do-}i do istine ko ja izbegava relativnost sveta - ali se sredstvo ko-

je su Elejci izabrali ~ini previ{e jako i vodi mi{qewe iznad sfere~ulnog i materi jalnog. Naàlost, o Elejskoj {koli znamo veomamalo. Od Parmenida je ostao samo fragment wegove poeme,

ko ji sadrì i ~uvenu re~enicu: „Isto je misliti i biti“. Ovde je zanas najva`ni je da se u toj poemi prvi put pomiwe re~ privid ko-

jom se ozna~ava ono {to nasta je na pogre{nom putu saznawa.Kada mislimo, mogu}e je da se susre}emo ne sa pravim saz-nawem nego sa wegovim prividom, a isto tako svet, ko ji namsaznawe predstavqa kao realan svet, moè biti samo privid. Naputu mi{qewa, pred Elejcima se prvi put otvara jedan paradoks:u èqi da elimini{emo privid i relativnost moèmo oti}i u sferu~istog mi{qewa, logike i di jalektike, sferu ko jom }e se filozofi-

ja prete`no kretati sve do engleskih empirista iz 17. veka, u ko-

Problem ideologije 7

mati~nost, zatucanost. Za jedni~ko svim ovim osobinama je davlasnik mi{qewa smatra da sa wime on ima pravo da radi {tamu je voqa, da moè da izabere ono mi{qewe ko je on ho}e,moè da ga se drì bez obzira na argumente ko ji mu se upu}u-

ju. Kad kaè da je istina jedna i ista za sve qude ili da je lo gos jedan isti za sve qude, Heraklit prvi put ukazu je na taj problem,ko ji ni je lako re{iv i ko ji }e se uvek iznova u razli~itim oblicima

javqati u istori ji filozofi je.

Jednom otkriven, problem istine ko ja je jedna i mno{tva koje nasta je na osnovu wene privatizaci je i wenog podre|ivawaspoqa{wim zahtevima, osta}e trajno u filozofi ji. Ve} slede}i ve-liki filozof, Pitagora, otkriva matematiku, ko ja }e od tada imatiposebno mesto u filozofi ji najvi{e zahvaqu ju}i ~iwenici da su we-

ne istine pokazale otpornost prema ovim spoqa{wim utica jima.Od kada su qudi otkrili matematiku, ona im je, kako }e mnogokasni je re}i Spinoza, otkrila onaj nepristrasni kriteri jum istine isamu mogu}nost da do|u do saznawa za ko je su sigurni da imauniverzalno vaèwe. Platon je legendarnim natpisom na ulazu uAkademi ju: „Neka ne ulazi niko ko ne zna matematiku“, osta-vio tra jan trag o tome koliki zna~aj je pridavan matematici.

Ali, oblast matematike ne obuhvata sva znawa. Ono {to sma-tramo u naj{irem smislu znawem ukqu~u je i fiziku, uop{te, pri-

rodne nauke, dru{tvene nauke, etiku, filozofi ju, pa i religi ju.Ksenofan, slede}i filozof u ovom nizu, proslavio se prvom inter-venci jom u religi ji ko ja je pratila ovu osnovnu lini ju kritike ide-ologi je. On najpre ukazu je na ~iwenicu da svi narodi ima jubogove ko ji li~e na wih same: Tra~ani ima ju ri|e i plavooke bo-gove, a Etiopqani tuponose i crne. Onda predlaè da se principko ji formira ovaj na~in mi{qewa generalno napusti i da se ono{to spada u sferu ideala, a {to je uvek povezivano sa boànskim,o~isti od ove pristrasnosti. Bog je po Ksenofanu jedan, ba{ kaoi rani je logos kod Heraklita, a samo onima ko ji su u vlasti pogre-

6 Problem ideologije



|u promenqivog, zemaqskog, ~ulnog, ko je vu~e ka relativnostii mno{tvu „istina“, i nemateri jalnog sveta u kome je razli~itostme|u qudima i wihovim mi{qewima ukinuta. Moè li se ideal

jedne istine odbraniti a da se ne ukinu sve razlike i poni{ti sve

materi jalno? Sofisti odusta ju od tog puta, jer negira ju samu nor-mu o jednoj istini, ali, sa druge strane, oni ukazu ju na ne{to {to}e kasni je ipak prevladati, naime, da mi{qewe nu`no po~iwe izrelativnosti i razlika me|u qudima i da nikad ne}e mo}i potpu-no da napusti tu relativnost.

Do ovog priznawa prava ~ulnosti pro}i }e jo{ dosta vekovado dolaska modernog doba. Pre toga }e prvenstveno Sokrat iPlaton reagovati na ono {to im se ~inilo kao odusta jawe od jed-ne istine kod sofista. Obo jici je smetala logi~ka konsekvenca

relativizma sofista ko ja se ogledala u stavu da su sve tvrdwepod jednako istinite i da se samo radi o tome ko }e ko ju istinuizabrati, svako prema svo joj prirodi. Po wima, mora biti da jemogu}e tvrdwe rangirati i razlikovati istinu i la`, ta~no i neta~-no. Platon se odlu~u je da se usprotivi ovom relativizmu sofista,bira ju}i da nastavi pitagorejsko-elejskim putem izbegavawa~ulnosti u saznawu. O tome govori ~uveni Mit o pe}ini iz Pla-tonove Dràve u kome on opisu je put iz sveta senki na svetlodana, nu`nost tog puta i peripeti je ko je ga prate. Ovaj mit jenaravno metafora, alegori ja za ne{to {to se de{ava u realnom ì-

votu. [ta je pe}ina na ko ju Platon misli? Odgovor je da smo pe-}ina mi sami ili sve ono {to u nama tako uslovqava na{emi{qewe da je ono pre izraz na{e specifi~ne prirode, na{ih po-treba i eqa, nego realisti~na istina o stvarnosti. Moèmo li iza-}i iz sebe, malo se makar osloboditi sebe, na na~in na ko ji semoè iza}i iz pe}ine? Platonova poruka bi mogla da bude: ni-kad sasvim, ali to ne zna~i da na{ ciq ne treba da bude da tou~inimo u meri u ko joj je to mogu}e. Pe}ina osta je kao mogu}-nost u ko joj se moè ostati, ali posto ji i izlaèwe iz we.

Problem ideologije 9

joj se, me|utim, nalazi prikrivena mogu}nost da se, upravo ste-~ena, navodna emancipovanost od materi je iskoristi za pozici-

ju ko ja za sebe traì po seban poloàj i privile govan pristupistini, {to je uvek bio znak da }e istina biti iskrivqena. Da bi isti-

na bila nepristrasna ona mora biti podvrgnuta nekom svima do-stupnom kriteri jumu.

Ali ne moramo odmah sada u}i u taj novi problem, negokrenimo daqe putevima anti~ke filozofi je. U idejnom pogledu,na Elejce se direktno nadovezu je Platon. Me|utim, pre toga }ese po javiti dosta velika grupa tzv. fizi~ara i sofista (u ko ju spa-da ju ~uveni Anaksagora, Demokrit, Protagora i Gorgi ja) ko ja

je uzela u odbranu, od strane Ele jaca iskqu~ene, ~ulnost i ma-teri jalnost. Za wih su sada, obrnuto od Ele jaca, upravo ~ula do-

bar, i uostalom jedini, izvor saznawa. Oni ne pori~u da }e tooslawawe na ~ula dovesti do relativizma i da }e ponovo svakoimati svo ju istinu, ali u tome vide ne{to {to ni je nepoèqno: ra-zlike u mi{qewima, bilo odakle da dolaze, korisne su jer akowih nema, nema ni slobode, a ako nema slobode nema ni de-mokrati je ko ju su sofisti preferirali. Sredstvo Ele jaca je daklebilo pre jako, ali su i sofisti proizveli dovoqno kontroverzan stavtime {to su doveli u pitawe i samu jednost istine. Za Protagoru

je „ôvek mera svih stvari“, dakle, ~ovek uop{te kao materi- jalno bi}e i po jedina~ni qudi sa svim svo jim razli~itostima. Ti-

me nas sofisti ponovo vra}a ju u stawe iz koga nas je poku{aoizvesti Heraklit – ponovo svako ima svo ju istinu, i to tako daonaj lo gos, ko ji je istinit i jedan isti za sve, ne posto ji. Sofisti sunegirali da posto ji objektivna istina, bilo {ta objektivno: „Ni{ta[objektivno] ne posto ji, a i ako posto ji, ne moè da se sazna a iako se sazna ne moè da se saop{ti [dokaè] drugima“, kakokaè Gorgi ja. Drugim re~ima, sve je ideologi ja.

Ve} sa sofistima sasvim se jasno ocrtava prostor u kome }ese kretati problematika vezana za ideologi ju: to je prostor izme-




Kritika uobi~a jene kritike ideologi je

U ovom poglavqu ciq nam je da odvo jimo legitiman na~inkritike ideologi je od nelegitimnog i da odgovorimo na pitawekada se ideologi je bore izme|u sebe, svo jim ideolo{kim sred-stvima, a kada se zaista izlazi izvan ideologi je i time ona kriti-ku je kao ideologi ja. Po{to su izraz interesa nekog subjekta za{irewem wegove mo}i, ideologi je ne èle da ulaze u finese o

pravu i nepravu, ve} naprosto poku{ava ju da istisnu protivnika.Cela kvaka se sasto ji u tome da to istiskivawe ne bude otvore-no, ve} da se po jedine zamke u samom mi{qewu iskoriste kaokvazi-univerzalni argumenti protiv suprotne strane. Te zamkenikad ne „gre{e“, uvek je u pravu ista strana, ali koriste naiz-gled prihvatqive istine.

Primere ko ji nas mogu uvesti u ovu temu moèmo na}i svu-da, ali ovde se desilo da sam izabrao dva primera iz nedeqnikaNIN, ko ja su, slu~ajno ili ne, bili povod da se formuli{u teze iz

ovog poglavqa. Prvi je iz teksta1 ko ji se bavio odnosom moralai biologi je. Neke od re~enica teksta glase: „Iako svi smatramoda su na{a razmi{qawa o dobru i zlu racionalna, u su{tini su onazasnovana na emoci jama“ i „Biolozi ne sumwa ju da su korenimoralnosti u neurobiologi ji, kao i sve drugo {to ~inimo.“ U dru-gom tekstu2 istog bro ja, situaci ja oko te{ko}a sa formirawemvlade u Srbi ji u ma ju 2007. ob ja{wava se re~enicom: „Su{tina

Ako sada presko~imo dosta vekova – zbog kratko}e ovogauvoda – do}i }emo do trenutka kada se ponovo u filozofi ji ko-risti metafora pe}ine i do za~etnika moderne filozofi je Frensi-sa Bekona. On govori o idolima ili uro|enim sklonostima ko je

iskrivqu ju na{e mi{qewe odvla~e}i ga ka zabludama. Wih ima~etiri vrste: idoli pe}ine, plemena, trga i pozori{ta. Idol pe}inesto ji za one zablude ko je se razliku ju od po jedinca do po jedin-ca. Druge idole ne}emo sada detaqno razmatrati – va`no je dase ovde ponovo pokre}e pitawe istinitog i la`nog mi{qewa, od-nosno, mi{qewa u kome, ponovo, ono {to je u nama, kao uro-|ena ili ste~ena sklonost, sto ji ispred na{e èqe da saznamostvarnost.

Moèmo li rasplesti ove odnose, otkriti te utica je i proceni-

ti ko je je mi{qewe ideolo{ko, pod utica jem idola, a ko je ni je?

Kod ovog pitawa }emo prekinuti ovaj istorijski uvod u pro-blem ideologi je i okrenu}emo se tim odnosima i utica jima. Neèlim da kaèm da je ovaj problem jednostavan i da }e takav bi -ti i odgovor ko ji se nudi na narednim stranicama, ali je, ~ini mise, on podrobno obra|en. Filozofi ko ji u istori ji filozofi je dola-ze posle Bekona pravi}e nam dru{tvo u slede}im razmatrawi-ma ko ja }e biti raznolika, od rasprava o odre|enom pitawuvezanom za ideologi ju i filozofi ju do studi ja slu~a ja i savreme-

nih oblika ideologi je.

Najpre }emo se baviti ovim pitawem: ako je ideologi ja mi-{qewe ko je je izraz interesa mislioca, a ne realna slika o stvar-nosti, da li se ideologi ja moè otkriti i kritikovati tako {toukaèmo da onaj ko zastupa neko mi{qewe ima neke intereseili neke osobine?

Moèmo li preko onoga ko govori do}i do odgovora na pi-tawe da li je istina ono {to govori?


1 Mom~ilo B. \or|evi}, „Kad emoci je ponesu...“, NIN, br. 2937. od12.04.07.

2 Bogdan Tirnani}, „Uskr{we dileme“, isto.



nas, tada se otvara prostor da wegovi interesi dominira ju u tomodnosu, i da, barem {to se nas ti~e – po{to smo digli ruke odsvo jih prava – on moè da tvrdi da je istina ono {to on eli. Ta-ko smo do{li do para doksalne situaci je: u ~itav proces smo kre-

nuli da bismo dolazili do sve istiniti jih stavova, prihvativ{i dasu nauke te ko je }e nam u tome pomo}i, a do{li smo do stawau kome nam se svaki stav moè prodati kao istinit.

Izgleda da je u ovom procesu negde trebalo stati, postavitigranicu, da se ne bi dospelo u ovu protivre~nu situaci ju. Odgo-vor na ovu situaci ju tako|e se moè u~initi paradoksalan: iako}emo u krajwoj lini ji ideolo{ko mi{qewe mo}i opisati kao mi-{qewe ko ji se ne osniva na istini ve} na interesima aktera, sveznawe ko je moèmo skupiti o samim akterima, ukqu~u ju}i wi-

hovu biologi ju, ne moè se uzeti kao dokaz da je neko mi{qeweideolo{ko, odnosno neistinito. Stavovi se izgleda ne mogu kri-tikovati samo putem interesa, jer ako se neka ocena poklapasa onim {to je u ne~i jem interesu to jo{ ne zna~i da je ta ocena,samim tim, neistinita. Istina pripada dru gom redu stvarno sti uodnosu na znawe o akterima stavova, {to zna~i da razlike me-|u akterima i samim tim i wihove razli~ite interese treba zabo-raviti kada se dokazu je da neko mi{qewe ni je istinito. Ako jeova tvrdwa ta~na, to zna~i da posto ji jedna lo gi~ka pre preka dase kritika ideologi je vr{i na ideolo{ki na~in. Ideolo{ka kritika

ideologi je je prazna, ona u stvari ne govori ni{ta.

Ta logi~ka prepreka sasto ji se u tome {to se, ako èlimo dadokaèmo da ne~i ji stavovi nisu dobri zato {to on ima neke os-obine, to, ukoliko zaista èlimo da postignemo taj ciq, obaveznomora ju biti osobine ko je ga razliku ju od nas, jer bi ina~e istomlogikom dokazali da i na{i stavovi nisu dobri. Me|utim, prob-lem je u tome {to su upravo one wegove osobine ko je ga razli-ku ju od nas irelevantne za dokazivawe da su wegovi stavovineistiniti.

Kritika uobi~ajene kritike ideologije 13

ni je u bro ju osvo jenih glasova nego u strana~kim voqama zamo}“. Kao {to pokazu je i re~ „su{tina“ u ovim tvrdwama, u sve-mu ovome ima neke implicitne filozofi je ko ja bi se mogla saè-ti u tezi da na{e moralne, pa i politi~ke, stavove najboqe

ob ja{wava materi ja ili „bi}e“ u ko joj oni nasta ju. Moralni sta-vovi nasta ju na podlozi qudske biologi je, a politi~ki na podloziinteresa ko ji ih prate ili na „voqi za mo}“ partijskih elita. Zbogtoga moral najboqe ob ja{wava biologi ja, a politiku analiza in-teresa aktera. îni se da ne posto ji ni{ta prirodni je od ovih tvrd-wi, pa ipak one su samo veoma uslovno ta~ne.

Biologi ja i ideologi ja

Po~e}emo sa temom biologi je, a ne interesa i ideologi je upolitici, iako je ova druga tema poznati ja. Ali, prva se ~ini ba-zi~ni ja za na{u pri~u. Ide ja na ko ju se poziva jedan nau~nik ili,u ovom slu~a ju, biolog, jeste da su na{i stavovi uop{te, pa i sta-vovi o moralu, deo na{e ukupne prirode ko joj je sigurno „u ba-zi“ na{a biologi ja, odnosno, u naj{irem smislu na{a materi jalnapriroda o ko joj ima ju {ta da kaù i psihologi ja, pa i sociologi ja,ukoliko bi se ona tako|e bavila dru{tvenim utica jima ko ji nasobliku ju, a da mi toga nismo svesni, a ko jima se ne moèmo ni

odupreti. Kada se ova prirodna ide ja samo malo razvi je po~iweda se ~ini da bi onaj ko ji bi znao vi{e od nas o materi jalnim na-ma, mogao da polako preuzme od nas samih procenu o tome{ta je dobro ili lo{e ili, {ta je direktno posledica na{e prirodeko ja nam zaklawa istinu, a {ta je transparentna istina bez ovihsmetwi. Jednostavno, po{to on zna vi{e o nama, wegova re~treba da je u ovim pitawima stari ja nego na{a, ~ime nam se po-lako oduzima autonomi ja i punoletstvo. Ova konsekvenca tre-balo bi da nam ukaè da smo se ve} pribliìli ideologi ji. Ondakada pristanemo da neko drugi odlu~u je {ta je dobro i lo{e za

12 Kritika uobi~ajene kritike ideologije



na razlikama, ali samo na idejnim razlikama. [ema je ovakva:kada opravdavamo na{e stavove onda se trudimo da to ~inimopreko stavova ko ji mogu biti potvr|eni na isti, neka to bude i bi-olo{ki isti na~in, kori{tewem ~ula, pogledom, ~u jewem itd, od

strane svih qudi; ali kada smi {qamo teori je onda moèmo i tre-ba da damo specifi~nostima svo jih ide ja pun zamah, jer }emosamo tako omogu}iti napredak nauke. Ova dva pola saznawadopuwu ju se na isti na~in na ko ji se u qudskom ivotu dopuwu-

ju ono {to je nam je za jedni~ko sa drugim qudima i ono po ~e-mu se razliku jemo.

Ovi stavovi ima ju jednu va`nu posledicu ko ja nas sada inte-resu je: ako su oni ta~ni, onda je onaj ko navodi ne~i ju osobinupo ko joj se ovaj razliku je kao argument da wegovi stavovi nisu

istiniti, u stvari ne ar gumentu je, nego isti sku je tog subjekta iz za- jednice u ko joj se istina stvara. Taj navodni argument zapravo jeznak da je istina tu neva`na i da je va`no samo istiskivawe ne-kog subjekta iz prostora mogu}e istine. Ako se odavde vratimona nauku i biologi ju, one obiqem znawa o razlikama me|u qu-dima mogu pruìti mnogo ~iwenica ko je navodno mogu odlu~i-vati o pristrasnosti ne~i jeg stava, odnosno, naizgled kazivatiza{to je taj stav neistinit, odnosno, nevaè}i i za nas. Dovoqno

je da se nau~ni autoritet postavi iza stava ko ji tvrdi da neka na-{a specifi~na osobina, pol, rasa, uzrast ili bilo {ta iz velikog vari-

jeteta ~iwenica ko je o nama moè otkriti nauka, uzro~no delu jeda imamo neki stav. Sama ta ~iwenica moè biti uzeta kao do-kaz da taj stav ni je istinit, jer je zbog ove uzro~ne veze karakte-risti~an samo za nas, iskrivqen u svo joj istini na{om prirodom.Me|utim, to je u stvari neta~no i ne re{ava ni{ta u pogledu isti-nitosti stava: ~ak iako prihvatimo da su svi stavovi u nekoj meripristrasni, to jo{ ne zna~i da se me|u wima ne moè uspostavitiodnos prednosti. Jer prednost ili nedostatak nekog stava u od-nosu na neki drugi stav ne leì u wegovom poreklu vezanom zane{to speci fi~no za nekog govornika, nego u wegovom odnosu


Ova tvrdwa po~iva na jednostavnom razmi{qawu. Kada po-~iwemo neko teoretisawe mi najpre imamo ide ju ko ja u sebi

jo{ ni je posredovana razlikom izme|u istine i zablude/laì, ne-go je prosto jedan predlog iza koga za sada sto ji samo na{e uve-

rewe. To jo{ ne zna~i da je ide ja/teori ja neistinita. Da bi jeprocenili u pogledu wene istinitosti mi je izlaèmo di jalogu iopravdavamo je pred drugim qudima. Me|utim, dok to ~inimomoramo da koristimo ide je, stavove ili ~iwenice ko je i oni, ta-ko|e, smatra ju istinitim. Drugim re~ima, moramo da koristimostavove ko ji se mogu usa gla siti sa drugim qudima i ko ji zbogtoga po~iva ju na na{oj za jedni~koj prirodi ko ju delimo sa timdrugim qudima. Na{ ciq u ovom poslu, zbog koga i biramo ova-kva sredstva, jeste da do|emo do istine ko ja moè da vaì uni-verzalno, odnosno do jedne za jedni~ke istine o nekom predmetu.

Ovaj ciq izgleda u najve}oj meri ispravan, jer se ~ini da je isti-na – istina, samo ako je univerzalna, ako se ne mewa u zavi-snosti od toga za koga je ta istina – istina. Ako je ne{to istinito,onda je to istinito za sve3 qude.

Kada se bavimo naukom ili moralom mi imamo ciq da do-|emo do istina (tvrdwi) ko je su u najve}oj mogu}oj meri neza-visne od razlika ko je posto je me|u qudima zbog toga {to èlimoda one mogu da vaè za {to ve}i broj qudi. Ove discipline zbogtoga po~iva ju4 na onom delu qudske prirode ko ji je za jedni~ki

{to ve}em bro ju qudi. Ovde je, dodu{e, opet potrebno jednomalo precizirawe. Ove discipline, u drugom smislu, po~iva ju i


3 Ovde posto ji jedna jezi~ka nepreciznost, ko ju je najboqe odmah otklo-niti jer je bitna za ovo razmatrawe. Naime, ovde se svi qudi posmatra ju kaooni ko ji ima ju neko mi{qewe, a ne kao oni ko ji su predmet nekog mi{qewa.Na primer: sigurno ni je istinito da su svi qudi crni, ali na primer to „da svi qu-di nisu crni“ je istina ko ja jednako vaì za sve qude.

4 U smislu poqa na kome se stavovi opravdava ju, a ne u smislu na~ina nako ji oni nasta ju. U nastanku teori ja razli~itost mo`da igra kqu~nu ulogu. Me-|utim, te teori je bi bile u potpunosti bezvredne ukoliko bi vaìle samo za qu-de ko ji ima ju neku osobinu ko ja ih razliku je od drugih, bilo ko ja da je ta

osobina.



gla se odigrati i u nekom proleteru, nego }e re}i da se ta gre{kaodigrava zato {to je doti~ni burùj, a ne}e se odigrati u nekomproleteru. Drugim re~ima „burùjstvo“ proizvodi gre{ku: uko-liko imamo neki stav A, kada saznamo da poti~e od nekog

„burù ja“ treba da ga precrtamo kao neistinit stav. A za{to„proleterstvo“ ne proizvodi gre{ku? Iz prostog razloga {to je to„na{a“ strana. Ista ova pri~a ina~e moè da se odigra i u bezbrojdrugih slu~a jeva; obrnuto, burù ji mogu smatrati da je sve {todolazi iz „prostih slo jeva“ neistinito, neka naci ja da je sve {todolazi od druge neistinito, rasa, religi ja se mogu iskoristiti zaisti postupak itd. I to se stalno de{ava.

U argumentaci ji je legitimno ukazivati na interese ili sklono-sti ko je su uticale na neki stav u ciqu sugerisawa da je on neisti-

nit ili neispravan, tek po {to smo na dru gi na~in ve} pokazali da je to tako. Dakle, treba najpre da opovrgavamo neku tvrdwukao takvu, nezavisno od toga ko je izrekao tu tvrdwu, a onda, tekkada ustanovimo da ona po nama ni je istinita moèmo poku{a-ti tu ~iwenicu ob jasniti time {to je ona posledica nekog posebnogpartikularnog utica ja, karakteristi~nog samo za govornika ko ji

je tvrdio taj stav. Me|utim, u stvarnosti je ~esto obrnuto: kada~u jemo neku vezu ko jom se ob ja{wava da je neka tvrdwa posle-dica nekog utica ja, mi ~esto pre ska~emo korak dokazivawa pret-postavqa ju}i da je posao opovrgavawa ve} ura|en (jer ina~e ne

bi ni do{li do ovog drugog koraka ko ji govori o pristrasnosti).Imamo, dakle, dve mogu}nosti za opovrgavawe iskaza:

1) legitiman put u kome se iskaz opovrgava preko ~iwenicako je mu protivre~e, nezavisno do toga ko tvrdi taj iskaz; na ovajna~in dobi ja ju se rezultati ko ji ima ju univerzalnu vrednost, up-ravo zbog toga {to je govornik ignorisan i

2) nelegitiman put, na kome se iskazi opovrgava ju tvrdwa-ma da su oni posledica nekih partikularnih utica ja, pri ~emu se


prema onom {to je isto za qude uop{te. Ideologi ja eli ne{to pro-sto, da kriteri jum za ispravnost stava bude to {to je stav wen, iliko govori neki stav, a da kriteri jum za wegovu neispravnost bu-de to {to je stav tu| , dakle, opet ko govori neki stav.

Ako rezimiramo ovaj deo rasprave moèmo re}i da je sa-svim legitimno i korisno ispitivati relaci je izme|u biologi je u {i-rem smislu (svih materi jalnih procesa ko ji se de{ava ju u ~ovekui oko wega) i stavova ko je ima ju razni qudi. Moèmo re}i „ova-kav stav smatra ju istinitim qudi ko ji...“, pa navoditi bilo {ta {tose moè saznati o biologi ji, psihologi ji, dru{tvenom poloà juitd. tih qudi i to ima smisla. Me|utim, ni je ta~no da razlike ko-

je nalazimo u tom poqu, ko je opisu ju materi jalnu sferu samihqudi5 moèmo da iskoristimo kao kriteri jum za istinitost wiho-

vih iskaza. U svetu ideologi je, kriteri jumi za ispravnost stavo-va potpuno se izokre}u u odnosu na normalan odnos.

Interesi i ideologi ja

Ova zamena kriteri juma de{ava se uvek kada neko ne èlida neki stav bude procewen prema tome da li je istinit ili laàn,ve} eli da ga za{titi od te procene, pa u tu svrhu nabacu je dru-ge, spoqa{we kriteri jume za wegovu procenu, na primer: ko jerekao taj stav, da li je on u ne~i jem interesu, da li ve}ina zastu-pa taj stav itd. On tada ne}e re}i: ovaj stav je neistinit zato {to

je nastao procesom ko ji je u sebi sadràvao neku varku ili gre-{ku ko ja se slu~ajno odigrala u nekom, recimo burù ju, a mo-


5 Ovde je bitno da je ta sfera takva da je nezavisna od neke posebne saz-najne situaci je u ko joj se mogu na}i ti qudi: dakle, ne radi se o biologi ji ko jase po javqu je kada osoba A gleda neko X o kome treba da kasni je predloì ne-ko saznawe ko je }e mo}i da na isti na~in potvrdi i osoba B, nego o biologi jiili soci jalnom statusu ko ji se po javqu je u svim saznajnim situaci jama osobe Ai ko ja se ne mewa kroz te situaci je, a razli~ita je od biologi je osobe B.



{to osloba|a ju}e i inteligentno u mogu}nosti da neki stav kriti-ku jemo prema onome {to u realnosti sto ji iza wega. Pogotovodanas su Hjumova provali ja ili Ni~eov perspektivizam uzetikao jedne od glavnih pouka filozofi je. Ovde se radi o filozof-

skom problemu ~i je je razumevawe od kqu~ne va`nosti za sh-vatawe tokova u filozofi ji. Ta~no je da su - po~ev od Hjuma,ko ji je sve nauke, ukqu~iv i one o moralu, vezao za qudsku pri-rodu - svi stavovi, osim stavova logike i matematike, neraz-dvojno povezani sa partikularnim uslovima u ko jima nasta ju.Kada Hjum kaè da moral po~iva na qudskoj prirodi, on ho}eda istakne da se moral bavi specifi~nom stvarno{}u ko ja se pro-teè u qudskim bi}ima i da o moralu ne{to moèmo znati samoako „zavirimo u svo je srce“. Na isti na~in, Ni~e povezu je svena{e misli sa posebnom perspektivom iz ko je mislimo, dakle

opet sa partikularnim uslovima u ko jima ta misao nasta je.

Me|utim, da li odavde treba da zakqu~imo da za Hjuma iNi~ea ne posto ji univerzalna istina ili objektivnost? Ne. Isticawepartikularnog u mi{qewu jednostavno sa wega skida auru ap-

solutnog, ali to jo{ ne zna~i da time nesta ju univerzalnost i objektivnost. Naime, i univerzalnost i objektivnost mogu da buduformalni pojmovi, odnosno, da se odnose na sadràj ko ji sto jipo strani od svih konkretnih stavova. Mogu}nost da razmi{qa-mo o vezi bi}a i mi{qewa ne govori da smo ukinuli istinu, budu-

}i da smo tako ukinuli univerzalnost, ve} samo da smo uki-nuliapsolutnu istinu, istinu ko ja se prikazu je kao neupitna zapovestko joj bi vlastitu glad za istinom trebalo rtvovati. iwenica da susvi stavovi vezani za qudsku prirodu i zato pogre{ivi, ne ukazu-

je na to da treba da odustanemo od pojma istine i istine kao ta-kve6, ali ukazu je da bi trebalo da taj po jam promenimo.


podrazumeva da je to dovoqan dokaz da su neta~ni, odnosno,da nema ju univerzalne vrednosti.

Prvi put je karakteristi~an put filozo fi je, dok je drugi oso-

ben za ideolo gi ju.

Ovde se moèmo ponovo vratiti Platonovom Mitu o pe}ini.Ukoliko argumenti{ete o samoj stvari u ciqu univerzalne istine- tada ste napoqu pod suncem Dobra; me|utim, ukoliko spe-kuli{ete o empirijskim vezama aktera, sugeri{u}i zakqu~ak, ko-

ji se odatle moè izvesti samo na manipulativan na~in, da suzbog svega toga wegovi stavovi neistiniti, onda ste duboko upe}ini gde prebirate po tami navodnih empirijskih, nevidqivihveza ko je uzro~no proizvode neistinu. [to je jo{ gore, va{ ciq je

tada da i va{e slu{aoce zadrìte u tami pe}ine, odnosno da kodwih proizvedete uverewe da takve veze posto je i da se zaistakao kriteri jum vaqanosti tvrdwi moè uzeti bilo {ta {to je spe-cifi~no za subjekta ko ji ih izri~e.

Ova metodolo {ka granica, ko ja kod Platona razdva ja svetloi tamu, sli~na je razlici izme|u „treba“ i „jeste“ iskaza ko ju na-lazimo kasni je kod Dejvida Hjuma. Neko naivan i sklon logi~-koj preciznosti poput Hjuma, na ideolo{ku argumentaci jumogao bi da reagu je kao i sam Hjum: „Da, pro~itao sam mno-

go o sklonostima, interesima i „bi}u“ aktera, ali, od jedanput suove „jeste“ tvrdwe zamewene tvrdwama da treba da wegovestavove smatram neistinitim ili neispravnim. Me|utim, ovajprelaz je nelegitiman, dok ste se bavili specifi~nostima aktera viuop{te ni ste ni {ta rekli o wegovim stavovima.“

I pored ovog zakqu~ka, mi znamo da je pozivawe na „dru-{tveno bi}e“ ili „klasne interese“ kod Marksa, ili na „voqu zamo}“ kod Ni~ea, kao prevashodni uzrok qudskih stavova, ima-lo kqu~an uticaj na razvoj filozofi je i mi{qewa uop{te. Ima ne-


6 Ovo je skoro op{te mesto u postmodernoj filozofi ji. Istina je najpre napi-sana velikim slovom i onda odba~ena kao grozna pretenzi ja da nam se odu-zme sloboda. Na primer, jedan ~lanak u NIN-u o Slavo ju @ièku (NIN, 13.09.07), prevod teksta iz Die Welt-a , nosi naslov u ovom duhu: „Uàs istine“,⇒



filozofi ja) zavisi od „dru{tvenog bi}a“ (materi jalne proizvod-we ivota, klasnih interesa itd.). Time je Marks preokrenuo {e-mu primata kako je ona bila postavqena u idealizmu, na primerkod Hegela, gde je Ide ja bila ono primarno, a materi ja ono se-

kundarno. Marks je tvrdio da su stvari kod Hegela postavqenenaopa~ke, da ih treba okrenuti sa glave na noge, me|utim, iz-gleda da bi stvari, u ovom slu~a ju, i trebalo da sto je na glavi.

Problem kod Marksa jeste u tome {to on – ono {to je pret-postavio kao op{ti zakon, ko ji je, uostalom, prisutan i nepobi-tan – uzima i kao osnovu za kritiku „dru{tvene svesti“ kaoideologi je, dakle, po wemu la`ne svesti. Me|utim, pitawe je ka-ko ono {to je postavqeno kao op{ti zakon ko ji vaì za sve, mo-è postati osnov za kritiku samo nekih ide ja? Marks sa jedne

strane tvrdi op{ti stav da „dru{tvena svest“ zavisi od „dru{tve-nog bi}a“, dok, sa druge strane, tvrdi da je npr. moral vlada ju-}ih klasa neraskidivo vezan za wihovo bi}e, zbog ~ega jepartikularan i ideolo{ki i ne sme biti i moral radni~ke klase.Marks je naravno svestan da je i radni~ka klasa partikularnaklasa i da odatle na isti na~in sledi da je wen moral tako|e par-tikularan, ideolo{ki i samim tim sporan u odnosu na nekog dru-gog. I sada, umesto da odatle zakqu~i da to onda zna~i da separtikularnost moè uzeti samo kao sredstvo da se pokaè dane{to ni je ap solutno, Marks osta je pri stavu da je to dokaz da

ne{to ni je istinito. S tim da doda je zahtev radni~koj klasi da nebude samo partikularna klasa, ve} i univerzalna kla sa ili da neoslobodi samo sebe ve} ceo qudski rod. Me|utim, ovaj zahtev,iako lako moè da se u~ini kao op{ti zahtev za usavr{avawem,u ovom slu~a ju zna~i da se od radnika zahteva da raskinu upra-vo onu zavisnost za ko ju se malopre tvrdilo da je op{ta, da ras-kinu upravo vezu sa svo jom partikularno{}u ko ja ih je ~inilaqudima. Marks nigde ne obrazlaè kako je to mogu}e, kako }estavovi radni~ke klase izbrisati ovaj trag partikularnosti, nesa-vr{enosti i telesnog sa sebe. On se zadovoqava time da taj pro-


Jedna od najva`ni jih stvari u filozofi ji (i u ivotu) je da se ovodvo je razliku je. Ceo ovaj razvoj ka kritici ideologi je i povezi-vawu realnosti govornika sa wegovim mislima ima smisla jedi-no kao razvoj ko ji sve istine svodi na zemaqsku ravan, ali je

potpuno krivo shva}en ukoliko ga treba shvatiti kao ob javu daistina ne posto ji. Naime, ta ob java ni je nikakva objektivna istina,ve} je jedna prakti~na odluka da na{e partikularne saznajne mo-}i vi{e ne èle da sara|u ju i tako napredu ju, po{to ne nalaze daim je i{ta za jedni~ko, ve} èle da se me|usobno uni{tava ju uza-

jamnim denuncirawem. To zna~i da posto je dva fundamental-no razli~ita na~ina kritike ideologi je: prvi se najpre kre}e uokvirima univerzalnog opovrgavawa ili, platonovski re~eno, uokviru „sveta ide ja“, a tek onda ili paralelno sa tim postavqa ve-ze sa realno{}u govornika, dok drugi smatra da partikularna re-

alnost aktera dokazu je neistinitost wegovih stavova. Ova drugakritika ideologi je je i sama ideolo {ka, budu}i da ciqeve postiè nanelegitiman na~in pa izgleda i sama delu je iskqu~ivo u svrhu ne-kog partikularnog interesa, kao (mo`da) i predmet wene kritike.

Marksova kritika ideologi je

Zanimqivo je da najpoznati ja eksplicitna kritika ideologi je,

Marksova, spada u ovu drugu vrstu. Da se podsetimo, Markso-va {ema ob ja{wewa dru{tvenih fenomena saèta je u poznatojformuli: celokupna „dru{tvena svest“ (moral, religi ja, pravo i


⇒ dok se kroz sam ~lanak provla~e kao samorazumqive pouke o „postmo-dernom odusta jawu od bilo ko je dimenzi je istine“ i svom zlu ko je dolazi od we.âk se u ~lanku pomiwe i promena paradigme o ko joj smo govorili: „Kadaneurolozi (ili stru~waci za genetiku i kompjutere) pri~iwava ju vi{e straha i tomawe svo jim interpretaci jama negoli putem onemogu}avawa postupaka rele-vantnih za promenu vrste i istori ju bi}a (Seingeschichte), oni }e u tom smislupostati novi nosioci ‘istine’“. Ne treba sumwati da su ovako krupni zakqu~cizapravo posledica nevidqivog ideolo{kog rata, a ne nekih saznajnih uvida.



potpunu zamenu uloga, potpunu pokrivenost realnosti i kriti-kovane i kritiku ju}e teori je la`nim opisom.

Ba{ zbog ovo dvostrukog preru{avawa i zbog ovde pome{a-

nih Bekonovih idola trga i pozori{ta ko ji nam smeta ju, treba}eipak ceo pasus da opi{emo taj odnos. Ukratko, stara metafizika je tvrdila da posto ji posebna, od materi je odvo jena, stvarnost –eksplicitan primer je Platonov Svet ide ja – ele}i da na taj na~inpotvrdi stav da je istina u metodolo{kom smislu, o kome smo go-re govorili, jedna. Ta je istina, dakle, sme{tena npr. u PlatonovSvet ide ja. Tu, dakle, posto ji jedno dvojstvo: jedan dobar meto-dolo{ki stav brani se preko jednog spornog ontolo{kog stava, ko-ga je, uzgred budi re~eno, kritikovao ve} Aristotel7. Ovaj prvistav ima iskqu~ivo metodolo{ko zna~ewe, on ne tvrdi ni{ta o

stvarnoj vezi izme|u na{ih verovawa i nas samih, on samo me-todolo{ki odva ja te dve sfere. U kasni joj metafizici ponovo seponavqa ju ove figure. Tako Dekart tvrdi da posto ji metafizi~kidualizam du{e i tela, ponovo, makar u pravom dubqem smisluu~ewa, èle}i da naglasi metodolo{ku, a ne stvarnu, odvo jenostdve supstanci je. To se tuma~ewe moè opet posredno potvrditipreko u~enika: Spinoza eksplicite negira taj dualizam, tvrde}i daposto ji samo jedna supstanci ja, u ~emu ponovo moèmo ~uti ehostava o jednoj istini ko ji smo prona{li kod Heraklita na samompo~etku filozofi je. S tim da Spinoza ovaj stav ponovo postvare-

no iskazu je preko stava da posto ji jedna supstanci ja, a ne samo jedna istina.8 Neko }e mo`da ovde primetiti da se sve to moglo


blem gurne pod tepih i da zadrì svu o{tricu ukazivawa da jevlada ju}a svest izraz interesa buròazi je, a da radnici budu za-{ti}eni prostom ~iwenicom da ih se, trenutno, na nivou aktuel-nog govora, {titi od kritike.

Upravo je ova protivre~nost u~inila od istori je soci jalizmaono {to je ona bila. Neobja{weno odva jawe od partikularnogu~inilo je mogu}im da se oboàvawe vo|e i u~ewa klasika so-ci jalizma pretvore u dogme ili apsolutne iskaze, dok je `rtvo-vawe za budu}nost tako|e odgovaralo ovom ostavqawu dabudu}nost re{i jednu pote{ko}u u u~ewu ko ja je bila prosta pro-tivre~nost, prosto {vercovawe radni~ke klase pre, u stvari ne-mogu}eg, dobi jawa legitimaci je univerzalnosti u dalekojbudu}nosti. Ta budu}nost, razumqivo, nikad ni je do{la, jer ni-

je ni mogla da do|e.

Stara metafizika i wena kvazi-kritika

Tako se pokazu je da je u marksizmu (a kasni je u jo{ mnogimsavremenim teori jama) bila skrivena jedna posebna materi jali-sti~ka metafizika, ko ja je s jedne strane slobodno tvrdila vezuizme|u istinitosti ide ja i wihovog porekla kod odre|enih akte-

ra, dok je s druge strane tu istu vezu proizvoqno prekidala ta-mo gde joj je to odgovaralo. Ovim zakqu~kom èlim samo dootvorim temu odnosa metafizike i ideologi je. Metafizika je uokviru ove vrste kritike ideologi je ta karakteristika stare filo-zofi je ko ja je diskvalifiku je, ko ja u sebi navodno kri je razlogza{to treba da izaberemo ovu novu kritiku metafizike, a ne sta-ru metafiziku. Ono {to èlim da naglasim je da upravo ovaj obrtsmatram tipi~no ideolo{kim obrtom: ovde se vlastiti greh pro-

jektu je kao greh drugog, ko ji se upravo trudi oko toga da se tajgreh izbegne. Tako da u pri~i o metafizici imamo na neki na~in


7 Posebno svetlo na to odbacivawe baca ~iwenica da je Aristotel 20 godi-na iz prve ruke bio upoznat sa smislom Platonove filozofi je, tako da je sigur-no bio u stawu da proceni koliko je taj deo u~ewa su{tinski. Tih 20 godinapokazu je da Aristotel iste ciqeve, zbog ko jih je toliko dugo sara|ivao sa Pla-tonom, samo èli da ostvari drugim, po wemu boqim, sredstvima.

8 O tome da su pitawa metodologi je i etike izraèna na metafizi~ko-ontolo-{ki na~in u filozofi ji do Hegela, svedo~i i sam naslov ~uvene Spinozine kwige„Etika“. Svi ko ji su je ~itali zna ju da se u woj izlaù mahom metafizi~ki principii tek na kra ju izvode eti~ki zakqu~ci. O tome da se ispod metafizike kri ju u sva-ri eti~ko-metodolo{ki stavovi govori i ~uveni Kantov „primat prakti~nog uma“.



la gre{ka): metodolo{ke norme podrào je mitom o idealnomsvetu do koga se stiè duhovnim o~ima nezavisno od iskustva ina kra ju ga je upravo taj mit ko{tao prestià u savremenom mi-{qewu – celokupno u~ewe, ko je je u stvari govorilo o etici i

formalnim pravilima mi{qewa, shva}eno je jedino kao sadràj-na tvrdwa o nevidqivom svetu ko ja se u 19. veku odbacu je.

Apsolutno odbacivawe smisla metafizike – Marksovo okre-tawe Hegela sa glave na noge, Kontov prelazak na pozitivanstadi jum saznawa – imalo je za posledicu da se empiri ja akte-ra sve vi{e probi jala kao kriteri jum istine. Tako|e, put ka isti-ni je sve vi{e vodio preko spoqa{wih, od filozofi je o~i{}enih,metodolo{kih praksi, kao {to je eksperiment ili statistika. U slu-~a ju prirodnih nauka prirodna inteligenci ja, jednom izvedena

na dobar metodolo{ki put, dovela je do wihovog rapidnog raz-vo ja. Ali, druga~i je je bilo u sferi morala i politike, sferi normiuop{te, ko ja nas interesu je. Upravo ~iwenica da se tu radi o slo-bodnim misle}im bi}ima, a ne neìvoj materi ji ili organizmima,u~inila je da se istina ovih oblasti, budu}i da se na ovaj na~inni je moglo ovladati wome, sve vi{e ~inila kao proizvoqna i ne-dohvatqiva. Filozofi je su svo jim perspektivizmom samo produ-bqivale ovaj utisak o relativizmu. I tu se otvara glavni problemsavremenosti: kako do}i do eti~ke istine i poretka u uslovima uko jima je stari Sokratov diktum da je vrlina znawe, odba~en?

S jedne strane su oni ko ji bi zanemarili smetwu da se dru{tvosasto ji ili treba da se sasto ji od slobodnih individua i primenilinau~ne metode optimizaci je na to dru{tvo; dok su na drugojstrani oni ko ji to re{ewe odbacu ju u ime slobode, usput negi-ra ju}i da posto ji legitimna osnova poretka i morala? Dakle, au-toritarci i libertari janci. Ono {to je za nas interesantno pitawe

jeste da li su i jedni i drugi odre|eni ovim relativisti~kim background-om? Ne smatra ju li i jedni i drugi da je sloboda ne{toproblemati~no, bilo da stvara haos i onemogu}ava planirawe,bilo da nepovratno razbi ja sve za jedni~ko i univerzalno.


izbe}i eksplicitni jim metodolo{kim govorom, ali na ovaj na~inse filozofi ja samo dràla jednog starog lukavstva ko je je izmislio

jo{ Platon svo jom qubavqu prema stvarawu mitova.

Dakle, kada stara filozofi ja izmi{qa mitove ili nemateri jalnesvetove ko ji {tite dobra metodolo{ka pravila, onda joj, po mommi{qewu, moèmo progledati kroz prste, iako mi danas nitimoèmo niti treba da ponovimo taj postupak. Ali, ostavimo sa-da staru metafiziku i pogledajmo savremenu kritiku metafizike.[ta ona radi? Ona potpuno odbacu je staru metafiziku, pred-stavqa ju}i je kao fantazi ju o neposto je}im stvarima, dakle, kaone{to neistinito i nerealisti~no, ve{to podme}u}i stav da je ono{to je neistinito sigurno izmi{qeno u ne~i jem interesu i zato par-tikularno, mo`da ~ak u interesu subjekata ko jih vi{e nema ili

ne igra ju staru ulogu kao {to su kraqevi ili plemstvo. [ta dobi- jamo umesto stare metafizike kao metodolo{ki uzor? Upravoovu kvazi-kritiku metafizike i ideologi je ko ja sadrì potpunoneem pirij ske tvrdwe o uzro~noj povezanosti materi jalne priro-de i istine stavova, i ~ak tvrdwu, ko ja je sam vrhunac neempi-rijskog, da je u slu~a ju jednog subjekta, npr. proletari jata, taveza prekinuta. Drugim re~ima, dobi jamo veoma {irok i otvo-ren prostor za manipulisawe, za odre|ivawe istine stavova mi-mo wihovog smisla i odnosa prema realnosti.

Ova tendenci ja da se stara metafizika denuncira kao ideo-lo{ka, kao produkt lo{ih navika, a ne pravog istraìvawa, bila jeop{ta karakteristika filozofi je u 19. i 20. veku. U pozitivizmu,kod Ni~ea, kod Marksa, metafizika je skoro iskqu~ivo primerapsolutne, od iskustva odvo jene istine, ko ja ne govori ni{ta ko-risno o stvarnosti, ve} samo moè da izraàva interese, ma{tu ilipsihologi ju svo jih tvoraca. Metafizika, me|utim, nikad ni je bi-la samo to – ako je to uop{te bila – ona je bila i brana relativi-zmu, a tako je i nastala kod Platona, kao brana relativizmusofista. Platon je dodu{e tada napravio i tu gre{ku (ako je to bi-




Ideologi ja i ideo-logi ja

Sada kada znamo kako ne treba kritikovati ideologi ju, ne{tosmo bliì wenom prepoznavawu. U ovom poglavqu treba dapreciziramo wen po jam i otkri jemo {ta predstavqa alternativuideolo{kom na~inu mi{qewa. Problem sa ideologi jom ne svodise na poznatu odrednicu da je ideologi ja „la`na svest“. Najlak-{i na~in da sebi ob jasnimo shvatawe ideologi je kao la`ne sve-

sti jeste da zamislimo da u okviru we neko, zarad svo jihinteresa, zaobilazi istinu, izvr}e ~iwenice itd. Me|utim, to je ne-dovoqno. Tako izgleda kao da bi se sve dovelo u red kada biskrupulozni je brinuli o ~iwenicama, kao da je za izlazak iz ide-olo{kog na~ina mi{qewa dovoqno demantovati laì i znati ono{to je ta~no. Ni{ta ni je daqe od istine. Iako }e ono {to bode o~iu susretu sa nekom ideologi jom najpre biti wena preterivawa,iskrivqavawa istine, ono {to neko mi{qewe ~ini ideolo{kim jewegova unutra {wa forma, a ne ove spoqa{we stvari o woj. Ide-olo{ko mi{qewe nikada ne}e mo}i da se oslobodi sitnih usluga

ko je preko inèweringa istine ~ini nekom subjektu, ali to ni jecentralno za wega. U stvari, ideologi je se prevashodno ne ba-ve sferom ~iwenica, nego ne~im drugim: one poku{ava ju dapro|u istim onim lini jama ko je u mi{qewu povla~i filozofi ja i is-pune ih drugim sadrà jem. Ideologi ja se, kao i filozofi ja, baviformalnom stranom mi{qewa.

Me|utim, tu posto ji jedna va`na razlika, ko ja boqe od bilo~ega drugog govori o ukupnoj razlici izme|u ideologi je i filo-zofi je: ideologi ja negira da uop{te posto ji ova oblast lini ja, for-

Ovu u stvari rezigniranu svest Hegel je opisao kao nesre}nu.Ona je to zaista, jer se ~ovek tu odri~e mogu}nosti da ono {tovaì za wega vaì i za nekog drugog, osim na nasilan ili slu~a-

jan na~in, odseca se od interakci je i smisleni jeg sveta. S druge

strane, ~ini se da je ta svest najzad dostigla apsolutnu slobodu:nema ni~eg {to se sa strane kao univerzalno „name}e“, svakomoè da bira „svo je“ vrednosti, da radi ono {to eli, da stupa uodnose ko je èli itd.9 U vari janti liberalizma, ako neko uvidi dasu dimenzi je slobode ko je su ostale na raspolagawu ipak sku-~ene i poku{a da ne{to promeni, uvide}e da su svi pravi na~inipromene zaboravqeni. Posto je li~ne slobode, ali slobode da sepromeni ne{to {to ni je samo na{a stvar vi{e nema. Istina je raz-bi jena na onoliko istina koliko ima qudi.

Po{to zbog ove „izgubqenosti u prevodu“ ne mogu da real-ni svet mewa ju iz idealnog10, u ~emu je smisao idealizma u filo-zofi ji, svi sve nade polaù na promenu ko ja dolazi prekomateri jalnog, pa se zami{qa da je za pravu revoluci ju ili prome-nu potrebno izmeniti aktere na vlasti, na~in proizvodwe ili bi-ologi ju dominantne klase (samu klasu), {to, me|utim, jedinomoè da dovede do obnavqawa poretka. Ovo tapkawe u mestuvidi se i u intelektualnoj sferi. Sve istine se posmatra ju samokao izraz partikularnosti subjekata u nekom kompulzivnomstrahu da bi druga~i je postupawe uni{tilo na{u slobodu. A u

stvari je obrnuto, upravo ova „metodologi ja“ ìvota predstav-qa prave lance.


9 Dodu{e, kod diktature ta se kvazi-sloboda otvoreno smawu je idu}i odvlasti ka ostalima, ali, da li je danas u demokrati jama bitno druga~i je?

10 Odnosno, da ono {to ih okruù je obliku ju prema nekim ide jama.



svemu drugom te{ko zadovoqiti, nema ju obi~aj da ga ele ima-ti vi{e nego ga ima ju. Ne moè se verovati da se u ovome svivara ju; ve} }e pre to biti svedo~anstvo da je sposobnost pravil-nog su|ewa, i razlikovawa istinitog od la`nog, {to se u stvari i

naziva razumom ili umom, po prirodi jednaka kod svih qudi“.Ovde ne treba da nas zavara ju Dekartova zaba{urivawa, on

jednostavno kaè da su svi qudi jednaki po svom razumu ili, jo{precizi je, da je razum kod svih jednak. U ~emu je promena?Zar to isto ni je tvrdio i Heraklit? Zar, uostalom, Dekart ne znada ima pametni jih i mawe pametnih qudi, pa to poku{ava danegira? Naravno da Dekart to zna, me|utim, ovde se ne radi otome nego o ne~em sasvim drugom, {to istovremeno predstav-qa promenu ko ja bi se, ako elimo da budemo dramati~ni, mo-

gla opisati kao ponovno izmi{qawe filozofi je. Ovde Dekart netvrdi, naravno, neki empirijski stav o raspore|enosti pametime|u qudima, nego izlaè jednu normu ko ja kaè da svaki ~o-vek treba da se posmatra kao ravnopravan subjekt u procesusaznawa – saznawa, opet naravno, jedne univerzalne istine. Tozna~i da }e se, iako je ciq isti – uklawawe zablude – sada mo-rati promeniti ~itava menaèri ja ko ja je smi{qena da bi se ovajciq postigao. Promena je tolika da bi Platon morao duboko dauzdahne, ne zato {to su svi wegovi principi napu{teni, nego za-to {to }e wegova sredstva – ~itava filozofska teori ja u sadrìn-

skom pogledu – morati da bude alternirana nekom drugomteori jom. Sada ono na {ta se poziva saznawe mora biti dostup-no svima: kod Dekarta }e to biti prirodno svetlo razuma, a ve}kod Loka ne{to od ~ega su anti~ki filozofi nerelativisti ve}inombeàli kao |avo od krsta: ~ula. Za Loka je ono na {ta se moèosloniti saznawe, a {to je zaista u najve}oj meri raspore|enosvima pod jednako – ~ulno isku stvo ili mogu}nost da se uvera-vamo u ono {to neko tvrdi putem logi~kih posledica na sliku orealnosti ko ju zahvatamo i ~ulima. Od jedanput, ~ula nisu shva-}ena kao smrtni nepri jateq jedne univerzalne istine, kako se

Ideologija i ideo-logija 29

mi ili normi ko je odre|u ju na{e mi{qewe, dok filozofi ja ne sa-mo da to ne negira, nego se prvenstveno time bavi – ove formesu predmet filozofi je.

Da bi do{li do ovih formi i usput pokazali koliko su suptil-ne promene u mi{qewu vezane za temu ideologi je i filozofi je,zablude i istine, ponovo }emo se vratiti istori ji filozofi je na me-stu na kome smo je napustili u prvom poglavqu, kod Bekona.Sam Bekon je na~inio nekoliko velikih gestova ra{~arava ju}iqudsku svest i filozofsku tradici ju kao izvore apsolutizovanih,neprikosnovenih istina. Kao {to rekosmo, po wemu, u mi{qewuse kri ju idoli, a u tradici ji se kri ju mi{qewa ko ja su vredna, aline toliko vredna da bi trebala da se posmatra ju kao sveta.

Iako je, kao {to smo videli, anti~ka filozofska tradici ja raz-vila na{u temu ideologi je kroz borbu izme|u sofista i sokrato-vaca (Platona, Aristotela i drugih) u okviru ko je je centralnomesto zauzimala tema univerzalnosti istine i relativizma, ona

je patila i od nekih problema ili mana, ko je su do{le na red zare{avawe u modernom vremenu. Za Platona, odbrana nepri-strasnog mi{qewa i istine odvi jala se u okvirima spoqa{wihograni~ewa ko ja su tu istinu ~uvala od nepozvanih gosti ju: isti-ne su bile sme{tene u nevidqivi Svet ide ja navodno dostupansamo retkima ko ji su se ozbiqno pozabavili tom naukom. Isti-

na, kao i dru{tvo, ni je bila, da tako kaèmo, demokratizovana,nego dostupna samo uskom krugu qudi. Kao i u politici, mod-erno doba done}e promenu ba{ u ovoj ta~ki.

Dekart i Lok su tu glavne figure. Za otkrivawe Dekartoveuloge posluì}e nekoliko naizgled bezazlenih re~enica sa po-~etka wegove Ras prave o metodi:

„Zdrav razum je ne{to {to je na svetu najboqe podeqeno, jer svak misli da ga ima dovoqno; tako da ~ak i oni ko je je u

28 Ideologija i ideo-logija



da se re{i ova protivre~nost nastale su filozofi je ko je su zaistaodgovorile na potrebe novog doba za re{ewem zagonetke rela-tivizma u novim uslovima.

Alternativa: Hjum i Kant

Tu dolazimo do Hjuma i Kanta. U popularnom (filozof-skom) mi{qewu, kome ne treba verovati na re~, Hjum i Kant sukao neki antipodi, gde se uzima da je prvi dao odlu~u ju}e argu-mente da je moral neizbe`no relativan, dok se drugi uzima kaozanimqiv slu~aj filozofa ~i je glavne ide je, za razliku od ve}ineHjumovih, treba odbaciti: u etici je bio suvi{e rigidan, a u nau-

ci je zagovarao neke nepromenqive unutra{we forme za ko jesada svi vide da nisu tako nepromenqive. Da ne pomiwemo da je ovaj drugi smatrao da posto ji apriorno saznawe, nezavisnodo iskustva, {to danas moè sluìti samo kao primer onoga {tose nikako ne sme preporu~ivati kao metodolo{ko pravilo. Mo-ram priznati da se u oba ova uobi~a jena tretmana ovih filozofavidi sna`na èqa da se wihovi uvidi zamaskira ju. Razlog tomevidim prvenstveno u ~iwenici da su sa Hjumom i Kantom nekispecifi~no filozofski va`ni uvidi do{li do izraà ja. Uvidi ko ji sukasni je bili trn u oku ideolozima jer su stvari postavqali direkt-

no suprotno od wihovih uobi~a jenih èqa. Ali, krenimo redom.Hjumova filozofi ja tuma~i se prvenstveno preko wegove ~u-

vene „provali je“ izme|u „jeste“ i „treba“ iskaza. Formulaci jaove, u stvari logi~ke, provali je jednostavna je i glasi da se jedan„treba“ stav ne moè izvesti samo iz skupa „jeste“ stavova, ve}da u premisama tako|e mora biti bar jedan „treba“ stav. Dakle,ako èlite da nekoga pokrenete na akci ju morate da mu kaètebar jedan „treba“ stav. Ako mu budete govorili samo ~iwenice,striktno logi~ki gledano, one same ne ukazu ju na bilo kakvu ak-


mahom11 smatralo u antici, nego kao put ka takvoj istini, sred-stvo putem koga }e se najzad stati na put relativnosti teori ja osvetu zbog ko je su sofisti i elejci izneli teori je starih „fizi~ara“na lo{ glas. Sada je izna|eno sredstvo da se me|u mno{tvom

nesaglasnih teori ja uspostavi nekakav odnos prednosti. Pokaza-lo se da je ba{ eksperiment i ~ulni kontakt sa svetom ono sidroko je }e selekcionisati teori je i vezivati ih za realnost, praviti ra-zliku realno-nerealno, istinito-neistinito.

Me|utim, iako je ovo re{ewe za problem relativizma sna-`no uticalo da se razvi je empirijska nauka, ono ni je pomogloukupnom re{ewu problema relativizma ko je nas ovde intere-su je. [ta da se ~ini u oblastima u ko jima pomo} ~ula ~ini se daizosta je, kao {to je npr. moral ? Nisu li one, zbog ove ori jenta-

ci je na ~ulnu osnovu saznawa, ostale u jo{ ve}em vakumu i ne-dostatku kriteri juma? Jo{ jasni je re~eno: ni je li moral postaovi {e relativan, po{to je problem relativizma za prirodne naukere{en na na~in ko ji je neprimenqiv u moralu? Dekart i Lok suuticaj ko ji bi mogao do}i od ulaska svih po jedina~nih, razli~i-tih qudi na scenu na ko joj se odre|u je istina spre~ili tako {to suobo jica tvrdili da moral po~iva na uro|enim ide jama, odno-sno, kod Loka12, na demonstraci ji i logici stvari, {to se svodi naisto. Obo jica su za{titili moral smestiv{i ga u prostor u komeoduvek obitava matematika, jo{ od Pitagore, za{ti}ena od re-

lativnosti sveta.Ovo re{ewe ni je moglo biti dugog veka zbog toga jer je pro-

tivre~nost izme|u sveta ko ji se po~iwe rapidno mewati, u svimsvo jim aspektima, i „matemati~kog“ morala ko ji se ne mewabila jednostavno prevelika. Me|utim, ba{ zahvaqu ju}i potrebi


11 To, dakle, ni je bilo apsolutno pravilo. Heraklit, na primer, kaè: „Ja da- jem prednost onome {to se moè videti, ~uti i spoznati“, a Epikur: „Ako svo- ja ~ulna zapaàwa odbaci{, onda nema{ nikakvog oslonca na ko ji bi se mogaopozvati pri ocewivawu zakqu~aka ko je smatra{ pogre{nim“.

12 Lok je, naravno, tvrdio da ne posto je „uro|ene ide je“.



~emu se kod Hjuma radi. Najpre, primetimo da se po ovoj po-deli Hjum o{tro razliku je od Dekarta i Loka ko ji moral sme{ta-

ju do matematike. Drugo, poznato je da je druga najva`ni ja stvarvezana za Hjumovu filozofi ju kritika uzro~nosti, odnosno, poka-

zivawe da se ni jedan empirijski zakon ne moè tvrditi sa apso-lutnom izvesno{}u, jer empiri ja nikada ne moè da pokri je sveslu~a jeve na ko je se zakon odnosi. Zvu~i li vam to kao uzdizaweempirijske nauke na pi jedestal na kome je re{en problem rela-tivnosti? Ili, obrnuto, kao wena problematizaci ja? Hjum ho}eda kaè da se sve nauke, kao i razmi{qawe o moralu, temeqe napromenqivoj, razli~itoj qudskoj prirodi. Zakqu~ak sabla`wiv zasve tradicionalne branioce principa protiv relativnosti. Me|u-tim, na jedan poseban na~in, Hjum se ovde vra}a tradicionalnojfilozofi ji i to ba{ onoj najneomiqeni joj u ovo savremeno relati-

visti~ko vreme. Jo{ je Sokrat tvrdio da je „vrlina znawe“, odno-sno, da se moè znati da li je ne{to dobro ili lo{e. Upravo to sesada ponavqa sa Hjumom na jedan na~in ko ji je savremenomvremenu ostao skoro neprimetan. Hjum ponovo tvrdi da se ono{to u sebi ima specifi~ne „moralne“ elemente, qudsku priroduna ko joj po~iva ju sve „moralne nauke“ moè znati, ali on tvrdi~ak i vi{e od Sokrata, on tvrdi da je sve {to znamo u sebi rela-tivno, da u sebi sadrì pukotinu ka ne~em heterogenom ko ja gaspre~ava da se ustoli~i kao apsolutno znawe. Dakle, ne samomoral, nego i empirijska nauka. Ovde bi neko mogao da usklik-

ne: pa {ta, samo neka je sve relativno, to su jo{ tvrdili i sofisti, toza nas ni je problem. Ali to je problem za Hjuma. To {to sve u se-bi ima momenat relativnog ne zna~i da ne moèmo teìti uni-verzalnoj istini. Jer univerzalno ni je isto {to i apsolutno.Hjumova filozofi ja pokazu je da zbog po~ivawa na qudskoj pri-rodi ni{ta ni je apsolutno, ali ne pokazu je da ne moèmo teìtiuniverzalnoj istini, niti je to wena namera. Jer univerzalnost jesamo znak da smo norme saznawa podredili eqi da spre~imo dana{e razlike proizvedu onoliko istina koliko ima i qudi. Univer-zalnost je znak filozofi je i morala, a wih Hjum ni je negirao.


ci ju. Ova provali ja izme|u „jeste“ i „treba“ zaista posto ji, paproblem u vezi tuma~ewa Hjumove filozofi je ne le i u tome, ne-go u posledicama ko je se iz ove ~iwenice izvode. Popularna mi-sao iz ~iwenice provali je zakqu~u je da je to definitivan dokaz

da se na{a moralna ube|ewa ne mogu osloboditi relativnosti:kada bi se „treba“ stavovi mogli izvoditi samo iz „jeste“ stavo-va u vezi ko jih sre}om imamo nepristrasan kriteri jum iskustva,onda bi moglo i da se govori o nepristrasnosti u sferi morala.Ali, po{to to ni je tako, onda definitivno treba napustiti tu ide ju.Moral je relativan, individualan, razli~it od osobe do osobe i natu razli~itost se ne moè uticati racionalnim sredstvima.

Me|utim, ovaj zakqu~ak jedino odgovara potrebama speci-fi~ne moderne ideologi je i daleko je od samog Hjuma, toliko

daleko da su Hjumove intenci je skoro precizno suprotne. Dabi pokazali da je to tako, ne}emo se sluìti sredstvima ko ja smokritikovali u prethodnom poglavqu. Dakle, ne moèmo doka-zivati da je neko tuma~ewe izraz ideologi je samo tako {to }emokod wegovih zastupnika prona}i neke izraze privrènosti ne-kim interesima ili, jo{ gore, samo ukaèmo na wihovu specifi~-nost u odnosu na ostale qude. Ovo tuma~ewe Hjuma izraz jeideolo{kog na~ina mi{qewa, ne iz razloga {to se poklapa sa po-trebama svo jih zastupnika, nego zato {to ni je ta~no.

Kada se Hjum vidi kao neko ko o{tro razgrani~ava nauke imoral, prva stvar ko ja se zaboravqa, odnosno ne prime}u je, je-ste da je Hjumova podela znawa eksplicitno druga~i ja. On nestavqa na jednu stranu empirijske nauke, a na drugu moral, ne-go, skoro obrnuto, stavqa na jednu stranu matematiku i logiku,a na drugu „moralne nauke“, dakle, empirijske nauke za jednosa naukama o moralu, za ko je i jedne i druge tvrdi da po~iva juna qudskoj prirodi. Ovo je ina~e op{te poznata stvar o Hjumuko ja je centralna u wegovoj filozofi ji i prisutna u svim prikazi-ma wegove filozofi je. Ali, to ni je nimalo pomoglo da se vidi o




razlika: ona ne govori o onome {to jeste ve} o onome {to treba.Mi nikada ne treba da ukinemo tu razliku, ma kakav razvoj na-uke bio u budu}nosti, jednako kao {to ne treba da svo ju slobo-du damo u ruke nekog drugog, pa makar to bio i neurolog.

Dakle, Hjum ni je nikakav relativist, jo{ mawe oboàvalacobjektivnosti nauke. On je samo jo{ daqe razradio konsekven-ce ko je su sledile iz moderne paradigme demokratizaci jeznawa. On i wegovi moderni prethodnici su u znawe uvuklirazli~itost me|u qudima, ~ula i eksperimente i postavili ih u od-nose slobode i jednakosti, ali ni su bili relativi sti. Kod Hjuma sekao konsekvenca ovog na~ina razmi{qawa prvi put nazire ide-

ja da je saznawe u svo joj su{tini i po svim svo jim slo jevima nor-mativno, a da je pravi na~in da se komunicira u filozofi ji i

modernom znawu upravo da se ova normativnost stavi u fokus.Ovo }e u eksplicitnoj formi u~initi Kant.

Kant i wegov po jam apriori

Poznato je da su Kantova i Hjumova filozofi ja u direktnojvezi: Kant je rekao da ga je Hjum trgao iz dogmatskog dreme-à. Dogmati~nost je imala dubok koren i ticala se ide je da filo-

zofi ja treba da se takmi~i sa naukama u sadràjnom pogledu ida na neki na~in stavqa svo ja otkri}a pored nau~nih. Kant jeshvatio da za tim nema nikakve potrebe. Nauka }e napredova-ti svo jim putevima otkrivawa sve vi{e prirodnih zakona, a filo-zofi ja ne treba da se u tom pogledu takmi~i sa wom. Ono {tofilozofi ja treba da radi je da se koncentri{e na ono ~ime se na-uka nikada ne}e baviti jer se to ne moè obdelavati na na~in nako ji se obdelava ju predmeti podvrgnuti prirodnim zakonima:qudskom slobodom, ko ja se realizu je u izboru ovih ili onih nor-mi vezanih za qudski ìvot. Biologi ja i druge nauke }e sigurno


Ako se sada vratimo formulaci ji Hjumove provali je ondamoèmo videti da ona nigde ne govori o relativnosti istine. Onagovori dve stvari. Prvo, ona jednostavno govori o tome da se ustvarnosti izvan qudskih potreba, ne nalaze argumenti za i pro-

tiv nekog moralnog na~ela. Na to ukazu je i Hjumova opaskada ako elimo da do|emo do moralno „dobrog“ moramo zavi-riti u svo je srce. Ova prva ta~ka, dakle, ne govori ni{ta o rela-tivnosti moralne istine: ono {to je dobro samo je u drugojoblasti stvarnosti, dostupno na drugi, ne-~ulan na~in, i zavisno

je od razlika me|u qudima. Wegov kriteri jum Hjum nalazi u speci fi~nom moralnom ~ulu, ali nigde ne tvrdi da je to dobroproizvoqno.

Drugi i za nas danas mo`da jo{ va`ni ji smisao razlike izme-

|u „jeste“ i „treba“ iskaza, moèmo traìti u tome da je ta raz-lika skrivena kritika narasta ju}e mo}i nauke. Pitawe ko je sepostavqa i danas jednostavno je: moèmo li prevladati Hjumo-vu provali ju? Moèmo li, ~ak i ako prizna jemo prvi smisao pro-vali je – da qudsko „dobro“ zavisi od wegove prirode, a ne odnekog od ~oveka nezavisnog „sveta ide ja“13 – da pretpostavi-mo da }emo kad-tad putem biologi je ili neurologi je, snimawamozga, ovo „treba“ pretvoriti u „jeste“, dakle, eliminisati ovuspecifi~nost ovog pitawa o „treba“ i pretvoriti ga u jedan odpredmeta nauke, ko jima se nauka bavi na sli~an rutinski na~in

kao i svim ostalim svo jim predmetima. I tu je Hjumov odgovor,kako specifi~an, tako i pou~an za mnoge dana{we filozofe i na-u~nike: ova provali ja se nikada ne moè prevladati. Kako to?Zar ni je sve u principu podlo`no nau~noj kolonizaci ji? Otkudaznamo da nauka ne{to ne}e otkriti u budu}nosti? Odgovor jeopet jednostavan, ova razlika uop{te ne govori o realnosti ko-

ju }e nauka u budu}nosti boqe istraìti, nego je to jedna eti~ka


13 Ina~e, na istom ovom rezonovawu i isticawu da se eti~ke istine razli-ku ju od matemati~kih zasniva se i ~uveno Aristotelovo odbacivawe Platono-vog sveta ide ja. Me|utim, ne i Platonovih principa.



slobodnu formu saznawa, nego na bilo ko je ograni~ewe ~ove-kovih mo}i zami{qawa. Kant kritiku je um ne kada zami{qa, ne-go samo kada ono {to je zamislio opravdava mimo iskustva.

Kant zati~e teori ju saznawa ko ja je u osnovi empiristi~ka,dakle, Lokova ili Hjumova. [ema nastanka saznawa tu je ot-prilike ovakva: ~ula prikupqa ju podatke, um ih klasifiku je i po-vezu je, ali u principu onako kako su dati u ~ulima i premaodnosima ko ji mu dolaze spoqa. [ta tu moè da bude problem?Sigurno da se jedna strana saznawa odvi ja po ovoj {emi. Aliposto ji i druga strana saznawa. To je ono {to Kant ozna~avare~ ju „apriori“. [ta je apriori? Iza ove re~i kri je se uvid da jesve saznawe zavisno od izbora bazi~nih stavova ili bazi~nih nor-mi pomo}u ko jih ga formiramo. Saznawe nikada ne dolazi na-

prosto spoqa, nego ga odre|u je ova unutra{wa forma. Ve} samrekao da je Kant stavio naglasak na nezaobilazne forme, ali ka-da se to nagla{ava onda se zaboravqa da je su{tina Kantove fi-lozofi je u otkrivawu posledica ko je proizlaze iz slobode kaoosnovne ide je. To zna~i da je sam apriori ne{to promenqivo, ita promena je sa jedne strane ne{to svakodnevno, kao kada ra-zni qudi bira ju razli~ite modele ob ja{wewa kroz ko je posma-tra ju stvarnost, a ponekad se iza promene apriori ja kri je nekanau~na revoluci ja, nepredvidiva i nesvakodnevna. Posebna gra-na apriori ja su regulativne norme i mi se ovde u stvari bavimo

takvim normama, ko je reguli{u, obliku ju na{e mi{qewe. Tu subitne jo{ dve stvari ko je obe kr{e neke osnovne dogme velikogdela savremene filozofi je. Norme mogu biti objektivno boqe iligore, odnosno u pogledu normi moè se postaviti pitawe: Da li

je istina da je ovo dobro? Sa druge strane, sve saznawe se mo-è i treba posmatrati sa ove svo je normativne strane. Drugimre~ima, mi se ovde bavimo unutra{wom formom saznawa ko-

ja je takva da i ovu sferu reguli{e neki objektivni kriteri jum. Netreba kriti da, ako ste iole uvu~eni u pojmove savremene filo-zofi je, ovde treba da se za~udite – ali stvari ipak sto je ovako.


u budu}nosti otkriti nove i danas nezamislive stvari, ali }e uvekostati aktuelna pitawa o tome {ta iz tih zakqu~aka sledi u odno-su na dru{tvo i ìvot, ko ju ulogu treba da ima ju nau~nici, ko jenorme treba izabrati? Sa Kantom, filozofi ja zapravo pronalazi

svoj predmet ko ji je sada deo realne qudske prirode, a ni je vi-{e, poput nekada Platonovog Sveta ide ja, deo neke paralelnenevidqive stvarnosti.

Zanimqivo je da za popularno mi{qewe o Kantu, popularnoi kod mnogih filozofa, sve ovo kao da se ni je desilo. Kant se tui daqe posmatra kao primer filozofa ko ji iz neodrìve apriornepozici je deli lekci je nauci, primer nekoga ko je, kako }e se tokasni je peòrativno zvati, metafizi~ar. U stvari, za popularnupredstavu o Kantu su{tinska razlika izme|u Platona i Kanta i ne

posto ji. To ignorisawe razlika samo pokazu je da se ovde radi ospecifi~noj ideolo{koj recepturi po ko joj niko jim svo jim stavo-vima i postupcima ne moète izbe}i sudbinu ko ju vam je ideo-logi ja dodelila.

Dodu{e, Kant je nekim svo jim nagla{avawima doprineo dase ova predstava o wemu lak{e ustali. Pored veoma refleksiv-nog i logi~ki uvezanog na~ina pisawa (ko ji }e Hegel kasni je do-terati do ekstrema) Kant je previ{e naglasio nezaobilaznostnekih formi saznawa, dopustiv{i da se op{tost i nu`nost kao

glavni uslovi apriornosti ipak mogu tuma~iti kao da su do{li di-rektno iz noumenalnog sveta. Tako je omogu}eno da se protivKanta navodi kao kruci jalni argument ~iwenica da trodimen-zionalni prostor ko ji je on proglasio za apriornu formu ~ulno-sti ni je jedini zamislivi prostor, {to su kasni je pokazali An{tajni drugi. Ali, za{to bi jedan filozof dopustio sebi da ograni~avarazvoj nauke? Po{to je Kant sebe percipirao kao onoga ko }eHjumovu filozofi ju osloboditi eventualnog implicitnog relati -vizma, on jeste nagla{avao da su apriorni stavovi op{ti i nu`ni.Ali smisao apriornog pre ukazu je na fleksibilnu, promenqivu,




menu za teori ju ne}e je biti lako odbaciti ~ak ni kada joj poda-ci protivre~e; uz dovoqno voqe uvek je mogu}e protivre~e}epodatke prikazati u svetlu ko ji neutrali{e wihovu snagu opovr-gavawa (to svakodnevno gledamo u politici) i, najzad, ako ni-

smo osvetlili apriorni element u saznawu ne}emo ni znati da gamewamo, uvek }e isti apriori da se ponavqa. Ovaj apriori nedolazi spoqa, on je uvek produkt unutra{we slobode. Uobi~a-

jeno stanovi{te pre Kanta, bilo je da je put ka istini i objektiv-nosti da se ovaj doprinos subjekta neutrali{e: {to mawesubjekta - to vi{e istine. Kod wega je eksplicite obrnuto, {to vi-

{e subjekta (ali ne wegovih interesa) - to vi{e istine.

Na paradoksalan na~in, ideologi ji kod Kanta smeta upravoono {to je kod wega dobro: ponovo prona|en predmet filozo-

fi je. Kant je, na neki na~in, oìveo glavnu konkurentkiwu ide-ologi je u trenutku kada je ona pomislila da se uspeh naukemoè iskoristiti da se filozofi ja po~isti sa sveta.

Da zakqu~imo ovo poglavqe: da bi prepoznali neku ideolo-gi ju ni je potrebno da imamo empirijsko znawe o akterima, wi-hovim osobinama i interesima, jo{ mawe da znamo tajne radweaktera, wihove skrivene namere, pripadnost tajnim dru{tvimaili slu`bama – nego je potrebno da znamo osnovne norme filo-zo fi je. Ideologi ja }e se jasno prepoznavati po druga~i jim nor-

mama. Razlika izme|u ovih normi bi}e u stvari jednostavna:ideologi ja uzima ne{to empirijsko, partikularno i prida je mu os-obine univerzalnog, a u filozofi ji univerzalne su samo najop{ti-

je ide je – istina, dobro, smisao. Ni{ta drugo ni je univerzalno.

Sada kada imamo teorijsku osnovu, hajde da se pozabavi-mo konkretnim ideologi jama ko je sre}emo oko nas. Ili u na-ma. Filozofi ja, naravno, ni je samo neko istraìvawe od nasnezavisnih spoqa{wih stvari, nego je, pre svega, istraìvaweonoga {to je u nama. Ne treba u tome preterivati, ali je povre-


Da se vratimo Kantu. Smisao wegove filozofi je je u tome danas navede da pored provere vlastitog znawa na ~iwenicamaiskustva obratimo pa`wu i na ove unutra{we forme ili norme(norme, jer mi biramo tu formu saznawa, a istovremeno misli-

mo i delu jemo u skladu sa wom). One nas odre|u ju mnogo vi-{e od ~iwenica, a ~iwenice su u stvari podre|ene ovom svetunormi14. Ove norme }e odrediti ko je ~iwenice su relevantne iliinteresantne, a pored toga, ukoliko izaberemo ideolo{ke norme– ko je }e nam se naravno predstaviti kao „jeste“ stavovi – on-da }e celokupno baratawe ~iwenicama biti upravqeno protivotkrivawa istine, a ne u wenu korist. To je Hegel mislio saonom ~uvenom re~enicom da ako se ~iwenice ne slaù sa we-govom teori jom tim gore po ~iwenice – tim gore po „~iweni-ce“ izabrane i raspore|ene da zavedu i predstave kao istinito

ono {to ni je.Dakle, poenta Kantove filozofi je je da apriori moè da bu-

de promenqiv i da posto ji ~itav jedan svet normi ko ji se moèistraìvati i ko ji traì da se odredimo prema wemu. To zna~i da

je saznawe, iako se zasniva i na biologi ji, tako|e pod utica jemne~ega {to bi mogli nazvati ideo-lo gi ja (sada ovaj termin nemani{ta sa ideologi jom u negativnom smislu, a koristim ga samozbog paralele ideo-bio) ili skupa ide ja o svetu ko je imamo, ako ji je produkt na{e stvarala~ke mo}i saznawa. Ova ideo-lo gi-

ja (ili apriori saznawa) je nezaobilazna, korisna i dominantna,ali i skriven/ij/a u nekom saznawu. Me|utim, odatle sledi danam kao metodologi ja saznawa ni je dovoqno samo pravilo „dr-ì se onog {to ti ~ula govore, a teori je koriguj kada vidi{ da impodaci protivre~e“. Razloga za ovo je puno: ako nema mo za-


14 U ovome ni je te{ko prepoznati kasni ju „teorijsku uslovqenost opa-àwa“, na ko joj je insistirao Poper. Uzgred, meni je na primer te{ko da uonom {to je dobro u Poperovoj metodologi ji prona|em i{ta vi{e od onoga {to

je ve} re~eno kod Hjuma i Kanta. Poper u stvari najpre wima podme}e poz-itivisti~ku metodologi ju ko ju oni nisu imali, a onda sam nastupa sa u stvari wi-hovim stavovima kao vlastitim, originalnim i novim.



Jezi~ka analiza ideologi je: slu~aj Kejgan

U filmu Pet para~ke pri~e Kventina Tarantina posto ji lik,Mr. Volf se zove, koga likovi ko je tuma~e Dòn Travolta i Se-mjuel Dèkson zovu da im pomogne po{to su slu~ajno ubili ta-oca ko jeg su poveli sa sobom. Kola su sva bila od krvi. Mr. Volf

je stru~wak za takve situaci je - on im ni{ta ne zamera, samo sepobrine da svi tragovi budu uredno o~i{}eni. Na ovaj lik iz fil-

ma podse}a jedna od uloga ideologi je. Ona je tu kada nekimtekstom treba u~initi da neki zlo~in prestane da smeta. Ideolo-gi ja, dakle, naj~e{}e ne negira otvoreno same ~iwenice, negovlastitim sistemom stavova delu je u pravcu odvra}awa da se otim ~iwenicama govori i da se one tretira ju kao smetwa ne~i jemmoralnom liku.

Kraj „snova“, povratak u istori ju

Da bi pokazali kako to izgleda na primeru jedne odre|eneideologi je, izabrao sam da protuma~imo unutra{wu strukturuteksta Roberta Kejgana (Robert Kagan) Kraj snova, povrataku istori ju.15 U ovom tekstu, Kejgan nasto ji da referi{e na ta~kuistorijskog preloma ko ju, ako upro{}eno prepri~amo wega sa-mog, moèmo opisati kao trenutak kada su sile-rivali Ameri-ke, Rusi ja i Kina, prestale da se mu~e pod maskom koliko-to-

meno korisno. Mo`da se u nama kri ju odgovori na zagonetkeko je nas mu~e ili prepreke do nekih eqenih ciqeva. Ovde smou situaci ji Vudi Alena iz filma „Prokletstvo {korpi je od àda“,gde Alen igra agen ta osigurava ju}eg dru{tva ko ji treba da raz-

re{i pqa~ku draguqa i nakita iz sefova ko je je sam osiguravaosloènim sistemima. Problem je u tome {to je efektivni kradqi-vac u stvari on sam, kada je bio pod hipnozom. Na ovu situaci-

ju odnose se slede}a ~etiri poglavqa.


15 Tekst se moè na}i na adresi http://www.hoover.org/pu blications/po-licyreview/8552512.html



ideolo{ka priroda ne po~iva na negirawu ove ili one istine, ve}na negirawu uslova istine kao takve. To ne mora biti govor ko-

ji grubo falsifiku je ~iwenice, jer ~iwenice se navode da bi poslu-ìle u izvo|ewu zakqu~aka, a ovo izvo|ewe de{ava se u

okruèwu mnogih drugih ~iwenica, kriteri juma i veza izme|uwih. Pravi ideolo{ki tekst napada ovo izvo|ewe, a ne iskqu~i-vo same ~iwenice.

Kada bilo {ta mislimo, u tom mi{qewu i zakqu~ivawu anga-ù jemo mno{tvo principa i verovawa ko je ~ini na{ kognitivninormativni svet ili wegov apriori. Pomerawa u tome svetu ko-

ja nam sugeri{e neki tekst mogu delovati na naizgled sasvimudaqene zakqu~ke.

U na{em slu~a ju, Kejgan ima pred sobom jednostavnu optu-`bu: Amerika je pokrenula jedan rat ko ji je doveo do ogromnihrazarawa i patwe civila uplev{i se u situaci ju agresi je i okupaci-

je druge zemqe ko ja je stalno sporna i dugoro~no neodrìva.18

Razlozi za rat bili su delom la`ni, ali, ~ak i ako svrgavawe jed-nog diktatora smatramo legitimnim ciqem rata, okupaci ja jednezemqe je nelegitiman ciq, za jedno sa brutalnim razra~una-vawem sa onima ko ji bi se usprotivili okupaci ji (ma kakvi da suina~e oni sami). Kejgan je svestan ovih optu`bi tako da je delo-vati protiv wihovih efekata glavni ciq wegovog teksta. Me|u-

tim, on te optu`be skoro i da ne pomiwe, a pogotovo ih nenegira. Sve je to tako, ali... i sada se re|a ju tvrdwe ko je posred-no, putem specifi~ne ideologi je, uklawa ju ove zakqu~ke.

Kejgan po~iwe sa time {to tvrdi da Bu{ova politika ni je ni-kakav izuzetak u ameri~koj tradici ji i da je prevashodno izraz

Jezi~ka analiza ideologije: slu~aj Kejgan 43

toliko demokratskih dràva i pokazale svo ju otvorenu nedemo-kratsku prirodu16, dok je Zapad najzad priznao da se umorioiskrivqava ju}i ~iwenice ne bi li nekako slika u zapadnom jav-nom mnewu o Rusi ji kao demokratskoj zemqi, pomogla da ona

zaista to i bude. Sada treba prestati sa tim {minkawem istori jei gledawem na stvari sa boqe strane - Rusi ja je autoritarna17

zemqa i uvek }e to i biti.

Na{a teza }e biti da ovakva slika stvari zavodi na pogre{nustranu i da je posredi sasvim druga~i ji doga|aj: zahvaqu ju}i ra-tu u Iraku, ko ji je ve} od strane velikog dela javnosti percipirankao debakl ameri~ke politike i ~i ja kritika ide dotle da se pozi-va na su|ewe za ratne zlo~ine ameri~koj vojsci, pa i samompredsedniku Bu{u (Noam ômski), do{lo je do trenutka kada

se ideolo{ki monopol na pozici ju moralnog lidera sveta ~iniozbiqno poquqan. Suprotnost izme|u zvani~ne slike Amerikeo sebi, kao jedne apsolutno benevolentne supersile, ko ja, dodu-{e, moè da pogre{i (jer gre{iti je qudski) ali ne moè da ima zlenamere, i rezultata rata u Iraku, za jedno sa wegovim delimi~nola`nim opravdawem, postala je jednostavno prevelika, tako da

je neminovno bilo mobilisati intelektualne kapacitete kako bise ova izbu{ena slika i naru{eni moralni lik Amerike nekakozakrpili. Kejgan se prihvata tog posla, a gore opisana slika o po-novo ro|enim autoritarnim naci jama je samo jedan od detaqa

u tom poduhvatu.Ispitivawe ovog teksta }e nam omogu}iti da vidimo kakva je

struktura ideologi je uop{te. Ona je u stvari jednostavna: ideo-lo{ki tekst, izme|u istine i interesa subjekta ko ji govori ili u ~i-

ju korist se govori, bira ovo drugo. Ali to ne zna~i da je sasvimlako po pogre{nim tvrdwama prepoznati takav tekst. Wegova

42 Jezi~ka analiza ideologije: slu~aj Kejgan

16 Rusi ja je ovde upe~atqivi ji primer jer je formalno svoj politi~ki sistemusaglasila sa zapadnim, za razliku od Kine.

17 Kejgan preferira da koristi re~ „autokratsko“, tamo gde bismo o~eki-vali re~ „autoritarno“.

18 Na primer, Kejganov ameri~ki kolega Majkl Igwati jef u nedavnom tek-stu „Proma{aj sa Irakom“ kaè u prvoj re~enici: „Otkrivena katastrofa u Ira-ku na smrt je osudila politi~ke procene predsednika Bu{a. U isto vremeosudila je i sudove mnogih drugih, ukqu~u ju}i i mene, ko ji su bili u slu`bi jav-ne podr{ke invazi ji.“



izme|u nekih subjekata nema te za jednice. Za jednica – u ovomslu~a ju, svetska za jednica – pretpostavqa i da su svi dobili po-zitivan kredit , odnosno, da }e postupci svakog biti prosu|ivaniiz perspektive wegove sposobnosti za delovawe u korist za jed-

nice, tako da se eventualne gre{ke posmatra ju kao ne{to {to samsubjekt moè da ispravi. U praksi to izgleda ovako: kada npr.Rusi ja prizna je da je wen dotada{wi jednopartijski, soci jalisti~-ki sistem bio pogre{an, onda je to posledica primene op{tih kri-teri juma, a samo priznawe funkcioni{e u okruèwu u kome vaìda bi isti ti kriteri jumi, ukoliko bi bili usmereni protiv nekogdrugog, i daqe vaìli. Dakle, ako bi Amerika krenula u pravcusli~nog pogre{nog sistema ili lo{ih postupaka, onda bi negativ-ni termini ko ji proizilaze iz primene kriteri juma, npr. demokra-ti je, bili okrenuti ka woj, ponovo u atmosferi pozitivnog kredita.

Ova mogu}nost, ko ja je u tom trenutku bila samo deo logikesveta, sada je stvarno otvorena – sada je ta prilika u ko joj Ame-rika treba da proguta negativne termine i izmeni svo ju politiku.To ostvariti, me|utim, ni je tako lako i Kejganov tekst je primerodbi jawa da se to u~ini. Ostatak ovog teksta u stvari je svedo-~anstvo o tome da je deo ameri~ke javnosti spreman da radi jepotpuno promeni ovu apriornu normativnu strukturu sveta, ne-go da prihvati o{tricu kritike.

Kejgan najpre naziva „snom“ – u smislu vere u ne{to neisti-

nito, nerealno – svaku veru u to da su naci je sposobne za nepri-strasnu politiku podre|ivawa principima. Kada su Rusiprihvatali na{a demokratska pravila oni su to uradili jer su mo-rali. Mi smo im davali pozitivan kredit ne zbog principa, ve} sa-mo dotle dok je wihova voqa bila u pot punoj sa gla sno sti sana {om. Dakle, pruàli smo im samo iluzi ju da delu ju prema prin-cipima, a ne prema svo joj slabosti. U stvari, na prvi znakozbiqnog neslagawa (Kosovo, raketni {tit) ili kritike (PutinovMinhenski govor) Rusi ja }e se ponovo vratiti u staru ulogu au-toritarnog nepri jateqa. Ukazivawe na san iz koga se treba pro-


ameri~ke èqe da aktivnom upotrebom mo}i i vojne sile upo-dobqava ju svet svo jim potrebama i interesima, ko ji se, baremkako to vide sami Amerikanci, istovremeno poklapa ju sa inte-resima svih naci ja. Ovaj argument usmeren je na obi~ne Ame-

rikance: moète da kritiku jete Bu{a, ali znajte da takokritiku jete kompletnu ameri~ku tradici ju, a to mo`da ne bisteèleli, jer ipak je to va{a zemqa. Nastavak teksta usmeren je naobrazovani je Amerikance i intelektualce iz Evropske uni je iuop{te naci ja ko je same sebe nedvosmisleno smatra ju delomme|unarodnog poretka u kome vaè univerzalna pravila i mi-roqubiva saradwa. Kejgan im kaè da mogu da kritiku ju Ame-rikance, ali treba da budu svesni da time rade protiv jedine sileko ja vojnom snagom garantu je poredak u kome uìva ju. Bezwe i wenog kredibiliteta tog poretka ne bi bilo. Kejgan se ruga

„postmodernom“ evropskom shvatawu politike u kome je sila passè, i u kome se sve karte stavqa ju na diplomatski nepristra-sni pristup ko ji ra~una sa dobrom voqom aktera ukoliko su wi-hovi interesi tretirani na po{ten na~in.

Moèmo se sporiti da li je to zaista evropsko shvatawe poli-tike. Ovde je, me|utim, zanimqiv Kejganov napor da interve-ni{e u odnosima ko ji se uop{te ne ti~u samih ~iwenica, nego,kao {to smo ve} rekli, gledawa na ~iwenice. „Snovi“, o ko jimagovori naslov wegovog teksta i ko je treba napustiti, odnose se

na jedan specifi~an politi~ki stav ko ji ukqu~u je pretpostavku dasu naci je, makar demokratske naci je posle demokratskih revo-luci ja sa kra ja osamdesetih, skupa sa wihovim gra|anima,voqne da se pona{a ju prema nepristrasnim kriteri jumima po ko-

jima je odre|eno dobro i zlo, odnosno, da su sposobne da iskqu-~ivo svo je interese podrede nekom za jedni~kom dobru koga ovinepristrasni kriteri jumi {tite. Drugi na~in da se ovo izrazi jesteda je svet posle 1989. godine postao poput jedne za jednice u ko-

joj se pretpostavqa da }e interes svakog ~lana biti ostvarivanbez gaèwa interesa drugih, bez rata ko ji je pouzdan znak da




[ema 1.

Istina

(jedna, univerzalna, nepristrasna)Kriterijumi: demokratsko, odgovorno,

moralno, korisno itd.

Ocene konkretnih subjekata, radnji ili de{avanjaprema kriterijumima, napravljene slobodno na celom

polju ~injenica, bez dvostrukih standarda

Struktura ideolo{kog govora je sasvim druga~i ja:Ovde je na vrhu neka materi jalna instanca ~i ji se navodni

interesi brane, neka je to, kod Kejgana, Amerika. Sada se un-apred zna da vrednosne ocene ne sme ju biti negativne po wu.Najvi{e do ~ega se moè do}i jeste da je subjekt gre{io ili da supo jedinci u okviru neke politike ~i ji su putevi poplo~ani dobrimnamerama, gre{ili. Ispod ovog vrhovnog principa je selektovanskup kriteri juma ko ji da ju pozitivne ocene o subjektu ~i ji je in-teres prvi princip. Kriteri jumi ko ji da ju negativne ocene i nepo-

voqne ~iwenice se jednostavno ne pomiwu. Na kra ju, naravno,sto je vrednosne ocene, ko je, dakle, sve govore u prilog nekogsubjekta a protiv onih ko ji su dovodili u pitawe te ocene. Ne-pristrasna istina ne posto ji, svaka je istina uslovqena subjektomko ji je tvrdi. Na slici:


buditi ukazu je i na nepoèqnu sklonost same zapadne strane danepristrasno kritiku je sebe samu. Kejgan zapravo ho}e da kaè:„Oni to nikad ne bi uradili, nemojte biti sme{ni, privrènost op-{tim interesima ne posto ji“, ~ime ukazu je da je stawe takvo damnogi ili svi u stvari ne po{tu ju moralne norme, {to je odvajka-da, a i logi~ki, glavni put ka uru{avawu wihovog vaèwa. Dru-ga~i je bi se Kejganov stav mogao parafrazirati ovako: „Nemojtemisliti da bi se i oni pona{ali nepristrasno kao {to vi sada name-ravate, radi je se drìte vlastitog interesa kao kriteri juma. Politi-ka va{e zemqe ne moè biti pogre{na. Ono {to je mo je va`ni je

je od onog {to je op {te, a i svi se uostalom pona{a ju tako.“

[eme neideolo{kog i ideolo{kog govora

Ova promena kriteri juma je centralna za ideolo{ki govor.

Struktura neideolo{kog govora otprilike je ovakva:

Na vrhu, kao op{ti interes je istina kao normativni po jam:istina ko ja je jedna, nepristrasna. Ispod we je mno{tvo kriteri-

juma u ko jima je sabrano dosada{we znawe o odgovorima narazna pitawa: {ta je demokratsko, {ta ni je, {ta je ispravno, {ta

ne. Ovi kriteri jumi pode{ava ju se prema op{toj, jednoj istini(najkra}e i najboqe re~eno: prema istini). Na posledwoj lestvi-ci je primena ovih kriteri juma na celokupno poqe ~iwenica krozko ju se dobi ja ju razli~ite vrednosne ocene. One skoro nikad ni-su jednozna~no usmerene protiv jednog subjekta ili za wega.

To isto, prikazano na slici:




pravqivo autoritarna dràva, nego su se promenile potrebeameri~ke politike - dok rani je ni je bilo potrebno pokrivati kri-tike argumentima ad hominem, jer ih ni je ni bilo, sada je to po-trebno, jer posto ji ta ogromna nevoqa sa Irakom. Svet jepotrebno simboli~ki i verbalno vratiti u vreme hladnog rata izprostog razloga {to je potrebno delovati protiv legitimiteta mo-gu}ih kriti~ara ameri~ke politike. Ne kritiku ju oni nas zato {tosmo mi ne{to pogre{ili, nego zato {to su to oduvek bili na{i ne-pri jateqi, a mrze nas jer smo slobodni, a oni vole neslobodu. Ai da smo pogre{ili nismo ludi da to priznamo, tako se pona{a jusamo naivni (ko ji misle da }e i drugi to ~initi) ili slabi}i (ko jima

je to jedini izlaz).

Razgradwa za jedni~kog sveta

Razrada ove strategi je kod Kejgana je detaqna. Rusi ja i Ki-na su „autokratske dràve“, pri ~emu se ni razlika me|u wiho-vim sistemima, ni lako}a tog generalnog suprotstavqawademokratsko-autokratsko (kao da dràva moè biti samo u ce-lini autoritarna ili u celini demokratska) uop{te ne tematizu ju.Kada se pravi ova crno-bela razlika, aktuelno stawe u dràva-ma uop{te se ne mora uzimati u obzir, jer ionako svi zna ju ko-

je dràve su imale istori ju totalitarizma i to je dovoqno.Evo ko je sve opozici je koristi Kejgan, da bi suprotstavio

Ameriku sa jedne strane, i Rusi ju, Kinu i radikalno islamskezemqe sa druge:


[ema 2.

Jedna instanca materijalnog sveta koja se divinizujei prema kojoj nikada ne idu negativne ocene,

osobito iz domena morala(npr. ameri~ka politika, partija,

odre|ena li~nost ili bilo {ta drugo)

Selektirani kriterijumi prema kojima ta instanca do-bija pozitivne ocene, sva ostala znanja se zanemaruju.

Same pozitivne vrednosne ocene napravljene u odno-su na selektovan skup ~injenica koje su pogodne da sedo takvih ocena do|e, ostale ~injenice se zanemaruju.

Svaka kritika ovog postupka otklanja se tvrdnjom da jesve relativno i da ne postoji nepristrasna, univerzalna

istina. Iako je postupak ideologije pristrasan, i kritika jepristrasna, tako da nema posledica po ideologiju.

(cela ova {ema moè se okrenuti tako da premanekoj instanci umesto isklju~ivo pozitivnih

idu isklju~ivo negativne ocene)

Iako na povr{ini izgleda da se Kejganov naslov „Kraj snova, povratak u istori ju“ odnosi na kraj stawa u kome su dràve po-sve}ene miru i saradwi i po~e tak starog grubog rivalstva izme-{u liberalnih i autokratskih dràva, u dubqem slo ju ovaj naslovporu~u je ne{to mnogo konkretni je u odnosu na svrhu samogteksta: Kej gan ho}e da kaè da je ne pri stra snom reìmu govo-ra odzvonilo, a da je ideolo {ki govor sada jedini le gitiman. Jer,ne samo da je svaki aktuelni govor ideolo{ki, nego i ni je mogu-}e i ne treba zauzeti nepristrasan stav. To zna~i da se u stvarini je promenio svet, pa je Rusi ja od demokratske postala nepo-




gubqenih pozici ja u tom ratu, generalno iracionalna, ratobor-na, pod utica jem emoci ja i nepri jateqstva prema SAD. Rusi-

ja je kod Kejgana uop{te tretirana kao poraèna strana, ko ja,iako je izgubila rat i jedno vreme u skladu s tim ni je protivre-~ila ameri~koj voqi, sada ponovo eli da odmeri snage. Wenopona{awe se tako posmatra kao neprimereno, jer, po{to jeAmerika dobila rat, podrazumeva se da je time zauvek otk-lowen sukob voqa ovih dràva u skladu sa ameri~kom pobe-dom. Drugim re~ima, nema le gitimnog sukoba ovih voqa,Amerika je uvek u pravu, jer je eksponent liberalnih ide ja, uodnosu na Rusi ju, ko ja je eksponent nazadnih ide ja. Ista stvar

je i sa radikalno islamskim zemqama, one tek zastupa ju na-zadne ide je antimodernizma, antiglobalizaci je i izolaci je.

Ono {to je ovde va`no je da ova raspodela ocena ni je do{laprema nekom nepristrasnom kriteri jumu u okviru {eme 1. ko-

ju smo opisali, ve} prema kriteri jumima iz {eme 2, gde je Rusi- ja uzeta kao negativna materi jalna instanca. Iskori{}ene su svenegativne ~iwenice ko je se mogu navesti u vezi sa Rusi jom, uz

jo{ jedan mali detaq: pomiwe se da su ~iwenice u vezi sa Rusi- jom „tipi~ne“ i povezane sa „nacionalnim identitetom“, ~imese uvodi teza o jedin stveno sti Rusi je kako bi se na{la pri rucipri primeni razli~itih standarda na wu i druge zemqe. Ovde bineko mogao da upita: Kako se ocene o autoritarnosti Rusi je

mogu osporiti, a da se ne u|e u komplikovana pitawa da li jeRusi ja zaista vi{e autoritarna ili demokratska dràva, dakle, upoqe ~iwenica i kriteri juma, ko je je sloèno, i u kome }e uveksvaka od strana, pa i Kejgan, mo}i da zadrì svo je ocene, jer„svako ima svo je mi{qewe“?

Me|utim, problem je u tome {to bi pre eventualne takve ras-prave, trebalo proveriti da li je Kejganov tekst uop{te usmerenka raspravi ili protiv we. Sumwu da je ovo drugo slu~aj, treba-la bi da probudi ve} ~iwenica da je Rusi ja prikazana jedno-


Osim ove generalne opozici je, Rusi ja je prikazana kao na-ci ja ~i ji pojmovi o politici od govara ju 19. veku, ko ja je kivnazbog poraza u hladnom ratu, rastrgana qubomorom i èqnada povede ponovo borbu u ko joj bi rezultat bio povratak iz-


Amerika

liberalizam

(sloboda uop{te)

demokratija(vladavina uz saglasnost

naroda)

modernost(odgovor na promenu i novine

koje donosi vreme)

globalizacija(povezanost nacija)

univerzalnost(odgovaranje prirodnim potre-

bama svih ljudi)

miroljubivost, {irenje uticajau svrhu za{tite univerzalnog

poretka

Rusija, Kina,

islamski fundamentalisti

autokratija

(sklonost da se vlada samo uskladu sa voljom vladara, pa ako

treba i protivno volji naroda)

apsolutizam, tiranija(opet, volja vladara se ne usa-

gla{ava sa voljom naroda)

tradicionalizam(otpor promenama, preferiranje odr-

àvanja nekog stanja iz pro{losti)

izolacija(otpor uticajima koji dolaze spolja)

ideologija(u negativnom, a ne neutralnom

zna~enju, preferiranje la`nih ili

egoisti~nih ideja koje nisu u in-

teresu svih)

nacionalizam, konfliktnost(sklonost egoisti~nom, partiku-

larnom vi|enju sveta, {irenju na

ra~un drugih)



istiskivawa uobi~a jenih procedura argumentaci je. Moglo bi sere}i da je pravi nepri jateq kod Kejgana istina ili filozofi ja, a teku drugom koraku i Rusi ja i druge „autokrati je“.

Materi jalizam ideologi je

Kod nas je Robert Kejgan postao poznat preko teksta Mo} i slabost ko ji je tuma~io razlike u gledawima Evrope i Ameri-ke na rat u Iraku. Kejganova teza je bila jednostavna i glasila jeda te razlike proizilaze iz razli~ite mo}i ko jom raspolaù Ame-rika i Evropa. Amerikanci ima ju vojnu mo} i zbog toga su sklo-ni da je koriste i primerenim moralom otvara ju put upotrebisile, Evropqani je nema ju i zbog toga se pla{e wene upotrebe ipreferira ju re{avawe problema mirnim putem. Kejgan na po-~etku ovog teksta doslovce kaè: „Vreme je da se prestane sapretvarawem da Evropqani i Amerikanci dele za jedni~ki po-gled na svet, pa ~ak i da nastawu ju isti svet.“19 Kejganova teza

je bila da su moralni pogledi zavisni od mo}i ko jom raspolaèsubjekt ko ji ih ima, odnosno, da subjekti ko ji posedu ju razli~i-ti stepen mo}i nastawu ju „razli~ite svetove“. Ovde, dakle, ima-mo primenu teze o zavisnosti „svesti“ od „bi}a“ za ko ju smorani je utvrdili da je odlika svake ideologi je. Intuici ja ko ja namgovori da ovakva zavisnost ipak posto ji, treba da pro|e kroz

jedno raz ja{wewe. Naime, ovakve formulaci je su uvek dvosmi-slene. S jedne strane, one ukazu ju da je subjekt ko ji ima npr.mo} (ili bilo ko ju drugu relevantnu osobinu, npr. da je pripad-nik neke klase) skloni ji da ima ove ili one stavove. Dovde je tateza prihvatqiva. Ali tom stranom zna~ewa teze ne dobi ja se


zna~no negativno, a osim toga, da je ta jednozna~no negativnaocena posluìla da se otklone primedbe Americi. Jer, iako suprimedbe Bu{ovoj doktrini i ameri~koj politici glavna tema ~lan-ka (Kejganov ciq }e biti da postupno i posredno opravda sve os-obine te politike) nigde se ne navode kriteri jumi ~i ja primenase opisu je kao univerzalna. Nigde, dakle, nema formulaci je: ovo

je ne gativno i bi}e ne gativno oceweno, ma ko da to radi. Na pri-mer, ne kaè se: napasti drugu zemqu je lo{e i lo{e je ma ko toda uradi, ve} ukoliko je to ameri~ki napad onda ni je lo{e, uko-liko to radi neko drugi onda je lo{e. Ili: ne kaè se prekr{iti nor-me me|unorodnog prava je lo{e itd. Ili: povesti preventivni rat

je dobro i dobro je ma ko to da radi, ve}, ponovo, ameri~ki pre-ventivni rat je dobar, dok je preventivni rat bilo kog drugog (iz-uzev eventualno ameri~kih saveznika) za svaku osudu.

Ove formulaci je zvu~e pregrubo, u smislu da je zdravom ra-zumu neobja{wivo kako bi neko mogao da bude ovoliko nedo-sledan i pristrasan. Ali taj utisak o pregrubosti vara. U stvari jeovaj na~in razmi{qawa neophodan sasto jak svake ideologi je.Zbog ovog na~ina razmi{qawa bilo bi pogre{no Kejganove tvrd-we shvatiti kao proste tvrdwe ko je primewu ju usvo jene kriteri-

jume, pa se na primer upustiti u raspravu da li je Rusi ja stvarnoautoritarna prema odre|enom kriteri jumu autoritarnosti i pre-ma usagla{enim ~iwenicama o woj ili u raspravu da li je Ameri-ka postupila ispravno sa ovom ili onom akci jom. Kejganov tekstse uop{te ne bavi time, a odgovori na ova pitawa su unapred po-znati, kao {to su, uostalom, Kejganu verovatno poznate i sve relevantne ~iwenice. Sam tekst se ne bavi ~iwenicama ili primenomuniverzalnih kriteri juma, ve}, obrnuto, raz gradwom na~ina mi-{qewa ko je bi se time bavilo, odnosno, iz gradwom jedne speci-fi~ne ideologi je. Drugim re~ima, ciq teksta ni je da se do|e doneke nepristrasne istine ili do istine uop{te, ve} da se izgradi ma-trica ideologi je sa samom Amerikom kao vrhovnim kriteri ju-mom i da se osvo ji prostor za ideolo{ki na~in razmi{qawa putem


19 U tekstu „Kraj snova...“, Kejgan mewa ovu strategi ju i zalaè se za {tote{we povezivawe Evrope i Amerike. Ali osnovna intenci ja je u oba slu~a jaista: i potpuna razdvo jenost i zbi jawe redova neutrali{u mogu}nost me|u-sobne kritike.



2) poredak u kome nema nikakve sile kao garanta, ve} svepo~iva samo na ide jama i instituci jama.

Navodno je ovo drugo stanovi{te mekanih i slabih, postmo-dernih Evropqana, dok je ono prvo wegovo i ameri~ko stano-

vi{te. Me|utim, osim ove dve soluci je – ko je kada se uporede jedna izgleda jednostavno nerealisti~na, jer pretpostavqa da }esvi po{tovati za jedni~ka pravila, dati se ubediti da ih ne kr{eitd, ~ak iako nikakva sila ne sto ji kao garant tih pravila – pos-to ji i tre}a soluci ja po ko joj je sigurno ta~no da je neophodnaneka sila da garantu je red, ali bi ta sila trebalo da bude u slu`bizakona ko ji se univerzalno po{tu ju. Moè posto jati samovoqnasila, ko ja se izuzima od svake kritike, a moè posto jati i sila ko-

ja garantu je poredak regulisan nepristrasnim pravilima. KodKejgana ove tre}e mogu}nosti, naravno, nema: ili ameri~ka sa-movoqa ili odsustvo sile i naivna, nerealisti~na, „postmoderna“politika ko ja smatra da je „igra politike sile“ zavr{ena, a ko ja }esamo omogu}iti da se male i zle sile razma{u. A upravo ova tre-}a, izostavqena pozici ja otvara prava, zanimqiva pitawa. I tekona je zaista konkurent Kejganovoj ideologi ji.

Naime, iako je verovatno da mo} uti~e na izbor na{ih na~e-la, za{to se ne bismo mogli odupirati tom utica ju? Za{to ne bibilo mogu}e da se promena mo}i razli~itih dràva, ko ju nemi-novno donosi vreme, odigrava u okviru istih dobro promi{qe-nih normi? Neko moè tvrditi da je to beznade`no nerealisti~napozici ja, me|utim, onda to povla~i da su nerealisti~ne i mnogedruge stvari. Na primer, demokrati ja, kao sistem na ko ji se Kej- gan poziva, po~iva na tome da jedan poredak moè da preìvipromenu respektivne snage razli~itih parti ja i smenu vlasti. Mo-ral je u osnovi sistem pravila usagla{enih tako da vaè univer-zalno, dakle nezavisno od mo}i, bogatstva ili bilo ko jih drugihosobina po ko jima se razliku ju subjekti na ko je se on odnosi.[ta vi{e, ~itava kultura, nauka, filozofi ja, politi~ke teori je, ne-


odgovor na pitawe ko je neku ideologi ju zaista interesu je, a to je pitawe ko ji su od tih stavova ispravni. A svakako se ne do-bi ja ni jo{ problemati~ni ji zakqu~ak ideologi je da su to uvekstavovi odre|enog subjekta.

Daqi zakqu~ak ko ji ne sledi, a ko ji ideologi je po pravilu izvla-~e iz veze materi jalnog stawa subjekata i ocene o ispravnosti wi-hovih stavova, jeste da osnova za procewivawe kom stavu bitrebalo dati prednost ne moè biti za jedni~ka, nepristrasna, jer

subjekti ive u razli~itim svetovima izme|u ko jih ne posto ji za jed-ni~ka osnova ko ja bi posluìla za davawe prednosti. Svaka ide-ologi ja na kritiku odgovara stavom „sve je relativno“, sve je izrazinteresa subjekata, nema objektivne prednosti jednog stava uodnosu na drugi. Ideologi je su tako u principu materi jalisti~ke ili„realisti~ke“. One smatra ju da nas razli~ita materi ja, ko ja je deonas, potpuno udaqava jedne od drugih u razli~ite svetove.

Kejgan i u tekstu „Kraj snova...“, ko jim se bavimo, ne pro-pu{ta da ponovi ovu matricu: „Druk~i ja konfiguraci ja mo}i,multipolarni svet ~i ji su polovi Rusi ja, Kina, SAD, Indi ja i Evro-pa, proizveo bi svo ju posebnu vrstu poretka, za razli~itim pra-vilima i normama ko je bi odraàvale intere se mo}nih dràvako je }e biti u stawu da ga obliku ju“ i doda je da „internacional-ni poredak ne po~iva na ide jama i in stituci jama“20 (kurziv moj),sugeri{u}i da ovaj me|unarodni poredak po~iva jedino naAmerici kao jedinoj supersili.

Kejganova argumentaci ja u prilog tvrdwe da poredak ne po-~iva na ide jama i instituci jama po~iva na ili-ili opozici ji gde sezainteresovanom ~itaocu nude samo dve mogu}nosti:

1) poredak ko ji po~iva na sili (snazi) i


20 Ovo umawivawe zna~a ja ide ja i instituci ja na ra~un „snage“, samo je iz-raz eqe da se nepristrasni govor delegitimi{e, a pristrasni legitimi{e. Ide je sedenuncira ju i kao snovi, idealizam, utopizam, „postmoderna“ itd.



da na tradicionalan na~in, kao na igru sila u ko joj je mo} kqu~-na. Onda bi se moglo pretpostaviti da je mogu}e i legitimno dase neka mo} sudari sa ameri~kom, a da zbog toga ne iza|e izokvira ko ji su dozvoqeni i Americi. Me|utim, to ni je tako. Ia-ko se sve vreme ironi~no govori o „postmodernom“ pogleduna politiku, ko ji zanemaru je zna~aj mo}i, Kejgan odobrava up-ravo „postmoderni“ period u istori ji Rusi je tokom devedese-tih, kada se Rusi ja ni je protivila ni jednom potezu Amerike, biloda je to {irewe NATO ka wenim granicama ili neka od inter-venci ja. U trenutku kada po~iwe da se protivi, Kejgan je ne po-hvaqu je {to je usvo jila ispravan pogled na politiku, ve} jeopisu je kao autokrati ju, ko ja ne zasluù je ni jednu pozitivnuocenu. U trenutku u kome se po javqu ju opravdane kritikeAmerike, Kejgan koristi protivqewe Rusi je i prisustvo ruskekritike, da skicira svet u kome je obnovqen sukob liberalizma iautokrati je i u kome sledstveno svaka kritika liberalne straneide na ruku suprotnoj strani u ideolo{kom ratu. (Kejgan: „Ne-ma neutralnog stanovi{ta u ovim stvarima“, ili podràvate de-mokrati ju ili podràvate autokrati ju). U ve}em delu tekstaKejgan poziva demokratski svet da zbi je redove, odbaci nesla-gawa i ~ak osnu je posebne demokratske me|unarodne institu-ci je ko je bi zamewivale neefikasne Ujediwene naci je.

Glavni izvor ekskluzivnosti Amerike je wen ekskluzi van pri-stup liberalnim vrednostima. Amerikanci su „deca slobode“ inisu u stawu da rade protiv we. Obrnuto, u svrhu promovisawaliberalizma i suzbi jawa autokrati je sve je dozvoqeno. Zanim-qivo je da Kejgan ba{ slu~aj Kosova izdva ja kao trenutak u ko-me je morala biti angaòvana ameri~ka ekskluzivnost. Evo {taon kaè: „[ta vi{e, intervenci ja saveznika na Kosovu je bila pro-tivpravna, u najmawu ruku takva prema vekovima posto je}emme|unarodnom pravu i poveqi UN. Bila je preduzeta bez odo-brewa Saveta bezbednosti i protiv suverene naci je ko ja ni je po-~inila akt agresi je preko svo jih granica. Amerikanci i Evropqani


ma ju smisla ukoliko ne sluè stvarawu jednog sveta pravila ilina~ela i teori ja otpornih na promene mo}i - nepristrasnih, uni-verzalnih pravila i saznawa. Sve ove stvari nisu aktuelno neza-visne od promena u realnosti, ali wih ne bi bilo da nismo ustawu da delu jemo protiv relativnosti ko ju te promene donose.

Tajni sasto jak ideologi je

Me|utim, u svetu tih stvari vaì i da tu nema mesta za eks-kluzivne pozici je, za subjekte ko ji bi imali ekskluzivno pravoda kr{e sve te principe i to je ono {to se ideolozima ne svi|a.Ako se vratimo malopre skiciranoj vezi materi jalnog i na~ela,relativizam ko ji sugeri{e ta veza, kao {to smo videli, najpre vo-di ukidawu mogu}nosti kritike nekog subjekta. Ali, to ni je do-voqno. Ako samo kaète da je sve relativno, da je sve zavisnood pozici je u ko joj se nalazi neki subjekt, onda, dodu{e, ukida-te mogu}nost kritike, ali time i vlastiti stav izlaète relativizmu:svako moè re}i da je i va {a pozici ja uslovqena va{im interesi-ma, i zato neuniverzalna, nevaè}a za bilo koga drugog. Taj is-hod je nepovoqan i tu stupa na snagu jedno lukavstvo ko je jekarakteristi~no za bilo ko ji ideolo{ki govor: sve je relativno, da,ali je samo na {a pozici ja univerzalna. Ovde ne treba pitati: ka-ko je to mogu}e? Jednostavno, kada je potrebno poni{titi efek-te kritike, sve je relativno i zato je kritika nevaè}a (ma {ta dakaè ta kritika), ali, kada je potrebno reklamirati vlastitu pozi-ci ju ona }e biti izuzeta iz relativnosti. Vaèwe ovih pravila nepo~iva na nekom vi{em na~elu, ve} na aktuelnoj praksi ideolo-{kog govora, {to zna~i da ideolo{ki govor koristi ovu protivre~-nost, ali ostavqa drugima da je primete i iza|u na kraj sa wom.

Kod Kejgana je ova ekskluzivnost jednog subjekta otvore-no uvedena. On, prvo, sve vreme insistira da se na politiku gle-




su sa nama i one ko ji su protiv nas, da kr{i pravila me|una-rodnog poretka i zaobilazi wegove instituci je. Amerika moèda svakom oduzme moralni kredibilitet, prihvatawe kritikemoè pretvoriti u rat protiv kriti~ara i moè biti oslobo|enaod svih ograni~ewa. Ukratko, moè da se pona{a kao pravaautoritarna vlast.

Naravno da ovo ni je jedini pogled na politiku. [tavi{e, pos-to ji i u filozofi ji i u politi~koj teori ji {iroki krug mislilaca ko ji suetablirali suprotna na~ela. Zbog toga svaka ideologi ja mora dazavr{i i posao diskreditovawa ovih na~ela. Kejgan usva ja tehni-ku prikazivawa nepristrasnosti i univerzalnosti kao ne~eg ne-mogu}eg i nerealisti~nog. Kraj sawawa, iz naslova teksta,odnosi se na ovu mogu}nost. Uop{te, svi ko ji se trude oko ne-pristrasnosti, univerzalnih pravila, principa, ide ja, opisu ju se kaoidealisti, sawari, postmodernisti. Zanimqivo je da se re~ „post-moderno“ u ovim kontekstu izgleda po javqu je samo zbog toga{to se radi o re~i ~i je zna~ewe je nepoznato velikom bro ju qu-di, {to bi trebalo da po ja~a efekat odbojnosti prema tom „post-modernom“ stanovi{tu. To pokazu je i ~iwenica da se najprepostmoderno suprotstavqa tradicionalnom (npr. postmodernoi tradicionalno shvatawe mo}i i politike), dok se u drugom kon-tekstu islamskog fundamentalizma suprotstavqa moderno i tra-dicionalno, dok bi ovde interesantna suprotnost, naravno, bilamoderno-postmoderno. Po ponavqawu nekih starih matricaideologi je, Kejganovo stanovi{te je moderno, ali je, po izboruosnove ideologi je u Americi ko ja je mnogo otvoreni je partiku-larna osnova nego osnove ideologi je u modernoj politici, po ne-stanku tematizovawa ideologi je kao takve, po tome {to dolaziposle „kra ja ideologi je“ – to stanovi{te je i postmoderno.


krenuli su u rat u ime onoga {to su oni posmatrali kao „vi {i za-kon“ liberalne moralno sti. Za one ko ji ne dele ovaj liberalnimoral, ovi su akti jednostavno nezakoniti, destruktivni po tra-dicionalne prepreke nacionalne suverenosti“. Me|utim, Kejgannaravno ne osu|u je ovaj na~in razmi{qawa, iako je on preci-zan opis onoga {to se ne sme ~initi u okviru pravnog poretka.Naime, preduzeti nasilne akte, uzeti zakon u svo je ruke, u imenekog partikularnog morala (ko ji je prima facie partikularansamim tim {to ni je ve} ugra|en u zakon) definici ja je onoga {to

je zabraweno u pravnom poretku. Kejgan ovde pribegava eks-kluzivnosti o ko joj smo govorili: svi su morali relativni i izraz in -teresa subjekata, ali ovaj „vi {i zakon“ liberalne moralno sti ni je.Sam izraz „vi {i zakon“ ukazu je na tu ekskluzivnu pozici ju ko ju

jedinu ne doti~e relativnost sveta. S druge strane, Kejgan seuop{te ne uzbu|u je {to drugi pomenutu intervenci ju nisu vide-li kao „moralni ~in“ i „humanitarnu intervenci ju“, jer je wiho-vo vi|ewe uslovqeno time da oni nisu liberali, a ni ne mogu tobiti, jer je liberalno – ameri~ko.

Eksplicitan izraz ovog ekskluziviteta nalazi se na samomkra ju Kejganovog teksta: „Ve} {est deceni ja ameri~ki lideri ve-ru ju da Amerika ima jedin stvenu mo} i jedin stvenu odgovor-nost da upotrebi silu da bi spre~ila klizawe sveta ka stawu ko je

je proizvelo dva svetska rata i bezbrojne nacionalne nesre}e.Iako se mnogo toga promenilo od tada, odgovornost Amerikeni je“(mo ji kurzivi). Iako se moè pomisliti da ovde Kejgan opi-su je samo ~iwenicu specifi~nosti Amerike, ceo tekst pokazu jeda se radi o ne~em drugom: jedinstvenost Amerike je onaj taj-ni sa sto jak ko ji bo ji ameri~ku upotrebu sile pozitivnim tonovi-ma, a svaku drugu istu takvu upotrebu negativnim. Tajsasto jak ~ini da je mogu}e da je Kejgan uveren da je Americidozvoqeno da odbaci svaku kritiku, da pokrene vremenski inekim ciqem neograni~en agresivni rat protiv neodre|enog ne-pri jateqa i da ga vodi nemilosrdno, da podeli svet na one ko ji




ne mislim samo na Srbi ju, ve} i na, ma kako to veliko zvu~alo,~itav svet. Beo grad je svet , naàlost, i po stawu u vezi sa ideo-logi jom. Jedna od ide ja ko je je ideolo{ki na~in razmi{qawa pre-uzeo od filozofi je i ko ja je sada centralna ideolo{ka ide ja jeste,ne treba se tome ~uditi, upravo ide ja slobode. Ideologi ja i mo-è da se odupire filozofi ji zbog svo je mimikri je, zbog toga {to jeu stawu da se nadoveè na najboqe obra|ene i najsmisleni jeide je i da se predstavi kao filozofi ja. Ideologi ja }e ponavqatineku ide ju ili zastupati neke stavove ko ji su prima facie dobri,ali iz lo{ih, pogre{nih razloga. Od filozofi je do ideologi je se pre-lazi i tako {to se stvar prikaè kao da ideologi ja moè da ono {tonudi filozofi ja maksimalizu je, da moè da dâ vi{e, od we. O to-me }e biti re~i u slede}em poglavqu. I o jednom posebnom dru-{tvenom sistemu.


Ono {to nedosta je

Kod nas je Kejganov tekst pohvalila Jelena Mili} na blogu21

B92, za wu tu ni je bilo ni~eg spornog. Dodu{e, kada Jelena Mi-li} kaè „jednostavno se zalaèm za jednu ideolo{ku opci ju“,zlonamerno bi bilo tuma~iti da je to zalagawe za sve ovo iskriv-qavawe istine ko je smo gore opisali. Jasno biti opredeqen zaevroatlantske integraci je, na primer, ~ini samo ideologi ju u ne-utralnom smislu. Ako je, pri tom, taj stav otvoren za raspravui izloèn ~iwenicama ko je }e odrediti wegovu sudbinu, onda jesve u redu. Ali, ako taj stav izna|e na~in da se za{titi od svakekritike i da uvek bude u pravu, ako negira mogu}nost nepri-strasne rasprave, onda se radi o ideologi ji o ko joj smo govorili.U vreme22 kada je ob javqen ovaj tekst kod nas je bila aktuelnatema opredeqivawa za i protiv NATO-a, {to je dovelo do jo{ iz-raèni jeg i sna`ni jeg ideolo{kog opredeqivawa u javnosti. Ono{to je tada bilo karakteristi~no, mislim da se ni je promenilo nisada: u na{em javnom govoru preovla|u je upravo postmoder-ni vari jetet ideologi ja: jednima je negativno sve {to dolazi saZapada (i sa strane uop{te), drugima je negativno sve {to nedolazi sa Zapada (i {to je srpsko uop{te), nekima je negativnosve {to je odre|eno, ovozemaqsko, {to ne ukazu je na uzdrà-nost i odugovla~ewe. Aktuelni spor izme|u Amerike i Rusi jezao{trio je i stawe kod nas, tako da je sve vi{e eksplicitnog ide-olo{kog svrstavawa na jednu ili drugu stranu.

Ali, razlozi za ideolo{ki na~in mi{qewa nisu samo endem-ski pa se ne nalaze samo u lokalnim obi~a jima i interesima, ve}ima ju koren u {irem stawu intelektualne za jednice, pri ~emu


21 http://blog.b92.net/22 Ovde se misli na jesen 2007. Tada je DSS predloìo svo ju Deklaraci ju

o vojnoj neutralnosti.



duha povezana su sa filozofi jom. Kao {to }emo videti, jedna de-mokrati ja posta je pluralisti~ka autarhi ja, kada se formalnomdemokratskom ure|ewu oduzme duh demokrati je, pa ~ak i duhuop{te. Ovu promenu prati}emo na primerima iz na{e politike,ali prethodno }emo ipak pogledati kako se ovaj prelaz od de-mokrati je ka relativisti~koj autarhi ji ogleda u samoj filozofi ji ilina wenim rubovima.

Liberalizam i libertari janizam

Sistem ko ji danas zovemo demokrati ja usko je povezan sa fi-lozofi jom liberalizma. Primewena na politiku, ova filozofi ja po-nudila je skup ide ja ko je legitimi{u specifi~ne demokratskeinstituci je i norme me|u ko jima se isti~u izbori, sloboda mi-{qewa i govora, sloboda preduzetni{tva. Ono {to je za nas ov-de va`no jeste da su qudi ko ji su radili na formirawu pravilaliberalnog dru{tva bili posve}eni o p {tem dobru.

Da bi uporedili liberalizam i radikalni liberalizam (ili liberta-ri janizam24) uze}emo kao primer liberalnog mi{qewa misao Fri-driha fon Ha jeka. @ele}i da izna|e novo specifi~no ime ko je }ese odnositi na, po wegovom mi{qewu, idealan sistem, Ha jek jepredloìo termin katalak si ja ko ji se odnosi na spontani poredaktrì{ta, a izveden je iz starogr~kog glagola katallattein ko ji zna~i„trampiti“, „razmewivati“ ali i, kako Ha jek nagla{ava, „primitiu za jednicu“, „preobraziti se od nepri jateqa u pri jateqa“. Ovastrana za jednice je ono {to se gubi u relativisti~koj autarhi ji.

Fenomenologija radikalno liberalnog duha 63

Fenomenologi ja radikalnoliberalnog duha

Iako na povr{ini to ne izgleda tako, mi u stvari ne ìvimo udemokratskom sistemu. Formalno gledano, ve}ina zakona jedizajnirana u skladu sa „vladavinom naroda“, posto je izbori,stranke, podela vlasti, ali neformalna pravila23 ko ja reguli{u pri-menu ovih pravila ima ju svo ju nezavisnu i druga~i ju prirodu.Ako je diktatura na~in da se op{te ili privatno dobro postignudisciplinom, demokrati ja na~in da se op{te dobro postigne pre-ko slobode, na{ sistem je, na nivou ovih neformalnih pravila,sistem u kome je op{te ili za jedni~ko dobro u stvari ukinuto, aprisutna sloboda je samo posledica ove ~iwenice. Sloboda je tuostatak posle nestanka ograni~ewa ko ja proizlaze iz posto jawadrugih qudi i posle ukidawa ide je o op{tem dobru ko je bi jed-nako {titilo interese svih i obavezivalo na neke radwe. Pitawe

je koliko je ovaj posledwi sistem i mogu}e zvati sistemom u do-slovnom smislu.

Budu}i, dakle, da izme|u ovih sistema posto ji radikalna ra-zlika – u demokrati ji op{te dobro posto ji, u na{em sistemu ne –ni je lo{e da novi sistem dobi je i drugo ime. Mislim da je najpo-godni je ime relativi sti~ka (ili plurali sti~ka) autarhi ja.

Sistem relativisti~ke autarhi je moè da posto ji paralelno saformalnim demokratskim sistemom. Ono {to razliku je ova dvasistema je prisustvo ili odsustvo demokratskog duha. A pitawa

23 Na ovu razliku skrenuo mi je pa`wu Slavoj @ièk.

24 Libertari janizam je termin ko ji se vezu je za dosta uzak krug filozofa iekonomista ko ji smatra ju da liberalizam treba dovesti do radikalnih konse-kvenci. Kada biram ovaj termin, ne èlim da kaèm da je trenutno preovla-|u ju}i na~in mi{qewa posledica delovawa ovih filozofa. On je pre rezultatkretawa duha i deo logike sistema, a kod ovih filozofa se samo moè na}i eks- pliciran ovaj na~in mi{qewa.



pozitivizma ko ji je ~itavu, u odnosu na sebe pro{lu, filozofi jusmatrao za besmislenu i da se preostali stvarni filozofski prob-lemi mogu re{avati bez pomo}i ove tra dici je, na potpuno no-vim osnovama. Ne treba pomiwati da je liberal poput Ha jekaodbacivao ovaj na~in mi{qewa u skladu sa vlastitim razliko-vawem dve vrste racionalizma, gde kon struktivi sti~ki raciona-lizam odbacu je tradici ju uveren da se sve moè nanovokonstruisati, dok se kriti~ki racionalizam na wu oslawa.

Daqa posledica ovih osnovnih uverewa jeste da }e liberta-ri janac praviti o{tru razliku izme|u formalnih pravila, npr. po-zitivnih zakona i duha ko ji prati te zakone. Pozitivisti~ki duhprihvata spoqa{we norme ko ji mogu i treba da reguli{u vidqi-vo pona{awe, ali sve norme ko je pripada ju duhu i prate i osmi-{qava ju ove prve norme odbacu je kao suvi{ne i proizvoqne.Tako }e radikalni liberal biti za potpunu slobodu govora i mi-{qewa i smatra}e da je sve {to nam je potrebno formalno uki-dawe cenzure i zakoni ko ji spre~ava ju da se govori pretvore ufizi~ko nasiqe. Dok nema fizi~kog nasiqa, svako je slobodan damisli i govo ri {ta ho}e. Liberal, naprotiv, nikada ne}e razdva ja-ti to dvo je i uvek }e znati da poredak slobode po~iva na filozo-fi ji slobode. Ha jek je traìo da se radi na filozofskim osnovamaliberalnog poretka25, svestan da su na~elima potrebna stalna is-traìvawa i problematizaci je ne bi li se spre~ilo da se wihov smi-sao „osu{i“ i postane neprivla~an za bilo koga.

Po{to smatra da ispravna filozofi ja (pozitivizam) pokazu jeda je nemogu}e prona}i objektivnu prednost jednog „treba“ is-kaza u odnosu na drugi, libertari janac misli da iz toga sledi da

je svako nametawe jedne norme nelegitimno, a po{to dràva


Liberalizam je posledica uverewa, dobi jenog iz obimnog isku-stva i promi{qawa, da je relativna sloboda neophodna da bi sestvorila prosperitetna i skladna za jednica. Iz ove filozofi je zatosledi da dru{tvo sa jedne strane mora imati tu slobodu, ali da, sadruge strane, mora ju posto jati pravila ko ja tu slobodu {tite. Inter-venci ja radikalnih liberala sasto ji se u maksimalizovawu slobodeputem ukidawa svih pravila ko ja je mogu ograni~avati. U tome

je tajna zavodqivo sti tog u~ewa: dok autoritarni poredak izgledakao negaci ja poretka slobode, relativisti~ka autarhi ja izgleda kaowegov logi~ni nastavak, kao maksimalizovawe slobode, a u stva-ri je tako|e wegova negaci ja, samo na drugi na~in. To }emo la-ko videti ako uporedimo ova dva na~ina mi{qewa.

Da po~nemo od filozofskih osnova. Dok liberal veru je daposto ji objektivna istina i da su na~ela pravde ne{to {to trebada bude otkriveno misaonim naporom, libertari janac misli daobjektivna istina ne posto ji, a da iza pravde moè sta jati samoarbitrarna odluka nekog subjekta. Ta razlika je u korenu svihostalih i poti~e otuda {to je u filozofskom smislu libertari janacpozitivista, a liberal ni je. Iz pozitivizma libertari janac izvla~iuverewe da eti~ke istine ne posto je i da posto ji o{tra razlika iz-me|u uobi~a jene nauke o ~iwenicama i etike. Dok je nauka o~iwenicama mogu}a, etika je po wemu proizvoqna: nemogu}e

je uspostaviti objektivnu prednost jednog iskaza o onome {to jedobro ili {to „treba“ u odnosu na drugi. Posledice ovog izbora,ko ji se u principu ne problematizu je, vi{estruke su. Libertari ja -nac odbacu je svaku nauku i razgovor ko ji se ne bavi ~iwenica-ma, ube|en da na taj na~in sledi Hjuma, {to se vremenompretvara u antiintelektualni stav uop{te. Za wega u oblasti eti-ke nema kriteri juma i „svako ima svo je mi{qewe i svo ju isti-nu“. Onaj ko ji iznosi svo je mi{qewe u tom kontekstu, ugroàvatu|u slobodu. Libertari janci poziva ju da se pre|e sa re~i na de-la i svaku teori ju, pogotovo filozofi ju, diskvalifiku ju kao osta-tak iz pro{losti. Ovde se direktno ponavqa negatorska crta

64 Fenomenologija radikalno liberalnog duha

25 Evo {ta kaè o tome: „Malo je tako nezahvalnih zadataka danas kao{to je su{tinski zadatak razvi jawa filozofskih osnova na ko jima mora biti za-snovan daqi razvitak slobodnog dru{tva“. (F. f. Ha jek, Spi si iz filozo fi je, eko-nomi je i politike, str. 114.)



Zbog svog zavodqivog maksimalizovawa slobode libertarijanizmu su skloni mladi ko ji ga me{a ju sa anarhizmom. Ako seuzme u obzir i dosta {iroka rasprostrawenost pozitivisti~kih sh-vatawa u etici i nau~noj literaturi, ta sklonost je razumqiva i pi-tawe je da li uop{te u sebi ima ideolo{ki element skrivenog

partikularnog interesa. U tom smislu libertari janizam je pre-}utna ideologi ja ko ja proizilazi pre svega iz popularnih shva-tawa i logike sistema. Me|utim, sigurno je da to ni je uvekslu~aj. Libertari janizam je uop{te ideologi ja onih ko ji su „gore“u dru{tvenom sistemu. Bogati bi èleli da se wihovo bogatstvone umawu je porezima, a oni na vlasti èleli bi da se vlast neumawu je ograni~ewima. Oni vi{e ne traè autoritarnu vlast ko-

ja bi na direktan na~in kontrolisala privatne ìvote i mi{qewasvih, ali èle da niko drugi ne ograni~ava wih. Za libertari jani-zam sav problem (ne ba{ pakao) zaista dolazi od dru gih.

Na{i radikalni liberali

Slu~ajno ili ne, ve} ime ideologi je ko jom se sada bavimoukazu je i na neke na{e stranke ko je dele tu ideologi ju.

Radikali

Kod radikala se veza sa libertari janizmom najlak{e vidi nawihovom zalagawu za apsolutnu slobodu govora. Radikali ra-dikalno razdva ja ju govor i delovawe ko je je ka`wivo27. U prak-si ovaj postupak omogu}ava da se autoritarna ideologi ja zadrìiako se formalno prista je na demokratska pravila, a da se sva-ka kritika neutralizu je pozivawem na slobodu govora. Naprostose na bilo kakav argument odgovara da svako ima pravo na svo-


svo jim zakonima to nu`no ~ini, re{ewe vidi u ukidawu dràve.Ukidawe dràve naizgled pove}ava slobodu, na primer, po{tonema poreza svima osta je vi{e prihoda, a po{to nema vlasti ne-ma ni normi ko je bi ona mogla nametnuti kao obavezu. Liber-tari janizam je svestan da je dràva, dok je posto jala, sluìla i dase spre~e po jedinci ko ji èle da ugroze slobodu drugih, ali ovajproblem re{ava utopijskom nadom da }e ukidawe dràve isto-vremeno zna~iti i nestanak takvih qudi. Liberali ne dele ovouverewe. Na primer, Hjum kaè: „Lako je primetiti da bi, akoqudi ne bi bili sputani nekim op{tim i posto janim principima, tou qudskom dru{tvu proizvelo beskona~nu zbrku i qudska po-hlepa i pristrasnost bi brzo doveli do haosa u svetu“.26

Ako ove razlike liberalizma i libertari janizma predstavimou tabeli, ona bi izgledala ovako:


26 Isto, str. 44.

27 Radikali su trenutno posebno zainteresovani za ovu razliku jer se wi-hovom lideru V. [e{equ sudi prevashodno zbog onoga {to je izgovorio.

Po liberalizmu:

postoji objektivna istina

postoje univerzalna moralnapravila

postoji objektivan kriterijumkoji daje prednost jednoj

normi u odnosu na drugu

sloboda je ograni~enapravilima koja štite

poredak slobodepostoji kontinuum od pravnih

pravila i uopšte postupaka doduha koji ih opravdava

filozofija je neophodna da biporedak slobode postojao

dràva štiti poredak slobode

demokratija je prihva}ena

Po libertarijanizmu:

ne postoji objektivna istina

sva moralna pravila supartikularna

ne postoji objektivan kriteri- jum koji daje prednost jednoj

normi u odnosu na drugu

svako smanjivanje ograni~enjaslobode je poèljno

dovoljna je regulacija

spolja{njeg ponašanja

filozofija je besmislena

dràva treba da bude ukinuta

demokratija se u krajnjoj kon-sekvenci odbacuje



je opravdano o~ekivati da bi oni mogli da teè wenom ukidawu.Ali taj utisak je varqiv. Ve} time {to se negira demokratski iliuniverzalni duh na kome po~iva dràva ona se u su{tini ukidakao ustanova ko ja sluì op{tem dobru. To {to se ne bi teìlo we-nom ukidawu fakti~ki, ako je to uop{te ta~no, samo je posledi-

ca toga {to kada se ukinu restrikci je ko je bi sledile iz po{tovawainteresa svih, dràvna imovina i resursi posta ju u stvari privat-na imovina, a ~ak i u okviru libertari janizma nigde ne posto jiobaveza da se vlastita privatna imovina prepu{ta nekom dru-gom. Povremeno pribliàvawe radikala vlasti pokazu je koliko

je posto jawe ideologi je ko ja privatizu je dràvu o{tro suprot-stavqeno smislu vlasti29, tako da je u odre|enom smislu ta~no daradikali uop{te ne mogu biti na regularan na~in na vla sti - onogtrenutka kada bi oni do{li na vlast, vlast, u smislu sluèwa op-{tem dobru, bi se povukla i ustupila mesto samovla sti, sa posle-dicama ko je bi u praksi zna~ile uru{avawe funkci ja dràve.

DSS i „narodwaci“

Iako DSS i stranke ko je su okupqene oko we poku{ava juda se ideolo{ki predstave kao sredwi ili tre}i put izme|u auto-ritarnih radikala i previ{e liberalno ori jentisanih demokrata ipoliti~kih predstavnika Druge Srbi je, u stvari se radi o politiciu ko joj su sasvim dosledno sprovedena libertari janska na~ela.DSS se tako|e drì radikalnog razdva jawa govora i delovawa.To se videlo i povodom nedavnog slu~a ja demonstraci ja profa-{isti~ki nastro jenih grupa u Novom Sadu u vezi ko jih Milo{ Ali-grudi} kaè: „Neko moè u svom programu imati zacrtanosa|ewe rosnog cve}a, ali va`na je praksa.“, gde se jasno ocrta-va klasi~an libertari janski stav da se o mi{qewima ne moè di-skutovati jer tu ne posto je nikakvi univerzalni kriteri jumi, ali


je mi{qewe. Jo{ va`ni je kod radikala je prakti~no negirawe po-sto jawa objektivne istine. Radikali se eksplicite drè na~ela dase ne treba ni u ~emu slagati sa politi~kim protivnicima. Kada setome doda uobi~a jeno etiketirawe protivnika kao izdajnika,prema ko jima zbog ove iskqu~enosti iz za jednice ne posto ji du-

`nost prema istini, ko ja u stvari jedina konstitui{e pravu za jed-nicu, onda se vidi da je u praksi objektivna istina u potpunosti`rtvovana partijskim interesima. Ovo ima vi{estruke posledice

jer je objektivna istina uslov posto jawa demokratskog poretkazbog toga {to se primerenim izvrtawem ~iwenica nedemokrat-ski postupci uvek mogu prikazati kao demokratski. Osim ovo-ga, kod radikala su moralna ograni~ewa neutralizovana iprincipom retorzi je (uzvra}awa istom merom) ko ji skida zabra-nu sa svega {to je neko uradio nama kao narodu28 ili nama kaopoliti~kim protivnicima, ili sa svega {to je uop{te uobi~a jeno,„{to svi rade“. Sve ovo zna~i da je kod radikala po ~itavoj lini jipoliti~kog delovawa sprovedeno eksplicitno negirawe pojmovaiz ko jih bi sledile neke univerzalne obaveze izvedene iz za jed-ni~kog dobra. Radikali posmatra ju svet kao popri{te borbe par-tikularnih interesa u ko joj je sve dozvoqeno i u kome jebespredmetno pozivawe na bilo {ta izvan te partikularnosti – itu se prepozna je libertari janska cr ta u wihovoj politici, ma ka-ko, spoqa gledano, izgledalo da se radi o tradicionalnoj „doma-}inskoj“ politici. Kvaka je u tome da se u okvire libertari janizmamoè smestiti svaka vrsta politike, tako da se na primeru radi-kala vidi da je u skladu sa libertari janskim principima mogu}ebiti veoma razli~it od onoga {to bi prose~an libertari janac o~e-kivao da bi bilo mogu}e u okviru wegovih principa.

Ono {to bi moglo da protivre~i ovoj oceni jeste da su radika-li o~igledno fascinirani dràvom i da, makar na prvi pogled, ni-


28 Politika radikala bi se ukratko mogla opisati i kao èqa da se u Srbi ji sle-di hrvatska politika, s tim da bi u Srbi ji Hrvati i Hrvatska bili na onom mestuna ko jem u Hrvatskoj sto je Srbi i Srbi ja.

29 Primer Ma je Gojkovi} pokazu je kako je dolazak jednog radikala navlast imao za posledicu distancirawe od metoda i ideologi je radikala da bisve dovelo i do fakti~kog raskida sa strankom.



realnom svetu, ve} je ovim iskqu~ewem vremenske dimenzi jeuzdignuta na nivo u kome promenqivost sveta vi{e ne uti~e naprincipe. U pregovorima u vezi Kosova, ko ji su se vodili tokom2007. godine, to je dalo i neke rezultate jer su, ~ak i u ovakvojme|unarodnoj za jednici, principi jo{ uvek va`ni. Me|utim, sa

druge strane, da je DSS sposobna da se opredeli samo ako jene{to misaono odvo jeno od realnosti, pokazu je skoro potpunozanemarivawe realnog stawa dràve. Intervenci ja vlada ko je jevodio Vo jislav Ko{tunica svodila se na liberalizaci ju delova tr-ì{ta i na dono{ewe nekih evropskih zakona, me|utim, na svimdrugim poqima se videlo jasno popu{tawe ograni~ewa ko ja sle-de iz univerzalnog ili demokratskog karaktera dràve. Isti ti za-koni se ne po{tu ju, koalicioni partneri se pretvara ju u lokalnekabadahi je ko ji kr{e sva mogu}a, posebno uè politi~ka, pravi-la vezana za demokrati ju, nezavisna regulatorna tela ko ja su

uvedena evropskim zakonima ostavqa ju se bez sredstava i au-toriteta, ponekad ~ak i bez prostori ja, javna preduze}a dele se

jedino po kriteri jumu partijske pripadnosti, afere se zata{kava- ju, ugled instituci ja rapidno opada, javni govor preuzima juostra{}eni po jedinci i wegov nivo se radikalno spu{ta itd. Sveovo se istovremeno posmatra kao potpuno nezavisno od vlade.Drugim re~ima, vlada se potpuno povla~i iz javne sfere, isto-vremeno diskreditu ju}i svakoga ko bi se zalagao za univerzal-ne vrednosti i ograni~ewa jednako primenqiva na sve pa i navlast – potpuno po libertari janskom modelu.

LDP i Dru ga Srbi ja

Zanimqivo je da jedina eksplicitno „liberalna“ stranka na{epolitike u stvari najmawe po~iva na libertari janskoj filozofi ji.Ali, ne zna~i da kod wih ona ni je prisutna. Sigurno je da bi LDPna vlasti najdosledni je sproveo libertari janski program privati-zaci je {to vi{e preduze}a, liberalizaci je trgovine itd. Tako|e, ra-dikalno individualisti~ka filozofi ja ko ja iz liberalne Evrope stiè


da zato moramo ograni~iti samo nasiqe ili pozivawe na nasiqe.Kada se uop{teno pogleda politi~ki program DSS, on predstav-qa potpuno dosledno sprovedeno pozitivisti~ko uverewe da unormativnim pitawima ne posto ji mogu}nost da se napraviprednost jedne norme u odnosu na drugu ili jednog oprede-

qewa u odnosu na drugo. U nedavnoj emisi ji Dvou gao na TVB92, Rado{ Qu{i} na pitawe Da li je Srbi ja danas blià Evrop-

skoj uni ji ili Ru si ji? odgovara sa: „Mrtva trka“. U stvari, ovamrtva trka posto ji izme|u svih politi~kih opredeqewa DSS. Uunutra{noj politici oni su „na jednakoj udaqenosti od radikalai demokrata“, politiku DSS u odnosu na Hag ni je mogu}e jed-nozna~no opisati, u spoqnoj politici to je politika izme|u Rusi-

je i EU, u vojnim pitawima to je vojna neutralnost30, itd. Ovoneopredeqivawe, podvu~eno beskrajnim izbegavawem odgo-varawa na po jedina pitawa i politikom odlagawa u prakti~nim

pitawima, u stvari ni je izraz procene realnosti vezane za ova pi-tawa i izbora optimalne mogu}nosti, nego predstavqa dosled-no po{tovawe pozitivisti~kog stava da je nemogu}e datiprednost jednom normativnom stavu u odnosu na drugi.

Ovoj oceni o DSS kao stranci ko ja ima libertari jansku filo-zofi ju, opet naizgled, protivre~i insistirawe samog DSS da se uwihovom slu~a ju radi o „dràvotvornoj“ stranci. Ako se pogle-da ~iwenica da je DSS imao vode}u ulogu u zalagawu za osta-nak Kosova u Srbi ji, to da je neko opravdawe oceni da jeopstanak dràve zaista ciq. Ali, ako se bliè pogleda na~in nako ji DSS to ~ini, ovo zalagawe se moè precizni je proceniti.Upravo ~esti iskazi lidera DSS da je Kosovo „uvek bilo, jeste ibi}e deo Srbi je“ pokazu ju kako se politi~ko opredeqivawe po-

javilo tek onda kada sama stvar vi{e ne pripada promenqivom,


30 U vezi s ovim posto ji jedna simptomati~na frojdi janska oma{ka. Na saj-tu DSS izve{taj sa konferenci je za {tampu DSS-a od 08.10 2007. na ko joj se go-vorilo o vojnoj neutralnosti i stavu DSS da se protivi ulasku Srbi je u NATOnaslovqen sa „Politi~ka neutralnost u programu DSS“. (moj kurziv)



relevantna za jednica obnovqena jugoslovenska za jednica ~i jisu pravi ~lanovi antinacionalisti u Srbi ji i pripadnici zapadno-balkanskih naci ja. Ovo povla~i da se pripadnicima ove za jed-nice stvari gleda ju kroz prste, dok se prema onima ko ji supokvarili za jednicu (a to su nacionalisti u Srbi ji) zauzima nepo-

mirqiv stav ko ji ih potpuno iskqu~u je. Ovo je va`no jer na tajna~in autoritarni potenci jali ko ji se kri ju u pripadnosti svakojgrupi, u samoj Srbi ji delu ju tako da dele dru{tvo na jedan nepo-mirqiv na~in ko ji trajno ometa konstituisawe za jednice od sa-mog srpskog dru{tva. S druge strane, omiqeni i najcitirani jiautori u Drugoj Srbi ji, ne}e biti na primer Ha jek ili Poper, ve}Adorno i Hana Arent, {to pokazu je da je intimna filozofi jaDruge Srbi je neka od vari janti marksizma, ili ta~ni je, marksi-zam ko ji se aktivno posipa pepelom zbog autoritarne pro{lostii zauzvrat bdi nad povratkom mogu}nosti totalitarizma insisti-

ra ju}i na postmodernim razlikama. Ovaj intelektualni stav jerazumqiv, ali ima tu manu {to je sada ve} ne povratno za stareo:on sadrì lekove protiv npr. staqinisti~ke despoti je, ali je skoropotpuno nesvestan problema ko ji su se po javili od tada. Me|u-tim, po{to se oslawa na obimnu i za svo je vreme kvalitetnu ob-radu pitawa totalitarizma, ovaj stav tendira da ostane zakqu~anu svo jim istinama, sve misle}i kako }e stvarnost u budu}nostiukapirati da je krenula pogre{nim putem i vratiti se na onu ras-krsnicu na ko joj se, u na{em slu~a ju, krenulo pogre{nim putemnacionalizma. Problem sa ovim stavom je u tome {to ni svet, ani prostor ex-Jugoslavi je, ne sto je jo{ na toj raskrsnici i ne}e senekim obrtom istori je vratiti ni u marksizam ni u jugosloven-stvo. [to ne zna~i da u oba stava nema ne~eg i vrednog i neop-hodnog. Dana{wi problem dru{tva ni je ni totalitarizam ninacionalizam, nego upravo ovo o ~emu govorimo, filozofi ja at-omizirane autarhi je u dru{tvu ko je gubi ose}aj za vrednosti ko-

je proizilaze iz istinski shva}enog demokratskog poretka, a ovajproces jednako se vidi u Srbi ji kao i u savremenoj Americi (saBu{om i wegovim preventivnim ratovima), Poqskoj (u ko joj se


preko diskursa o qudskim pravima uticala bi na politiku u kul-turi i dominantnu javnost. Ali, ovo prihvatawe libertari janskihvrednosti, ko je bi nesumwivo nastupilo, u stvari ne odgovarafilozofi ji ko ja je intimno bliska strankama ko je zastupa ju tzv.Drugu Srbi ju. Na nivou bazi~nih opredeqewa, barem deo Dru-

ge Srbi je neoliberalnoj ekonomi ji i libertari janskoj filozofi ji pri-da je samo instrumentalnu vrednost u ciqu pribliàvawa EU,eliminisawa nacionalizma i ksenofobi je, palana~kog duha itd.Ovo povla~i jedan specifi~an obrt ko ji se ogleda u tome da se li-beralna pravila uvode pod specifi~nim uslovima kulture ko ja sevidi kao predominantno i skoro nepromenqivo autoritarna, ta-ko da se slobode uvode pod pretpostavkom da }e wihovo ko-ri{}ewe biti kontrolisano i pod pretpostavkom da ih ve}inagra|ana u su{tini ne razume i odbi ja. Ovo uverewe, iako pote-klo iz predrasuda Zapada prema isto~nim dràvama, naknadno

se u~vr{}u je o~iglednom autoritarno{}u u mi{qewu gra|anasklonih radikalima ili nekada soci jalistima. Me|utim, ovaj na-~in uvo|ewa liberalnih vrednosti u Srbi ju samo povratno otkri-va autoritarnost i u samoj Drugoj Srbi ji jer autoritarnost ipo~iva na oduzimawu autonomi je zna~ajnom delu gra|ana.Ova ~iwenica, da se liberalne vrednosti uvode autoritarnim me-todama i pod autoritarnim pretpostavkama, najvi{e naru{avasliku Druge Srbi je kao zastupnika zaista liberalne vizi je dru-{tva.

Ako ostavimo po strani libertari janski (ili neoliberalni) pro-gram LDP-a, i pogledamo ~emu su u intelektualnom smislu za-ista skloni simpatizeri i intelektualci ko ji podràva ju ovustranku, otkriva ju se dve stvari kao dominantne: udwa za ob-novom jugoslovenstva i filozofi ja ko ja se temeqi na kasnoj fazimarksizma i humanisti~koj filozofi ji. Ova prvopomenuta udwastriktno ne spada u ovu pri~u ali je neizmerno va`na za politi-ku LDP i intelektualna opredeqewa wegovih simpatizera. Pro-sto ob ja{weno, ovi intelektualci se pona{a ju kao da je za wih


F l ij dik l lib l d h 7574 F l ij dik l lib l d h



se u wihovu procenu i sposobnosti ne moè pouzdati ali da imipak treba nametnuti liberalni (u stvari libertari janski ili neoli-beralni) poredak iz vi{e razloga: jer je on dobar kao takav, wego-va primena koristi zapadnim dràvama i istovremeno potvr|u jeuniverzalnost zapadnih principa. U stvari je zapawu ju}i mir sa

ko jim se prista je na ovakav tretman iako je dru{tvo iz koga seiza{lo u osamdesetim, ko je je patilo od mnogih strukturnih i sa-dràjnih mana, istovremeno bilo dovoqno zrelo, makar sude}i poskoro op{tem intelektualnom konsenzusu u prilog liberalnih i de-mokratskih vrednosti na kra ju osamdesetih. Uvek mi kao naj-boqa ilustraci ja za ovu ogromnu razliku izme|u slike ko ju jemain stream zapadne javnosti imao o nama i nas samih, pada napamet pitawe nekog francuskog novinara u ranim devedesetimupu}eno Emiru Kusturici ko ji u studi ju sedi sa Goranom Brego-vi}em: Da li ste nekad bili na we govom koncertu? – u kome se

podrazumeva da je jedna rokenrol grupa u soci jalisti~kom blokueventualno mogla da se ~u je u nekoj garaì u strogoj ilegali. Lib-eralni poredak, izme|u ostalog, po~iva na gra|anima ko ji su spo-sobni za samopo{tovawe ko je je osnov kasni jeg konstituisawaza jednice. Zato ova za jednica ne sme da oda je utisak da se ruko-vodi principima ko ji joj dolaze sa strane, nezavisno od toga koli-ko su ti principi liberalni ili neoliberalni, dobri li lo{i.31

SPS i G 17 plus

Da samo pomenemo parlamentarne stranke ko je su ostale:SPS skoro iskqu~ivo ìvi od se}awa stari jeg stanovni{tva na vre-me kada se negativni efekti relativisti~ke autarhi je nisu ose}a-li, kada je jo{ posto jala mogu}nost za politiku „~vrste ruke“,dok je G 17 plus stranka ko ja ne pokazu je nikakav interes dabude prepoznatqiva u sferi ide ja.


predlaè da Isus Hrist bude progla{en za predsednika dràve),ili Francuskoj, u ko joj se sav liberalni background pokazu je ne-mo}nim pred novim predsednikom Sarkozi jem ko ji deli Bu{o-ve libertari janske stavove.

Demokrate

I tako dolazimo do demokrata, kod ko jih je, po mom mi-{qewu, ostalo najvi{e liberalnog duha. Ali ne previ{e. Liberal-ni duh prave demokrati je moè se povezati sa Demokratskomstrankom prvenstveno zbog qudi ko ji su u prvoj fazi oblikova-li duh Demokratske stranke i demokratske javnosti uop{te, ka-kvi su bili npr. Borislav Peki} ili Slobodan Seleni}, i, naravno,zbog Zorana \in|i}a. U praksi, sada DS u blaòj formi ponav-qa iste principe ko ji su karakteristi~ni za savremeno libertari-

jansko vreme. Najpre, o~igledno je da je DS sferu ide ja upotpunosti ostavila drugim strankama, {to pokazu je da demo-krate ne shvata ju da je liberalni poredak demokrati je neodvo-

jiv od duha ko ji ga prati i osmi{qava. Demokratska stranka seu klasi~nom libertari janskom ili menadèrskom maniru distan-cira od intelektualaca uop{te, tako da ne posto ji nikakav naporda se na idejnom planu formuli{u alternative radikalskoj ili na-rodwa~koj politici. To dovodi do toga da politika demokrataizgleda fokusirana samo na finansijske i poslovne dobiti ko jese mogu imati od vlasti u liberalnom poretku, a da potezi ko ji

se toga ne ti~u ostavqa ju utisak neobrazloènosti ili neute-meqenosti u trajni jim politi~kim principima i zato mogu da de-lu ju samo kao ustupci odnosima snaga u svetu ili EU.

Osim toga, DS ne radi dovoqno na tome da se implicitna het-eronomi ja ko ja prati prihvatawe principa EU otkloni. Na ovajna~in demokrate prista ju na autoritarnost ko ja prati odnos EUprema zemqama i ~lanovima dru{tava ko ja su nekada pripadalesoci jalisti~kom bloku. Odnos prema wima je u principu takav da


31 Dobra definici ja neoliberalizma bi bio liberalizam za izvoz namewen su-bjektima ko ji treba da se samo na spoqa{wi na~in, mehani~ki navikava ju nawega, i odre|en prevashodno prema koristi onoga ko je izvoznik.

F l ij dik l lib l d h 7776 F n m n l ij dik ln lib ln d h



poredak èli da elimini{e kriteri jume ko ji bi se etablirali kaonepristrasni kriteri jumi i da ostavi kao kriteri jum vrednosti pu-ki poloàj u hi jerarhi ji vlasti i mo}i. ak i vi{e od toga, po{to susvi kriteri jumi subjektivni, sve {to libertari janizam traì je dase wegov dominantni poloàj i relativna sloboda sa ko jom se

wime sluì ne dovode u pitawe – on ~ak ni ne traì da wegovekriteri jume prihvati bilo ko drugi. Libertari janizam ne}e za-brawivati mi{qewa, ali }e samo dobro paziti gde se na dru{tve-noj lestvici mi{qewa izlaù.

Najkra}i na~in da se libertari janizam opi{e jeste da je onna~in da se u okviru demokratskih pravila neutrali{e mo} ko-

ja bi zaista mogla do}i od gra|ana ko jima je formalno data mo-gu}nost izbora. On im, umesto za jednice u ko joj se ivot odvi jana putu izme|u individualne slobode i za jedni~kih ili op{tih

dobara, nudi dru{tvo u kome }e strana za jednice biti ukinuta,reklamira ju}i to kao èqeno pove}awe slobode i dru{tvo ko jese najzad oslobodilo protivre~nosti i ko je je jasno ustro jenoprema jednom logi~kom principu. U ovoj pluralisti~koj autar-hi ji vi{e ni je potrebno razmi{qati {ta }e biti op{te dobro, a sa-mim tim i demokrati ja, kao na~in da se o tome odlu~i, posta jebespredmetna.

Mana ovakvog poretka je u sveop{toj anomi ji ko ja se pove-}ava {to se vi{e koncentri~ni krugovi udaqava ju od mesta mo-

}i i bogatstva u dru{tvu ili {iroj za jednici.33 Na primer, rat uIraku, kao potpuno iracionalan pakao u ko ji su gurnuti milioniqudi, i pored jake intelektualne opozici je, tra ja}e ta~no onoli-ko koliko su planirali dosta nesposobni pokreta~i tog rata. Tootuda {to se prihvatawem libertari janskog poretka u ime po-ve}avawa vlastite slobode istovremeno proda je sav svoj uticaj


Autoritarnost libertari janizma

Po{to je je libertari janizam ideologi ja, on mora sadràvati

autoritarne elemente, prosto zato {to se poredak ko ji ni je u in-teresu svih mora odràvati na autoritaran na~in. Ali, ipak semora re}i da je wegova autoritarnost specifi~na.

Prva razlika u odnosu na klasi~ni autoritarizam je u tome {toklasi~ni autoritarizam ni je nastupao pod maskom liberalizma ini je se predstavqao kao logi~an naslednik liberalizma. Ako uovim tvrdwama i posto ji neka nepreciznost32, sigurno je da kla-si~ni autoritarizam ni je delovao u okviru formalnog demokrat-skog i liberalnog sistema. Dakle, libertari janizam se, barem za

sada, oslawa na mogu}nosti ko je se pruà ju u okviru delovawana duh demokrati je. Osim toga, libertari janizam ne zahteva dasvi budu podvrgnuti autoritarnom vo|i niti èli da direktno in-terveni{e u privatne ìvote qudi. Za wegove svrhe, dovoqno jeda se autoritarna razlika u moralnoj kompetenci ji napravi iz-me|u tzv. politi~ko-intelektualne elite i ostalih gra|ana. U prin-cipu, ni je potrebno da ta elita bude podvrgnuta autoritarnojmo}i jednog ~oveka, ona samo treba da se drì na distanci odgra|ana, ali me|u sobom moè biti potpuno liberalna.

Libertari janizam }e potpuno prigrliti slobodu govora i zaista}e u wemu sve biti mogu}e re}i. Neutralizaci ja nepoèqnog mi-{qewa se tu ne postiè zabranom, ve} time da se u ime slobodeodràva uverewe da istina i ne posto ji. Tako se izre~eno mi-{qewe ~uva u okvirima po jedinca ko ji ga je izrekao, a saradni-ci u tom poslu }e biti svi ko ji qubomorno ~uva ju svo je pravo daistinu prilago|ava ju sebi. U krajwoj konsekvenci libertari janski


32 Jer se skoro svaki savremeni poredak predstavqao kao ostvarewe ide-ala demokrati je i slobode.

33 neko vi{e sklon metafizici od mene mogao bi tvrditi da se ~ak i spoqa{wiizgled dràve mewa u skladu sa duhom ko ji u woj vlada, {to pokazu je rapidnopropadawe i zapu{tenost provinci je u odnosu na Beograd i wegov centar.

Fenomenologija radikalno liberalnog duha 7978 Fenomenologija radikalno liberalnog duha



ko je smo opisali ima ju neku takvu vrstu za{tite od realnosti ini je iskqu~eno da prostor za navodnu „doslednost“ ko ji se nataj na~in otvara i sami akteri percipira ju kao potvrdu „da suuvek bili u pravu“.

Ono {to je za nas va`no je da to ni je u interesu svih. Kao {tose jasno pokazu je kada se pogled upravi na prava mesta, osta-viti javni prostor bez intervenci je racionalnosti ili, jo{ precizni-

je, filozofi je ko ja bi ispitivala na~ela politike, ne pretvara sve uracionalne i po{tene subjekte, nego, kao {to je i za o~ekivati,omogu}u je da se sveop{ta korupci ja vlasti legitimizu je i ra{iri.Ovo napu{tawe te`we da se norme ispita ju u pogledu svoga va-èwa moè voditi jedino ka sve pogre{ni jim i pogre{ni jim sta-novi{tima i ka sve gorem i gorem stawu u dru{tvu (makar dokse ne po javi neka druga sila ko ja bi to spre~avala).

Da zavr{imo ovo poglavqe sa jednom analogi jom. Kada, naprimer, pitate u~enike sredwih {kola o stvarima iz fizike i ma-tematike, od velike ve}ine }ete na neka specifi~na pitawa dobi-ti ovakve odgovore: teà tela pada ju brè od lak{ih, matemati~kistavovi se dokazu ju indukci jom kao i svi drugi, a zbir besko-na~nih nizova je uvek beskona~no. Svi ovi stavovi su, iako izgle-da ju logi~no, pogre{ni. Ako bi se fizika prepustila u~enicimaona bi se veoma brzo vratila u vreme pre Galile ja.

Ista stvar je i sa stvarima ko je u su{tini ima ju svoj koren u fi-lozofi ji.


na doga|a je, jer je jedan od uslova u tom prihvatawu da }e idrugi - u ovom slu~a ju vlast - imati istu slobodu u odnosu natog po jedinog gra|anina. U na{em slu~a ju, o~igledno je da separalelno sa liberalizovawem javne sfere i sa proliferaci jomemisi ja u ko jima u~estvu ju politi~ari, sve vi{e gubi interes za te-

me vezane za dru{tvo, iz prostog razloga {to taj interes ne po-bu|u je puka razli~itost mi{qewa, ve} interakci ja tih mi{qewa uslu`bi neke univerzalne vrednosti. Ako toga nema, sva mi-{qewa su jednostavno bez zna~a ja i mogu slobodno biti kazana.

I najzad, po{to se zalaè za apsolutnu slobodu i shvatawedemokrati je kao skupa procedura odvo jenih od duha demokra-ti je, libertari janizam pogodu je {irewu najrazli~iti jih populiza-ma ko ji na planu ide ja zagovara ju negirawe demokrati je ivra}awe otvorenoj autoritarnosti.

Radikalni liberalizam je specifi~an i po tome {to predstavqapost-ideologi ju jer dolazi posle proklamovanog kra ja ideolo gi-

ja. Svoj ciq on postiè ne preko autoritarne za{tite jednog poz-itivnog sistema stavova (osim ako ne ra~unamo sam vrloapstraktni sistem samog libertari janizma) ve} preko delegiti-misawa svakog idejnog pozicionirawa. Naime, naivno predstav-qen, kraj ideologi je zna~io je da se svi qudi okre}u realisti~nommi{qewu, iskustvom procewu ju svo je stavove, dok eventualnunegaci ju objektivnosti istine shvata ju kao stav o pravu svakoga

na slobodu mi{qewa. Po jedinci u vremenu posle velikih ideo-logi ja zaista su skloni da se prepuste ovom na~inu razmi{qawa.Me|utim, oni ko jima su dostupne benefici je vlasti nema ju tulogiku, ve} skoro sasvim obrnutu. Prva stvar ko ja je wima napameti je da legitimaci ja wihovih odluka bude izme{tena iz pro-stora realnosti, iz prostog razloga {to realnost donosi neuspehe,ko ji onda povla~e smenu vlasti. Zbog toga oni tendira ju da sezabarikadira ju u nekom od zatvorenih sistema mi{qewa ko jimarealnost ne moè ni{ta. Sve ideolo{ke pozici je srpske politike


Nevidljivi ratovi 81



je uskratila istinu u interesu da se to ne sazna. Veza ovih stavo-va sa ideologi jom je u tome {to su ideologi je organizovan na~inda se istina drì u okvirima ko ji su u interesu neke grupe. Zbogtoga su ideologi je nevidqivi, verbalni i prikriveni ratovi izme|ugrupa. Ideologi je rat preme{ta ju iz sfere materi jalne realnosti u

ne{to kao Svet kvazi-ide ja ko je sada sluè samo tome da se po-sto jawe i prava nekog drugog dovedu u pitawe i poveù sa ne-~im negativnim. Ne treba da nas ~udi {to je rat u ideologi jiprikriven: kao {to je nuàn element laì to da ona mora izgle-dati kao istina, tako se i ideologi ja ko ja suàva na{ pogled naistinu mora predstavqati kao nepristrasan stav ko ji uzima u ob-zir celu istinu i sluì op{tem dobru.

Budu}i, u osnovi, usmerene na borbu ko ja poni{tava, ideo-logi je }e u mawoj ili ve}oj meri prerastati u pravi oruàni rat.

Ono {to je ovde va`no je da ideologi je prethode ratu, prate gai mogu da ga nadìve. Budu}i da se one stalno skriva ju pod ve-lom objektivne istine, na wih }e slabi je delovati ograni~ewa ko-

ja, sre}om, dovode do zavr{etka ratova u realnom svetu.Oruàni ratovi se okon~ava ju zbog pobede jedne strane, iscr-pqenosti ili voqe neke tre}e strane, ja~e od onih ko je su bile uratu. Ali, ovaj rat se moè nastaviti drugim sredstvima, ili mo-è ostati u sredstvima ko ja su nastala u toku rata, tako da je, dabi se do{lo do pravog mira, potrebno uraditi ne{to sasvim dru-ga~i je od fizi~kog primoravawa strana na mir. Potrebno je na-

pustiti samu logiku rata.

A rat ima svo ju logiku, gde ne mislimo na neku pravilnost u iz-bi jawu ovih ili onih doga|a ja u toku rata, nego na op{te stavoveko je strane zauzima ju kada su u ratu. Ti stavovi su najglasni je ek-splicirani u toku oruànog sukoba, ali, ako se opi{u na dovoqnoop{ti na~in, vidi se da mogu da vaè i pre i nakon sukoba.

Evo nekih od stavova ko ji su konstitutivni za rat:


Nevidqivi ratovi

Na{a tema }e sada biti rat u apstraktnom, formalnom smislui wegova veza sa ideologi jom. Kada kaèm „rat“, onda ne mis-lim na onaj Heraklitov rat ko ji on shvata kao borbu suprotnostii takmi~ewe ko je pokre}e ìvot, ve} na rat u negativnom smislu,kao sredstvo da se zadovoqi èqa da neko drugi nestane, da bu-de potpuno poni{ten. To je apstraktna osobina rata ko ja nas in-teresu je: on je stawe u kome elimo da drugi ne posto ji, ne samo

da bude nadvladan ili da prizna na{u pobedu u jednom slu~a ju,nego da bude izba~en iz ìvota i takmi~ewa, da nestane.

Norme rata

Ovaj rat je prisutan, primereno ~iwenici da su qudi dalekood savr{enih bi}a, u velikom bro ju oblika. Da po|emo od naj-formalni jeg: uvek kada drugima u ozbiqnoj situaci ji uskra}u je-

mo istinu, mi ih stavqamo u ovaj poloàj poni{tenosti34. To jezbog toga {to je osnovni izraz pripadnosti za jednici i jednako-sti sa drugima - pravo da se upotrebi vlastita pamet da se na os-novu svega {to se moè znati do|e do istine i kasni je u skladusa tim delu je. Svako ko naknadno otkri je da ni je znao ne{to {to

je u okviru neke situaci je morao da zna kao ~lan neke za jedni-ce, otkriva i da je makar u tom slu~a ju tretiran kao da ne pos-to ji, i da }e nastaviti da bude tako tretiran, jer je strani ko ja mu

34 Ovo ne vaì jedino kada je u pitawu qubav. Tu je sve dozvoqeni je.

Nevidljivi ratovi 8382 Nevidljivi ratovi



ma wima moè postupati kao prema nekome ko samo formal-no posto ji, a zapravo se ne javqa kao ~lan op{te qudske za jed-nice kome je mogu}e u~initi nepravdu ili zlo. âk i ako senekad povrate iz ovog stawa moralne obamrlosti, ono {to im jeu me|uvremenu u~iweno treba da shvata ju prema kriteri jumi-

ma protivni~ke strane iz ta~ke 2, dakle, kao kaznu za svo ja ne-po~instva u vremenu u kome nisu imali svest o moralu.

4. U ovom totalnom ratu protivni~ka strana u stvari nema legitimne van-moralne intere se.

Pravi ideolo{ki rat je rat za poni{tewe druge grupe, zatostrana ko ja forsira rat ne presta je da ga vodi kada interesi pro-tivni~ke strane budu svedeni na neku legitimnu meru. To zna-~i da }e moralna logika ko joj je svojstveno da poni{tava

postupke ko ji su moralni prekr{a ji, biti pro{irena na sve pos-tupke i prava protivni~ke strane, tako da }e i oni sukobi, ko ji bipo svo joj logici morali da se re{ava ju kompromisom ili takmi-~ewem, biti tretirani kao sukobi u ko jima je potrebno delegiti-misati svako pravo druge strane. Drugim re~ima, van-moralnisukobi bi}e tretirani kao moralni u ko jima protivni~ka strananema legitimnih interesa, kao {to se interes zlo~inca da ~ini zlo-~in ne uzima u obzir u moralnim ocenama.

Ako rezimiramo ove norme rata u jednoj re~enici, moèmo

re}i da se za onoga ko ji bira da bude u ovom negativnom ratusa drugom grupom, ta grupa sasto ji od me|u sobom jednakih,moralno sabla`wivih ~lanova ko ji svakim svo jim postupkompotvr|u ju taj svoj status i ko ji zbog toga nisu ovla{}eni na biloko je pravo.

Ili, precizni jim formalnim jezikom:


1. U ratu se gube moralne razlike u okviru protivni~ke gru pe.

Kada kaèmo „moralne razlike“, mislimo na, u miru uobi~a- jeno, razlikovawe izme|u qudi ko ji su skloni da po~ine nekimoralni prestup i „po{tenih“ qudi. Rat tendira da ovu razliku

u gledawu na pripadnike druge grupe izbri{e i tada se mogu ~u-ti primedbe da su „svi oni isti“, ~ak i od osoba ko je se se}a ju darani je nisu imale takav stav. Sama pripadnost toj grupi dovoqan

je razlog da se wen ~lan tretira kao zlonameran, da se ne èli swim imati ni{ta i da se posmatra kao moralno pokvaren.

2. Po stupci dru ge strane u ratu spada ju iskqu~ivo u gru pu ne-dozvoqenih, zlo~ina~kih po stu paka.

Po{to je rat kr{ewe ispravnih moralnih na~ela kroz pogre{anna~in da se sukobi re{e, on u principu povla~i odgovornost i osu-du onoga ko ga je izabrao i pokrenuo. Zbog toga strane u suko-bu rat ne predstavqa ju kao sukob dve nelegitimne i ka`wivevoqe, nego skoro uvek kao ka`wavawe druge strane zbog we-nih moralnih prestupa, jer je nasiqe ko je je deo ka`wavawa na-ravno legitimno. To zna~i da rat bri{e moralnost i racionalnostiz postupaka druge strane. Oni vi{e ne rade ni{ta dobro; nikada,na primer, ne brane sebe ili svo je legitimne interese, ve} uvek ~i-ne zlo~ine iz èqe da ~ine zlo~ine. Dakle, postupci druge straneu ratu spada ju iskqu~ivo u grupu nedozvoqenih, zlo~ina~kih po-

stupaka. (Obrnuto, postupci na{e grupe spada ju iskqu~ivo ugrupu dozvoqenih postupaka, ni je mogu}e da je neki pripadnikna{e grupe u~inio zlo~in u odnosu na drugu grupu.)

3. Ne pri jateqi u ratu su ne samo svi isti i skloni da ~ine samozlo~ine, ne go i nema ju moralnu spo sobnost .

Wihove moralne ocene ne treba uzeti za ozbiqno, jer su onisvo jim postupcima, istori jom i na svaki na~in pokazali da ne-ma ju „moralno ~ulo“, da ne razliku ju dobro i zlo. Zato se pre-

82 Nevidljivi ratovi




Neki na{i ideolo{ki ratovi

Iako je korisno da se ideolo{ki rat opi{e sa formalne strane,naàlost, ni na{e podnebqe ni na{i ìvoti nisu oslobo|eni od ra-tova, ve} pre okupirani ratovima, pravim i onim ko je se vode iz-nad na{ih glava, u sferi ideologi je. Ni je lako ni nabro jati subjekteko ji su u ratu: to su politi~ki blokovi u Srbi ji me|u sobom, dodu-{e, sa prelaznim oblicima od jedne krajnosti u drugu, zara}enidelovi naroda Srba i Hrvata, Rusi ja i Zapad itd. Razlozi za toli-ki broj verbalnih, nevidqivih ratova vi{estruki su. Najpre, mi ustvari ìvimo u vremenu ideologi je, u tom smislu da je nepri-strasna istina delegitimizovana, i u vremenu post-ideologi je usmislu da su monolitne ideologi je zamewene slobodnim izbo-rom osnove ideologi je. Ideologi ja sada moè uzimati za svo ju os-novu pripadnost bilo ~emu, posve}enost bilo kom skupu ide ja.

Sigurno je da se najeksplicitni ji primeri ideolo{kog rata mo-gu na}i u govoru nacionalista u novostvorenim dràvama na pro-storu ex-Jugoslavi je. U svim tim dràvama35 na vlasti su qudi ko jisu se tu na{li jer su poku{ali, uspe{no ili neuspe{no, da ostvareratne ciqeve svo jih naci ja i ratna ideologi ja je wihov prirodanna~in mi{qewa. Za popuwavawe primera ko ji ilustru ju po{to-vawe gorwih normi rata dovoqno bi bilo pro}i kroz rubriku Gre-atest shits u splitskom Feralu ili pogledati bro jeve Velike Srbi je iliPolitike iz ratnih dana. Sve {to je onda posto jalo u zao{trenomobliku, u ne{to razblaèni jem obliku je prisutno i danas. Matri-ce ovih govora sasvim su eksplicitno ratne: i u Hrvatskoj i sve vi-{e u Srbi ji, u delu javnosti posto ji o{tro i jasno odva jawe grupa -Hrvata i Srba36 - na ko je se primewu ju sve norme rata.

j

1. Skup moralno ispravnih ~lanova protivni~ke grupe je prazanskup.

2. Skup koji sadrì njihove pozitivne postupke i motive je prazanskup.

3. Skup situacija u kojima je potrebno uzeti u obzir njihovemoralne sudove je prazan skup.

4. Skup koji sadrì njihove legitimne interese je prazan skup.

Dakle, u jednoj re~enici: oni je prazan skup.

Iako se eksplicitno po{tovawe ovih normi najvi{e vidi u to-ku nekog oruànog rata, one su sasvim op{te: mogu}e je pri-meniti ih na neku grupu unutar dru{tva sa ko jom se po prirodistvari nikada ne}e voditi pravi rat, mogu}e je da se ovih normipridràva pobednik u nekom ratu, kao i gubitnik u wemu, i,ono {to je najva`ni je, one su nezavisne od tra jawa samog oru-ànog rata. Oruàni rat, u kome se stvara ju realni razlozi za po-dozrewe i nepri jateqstvo izme|u grupa, dodu{e, moè daumnogome pribavi kvazi-razloge za ovaj ratni ideolo{ki stav,me|utim, jedna od glavnih stvari u vezi s tim jeste da ideolo{kirat ne nasta je zbog oruànog rata, nego je on jedan od wegovihnajmaligni jih uzroka, i moè da se neopaèno provu~e i u vre-me mira. Podozrewe, ogor~ewe, ose}aj nepravde i sve ono {toprati pravi rat, u stvari nisu ni u kakvoj lo gi~koj vezi sa ideolo-{kim ratom. Ideolo{ki rat moè da se vodi, i obi~no se vodi, izsasvim nezavisnih, na ravno, nelegitimnih razloga. Tako moè-mo da zamislimo neki vite{ki oruàni sukob u kome nema rataideologi je, dakle, nema usva jawa ovih pobro janih normi i mo-ralnog poni{tavawa protivnika, dok je, sa druge strane, mogu-}e usvo jiti ove norme kao nastavak rata i kada pravi ratprestane. Ideolo{ki rat je mogu}e voditi iz foteqe u stanu, mo-gu}e ga je voditi celog ìvota, mogu}e ga je prikrivati ispod ma-ske objektivnih, univerzalnih ili pacifisti~kih sudova.

j

35 Zanimqivo je da je to trenutno najmawe slu~aj ba{ u Srbi ji.36 Danas skoro da ne moèmo ni imenovati „Srbe“ i „Hrvate“, a da same

te re~i ne priziva ju ratni govor u kom se ove grupe tretira ju kao monolitne⇒




Kao argument za posto jawe kolektivne odgovornosti ili ta-kve krivice, ~esto se navodi da je ta tvrdwa o kolektivnoj kriv-ici u stvari sredstvo protiv neprihvatqivog stava da nas sezlo~ini na{e grupe ili ~itav rat ne ti~u samim tim {to u wemunismo u~estvovali ili ga nismo podràvali. Me|utim, iako je ta-

kav stav zaista amoralan i neprihvatqiv, odatle ne sledi da jepo jam kolektivne krivice legitiman. Odgovornost u odnosu naneki zlo~in, u ovom posledwem smislu, posto ji ~ak iako nika-kve krivice u odnosu na taj zlo~in nema. To je zato {to je za ka-`wavawe zlo~ina zaduèna dràva kao organ za jednice, a neovaj ili onaj po jedinac, i ako dràva ne ka`wava zlo~ince to jeznak da stvar ko ja se ti~e svih i za ~i je funkcionisawe su odgo-vorni svi, ne funkcioni{e. Ova odgovornost nema nikakve ve-ze sa bilo kakvom povezano{}u ili krivicom u odnosu na zlo~in,nego sledi iz same pripadnosti za jednici. Ali ovaj realan, ali ap-

straktan apriori politi~ke i moralne za jednice, ni je ono {to za-govornici kolektivne krivice podrazumeva ju. Upravo to {to seu argumentima ko ji se koriste da bi se pokazalo da posto ji ko-lektivna krivica javqa ju spekulaci je o bro ju qudi ko ji su podr-àvali Milo{evi}ev reìm, o razmerama zlo~ina itd, govori daoni izgleda ne misle na ovu odgovornost ko ja sledi iz ~lanstvau za jednici (a ko ja niti je odgovornost za zlo~in, niti je krivicaza wega) nego se trude da fizi~ki poveù {to vi{e qudi sa sa-mim zlo~inom ne bi li tako pokazali da posto ji kolektivna kri-vica ili kolektivna odgovornost. Me|utim, u ovim argumentima

osta je nere{iva protivre~nost izme|u fizi~kog povezivawa {tovi{e qudi sa zlo~inima i ciqa da se svi u~ine odgovornim za we-ga. Jednostavno, univerzalna odgovornost nema nikakve vezesa realnom povezano{}u sa zlo~inima, ve} sa moralnim aprio-ri jem uspostavqawa za jednice: ako se preko argumenata po-vezanosti sa zlo~inom èli posti}i da svi budu odgovorni zazlo~in, tada se ne govori o moralnim principima ve} se èli ne-{to potpuno druga~i je, da se svi pripadnici druge grupe pove-ù sa ne~im negativnim. To je eqa da se postigne da nema ~ak

j

Me|utim, ono {to }e nas prevashodno interesovati nisu ovieksplicitni izlivi ratne retorike, ve} ne{to mnogo neo~ekivani jei suptilni je. Naime, rasprava ko ja se vodi o odgovornosti za rat,katarzi i suo~avawu sa zlo~inima, tako|e je u stvari jedan, zamnoge aktere sasvim nesvestan, primer ideolo{kog rata. Ova-

kva pri~a o suo~avawu sa pro{lo{}u samo na spoqa{wi i pogre-{an na~in navodno vodi pomirewu, dok je u sebi nastavak ratadrugim sredstvima, kvazi-univerzalisti~ko povla|ivawe jednojstrani u ratu. Ovde prvenstveno mislim na na~in na ko ji se udelu Druge Srbi je37 govori o kolektivnoj krivici, odgovornostiza rat, statusu gra|ana Srbi je i same Srbi je i dràva i entiteta uko jima posto ji zna~a jan broj Srba.

Najboqe }emo to pokazati ako se drìmo istih onih normiko je smo opisali rani je.

1. Kolektivna krivica

Pri~a o kolektivnoj krivici ili ne{to ublaèni joj kolektivnoj od govorno sti gra|ana Srbi je za rat iz devedesetih ni je ni{tadrugo nego primer gubqewa moralne razlike izme|u pripad-nika protivni~ke grupe u ratu. Kolektivna krivica radi upravoto: sada ni je va`no da li je neko po~inio neki zlo~in ili u~inione{to {to ga podràva i omogu}ava, nego je krivica jednakopripisana svima.

⇒ i jednozna~no negativne ili pozitivne. U govoru mira ovo su naprosto oz-nake za pripadnike naroda ko je automatski ne govore ni{ta o wihovim os-obinama.

37 Ovde koristim ovaj zbirni termin u nedostatku boqeg. Time ne elim dakaèm da svi pisci koji se javqaju u okviru Druge Srbije (na primer u rubriciDruga Srbija na www.pescanik.net) imaju iste ili te odre|ene stavove koji suovde opisani. Me|utim, isto tako nije ta~no da ove stavove imaju samoodre|eni pojedinci. Svakako je sigurno da meni nije poznato da su se u okviruDruge Srbije ovi stavovi kritikovali na na~in na koji je to ovde u~iweno.




pa }e biti prikazivana samo preko zlo~ina ko je je po~inila, ~akna po ja~an na~in, dok }e druga biti po{te|ena pomiwawa we -nih zlo~ina, jo{ }e, u svrhu ublaàvawa nepri jateqstava i ratnihpredrasuda vlastite strane, druga grupa ~ak biti prikazivana na-gla{eno i iskqu~ivo pozitivno.

Jedan od posebno jasnih slu~a jeva u kome se videla ova lo-gika dvostrukih standarda za strane u ratu bio je opis Hrvat-skog prole}a iz sedamdesetih kao „demokrat skog pokreta“ ko ju

je Sowa Biserko dala u jednom intervjuu, ako se dobro se}am,sada uga{enom Blic News-u , pre nekoliko godina. Dakle: sa-mo zato {to je na hrvatskoj strani, pokret ko ji je o~igledno sa-dràvao jak element nacionalizma, ko ji se grani~io sa latentnim{ovinizmom, ko ji se de{ava bez ikakve veze sa stvarnim demo-kratskim principima, vo|en od strane aparat~ika komunizma,

opisu je se jedino pozitivnom odrednicom demokrat ski, vaqdauz argument da je imao dobar odziv u masama. Ovde se jasnovidi prakti~no retu{irawe ~iwenica o jednoj strani u ratu. Istitaj odziv u masama }e na suprotnoj strani biti dokaz populizmai, kasni je, masovne podr{ke zlo~inima. Posto je i drugi posred-ni na~ini da se jedna strana u ratu o~isti od negativnih termina.Na primer, slika o tome da je srpska strana kriva za ukupan ratiz ko je sledi da su ~ak i zlo~ini druge strane samo reakci ja, zna-~i, nevoqna radwa, za ko ju ne posto ji prava osuda. Ili, da je pro-terivawe iz Kra jine u stvari bilo reìrano od strane srpske strane

gde se ponovo implicira da hrvatska strana nema nikakve kri-vice za to itd.39 Zapravo, mislim da bi moglo da se tvrdi da je po

ni tog jednog u grupi ko ji svo jom pravedno{}u moè da rekon-strui{e wen moralni status. Rat o kome govorimo uvek teì dadovede do ovog krajweg rezultata, jer samo prazan skup mo-ralnih subjekata omogu}ava totalnu pobedu, pobedu ko ja ne-ma veze sa realno{}u.

Srbi ja, kao i ostale dràve ko je su u~estvovale u tim ratovi-ma, ima problem suo~avawa sa pro{lo{}u, ali taj problem jeproblem za jednice u ko joj su ratne stru je jake i ko je je razara-

ju iznutra. Nikuda se u re{avawu tog problema ne stiè, ukoli-ko se qudi ube|u ju da su krivi ili odgovorni za zlo~ine samimtim {to su Srbi ili gra|ani Srbi je, a dodatno je lo{e, dodu{e iznezavisnih razloga o ko jima }emo sada govoriti, ako se samona srpsku stranu primewu je ova strategi ja.

2. „î {}ewe u vla stitom dvori {tu“

ûvena fraza o du`nosti da „svako po~isti38 u svom dvori-{tu“ tako|e ima kvazi-univerzalisti~ko opravdawe, ko je se po-ziva na to da se govor o zlo~inima drugih ~esto shvata kao pozivna rat i da je takav govor izloèn stalnoj opasnosti da bude pri-strasan. Osim toga, samo o zlo~inima drugih govori}e na{a stra-na ko ja je opredeqena za rat i zaista je potrebno naglasiti razlikuu odnosu na taj stav. Ali, ~i {}ewe samo u svom dvori {tu kao pra-vilo ko je bi trebalo da zameni pravila rata, nema nikakvu sna -

gu moralnog principa. U praksi, „~i{}ewe u svom dvori{tu“ }ezna~iti da se u javnom govoru Srbi je osu|u je govor o zlo~inimadruge strane, ~ime se skup wenih zlo~ina ostavqa prazan, a po-

javqu ju se samo zlo~ini vlastite strane, ~ak retori~ki po ja~ani,ne bi li se postiglo osve{}ivawe kolektivne krivice iz ta~ke 1.Rezultat je upravo onakav kakav traì ratna logika: jedna gru-

38 îni se da je re~ „~isto“ pouzdan znak da smo u blizini pogre{ne pred-stave o moralno ispravnom. Osim „~i{}ewa u svom dvori{tu“ tu su i „moralno~isti politi~ki stavovi“ i „etni~ko ~i{}ewe“.

39 Tekstovi i intervjui Sowe Biserko zaista predstavqaju pravi spektaklpotpuno konsekventne ratne logike i natezawa ~iwenica u pravcu totalnonegativne slike o Srbiji. Na primer, intervju Vremenu iz februara 2000. ukome Biserko Srbiju povezuje sa nacizmom, komentari{e vlastiti zahtev zawenom okupacijom, ozna~ava je kao primaran uzrok rata, dok sve politi~kesnage u Srbiji (ukqu~iv{i i Zorana \in|i}a) povezuje sa nacionalizmom, DB,Arkanom. Ni{ta se nije promenilo ni danas, tekst Konstituisawe alternative⇒




Moralna ne pi smenost

U okviru svake od strana pravog rata posto je qudi ko ji po-ku{ava ju da ob jasne kako je mogu}e da je rat izbio, kako je mo-

gu}e da je naj~e{}e suprotna strana od vlastite, ali i vlastitastrana, krenula u rat i izabrala ga. Po{to je namerno izazivawezla uvek o{tri ja optu`ba, primewu je se i blaà optu`ba o nez-nawu. Oni rade to {to rade jer su, da tako ukratko kaèmo, mo-ralno ne pi smeni. Ono {to nas interesu je jeste da je ova argumentaci ja uvek pomerena prema potrebama ratnih strana. Ona da-kle ide ovako:

1. Mi nismo u~inili ni jednu radwu ko ja bi opravdala nepri- jateqstvo, pobunu ili na{e ka`wavawe.

2. Onda su sve radwe druge strane iracionalne i neoprav-dane,

3. ali nisu iskqu~ivo posledica zle namere, ve} i moralnogneznawa.

Problem je u tome {to je, naj~e{}e, ta~ka 1. neistinita premi-sa, zadata normama rata, ko je odva ja ju strane na na~in ko ji smorani je opisali – tako da su postupci jedne strane uvek ispravni,

a postupci druge uvek iracionalni prestupi, posledica mr`we ine~asnih èqa.

U slu~a ju ko ji razmatramo lako je setiti se da su postupcisrpske strane u ratu bezbroj puta bili ob ja{wavani sli~nim raz-lozima. Se}am se jedne nau~ne ankete sa po~etka devedesetihu ko joj su razlozi doga|a ja u biv{oj Kra jini u Hrvatskoj, kao ipona{awa Srba, bili pripisivani iskqu~ivo iracionalnoj eqi da sene ivi za jedno sa Hrvatima. U Srbi ji je razvoj situaci je sa izbo-

ovim pitawima striktno provedena logika skidawa svih krivicasa jedne strane. Daleko od toga da sam se bavio i{~itavawemsvih bro jeva Helsin{ke poveqe ili Pe{~anika FM, ali sam prili~-no siguran da ni u jednom bro ju ne posto ji jasan prigovor naovu praksu. Najvi{e do ~ega su razni autori tu verovatno i{li je

da ove figure makar ne ponove.

Ono {to je ovde va`no jeste da za sve ovo suàvawe i iskriv-qavawe istine mogu posto jati samo pomenuti ili neki druga~i ji

spoqa {wi razlozi. S jedne strane, ova pri~a ta~no odgovara po-trebama ratne logike suprotne strane i lako }e biti uklopqena uwu. S druge strane, ne posto je nikakvi principi jelni razlozi zbogko jih ne bi trebalo raditi na realisti~noj slici rata i na ujedna~e-nom ka`wavawu svih zlo~ina. To {to jedna grupa ho}e da gonipo~inioca zlo~ina prema pripadniku druge grupe, znak je da

ona èli da iza|e iz logike rata, odnosno da èli da se pona{aisto kao da je `rtva bila iz vlastite grupe ili iz neke za jedni~kegrupe (~ove~anstva). Ne samo to, za jedno sa `rtvom u vlastituza jednicu se prima i onaj ko ji na nepristrasan na~in govori ozlo~inima, iako je pripadnik druge grupe. Kada traìmo da se ~i-sti samo u vlastitom dvori{tu u stvari, sasvim precizno govore-}i, radimo na odràvawu logike rata, jer podrazumevamo dane{to u pripadniku druge grupe onemogu}ava da se bavi na{imzlo~inima i obrnuto, {to je, naravno, besmisleno i ne posto ji kaopravilo ni u jednoj oblasti duha.

⇒ u Srbiji prona{ao sam na sajtu LDP Zemun, u uglu stranice stoji \in|i}evaslika, a na stranici je i tekst ~lana politi~kog saveta LDP u kome se kaè: „Svihtih 15 godina dominirala je nacionalna ideologija na kojoj su se ogledalemawe-vi{e sve politi~ke partije, izuzev Gra|anskog saveza Srbije, SDU, Ligesocijaldemokrata Vojvodine i nekoliko mawih mawinskih partija koje sukonzistentno zagovarale gra|ansku, proevropsku opciju. To je ujedno bila i

jedina politi~ka alternativa u odnosu na dominantni koncept re{avawa srpskognacionalnog pitawa, ratova i Kosova.“(moj kurziv)




prilog makar nekakvog po~etnog ni jansirawa slike o ratovimaiz devedesetih: veru jem da niko od qudi ko ji su pro{li binomtokom demonstraci ja na Terazi jama 1991. godine, ukqu~iv{i iVuka Dra{kovi}a ko ji je bio u zatvoru, ne bi vodio ni podrà-vao politiku ko ja bi na bilo ko ji na~in opravdavala ili vodila ka

ugroàvawu prava bilo kog naroda ili po jedinca u ex-Jugosla-vi ji. To {to u Zagrebu u to vreme ni je bilo takvih demonstraci- ja, govori o tome da je Tu|man sa svo jom okolinom mogao daima ve}u podr{ku hrvatskih gra|ana u tom trenutku, nego {to

je u Srbi ji mogla da ima Milo{evi}eva ratna politika. Uop{te,iako su „tenkovi iz Srbi je i{li u Hrvatsku, a ne obrnuto“, u Hr-vatskoj je uvek, pa i sada, ratna logika bila mnogo konsekvent-ni je provedena kroz sve dru{tvene sfere, a tome nikada nemogu biti dovoqan razlog neke ~iwenice iz realnosti, pa ni po-menuti tenkovi, nego je ta logika uvek izraz izbora pogre{nih

moralnih principa od strane dela dru{tva ko je svo ja mi{qewasilom vlasti name}e svima.

Iako je nastala u okviru logike ko ja bi mogla posluìti dagra|ane spase od direktne optu`be za zle namere, ova pri~a omoralnoj nekompetenci ji jedne strane u stvari predstavqa po-tenci jalno mnogo goru stvar od optu`be za zle namere. Zle na-mere su prolazne i ne ukqu~u ju obavezno ide ju o moralnojnekompetenci ji. Nasuprot tome moralna nekompetenci ja, bu-du}i da se ni jedna kompetenci ja ne sti~e preko no}i, trajno stav-

qa gra|ane Srbi je u poloàj u kome su im potrebni moralnistrarateqi, {to na duì rok priziva ovu ili onu autoritarnu vla-davinu. Tako da su optu`be za moralno neznawe, kao posledi-ca ratnih doga|awa iz devedestih, samo posluìle da staraautoritarna matrica dobi je novu hranu. Ovim ne èlim da ka-èm da su svi qudi u Srbi ji osve{}eni o tome {ta su ispravni mo-ralni principi i skloni da ih se drè kada ih zna ju. Istina o tomeverovatno se kre}e oko procenata ko ji posto je u svim narodi-ma, a na takve podatke, ako uop{te mogu da se sakupe, treba-

rima, na ko jima je dugo pobe|ivao Milo{evi}, ~esto ob ja{wavanukupnom nepismeno{}u40 ve}ine u Srbi ji, ko ja onda, naravno,povla~i i moralnu nepismenost. Posto je brojni primeri u ko jimase oduzima moralna kompetenci ja qudima u Srbi ji: sve ono ne-gativno slikawe Srbi je u radovima Druge Srbi je ili poziv Sowe

Biserko na okupaci ju Srbi je posle bombardovawa iz 1999, ustvari su izraz prista jawa na sliku gra|ana Srbi je kao `rtava mo-ralnog neznawa. U toku nedavne emisi je Otvoreno na HTV ko-

ja se bavila slu~a jem presude tro jici optuènih za zlo~in uOv~ari u tribunalu u Hagu, Sowa Biserko je rezimirala da je ita blaga presuda skandalozna, a izme|u ostalog i ne dovodi doèqene katarze u srpskom dru{tvu. To je ilustrovala ~iwenicomda su optuèni u Hag odlazili uz dràvnu pratwu, maltene kaohero ji ko ji se `rtvu ju za srpsku stvar, {to svedo~i o tome da sesrpsko dru{tvo jo{ ni je suo~ilo sa zlo~inima. Me|utim, iako se

ova situaci ja moè ovako tuma~iti, ono {to je skrivena „slepamrqa“ u ovoj pri~i jeste sitnica da su srpsko dru{tvo i dràvaovaj na~in ispra}a ja u Hag direktno preuzeli od Hrvatske, s timda u Srbi ji ni je bilo masovnih mitinga sa parolom „Svi smo mi...“, a {to Biserko ne pomiwe. Ovaj stav, ko ji traì jednak tret-man istih slu~a jeva, za Sowu Biserko je verovatno primer ono-ga {to se ovde ne sme ~initi, jer je jedna od glavnih potki ko jese provla~e u wenim tekstovima i iz javama stav da se ne sme juiz jedna~avati dve strane u tom ratu41, da, dakle, nikad ne trebapostupati isto u odnosu na te dve strane. U okviru ovakve ma-

trice, hrvatska strana je naravno moralno pismena, toliko dani je mogu}e sumwati u namere i ispravne kriteri jume hrvatskihratnih vo|a. Da ovde navedemo i jedan sadrìnski argument u

40 Ovaj argument je ina~e bezbroj puta ponovqen u javnosti u posledwih15 godina.

41 U terminologiji hrvatske ratno-nacionalisti~ke javnosti ovo se kaè fra-zom da se ne mogu izjedna~avati „agresor“ i „`rtva“. Sowa Biserko, me|u-tim, svaki otpor prema stavovima da je rat jednozna~no izazvala srpska stranai da je samo ona odgovorna za sve u wemu naziva „relativizacijom“.




Sasvim je o~igledno i da je ovo odlu~ivawe uvek prima faciena {tetu srpske strane ili makar suprotno èqama ve}ine sta-novni{tva Srbi je u odre|enom trenutku, kao i u potpunom skla-du sa èqama nacionalista u Hrvatskoj ili na Kosovu i u CrnojGori. Kod mnogih qudi ko ji su zastupali ove stavove verovat-

no posto ji uverewe da }e apsolutnim poni{tavawem kolektiv-nih prava srpske strane do}i do magijskog oìvqavawa stareJugoslavi je, jer }e srpski nacionalizam ko ji ju je navodno rastu-rio biti potpuno anuliran - ili makar do bezupitnog povratkame|u qude i normalne ~lanove, recimo, evropske za jednice, ipored stra{ne slike o Srbima iz devedesetih. Me|utim, obe na-de su uzaludne, a ~ak i da su ta~ne to ne bi bio razlog da se ra-di ne{to {to ni je deo normalnog poretka me|u narodima iqudima. Svaki narod i svi qudi ovla{}eni su na jednaka kolek-tivna i qudska prava - samo komplikovanost odlu~ivawa o su-

kobima izme|u ovih prava ~ini da izgleda da to ni je tako.

Uop{te, u Drugoj Srbi ji posto ji jako uverewe da je jedinaalternativa nacionalizmu poni{tavawe etni~kih razlika u okvi-ru nekih ve}ih za jednica. To me|utim, ni je ni ta~no ni dobro.Jugoslavi ja se ne}e obnoviti, ne samo zbog toga {to se istori jate{ko vra}a unazad, ve} i zbog toga {to je gorwa alternativa (ratnacionalizama – poni{tavawe nacionalnog) ko ja je jo{ uvek me-rodavna za misao u okviru Druge Srbi je, prevazi|ena. I dobro

je {to je tako, jer je prethodno poni{tavawe bilo rezultat straha

i gr~a ko je je prouzrokovala pro{lost. S druge strane, normal-nim qudima u Hrvatskoj ili BiH sigurno ne smeta bilo kakvokolektivno pravo Srba, ono moè da smeta samo nacionalisti-ma ko ji su rat iz devedesetih samo prebacili u sferu kvazi-prin-cipa ratne logike.

lo bi gledati i sa opravdanom benevolenci jom u odnosu na vla-stiti narod. Me|utim, jasna tvrdwa o nekompetenci ji celog na-roda ili ve}ine, moè svoj razlog da ima samo u ratnoj logici.

Kolektivna prava

U konkurenci ji me|u narodima, osim individualnih prava,igra ju ulogu i kolektivna prava. Svaka naci ja, u okvirima nekihuniverzalnih pravila, ima pravo na samoopredeqewe, na ure-|ewe vlastitog ìvota prema svo joj meri, na slobodu itd. Ovakolektivna prava ne mogu se regulisati moralnim pravilimazbog toga {to zavise od prevelikog bro ja faktora, dakle, ona prespada ju u dobra ko ja se ostvaru ju u konkurenci ji sa drugim na-rodima, nego u garantovana prava ko ja ima ju svi, samim tim{to posto je. Ovo pogotovo vaì za sporove oko granica i samo-

opredeqewa ko ji su bili uzroci ratova na prostoru biv{e Jugo-slavi je. To zna~i da neko ko se prvenstveno brine o qudskimpravima, u ovim sporovima ne treba da se ose}a pozvan da od-lu~u je u korist jedne ili druge strane, jer spor u stvari ne spadau domen ko jim se on bavi. Ako pogledamo stavove Druge Sr-bi je o pitawima kolektivnih prava, opet se vidi da se ovaj ispra-van metodolo{ki stav napu{ta u korist arbitrirawa okolektivnim pravima sa kvazi-univerzalisti~kih, kvazi-moralnihpozici ja. Tako }e predstavnici Druge Srbi je biti eksplicitno, nesamo za raspad stare Jugoslavi je po posto je}im dràvnim gra-

nicama, nego i za ukidawe Republike Srpske, raspad za jedniceSrbi je i Crne Gore i odva jawe Kosova od Srbi je, iako se ni u jednom od ovih slu~a jeva ne radi o qudskim pravima, ve} o ko-lektivnim pravima.42

42 Naravno, uvek se na|e neko da matricu jo{ malo rastegne: „Re{ewe zazaustavqawe {ovinizma i nasiqa u Srbiji je da Vojvodina dobije status Hong-konga, a Kosovo nezavisnost.“ (Pavel Domowi, politikolog, Dnevnik,08.11.07.)




od najva`ni jih novih srpskih osobina, toliko nova da ~ak ne po-sedu jemo ni pravi naziv za wu... A upravo taj denial , tako hla-dan prema qudskoj patwi, tako nesposoban da propusti ~ak ielementarno saose}awe“, „Na{i mladi danas mrze bez ikakvogsuzdràvawa, s lako}om i uìvawem“, 4. presu|ivawe o kolek-

tivnim pravima: „Neizbe`ni “gubitak„ nekada{we ju`ne pokra- jine“ itd. Ponavqawe ovih matrica postalo je skoro instinktivnaradwa, ko ja se nikad ne opravdava niti se o woj razmi{qa.

To {to se ove norme rata ne mogu odbraniti kao moralniprincipi, pokazu je da su one posledica upliva ne~eg drugog uprincipe, a {to je, naravno, teè otkriti od toga da li su sami prin-cipi neispravni. U konkretnom slu~a ju pitawa vezanih za pro-{li rat na podru~ ju Jugoslavi je, vidqivo je da se svi ovi stavovislaù sa stavovima hrvatskih nacionalista. Poznato je da upra-

vo hrvatski nacionalisti ne vide razlike me|u Srbima, vide u Sr-bi ji samo lo{e strane, oduzima ju im svaku moralnost i naravnoèle da su wihova kolektivna prava {to mawa. Ja ne mislim dasu motivi za ove stavove isti ti, barem kod velike ve}ine zastup-nika ovog mi{qewa u Srbi ji, ali bi sli~nost ovih stavova sa sta-vovima hrvatskih nacionalista makar mogla da povratno bacisvetlo na ovaj izbor posmatrawa rata. Hrvatsko dru{tvo ni je ni-kakav monolit moralnih gromada, ko je sve skupa treba da do-bi ju na{e po{tovawe (i izviwewe), nego pre slu~aj u kome sunajboqi ~lanovi tog dru{tva morali ~ak da napuste Hrvatsku po-

~etkom devedesetih, kao {to su u~inili Branimir [tuli} ili Du-bravka Ugre{i}. Nema nikakvog smisla da se na autoritaranna~in proizvodi slagawe sa stavovima hrvatskih nacionalista uSrbi ji, zarad pomirewa. Tako ne}e do}i do pomirewa, a sve ida je to pravi put ka pomirewu, kao {to ni je, on vodi preko po-gre{nih stavova te je opet pogre{an, sam po sebi.

Alternativa ratu

O svim ovim problemima moè se razgovarati bez prihva-tawa svih ovih stavova Druge Srbi je. Na zlo~ine se moè odgo-

voriti bez pojma kolektivne krivice, moè se govoriti istina ocelini ratova, ne mora se vlastiti narod posmatrati kao moralnonezreo i ne mora ju se konsekventno poni{tavati sva kolektivnaprava vlastite strane.

Nema ni jednog principa ili bilo kakvog univerzalno vaè}egpravila ko ji bi podràvao ove stavove. Sva opravdawa ovih sta-vova mogu biti ili utilitarna ili samo naiz gled konsekventna.

Dakle, problem sa ovim stavovima je u tome da oni ne vo-

de kra ju rata u sferi duha, ne vode pomirewu, nego samo repro-duku ju ratnu logiku, pri tom je obla~e}i u la`no moralno odelo,{to problem ~ini jo{ teè otklowivim. Iako su primeri ko je smonavodili ~esto bili iz sasvim nedavnog vremena, ovi principi do-minira ju delom javne misli barem u posledwih 15 godina i kom-pulzivno se ponavqa ju, tako da je pitawe da li je uop{te mogu}eda se oni osveste. Da zavr{imo ovu pri~u sa tekstom VladimiraArseni jevi}a „Na{e crwe, na{i nepri jateqi“43 u kome su na ma-lom prostoru ponovqene sve mantre ratne logike iz devedese-tih o ko jima smo govorili: 1. generalizaci ja: uvek se referentni

ozna~iteqi odnose na sve bez izuzetka i ograda: „Srbi ja“, „srp-sko dru{tvo“, „na{i mladi“, 2. koncentraci ja negativnih termi-na, bez pozitivnih: „savremeno srpsko dru{tvo, zlo i bolesnokakvo jeste“, „Srbi ja je danas tu`na, zaostala, desni~arska, pa-lana~ka dràvica, ksenofobi~na, nepoverqiva, dozlaboga konz-ervativna, sku~ene, tabloidske svesti, dezori jentisana iznadsvega – ponekad se ~ini da iz ovog kovitlaca zaista nema pravogizlaza“, 3. gubqewe moralne kompetenci je: „Denial je jedna

43 Ovaj tekst se moè na}i na www.pescanik.net.




dvadeset45 negativnih pojmova, dok Ameriku i Zapad, naravno,samo sa neutralnim ili pozitivnim pojmovima. U kontekstuovog rata izme|u Rusi je i SAD gube se, ina~e zna~ajne, razli-ke republikanci-demokrate itd, a osta je samo jasna ideolo{kaborba. Drugi primer moè biti Belzebubova zemqa46 Teofila

Pan~i}a, gde je opet princip isti, sve ~iwenice ko je Pan~i} navo-di verovatno su ta~ne, ali su one iskori{}ene da se ponovo jed-na strana u ratu ozna~i izrazito negativnim terminima, dok se usamom tekstu druge strane niti pomiwu niti ozna~ava ju tim ter-minima. Uobi~a jena odbrana od ovakvog prigovora kaè da tedruge strane ni su tema, ali to je samo izgovor, one najpre nikadnisu tema, a drugo ni je ta~no da u ovom tekstu one nisu tema -svaki tekst o ratu na simboli~koj ravni skicira ukupnu istinu owemu. A ukupna istina, za ko ju Pan~i} smatra da je korisna dase saop{ti, je upravo ova crno-bela slika.

Uo~qivo je, me|utim, da se ovakva realnost bez realno stibrani izrazito autoritarnim sredstvima. Onaj ko kritiku je ovupraksu moè da o~eku je jedino da se na|e u gore opisanojratnoj situaci ji poni{tavawa. S tim da }e to sada biti retori~-ki rat u kome se norme rata, zbog izmewene sadrìne u ko jojse rat odvi ja, mewa ju: sada je onaj ko ji govori isti kao svi pri-padnici wegove strane, wegove re~enice su besmislene, po-gre{ne, u wima nema ni~eg istinitog, wegovi kriteri jumi supogre{ni, a ceo wegov tekst je najpametni je ignorisati, ako

ne, rutinski iskritikovati ponavqawem starih stavova, a akotreba i napasti.

Rat u ideologi ji

Ovde predloèno tuma~ewe ideolo{kog teksta kao teksta

ko jim se vodi prikriveni rat protiv nekoga, rat kome je ciq daovaj nestane iz nekog takmi~ewa ili ~ak i iz qudskog roda, {to

je bitno iz vi{e razloga.Pre svega, ono skre}e pa`wu na pravi smisao ideolo{kog

govora. Ciq ideolo{kog govora ni je bilo kakav opis realno sti,ve} iskqu~ivo nano{ewe {tete protivniku. On kaè: nemojtebiti u toj grupi ili uz tu grupu, ona je sva moralno korumpi-rana, posve}ena zlu, iskvarenih moralnih na~ela i posledi~-no bez ikakvih prava. Naravno, u ideolo{kom tekstu ovenorme naj~e{}e ne}e biti ovako iskazane ali wihova gvozde-na logika zbog toga ne}e biti ni{ta mawe po{tovana. To nezna~i da u ideolo{kom tekstu ne}e biti i onoga {to je ta~no,ali }e ono {to je ta~no uvek biti raspore|eno prema norma-ma rata: ono {to je negativno i}i }e na protivni~ku stranu, ini{ta pozitivno ne}e i}i u tom pravcu, dok opet ni{ta nega-tivno ne}e biti pripisivano vlastitoj strani. Taj novi formativ-ni princip u stvari stvara vla stitu realnost , sasvim druga~i juod prave realnosti. To je i razlog za{to se sa ideolo{kim gov-orom te{ko razgovara, jer on zna, barem nesvesno, da je we-gov ciq delovawe na realnost u nekom pravcu, a neotkrivawe same realnosti - ovo otkrivawe samo moè da za-magli pravi ciq ideolo{kog govora, da promeni wegove regi-stre i zamuti nameravano zna~ewe.

Da pomenemo samo primere takvih tekstova ko ji su se po- javili nedavno. Vili jam Montgomeri: „Rusi ja i Srbi su preceni-li svo je karte“44. Ovde Montgomeri Rusi ju povezu je sa blizu

44 Danas, 3-4.11.07.

45 Evo ih prepri~anih: Putin je agresivan, preti, kr{i sporazume, èli dom-inaciju, èli kontrolu, pokazuje neprijateqski stav, radikalan je, vr{i opstruk-ciju ..itd. Nasuprot tome, zapadne akcije su samo pod navodnicima„agresivne“ i „zveckaju sabqama“. Kao da trenutno Rusija ima 150.000 vo-

jnika u okupaciji druge zemqe, a ne SAD.46 Objavqeno na www.pescanik.net

100 Nevidljivi ratovi



Ideologi je identiteta

Ve} smo videli da ideologi ja funkcioni{e tako {to uzme ne-{to vredno, ne{to do ~ega vam je stalo, i onda poku{ava da vasubedi da je to neodvo jivo od ne~ega do ~ega je woj stalo. Naj-ve}a potreba ko ju qudi mogu imati je potreba za priznawem.Ne za priznawem da su najpametni ji i najlep{i, mada i ova po-treba posto ji, nego za priznawem da ni{ta {to im je slu~ajnost,Bog ili priroda dodelila ne sto ji na putu da budu dostojni sve-

ga {to se ina~e smatra vrednim: slobode, qubavi, sre}e, inteli-genci je. Mi se sasto jimo od dva identiteta od ko jih jedan ne bitrebalo da smeta drugom, makar na nivou dru{tvenog apriori ja. Ideologi je obi~no ho}e da nam oduzmu jednu stranuidentiteta. Da pokaù da je na{a univerzalna strana izda ja parti-kularne, ili obrnuto.

Ve} i letimi~an pogled na kulturne rubrike na{ih novina go-vori da je pitawe kolektivnog identiteta (ko ji je samo zbir indi-vidualnih identiteta, u smislu da }e norme kolektiva biti i norme

po jedinca u wemu) predmet glavne brige i interesovawa. Svièle da se istaknu u odbrani kulturnog identiteta, bilo da je toodbrana srp stva od globalizaci je ili odbrana evropskog i uni-verzalnog u kulturi od partikularizma i nacionalizma. Me|u-tim, sam po jam identiteta je vi{ezna~an {to, kao i uvek usli~nom slu~a ju, otvara prostor za manipulaci ju. Posto je baremtri osnovna zna~ewa identiteta: 1) identitet je ono {to nas raz-liku je o drugih, ali, 2) na{ identitet je odre|en i na{im najva`ni-

jim osobinama, nezavisno od toga da li su to osobine ko je ima

Ono {to kod nas treba nekako posti}i jeste da se ova ratna lo-gika napusti. To ne zna~i da bi trebalo sve potopiti u nekom mr-tvom moru u kome su svi odustali od sebe, ali bi sigurno trebaloodustati od ratnog tretirawa tih vlastitih stavova i ratnog treti-rawa navodnih protivnika. Ciq napu{tawa ove ratne logike ni-

je neko pomirewe u kome su sve krave crne, u kome svi misleisto i zaboravqa ju sve {to zna ju, nego razgovor u kome bi real-nost, neizmewena ideolo{kim potrebama, po~ela da se po jav-qu je. Ako je ovo i previ{e visoko postavqen ciq, skromni ji ciq bibio da javni govor barem delom ne bude govor ko ji se iscrpqu-

je u ratovima raznih grupa, ko je po{tu ju jedino norme rata.

Ideologije identiteta 103102 Ideologije identiteta



i verskim novotari jama, tradicionalni obi~a ji navikama i prak-sama ko ji su za jedni~ke za ceo svet. Zapadna muzika potisku-

je doma}u, zapadna kuhiwa, proizvodi, TV seri je i filmovizauzima ju sve ve}i prostor u doma}oj svakodnevici i ~ine nassve sli~ni jim sredinama iz ko jih ti sadrà ji poti~u. Spoqni utica-

ji ne dolaze samo sa Zapada, ali dominatno Zapadom odre|e-na globalizaci ja pro`dire nacionalne razlike, i prete`no dolazi saone strane sveta ko ja je prevashodno odre|ena katoli~kom iliprotestantskom tradici jom, ko ja nam je strana. Globalizaci ja bi

jo{ mogla da nam se i svi|a da ona potisku je tu|e vrednosti, apro{iru je vaèwe na{ih, ali proces je obrnut, ona sada potisku-

je na{e, a pro{iru je strane. Sve ovo je dobilo posebnu bo ju zbogsukoba sa svetom oko kolektivnih prava Srba u Bosni i Hrvat-skoj, a kasni je i zbog sukoba oko Kosova, gde je rat sa zapad-nim zemqama samo pruìo dodatne razloge za ovo zatvarawe

i equ da se nema ni {ta sa tom stranom sveta. ak i ako prizna-mo da su kulturna razmena i utica ji sa strane neminovni, ovdete utica je treba spre~iti iz ovog dodatnog razloga, jer dolaze sastrane sa ko jom imamo nera{~i{}ene ra~une u ratu. Ovaj stavdobi ja jasnu formu u zahtevu za prekidawem bilo kakvih odno-sa sa zapadnom civilizaci jom i zapadnim kulturama. Izme|unas i zapadnih kultura treba iskopati rov i primeniti sva pravi-la rata, gde je sve {to dolazi sa druge strane rova pogre{no, a sve{to je na na{oj strani ispravno. Uostalom, na{a kultura je samo-dovoqna i sadrì sve {to nam je potrebno, nema potrebe za ot-

varawem prema Zapadu, od koga nam dolazi samo zlo.

Ovako prepri~an, ovaj stav, dakle, prvenstveno vidi identitetkao razliku. Onde gde su se razlike izgubile, gde je ne{to za jed-ni~ko, nema identiteta, a, obrnuto, onde gde se insistira na sli~-nostima identitet je u opasnosti. Zato se ovde ne}e tvrditi da jestav odbi jawa razmene sa drugima posledica rata i trenutnihiracionalnosti - rat je tu izbor i na neki na~in dobrodo{ao jer nas

je osvestio koliko nam drugi èle zlo i koliko je svako zblià-

i neko drugi, najzad, 3) sve na{e osobine ~ine na{ identitet, ono{to mi jesmo, bilo da su najva`ni je ili mawe va`ne.

Mi smo jedinstvo tih osobina ko je je konkretno i promenqi-vo. Raspli}u}i odnose izme|u ovih strana pojma identiteta us-

put }emo proceniti odgovore ko ji se kod nas nude na pitaweidentiteta. Dva odgovora se trenutno naj~e{}e i najglasni je bra-ne: prvi kaè da je na{ identititet ugroèn nametawem stavovasa strane i da ga treba {tititi zatvarawem prema dominantnojsvetskoj kulturnoj matrici, dok drugi kaè da uklapawe u svetpovla~i odusta jawe od partikularnog identiteta. Lako je u ovimopisima prepoznati „autenti~nu“ i „Drugu“ Srbi ju.

Odbrana i posledwi dani kulturnog identiteta

Odgovor ko ji je trenutno dominantan u Srbi ji jeste da je srp-ski kulturni identitet ugroèn od strane zapadnih kulturnih ma-trica. Evo kako je u NIN-u u leto 2007. to ob ja{weno:„Draga~evci ne vole stavqawe wihovog „narodnog stvarala-{tva“ u isti ko{ sa Egzitom, ~ak ni kada ih progla{ava ju bren-dom. Egzit uti~e da se utre srp stvo, a na saboru stranci vide ko

smo mi“47 U posledwoj re~enici se vide obe glavne karakteri-stike ovog stava: ugroènost stranim i potraga za autenti~nom

razlikom. Gu~a je i ina~e uzeta kao mera Srbi je u ~uvenoj re~e-nici „Ko ne razume Gu~u, ne razume Srbi ju“ (V. Ko{tunica).Po{to u Srbi ji posto je i mnoge druge stvari osim Gu~e, ova re-~enica-formula ne moè nam re}i mnogo o celini Srbi je, ali do-bro govori o modelu kome Srbi ja po ovom stavu treba da seprilagodi: treba da odbaci ono {to je strano, a da zadrì samoono {to je autenti~no srpsko. Sada je stawe jo{ druga~i je: }irili-ca je potisnuta latinicom, pravoslavqe zapadnim sekularizmom

47 NIN, br. 2955, 16.08.07.

j d kl k j d b di i j d j

Ideologije identiteta 105

w wi id i j { d b

104 Ideologije identiteta



tervjuu se, dakle, ukazu je da se treba utvrditi u jednom ponaj-vi{e pravoslavnom identitetu, odbaciti ono {to dolazi sa stranei ~emu ne pripadamo, sve to povezati sa srpstvom kao takvim.

Ovakvi stavovi su tako ra{ireni i sa tako sna`nim uverewem

zastupani kod nas iz vi{e razloga. Za po~etak, dovoqno je ~uti jednu iz javu u ko joj se Srbi ja ili Srbi generalno osu|u ju i osli-kava ju negativnim terminima, a takvih je iz java bilo na stotineposledwih godina, pa da to izazove razumqiv poriv za uzvra-}awem istom merom i negirawem identiteta (Hrvatska, Zapad)iz ko jih je ova osuda do{la. Ali, ni je samo ovaj rat re~ima ono{to ~ini da je ovaj stav toliko popularan. On predstavqa i pose-ban na~in iskupqewa dela jedne intelektualne generaci je zagrehe (grehe u percepci ji samih zastupnika ovog stava) iz ko-munisti~ke i jugoslovenske pro{losti u ko joj su mnogi svoj srp-

ski identitet napu{tali u korist jugoslovenskog ili komunisti~kog.Oni sada ne èle da se wima ili budu}im generaci jama to vi{eikada desi. Intenzitet i promi{qenost sa ko jom se to nekada ra-dilo sada se vra}a ju kroz intenzitet iskupqewa: nikad vi{e nedopustiti da se srpski identitet izgubi u nekoj ve}oj za jednici(bio to globalizovani svet, EU ili nekada Jugoslavi ja49) {to senajboqe postiè izolaci jom, a ova pak aktivnim negirawem po-zitivnog u okolini i nagla{avawem fundamentalnih razlika iz-me|u na{eg i wihovog sveta. Dana{wi partikularizam srpskekulture je, dakle, u mnogome negaci ja nekada{weg univerzali-

zma jugoslovenske, pri ~emu su sa obe strane negaci je stavoviko je su zastupali ili ih zastupa ju ~esto isti qudi. Ali, tu nisu po-sredi samo ovi lokalni razlozi. I op{ta ideologi ja vremena po-spe{u je ovaj partikularizam jer je sposobna da vidi samoalternativu: svi mi sle isto (globalizaci ja, univerzalizam) i do pu-

{tene su razlike (multikulturalnost, partikularizam), pri ~emutas na kome su razlike sada preteè. Libertari janizam ko ji smo

vawe sa wima opasno za sam identitet jer spu{ta gard potrebanza budu}e sukobe sa wima, slabi jedinstvo za borbu i infiltrirarazloge protiv rata i nepri jateqskog odnosa. Ovaj stav najprezagovara utvr|ivawe u srpskom identitetu, gde se naj~e{}e mi-sli na pravoslavqe, a onda, budu}i da je taj identitet u stalnoj

opasnosti, a wegovi nosioci pod stalnim pritiscima i isku{ewimada ga se odreknu, on insistira da se elementi identiteta ko ji suza jedni~ki sa drugima stalno negira ju i bri{u, jer }e ti elementiomek{ati granice identiteta i kad-tad dovesti do toga da se i pre-ostali fundamentalni elementi identiteta napuste u korist tu|ih.Ovaj stav je protiv univerzalnih vrednosti jer u wima vidi uveki samo tu|e vrednosti ko je se la`no prikazu ju kao univerzalne.Univerzalne vrednosti u stvari ne posto je i one se percipira ju imogu shvatiti jedino kao generalizovane tu|e vredno sti. Po jamuniverzalnih vrednosti se shvata jedino kao zagovarawe unifi-

kovanog, globalizovanog sveta u kome svi misle i ìve na isti na-~in, po{tu ju}i jedne iste (ameri~ke) vrednosti.

Ilustraci je ovog stava mogu se na}i svuda. Na primer, NIN jeu prole}e 2007. ob javio intervju48 sa Ivicom Todorovi}em, sa-radnikom Etnografskog instituta SANU, u kome on dosta pre-cizno izraàva norme ovog stava o identitetu: „Srbi su narodprevashodno odre|en pravoslavno-hri{}anskim identitetom. To

je wihov prvostepeni identitet. Kroz istori ju se pokazalo da jesvako odstupawe od tog identiteta bilo apsolutno pogubno za

Srbe. Najmarkantni ji primer je ateizaci ja u doba jugosloven-skog komunizma, {to se tragi~no odrazilo na celokupni kon-tekst posto jawa srpskog naroda.“, „Hrvati su deo zapadnecivilizaci je, Srbi nisu wen deo.“ Novinarka pita: ini se da je tonapu{tawe identiteta u~estali je u Srba, kako to da se to ne de-{ava drugim narodima? – a odgovor Ivice Todorovi}a zavr{avasa: „Pretapa ju se u druge identitete samo oni Srbi ko ji nisu u~vr-{}eni u svom pravoslavno-hri{}anskom identitetu“. U celom in-

48 NIN, br. 2940, 03.05.07.

49 Broj NIN-a od 25.10.2007. iz ovog perioda imao je temu “Za{to su Srbineizle~ivi Jugosloveni“ (kurziv moj).

d t t {t ` i ti i l ` w


ij i i li k j {i ij id l ij b d }i




vrednost u tome {to moè imati univerzalno vaèwe, a samo zanas ona ima i tu dodatnu vrednost u tome {to je na{a.

Posle eliminaci je zaista univerzalnog, jedino {to preosta jeovom stanovi{tu za konstituci ju identiteta i wegovog moralnog

aspekta je ono specifi~no, partikularno. Me|utim, tu se javqanovi problem. Upravo to {to su neke osobine specifi~ne za nas,{to se po wima razliku jemo od drugih, ~ini ih nepodobnim dabudu predmet moralne obaveze. Jer, ako bi mi bili moralno oba-vezni da na primer pi{emo }irilicom, onda bi tu istu obavezuimali svi50, {to bi je u~inilo ne~im {to nam je za jedni~ko sa dru-gima, a ne ne~im po ~emu se od drugih razliku jemo. Moralnenorme brane vrednosti ko je su univerzalni interes i potreba svih,dakle za jedni~ke vrednosti po ko jima se ne razliku jemo. Onopo ~emu se razliku jemo po~iva na sasvim drugoj osnovi li~ne ili

grupne preferenci je: ako nam te osobine ili stvari nisu drage ,onda ni {ta. To je prvi prividni paradoks identiteta sa ko jim }e sesuo~iti svest ko ja o~uvawe vlastitog identiteta kao razlike vidikao moralnu obavezu. Mi nismo obavezni da budemo ono {tonas razliku je od drugih, dakle, da budemo Srbi, pravoslavci,doktori, profesori, muzi~ari itd, ve} smo moralno obavezni sa-mo da ne ugroàvamo slobodu drugih. A ima}emo i jaku moral-nu potrebu da {titimo vlastitu slobodu da budemo ono {to jesmoi preferiramo da budemo, ukoliko se to ne kosi sa moralnim nor-mama. Ono {to jesmo na na~in ko ji ne zavisi od nas, sigurno se

ne kosi sa moralnim normama. Ali, u partikularisti~kom stavuse ne radi o tome, nego o uzvratnom negirawu drugih.

Ako ovaj stav partikularisti~ke odbrane identiteta sa`memou tabeli, on bi ukqu~ivao:

rani je opisivali kao najra{ireni ju ideologi ju vremena, budu}iprazan, uop{te ne presu|u je u korist jedne od ove dve alterna-tive. On pospe{u je obe: globalizaci ju kroz autoritarnu univer-zalnost radikalnog liberalizma, a partikularnost kao jedan izboru okviru libertari janizma, izbor da se spre~ava razmena sa dru-

gima u okviru politike identiteta. Najzad, partikularizam u vi-du otpora prema svemu zapadnom ide na ruku doma}imantizapadnim politi~kim strankama ko je bi rado videle da jekulturna politika produètak wihove strana~ke politike drugimsredstvima.

Me|utim, i pored toga {to vi{e razli~itih i sna`nih motiva po-dràva partikularisti~ki stav, on kri je mnoge probleme. Prviproblem je u tome {to se briga o identitetu ne moè zaustavitina tome da se odbi ju pritisci da se od specifi~nih, razlikovnih,

osobina identiteta odustane. Kada se taj pritisak odbi je osta juone druge dve strane identiteta, o ko jima smo govorili na po~et-ku, ko je obuhvata ju na{e ostale osobine i pitawe da li su te os-obine dobre ili se kroz komunikaci ju i razmenu mogu promenitina boqe. Stav izolaci je `rtvu je ovaj aspekt poboq{awa u strahuod gubqewa razlika. Sa druge strane, elemente identiteta ustvari ni je mogu}e jasno razdvo jiti na autenti~no na{e, ko ji sukarakteristi~ni samo za nas i nikog drugog, i na ono {to je tu|ei pozajmqeno od drugog. Zapravo je nemogu}e eliminisati el-emente ko je smo dobili od drugih jer su u stvari svi elementi

makar nekom svo jom stranom dobi jeni od drugih ili su, barem,nastali u nekada{woj razmeni sa drugima. Tre}i i najva`ni ji as-pekt problema je da bi eliminisawe onoga {to ni je autenti~nona{e i specifi~no za nas eliminisalo sve {to u sebi nosi univer-zalno zna~ewe, a to su u stvari sve oblasti kulture, tako da biproces ~i{}ewa od tu|eg u stvari doveo do dekulturaci je: celo-kupna kultura bi morala biti poni{tena. Vlastita kultura se nedrì samo na pristrasnosti, odnosno, wena vrednost ni je samou tome {to je na{a, ve} je, sasvim obrnuto, wena prevashodna

50 Osim ako ne zastupamo plemenski moralni relativizam u kome bi zasvako pleme postojale druge obaveze koje bi se sastojale u po{tovawuspecifi~nih plemenskih vrednosti.

Stav kojim }emo se sada baviti a koji bi se mogao nazvati

Ideologije identiteta 109108 Ideologije identiteta



Stav ko jim }emo se sada baviti, a ko ji bi se mogao nazvatistav do slednog univerzalizma i negaci je partikularnog, zastu-pqen je u tzv. Drugoj Srbi ji. Wegova slika identiteta, kao {to semoglo i o~ekivati, obrnuta je od prethodne. Da bi se postigloèqeno prikqu~ewe Evropi, modernizaci ja Srbi je i pacifiko-

vawe wene ratni~ke prirode, ovaj stav zagovara odusta jawe odspecifi~no srpskog partikularnog identiteta. Naravno, to se nezastupa u ovako striktnoj formi, me|utim, jezik ko ji se koristipokazu je jasnu tendenci ju u ovom pravcu, a po jedine iz javepredstavnika tzv. Druge Srbi je grani~e se sa eksplicitnim zastu-pawem ovog stava.

Ako se stav partikularizma poziva na rat (na rat ko ji se ve}dogodio, kao i na onaj ko ji je mogu} u budu}nosti), ovaj stav sepoziva na mir. On polazi od toga da najva`ni ji deo identiteta

ni je partikularni deo, ve} onaj univerzalni, moralni deo. I zai-sta, ako pogledamo veoma va`ne strane ìvota, kao {to je neo-phodnost da se ìvi u miru i komunicira sa drugima, ovaj stav jeu pravu – moral je va`ni ji od partikularnog identiteta. To se i usvakodnevnom govoru izraàva re~ima, ko je svi ~esto potvr|u-

ju: „Ni je va`no ko je ko je naci je, va`no je kakav je ~ovek“.Osim toga, struktura moralnog rasu|ivawa zaista negira razli-ke identiteta jer je, kada razmi{qamo o moralu, potrebno ap-strahovati od onoga {to qude me|usobno razliku je. To svezna~i da za univerzalisti~ki stav tako|e posto je jasni i jaki raz-

lozi. Me|utim, to {to je moralni aspekt na{eg identiteta u nekuruku va`ni ji od partikularnog i to {to je u moralnim razmi-{qawima potrebno apstrahovati od razlikovnog identiteta nezna~i da bi bilo potrebno ne girati partikularni identitet da bi sebranile univerzalne vrednosti i pripadalo univerzalnom poret-ku. Partikularni stav kao princip svakako je neophodno negi-rati, ali partikularnost kao takvu ni je. Stvar je u tome da se udobrom delu na{e javnosti ta negaci ja upravo uzima kao neo p-hodan uslov da bi se postigao ili povratio moralni status. Zbog

1. Insistiranje na razlikama u odnosu na druge2. Insistiranje na proizvoljno izabranim krajnjim elementma

identiteta u kojima po pretpostavci nema sli~nosti sa drugima3. Zatvorenost kao metod zaštite identiteta

4. Negaciju postojanja univerzalnih vrednosti(sve se vrednosti dele na naše i tu|e)

Prividna negaci ja partikularizma

Iako je stav partikularizma pogre{an, to ne zna~i da za we-ga ni je bilo i da i sada nema razloga. Upravo je sada, sa ponov-

nim zahla|ivawem odnosa sa Evropom i Amerikom lako videtikako su negativni stereotipi o Srbi ji i Srbima jaki u zapadnom javnom mnewu.51 U neku ruku ovi stereotipi predstavqa ju od-vra}awe da se pripada tom identitetu i kulturi i ako je taj priti-sak dovoqno jak moè se ~initi da je jedino {to se moè utvrditise u onim osobinama ko je se negira ju i zadovoqiti se ovimskromni jim ciqem dok pritisak ne pro|e. Me|utim, to je lo{eiz razloga ko je smo malopre naveli. Sa druge strane, pritisak ini je toliko jak, a sve i da jeste, nikakav pritisak ne treba da bu-de razlog da se mewa ju principi kulture, a oni }e uvek biti prin-

cipi otvorenosti. Ono {to proizvodi partikularisti~ko zatvaraweuvek su neki eksterni razlozi, kao {to je emotivna reakci ja nanepravde iz sveta ili lo{a savest iz vremena komunizma ili par-tijska korist ili ne{to ~etvrto.

51 To je samo delom posledica Srebrenice i imidà Srba u posledwim ra-tovima. U Pismima iz tu|ine Borislav Peki} svedo~i da se predstava Englezao Srbima uvek kretala od ignorisawa do proizvoqno izabranih nepromenqivihstereotipa. Kao {to i @ièk prime}uje, predstava o Balkanu je uvek projekcijavlastitog negativnog na grupu o kojoj se najmawe zna i koja je najvi{e ju`no.

te dve stvari nespojive Po wima postoji dakle ili ili izbor: ili


ne~ega je potrebno negirati element srpskog52 da bi se postiglo




te dve stvari nespo jive. Po wima posto ji, dakle, ili-ili izbor: ili}emo biti Srbi ili gra|ani Evrope i sveta, sama ~iwenica da senazivamo Srbi onemogu}u je da budemo deo neke {ire za jedni-ce i onemogu}ava nam sve koristi ko je bi iz pripadnosti toj za-

jednici proiza{le. Naravno, ovaj stav, kao i partikularisti~ki stav,

ne shvata da univerzalnost ni je isto {to i generalna sli~nost: i onuniverzalnost shvata jedino kao uniformno posto jawe pod istimzakonima i pravilima, samo za razliku od partikularizma biratu univerzalnost, a ne protivi joj se.54

Zastupnik ovog na~ina mi{qewa bi}e sre}an zbog ujedna~a-vawa ko je donosi globalizaci ja, sve jedno }e mu biti gde ìvi iko joj {iroj za jednici pripada, vole}e Ameriku kao za jednicu ko-

ja apstrahu je od etni~kih razlika, bi}e neosetqiv na kolektivnaprava, bi}e sklon sekularizmu, ali }e mo`da tolerisati religi ju

kao privatnu stvar, u svim kolektivitetima vide}e mogu}i izvornasiqa, pripadnost mawini }e posmatrati kao dovoqan dokazda je neko u pravu.

Kao {to smo rekli, mi ovaj stav imamo zastupqen prvenstve-no u okviru tzv. Druge Srbi je, pa je verovatno ~ak i ime Dru ga Sr-bi ja, nastalo kao paradoks u kome bi s jedne strane bilo poèqnonegirati celokupnu, prvu i jedinu, Srbi ju, ali ipak zadràti ime jerbi tada negaci ja bila prespoqa{wa i ne bi imala èqenog efekta.Ovo se poklapa sa strukturom ideologi je o ko joj smo rani je gov-

orili. Ideologi ja najpre negira celokupno poqe na ko je se odnosi jer se samo tako dobi ja autoritarna pozici ja u ko joj je pitawe ko je u pravu unapred re{eno, ali ne napu{ta sasvim to poqe jer jepotrebno ipak ostvariti vlast u tom poqu. Tekst Nenada Proki}a

ne~ega je potrebno negirati element srp skog52 da bi se postiglouniverzalno.

Razlozi ko ji se navode da bi se dokazalo da je to neophod-no brojni su. Najpre, ukazu je se na tradicionalno ukorewenu,

skoro nepromenqivu autoritarnu strukturu svesti kod Srba. Ta-ko se sugeri{e da partikularnost ni je kao takva nepoèqna, alida ova specifi~na partikularnost – biti Srbin i ìteq Srbi je – je-ste ono {to nosi previ{e neprihvatqivih osobina. Da bi se uver-qivost ove ocene pove}ala potro{eno je dosta papira i piksela.S druge strane, sve i da se ova skoro uro|ena negativnost negi-ra, osta je novi argument o trenutno izrazito negativnom imid-ù Srbi je i Srba u svetu, ko ji je obeleèn zlo~inima na svimstranama, od Srebrenice do Kosova. Zapadno javno mnewe jesklono stereotipima i argumentima skoro nepromenqivo, tako

da je boqe odustati nego insistirati na imidù na ko ji je potro-{eno toliko bad press-a. Posto ji verovatno i tre}i razlog, od vr-ste ko ja samu sebe hrani i nikad se ne zavr{ava, a on bi glasioda je odustanak od ozna~iteqa „Srbi“ ili „srpsko“ zapravo ter-apeutska mera i da treba da bude {to iracionalni ja i ja~a, ne bili se {to pre postigao efekat promene kulturne matrice (suo~a-vawe sa zlo~inima, katarza itd.) U tu svrhu treba otvoreno pre-zirati53 vlastiti narod, negirati wegova kolektivna prava, ali sveto zbog te odre|ene jednokratne svrhe. Kada ta svrha bude po-stignuta ponovo se moèmo vratiti u normalno, uravnoteèno

tretirawe stvari. Jedino ni je jasno kada }e se ta svrha posti}i.Me|utim, kao i kod stava partikularizma, posledwe razloge

u prilog ovom jakom univerzalizmu da je specifi~na pogre{nafilozofi ja. Naime, zastupnici ovog mi{qewa smatra ju da bi sva-ka partikularnost morala da uni{ti univerzalne pretenzi je. Da su

52 To bi isto, dodu{e, vaìlo i za „hrvatsko“ ali „treba ~istiti samo u svomdvori{tu“.

53 Sreten Ugri~i}: „Rodoqubqe kao prezir“ (www.pescanik.net)

54 Ovde postoji specifi~na dijalektika. Ovaj stav }e insistirati na univerzal-nosti, na primer univerzalnosti demokratije, qudskih prava itd, i ne}e negiratipartikularne identitete, ali samo ukoliko ostaju u okvirima privatnog. Kadati identiteti prelaze na kolektive, koji zahtevaju politi~ka kolektivna prava,onda oni po~iwu da se dovode u pitawe.

koholi~ari mi ne smemo ni malo vina da pijemo“ Problem je u


Radikalna istina protiv politi~ke radikalnosti“55 sadrì re~enicu




koholi~ari, mi ne smemo ni malo vina da pi jemo . Problem je utome {to, ako je ne{to ideologi ja, treba to i kritikovati kao ideo-logi ju, a ne istiskivati ga suprotnom ideologi jom u ko joj }e se ne-{to legitimno, kao {to je sklonost vlastitoj naci ji, progla{avati zane{to nedopustivo. I tu dolazimo do onog vi {ka ko ji posto ji u

ovoj ideologi ji kvazi-univerzalnosti: ne posto ji ni jedan principi- jelni razlog ko ji bi nalagao da se u svrhu univerzalnog negirapartikularno, ili, prostim re~ima, ko je je dovoqno izgovoriti pada se uvidi wihova ispravnost: Moè se biti i Srbin i moralno is-pravan ~ovek. To ni je ni u kakvoj suprotnosti. Moèmo biti pre-dani univerzalnim vrednostima, a da ne negiramo vlastitupartikularnost. Ona je ne{to ~ega se niti treba niti moè oslobo-diti i uzaludno je tro{iti vreme da se to postigne.

Kada bi napustio stav ideolo{ke iskqu~ivosti i poèleo da od-

govori na ove primedbe, neko iz ovog kruga mogao bi da odgo-vori da Druga Srbi ja ne negira Srbi ju kao takvu, nego kritiku jeodre|ene po jave u woj. Me|utim, sav problem se i sasto ji u to-me {to to ni je tako. U toj kritici uvek posto ji jo{ jedan vi{ak ko-

ji generalizu je a ne ograni~ava se na odre|ene postupkeodre|enih qudi. Posebno zanimqiva ilustraci ja moè biti opisputa u Aran|elovac u decembru 2007, na neodrànu promoci -

ju Pe{~anika, ko ji da je Teofil Pan~i} u tekstu „Draà i Putin pro-tiv Trojnog pakta“.56 Tekst po~iwe tako {to se Teofilu ~ini da je„Ona Srbi ja ko ju vidi{ sa autoputa relativno osvetqena; ona do

Mladenovca – poluosvetqena; ono daqe, prema Ora{cu i Aran-|elovcu, u mrklom je mraku, kao da je tamo i dobri Bog sawi-vo promrmqao ‘laku no}'.“ Ovo „laku no}“ svim pozitivnimterminima, vrednostima i boì jim stvarima nastavqa se na kra-

ju u opisu jednog od lica qudi ko ji su spre~ili odràvawe pro-moci je: „lice je iskeèno od neke ne ja sne, samosvrhovitemr`we, a istovremeno jadno, izborano, izgubqeno od neke tu-ge ko ju zatomqu je agre si jom, to je lice onoga ko }e pre umreti

„Radikalna istina protiv politi~ke radikalnosti , sadrì re~enicuko ja ovo dobro ilustru je: „Mi smo u LDP postavili di jagnozu bo-lesti i saop{tavamo je paci jentu, a to je celo srpsko dru{tvo“ (mo-

ji kurzivi). Dakle, nema dileme da li neko drugi osim nas mo`damoè da bude doktor, celo srpsko dru{tvo je paci jent, ali para-

doksom ideologi je ipak LDP, iako deo srpskog dru{tva, moè dabude doktor. Ovde je ponovo sasvim neprimereno traìti ob ja-{wewe za ovaj paradoks, on je su{tina ideologi je, za wega nemaob ja{wewa. Me|utim, u ovom Proki}evom tekstu posto ji jednaspecifi~nost zbog ko je se ovde ipak radi o specifi~noj ideologi jinegaci je jednog posebnog partikularnog identiteta: tekst sadrìskoro sve politi~ki i qudski ne gativne termine ko ji se uop{te mo-gu zamisliti asocirane sa celinom srpskog dru{tva iz re~enice ure~enicu. Ali, to ne zna~i da ni je mogu} potpuni preokret: istoono dru{tvo u kome je uvek preovladavalo ratoborno siroma-

{tvo, ko je se ozna~ava kao zaostalo i bolesno, deformisano, sa-~iwava ju po jedinci ko ji su taoci tog dru{tva i ko ji bi trebalo daaklamativno poru~e svo joj nazadnoj eliti da èle potpunu pro-menu. Ovo dvojstvo u stvari odraàva dvojne potrebe ideolo{kepolitike: s jedne strane, potrebno je da svi budu bolesni da bi miimali ekskluzivno pravo da budemo doktori (jer ne sme biti ne-kog drugog kompetentnog za doktora), a sa druge strane treba daih je dovoqno da nas podrè kao doktore, jer se ipak ne moèvladati potpuno autokratski. Me|utim, ovo dvojstvo je tako|eizvor autoritarnosti: po{to nam da ju podr{ku, treba da se sete da

su paci jenti a mi doktori, tek da se ne me{a ju u politiku.Ova ve}ina, ovo srpsko dru{tvo, ima jedan osnovni greh: na-

cionalizam. Zastupnik ovog stanovi{ta moè da kaè da on nepovezu je ozna~iteq „srpsko“ iskqu~ivo sa negativnim terminimaiz rasisti~kih razloga, ve} zato {to je on osnova jedne ideologi je,osnova ratobornosti, zatucanosti, zatvarawa i antimodernizacij-skog stava. [to kaè Sr|a Popovi} o nacionalizmu: „Mi smo al-

55 Tako|e na www.pescanik.net 56 Vreme, br. 883, 06.12.07.

skog naroda i trebalo bi ih napustiti jednako kao i partikulari-


ili ubiti nego priznati da ne{to s tim i takvim licem nije u redu.“




skog naroda i trebalo bi ih napustiti jednako kao i partikularisti~ku ideologi ju srpstva.

Kvazi-univerzalizam, dakle, zna~i:

1. Brisanje jednog od partikularnih identiteta (ovde – srpskog)pod vidom zalaganja za univerzalne vrednosti2. Autoritarno predstavljanje vlastite pozicije kao apsolutno is-pravne, univerzalne3. Submisivnost kao na~in odnosa sa drugim (mi prihvatamo na tajna~in ono {to dolazi sa Zapada, drugi u Srbiji ono {to dolazi od nas)4. I tako|e, negaciju postojanja pravih univerzalnih vrednosti kojebi mogle biti potvr|ene i priznate od negiranog drugog.

Negaci ja negaci je ili kurs interakci je

Oba stava ko ja smo opisali predstavqa ju negaci je, oni se is-crpqu ju u tome da negaci jom odgovore na neki neprihvatqivstav: prva ideologi ja je reakci ja58 na potiskivawe identiteta kaotakvog, a druga delom predstavqa to potiskivawe, a delom jereakci ja na ideologi ju nacionalizma i rata. Ali, stavovi ko ji se

negaci jom dobi ja ju su tako|e ideolo{ki jer se iscrpqu ju u ne-kom partikularnom ciqu. Oba stava su tako|e posledica speci-fi~nih kom plek sa krivice: prvi ne èli da ponovi odusta jawe odidentiteta u jugoslovenstvu i komunizmu, dok se drugi ose}aodgovornim zbog ratova u ko jima su u~estvovali pripadnici we-govog naroda. I jedna i druga reakci ja na ovaj ose}aj krivice je,me|utim, preterano revnosna.

ili ubiti nego priznati da ne{to s tim i takvim licem ni je u redu.Teofil nastavqa da se tu ne radi o Pe{~aniku nego o Srbi ji, onibi izmislili Pe{~anik ~ak i da ga nema, jer u wemu vide “vrhu-naravno ob ja{wewe i opravdawe nekog neodredivog, a tako ra-zara ju}e dubokog i sveobuhvatnog ìvotnog proma {a ja“.

Potrebno je samo malo druga~i je rasporediti termine (svi kur-zivi su bili mo ji) iz ovih citata pa da se otkri je {ta je to {to se kri- je u toj ne jasnoj, vrhunaravnoj tami, a {to istovremeno oda jesliku ne nekog parci jalnog, po jedina~nog proma{a ja, nego du-bokog i sveobuhvatnog, dovoqno sveobuhvatnog da obuhvaticelu Srbi ju ili makar onu daqe od Beograda. U toj tami je na-prosto sama Srbi ja, oslobo|ena od svih nemateri jalnih pozitiv-nih kvaliteta. Ta tama je upravo ta intervenci ja samog pisca ko jase ne moè ob jasniti doga|a jima u Aran|elovcu, ve} samo spe-cifi~nom ideologi jom. A iza mr`we u ko ju je utopqena druga

strana, sto ji samo uverewe da je vlastita pozici ja apsolutno is-pravna (pa se jedino iz iracionalnih razloga mr`we moè negi -rati) i da }e biti brawena sa ne mawom uporno{}u od one ko jase vidi na licu druge strane. Kao i ina~e kod ideolo{kih stvari,ovaj opis je slika ko ja dolazi iznutra, a ne spoqa, jer spoqa mo-ra biti raznovrsnosti, spoqa mora biti i dobrih i lo {ih pod zna-kom “Srbi ja“. Iza ovih stavova, dakle, ne sto ji bilo kakvauniverzalnost, ve} jedna prosta pre ferenci ja.

Negirati ne~i ju posebnost i identitet moè se samo iz pro-

stih razloga rata me|u naci jama i kvazi-univerzalnost ovog ne-girawa je samo pla{t ispod koga se kri je jednostavna èqa dase drugi potisne kao takav, ne zbog ovog ili onoga, u ovom ilionom ciqu, nego kao takav . Samo tome sluè svi koncepti ko-lektivne krivice57, sve generalizaci je o istori ji i karakteru srp-

57 Posle nekog vremena bavqewa ovim na~inom mi{qewa vidi se da ve}ideo istorije kao nauke nastaje da bi se zadovoqile ove ili sli~ne ideolo{kepotrebe, a da glavni zakqu~ci nastaju iskqu~ivo zbog ideolo{kih potreba, a neiz same istorije.

58 S tim da ta reakcija nikoga ne izviwava. Sa re~ju „reakcija“ elim samoda kaèm da svako od ovih stanovi{ta nastaje u kontekstu onog drugog.

{e uvek nosi pe~at partikularnog i privatnog, ali zbog toga niti


Ono {to je zaboravqeno jeste da osim ove akci je i reakci je, po-




p p g p g, g g je namewena privatnom, niti je merena samo wime.

Srpska kultura je tek odskora zauzela prete`ni ji partikulari-sti~ki stav. To se moè dobro pratiti preko naziva ustanova i

stranaka, a jo{ jasni je videti ukoliko se ti nazivi uporede sa hr-vatskim. Jer, dominantna60 hrvatska kulturna matrica je, baremsa one strane ko ja je okrenuta Srbima, eksplicitno partikulari-sti~ka. To se vidi po insistirawu na razlikama, po~ev odmewawa jezika (napadnog insistirawa na druga~i jim termini-ma, ~ak i kada su istovetni termini {iroko rasprostraweni i uo-bi~a jeni), pa sve do spektakularne teori je o iranskom porekluHrvata i eksplicitnog ozna~avawa {to vi{e objekata pridevom„hrvatski“. Tako je u Hrvatskoj sve „hrvatsko“, od Hrvatskihcesta, preko Hrvatske Radio-televizi je do Hrvatskog helsin{kog

odbora. U Srbi ji je sve to jo{ uvek oslobo|eno ekspli citnog pri-sva jawa i partikularizma. Imamo Puteve Srbi je, a ne Srpske pu-teve, Radio-televizi ju Srbi je, a ne Srpsku Radio-televizi ju i,naravno, Helsin{ki odbor za qudska prava u Srbi ji a ne Srpskihelsin{ki odbor61. U strana~kom svetu bo je „srpskog“ brani sa-mo Srpska radikalna stranka, dok u Hrvatskoj imena skoro svihva`ni jih stranaka po~iwu pridevom „hrvatski“, osim SDP. Hr-vatska je naravno razvila ovaj ratni identitet u otporu premanavodnoj srpskoj dominaci ji u Jugoslavi ji, dok Srbi ja svoj par-tikularizam tek sada razvi ja na otporu negaci ji i dvostrukim

standardima ko ji joj dolaze sa Zapada. Sada smo verovatno usituaci ji da se svi ustupci univerzalnom identitetu, ko jih su po-

j q j j j ,p sto ji i kurs interakci je, ili ne gaci ja ne gaci je, odnosno, negaci ja ovevrste stava u ko joj na na~in rata negiramo pozici ju druge strane,usput negira ju}i ne{to od ~ega ona, a i bilo ko drugi, niti moè ni-ti treba da odustane. Identitet ni je samo ono {to nas razliku je, ni-

ti je samo ono {to nas povezu je sa drugim, nego sadrì obe stranei vi{e od toga. Identitet je sve ono {to nas ~ini, za jedno sa istori- jom interakci ja u ko jima smo bili i u ko jima }emo tek biti. A sve-ga toga moè biti samo u li~nosti ko ja je slobodna, autonomna.Opet, li~ni identitet ima stranu ko ja nasta je samo u kolektivu, akolektiv se sasto ji od li~nih identiteta i zato je raznovrstan.

Partikularno i univerzalno se niti mogu niti bi ih trebalo raz-dva jati, jer sve {to posto ji a ima veze sa qudima u sebi ima obaelementa. Iskqu~ivo partikularna je puka materi ja, po woj se

svi sigurno me|usobno bar malo razliku jemo, s druge strane,iskqu~ivo univerzalne su samo najop{ti je regulativne ide je –ide je istine i dobra. Sve izme|u, svi pojmovi, norme, obi~a ji,konkretni identiteti su kombinaci ja ovog dvoga. Na strani uni-verzalnog smo otvoreni za nepristrasne kriteri jume, za moral,otvoreni za druge qude i kulture; univer zalno mewa na{ iden-titet, oìvqu je ga. Sa druge strane partikularnog, prirodna jesklonost svome i vlastitoj okolini, prirodna sklonost, ne sadasvim qudima, nego samo nekima. To ~ak, zbog ovog kontekstato kaèm, ne mora ju biti pripadnici iste naci je, ali }e to oni u ve-

likom bro ju slu~a jeva biti. ak, ako ho}emo da budemo sasvimprecizni, sklonost vlastitoj naci ji i ni je sklonost prema po jedin-cima iz te naci je, ve} upravo sklonost ka jednom kolektivnomidentitetu preko koga se ulazi u stvari ko je su iznad samog po-

jedinca, kao {to je sve {to se stvara u za jednici npr. moral, dr-àva ili kultura. Kultura je u stvari ne{to ba{ obrnuto odprivatnog vlasni{tva59, ona je za jedni~ko vla sni {tvo ko je dodu-

59 Radi se o jednom davnom radijskom sloganu B92, ako se dobro se}am,sa kraja osamdesetih: „Kultura je privatno vlasni{tvo“.

60 Ovde mislim iskqu~ivo na trenutno dominantnu nacionalisti~ku matricuu hrvatskoj kulturi. Nasuprot tome u Hrvatskoj je uvek postojala kvalitetnanegacija negacije partikularizma, univerzalizam koji je itekako uticao na kul-turu u Srbiji. Sva ova precizirawa jednostavno ne mogu da stanu u re~enicekoje se bave ne~im drugim.

61 Ovde postoji mala razlika. ini se da je ovakav Helsin{ki odbor u Srbijikoji bi se zvao Srpski helsin{ki odbor, nemogu}.

nu supremaci ju jedne grupe, a da sve druge drè u stawu sub-


sledica i jezi~ki izbori ko je sam naveo, posmatra ju kao znak sla-




p j j g p g wmisivnosti u ko joj su puki izvr{ioci tu|e voqe. Kvazi-univerza-lizam zna da bi istinske univerzalne vrednosti jednako tretiralesve i da ne bi garantovale da jedna grupa ima trajni privilego-vani poloàj i zato radi je bira da se navodno prava univerzal-

nost ogradi negirawem tu|ih nepromenqivih osobina, dokpartikularisti~ki stav eksplicite radi isto to. Umesto toga, po-trebna nam je prava univerzalnost.

j j p jbo sti, dok su oni u stvari, osim {to su posledica inerci je iz soci-

jalisti~ko-jugoslovenskih vremena, tako|e i posledica univer-zalisti~kog duha ko ji se ni je dao tako lako slomiti pod udarimaistori je posledwih deceni ja62.

Ovo pitawe jezika je, me|utim, sporedno. U stvari, iako sunazivi dobar indikator duha ko ji posto ji u nekoj zemqi, ni{ta nebi smetalo da sve ove instituci je nose eksplicitno srpsko ime, aisto tako ni ne mora ju. Iz prostog razloga {to jedna kultura ì-vi od toga koliko je sposobna da svo ju partikularnost opleme-ni univerzalnim, pa sa eksplicitnim srpskim nazivima instituci ja,ukoliko zadrìmo partikularisti~ku ideologi ju identiteta, ni{tane}emo dobiti. Isto kao {to sa autoritarnim nametawem pogre-{nih ide ja kao univerzalno vaè}ih ne}emo do}i do prave auto-

nomne univerzalnosti sve i da nam naziv ni jedne instituci je nepo~iwe re~ ju „srpska“.

Oba stava ko ja smo opisali predstavqa ju izraz ne sre}ne svesti ko ja svet posmatra kao napu{ten od strane pravih univer-zalnih vrednosti, s tim da bi se prvi stav borio u {umi partikularnosti, dok bi se drugi predao radi malo mira ili prikqu~io oni-ma ko ji trenutno boqe prolaze. Jedni eksplicite negira ju da po-sto ji i{ta univerzalno, dok drugi jedinu univerzalnost vide unametnutoj univerzalnosti u ko joj su kolektivni partikularni

identiteti svih, osim dominantne strane sveta, negirani i nestali.Ono {to je nama sada potrebno jeste da se iz ove situaci je

makar po~ne izlaziti . Ideologi je ko je manipuli{u potrebom zaidentitetom u stvari su nespo jive sa slobodnim i posto janim, pu-nim identitetom. Ideologi je uvek èle da sa jedne strane postig-

62 O snazi tog duha svedo~i i ~iwenica da je otpor komunizmu u Srbijipredvodila Demokratska stranka, dok je u Hrvatskoj to bila Hrvatska demo-kratska zajednica.

samo ideologi je ko je nasta ju u vremenu gde se wihov uticaj {i-

Post-ideologija 121



ri u atmosferi potpune delegitimisanosti i odsustva filozofi je.

Kako to? Zar nisu XIX i XX vek vekovi procvata filozofi je?Nikada ni je bilo vi{e filozofskih {kola i poznatih filozofa, uni-

verzitetski pogoni i filozofsko izdava{tvo sigurno su nemerqivorazvi jeni ji u odnosu na prethodna vremena. To je sve ta~no,me|utim, ono {to nas interesu je jeste ~iwenica da je dosta filo-zofi je u ovom vremenu potro{eno na neprincipi jelnu kritiku iodbacivawe same filozofi je. Znak „filozofi ja“ ne zna~i ni{ta akoimamo u vidu da }e ideologi ja uvek nastupati pod maskom fi-lozofi je, isto kao {to }e se politi~ari uvek boriti za op{te intere-se, a la` se prikazivati kao istina. Ovde treba biti oprezan.Nikako ne èlim da kaèm da su neki qudi ko ji su uloìli svo jevreme u filozofi ju, makar i ako su smatrali da je tu potrebna

drasti~na promena, to ~inili iz zlih namera ili da su proizvodilipogre{na u~ewa zbog nekih svo jih interesa, ~ega su bili svesniitd. Tako|e, u ova dva posledwa veka, ima mnogo originalnihi promi{qenih filozofa. Me|utim, upravo sigurnost sa ko jom sedanas zdravo za gotovo uzima ju ide je formulisane u ovom vre-menu pokazu je da je potreban neki radikalan rez ko ji mi ovde~inimo ovim distancirawem od prakse ova dva veka da se tra-dicionalna filozofi ja olako odbaci ili okrene naopa~ke. Mi sada,ovde, ipak ne èlimo da tim izvrsnim qudima damo za pravoba{ u toj ta~ki, ta~ki na ko ju su prista jali i boqi, a i hiqade go-

rih duhova ovoga doba.Ovde prvenstveno govorim o poznatim pravcima ko je je

proizveo XIX vek: pozitivizmu i marksizmu. U XX veku sa lo-gi~kim empirizmom, fenomenologi jom i kasnim marksizmom,kriti~kom teori jom, Hajdegerom, Poperom, stvari sto je jo{ i go-re. Za sve te filozofi je karakteristi~no je bilo odbacivawe „met-afizike“, bilo kroz speci jalne figure denuncirawa filozofi je izpozitivisti~ke vizure bilo kroz ~uvenu Marksovu figuru okre-

Post-ideologi ja

Ostalo nam je jo{ da vidimo ko ji je smisao onoga „post“ u na-slovu „Postideologi je“. O na{em vremenu ~esto se govori kao opostmoderni ili vremenu posle kra ja istori je ili postideolo{komvremenu. Time se èli re}i da smo posle raspada velikih ideolo-gi ja XX veka – komunizma i fa{izma, ko jima se ovde nismo ba-vili ba{ zbog toga {to su i pro{le i dobro obra|ene u hiqadamakwiga – pre{li u vreme u kome ideologi ja kao da vi{e nema.

I sada, po ko zna ko ji put, ponovo pred nama sto ji prava ide-olo{ka figura, ko ju ne vidimo iako je tu. Sam naziv „postideo-lo{ko vreme“ u stvari otkriva da ga je stvorila ideologi ja. Jer,ako smo zaista u postideolo{kom vremenu, onda to zna~i da jeproblem ideologi je nestao, dakle, da je zagonetka o pristrasno-sti, o zabludi i istini sada bespredmetna. Po{to zablude nema,sve je istinito, a kritika, ko ja bi destilovala zabludu iz mi{qewa,nepotrebna je.

Me|utim, kako se to qudska priroda mogla toliko promeni-ti, da wene vekovne sklonosti i{~eznu a wene mo}i od jedanputnarastu do savr{enstva? Ili se radi o tome da to preostalo mi-{qewe, preostala ideologi ja, ponovo, po ko zna ko ji put, na se-be navla~i masku univerzalnosti, ovaj put po celom opsegumi{qewa? Ako je kritika nestala, ako je ispitivawe nepotrebno,ne pokazu je li to da se ono „post“ ne odnosi na ideologi ju sa-mu, ve} na wenu suparnicu: vreme post-ideologi ja je u stvarivreme po sle filozo fi je. A postideologi je su jo{ uvek ideologi je,

dru{tva kao dru{tva slobodnih individua, na ~emu se u stvarij di l qi i id j k

Post-ideologija 123

tawa Hegelove filozofi je sa glave na noge. Odmah da kaèm, ui fi i { { j i (i Ni~ j d

122 Post-ideologija



jedino mogla temeqiti ide ja o napretku.

Kritika filozofi je u okviru pozitivizma je bila i frontalna i ra-zorna. Kont je smatrao je da se ve}i deo filozofi je svodi na me-

tafiziku ko ju je posmatrao kao ublaènu religi ju ko ja, nanenau~an na~in, odgovara na egzistenci jalne strahove. U to imepotrebno je metafiziku odbaciti, a samu filozofi ju svesti na po-mo}nicu nauke, ispitiva~a wene metodologi je. [to je najza-nimqivi je, ove intenci je su zaista nezaobilazan deo savremeno-sti. Svet je zaista ra{~aran, verovatno ne samo dejstvom filozo-fa, nego stolikih sila i zbog toga je metafizika, ako i predstavqasklonost filozofa da se potpomognu mitovima, analogi jama imetaforama, mo`da nepovratno prestala da bude bez ogradaupotrebqiva. Ali, kako smo videli rani je, mitovi nisu bili su{ti-

na tradicionalne filozofi je. Mitovi su samo pri~ali specifi~nu fi-lozofsku pri~u, ko ja je imala svoj smisao i nezavisno od wih.Odbaciv{i celokupnu pro{lu filozofi ju kao metafiziku, Kont iliMarks, samo su otvorili prolaz da se lo{a metafizika ili lo{a me-todologi ja uvu~e u wihova u~ewa. Tako je danas marksizamsporan upravo kao metafizika istori je, holisti~ka teori ja o dru-{tvu i dogmatska kritika ideologi je, dok je pozitivisti~ki san o si-gurnom saznawu mahom odba~en.

Marksizam }emo za ovu priliku ostaviti na miru, ne samo

zato {to ni je vi{e tema dana, nego i zbog toga {to je i pored svihsvo jih mana odgovarao na jednostavnu potrebu za solidarno-{}u.Ve}i problem je pozitivizam. Izgleda da pozitivizam imasposobnost da se kapilarno {iri i da iako temeqno iskritikovanna jednom mestu osta je netaknut na drugom. Ovde prvenstve-no mislim na temeqnu dogmu savremenog mi{qewa ko ja gov-ori da eti~ki stavovi ne mogu biti istiniti ili la`ni, a ko ja seeksplicite nalazi kod Vitgen{tajna ili Karnapa. Ova dogma jekqu~ dis pozitiva ko ji se, upravo u na{e vreme, sada na po~eci-

ovim figurama ima ne{to {to je izazovno (i Ni~e je smatrao da je voqa za mo} ne{to {to ob ja{wava sve), ne{to {to pokazu je da je kopawe iza mi{qewa po materi ji ko ja ga uslovqava ne{to po-put neminovnog raz vo ja duha posle Hegela. Kao {to smo vide-

li u drugom poglavqu, intenci ja ovog materi jalisti~kog obrta ufilozofi ji bila je kritika ideologi je, ali ta kritika je, kao {to toobi~no biva, neminovno sa lo{im odbacivala i dobro. Zbog ùd-we za slobodom, zbog su jete, zbog slave i politi~kog uspeha safilozofi jama pro{losti postupalo se bez milosti.

Ovaj proces otpo~eli su pomenuti pravci, pozitivizam imarksizam. Poznato je da su oba pokreta nastala na intenci ja-ma kruga oko Sen-Simona, ~i je su ide je inspirisale Marksa, dok

je Kont bio Sen-Simonov li~ni sekretar. Stihi je na ko je su odgo-

varale ove teori je bile su na nivou namere, naravno, plemeni-te. Nauka je trebalo da bude novi demi jurg ko ji }e naprincipima otkrivawa materi jalnih zakona i organizaci je omo-gu}iti napredak i iskorewivawe siroma{tva i eksploataci je. Pro-blem sa ovim novim boànstvom nauke bio je upravo uwegovom kvalitetu: wegovi uspesi su traìli rtve i nagonili qu-de na pomisao da bi se moglo posti}i i vi{e kada bi se slobodapodvrgla nauci. O ovom problemu na{iroko govori Fridrih fonHa jek u kwizi „Kontrarevoluci ja nauke“. Ovo podvrgavaweslobode nauci kqu~ je za tuma~ewe kako pozitivizma tako i

marksizma. Marksizam je smislio nau~ni pogled na svet i isto-ri ju ko ji je legitimisao ukidawe slobode na {irokom planu, biloslobode kao nepristrasnog morala, bilo kao politi~ke slobode.Wegova ide ja je: samo kada bi svi bili uniformisani, kada ne bibilo onih ko ji iska~u, tako postignuto za jedni~ko delovawe binekom sinergi jom svih voqa uspelo da nadvlada istori ju, iza|eiz we i ostvari raj na zemqi. Znamo da se to ni je desilo, kao,uostalom, i da jedinstvo ima i lo{e i dobre strane. Ali, sa ovimpot~iwavawem slobode, potkopavani su i sami temeqi nauke i

jedino ona se izdva ja. Ne samo da se na ovaj na~in navodno slo-b d i id tit t ` i i j d b t bi i

Post-ideologija 125

ma XXI veka, uobli~u je u na~in mi{qewa ko ji pretendu je dak t j di i d

124 Post-ideologija



bodni identitet suàva i prazni, nego se u jednom obratu gubi irazlog za bru{ewe vlastitog mi{qewa u pravcu nepristrasnosti iliistinske univerzalnosti.

Suprotno od toga, tek ako ste svesni da na svet gledate izodre|ene perspektive, mo`da }ete poèleti da ne dozvolite davam mi{qewe zavisi samo od te perspektive. Mo`da je u ovomnauku, a ne u nalaèwu razloga za op{tu relativizaci ju svega,razlog Ni~eova perspektivizma, jer tek perspektivizam vas ~inisvesnim wegove ograni~enosti. Ali, istovremeno, wegovo ispo-qavawe vas izlaè ideologi ji, ona samo ~eka da se neko istaknesvo jim identitetom da bi to uzela kao wegovo priznawe da on

jedini ima partikularno mi{qewe dok svi drugi igra ju po pravi-lima. âk ni kada ni{ta ne misle ili otvoreno manipuli{u, samo

ako to ~ine prema pravilima ideologi je, akteri lako za ono {togovore dobi ja ju oreol nau~ne, ~iweni~ne rasprave.

Eti~ki i filozofski patos sa ko jim smo ovde koristili termineideologi ja i filozofi ja ni je bio posledica èqe da se putem emo-ci ja postigne èqeni efekt, nego spoqa{we sredstvo da se uka-è na ~iwenicu da sada{wi na~in mi{qewa ne treba da budepodrazumevan kao ispravan ili jedini mogu}i, ma kako to sadizgledalo tako. On je jednostavno previ{e suprotan onome {to,~ak i intuitivno, znamo da bi moglo predstavqati ispravne nor-

me saznawa. Wegova vrlina ni je u wegovoj istinitosti ve} u ne-koj vrsti manipulaci je ko ja ekvilibrira izme|u najintimni jihte`wi qudi za li~nom slobodom i potreba poretka za elimini-sawem izazova ko ji bi mogli do}i od istih tih qudi. „Budi svoj,sledi svo je instikte“, istovremeno zna~i: budi {to odvo jeni ja, ne-zavisni ja jedinka, ne razmewuj ni{ta sa drugima; ne argumen-ti{i, to je nametawe; „svako ima svo je mi{qewe“ pa ne treba daga dobi je od tebe; svaki poloàj ko ji neko zauzima neminovan

je i zasluèn. Nepristrasnost ne posto ji, a ne bi bila poèqna ~ak

uskoro postane jedina igra u gradu.

Upravo je obrnuta pretpostavka od ove dogme, da eti~kistavovi mogu biti istiniti ili la`ni, ono {to kod mene funkcioni-

{e kao definici ja, mo`da jo{ za nekoga zagonetne, mo je „filo-zofi je“. Ovaj stav su, na ovaj ili onaj na~in, zastupali svitradicionalni filozofi, zakqu~no sa Hegelom, a u boqem deluprakse kasni jih filozofa ova pretpostavka osta je, posebno kodNi~ea, ~ak i kada se ~ini da to ni je slu~aj. Zna~aj ove norme zafilozofi ju je ogroman. Jer, tek ako eti~ki stavovi mogu biti isti-niti ili la`ni, ako se uzme da oni mogu biti takvi, otvara se pred-met filozofi je, otvara se i realnost, jer je realnost zapravoposledica obaveze nepristrasnosti, obaveze na jednu istinu. Tektada i sloboda ima smisla, kao na~in da se do istine do|e.

Skoro paradoksalna posledica ove skoro potpune prevlastipostideologi ja u javnoj komunikaci ji jeste da svi, u su{tini, vla-stito mi{qewe posmatra ju kao da ima kvalitet univerzalnosti,svesni da ovaj kvalitet ko ji povla~i sve ostale superlativne kva-litete, kona~nu istinitost ili legitimnost, wihovo mi{qewe nemazbog sebe samog ve} zbog ove strukture ili simboli~kog poret-ka u ko ji je sme{teno. U neku ruku, Veliki drugi je rekao dasmo svi uvek u pravu i dao nam slobodu. Da parafraziramo Sla-vo ja @ièka, ko ji kaè da je „uìvaj“ sada nalog, a ne „uzdrà-

vaj se“ kao rani je, ovde je nalog „budi slobodan“, ne daj da tiiko i{ta name}e, ti ima{ pravo na svo je mi{qewe. Odavde ni jete{ko zakqu~iti da onda moète misliti {ta èlite i da je sve jed-no ko je mi{qewe imate. Moète ga ni nemati, sve dok „ne ugro-àvate druge“. Moète i odustati od svo je slobode, sve dok je tova{a odluka. Daqa posledica jeste da, u stvari, svi potisku ju svojidentitet jer u atmosferi ove kvazi-univerzalnosti jasan vlastitipun identitet otkriva nekog subjekta kao crnu ovcu, jer jedinowegova istina na ovaj na~in implicite tvrdi da je i partikularna,

faktu da oni sami sebe posmatra ju kao nau~nike i veru ju u de-terminizam [sic!] Oni nisu uop{te svesni filozofske literature u

Post-ideologija 127

i da posto ji. A filozofi ja je samo podse}awe na neku mogu}-nost koju smo izgubili Mogu}nost koja sve vi{e postaje maglo

126 Post-ideologija



terminizam. [ sic! ] Oni nisu uop{te svesni filozofske literature uposledwim deceni jama u ko joj se poku{ava da se determinizami sloboda voqe ne vide kao suprotstavqeni koncepti. [Kao nikod Spinoze, uo stalom] Smatram da su wihova razmi{qawa

jedna kompletno neodbrawiva spekulaci ja. [ops]

Novinar: Ali istraìvawa mozga su tek na po~etku. [Ovo je standardan ideolo {ki ar gument, i kretawe ka komunizmu je bi-lo tek na po~etku. Novinar ho}e da kaè: “nema tu princi pi jel-nih primedbi, sve zavi si od toka ko ji je beskona~an“, gde smoopet kod ideolo gi je – tamo gde nema kriteri juma, ne go je sverelativno zbog to ga {to smo uvek kratki sa budu}no {}u, tu jeideolo gi ja]

Tugendat: Istraìvawa mozga }e mo`da biti interesantna zafilozofi ju kroz sto godina, ali do sada to nisu bila. Ja sam svaka-ko naturalista; qudska bi}a vidim kao deo op{teg biolo{kog raz-vo ja. Ali ono {to biolo{ke nauke poku{ava ju da urade u odnosuna pitawa ko ja nas se ti~u kao qudskih bi}a te{ko da ima smi-sla. [Tu gendat ovde ve} rezignirano rea gu je jer vidi kuda se ova

pitawa kre}u - ka dogmati~nom poni {tavawu filozo fi je]

Novinar [ne odu sta je]: Ako istraìvawa mozga mogu da po-nude tako malo – da li posto ji sigurno filozofsko saznawe?

[Ovo je opet pik, novinar ho}e da kaè: dobro, kada ste dirnuliu mo ju omiqenu nauku, zar ste vi boqi, {ta vi imate da ponudi-te sa va {im He gelima i Kantima, gde je vama si gurno saznawe?]

Tugendat: Ne. A ni je nam ni potrebno. @eqa da se bude nasigurnom tlu je relikt jednog autoritarnog na~ina mi{qewa. To

je ostatak iz onih vremena kada su qudi verovali da }e dobitisve {to je saznajno va`no kao otkrovewe ko je im dolazi od bo-gova. [I Tu gendat mu od govara da we govo mi {qewe li~i na ide-

nost ko ju smo izgubili. Mogu}nost ko ja sve vi{e posta je maglo-vita i nedohvatqiva.

Za ovo iskqu~ivawe filozofi je iz legitimnog diskursa imahiqade primera. Ovde }u prepri~ati samo jedan, zbog wegoveskoro dramske forme. Radi se o jednom intervjuu63 sa ErnstomTugendatom (Ernst Tugendhat). Prene}u jedan wegov deo ikomentarisati ga onako kako intervju te~e (komentari su ispi-sani kurzivom), ne bi li uspeli da do~aramo taj odnos prema fi-lozofi ji ko ji bi retko ko priznao, a ipak ga mnogi ima ju.

Novinar pita:Ko ju funkci ju bi filozofi ja sada imala? Ne posta je li ona su-

vi{na [dakle, novinar je eks plicitan] - zbog nauka o pona{awu,

istraìvawa mozga i evolucionisti~ke biologi je? [i ne dovodi fi-lozo fi ju u pitawe u ovom “po stideolo {kom“ vremenu u ime ne-ke eks plicitne ideolo gi je, ne go u ime nauke]

Tugendat: Vrlo sam oprezan u vezi sa tim zakqu~cima. [tose ti~e nauka o pona{awu, mislim da su qudi br zopleti kada tra-è analogi je, na primer, izme|u qudskog morala i altruizma me-|u ìvotiwama. To je ono {to Konrad Lorenz, pored nekihdrugih, radi. [to se ti~e istraìvawa mozga, smatram da je pri-li~no ludo ono {to se danas de{ava.

Novinar: Za{to?

Tugendat: Oni mogu samo da prona|u ko je vrste procesase de{ava ju u kom delu mozga. Ali onda se ti profesori po jav-qu ju i da ju teori je o tome kako qudska sloboda ne posto ji. [I tu

smo sko~ili na teren ideolo gi je, forma ideolo gi je je da qud ska sloboda ne treba da po sto ji] A te teori je su zasnovane samo na

63 Intervju se moè na}i na http://www.signandsight.com/features/1487.html

***

Post-ideologija 129

olo gi ju, na autoritarno mi {qewe; si gurno, kona~no saznawe jeznak ideologije]

128 Post-ideologija



Da zavr{imo ovu pri~u pomiwu}i jo{ jednom jedan film. Na-ni Moreti, „Intimni dnevnik“. U tre}oj pri~i ovog filma glavnilik, koga glumi sam Nani, ose}a svrab po celom telu ko ji razli-~iti doktori ne mogu da izle~e. On uzima najrazli~iti je terapi je,razne lekove, podvrgava se ispitivawima i tretmanima. Na kra-

ju se ispostavqa da su sve di jagnoze bile neta~ne, imao je bolestko ja se moè izle~iti na druga~i ji na~in. Na samom kra ju filmaon baca sve lekove i ispi ja jednostavno ~a{u vode.64

This water is what we need. Among other things.

znak ideolo gi je]

I, da li je novinar ne{to nau~io od Tugendata, da li je shva-tio da pretpostavke ko je zastupa sa toliko uverewa mo`da ni-su tako apsolutno ta~ne? Na jednom mestu ovog intervjuaTugendat, ko ji sada ima vi{e od 80 godina, ob ja{wava kako mo-`da vi{e ne}e napisati ni jednu kwigu, jer je vreme za filozofi-rawe za wega zavr{eno. Stvar razumqiva i vezana samo zawega. Ali ne. Naslov celokupnog intervjua je: „The time for phi-lo sophi sing is over “ – „Vreme za filozofirawe je pro{lo“ sve sanavodnicima kao da je to sam Tugendat rekao. Iako ni je. [tozna~i da je naslov zapravo formula èqa i stavova samog novi-nara, a ne citat Tugendata.

Razmislite i sami, a pogledajte i oko sebe: kako je nastalaova zlovoqa prema filozofi ji? Nekada su se grandiozne ideolo-gi je predavale na univerzitetima kao filozofi ja, a bile su pove-zane sa autoritarnim reìmima. Ali ve} dvadesetak godina neìvimo u takvom vremenu. S druge strane, filozofi ja je kroz ve-kove prosto zna~ila borbu protiv zablude. Zar smo danas do{liu stawe u kome nam to vi{e ni je potrebno? Zar je sve {to mis-limo istinito samim tim {to je na{e? Ako je filozofi ja tragawe zaistinom, ona moè da smeta samo nekome ko brani svet ili dru-{tvo izgra|eno na laì. Ako tom svetu oduzmemo filozofi ju ne

dolazimo na obalu istine, nego nam osta je samo – ideologi ja,mno{tvo postideolo gi ja.

64 Ovaj deo filma moète videti na You Tube, otkucajte „Caro diario fi-nale“, bi}e dovoqno.



Sadràj

1. Problem ideologije2. Kritika uobi~ajene kritike ideologije3. Ideologija i ideo-logija4. Jezi~ka analiza ideologije: slu~aj Kejgan5. Fenomenologija radikalno liberalnog duha6. Nevidljivi ratovi7. Ideologije identiteta

8. Post-ideologija

51127416280

101

120



Vladimir Milutinovi}Postideologije

I izdanje

izdava~ Utopija - Beogradwww.utopija.org

urednikMiroslav Krsti}

lekturaJelena Milutinovi}

dizajn

Olivera Maìbrada

ISBN 978-86-85129-62-9

tira`300 primeraka

{tampaSlava, Sopot

Beograd, 2008.

Documents

V. Milutinovic - Postideologije