Valon Totaj , sudija Osnovnog suda u Prizrenu Lumni ...jus.igjk.rks-gov.net/745/2/Valon Totaj&Lumni Sallauka-serbisht.pdf · 94 Faik Brestovci “Međunarodno procesno građansko

Naučno pravni časopis, Opinio Juris, br. 2/2016

55

Valon Totaj91

, sudija Osnovnog suda u Prizrenu

Lumni Sallauka92

, sudija Osnovnog suda u Prizrenu

MEĐUNARODNA PRAVNA SARADNJA U GRAĐANSKIM STVARIMA

1. Sažetak

Međunarodna pravna saradnja u građanskim stvarima, predstavlja temu koja je od

posebnog značaja za kosovsku sudsku praksu, a naročito u vreme kada je Republika

Kosovo započela proces približavanja i pristupanja različitim institucijama i

mehanizmima Evropske unije (EU), kao što je slučaj sa Sporazumom o stabilizaciji i

pridruživanju, procesu pristupanja Konvenciji o apostilu, procesu učlanjivanja ili

statusu posmatrača u Haškoj konferenciji za međunarodno privatno pravo i dr., za

slučajeve pravne saradnje u oblasti građanskog prava, za zahteve koji se upućuju sa

Kosova, ili iz drugih država za Kosovo. U tom smislu, dolaze do izražaja i uloga suda

(sudova) i Odeljenja za međunarodnu pravnu saradnju (OMPS), u okviru Ministarstva

pravde Republike Kosovo, zatim nadležnost na osnovu Zakona o parničnom postupku

(ZPP) i nadležnost u skladu sa Zakonom o arbitraži, međunarodnim konvencijama koje

uređuju pitanje međunarodne pravne saradnje u građanskim stvarima, kao što su:

Konvencija iz Lugana, Haška konvencija, kao i neki od drugih najznačajnijih ugovora,

propisa ili akata EU, kao što su Ugovor iz Amsterdama, Uredba Brisel I, Evropski

nalog za plaćanje, Uredba o dostavljanju dokumenata br. 1393/2007, Uredba o saradnji

između sudova država članica pri pribavljanju dokaza u građanskim i trgovačkim

stvarima i dr., koji regulišu aspekte evropskog procesnog prava, odnosno međunarodnu

pravnu saradnju u građanskim stvarima.

Ključne reči: Pravna pomoć, priznavanje i izvršenje stranih odluka, presuda,

konvencija, uredba, administrativno uputstvo, Odeljenje za međunarodnu pravnu

saradnju, država, sud, itd.

2. Međunarodna pravna saradnja u građanskim stvarima

Kada govorimo o međunarodnoj pravnoj saradnji u oblasti građanskog prava,

uglavnom se misli na pitanja koja se odnose na priznanje i izvršenje stranih sudskih

odluka ili odluka ekvivalentnih ovim odlukama.

Striktno primenjeno načelo državnog suvereniteta isključuje mogućnost da pravni akti

druge države proizvode pravno dejstvo na teritoriji druge države. Iako, a posebno

danas, u Evropi, države nastoje da usklade svoja prava ne želeći da ih spoje u jedno

jedino pravo93

, razvoj međunarodnih odnosa, potreba da se obezbedi normalan

91 Valon Totaj je sudija Osnovnog suda u Prizrenu - Građanski odsek, ujedno vodeći sudija ovog

Odseka. 92 Lumni Sallauka, magistar finansijsko-pravnih nauka, sudija Osnovnog suda u Prizrenu - Građanski

odsek. 93 Michel Fromont, “Najveći strani pravni sistemi”, Tirana, 2005, strana 7.


56

ekonomski i pravni promet između različitih država, približno isti kvalitet pravosudnih

organa, iz dana u dan sve više afirmišu poštovanje pravnih akata izdatih od strane

drugih država. Pre svega, ovo pitanje se odnosi na odluke sudova i arbitraža iz razloga

što su to bili i jesu glavni organi koji odlučuju o pravnim pitanjima privatno pravne

prirode94

. Svakako, ostaje zaključak da se značaj jednog pravila može meriti samo

njegovim upoređivanjem sa drugim pravnim pravilima pomoću nivoa divergencije i

konvergencije koja postoji između prava95

.

Povrh svega, normativni izvori procesnog prava Evropske unije (EU) su 3 ugovora o

osnivanju Evropske unije. Naravno, Ugovor o EU (Mastricht 1992), utabao je put

širenju nadležnosti i nad stranim predmetima koji se odnose na stubove unije96

.

Do sada je na Kosovu bilo veoma malo informacija o izvršnom postupku i upućivanju

dopisa van granica Kosova. Od svog osnivanja, 2005. godine, Ministarstvo pravde je

igralo važnu ulogu u građanskim pravnim pitanjima na Kosovu. Tako je, od 2006.

godine, ovo Ministarstvo stvorilo svoju ulogu u pitanjima međunarodne pravne

saradnje, a u okviru ovog Ministarstva je 2010. godine osnovano Odeljenje za

međunarodnu pravnu saradnju.

Što se tiče građanskih pitanja, postupak za međunarodnu pravnu pomoć i saradnju je

regulisan Administrativnim uputstvom o postupku u pružanju međunarodne pravne

pomoći u krivičnim i građanskim pitanjima, br. 2009/1-09. Tako se članom 1. ovog

Administrativnog uputstva utvrđuju postupci za pružanje međunarodne pravne pomoći

u građanskim predmetima. Ovim Uputstvom se takođe uređuju i pitanja koja se odnose

na zahteve za međunarodnu pravnu pomoć koje Republika Kosovo upućuje drugim

državama i obratno97

.

Svakako, ovo Administrativno uputstvo ostaje samo podzakonski akt kojim su

uspostavljene konture postupaka koje treba sprovesti u slučajevima međunarodne

pravne saradnje, jer ovo pitanje još uvek nije regulisano nekim zakonskim aktom.

Kao zakoni koji u sebi sadrže aspekte međunarodne pravne saradnje u oblasti

građanskog prava u Republici Kosovo mogu biti:

- Zakon o porodici na Kosovu;

- Zakon o autorskim pravima;

- Zakon o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica;

- Zakon o arbitraži;

- Zakon o hipotekama;

- Zakon o poslovnim društvima;

- Zakon o posredovanju;

94 Faik Brestovci “Međunarodno procesno građansko pravo”, Priština, 2000, strana 171. 95 Michel Fromont, “Najveći strani pravni sistemi”, Tirana, 2005, strana 7. 96 Paolo Biavati, Michele Angelo Lupoi, Redi Nazim Shtino “Evropsko procesno građansko pravo”,

Geer, 2010, strana 39. 97 Vidi Administrativno uputstvo o postupku u pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim i

građanskim stvarima, br. 2009/1-09, usvojeno od strane Ministarstvo pravde Republike Kosovo.


57

- Zakon o beležništvu;

- Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima;

- Zakon o sudovima sa naknadnim izmenama;

- Zakon o lizingu;

- Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim

odnosima (iz 1982. godine, a u Ministarstvu pravde se trenutno završava novi

zakon).

Kosovo do sada nije potpisalo nijedan bilateralni ili multilateralni sporazum sa

balkanskim ili drugim zemljama po pitanju pravne saradnje u oblasti građanskog prava.

Važno je napomenuti da je Uredba o UE, br. 1346/2000, stavila van snage sve

konvencije između bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i

nekih država članica EU, koje su bile potpisane u to vreme98

.

Ipak, član 145. Ustava Republike Kosovo, propisuje: „Međunarodni sporazumi i ostala

akta međunarodne saradnje, koja a su na snazi na dan stupanja na snagu ovog Ustava, će ostati na snazi, do momenta kada se ti sporazumi ili akti ponovo sklope ili kada se

ponište u saglasnosti sa uslovima istih, ili zamene novim međunarodnim sporazumima

ili ostalim aktima kojima se regulišu ista pitanja i koja su usvojena u saglasnosti sa ovim Ustavom”

99. U skladu sa Deklaracijom o nezavisnosti Kosova, Kosovo je

preuzelo svoje međunarodne obaveze uključujući i one koje su u ime Kosova

zaključene od strane Privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu

(UNMIK), kao i druge ugovore i obaveze bivše SFRJ, u kojima je Kosovo obavezano

kao njen sastavni deo, uključujući i Bečku konvenciju o diplomatskim i konzularnim

odnosima. Znači, ispostavlja se da odgovarajući bilateralni sporazumi bivše SFRJ još

uvek nisu povučeni ili stavljeni van snage novim bilateralnim sporazumima jer, kao što

je već napred navedeno, Kosovo još uvek nije potpisalo nijedan takav sporazum. I

Bečka konvencija o sukcesiji država u odnosu na ugovore (iz 1978. godine) predviđa

da „bilateralni ugovor koji je u vreme sukcesije država bio na snazi, ili se primenjivao

privremeno na teritoriji tih država, smatra se da se taj ugovor privremeno primenjuje

između novonastale države i drugih država:

- kada se te države izričito saglase o tome, ili

- kada se na osnovu njihovog ponašanja smatra da su se saglasile o tome”100

.

Iako Kosovo nije ratifikovalo ovu Konvenciju, odredbe ovog međunarodnog

instrumenta se mogu koristiti kako bi se razjasnila činjenica da li su određeni

bilateralni sporazumi koji su u to vreme bili potpisani od strane SFRJ još uvek na snazi

ili ne. Naime, proizilazi da je čitav niz sporazuma potpisanih između bivše SFRJ i

Austrije, Bugarske, Republike Češke, Francuske, Kipra, Mađarske, Poljske, Slovačke,

Velike Britanije i Turske zapravo još uvek na snazi101

.

98 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, “Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u

građanskim stvarima”, strana 18. 99 Ustav Republike Kosovo, član 145. 100 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, “Uputstvo za međunarodnu pravnu saradnju u

građanskim stvarima”, str. 19. 101 Ibid, str. 20 i dalje.


58

Ministarstvo pravde Republike Kosovo je 2011. godine apliciralo za učlanjenje ili

status posmatrača u Haškoj konferenciji za međunarodno privatno pravo, sa ciljem da

učestvuje na seminarima, radu ili konferencijama ove organizacije, ali još uvek nije

dobilo nikakav odgovor.

2.1. Postupak za međunarodnu pravnu saradnju u oblasti građanskog prava za

zamolnice koje dolaze sa Kosova

Administrativno uputstvo o postupku u pružanju međunarodne pravne pomoći u

krivičnim i građanskim pitanjima, br. 2009/1-09, usvojeno od strane Ministarstva

pravde Republike Kosovo, propisuje postupak od 5 faza za razmatranje zamolnica koje

potiču sa Kosova a upućene su drugim državama. Te faze su:

- Prijem zamolnice od strane suda;

- Razmatranje zamolnice;

- Prosleđivanje zamolnice diplomatskim kanalima;

- Odgovor od strane države;

- Prosleđivanje odgovora nadležnom sudu.


59

Praktičan primer slučaja kada se pravna pomoć upućuje stranom organu

REPUBLIKA KOSOVO

OSNOVNI SUD U PRIZRENU

C. br. 1683/92

Datum: 3.12.2013

MINISTARSTVU PRAVDE

P R I Š T I N A

ZAHTEV

Pred Osnovnim sudom u Prizrenu je u toku parnični postupak C. br. 1683/92, između

tužilje Lumnije Kurtaj i drugi, svih iz sela Žur, opština Prizren, koje zastupa njihov

punomoćnik adv. Kujtim Berisha iz Prizrena, protiv Osiguravajućeg društva “Lovćen”

D.D. Podgorica - Filijala u Beranama - Republika Crna Gora, radi naknade štete.

Naredno ročište u ovom predmetu zakazano je 17.6.2014. godine, u 10:00 h,

kancelarija br. 221, u objektu Osnovnog suda u Prizrenu.

S tim u vezi molimo vas da: Poziv za ročište, zajedno sa zapisnikom od 3.12.2013.

godine, koji su prevedeni na crnogorski jezik, u propisanom roku dostavite nadležnim

organima, kako bi se isti dostavili tuženom na gore navedenoj adresi, i da nam vratite

dostavnicu o prijemu poziva i zapisnika od strane tuženog.

Nadamo se vašoj saradnji.

S u d i j a,

Arben Arbeni

Prilozi: Zapisnik i poziv


60

2.2 Postupak za međunarodnu pravnu saradnju u oblasti građanskog prava, za

zamolnice koje dolaze iz drugih država upućene Kosovu

I u ovim slučajevima, prema gore navedenom Administrativnom uputstvu Ministarstva

pravde, postupak prolazi kroz 5 faza, i to:

- Prijem zamolnice od strane države;

- Razmatranje zamolnice od strane Odeljenja za međunarodnu pravnu saradnju

u okviru Ministarstva pravde;

- Odluka Odeljenja za međunarodnu pravnu saradnju o prosleđivanju

zamolnice nadležnom sudu;

- Odgovor od suda ili nadležnog organa;

- Prosleđivanje odgovora suda ili nadležnog organa od strane Odeljenja organu

molitelju dotične države.

Postavlja se pitanje: Šta se dešava u slučajevima kada zamolnica dolazi iz države

molilje koja nije priznala Republiku Kosovo, odnosno kada zamolnicu nekog domaćeg

suda preko Odeljenja treba uputiti određenoj državi koja nije priznala Republiku

Kosovo. Za takve slučajeve mogu postojati tri mogućnosti:

- Prva mogućnost je odbijanje zamolnice od strane države koja nije priznala

Republiku Kosovo;

- Druga mogućnost je prosleđivanje zamolnice na osnovu reciprociteta i

pristojnosti;

- Treća mogućnost je korišćenje komunikacije preko Kancelarije specijalnog

predstavnika EU.


61

Nekoliko praktičnih primera procesnih radnji u slučajevima međunarodne

pravne pomoći za slučajeve koji su upućeni domaćim organima


NJN. br. 2/2016

ZAPISNIK

Sačinjen dana 20.5.2016. godine u Osnovnom sudu Prizrenu, a na osnovu zamolnice

Ministarstva pravde Republike Kosovo, pod br. 04-2-1392-G/16 od 3.5.2016. godine,

koja se odnosi na dostavljanje poziva za učešće na ročištu za glavnu raspravu koje će

se održati 15.6.2016. godine u 10:00 h, ovlašćenom zastupniku Osiguravajućeg društva

„Kosova“ - filijala u Prizrenu, u vezi sa parničnim predmetom Osnovnog suda u

Beranama - Republika Crna Gora, prema njihovom poslovnom broju, C. br. 250/2014.

Od suda prisutni:

Sudija za vanparnični postupak

Hasan Hasani

Zapisničar

Besa Gashi

Ročište početo u 10:00 h

Konstatuje se da je na osnovu poziva pred sud pristupila Lirie Krasniqi, diplomirani

pravnik iz Prizrena, kao punomoćnik Osiguravajućeg društva „Kosova“ - filijala u

Prizrenu, čiji identitet je sud utvrdio na osnovu lične karte izdate od strane MUP RK,

sa ličnim brojem 1001215669, koja je ovom prilikom predala sudu jedan primerak

punomoćja.

Nakon što je ista obaveštenja o sadržaju zamolnice Ministarstva pravde Republike

Kosovo, pod br. 04-2-1392-G/16 od 3.5.2016. godine, istoj je uručen poziv za ročište

za glavnu raspravu, zakazano pred Osnovnim sudom u Beranama - Republika Crna

Gora za dan 15.6.2016. godine u 10:00 h, što je ista potvrdila svojim pečatom.

----------------

Ročište završeno u 10:15 h.

Zapisničar, Sudija,

Besa Gashi Hasan Hasani


62

REPUBLIKA KOSOVO


NJN. br. 2/16

Datum: 21.05.2016. godine

MINISTARSTVU PRAVDE

Odeljenju za međunarodnu pravnu saradnju

G. Halim Halimi - Direktor odeljenja

PRIŠTINA

Vaša veza: MD/DBGJ/2715/dk/16

DBJN/2016-178

U ovom sudu je dana 3.5.2016. godine, pristigla zamolnica za dostavljanje

dokumentacije - Poziva od strane Osnovnog suda u Beranama - Republika Crna Gora

punomoćniku tuženog, Osiguravajućeg društva „Kosova“ - filijala u Prizrenu.

Ovaj sud je dana 20.5.2016. godine dostavio dokumentaciju - Poziv punomoćniku

tuženog Osiguravajućeg društva „Kosova“ - filijala u Prizrenu, odnosno licu po imenu

Lirie Krasniqi, diplomirana pravnica iz Prizrena, koja je predmetni poziv primila lično i

bez ikakvih primedbi.

Smatramo da je na ovaj način u potpunosti izvršena vaša zamolnica.

U prilogu ovog akta dostavljamo vam i zapisnik o prijemu dostavnice - poziva u vašu

dalju nadležnost.

Hvala na razumevanju.

Sudija

__________


63


NJN. br. 3/2016

ZAPISNIK

Sačinjen dana 10.5.2016. godine u Osnovnom sudu u Prizrenu, na osnovu zamolnice

Ministarstva pravde Republike Kosovo, pod br. 04-2-1392-G/16 od 3.5.2016. godine,

koja se odnosi na dostavljanje poziva za učešće u glavnoj raspravi od 15.6.2016, u

10:00 h ovlašćenom zastupniku Osiguravajućeg društva “Kosova” - filijala Prizren, a u

vezi sa parničnim predmetnom Osnovnog suda u Beranama - Republika Crna Gora,

pod njihovim poslovnim brojem C. br. 250/2014.

Od suda prisutni:

Sudija za vanparnični postupak

Hysen Hyseni

Zapisničar

Besa Gashi

Ročište započeto u 10:00 časova

Konstatuje se da nijedno lice ne predstavlja pozvanu stranu, Osiguravajuće društvo

„Kosova“, filijala u Prizrenu, za koju Sud nema dokaza da je ista uredno pozvana jer se

u sud vratila dostavnica sa konstatacijom da je ista nepoznata na datoj adresi.

Ročište završeno u 10:10 časova.

Zapisničar Sudija

Besa Gashi Hysen Hyseni


64

REPUBLIKA KOSOVO


NJN. br. 3/16

Datum: 11.5.2016. godine

MINISTARSTVU PRAVDE

Odeljenje za međunarodnu pravnu saradnju

G. Halim Halimi - Direktor odeljenja

PRIŠTINA

Vaša veza: MD/DBGJ/2715/dk/16

DBJN/2016-178

U ovaj sud je, dana 20.4.2016. godine, stigla vaša zamolnica za dostavljanje

dokumentacije - poziva od strane Osnovnog suda u Beranama - Republika Crna Gora,

punomoćniku tuženog Osiguravajućeg društva „Kosova“ - filijala u Prizrenu.

Sa žaljenjem vas obaveštavamo da je ovaj Sud za 10.5.2016. godine zakazao sudsko

ročište u tu svrhu, ali na osnovu konstatacije navedene u dostavnici upućenoj tuženom

na adresu koju ste nam vi prosledili, proizašlo je da je ta adresa netačna.

U prilogu ovog akta, dostavljamo vam i zapisnik sa gore navedenom konstatacijom u

vašu dalju nadležnost.

Hvala na razumevanju.

Sudija

____________


65

Praktični primer priznanja strane odluke

CN. 13/14

OSNOVNI SUD U PRIZRENU, i to sudija_________, sa pravnim sekretarom

_________, rešavajući po predlogu predlagača Antoneta Balaj, rođene Krasniqi iz Prizrena,

koju zastupa punomoćnik Mediha Krasniqi, radi priznanja odluke stranog suda, dana

15.1.2016. godine, doneo je:

R E Š E NJ E

PRIZNAJE SE ODLUKA Okružnog suda Willisau Kantona Luzern u Švajcarskoj,

pod br. 2D4 12 39 FAM 54 od 28.11.2014. godine, kojom je razveden brak između

Antonete Balaj-Krasniqi i Elvisa Balaja.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač Antoneta Balaj-Krasniqi je podnela predlog za priznanje odluke Okružnog suda

Wallisau Kantona Lucern u Švajcarskoj, pod br. 2D4 12 39 FAM 54 od 28.11.2012.

godine, kojom je razveden brak između Antonete Balaj-Krasniqi i Elvisa Balaja, koji je

zaključen 17.7.2006. godine u Kancelariji za civilni status u Đakovici.

Uvidom u odluku Okružnog suda Wallisau Kantona Lucern u Švajcarskoj, pod br. 2D4

12 39 FAM 54 od 28.11.2014. godine, utvrđeno je da su stranke razvele brak.

Navedena odluka je pravosnažna od 15.1.2015. godine.

Odluka Okružnog suda Wallisau Kantona Lucern u Švajcarskoj, pod br. 2D4 12 39

FAM od 28.11.2014. godine je zvanični dokument strane države. Osnovni sud u

Prizrenu, na osnovu člana 101. st. 1 u vezi sa članom 86, 87. i 92. st. 2 Zakona o

rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima (Službeni

list br. 43/82), koji se primenjuje na osnovu UNMIK Uredbe br. 1999/24 i br. 2000/59

o izmeni Uredbe br. 1999/24 SPGS-a OUN-a, kao i Zakona o sudovima, utvrđuje da su

ispunjeni uslovi za priznanje navedene odluke.

Iz gore navedenih razloga odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.


CN. br. 13/14 od 15.01.2014. godine

Pravni sekretar Sudija

______________ _____________

PRAVNA POUKA: Protiv ovog rešenja, nezadovoljna strana može podneti žalbu

Apelacionom sudu u Prištini, u roku od 15 dana od dana prijema, a preko ovog suda.


66

2.3. Nadležnost na osnovu Zakona o parničnom postupku (ZPP)

Na osnovu Administrativnog uputstva propisano je da Odeljenje za međunarodnu

pravnu saradnju treba da prosledi sve zamolnice koje treba dostaviti sudovima, osim

ako nije drugačije predviđeno važećim zakonom. Članom 105. ZPP-a propisuje se

jedan izuzetak od opšteg pravila kada sudovi moraju izvršiti dostavu. Tako je ovim

članom propisano da “Kada se dostava dopisa treba izvršiti licima i institucijama u

inostranstvu, ili strancima koji uživaju pravo imuniteta dostava se treba izvršiti diplomatskim putem, ukoliko u međunarodnom ugovoru ili u nekom zakonu nije

predviđen drugi način komuniciranja102

”. Naime, u poglavlju II, tačnije članovima 37-

66. ZPP-a utvrđena su pravila na osnovu kojih sudovi na Kosovu imaju nadležnost nad

određenim vrstama tužbi.

2.4. Nadležnost na osnovu Zakona o arbitraži

U skladu sa Zakonom o arbitraži iz 2007. godine, arbitražna odluka može biti izvršni

naslov. Tako, prema članu 39. ovog zakona, privredni sudovi, a sada Osnovni sud u

Prištini - Odeljenje za privredne sporove, ima nadležnost za priznavanje zahteva za

priznanje i izvršenje arbitražne odluke koja je doneta van Kosova, pod uslovom da taj

zahtev ispunjava određene kriterijume. Ti kriterijumi su:

- Zahtevu treba priložiti izvornu odluku ili njen overeni prepis;

- Zahtevu treba priložiti sporazum o arbitraži u izvorniku ili overenom prepisu;

- Izvorniku takođe treba priložiti overen prevod sporazuma o arbitraži ili

arbitražne odluke na jednom od jezika koji je u službenoj upotrebi na Kosovu,

ako sporazum ili odluka nije izrađena na jednom od službenih jezika

Kosova103

.

Ovim zakonom se predviđaju i uslovi koji omogućavaju stranci protiv koje je podnet

zahtev da ospori taj zahtev za izvršenje strane arbitražne odluke ili sporazuma. Tako se

i članom 61. ZIP-a predviđa da izvršni organ može da odloži izvršenje u slučaju kada je

podnet zahtev za odbacivanje arbitražne odluke.

Što se tiče izvršenja stranih arbitražnih odluka, vredi pomenuti Njujoršku konvenciju -

Konvenciju Ujedinjenih nacija o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka iz

1958. godine. Prema Zakonu o arbitraži Kosova, nije precizno propisan postupak za

priznanje strane arbitražne odluke ili sporazuma. Tako član 39. ovog zakona ne

razjašnjava da li Privredni sud (sada Odeljenje za privredne sporove) ima nadležnost ili

ne za razmatranje razloga zakonitosti slučaja ili je nadležnost za razmatranje

ograničena na razloge pomenute samo u članu 39. ovog zakona. Razlozi koji su

navedeni u članu 39. Zakona o arbitraži su slični onima iz Njujorške konvencije. Tako

se kao razlozi za odbijanje u ovoj Konvenciji pominju:

- Arbitražne stranke nisu pravno sposobne;

102 Vidi član 105. ZPP-a. 103 Vidi član 39. Zakona o arbitraži.


67

- Prema odredbama koje su naznačile stranke u arbitražnom ugovoru i u slučaju

neizvršenja takvog ugovora, po zakonu zemlje u kojoj je arbitražna odluka

doneta, arbitražni ugovor poništen i proglašen nevažećim;

- Stranka protiv koje se ističe odluka nije bila uredno obaveštenja o

određivanju arbitra ili o arbitražnom postupku, ili joj je iz nekog drugog

razloga bilo nemoguće da učestvuje u postupku;

- Arbitražna odluka razmatra spor koji nije predviđen arbitražnim ugovorom ili

se odnosi na pitanje koje prelazi granice arbitražnog ugovora;

- Obrazovanje arbitražnog organa ili arbitražni postupak nije bio u skladu sa

arbitražnim ugovorom ili, ako ne postoji ugovor, da nije bio saglasan zakonu

zemlje u kojoj je obavljena arbitraža;

- Arbitražna odluka nije postala obavezna za stranke ili ju je poništila ili

obustavila nadležna vlast u zemlji u kojoj je doneta odluka104

.

3. Konvencija iz Lugana

Kao međunarodni akt ili instrument koji u sebi sadrži pravila koja se odnose na

priznanje i izvršenje stranih odluka je i Konvencija iz Lugana, koju su strane

ugovornice potpisale u Luganu u Švajcarskoj, dana 30.10.2007. godine. Zapravo,

glavni cilj ove konvencije je pojednostavljivanje postupaka za priznanje i izvršenje

stranih odluka. Ova konvencija se primenjuje na građanske i trgovačke predmete, bez

obzira na vrstu suda ili tribunala. Međutim, Konvencija iz Lugana se ne primenjuje na:

- Lični status ili pravna sposobnost fizičkih lica, vlasnička prava iz bračnih

odnosa, testamente i nasleđivanje;

- Stečajni postupak i postupke koji se odnose na likvidaciju nesolventnih

preduzeća ili druga pravna lica;

- Socijalno osiguranje;

- Arbitražu105

.

Inače, pravila nadležnosti koja su propisana u Konvenciji iz Lugana, slična su

pravilima nadležnosti koja su propisana u Uredbi Brisel I.

Konvencija iz Lugana se zasniva na principu da proglašenje izvršnosti mora biti u

izvesnoj meri automatsko i da podleže samo formalnoj proveri, bez razmatranja razloga

za odbijanje priznanja predviđenih Konvencijom za početnu fazu. Zapravo,

razmatranje razloga za odbijanje priznanja i izvršenja strane odluke se odlaže za drugu

fazu u kojoj strana protiv koje se sprovodi izvršenje treba da predoči razloge za

eventualno osporavanje. Naime, članom 32. Konvencije se navodi da za potrebe ove

Konvencije, sve odluke koje donese sud imaju dejstvo „sudske odluke“ i da taj pojam

obuhvata i određenje troškova ili izdataka od strane službenika suda, kao što je slučaj u

nekim evropskim državama. I rešenja o određivanju privremenih i zaštitnih mera ulaze

u okvir definicije „sudskih odluka“, pod uslovom da su doneta u jednoj od država

potpisnica Konvencije i da je strankama pružena mogućnost da budu saslušane u državi


građanskim stvarima”, strana 37-38. 105 Ibid, strana 40.


68

porekla, prilikom određivanja privremene mere. Isto važi i za presude kojima je

odlučeno in meritum. Pored toga, Konvencijom je predviđeno da se sudska odluka

doneta u zemlji porekla neće priznati niti izvršiti ako je po tom pitanju već doneta

druga sudska odluka u zemlji molilji, a kojom je drugačije odlučeno. Na osnovu člana

36. Konvencije isključuje se mogućnost preispitivanja presude s obzirom na meritum.

Definicija suda i šta se podrazumeva pod tom definicijom je po ovoj Konvenciji veoma

široka, ali se uglavnom odnosi na organe države članice Konvencije, koji imaju

nadležnost za odlučivanje u predmetima u okviru ove Konvencije.

4. Haška konferencija o međunarodnom privatnom pravu (HKMPP)

Haške konvencije koje se najviše ratifikuju i primenjuju u stvarima međunarodne

pravne pomoći u građanskoj oblasti su:

- Haška konvencija o građanskom postupku, usvojena 1.3.1954. godine, koja u

sebi sadrži aspekte dostavljanja dokumenata i prikupljanja dokaza u

inostranstvu;

- Haška konvencija o dostavljanju u inostranstvu sudskih i vansudskih akata u

građanskim i trgovačkim stvarima, zaključena 15. novembra 1965. godine,

koja reguliše način dostavljanja sudskih i vansudskih akata koje treba

proslediti iz jedne u drugu državu.

- Konvencija o izvođenju dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim

stvarima, usvojena 18. marta 1970. godine, koja utvrđuje način saradnje za

pribavljanje dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim stvarima,

uključujući i pribavljanje dokaza po zamolnicama ili od strane diplomatskih

ili konzularnih predstavnika i punomoćnika;

- Konvencija o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava (Konvencija

o apostilu) od 5.10.1961. godine, koja u sebi utvrđuje pojednostavljenu

metodu za utvrđivanje verodostojnosti javnih isprava koje će se koristiti u

inostranstvu, kojom prilikom zemlja iz koje potiče isprava izdaje samo jednu

potvrdu;

- Konvencija o priznanju i izvršenju stranih presuda u građanskim i trgovačkim

stvarima, zajedno sa njenim dodatnim protokolom, od 1.2.1971. godine, u

kojima se propisuju detalji o uslovima za priznanje i izvršenje stranih

presuda;

- Konvencija o sporazumima o izboru suda, od 30.6.2005. godine, koja još

uvek nije stupila na snagu, a koja se odnosi na sporazume o izboru suda i

propisuje da izabrani sud odlučuje o dotičnoj stvari, isključujući druge

sudove, pri čemu odluka izabranog suda mora biti priznata i izvršena106

.

Zapravo, Haška konferencija i konvencije koje su proizašle iz ove Konferencije, uticale

su da na to da saradnja između država bude lakša i više tehnička, a principi koje u sebi

sadrže haške konvencije su počeli da se tretiraju kao običajno međunarodno pravo.

106 Ibid, strana 50 i dalje.


69

4.1. Haška konvencija o dostavljanju u inostranstvu sudskih i vansudskih akata u

građanskim i trgovačkim stvarima u građanskim i trgovačkim stvarima, usvojena

15. novembra 1965. godine

Ova Konvencija razmatra kanale dostavljanja koje treba koristiti u slučaju da se neki

sudski ili vansudski spis treba dostaviti iz jedne države članice Konvencije u drugu

državu potpisnicu Konvencije. Jednom rečju, ova Konvencija, se više usredsređuje na

metode dostavljanja, nego na metodu uručivanja. HKMPP je objavila da je 66%

dokumenta u 2006. godini izvršeno u roku od 2 meseca.

Ova Konvencija se primenjuje u svim slučajevima, kako u građanskim, tako i u

trgovačkim stvarima, kada je poznata adresa lica (primaoca) kome treba dostaviti akt u

inostranstvu, a ista se ne primenjuje kada adresa tog lica nije poznata.

Ovom Konvencijom je predviđeno osnivanje glavnog kanala komunikacije, odnosno

određivanje nadležnog sudskog organa ili službenika koji po zakonu države molilje

upućuje akt koji treba dostaviti centralnom državnom organu. Ovom zahtevu se prilaže

poseban model obrasca predviđen Konvencijom, odnosnom Aneksom Konvencije107

.

Ova Konvencija predviđa i alternativne kanale komunikacije, kao što su: diplomatski

ili konzularni kanali, poštanski kanali, direktna komunikacija između sudskih

službenika, itd.

U principu, komunikacija između država za potrebe Konvencije je besplatna, osim u

slučajevima kada podnosilac zahteva treba da plati troškove nastale usled angažovanja

sudskog službenika ili nekog drugog nadležnog lica, ili korišćenja neke druge posebne

metode komunikacije.

4.2. Konvencija o izvođenju dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim

stvarima, usvojena 18. marta 1970. godine

Ova Konvencija utvrđuje metode saradnje radi izvođenja dokaza u inostranstvu u

građanskim i trgovačkim stvarima. Ova Konvencija se primenjuje samo između strana

potpisnica Konvencije i osigurava pribavljanje dokaza bilo na osnovu zamolnica, ili od

strane diplomatskih i konzularnih službenika.

Prema Konvenciji, svaka država ugovornica imenuje centralni organ koji će biti

zadužen da prima zamolnice koje potiču od sudskog organa druge države ugovornice

ove Konvencije i da ih dostavlja nadležnom organu radi izvršenja. Tako, sudski organ

države molilje prosleđuje zamolnicu za pribavljanje dokaza za potrebe korišćenja u

sudskim postupcima u državi molilji, centralnog organa države u kojoj će se sprovesti


građanskim stvarima”, strana 53, citirano iz “The Practical Handbook on the Operations of the Hague

Service Convention, HCCH, 2006.


70

izvršenje (isti se dostavljaju bez posredovanja nekog drugog organa te države). Jezik

koji se koristi je jezik države molilje ili engleski ili francuski108

.

Lice koje treba da bude saslušano može da odbije da svedoči ako ima pravo ili dužnost

da odbije svedočenje na osnovu:

- Zakona zamoljene države, ili

- Zakona države molilje i kada je to pravo ili dužnost posebno u zamolnici109

.

Što se tiče troškova, ova Konvencija propisuje da u principu izvršenje zamolnice za

potrebe ove Konvencije, ne povlači naknadu taksi ili troškova, osim naknade troškova

predviđenih za potrebe angažovanja veštaka ili tumača110

.

4.3. Konvencija o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava

(Konvencija o apostilu) od 5.10.1961. godine

Konvencija o apostilu omogućava svojim državama članicama da zamene dug i skup

proces legalizacije jednostavnim izdavanjem apostila (potvrda o Apostilu ili samo

potvrda). Ova Konvencija se u praksi pokazala kao veoma efikasna i korisna. Zapravo,

ovu Konvenciju je zbog njene efikasnosti do sada ratifikovalo više od 100 država

ugovornica, a milioni ljudi koriste i „ostvaruju koristi“ od ove Konvencije.

Konvencija se primenjuje na javne isprave i to:

- Isprave koje je izdao sudski organ ili drugi ekvivalentan tribunal države

ugovornice, uključujući i zahteve koje je izdao javni tužilac ili administrativni

službenik određenog suda;

- Administrativne isprave;

- Javnobeležničke isprave;

- Službene izjave koje su navedene u ispravama potpisanim od strane privatnih

lica, overene kod nadležnog javnog beležnika111

.

Ova Konvencija se ne primenjuje:

- Na isprave koje su izdali diplomatski ili konzularni agenti;

- Na administrativne isprave koje se neposredno odnose na neki trgovinski ili

carinski posao112

.

Kao isprave za koje su se najčešće izdavali Apostili su: izvod iz matične knjige

rođenih, venčanih, umrlih, vozačke dozvole, sudske odluke, sudske odluke,

javnobeležničke isprave, akademske diplome, i dr.


građanskim stvarima”, strana 59. 109 Vidi član 11. Konvencije o izvođenju dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim stvarima. 110 Vidi član 14. Konvencije o izvođenju dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim stvarima. 111 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, “Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u

građanskim stvarima”, strana 61. 112 Ibid, strana 61.


71

Apostil se nikada ne odnosi na sadržaj isprave, već samo na potvrđivanje

verodostojnosti potpisa lica potpisnika i identiteta pečata koji nosi ta isprava. Inače,

apostil može izdati samo državni organ ili drugi nadležni organ od koga potiče dotična

javna isprava113

.

4.4. Konvencija o priznanju i izvršenju stranih sudskih odluka u građanskim i

trgovačkim stvarima, sa dopunskim protokolom, od 1.2.1971. godine

Ova Konvencija se primenjuje na odluke koje donose sudovi država potpisnica

Konvencije u građanskim ili trgovačkim predmetima. Konvencija utvrđuje da se

odluka koju je donela jedna od država ugovornica može priznati i izvršiti u drugoj

državi potpisnici Konvencije:

- ako je odluku doneo sud za koji se smatra da ima nadležnost na osnovu ove

Konvencije, i

- ako odluka ne podleže uobičajenim formama pobijanja u državi porekla;

- ako je odluka izvršiva kako u državi koja je zamoljena, tako i u državi

porekla114

.

Postupak za priznanje i izvršenje stranih odluka sprovodi se po zakonu zamoljene

države, ukoliko Konvencijom nije šta drugo određeno. U principu, priznanje i izvršenje

se ne može odbiti samo iz razloga što je sud porekla primenio drugi zakon a ne onaj

koji bi trebalo primeniti prema pravilima međunarodnog privatnog prava zamoljene

države. Po Konvenciji, isključuje se svaka mogućnost suštinskog ispitivanja odluke

koju je doneo sud porekla.

4.5. Konvencija o sporazumima o izboru suda od 30.6.2005. godine

Kao što je već navedeno, ova Konvencija još uvek nije stupila na snagu. U prošlosti su

učinjeni određeni napori za ratifikovanje i stupanje na snagu iste, ali je Konvenciju

potpisalo vrlo malo država, i zbog toga njena implementacija još uvek nije stupila na

snagu. Konvencija ima za cilj da pruži pojašnjenja i osigura efikasnost ekskluzivnih

sporazuma između stranaka o izboru suda za rešavanje trgovačkih sporova, i reguliše

priznanje i izvršenje presuda donetih kao rezultat sudskog postupka zasnovanog na tim

sporazumima115

.

5. Evropska unija - zakonska regulativa u oblasti evropskog građanskog postupka

Odnos između komunitarnog i nacionalnog prava, u pogledu oblasti koje su predmet

evropske zakonske regulative, karakterišu dva kriterijuma i to kriterijum superiornosti

prvog nad drugim, odnosno superiornosti komunitarnog prava nad nacionalnim

pravom, kao i kriterijum direktne primene komunitarnog prava od strane nacionalnih

113 Ibid, strana 61. 114 Ibid, strana 58. 115 Ovu Konvenciju su do sada potpisale SAD i Evropska Unija 2009. godine. Argentina, Australija i

Kanada aktivno rade na potpisivanju ove Konvencije. Citirano iz Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos

Uitdehag “Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima”, strana 62.


72

sudova. Od ovog pravila nije izuzetak ni procesno pravo iako se ovo pravo dugo

godina smatralo odnosnim pravom svake države članice, isključujući ga iz oblasti

primene ugovora Zajednice116

.

Začeci komunitarnog procesnog prava mogu se naći već u članu 293. Rimskog

ugovora, koji je u to vreme promovisao priznanje i promet sudskih odluka između

država članica, kao važan element podržavanja tzv. četiri osnovne slobode (sloboda

kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala). Daljim unapređenjem integracionih procesa i

usklađivanjem prava država članica sa komunitarnim pravom, danas su brojne

direktive Zajednice te koje zauzimaju mesto i za procesna pitanja. Tako se može

pomenuti Direktiva od 29.6.2000. godine o borbi protiv kašnjenja u plaćanju u

poslovnim transakcijama, koja je, između ostalog, obavezala zakonodavce države

Italije da ukine član 663, poslednji stav Zakonika o građanskom postupku koji je

zabranjivao mogućnost korišćenja nalogodavnog-obavezujućeg dekreta protiv dužnika

rezidenta izvan države članice117

.

5.1. Ugovor iz Amsterdama

Ugovor iz Amsterdama je, između ostalog, uspostavio nadležnosti za izradu i usvajanje

zakonodavstva o pravosudnoj saradnji. Ugovor izričito navodi neke od tih mera, i to:

poboljšanje i pojednostavljenje sistema za prekograničnu dostavu sudskih i vansudskih

dokumenata, priznavanje i izvršenje odluka u građanskim i trgovačkim stvarima,

uključujući i odluke o pravosudnim pitanjima, kao i uklanjanje prepreka za nesmetano

funkcionisanje građanskih postupaka, a prema potrebi i podsticanje usklađenosti

pravila građanskog postupka u državama članicama EU118

. Naime, ova saradnja

rezultirala sa tri velika efekta:

- Novo zakonodavstvo može brže stupiti na snagu, pošto nema potrebe da

prođe kroz procedure usvajanja od strane nacionalnih parlamenata;

- Više je došao do izražaja princip supremacije zakonodavstva EU (takozvani

acqui cumunitare) nad nacionalnim pravom;

- Zakonodavstvo EU o međunarodnoj saradnji je deo acqui cumunitare, što

znači da su sve buduće države članice EU dužne da postupaju u skladu sa

ovim zakonodavstvom od trenutka pristupanja119

.

Prema Ugovoru iz Amsterdama, efekti u smislu međunarodne pravne saradnje u

građanskoj oblasti, odnose se na:

- Poboljšanje i pojednostavljenje:

116 Paolo Biavati, Michele Angelo Lupoi, Redi Nazim Shtino “Evropsko građansko procesno pravo”,

Geer, 2010, strana 73. 117 Paolo Biavati, Michele Angelo Lupoi, Redi Nazim Shtino, “Evropsko građansko procesno pravo”,

Geer, 2010, strana 73. 118

Vidi član 65. Ugovora. 119 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, “Uputstvo za međunarodnu pravnu saradnju u

građanskim pitanjima”, “Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima”, strana

66 i dalje.


73

1. Sistema za prekograničnu dostavu sudskih i vansudskih dokumenata;

2. Saradnja u prikupljanju dokaza;

3. Priznavanje i izvršenje odluka u građanskim i trgovačkim stvarima,

uključujući i odluke u vansudskim slučajevima;

- Promovisanje usklađenosti važećih propisa u državama članicama u vezi sa

sukobom zakona i sukobom nadležnosti;

- Uklanjanje prepreka za nesmetano odvijanje građanskih postupaka, prema

potrebi promovisanjem usklađenosti pravila građanskog postupka koja se

primenjuju u državama članicama120

.

5.2 Uredba Brisel I

Godine, 1968. tadašnje države članice EU su postupajući na osnovu člana 220.

Ugovora, zaključile Konvenciju iz Brisela o nadležnosti i izvršenju sudskih odluka u

građanskim i trgovačkim stvarima, kasnije poznatu kao Brisel I. Inače, ova Uredba je

jedna od uredbi koje se najviše primenjuju u državama članicama,121

Ova Konvencija je 2001. godine izmenjena Uredbom Saveta br. 44/2001 od

22.12.2000. godine o nadležnosti i izvršenju sudskih odluka u građanskim i trgovačkim

stvarima, a nedavno i Uredbom br. 1215/2012 o nadležnosti, priznavanju i izvršenju

sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima, koja je stupila na snagu

01.01.2015. godine.

Ovom Uredbom, kao i napred navedenim naknadnim uredbama, uspostavljen je

zakonski osnov EU koji omogućava slobodno „kretanje“ presuda, odnosno,

omogućeno je da presude koje su donete u jednoj državi članici EU, budu priznate i

izvršene u drugoj državi članici EU, iako je dužnik u presudi stanovnik neke treće

zemlje. Dakle, cilj ove Uredbe je slobodno kretanje odluka u građanskim i trgovačkim

stvarima.

Pomenuta Uredba se odnosi na sve glavne građanske i trgovačke stvari, bez obzira na

prirodu suda koji je doneo odluku ili relevantnog tribunala. Međutim, Uredba se ne

primenjuje na obaveze koje se odnose na izdržavanje – alimentaciju. Za ove obaveze

doneta je posebna Uredba br. 4/2009 iz 2008. godine. Pomenuta Uredba se takođe ne

primenjuje na:

- lična stanja i pravnu sposobnost fizičkih osoba, vlasnička prava iz bračnih


- stečajeve, postupke koji se odnose na likvidaciju platežno nesposobnih

kompanija ili drugih pravnih lica, sudske nagodbe i slične postupke;

- socijalno osiguranje;

120 Na istom mestu, “Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima”, 68. 121 Paolo Biavati, Michele Angelo Lupoi, Redi Nazim Shtino, “Evropsko građansko procesno pravo”,

Geer, 2010, “Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima”, 87.


74

- arbitražu122

.

5.3. Evropski nalog za izvršenje (EEO)

Zapravo, primena ove Uredbe nije obavezujuća, a stranke se u vezi sa izvršenjem

stranih izvršnih isprava mogu oslanjati na Uredbu Brisel I i postupke propisane tom

Uredbom. Na osnovu ove Uredbe je i predstavljen sistem sertifikacije odluka o

imovinskim potraživanjima u građanskim i trgovačkim stvarima. Tako, na zahtev

poverioca se u svako doba može tražiti od mesnog suda da potvrdi određenu kao

Evropski nalog za izvršenje (EEO), gde se nakon sertifikacije isti može sprovesti u

svim državama članicama EU, bez potrebe za nekom drugom izvršnom ispravom.

Ovom Uredbom se sprovodi izvršenje nespornih potraživanja, a prema Uredbi se

potraživanje može smatrati nespornim ako:

- se dužnik izričito saglasio priznavanjem ili putem poravnanja koje je potvrdio

sud ili je sklopljen pred sudom u toku postupka;

- dužnik nikada nije osporio potraživanje, u skladu sa odgovarajućim

proceduralnim pravilima, prema pravu države članice porekla, u toku

postupka; ili

- dužnik je izostao sa ročišta ili nije bio zastupan na ročištu o predmetnom

potraživanju, nakon što je prvobitno osporio potraživanje tokom sudskog

postupka, pod uslovom da takvo postupanje podrazumeva prećutno

priznavanje potraživanja ili činjenica koje navodi poverilac u skladu sa

pravom države članice porekla, ili

- dužnik izričito prihvata potraživanje u autentičnom instrumentu123

.

5.4. Evropski platni nalog (EPO)

EPO predstavlja novi mehanizam u izvršenju sudskih odluka ili odluka ekvivalentnih

organa124

. Do njegovog uspostavljanja nije postojala jedinstvena evropska građanska

procedura za ova pitanja. Stoga, proizilazi da Uredba Brisel I i Evropski nalog za

izvršenje (EEO) predstavljaju instrumente izvršenja, dok EPO predstavlja uredbu o

postupku i kao takva je primenljiva u celoj Evropi.

Cilj ove Uredbe je:

- pojednostavljivanje, ubrzanje i smanjenje troškova sporova u prekograničnim

predmetima u vezi sa neospornim novčanim potraživanjima;

- omogućavanje slobodnog protoka Evropskih platnih naloga u svim državama

članicama određivanjem minimalnih standarda, čijim poštovanjem otpadaju

122 Vidi član 1. Uredbe 44/2001 član 1. Uredbe 1215/2012, citirano prema Erik Larson, Heikki

Wendorf, Jos Uitdehag, “Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima”, strana

72, kao i Paolo Biavati, Michele Angelo Lupoi, Redi Nazim Shtino, “Evropsko procesno građansko

pravo“, Geer, 2010, strana 89. 123 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, “Nalog za međunarodnu pravnu saradnju u

građanskim stvarima”, “Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima”, 83. 124

Vidi član 43 Uredbe 1215/2012


75

međupostupci u državi članici, koji su pre bili potrebni za priznanje i

izvršenje te odluke;

- na osnovu člana 2. Uredbe, ista se primenjuje u građanskim i krivičnim

predmetima, u prekograničnim predmetima, bez obzira na prirodu suda ili

tribunala. Dok se Uredba se ne primenjuje na:

- predmete prihoda, carinske i upravne predmete pitanja carinskih prihoda ili

administrativna državna pitanja koje se odnose na vršenje nadležnosti

državnih obaveza;

- vlasnička prava koja proističu iz bračnih odnosa, testamente ili nasleđivanje;

- stečaj, postupke koje se odnose na likvidaciju platežno nesposobnih

preduzeća ili drugih pravnih lica, sudska poravnanja, poravnanja i druge

slične postupke;

- socijalno osiguranje,

- potraživanja iz vanugovornih obaveza, osim ako su ona predmet sporazuma

između stranaka ili je došlo do priznanja duga među njima ili se ne odnose na

dugove čiji je iznos određen, koji proizilaze iz zajedničkog vlasništva na

nepokretnim stvarima125

.

5.5. Postupak za sporove male vrednosti (ESCP)

Dok je gore navedena Uredba (EEO) izrađena za neosporna potraživanja, ova Uredba

je izrađena upravo za suprotne slučajeve, odnosno za sporna potraživanja126

. Prema

gore navedenoj Uredbi (EPO) ne postoji ograničenje za novčani iznos čije izvršenje se

traži, dok se ovom Uredbom (EEO) vrednost zahteva ograničava samo na iznos od

2000 evra, ili manje. Postupak se jednako odnosi i na novčana potraživanja i robu ili

usluge koji se procenjuju na manje od 2000 evra. Ova Uredba se odnosi samo na

prekogranične predmete u građanskim i trgovačkim stvarima. Međutim, različiti

zahtevi se isključuju na osnovu člana 2. Uredbe, za sledeće slučajeve:

- status ili pravnu sposobnost fizičkih lica, prava vlasništva na osnovu bračnog


- stečaj, postupke u vezi sa likvidacijom nesolventnih kompanija ili drugih

pravnih lica, socijalno osiguranje, arbitraže,

- radno pravo,

- zakup nepokretne imovine, osim tužbi sa novčanim zahtevima, ili

- povreda prava na privatnost i prava ličnosti, uključujući i klevetu127

.

I ova Uredba koristi standardni obrazac. Dok, postupak o evropskom nalogu za isplate

daje instrument o standardnoj proceduri, postupak za male evropske zahteve je

usredsređen na individualne slučajeve, kada bi poverilac trebalo da bude u stanju da

odredi iznos potraživanja i (za razliku postupka evropskog naloga za isplatu EPO), da


građanskim stvarima”, “Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima”, 87. 126

Vidi Uredbu 861/2007, od 11.07.2007. god. 127 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, “Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u

građanskim stvarima”, “Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima”, strana

91.


76

objasni okolnosti i dostavi dokaze. Na taj način Uredba za male zahteve, dopušta i

omogućava korišćenje prateće dokumentacije.

5.6. Uredba o dostavi dokumenata br. 1393/2007

Ova Uredba pruža sistem u kojem se dokumenti koji se šalju u građanskim i

trgovačkim stvarima prosleđuju u standardnom obrascu, popunjenom na službenim

jezicima države u kojoj treba izvršiti dostavu ili nekom drugom jeziku pod uslovom da

država članica o kojoj je reč prihvata taj jezik. Cilj je da se dokumenti dostave u roku

od jednog meseca od dana kada ga je primio organ za prijem128

.

Prema ovoj Uredbi svaka država članica određuje javne službenike, organe ili druga

lica, odgovorne za prosleđivanje sudskih i vansudskih dokumenata koji moraju biti

dostavljeni u drugu državu članicu. To su takozvani „organi za slanje“. Takođe, svaka

država članica određuje javne službenike, organe ili druga lica, tzv. „organe za prijem“,

odgovorne za prijem sudskih ili vansudskih dokumenata iz druge države članice. Ovo

se razlikuje od države do države. Npr. u Holandiji, Belgiji i Francuskoj, izvršni organi

postupaju i kao organi za slanje i kao organi za prijem, dok u Nemačkoj takav zadatak

pripada lokalnim sudovima. Interesantno je da su svi dokumenti i svi dopisi koji se

šalju oslobođeni overavanja ili bilo kakvih drugih formalnosti te vrste129

.

5.7. Uredba o saradnji između sudova država članica u izvođenju dokaza u

građanskim ili trgovačkim stvarima

Cilj ove Uredbe je da olakša izvođenje dokaza, koje treba koristiti u sudskim

postupcima, koji su pokrenuti ili koji treba da budu pokrenuti u drugoj državi članici

EU, u sistemu direktnog i brzog slanja i izvršavanja zahteva. Ovo važi samo za države

članice EU za građanske i trgovačke stvari i to u sledećim slučajevima:

- Kada jedna država članica traži od neke druge države članice da izvede

dokaze;

- Kada jedna država zahteva direktno izvođenje dokaza od druge države

članice130

.

Uredba omogućava sistem direktnog slanja zahteva između sudova131

.

Svaka država članica određuje centralni organ odgovoran za:

- Dostavu informacija sudovima;

- Traženje rešenja za poteškoće u dostavi;

128 Ibid, strana 94, kao i Uredba br. 1393/2007 o dostavljanju dokumenata. 129 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, “Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u

građanskim stvarima”, “Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima”, 94 i

dalje kao i Uredbu br. 1393/2007 o dostavi dokumenata. 130 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, “Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u

građanskim stvarima”, strana 98, kao i član 1. Uredbe o saradnji sudija države članica za izvođenje

dokaza u građanskim i trgovačkim stvarima. 131 Vidi član 2. Uredbe o saradnji sudova država članica u izvođenju dokaza u građanskim i

trgovačkim stvarima.


77

- Prosleđivanje zahteva nadležnom sudu u izuzetnim slučajevima.

Svaka država članica, takođe, određuje centralni organ ili jedan ili više različitih

nadležnih organa koji su odgovorni za donošenje odluka o zahtevima za direktno

izvođenje dokaza. Zahtev se mora izvršiti u roku od 90 dana od dana prijema istog132

.

Izvršenje zahteva koji je predmet ove Uredbe se može odbiti samo ako:

- Zahtev ne spada u delokrug Uredbe (npr. ako se odnosi na krivične, a ne na

građanske ili trgovačke stvari);

- Izvršenje zahteva ne spada u okvir funkcija pravosuđa;

- Zahtev nije kompletan;

- Lice od kojeg se zahteva saslušanje se pozove na pravo da odbije ili uskrati

svedočenje;

- Nije uplaćen depozit ili avans koji se odnosi na troškove konsultacije veštaka.

Ako je zahtev odbijen, zamoljeni sud mora u roku od 60 dana od dana prijema zahteva

obavestiti sud koji je uputio zahtev133

.

6. Konvencija iz Minska

Što se tiče država Zajednice nezavisnih država (ZND), mora se imati u vidu da ove

države učestvuju u Minskoj konvenciji o pravnoj pomoći i pravnim odnosima u

građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima134

. Minska konvencija135

reguliše

nadležnosti, dostavljanje sudskih i vansudskih dokumenata, priznavanje i izvršenje

građanskih presuda, kao i saradnju između organa u oblasti građanskog, porodičnog i

krivičnog prava.

Prema ovoj Konvenciji, priznavanje dokumenata izdatih i verifikovanih u predviđenom

formatu, kao i zvanično potpisanih od strane nadležnih organa ili nadležnih lica na

teritoriji jedne od ugovornih država, ne zahteva drugi oblik verifikacije na teritoriji

drugih država ugovornica ove Konvencije136

. Takođe prema ovoj konvenciji, državljani

bilo koje zemlje članice ove Konvencije su oslobođene od bilo kakvog plaćanja ili

naknade za sudske takse i troškove ili javnobeležničke troškove137

.


građanskim stvarima”, strana 99, kao i član 10. Uredbe o saradnji između sudova država članica u

izvođenju dokaza u građanskim ili trgovačkim stvarima. 133 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, “Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u

građanskim stvarima”, strana 100. 134

ZND, Zajednica nezavisnih država. Ugovor nezavisnih država potpisali su Belorusija, Ruska

Federacija i Ukrajina u Minsku 8. decembra 1991. godine, a kasnije je taj ugovor potpisalo još 9

država (Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija, Kazahstan, Kirgistan, Moldavija, Tadžikistan, Turkmenistan

i Uzbekistan). 135

Konvencija o pravnoj pomoći i pravnim odnosima za građanske, porodične i krivične stvari, u

Minsku, 1993. godine, izmenjena 28.03.1997. godine, poznata kao Konvencija iz Minska. 136

Vidi član 13. Konvencije iz Minska. 137

Vidi član 2. Konvencije iz Minska.


78

Konvencija predviđa da se zahtev mora podneti u skladu sa zakonom zamoljene

države, pod uslovom da su dokumenta na službenom jeziku države kojoj se zahtev

upućuje, ili na ruskom jeziku ili prevedena na ovaj jezik138

. Vredi napomenuti, da se

dokumenta mogu slati kao obična pošiljka primaocu, pod uslovom da primalac

dobrovoljno prihvati dokumenta.

Zahtev za izvršenje presude treba da se podnese pred nadležnim sudom države

ugovornice gde ova presuda treba da bude izvršena, ili tamo gde je prvostepeni sud

doneo presudu139

. Na primer odluka doneta od strane suda Ukrajine, za nadležni organ

druge države ugovornice. I pored toga, zahtevu treba priložiti:

- Presudu, ili overenu kopiju, kao i zvaničan dokumenat koji dokazuje da je

presuda ima efekat presuđene stvari (res judicata) i da je ista izvršna;

- Dokumenat koji potvrđuje da je stranka koja nije učestvovala u postupku i

protiv koje je doneta presuda, bila redovno i na vreme pozivana, ili da je u

proceduralnom smislu ista bila uredno zastupana;

- Dokumenat koji dokazuje delimično izvršenje presude u momentu kada je

poslat, i

- Dokumenat koji dokazuje dogovor stranaka o pitanjima koja spadaju u

nadležnost ugovaranja140

.

7. Ugovor iz Kijeva

Pre konvencije iz Minska, 20. marta 1992. godine, usvojen je Ugovor koji se odnosi na

modalitet rešavanja sporova vršioca trgovačke delatnosti. Iako je Ugovor otvoren za

države ZND Gruzija nije član ovog Ugovora. Ugovor se odnosi na rešavanje sporova,

priznanje i izvršenje presuda između pravnih zajednica, kao i pojedinaca, koji deluju

kao preduzetnici samo u njihovim odnosima sa državnim ili drugim organima. Što se

tiče priznanja i izvršenja odluka, države članice ZND na recipročan način priznaju i

izvršavaju presude nadležnih sudova sa efektom res judicata. Na taj način će presude

donete od strane druge nadležne države članice, biti izvršne na teritoriji drugih država

članica ZND141

.

8. Ugovor iz Moskve

Ugovor iz Moskve142

je usvojen 6. marta 1998. godine u Moskvi a stupio je na snagu

dana 9. januara 2001. godine. Ugovor je potpisan od strane Jermenije, Azerbejdžana,

Kazahstana, Kirgistana, Moldavije, Ruske Federacije i Tadžikistana. Do sada su

Ugovor ratifikovali Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan. Član 2. ovog

Ugovora utvrđuje nadležnost suda, što se vrši u skladu sa članom 4. Ugovora iz Kijeva.

138

Vidi član 10. Konvencije iz Minska. 139

Vidi član 53. Konvencije iz Minska. 140 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, “Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u

građanskim stvarima”, strana 104. 141 Vidi član 7. Ugovora iz Kijeva. 142 Inače poznat kao Ugovor o međusobnom izvršenju presuda arbitražnih, komercijalnih i privrednih

sudova na teritoriji država ZND.


79

Ovaj Ugovor definiše međusobno izvršavanje izvršnih sudskih presuda Privrednih

sudova država ugovornica u trgovačkim stvarima. Prema Ugovoru iz Moskve, presude

nadležnih sudova jedne od država ugovornica koje imaju efekat res judicata, moraju se

bezuslovno sprovoditi na teritoriji druge države ugovornice. U ovom slučaju se

izvršenje vrši u skladu sa zakonima države porekla ili sedišta dužnika na zahtev

poverioca koji je upućen nadležnom sudu navedene države ugovornice.

9. Zaključak

1. Administrativno uputstvo o postupku međunarodne pravne pomoći u

građanskim i pravnim pitanjima br. 2009/1-09, doneto od strane Ministarstva

pravde Republike Kosovo, pruža prilično površno rešenje za pitanja

međunarodne pravne saradnje u građanskoj oblasti.

2. Do sada je na Kosovu nedostajao pravni osnov, odnosno još uvek nije donet

poseban zakon koji bi regulisao oblast međunarodne pravne saradnje u

građanskim stvarima, ili međunarodno privatno pravo.

3. U nedostatku novog zakonskog rešenja, u Republici Kosovo se i dalje

primenjuje Zakon o rešavanju sukoba zakona bivše SFRJ iz 1982. godine sa

izmenama, koji je u mnogim svojim aspektima nekompatibilan i prevaziđen u

odnosu na realnost nastalu u međuvremenu na teritoriji bivše SFRJ.

4. Za razliku od krivičnih pitanja, Kosovo do sada nije potpisalo ni jedan

bilateralni ili multilateralni sporazum sa državama u regionu ili drugim

državama po pitanju međunarodne pravne saradnje u građanskoj oblasti.

5. Postoje različita tumačenja po pitanju da li i dalje važe sporazumi koji su

potpisani između SFRJ i nekih država članica EU jer je u Uredbi EU br.

1346/2000 utvrđeno da se svi ti sporazumi ukidaju, dok je članom 145.

Ustava Republike Kosovo predviđeno da će međunarodni sporazumi i ostala

akta o međunarodnoj saradnji, koja su na snazi na dan stupanja na snagu ovog

Ustava, ostati na snazi do momenta kada se ti akti ponovo sklope ili kada se

ponište u saglasnosti sa uslovima istih, ili zamene novim međunarodnim

sporazumima ili ostalim aktima kojima se regulišu ista pitanja i koja su

usvojena u saglasnosti sa ovim Ustavom.

6. Ne primećuje se suštinska posvećenost državnih organa Republike Kosovo za

njeno pristupanje Konvencijama, bilateralnim ili multilateralnim

sporazumima sa državama u regionu ili drugim državama po pitanjima

međunarodne pravne saradnje u građanskoj oblasti.

7. Do sada su nadležne institucije održale veoma malo obuka i specijalizovanih

kurseva po pitanjima međunarodne pravne saradnje u građanskoj oblasti, kao

o institutima međunarodnog privatnog prava.


80

8. Postoji veoma oskudna stručna literatura, kako domaćih autora tako i ona

prevedena na albanski jezik, koja se odnosi na pitanja međunarodne pravne

saradnje u građanskim stvarima ili na međunarodno privatno pravo uopšte.

10. Preporuke

S obzirom da Administrativno uputstvo o postupku u pružanju pravne pomoći u

krivičnim i građanskim pitanjima br. 2009/1-09, doneto od strane Ministarstva pravde

Republike Kosovo, pruža samo široki okvir postupaka koje treba sprovesti u

slučajevima međunarodne pravne pomoći u građanskim stvarima, javlja se potreba za

hitnom izmenom i dopunom navedenog uputstva.

Da nadležni državni organi preduzmu sve neophodne radnje za donošenje posebnog

zakona koji bi uredio oblast međunarodne pravne saradnje u građanskim stvarima, kao

što je ova oblast regulisana za krivične predmete.

Da državni organi Republike Kosovo ulože maksimalne napore za njeno pristupanje

konvencijama i aktima ili ostalim instrumentima međunarodnog privatnog prava koji

regulišu materiju međunarodne pravne saradnje u građanskim stvarima. Iz razloga što

Kosovo još uvek nije država članica Ujedinjenih nacija, niti Evropske unije, svesni

smo pravnih i zakonskih prepreka u tom pogledu, međutim, treba uložiti napore da

Republika Kosovo najmanje dobije status države posmatrača ili privremeni status, koji

bi kasnije sa promenom okolnosti prerastao i u status zemlje članice sa punim pravima

i obavezama u tim mehanizmima i aktima međunarodnog privatnog prava.

Doneti poseban zakon ili pružiti jasnu interpretaciju Ministarstva spoljnih poslova

Republike Kosovo ili nekog drugog nadležnog organa o tome da li su u Republici

Kosovo i dalje na snazi sporazumi koje je potpisala bivša SFRJ sa nekim od sada

država članica Evropske unije kao što su: Austrija, Bugarska, Republika Češka,

Francuska, Kipar, Mađarska, Poljska, Rumunija, Turska i dr. Ovu interpretaciju dati u

skladu sa članom 145. Ustava Republike Kosovo i Bečkom konvencijom o sukcesiji

država u odnosu na ugovore (iz 1978. godine).

Da nadležni organi organizuju više kurseva obuke i stručnih rasprava u vezi sa

međunarodnom pravnom saradnjom u građanskoj oblasti.

Usled nedostatka dovoljno literature domaćih autora, i pored ove literature, uložiti

napore za prevođenje strane literature koja se odnosi na oblast međunarodnog

privatnog prava uopšteno, kao i međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima

posebno.

11. Izvori koji su korišćeni i konsultovani

1. Paolo Biavati, Michele Angelo Lupoi, Redi Nazim Shtino, “Evropsko

građansko procesno pravo”, Geer, 2010.


81

2. Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, “Priručnik za međunarodnu

pravnu saradnju u građanskim stvarima”, USAID, Priština, 2015.

3. Muharrem Shala & Albert Zogaj & Valon Totaj & Zenel Leku, “Priručnik za

sudije o krivičnom postupku”, KIP-USAID-EROLL, Priština, 2015.

4. Lumni Sallauka & Valon Totaj, “Modul porodičnog prava”, KIP, Priština,

2014.

5. Michel Fromont, “Najveći strani pravni sistemi”, Tirana, 2005.

6. Faik Brestovci, “Međunarodno građansko procesno pravo“, Priština, 2000.

7. Zwegert&H.Kotz, “Poznavanje uporednog prava”, Tirana, 1994.

8. Dr. Obren Stanković i drugi, “Leksikon građanskog prava”, Beograd, 1996.

9. Iset Morina, Selim Nikçi, “Komentar Zakona o parničnom postupku”, 2012.

10. OSCE - ODHIR, Misija na Kosovu, “Pravni pregled međunarodnih prava na

pravično suđenje”, Priština, 2013.

11. Ustav Republike Kosovo.

12. Zakon o sudovima na Kosovu, 03/L-199.

13. Zakon o parničnom postupku, br. 03/L-006.

14. Zakon o parničnom postupku, Službeni list SFRJ br. 4, iz 1976. godine.

15. Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

16. Konvencija iz Lugana o nadležnosti, priznanju i izvršenju sudskih odluka u

građanskim i trgovačkim stvarima, potpisana u Luganu dana 30. oktobra

2007. godine.

17. Haška konvencija (o apostilu) o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih

isprava, od 5. oktobra 1961. godine.

18. Uredba Brisel I, br. 44/2001, o nadležnosti, priznavanju i izvršenju presuda u

građanskim i trgovačkim stvarima 22. decembar 2000.

19. Nova Uredba Brisel I, br. 1215/2012, o nadležnosti, priznanju i izvršenju

sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima, od 12. decembra 2012.

godine.

20. Administrativno uputstvo o postupku u pružanju međunarodne pravne

pomoći u krivičnim i građanskim stvarima, br. 2009/1-09, doneto od strane

Ministarstva pravde Republike Kosovo.

21. Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja iz 1982.

godine, sa izmenama i dopunama.

Documents

Valon Totaj , sudija Osnovnog suda u Prizrenu Lumni ...jus.igjk.rks-gov.net/745/2/Valon Totaj&Lumni Sallauka-serbisht.pdf · 94 Faik Brestovci “Međunarodno procesno građansko