GLODALICA

ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE1. OPIS PROCESA RADARadionica koja je sagraena od vrstog materijala visine 6m, irine 100m i duine 155m vru se proces elektroluno zavarivanje izduvnih sistema (auspuha), i drugih delova manjeg i veeg gabarita.

Pod radionice je izraen od obinog betona koji je rapav Radionica ima veoma visok nivo dnevne osvetljenosti tako da zadovoljava propisanim vrednostima. Pod je zamaen od ulja od dizel-viljukara.

Krov (tavanica) je od durisol-ploa, prekrivene limom. Prilaz do radnog mesta je sa glavnog transportnog puta irine od 3m. Osvetljenje je opte, pomou ivinih sijalica koje su sputene sa tavanice do visine od 3m od poda. . Radionica je pravilno osvetljena ivinim sijalicama od 300Lx.

Pomone prostorije ( toaleti, garderobe,trpezarija i magacin ...) su na propisnoj udaljenosti od radnog mesta i snabdeveni su sa svom opremom i u adekvatnom broju i veliini.

Grejanje pogona kao i radionice vri se preko kalorifera toplim vazduhom grejanje je nedovoljno iz dva razloga i to: nedovoljni ulazni parametri za grejanje i jedan broj neispravnih kalorifera.

Sistem prirodne ventilacije ostvaruje se preko otvaranje bonih prozora i ulaznih vrata. Sistem prirodne ventilacije nije efikasan iz dva razloga:stvaranje velikog strujanja vazduha koje moe da teti zaposlenim i unoenje toplog odnosno hladnog vazduha ime se remeti mikroklima u radionicu. Hemiska tetnost i buka u odreenim momentima prelazi dozvoljene koncentacije odnosno nivoe. Zaposlenima su data lina zatitna sredstva sa rokom trajanja po grupisanim poslovima HK- Proletera i to:Kapa sa titnikom od kepera-teget, titnik za elektrovarioce runi (naglavni), tamna zatitna stakla u ploama 100x100mm sa brojem zasenjenja veem od br. 6 prema vaeem JUS 3.B1.030, zatitna stakla u ploama 100x100mm bezbojna, , radno odelo (keper-teget), podlaktice ceradne, cipele duboke sa gumenim onom, kone rukavice sa pet prstiju duge varilake, glenjaci koni i kecelja kona bez prozora.

Elektroluno zavarivanje auspuha i delova malog i velikog gabarita se vri na stalnom mestu za zavarivanje.Stalna zavarivaka mesta su smetena jedna pored druge na udaljenosti od 5m sa jedne strane i malim i srednjim presama sa druge strane.Zavarivanje se vri klasinim aparatom za zavarivanje strujom od 30-75A, korienjem klasinih elektroda raznih dimenzija u zavisnosti od predmeta koji se vari.Zavarivanje se vri na radnom stolu koji je sagraen od metala i radni sto je uzemljen.Utika aparata za zavarivanje postavlja se u utinicu sa uzemljenjem a ona je spojena na razvodnu kutiju za razdvajanje.Primarni deo kabla za zavarivan je preseka 3x2.5 mm sa trostrukom izolacijom.Sekundarni deo instalacije aparata nastavlja se produnim konektorom. Iznad radnog stola za zavarivanje postavljena je odsisna hauba. Postoji i odsisna ventilacija koja je postavljena u radnom stolu, obe ventilacije su povezane i zajednikim kanalom sprovedene van radionice.Namena ventilacije je odvoenje gasova, dimova, para i aerosola i drugih isparenja koje nastaju u procesu zavarivanja. Lokalna ventilacija nije dobra jer ne ostvaruje eljenu namenu.Proces zavarivanja obavlja se samo u prepdnevnoj smeni i obavlja ga samo jedan radnik a po potrebi posla, posao mogu obavljati i dva radnika. Ne postoji dizalica za podizanje predmeta na radni sto.

Zavarivanje obavlja zaposleni sa III stepenom strune spreme (zavariva) koji je osposobljen za samostalni bezbedan rad, tj. obuen teoretski i praktino iz materije BZnR. Izvrilac je mukog pola, psihofiziki sposoban za obavljane poslova varioca,starosnog doba od 45 godina sa radnim iskustvom od 22 godina psihofiziki sposoban za obavljane poslova rada zavarivaa to se dokazuje vaeim izvetajem medicine rada. Za obavljane radnih operacija zavarivanja postoji propisana tehnika dokumentacija. Na stalnom mestu za zavarivanje ne postoje znaci upozorenja, zabrane.

2. PREPOZNAVANJE I UTVRIVANJE OPASNOSTI I TETNOSTI NA R.M. I U R.O.

Prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini vri se na osnovu:

a. Strunih nalaza izdatih od ovlaene ustanove;

b. Posmatranjem i praenjem procesa rada na radnom mestu;

c. Evidencija o broju i vrsti povreda na radu profesinalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom;

d. Razgovor sa zaposlenima;

e. Vrsti i roku trajanja SOLZ;

f. Izvetaji o prethodnim i periodinim lekarskim pregledima zaposlenih;

g. Uvidom na licu mesta i dr.

Na osnovu svega napred pobrojanog moe se izvriti sledee grupisanje opasnosti na glodalici:

A- Mehanike opasnosti:a) Opasnost od pada predmeta ili alata na nogu;

b) Opasnost od posekotina udara ili drugih povreda pri korienju varilakih kljeta, ekia, predmeta koji se vari, stege i dr;

c) Opasnost od leteih estica, iskri, ili uarenih estica;

d) Opasnost od podizanja tereta koji se vare na radnu povrinu, nefiziolokog poloaja tela pri zavarivanju specifinih predmeta (dugo stajanje, kleenje );

e) Opasnost od poara u radnoj prostoriji izazvanim zavarivanjem;

f) Opasnost od opekotina na elektrinom luku vrelim predmetima i elektrodi;

g) Opasnost od klizavog poda gazita;

h) Opasnost od otrih ivica i izboina i izboina predmeta obrade, radnog stola;B- Ergonomske opasnosti:a) Optereenost organizma upotrebom SOLZ (titnika,kecelje, rukavica, dubokih cipela, kamani );

C- Elektrine opasnosti:

a) Opasnost od elektro luka pri kratkom spojuna instalaciji ili opremi za rad;

b) Opasnost od direknog dodira delova pod naponom;

c) Opasnost od indireknog dodira (struja greke preko radnog stola i kleta) D- Zraenje:

a) Svetlosno zraenje, jak bljesak dovodi do zaslepljenja i zabletavanja. Veoma esta zaslepljavanja mogu otetiti ono dno;

b) Toplotno zraenje (infracrveno), oteuje kou

c) Ultravioletno, najopasnije i tetno deluje na kou i oi.Prekomerno izlaganje koeUV zraenju dovodi do preranog starenja koe i rizik od malignih oboljenja. Izaziva akutno oboljenje oiju u vidu peenja u oima, suzenja i bolova. E-Hemijske tetnosti :a) Hemijska tetnost:gasovi, dimovi i pare od obloenih elektroda, sastava materijala koji se vari, zatitnih prevlaka ili bila na materijalu kao i naslage na materijalu- oprema koja je koriena u proizvodnim pogonima. To su obino nitrozni gasovi- oksidi azota koji nastaju usled visokih temperatura elektrinog luka, otrovan ugljen monoksid i zaguljivac ugljen dioksid. Iz obloga elektrode oslobaaju se aerosoli gvoa, oksidi titana i mangana, kao i dioksidi mangana i silicijuma. Izboja ili prevlaka protiv korozije, ako se nalaze na materijalu koji se vari, obino se izdvajaju dimovi kadmijuma, cinka olova, nikla i hroma. Primerna je toksinost ovih materijala ali nije beznaajna opasnost od smanjenog procenta kiseonika u prostoru oko zavarivaa.

F- Fizike tetnosti

a)Buka od opreme za zavarivanje, bruenje, udara po materijalima i okolnih radnih mesta; G- Mikroklima

a) Nedovoljni mikroklimatski parametri u zimskom i letnjem periodu;

H- Osvetljenost

a)Osvetljenost: prejaka ili nedovoljna definisana kao koliina svetlosti koja pada na radnu povrinu;

Psihofizike tetnosti izazvane strogim zahtevima preciznosti i materijalne odgovornosti.Metalno optereenje, koje je uzrokovano vrstom i sloenou posla i komunikacija3. PROCENA RIZIKA U ODNOSU NA OPASNOSTI I TETNOSTI:

Rizik na stalnom mestu za zavarivanje procenjuje se na osnovu navedene liste opasnosti uzimajui u obzir verovatnou da e se povreda na radu dogoditi ili da e doi do oteenja zdravlja. Verovatnoa zavisi od trajanja izloenosti tetnom dejstvu, odnosno vremena koje zaposleni aktivno vari i obavlja druge poslove u okviru svog radnog vremena, naprimer koristi brusilicu pri pripremi za zavarivanje. Takoe vaan element za procenivanje rizika i teina povrede na radu profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom. Sve ove podatke treba sagledati i odrediti odgovarajuom metodom za procenu rizika i proceniti da li je radno mesto zavarivaa radno mesto sa poveanim rizikom. Ako je vreme izloenosti vee, a teina posledica vea radno mesto se utvruje da je sa poveanim rizikom. Radno mesto zavarivaa obino je sa poveanim rizikom.Pri procenjivanju verovatnoe nastanka povrede ili oboljenja uzimani su sledei elementi:

1. Odravanje opreme za zavarivanje;

2. Obezbeivanje propisnih uslova za rad

3. broj, vrsta i teina ranijih povreda na radu;

4. stepen osposobljenosti i radno iskustvo zaposlenog;

5. Sredstva i oprema za linu zatitu na radu za zavarivaa6. Prethodni i periodini lekarski pregledi zavarivaa

Teina (nivo) tete zavisi od sledeih elemenata:

1. ko trpi tetu: ovek, maina, okolina;

2. kolika je teta: mala, srednja, velika, fatalna, katastrofalna;

3. irina tete: pojedinana, grupna, kolektivna;

Za procenu rizika po grupisanim opasnostim i tetnostima koriena je matrica rizika 3x3 sa pet nivoa rizika u skladu sa preporukom OHSAS 18001.

Neznatno opasnoopasnoIzuzetno opasno

Izuzetno redak dogaajNeznatan rizikDopustiv rizikUmeren rizik

Redak dogaajDopustiv rizikUmeren rizikZnatan rizik

Verovatan dogaajUmeren rizikZnatan rizikNedopustiv rizik

Na osnovu utvrenih opasnosti i tetnosti definisani su sledei nivoi rizika:

1. Opasnost od pada predmeta ili alata na nogu dopustiv rizik

2. Opasnost od posekotina udara ili drugih povreda pri korienju varilakih kljeta, ekia, predmeta koji se vari, stege i dr dopustiv rizik

3. Opasnost od leteih estica, iskri, ili uarenih estica umeren rizik4. Opasnost od poara u radnoj prostoriji izazvanim zavarivanjem dopustiv rizik5. Opasnost od otrih ivica i izboina i izboina predmeta obrade, radnog stola dopustiv rizik

6. Pad i povrede usled klizavog poda i rupa u njemu ubraje se u dopustiv rizik

7. Optereenost organizma tela zaposlenog SOLZ, posledice koje mogu iz toga proistei kao i uticaj na raspoloenje , svrstavaju se u dopustiv rizik

8. Opasnost od el. struje donose znatan rizik9. Opasnost od poara u radnoj prostoriji izazvanim zavarivanjem umeren rizik10. Opasnost od opekotina na elektrinom lulku vrelim predmetima i elektrodi dopustiv rizik

11. Opasnost od direknog dodira delova pod naponom dopustiv rizik

12. Opasnost od indireknog dodira (struja greke preko radnog stola i kleta) dopustiv rizik

13. Svetlosno zraenje, jak bljesak dovodi do zaslepljenja i zabletavanja. Veoma esta zaslepljavanja mogu otetiti ono dno umeren rizik14. Toplotno zraenje (infracrveno), oteuje kou umeren rizik15. Dejstvo hemijskih i fizikih tetnosti nepovoljnih mikroklimatskih faktora i osvetljenja na zdravlje zaposlenog, a s obzirom na koncentracije, nose sa sobom umeren rizik16. Isti nivo rizika nosi sa sobom i psihofizika optereenost zaposlenog umeren rizik4. NAIN I MERE ZA OTKLANJANJE SMANJENJE ILI SPREAVANJE RIZIKA:

U cilju otklanjanja, smanjenja ili spreavanja utvrenih nivoa rizika primenjuju se sledei principi:

Odravanje u ispravnom stanju i vrenje pregleda ili ispitivanje sredstava zarad Obezbeivanje propisnih uslova za bezbeda i zdrav rad u radnoj okolini Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad Davanje prioriteta kolektivnim merama BZnR nad individualnim (linim);

Implementacija novih saznanja ili tehnikih reenja;

Poboljanje postojeeg nivoa zatite i dr.

Obezbeivanje SOLZ

Upuivanje zaposlenih na prehodne i periodine lekarske preglede u skladu sa ocenom slube medicine rada

Za sve opasnosti i tetnosti koji svojim delovanjem stvaraju dopustiv rizik nisu potrebna velikan ekonomska ulaganja, investicione mere, ve e se edukacijom zaposlenih, merama zatite u vidu informacija, zabrana, opomena i manjim tehnikim izmenama, smanjiti ili u potpunosti eliminisati opasnost.

1. Obravanje opreme za zavarivanje i lokalne i opte ventilacije u prostoriji u kojoj se vri proces zavarivanja;2. Da se vre redovni pregledi opreme

3. Da li se vri zamena dotrajalih delova

4. Da li se vodi evidencija o odravanju opreme i instalacije

5. Stalna mesta za zavarivanje moraju da imaju lokalnu ventilaciju, odnosno odvoenje gasova, dimova, para,aerosola na mestu nastajanja i paravane- ograde da proces zavarivanja ne ugroava druga radna mesta u radionici6. Radni sto mora da bude prilagoen za radne operacije zavarivanja

7. Visina prostorije vilja od 3m, povrina slobodnog prostora vea od 2m2 po jednom radniku, zapremina po jednom radniku vea od 12m2 8. irina glavnog transportnog puta u radionici mora biti 3m, sporedni prilaz 1m a ako se kroz radionicu kree transportno sredstvo putevu moraj biti iri 80cm od transportnog sredstva odnosno najireg elementa koji se prevozi

9. Osposobljavanje zavarivaa

10. SOLZ

11. Prthodni i periodini pregledi zavarivaa

Mere bezbednosti i zdravlja na radu protiv opasnosti i tetnosti koje svojim delovanjem dovode do umerenog rizika su opasnije, trae vea finansijska ulaganja, zamenu sredstava rada, poboljanje kolektivne zatite i dr.

Hemijske tetnosti, buka i loi mikroklimatski faktori mogu se dovesti u propisane granice kombinacijom tehnikih, organizacionih, linih i dr.mera BZnR kao to su:

Dovoenje u funkciju i poveanje broja ureaja za prinudnu ventilaciju;

Zamena dizel-viljukara drugim tipom (elektrinu)

Dovesti u ispravno stanje i poveati broj ureaja za klimatizaciju grejanje;

Psihiko naprezanje usled strogih zahteva preciznosti i materijalne odgovornosti moe se ublaiti:

Pravilno definisanom normom rada;

Za sve opasnosti i tetnosti koje sa sobom nose znatan rizik, aktivnosti su identine kao kod umerenog rizika, s tim to se stepen prioriteta definie kao: ODMAH ili HITNO.

Takav nivo rizika imamo kod svetlosnog zraenja, infracrvenog i ultravioletnog zraenja.Opasno dejstvo se el. struje moe se otkloniti pridravanjem sledeih mera:

Koristiti odgovarajue delove (osigurai, kablovi, sklopke, prekidai);

Popravke, odravanje i kontrolu mogu vriti samo kvalifikovana ovlaena lica;

Proveravati svakodnevno izolaciju kablova i nulovanje radnog stola Svaku uoenu nepravilnost odmah prijaviti neposrednom rukovodiocu;

Kao opte (generalne) mere BZnR mogu se navesti:

1. Kontrola i odravanje u ispravnom stanju opreme za rad;

2. Edukacija svih zaposlenih;

3. Periodini pregledi i kontrolu zdravstvenog stanja zaposlenih i dr.

23.01.2007.god. URADIOKragujevac Sran Aleksi