B i b l i o t e k a SLUŽBE BOŽJE

K n j i g a — 7

B A Z I L I J E V E L I K I

U r e d n i k : Šimun Šipić PREVEO, N A P I S A O U V O D I BILJEŠKE

M A R I J A N M A N D A C

SLUŽBA B O Ž J A

N a s l o v n u s t r a n u i z r a d i o : M a k a r s k a

A n t e B r a n k o Periša 1978.

D U H SVETI

N a s l o v i z v o r n i k a : Tou en hagiois patros hemon Basileiou Ark-hiepiskopou Kaisareias Kappadokias Perl tou hagiou Pneumatos pros t o n en hagiois Amphilćkhion episkopon Ikoniou. Teks t se n a l a z i u B. P R U C H E , Basile de Cesaree. Sur le Saint-Esprit, Sources Chretiennes, 17 bis , Pariš, 250—531.

Izdaje: »Služba Božja«, M a k a r s k a , Žrtava fašizma 1

S dozvolom N a d b i s k u p s k o g o r d i n a r i j a t a — S p l i t , br . 2878/77, od 19. X I I . 1977.

Odgovara: Šimun Šipić, M a k a r s k a , Žrtava fašizma 1

Tisak: Štamparsko poduzeće »Franjo Kluz« — Omiš

PREDGOVOR

Zacijelo nije posebice potrebno opravdavati ovaj naš posao. Bazilije i njegovo djelo odveć su slavni da bismo morali dugo tumačiti zašto smo preveli knjigu »Duh Sveti«. Ako ipak treba naznačiti razloge ovome radu, upozoravamo na dvije činjenice. Mlade kršćansko pokoljenje sve to manje pozna jezik kojim je pisao Bazilije. Prijevod je jedina mogućnost da taj naraštaj dođe u dodir s misiju drevnog teologa. Drugi Vatikanski sabor preporuča kršćanima marljivo čitanje ranih kršćanskih pisaca. Malo se gdje nade tako sočna i zdrava duhovna hrana kao u tih prvih Crkvenih autora, neposrednih svjedoka Predaje i vrsnih tumača pisane Božje riječi. Sam je Sabor u tome najbolji primjer. Za svoje je dokumente nauk crpio velikim dijelom iz nepresušnih Otačkih vrela.

Ti nas razlozi potakoše na tegobni prevodilački rad. Htje-dosmo današnjim vjernicima omogućiti pristup Bazilijevu teološkom nauku. Znamo da je gotovo nemoguće prevesti tuđe djelo. Isto tako nam je poznat ideal prevođenja: tuđi spis do te mjere dobro prevesti da postane izvornom knjigom u narodu za koji je preveden. Iako smo bili svjesni teškoća i zahtjeva što stoje pred prevodiocem, usudili smo se prevesti Bazilijevu raspravu. Nadamo se da će prijevod poslužiti svrsi. U njemu će još jednom odjeknuti Bazilijev glas. Vjerujemo da u našoj Crkvi ima ljudi koji još uvijek žele čuti taj glas.

Ugodno mi je što mogu javno zahvaliti trojici prijatelja koji su mi pomogli u ovom radu. Tu mislim na prof. O. J« Bubalo i O. P. Dr. Žmire koji su pomno ispravljali nedostatke

u prijevodu. O. J. Dr. Fućak mnogo je pridonio da uvodne stranice budu uglađenije, Svoj trojici od srca zahvaljujem. Dužan sam se zahvaliti i upravi svoje redovničke zajednice. Omogućila mi je da se nesmetano bavim teološkim radom. Sa zahvalnošću spominjem i bibliotekare u Sankt Georgen nedaleko Frankfurta. Svesrdno su mi izlazili u susret, dok sam za ljetnih mjeseci radio u tišini njihove bogate biblioteke. Još bih morao mnoge napomenuti. Imena, bi bilo mnogo. Zato ih zasebice ne spominjem. Prijatelji znaju koliko sam im zahvalan.

Siguran sam da će čitatelj znati što je u ovoj knjizi važno, što sporednije. Nek nadasve čita Bazilijev tekst. Ostalo samo pomaže boljem i korisnijem razumijevanju Bazilijeve poruke.

U Zagrebu, 8. prosinca, 1977. M. Mandac

U V O D

P R V O P O G L A V L J E

B A Z I L I J E V O D O B A

G l a v n i j e c i l j ovoga u v o d a da čitatelju predstav imo p r e v e deno B a z i l i j e v o djelo i n a u k k o j i se u n j e m u n a l a z i . No mi se prevodeći uv je r i smo da je B a z i l i j e v spis većim d i j e l o m n e r a z u m l j i v današnjem čitaocu, ako ga ne osv i je t l imo p r i l i k a m a u k o j i m a je nastao. B a z i l i j e v spis Duh Sveti kao c j e l ina i u s v i m d i j e l o v i m a posve je u r o n j e n u v r i j e m e k a d je p isan. N e m a tako reći rečenice k o j a ne b i b i l a vezana uz neposrednu s r e d i n u u ko jo j je nastala*. To nas je ponuka lo da prikažemo razdobl je u k o m e je pisac Duha Svetoga živio, d je lovao i sastavio svo ju k n j i g u .

1 . CRKVENO-POLITIČKI O K V I R B A Z I L I J E V A ŽIVOTA

P r i j e nego podrobni je iznesemo t i j ek B a z i l i j e v a života i rada , v r i j edno je u k r a t k o istaći u k a k v i m je v r e m e n i m a živio. U stoljeću k o j e m B a z i l i je p r i p a d a , odlučan je d a t u m u c r k v e n o m životu Sabor , održan u N i c e j i 19. l i p n j a 325. T a d je C r k v a j avno osud i la z a b l u d u a l eksandr i j skog svećenika A r i j a k o j i j e netočno propovi jedao o Isusovu bogos inovstvu. N a s u p r o t A r i j a k o j i je držao da Isus K r i s t n i j e u Bož jem ota j s tvu jedne te iste b i t i kao Otac, već da ga je B o g u v r e m e n u stvor io , taj je v e l i k i i g lasov i t i Sabor na t eme l ju Svetog p i s m a i P r e d a j e p r o glasio da je Isus i s tob i tan s Ocem. M o g l o se p o v j e r o v a t i da je N i c e j s k i m saborom r a s p r a v a o K r i s t o v u božanskom b i t k u do vršena. Trebaše, na žalost, još-nekoliko desetljeća da ta osnovna i t e m e l j n a zasada v jere postane odista živo i životno uv jeren je kršćanskih zajednica .

Razdob l j e što seže od s m r t i K o n s t a n t i n a V e l i k o g (g. 337) k o j i j e sazvao p r v i opći Sabor i u v e l i k e pr idon io da na n j e m u

1 I I . DORRIES (De Špiritu, 177—178) ističe to svojstvo Baz i l i j eva dje la , — Na k r a j u spisa u Bibliografiji donosimo cjelovite naslove knj iga i članaka što ih upotrebl javamo u ovome r a d u .

9

pob i j ed i pravov jer j e , pa do Teodoz i j eva s tupan ja na v last g. 379. nosi pečat t r a j n o g i žestokog osporavanja v jere , p r o g l a šene u N i c e j i . V r i j e m e je to v e l i k i h crkveno-političkih n e m i r a i d u b o k i h d o g m a t s k i h k r i z a . A r i j e v i učenici preoteše m a h a i za vladaše gotovo s v i m C r k v a m a Istočnog kršćanstva za v l a d a n j a cara V a l e n t a (364—378) k a d d je lu je b i s k u p B a z i l i j e . V a l e n t , p o d r i j e t l o m i z I l i r i k a , neuk , bijaše osvjedočeni ar i j evac . K r s t i o ga j e Eudocije^, c a r i g r a d s k i b i s k u p , vođa ar i j evske sl jedbe. V a -lent htjede ar i j evstvo učiniti službenom c r k v e n o m v j e rom. S t o ga je prot jerao u progonstvo ondašnje v e l i k e b i skupe j e r se usprotiviše n j egovu n a u m u . Prognaničku s u d b i n u doživješe, i z među osta l ih , M e l e c i j e A n t i o h i j s k i 3 , Ćiril J e r u z a l e m s k i 4 , G r g u r N i s e n s k i 5 i A m f i l o h i j e G . A r i j e v s t v o vladaše posvuda . O s t a l a je samo šačica l j u d i v j e r n i h N i c e j s k o m v j e r o v a n j u 7 . B a z i l i j e i m a p r e d očima takvo stanje u C r k v i k a d s t u g o m piše: »Crkve zaista zast ire c r n a i tužna t a m n a noć j er su luči sv i j e ta što ih B o g postav i da r a s v j e t l j u j u duše n a r o d a poslane u progonstvo.« 8

Među r i j e t k i m a k o j i . se • odupriješe . Valentu na laz io se i B a z i l i j e . C a r je čak preko z a p o v j e d n i k a Modesta. na-sve načine nastojao da i B a z i l i ja uvuče-.-u; ar i j evstvo , Modest je sve .učinio d a B a z i l i j a navede d a p r i h v a t i a r i j e v s k u v jero i spov i j ed . K a d j e B a z i l i j e odbio sva nagovaran ja , Modest mu je zapr i je t io p r o gonstvom. B a z i l i j e n i t a d n i je popustio . P r e d t a k v o m nepo -kolebivošću Modest je u s t u k n u o i i z j av i o da još n i k a d n i j e naišao na čovjeka k o j i b i kao B a z i l i j e tako neustrašivo i o d l u čno o tk lan jao carske naredbe. G l a s o v i t je odgovor što ga t o m zgodom B a z i l i j e u p u t i M o d e s t u . Reče mu da se čudi t a k v u g o v o r u j er još n i k a d n i j e sreo n i govorio s p r a v i m b i s k u p o m .

2 .pudoclje (g. 300—370) naslijeđu je na car igradskoj b i s k u p s k o j s to l i c i g. . 360 Maceđonija. B i o je s početka anomejac, a l i pre laz i homo jus i j c ima i ostaje do s m r t i n j ihov im vođom. Va lenta je krs t i o g. 366—367.

3 Melec i je se u C r k v i s lav i kao bla/ .enik. U m r o je kao predsjednik Car igradskog sabora u sv ibn ju 381. Jedan je od tro j i ce ant i oh i j sk i h b i s k u p a za vr i jeme ant ioh i j -skog rasko la .

4 Riječ je o p i s c u g lasovi t ih Kateheza. Ćiril je u m r o g. .386. . . 5 G r g u r je Baz i l i j ev brat . Živio je od g. 335—394. N a z v a n je n i sensk i i l i n i s k i

po gradiću N v s s a . • "• " " ' 6 Amfilohije bijaše veliki Bazilijev prijatelj. Na njegov je poticaj B a z i l i j e nap i

sao svoj spis . B i o je veoma naobražen. Učio je k o d slavnog L i b a n i j a u A n t i o h i j i . N a k o n odvjetništva postaje monah i potom b i s k u p u c i l i c i j s k o m I k o n i j u . A m f i l o h i je je nećak G r g u r a Naz ianskog . U m r o je g. 394. B a z i l i j e h v a l i svog pr i jate l ja u. Buhu Svetom: I , 1; I , 3; X X X , 79. O A m f i l o f i j u je napisao vr i jedno djelo K. H O L I . Usp. također I . O. de U R B I N A , Nicee, 188—189; A. A N G E L I , Basilio, 93—100; B. P R U C H E , Basile, 50. " ; '

"Nice jsko je vjerovanje jedno od na j s lavn i j ih među def in ic i jama vjere. Osnov je budućih obrazaca vjere k o j i su nastal i na sabor ima u C a r i g r a d u i ' K a l c e d o n u . Preuzeto u • nice jsko-car igradsko vjerovanje i danas je sastavni - dio • euharistijskosf bogoslužja. K r o z svu je c r k v e n u povijest" smatrano za m j e r i l o pravov jer ja ,

s D u h Svet i , X X X , ' " 79, ' /

B a z i l i j e odo l i i V a l e n t o v u osobnom nagovaran ju . Štaviše,. sam je car pr i sustvovao bogoslužju koje je predvodio B a z i l i j e . T a k o jed ino kapadočka c r k v e n a p o k r a j i n a , zahvaljujući B a z i -l i j u , očuva n e t a k n u t o m N i c e j s k u v j e r u . Crkveno-političke se p r i l i k e izmijeniše tek k a d V a l e n t p o g i n u k o d A n d r i a n o p o l i s a g . 378. G r a c i j a n , n jegov nas l j edn ik , i z n o v a uspostav l ja v j e r s k u slobodu. V a l e n t o v o m smrću nestaje i ar i jevstvo , konačno i pot puno nadv ladano na C a r i g r a d s k o m saboru g . 381.

B a z i l i j e živi u t o m teškom vremenu 1 ' . P o d n i o je s v u m u k u a r i j e v s k i h napada i najviše pr idon io da se razb i j e »arijevski raskol«, ta »stranka k o j a je n e p r i j a t e l j s k a Božjo j C r k v i « "

2 . B A Z I L I J E V Ž IVOT I D J E L O V A N J E

Bazilijeva porodica

B a z i l i j e v a obite l j po ocu potječe s P o n t a 1 1 . M a j k a mu je p r a v a kapadočanka 1 2 . O B a z i l i j e v o j očevoj ob i t e l j i znamo više nego majčinoj . D j e d mu i b a k a M a k r i n a b i j a h u bogat i . P o s j e d o v a l i su v e l i k a i m a n j a i p r i p a d a l i v i s o k o m i u t j e ca jnom g r a đanskom s lo ju . Možda je B a z i l i j e v d jed obnašao v isoke državne službe jer posto j i mogućnost da je pr ipadao senatorskom r o d u 1 3 . S v a k a k o je s igurno da su M a k r i n a i n j e z i n muž b i l i r e v n i i osvjedočeni kršćani. To su p o k a z a l i i d je lom. U v r i j e m e D i o k l e c i j a n o v a progonstva rad i j e dopustiše da im. se o d u z m u posjedi nego da se o d r e k n u v jere . Da bi osta l i privrženi Evanđelju, žive sedam god ina teškim životom u p o n t s k i m šumama. T e k se n a k o n progonstva, oko g. 313, vraćaju na svo ja dobra .

B a z i l i j e v otac, također B a z i l i j e , b io je učen čovjek i g o r l j i v kršćanin. K a o poznat i g o v o r n i k i odv je tn ik te v e l i k l j u b i t e l j l i j epe riječi, predavaše govorništvo u Neocezare j i 1 4 i C e z a r e j i Kapadočko j 1 5 . B a z i l i j e v a se m a j k a z v a l a E m i l i j a . Otac joj j e v jero jatno bio kršćanski mučenik. P o z n a t n a m je i B a z i l i j e v str ic G r g u r , b i s k u p u n e k o m kapadočkom g r a d u .

s O crkveno-političkim p r i l i k a m a u Bazi l i jevo vr i jeme može se podrobni je čitati u J . D A N I f i L O U , Le IVeme sieele, 1—3. 49; B. P R U C H E , Bas i le , 68—69; P. A L L A R D , Basile, 441-455; Y . C O U R T O N N E , Temoin, 111—112.

m Puh Sveti, X X X , 79. 1 1 Pont je predio uz južnu obalu Crnoga M o r a . 1 2 K a p a d o c i j a je istočni d io M a l e Az i je . Zaprema prostor između Armeni j e , C i -

l i c i j e . L i k a o n i j e i Ponta . Nagađa se da bi Bazi l i jeva obitel j o i ia senalorska a l i je ro malo vjerojatno.

O tome v i d i S , GJET, Bas i l e , 429—444; J . B E R N A R D E Predication, 17; J . D A N I fhOV, Ćgffse, 148.

r ' Veocezarc ja , maloaz i j sk i grad , danas <c ~/<>\e Niiksnr. ' V davnini se C e / a i C M zvala Viazaka Dana*- od nic postoje VHIIIO ruševine

K s k H f h r jugozapadno od m r s k o g izrada Tvakerj

10 l i

B a z i l i j e v i su r o d i t e l j i i m a l i desetero djece, pet s inova i pet kćeri. Među djecom, os im B a z i l i j a , poznajemo: G r g u r a , g lasovitog b i s k u p a u N i s i , P e t r a , sebatskog b i s k u p a , M a k r i n u , d j e v i c u i starješicu u samostanu A n i z i na oba lama I r i sa te m o n a h a N e k r a c i j a . T a k v a bijaše obitel j u ko jo j j e n i k n u o B a -z i l i j e .

M l a d o s t i godine učenja

Točnu g o d i n u B a z i l i j e v a rođenja ne znamo. O k l i j e v a se između g. 329. i 331. Rodište mu je C e z a r e j a Kapadočka. K a k o je tu i b i skupovao , B a z i l i je se, o s im n a d i m k o m V e l i k i , često n a z i v a B a z i l i je C e z a r e j s k i . N a j r a n i j e d je t in js tvo i dječaštvo B a -z i l i j e p r o v o d i k o d bake M a k r i n e . O n a m u b i p r v o m o d g o j i t e l j i com. B a z i l i j e u s v o j i m d j e l i m a s ponosom ističe da ga je b a k a p r v a podučavala u v j e r i . K a d su n a p a l i njegovo pravov j e r j e j e r d a u v o d i novotars tvo 1 6 , B a z i l i j e s e p o z i v o m n a M a k r i n u k o j a g a je u p u t i l a u v j e r u što ju je p r i m i l a od učenika G r g u r a Čudot v o r c a 1 7 b r a n i od napada ja . I u Duhu Svetom18 s v e l i k i m z a n o som piše o t o m G r g u r u , kapadočkom apostolu.

B a z i l i j e v a je mladost i spun jena r e v n i m i p r e d a n i m učen jem. P r v i n a u k stječe u školama Neocezareje i Cazere je gdje mu poučavaše otac. Tu se upoznaje s G r g u r o m , k a s n i j i m n a z i -a n s k i m b i s k u p o m . Već se u t i m školama p o k a z a l a B a z i l i j e v a i z n i m n a nadarenost . O t u d mu v e l i k i ug led u n a s t a v n i k a i među učenicima. R a z u m l j i v o je što C e z a r e j a n i j e m o g l a b i t i k r a j B a z i l i j e v a učenja. N a d a r e n , ambic iozan , s i n imućne i k u l turne porodice, B a z i l i j e moraše poći dal je da osvo j i v r h u n c e ondašnje naobrazbe. K r a t k o v r i j e m e b o r a v i u C a r i g r a d u gdje susreće i upoznaje g lasovi tog učitelja u govorništvu L i b a n i j a 1 0 . A l i c i l j B a z i l i j e v a obrazovnog p u t a bijaše A t e n a .

Grčki g l a v n i g r a d u četvrtom v i j e k u n i je više onako z n a m e n i t na znanstvenom p o l j u k a k o je to bio u stoljećima s v o j i h v e l i k i h m u d r a c a . U z a sve to, uz A l e k s a n d r i j u , A n t i o h i j u i R i m , A t e n a ostaje si jelo sveučilišnog života. Čovjek može b i t i v i soko naobražen jed ino ako je bio na učenju u A t e n i . B a z i l i j e tamo stiže između g. 350. i 352. i ostaje četiri do pet godina . Među

13 Duh Sveti, V I , 13; X X I X , 73. 75. 1 7 U s p . A. A N G E L I , 19. — Grgur Čudotvorac, b i s k u p Neocezareje, Origenov

učenik, v e l i k i širitelj kršćanstva u on im k r a j e v i m a , u m i r e g. 270. 1 8 G r g u r u Čudotvorcu p r i p a d a povlašteno mjesto u B a z i l i j e v u poglavl ju o otac,

k i m svjedočanstvima u svezi s napadnut im tro jstvenim slavospjevom. V i d i Duh Svet i , X X I X , 74,

1 9 Smatra se da je Li bani je jedna od najučenijih ličnosti ondašnjeg poganstva. Glasovit je kao nastavnik govora i štva u A n t i o h i j i gdje je i u m r o g. 393. Bijaše p r i jatel j s carem J u l i j a n o m O d m e t n i k o m . U s p . J . I ) A N I E L Q U , L e IVeme sifecle, 10.

n j e g o v i m n a s t a v n i c i m a poznat i su kršćanin Proerez i j e , čija se d je la izgubiše, i pogan in H i m e r i j e kome su spis i sačuvani. B a z i l i je pohađaše p r e d a v a n j a iz g r a m a t i k e (grčki j ez ik , pjesnička p r a v i l a , povi jest , govorništvo), m u d r o s l o v l j a (meta f i z ika i d i j a l ek t ika ) , astronomije i matemat ike .

Z n a n j e što ga dob i bijaše dosta opširno, a l i ponešto površno. S v a je nastava b i l a u s m j e r n a na to da učenik nauči p r a v i l n o i dobro govor i t i . B a z i l i j a je i p a k iz p r e d a v a n j a i z v u k a o v e l i k u kor is t . Stekao je d u b l j u sv j e tovnu k u l t u r u , oplemenio d u h i postao odgojen i naobražen čovjek.

B a z i l i j e u A t e n i još j ednom srete G r g u r a . Postadoše p r i j a t e l j i za c i j e l i život. U t o m p r i j a t e l j s t v u nađoše uza jamno oslonca za tešku životnu borbu . J e d a n drugog po t i cahu na b o l j i i k r e -posn i j i život. Međusobno su se p o m a g a l i u s v i m p r i l i k a m a . To pr i ja te l j s tvo , r i j e tko k a d pomućeno 2 0 , ostade na g lasu k r o z stoljeća. G r g u r i B a z i l i j e , i ako još nekršteni, za v r i j e m e a t e n s k i h s tud i j a o k u p l j a j u oko sebe veći bro j s tudenata da b i zajednički savršenije i čestiti je živjeli. B a z i l i j e u A t e n i također drugu je s J u l i j a n o m k o j i kasni je postaje car (361—363) i o d m e t n i k od kršćanstva.

N a k o n s tud i ja

B a z i l i j e se vraća u zavičaj oko god. 355. N e k o v r i j e m e p r e daje govorništvo u Cezare j i . U r a d u je imao mnogo uspjeha. Sve je oduševio. To je razdobl je n jegova »svjetovnog« života. B i o je ponosan na svoj b o r a v a k u A t e n i . U t o m p e r i o d u na nj izvrši v e l i k utjecaj n jegova sestra M a k r i n a i Eusta t i j e , budući vođa p n e u m a t o m a h a i b i s k u p u Sebast i .

M a k r i n a je starješica nedavno utemel j ena samostana u A n i z i , nedaleko od Neocezareje . S B a z i l i j e m se dopisivaše, dok je on još bio u A t e n i . U i s tom se samostanu n a l a z i n j i h o v a m a j k a E m i l i j a . Videći d a j e B a z i l i j e k r e n u o p u t e m svjetovne slave, M a k r i n a nasto j i da ga »obrati«. To joj po laz i za r u k o m . S a m B a z i l i j e pr i zna je da je studirajući išao za ispraznošću. V r i j e m e s tud i j a nazivaše v r e m e n o m sna. Po »obraćenju« j e p lakao n a d v r e m e n o m što ga je i zgubio u t r a g a n j u za m u d rost i k o j u j e B o g proglasio ludošću 2 1 .

2 0 Spor je među B a z i l i j e m i G r g u r o m nastao kad je B a z i l i j e gotovo p r i s i l i o G r g u r a da se p r i h v a t i b i skupstva u gradiću S a z i m . G r g u r se uporno opirao i n i k a d a nije pošao u S a z i m . U m r o je g. 390. O mimoilaženju G r g u r a i B a z i l i j a v i d i S. G I E T , Sasimes.

21 Tekstove donosi Y. C O U R T O N N E , Temom, 52—54.

12 13

B a z i l i j e uskoro napušta nastavničku službu. G. 356. p r i s t u p a krštenju. K r s t i o ga j e cezare jsk i b i s k u p D i j a n e j 2 2 . Pos l i j e krštenja d i je l i - dobra s i r o m a s i m a i povlači se u zabi t nedaleko samostana gd je mu žive m a j k a i sestra. Tu osn iva muški s a m o stan. U n j e m u b o r a v i pet god ina posvećenih m o l i t v i , r a z m a t r a n j u i proučavanju. V j e r o j a t n o se u to v r i j e m e b a v i p o m n i j i m Istraživanjem Svetog p i s m a . B a z i l i j e , poput ondašnjih Otaca , B i b l i j u smatraše j e d i n i m i z v o r o m i s t inske spoznaje. Stoga j u je stalno čitao i proučavao. S v a je n jegova misao prožeta b i b l i j s k i m z n a n j e m 2 3

Uz B i b l i j u B a z i l i j e u osami izbližeg proučava monaški život k o j i je tada snažnije uhvat i o k o r i j e n a u C r k v i , i on osobno u v e l i k e pr idonos i širenju monaškog p o k r e t a t ime što osn iva samostane i piše monaška p r a v i l a . Zato s p r a v o m B a z i l i j a s m a t ramo ocem Istočnog monaštva 2 4 . Ono do danas živi od zasada što ih je B a z i l i j e postavio . B a z i l i j e odlično poznavaše ondašnje monaštvo jer je godine 357. i 358. obi laz io g l a v n i je samostane u A l e k s a n d r i j i , E g i p t u i P a l e s t i n i .

U crkvenim službama

M a k a r je B a z i l i j e nadasve vo l i o m i r i samoću, potrebe su njegove mjesne C r k v e tražile da se i z r a v n i je uključi u n j e z i n Život. Stoga os tav l ja samostan i vraća se u C e z a r e j u gdje ga D i a n e j pos tav l ja za čitača 2 5 . D i a n e j e v nas l j edn ik , Euzeb i j e , B a z i l i j a r e d i g . 364. svećenikom u j e k u J u l i j a n o v a progonstva . Na žalost iste godine nastade spor između B a z i l i j a i n jegova b i s k u p a . K a k o n i j e ht io prouzročiti r a s k o l n i t i živjeti u sukobu s E u z e b i j e m , još se j ednom povlači u samoću. Nas to jan j em G r g u r a N a z i a n s k o g nesuglas ica je između B a z i l i j a i E u z e b i j a uskoro izglađena te B a z i l i j e p u n i h pet god ina pomaže s v o m b i s k u p u u pas tora lnom r a d u . K r o z to se v r i j e m e posebice b a v i l i t u r g i j s k o m obnovom k o j u prihvaćaju i os ta l i Istočni b i s k u p i .

G o d i n e 370. u m i r e b i s k u p Euzeb i j e . Za n jegova n a s l j e d n i k a na važnoj cezarejskoj b i skupsko j s to l i c i bijaše više k a n d i d a t a . Među n j i m a j e i B a z i l i j e . S t r u j a p r o t i v n a B a z i l i j u b i l a j e veoma

2 2 Di janej je neobičan čovjek. N i j e b io ni junak ni dvorsk i čankoliz. N i t i je ari jevac n i t i pravov jern i b i s k u p . Na s inodama glasa za ar i j evsku s t r a n k u I Ata i ia -z i j a je osudio . K a d je potpisao a r i j evsku vjeroispovi jed iz R i m i na g. 360, B a z i l i j e se od njega udal ju je . Pr i j e s m r t i Dianej opoziva potpis prot iv Nice je te se B a z i l i j e vrača u zajedništvo s n j ime . U Buhu Svetom, X X I X , 71 i m a l i j epa Baz i l i j eva n j e c za Diane ja . O n j e m u v i d i A. A N G E L I , Basilio, 65. „ . , Q 1 , n n

23 Baz i l i j evo poznavanje B i b l i j e istražuje J. G R I B O M O N T , Pauhmsme, 481—490. M O Baz i l i j evo j u l oz i za monaštvo v id i J. G R I B O M O N T , Eustathe !e Philosophe,

115—124; Renoncement, 282—307. 450—475; B. P R U C H E , Basile, ^9—60; L. L E B E O. R O U S S E A U , Basile, 11.

^ Duh Sveti, X X I X , 71.

j a k a , B a z i l i j e i p a k postade b i s k u p o m , a l i najviše zas lugom b i s k u p a G r g u r a , oca G r g u r a Naz ianskog . O n j e i z b o r n i c i m a n a j p r i j e pismeno svj-etovao da i zaberu B a z i l i j a , R a d i v e l i k e starost i n i je mogao p r i s u s t v o v a t i i zboru . A l i B a z i l i j e v ! s u p r o t i v n i c i još u v i j e k b i l i b r o j n i j i . T a d j e G r g u r na nos i l j c i donesen u i z b o r n u d v o r a n u te je n j e g o v i m g lasom B a z i l i j e postao g. 370. c ezare j -s k i m b i s k u p o m . Is t i j e G r g u r s E u z e b i j e m S a m o s a t s k i m B a z i l i j a posvetio za b i s k u p a .

B a z i l i j e u m i r e 1. siječnja 379. Od mlados t i je b io s laba i k r h k a z d r a v l j a . I zn imno je mnogo rad io i postio. P o d n i o je teške borbe za v j e r u . Sve je to pr idon i j e l o da je p r e m i n u o već u pedeset im god inama.

Pov i j e s t B a z i l i j a n a z i v a V e l i k i m . P o d t i m j e n a z i v o m p o z n a t i j i nego kao B a z i l i j e Cezare j sk i . I zaista je bio v e l i k a l i č nost. U r a z d o b l j u od n ice j skog do C a r i g r a d s k o g općeg sabora n e m a m u r a v n a . B a z i l i j e j e u z A t a n a z i j a A l e k s a n d r i j s k o g zaista v e l i k i b i s k u p i otac Istočnog kršćanstva 2 6

Ličnost

U svojoj b i t i B a z i l i j e je bio .isposnik, m o n a h i k o n t e m p l a -t ivac . A s k e z a je ozračje u k o j e m diše i r a d i . K a o isposnik vedar je i uravnotežen. M o n a h je k o l i k o se može b i t i da čovjek ne iziđe iz c rkvene zajednice. B a z i l i j e je i teolog. U to će se svatko u v j e r i t i tko pročita k n j i g u Duh Sveti. A l i k a k o je osjećao da b r a t s k a l j u b a v s i l i na praktičan posao 2 7 , B a z i l i j e rado prihvaća službu svećenika i b i s k u p a . Staviše, p u n i m se z a l a g a n j e m zauze i za m a t e r i j a l n o dobro s v o j i h bližnjih. K a d nasta g l a d u o n i m p r e d j e l i m a , d i j e l i i m a n j a što mu ih ostavi m a j k a . O t v a r a pučku k u h i n j u u k o j u su i m a l i p r i s t u p ne samo kršćani, nego pogani i Židovi. G o d . 374. podiže gostinjac, kasn i j e n a z v a n B a z i l i d a , k o j i je služio kao bo ln i ca i skrovište s i rot in je . T a k o B a z i l i j a možemo s m a t r a t i osnivačem kršćanskog k a r i t a s a 2 8 .

B a z i l i j e 2 8 bijaše i z v a n r e d n a ličnost. Svetošću i genijalnošću v ladao je u svojem mučnom razdob l ju . S a m i l i gotovo sam stajaše nasuprot ar i j evske zablude k o j a zadade v e l i k i h j a d a C r k v i . .Rat . je . .vodio :svega života. S u d b i n a mu. - je d o d i j e l i l a

2 6 Bazi l i jevLi veličinu rado ističu njegovi na jbo l j i poznavaoci : J . D A N I f i L O U 1> I V e m e s i e c i e , 1 ; H . D 5 R R I E S v . D e Špiritu, : 6. : 175—176; Y . C O U R E T O N N E , Temoin, 359, i t d .

2 7 Duh Sveti, X V I I , 41; X X X , 79. 2 8 O B a z i l i j e v u kar i ta t ivnom djelovanju usp . S. G I E T , Idees, 400—423- J D A N I

S L P F ' in? J y ^ m t S l i c i e A . l 9 i J ? x V v P R U C H E ^ Basile, 68 -69 ; H . von C A M P E N H A U S E N , P a d r i , 107—126; Y. C O U R E T O N N E , Temoin, 371. 423 1 7 ? M ° S ^ ^ ^ l K ? ^ ^ , 1 * - A L L A R D , Basile, 441-455; A . A N G E L I , Basilio, 1 T 7 T » 1 ^ ? L J ^ £ P T y R P 0 N N E ' T e ™ o i n ' 4 5 • 47 -54 ; J . B E R N A R D I , Predication, 1 7 - 2 ! ; J . G R I B O M O N T , Basile, 99-113; H . R A H N E R , Basileios, 33 -35

14 15

borbu , a l i ne i pob jedu, B a z i l i j e tek naziraše konac ar i j evskog silništva. B o j što ga je bio za s lobodu p r a v o v j e r j a završen j e pobjedom k o j a j e B a z i l i j e v p o s m r t n i t r i j u m f . Z b i l o se t o n a C a r i g r a d s k o m saboru god, 381, U B a z i l i j a ne c i j en imo samo neustrašiva b r a n i t e l j a v jere , i m a o je on i književnog dara . B i o j e uz to požrtvovan svećenik, u v i j e k na raspo lagan ju v j e r n i c i m a . Odličan je zakonodavac monaškog i c r k v e n o g života. D o b r o t v o r n i m d j e l i m a pos tav l ja temel je k a s n i j i m sličnim pot h v a t i m a u C r k v i . 3 0

3 . S T A N J E U C R K V I

B a z i l i j e k r o z k r a t k o v r i j e m e svog b i s k u p o v a n j a nastojaše ne samo i s k o r i j e n i t i s v a k i o b l i k k r i v o v j e r j a i z ondašnjih krš ćanskih za jednica , već se t rud io da uvede r e d i s k l a d među c r k v e n a područja. Naročito mu je b i l o stalo da se dokrajči r a s k o l ant ioh i j ske C r k v e 3 1 . T a j je r a s k o l najduže i na jbo ln i j e razd i rao tadašnje Istočno kršćanstvo. U A n t i o h i j i su b i l a i s to vremeno t r i b i s k u p a : Me lec i j e , i z a b r a n n a car igradsko j s inod i g. 360, a l i pos lan u progonstvo zato što se odupirao a r i j e v s t v u ; ar i j evac E u z o j k o g je već kao đakona osudio zbog k r i v o v j e r j a A l e k s a n d a r A l e k s a n d r i j s k i 3 2 t e P a u l i n , vođa s t rog ih p o b o r n i k a N i c e j s k o g sabora. B a z i l i j a je takvo stanje tištilo. Stoga o t om više p u t a piše p a p i D a m a z u (366—384). N a s t o j i ga s k l o n i t i da pomogne riješiti n e z a v i d n i položaj ant ioh i j ske C r k v e . B a z i l i j e v a nasto janja n i s u u r o d i l a v e l i k i m p lodom. R a s k o l j e prestao tek g . 415, a l i zaslužuje da i s taknemo k a k o je C e z a r e j s k i b i s k u p vodio b r i g u i o za j edn i cama ko je mu n i s u i z r a v n o povjerene.

B a z i l i j e se također t r u d i o da zbliži c r k v e n i Z a p a d i Istok. V i d i o j e da se r a z j e d i n j e n i Istok ne može sam o d u p r i j e t i a r i j evs tvu , već mu se v a l j a o s l on i t i na Z a p a d , ako želi sačuvati pravovjerje« P o t r e s n a su p i s m a što ih j e B a z i l i j e pisao D a m a z u i o s ta l im Z a p a d n i m b i s k u p i m a moleći ih da p r i t e k n u u pomoć Istočnim C r k v a m a . B a z i l i j e je shvat io da se p r a v a v jere može održati samo ako se Istok udruži sa Z a p a d o m k o j i je u c j e l i n i ostao v j e r a n N i c e j i .

Z a p a d se, na žalost, oglušio na B a z i l i j e v e pozive . Štaviše, sumnjičili su njegovo pravov je r j e . P r e d b a c i v a l i su mu da j e u m lados t i b io p r i j a t e l j s A p o l i n a r o m 3 3 k o j i je u međuvremenu

3 0 Pos l j edn j i je u lomak gotovo doslovce uzet od Y. C O U R T O N N E , Tćmoin, 533. 31 O t i m B a z i l i j e v i m nasto jan j ima v i d i Y. C O U R T O N N E , Temoin, 242—282. 3 2 A leksandar A l e k s a n d r i j s k i p r v i p r i m i jedu je A r i j e v u zab ludu i osuđuje here

t i k a g. 318. 3 * O Baz i l i j evu odnosu p r e m a A p o l i n a r u usp . H. de R I E D M A T T E N , u Journal

of Theological Studies, 1956, 199—210 i G. L. P R E S T I G E , St. Basil the Great and Apollinaris of Laodicea, L o n d o n , 1956.

postao heret ik niječući da K r i s t i m a r a z u m n u l j u d s k u dušu. Z a p a d n i teolozi n i s u d o b r i m okom g leda l i n i B a z i l i j e v nauk o t r i m božanskim hipostazama. Na Z a p a d u se. kao i na N i c e j -s k o m saboru, poistovjećivala riječ hipostaza i b i t (ousia) te je B a z i l i j e v n a u k o t r i m h ipostazama shvaćen kao govor o t r i m zasebnim b i t i m a i l i troboštvu. V i d i se da Z a p a d i Istok više ne govore i s t i m j e z i k o m . Praktični i pravnički Z a p a d ne r a z u mi j e u v i j e k sve tančine teološke m i s l i Istočnih teologa. T a k o je i na t o m području B a z i l i j e doživio neuspjeh i razočaranje. N j e g o v a v e l i k a misao s jed in jen ja Istoka i Z a p a d a p a l a je n vodu . N i j e teško n a z r e t i ogromne posl jedice tog neusp jeha 3 1 . Ipak je v r i j edno naznačiti tu želju jednog Istočnog oca da oba kršćanska d i j e l a b u d u što uže povezana.

B a z i l i j e isto tako sve poduzimaše da u j e d i n i p ravov j e rne Istočne C r k v e . U tome je u g l a v n o m uspio. Pos l i j e A t a n a z i j e v e s m r t i (g. 373) gotovo je sam bio u s t u k o m a r i j e v s k i h napada . Mogao je računati na pomoć samo neko l i c ine p r i j a t e l j a . Stoga s t r p l j i v o počinje o k u p l j a t i p ravov j e rne b iskupe . P l o d j e tog sab i ran ja konačna osuda ar i j evs tva na C a r i g r a d s k o m općem saboru. B a z i l i j e S a b o r a n i je doživio, a l i ga je sves t ran im r a d o m v e l i k i m d i j e l om p r i p r e m i o .

4 . TEOLOŠKI P R O B L E M I O D N I C E J S K O G D O C A R I G R A D S K O G S A B O R A

A. Razmišljanja o B o g u S i n u

Razdob l j e u k o j e m živi B a z i l i j e označeno je p r i j e svega živim s u k o b i m a i žestokim, r a s p r a v a m a što ih je s v o j i m neobičnim n a u k o m o K r i s t u izazvao A r i j e 3 5 . Po n j e m u se n a z v a hereza k o j a je u središtu teološkog razmišljanja do C a r i g r a d skog sabora. A r i j e v s t v o je do te mjere zahvat i l o duhove da je o n j e m u rasprav l jao i s i t n i puk . P o z n a t a je i z r e k a da su tada i p i l j a r i c e na tržnicama raspredale o božanstvu S i n a . Na A r i j e v se n a u k osvrće i B a z i l i j e u Duhu Svetom. D o b a r dio tog d j e la još se j ednom o d m j e r a v a s a r i j e v s k i m t v r d n j a m a . P o t r e bno je stoga za bol je razumi jevan je spisa o D u h u i m a t i na p a m e t i što je A r i j e učio.

3 4 O Baz i l i j evu »ekumenskom« pokušaju v i d i B. P R U C H E , Basile, 68—69; \ A N G E L I , Basilio, 109—122; Y . C O U R T O N N E , Temo in , 237—307; E . A . de M E N D T -E T A , Basile, .122—166; S. G I E T , Idees, 311—355; N. C O R N E A N U , Les efforts de salnt Basile pour Puni te de 1' £glise, u Verbum Caro, 23 (1969), 43—67.

3 5 A r i j e počinje g. 318. propovi jedat i o narav i Riječi u a leksandr i j sko j lučkoj c r k v i gdje je vršio svećeničku službu. U m r o je g. 336.

16 17

Artjev nauk

Osnovna j e A r i j e v a t v r d n j a : posto j i isključivo j edan B o g . P o s v e m a je n a d n a r a v a n te sa s tvoren jem ne može i m a t i n i k a k v a dodira . B o g n i je n i rođen n i s tvoren . I zvor j e sve zb i l j e . N o v i ga Zav je t n a z i v a B o g Otac. P r v o i jedino Očevo stvorenje jest n jegova Riječ, Isus K r i s t . Riječ je nas ta la iz ničeg Očevom vo l j om. P r e m a tome, i m a početak. Stoga j e postojalo v r i j e m e , k a d Riječi n i je b i lo . Riječ n e m a n i k a k v a n a r a v n o g zajedništva s Ocem. Oca ne poznaje. O s t a l a s tvoren ja Otac je pro izveo posredstvom Riječi.

S tim. se opće p o z n a t i m c r t a m a A r i j e v e zab lude p o d u d a r a j u k r a t k e t v r d n j e u Duhu Svetom o a r i j e v s k o m n a u k u . Po B a z i -l i j u a r i j e v c i n e pozna ju S i n a ; u m a n j u j u g a i l i posve zabacu ju . B r o j e ga n a k o n Oca jer drže da ne d o l i k u j e da se S i n s t a v i na i s tu r a z i n u s Ocem. A r i j e v c i naglašuju da j e S i n v r e m e n s k i mlađi od Oca jer ih d i je le v j e k o v i . Čast je S i n a niža od Očeve te ga se ne smi je spomin ja t i zajedno s O c e m u s lavosp jevu . Redos l i j edom S i n do laz i n a k o n Oca . Sredstvo j e k o j i m j e B o g stvor io ostala s tvoren ja 3 8 .

Ta j je nauk , ništeći b i t Evanđelja, i zazvao b u r u protesta u C r k v i . C r k v a ga je osud i la g . 325. u N i c e j i . N i c e j s k i O c i u s t v r -diše p r o t i v A r i j a da je K r i s t kao B o g ne samo »iz Očeve biti«, već s O c e m »istobitan« 3 7 . Riječ »istobitan« u srce je pogodi la a r i j e v s k u herezu jer o K r i s t u v e l i da mu j e kao B o g u b i t j edna te i s ta s b i t i B o g a Oca . To znači N i c e j s k i »istobitan«.

Ponicejske teološke stranke

S a b o r s k o m osudom a r i j e v s k a hereza n i je , na žalost, u n i štena. Poteškoće tek započeše. U p r a v o se ne m o g u pobro j i t i sinode koje su od g . 325—381 i m a l e s v r h u da nađu p r a v i i z raz k o j i m bi se i zraz io položaj S i n a u božanskom ota jstvu. S v a k i dan se, tako reći, stvarao n o v i obrazac v jere . U toj složenoj epohi , do pojave pneumatološkog prob lema , dade se razlučiti n e k o l i k o teoloških smjerova koje v a l j a i m a t i p r e d očima jer u n j i h o v u je ozračju nastajao i B a z i l i j e v spis o D u h u .

J e d a n je dio Istočnih b i s k u p a bez otezanja pr istao uz N i c e j s k i »istobitan«. Vođa je te s t ranke bio A t a n a z i j e V e l i k i (295—373). Uz »istobitan« pr istao je također kršćanski Zapad . B a z i l i j e n i j e i z početka pr ipadao toj s t r u j i . V i d j e s m o da ga je

3 0 Na ov im mjes t ima Baz i l i j e donosi A r i jev nauk: I I I , 5 . 9 ; V I , 13—15; X I , 27; X V I I , 43; X X V , 59; X X X , 77.

: ] 1 To je glasovit i homoousios. Sasatvljen je od homos, »isti« i ousia, »bit«, »narav« . Otud »istobitan«.

krst io a r i j e v s k i nastro jen D i a n e j . B a z i l i j a j e n i ce j skom v j e r o v a n j u doveo A p o l i n a r , k a s n i j i začetnik a p o l i n a r i z m a . V a l j a z a h v a l i t i A t a n a z i j u i B a z i l i ju da se i na Is toku očuvao i konačno bez p r i m i s l i bio prihvaćen svečano proglašeni »istobitan«. Tu teološku s k u p i n u , b r o j e m neznatnu , naz ivamo homousijci I l i nicejci j e r su n j e n i članovi s ta ja l i uz n i ce j sk i Sabor i »istobitan < (homoilsios).

H o m o u s i j c i m a su po nauci veoma b l i z u homoj-usijcr". R a z l i k u j u se samo j e d n i m jotom. Većina Istočnih b i skupa p r i p a daše toj s t ranc i . V j e r o j a t n o je i B a z i l i j e u mlađim d a n i m a naginjao t i m k r u g o v i m a . Izraz homoiousios (sličnobitan), s u sreće se p r v i put na s inod i u S t r m i j u (Sr i j emska M i t r o v i c a ) g . 357. J a v n o j e potvrđen na anc i rsko j s inod i g o d i n u dana k a sni je . K a k o su i cara p r i d o b i l i za taj i z raz , homojus i j s tvo postade službena d v o r s k a v j e ra . T lomojus i j c i su odbac iva l i »istobitan« jer su se b o j a l i da se n j i m e dovol jno ne ističe osobna r a z l i k a i osobnost O c a i S i n a . B o j a z a n je v jero jatno po tek la o tud što se u Ni ce j sko j osudi riječi bit (ousia) i hipostaza s h v a ćene kao istoznačnice. Sabor je, na ime, osudio one k o j i uče da S i n do laz i i z neke druge hipostaze i l i b i t i , a ne Očeve. P r e m a tome, t v r d n j a da je S i n »istobitan« Ocu , ako »istobitan« n i j e dobro shvaćen, m o g l a je ponešto zas jen i t i osobnost p r v e i druge božanske Osobe. G o v o r o i s tobi tnost i mogao se uzet i za riječ o istohipostatičnosti. Budući da izričaj homojusios i l i »sličan po biti« bol je naglašava osobnu r a z l i k u Oca i S i n a , n i j e čudno što su je rado p r i h v a t i l i Istočni b i s k u p i . Među pristašama riječi homojusios napomin jemo M e l e c i j a A n t i o h i j s k o g i Ćirila J e r u zalemskog . A t a n a z i j e i H i l a r i j e priznaše da su homojus i j c i u srži p r a v o v j e r n i . Učili su da je narav S i n a posve »slična« Očevoj b i t i . K r i s t u su p r i z n a v a l i božanstvo i vječni opstanak 3 0 .

Službeni ob l ik a r i j e v s t v a u to v r i j e m e p r e d s t a v l j a j u homejci10. O n i su odbac i l i i »istobitan« i »sličnobitan«. O S i n u su g o v o r i l i da j e O c u samo »sličan«. G l a v n i im je preds tavn ik A k a c i j e pa les t insk i . H o m e j c i s u svo ju v j e r u i z r a z i l i n a s inodi u C a r i g r a d u , god. 360. I z j a v i l i su da v j e r u j u da je S i n »sličan O c u k o j i ga je rodio«. S t r a n k a ni je b i l a j ed instvena . U njo j je b i lo l j u d i različita osvjedočenja 1 1 .

3 8 Od homoioousios. Homoios znači »sličan«, a ousia »bit«. Dakle : sličnobitan, sličan po b i t i , slične b i t i .

as O bornoj usij cima v i d i J. G R I B O M O N T , fisotterisme, 26—27; G. B A R D Y , Ma-cedonius, 1477; A. M. R I T T E R , Konstantinooel, 68—85; P. T h . C A M E L O T , Homeou-siens, 831-832.

4 0 Od homoios, »sličan«. « O homejc ima pobliže u P. T h . C A M E L O T , Hcmeens , 828—829; Y. C O U R T O N -

N E , Temoin, 105. 159—160; J. G R I B O M O N T , ćsoterisme, 26—27. Za poniee jsku teolog i ju v i d i T. ŠAGI-BUNIĆ, Izazov starih, 167—174.

18 19

Najkraći i n a j d o s l j e d n i j i a r i j e v c i b i l i su anomejci42. N i s u b i l i b r o j n i , a l i su s v o j i m s tavom p o k r e n u l i žuči j i ve rasprave , G l a v n i s u i m preds tavn i c i A e c i j e A n t i o h i j s k i koga B a z i l i j e spom i n j e u Duhu Svetom4* i E u n o m i j e Cizički" . Ta dvo j i ca dadoše A r i j e v u n a u k u strogo f i lozofsko ruho . U g l a v n o m su se n a d a h n j i v a l i A r i s t o t e l o v o m l o g i k o m i n e o p l a t o n s k i m m i s l i m a . T e o l o g i j a im je sustavna i dosta n e r a z u m l j i v a 4 5 . Ne upuštajući se potanje u anomejsko učenje, i znos imo samo što o t o m nađosmo u B a z i l i j e v u d je lu . Iz spisa Duh Sveti v i d i se da su anomejc i t v r d i l i da j e S i n skroz različit po n a r a v i od Oca . S i n je, po n j i m a , posve nesličan O c u . S v o j u su misao z a s n i v a l i na t om što Otac i S i n i m a j u različite naz ive . Imena , drže anomejc i , izražavaju n a r a v i . Za anomejce S i n j e tek s luga k o j i m se Otac služi u provođenju s v o j i h d je la . S i n je samo oruđe u Božj im r u k a m a 4 8 .

* *

Čini n a m se da B a z i l i j e i m a p r e d očima sve te ar i j evske ogranke k a d u Duhu Svetom napomin je p r o t i v n i k e k o j i u B o g u »supr ostavi j a ju naravi« 4 7 . T i l j u d i , po n j egovu mišl jenju 4 8 , krš ćanstvo ponovno vraćaju u poganstvo jer K r i s t a s m a t r a j u s a mo višim čovjekom i l i možda po lubogom. D o k B a z i l i j e piše djelo Duh Sveti, još u v i j e k je u žiži teoloških razmišljanja K r i s t o v o božanstvo. Stoga je r a z u m l j i v o što je p r v a p o g l a v l j a svoga d je la posvetio t i m p i t a n j i m a 4 9 . P r i t o m s e j e digao n a d t e h ničko rasprav l j an j e i nad i laz io stranačke k r i l a t i c e , a l i je zato B i b l i j o m , P r e d a j o m i f i l o z o f s k i m dokazom pokaz ivao koje m j e sto p r i p a d a K r i s t u u Božjem ota js tvu. Čak je izostavl jao i N i c e j s k i »istobitan«. Služio se je ri ječju »istočastan« i nadao se

4 2 Po anomoios, »nesličan«, 4 3 Aecije umire g. 370. Od njegovih djela imamo jedan ulomak, u Duhu Svetom,

I I , 4. O tome usp. G. B A R D Y , Heritage, '809—827. Os im tog u l o m k a postoje d i je lovi njegova spisa Svntagrnation. V i d i L. R. W I C K H A M , Svntagrnation.

4 4 E u n o m i j e bijaše na jpr i je Aeci jev učenik, potom pr i ja te l j i suradn ik . R o d o m je sa sela na granic i Galaci je i Kapadoc i j e . Stekao je v e l i k u naobrazbu . B i o je gen i ja lan čovjek. Napisao je mnoga djela ko ja su pob i ja l i ondašnji teolozi među k o j i ma i Baz i l i j e . Dje la su mu sačuvana samo u od lomc ima . Napomin jemo Apologetikos (FG, 30, 835—868) i Apologia hyper apologias. E u n o m i j e u mladost i živi u C a r i g r a d u . G. 358. odlazi u A n t i o h i j u gdje ga ari jevski, b i s k u p red i za đakona. G. 360. postaje cizičkim b i s k u p o m . Njegovom i Aeci jevom zaslugom anomej izam pobjeđuje na s i r -rai jskoj (Sr i j emska Mitrov ica ) s inod i . E u n o m i j e umire g. 395.

' 4 5 O anomeizmu v i d i J. DANIELOU, Le IVeme slecie, 51—54; H. DORRIES, De Špiritu, 8—14; A. HEISING, Heilige, 283—290; L. R. WICKHAM, Date, 231—240, Syntagmation, 532—569; L. A B R A M O W S K I , Eunomios, 809—827.

4 3 O anomeizmu u Duhu Svetom usp . I I , 4; I I I , 5; I V , 6; V, 11. 4 7 Duh Sveti, X X X , 77. 4 8 Duh Sveti, X X X 77. 4 9 Za nauk o S i n u u Duhu Svetom v i d i V, 7; V I , 15; V I I ; V I I I , 18—21.

da tako može bez štete za pravov je r j e o k u p i t i sve i s t inske p o k l o n i k e K r i s t o v a božanstva. D o k a z i v a o j e da S i n u p r i p a d a is ta čast, i s ta s l a v a i isto poklonstvo kao i Ocu . Po B a z i l r j u , to je moguće t v r d i t i j e r Otac i S i n i m a j u j e d n u i i s tu narav . U taj širi o k v i r v a l j a s t a v i t i i z l agan ja o S i n u k o j i m a je C e z a -r e j s k i b i s k u p započeo svoj spis.

B. Sabelijevstvo

B a z i l i j e piše k n j i g u Duh Sveti vodeći također računa o teološkoj m i s l i k o j a je suprotna ar i j evs tvu . Riječ je o »sabeli-j e v s k o m zlu«, k a k o kaže B a z i l i j e . To zlo svod i kršćanstvo na židovstvo j e r »stapa osobe«. Dovo l jno ih ne r a z l i k u j e te »mi ješa p o j a m O c a i Sina«. Po Sabe l i j evo j n a u c i Otac, S i n i D u h S v e t i samo su i m e n a za različite ob l ike božanskog d je lovanja . U z b i l j i n e m a n i O c a n i S i n a n i D u h a Svetoga. P o s t o j i samo božanstvo koje se, k a d s tvara , zove Otac, k a d o t k u p l j u j e S i n , i k a d posvećuje, D u h S v e t i . Otac, S i n i D u h n i s u zasebne zb i l j e n i t i hipostaze. Za se ne postoje. T a j j e n a u k s i l io B a z i l i j a da u spisu Duh Sveti često ističe i s t i n s k u opstojnost Oca , S i n a i D u h a . Naglašavao je da su hipostaze 5 0 sa s v o j i m v las t i t o s t ima i osobitost ima 5 1 .

C. Duh Sveti u teološkom r a z g l a b a n j u

Najranije doba

P r v i h je stoljeća C r k v a živjela u D u h u i od D u h a . O n j e m u se u t i m v j e k o v i m a malo i škrto pisalo . I ono što je zabilježeno na početničkom je s tupn ju . D u h n i je bio u teo log i j i točno odre đen l i k . Još ne posjedovaše i s taknut i j e mjesto. I s t ina je da su a luz i j e na D u h a bro jne , a l i još u v i j e k pojedinačne i uzgredne. U p r v o m kršćanskom r a z d o b l j u j e d v a da je što rečeno o n a r a v i i d j e l i m a D u h a . N i s u b i l i izvučeni zaključci o tud što se D u h n a l a z i u v j e r o v a n j u i k rsno j f o r m i uz O c a i S i n a . Može se reći da je tada n a u k o D u h u više uključen u obični i d n e v n i

5 0 B a z i l i j e , po običaju svoga vremena, božansku T r o j i c u naziva hipostazama. Time želi reći da su prave zb i l j e . U tom smis lu imamo riječ hipostaza u V, 7; X V I I I , 44. 45. 47 i X X V , 59. T r i božanske hipostaze Baz i l i j e označuje također riječju prosopon k o j a izvorno znači »maska«, »krinka«, »krabulja«, »lice« na pozorn i c i , a l i vremenom postaje tehnička riječ za »osobu«. U tom smis lu u V, 8; X V I I I , 45; X X I , 52; X X X , 77. Prema tome, nasuprot Sabe l i ju , Baz i l i j e vjeruje da. su u Bogu t r i hipostaze, t j . t r i zasebna prosopona i l i osobe.

5 1 O sabeli jevstvu u B u h u Svetom usp. X X V , 59; X X X , 77; V. 7. O sabeli jevstvu općenito u B a z i l i j a , v i d i Y. C O U R T O N N E , Temoin, 134—139. Sabel i je , po kome je nazvana hereza, potječe iz L i b i j e . Oko g. 217. dolazi u R i m . Njegov je nauk osudi ) papa Kalist.

20 21

c r k v e n i život, nego predmet ozb i l jn i j eg znanstvenog istraživan j a i razmišljanja 5 - ' .

T o n a p r v i pogled čudi. A l i z a t o posto j i stanovito o p r a v danje 5 3 . D u h je S v e t i d je lovao u dušama. I z n u t r a je vodio dobru , krepos t i i i s t i n i . N i j e se u t j e l o v l j e n po jav io na z e m l j i . Stoga je b i l o teže upozor i t i na n jegova d je la . T r e b a l a je p o v i jesna udal jenost da se može uočiti k a k o je D u h na d j e l u u Božjo j C r k v i . T e k se tada moglo k a z a t i da je širenje Evanđelja ostvareno v o d s t v o m i p o t i c a j i m a B o g a D u h a 5 4 .

Na Nicejskom saboru Iako su se već p r i j e N i c e j s k o g sabora širile s u m n j i v e g l a

sine o D u h u , taj S a b o r 5 5 n i j e dod i rnuo pneumatološko p i tanje . S v a mu je misao b i l a usredotočena na božanstvo S i n a . Još se n i je osjećao p r o b l e m D u h a Svetoga. Stoga je u N i c e j s k o m s i m b o l u za D u h a samo rečno: » I u D u h a Svetoga«. S a b o r s k i O c i v a l j d a n i s u p r i m j e t i l i da je A r i j e i o D u h u nastrano učio. T v r d i o je, doduše, da je D u h osoba, a l i je m i s l i o da se po b i t i r a z l i k u j e od S i n a kao što se S i n r a z l i k u j e od Oca . D u h je, po A r i j u , samo p r v o i naj odlični je S inovo s tvorenje 5 6 . I E u z e b i j e C e z a r e j s k i (263—339) imaše nedostatno po imanje o D u h u . T v r dio je da se D u h , s tvoren po S i n u , u moći, dosto janstvu i n a r a v i n a l a z i na trećem mjes tu u T r o j s t v u . U Tro j s tvo je tek stoga uključen j e r čašću i dosto janstvom nadv isu je sva ostala s tvo r e n j a 5 7 .

Aecije i Eunomije

A e c i j e i E u n o m i j e 5 8 također čudno misliše o Bož jem D u h u . Čini se da su upravo oni p i tan je D u h a p r v i u v e l i u teološko

5 2 O na j rani jo j pneumatoiogi j i usp . W. Đ, H A U S C H T L D , Geis t , Pneumatomac l ien , 6 ; I . O. de U r b i n a , Micee ? 152;' J . G R I B O M O N T , Ćsprit, 1257; G. L . P R E S T I G E , D i e u . 87; T. J . ŠAGI-BUNIĆ, Povi jest , 446 s i .

53 Poznato je tumačenje G r g u r a Naz ianskog u Pe tom teološkom govoru: »Stari je Zavjet jasno navi jestio Oca, a S ina na skrov i t način. N o v i je Zavjet objavio S ina i dao nazret i božanstvo Duha . Sada D u h boravi među n a m a i očituje se jasni je . K a d Očevo božanstvo još ne bijaše poznato, n i je b i l o razbor i to da se očito naviješta Sinovo; i k a d Sinovo božanstvo još ne bijaše prihvaćeno, ni je trebalo , ako smi jem reći, l j u d i m a tovar i t i nov i teret govoreći im o B u h u Svetom (. . .) Trebalo je n a predovati sus l j ednim usavršeni i m a ( . . . . ) Trebalo je ići iz svjetlosti u svjetlost (. . .) da se može m o t r i t i kako bliješti i ro j s tvena svjetlost« (Iz f rancuskog pri jevoda u B. P I A U L T , Le mvstere du D i e u vivant," Pariš, 1956).

5 4 U s p . G . L . P R E S T I G E , D i e u , 87. 5 3 Z a N i c e j s k i sabor v i d i I . O . d e U R B I N A , Nicee , 152 i J . N . D . K E L L Y , E a r l v ,

255—258. 5 0 O Ar i jevo j pneumato iog i j i usp . J . N . D . K E L L Y , Altkristliche, 333—339;

Ea'rfv, 255—258. 5 7 O Euzebi jevo j m i s l i o D u h u , J . N. D. K E L L Y , 255—258. * -5 8 0 Aecijevoj i Eunomi jevo j pneumatoiogiji . . v i d i J . D A N I . E L O U , Le iVfeiiie

s l ede , 53—54; H. D O R R I E S , De Špiritu, 8—14; L. R. W I C K H A M , Date, 231—240; Syntagmation, 532—569; A. H E I S I N G , He i l i ge , 283—290; R. P. C. H A N S O M , Bas ! ! , 245—246.

rasprav l jan je . D u h je, po n j i m a , stvorenje. S t v o r i o ga j e S i n po Očevu naređenju. D u h je najsavršeniji među s tvor en im bićima. N a r a v m u S inovo j n i je n i slična. N e posjedjuje n i k a k v a ud je la u božanstvu n i t i i m a stvaralačku moć. S i n u sto j i na službi. S i n se n j i m e služi u d j e lu p r o s v j e t l j i v a n j a i posveći v a n j a . D u h je, t v r d e A e c i j e i E u n o m i j e , posve podložan S i n u .

Pisma Serapionu

P r v i i z r a v a n spomen izričita r a s p r a v l j a n j a o n a r a v i D u h a Svetoga do laz i i z E g i p t a . O k o god. 360. t m u j s k i b i s k u p S e r a -p i o n 5 9 piše A t a n a z i j u u tebsku p u s t i n j u da se n e k i od n j e g o v i h v j e r n i k a čudno izjašnjavaju o D u h u Svetom. A r i j e v s t v o , d o d u še, zabacuju , a l i k r i v o uče o D u h u 6 0 . Niječu da je B o g . T v r d e da je po n a r a v i posve različit od O c a i S i n a . D u h a s m a t r a j u stvorenjem i l i točnije anđelom odnosno j e d n i m od d u h o v a k o j i služe S i n u . D u h je, po n j i m a , s luga k o j i iz vršu je Božja n a r e đenja. A t a n a z i j e odgovara na taj izvještaj u g l a s o v i t i m p i s m i m a S e r a p i o n u 6 1 . P r o t i v n i k e n a z i v a tropicima i po p r v i put u p o t r e b l j a v a riječ pneumatomasi k o j a će postat i r e do v i t i n a z i v za n i j ekate l j e božanstva D u h a Svetoga 6 2 , iako n i je s igurno da su eg ipatski tropici u svezi s k a s n i j i m pneumatomaškim r a s p r a v a m a i b o r b a m a 6 3 .

Aleksandrijska sinoda

N a u k eg ipatsk ih pneumatomaha uskoro je naišao na službenu osudu. To se zb i lo na s inod i što je pod v o d s t v o m A t a n a -z i j a održana god. 362. u A l e k s a n d i j i . Tu je zabačeno učenje o n i h k o j i drže da je D u h stvorenje i da je s t ran Očevoj i S inovo j b i t i . D u h je, po s inodi , v las t i t Ocu i S i n u i neod je l j iv od n j ihove n a r a v i . U v j e t za c rkveno zajedništvo otad je odba c ivan je pneumatomaških t v r d n j i . T a k o se po p r v i put u službenoj i s p r a v i nadopun ja n i ce j ska z r e k a o D u h u . N a k o n a l e k -sandr i j ske sinode D u h postaje predmet r a s p r a v l j a n j a i i z v a n

5 9 Serap ion je od g. 339—362 b i skup u Trnu i s u E g i p t u . 8 0 O n a u k u t i h l j u d i v i d i J . L E B O N , Athanase, 53; P . M E I N H O L D , Fneumato-

maehoi, 1067. 1079. 1099; I. O. de U R B I N A , Nicee, 154; J. G R T B O M O N T , Makedoni-anismus, 1313—1314; W. D. H A U S C H I L D , Pneumatomachen, 17.

6 1 Riječ je o Epistulae IV ad Serapionem. Potječu iz g. 358—362. U t i m P i s m i ma i m a m o p r v i opširniji nauk o D u h u . Uz Atanazi ja na k r i v i egipatski nauk osvrnuo se je i D i d i m S l i j ep i u De Špiritu Sancto. Tako su, uz B a z i l i j a , Atanazi je i D i d i m teolozi Duha Svetoga u ranoj C r k v i .

6 2 Atanazi je prot ivn ike Duha Svetog naziva tropici j er su u po tvrdu svoj ih izr eka u z i m a l i mjesta iz B i b l i j e te ih bez obzira na f i lo log i ju i smisao r i j e c i , posve samovol jno, tumačili. Naziva ih pneumalomakhofintes, t j ." duhoborc i , borc i prot iv D u h a .

6 3 O odnosu između »tropika« i k a s n i j i h pneumatomaha vidi A. L A M I N S K T , Hei l ige , 30—35; J , N . D . K E L L Y , Early, 255—258,

22

E g i p t a . Čitav se Istok počinje živo z a n i m a t i za osobu i djelo D u h a Svetoga 6 4 . P n e u m a t o l o g i j a postaje središnji teološki p r o b l em . To traje do C a r i g r a d s k o g sabora k a d je završeno o b l i k o vanje tro jstvene dogme.

Pneumatomasi

P r a v i p n e u m a t o m a s i 6 5 dolaze iz homojus i j ske s ranke . G l a v n i i m j e p r e d s t a v n i k Eus ta t i j e i z Sebaste 6 0 . T o l i k o n jegova misao v l a d a pneumatomaškim g i b a n j e m da b i naj s h v a t l j i v i j e b i lo da su se članovi pneumatomaške s t ranke n a z v a l i eusta -t i j evc i . Eustat i j e je za svo ja p o i m a n j a našao pristaše u E l e u z i j u Cizičkom 6 7 i M a r a t o n i ju N i k o m e d i j s k o m 6 8 , P r e s u d a n d a t u m za povi jest pneumatomaškog p o k r e t a bio j e l o m između E u s t a -t i j a i B a z i l i j a u l i p n j u 372. D o t a d su b i l i v e l i k i p r i j a t e l j i " i B a z i l i j e stajaše pod E u s t a t i j e v i m ut jeca jem. B a z i l i j e , međutim, saznaje da Eustat i j e ko leba u v j e r i s o b z i r o m na božanstvo D u h a Svetoga čime se r a z l i k u j e od os ta l ih kapadočkih i pont -s k i h b i skupa . C e z a r e j s k i b i s k u p zaključuje da se potanko po -razgovor i s E u s t a t i j e m o teo log i j i D u h a Svetoga. U tu ga je s v r h u posjetio u Sebast i u l i p n j u 372. D v a su dana r a s p r a v l j a l i . B a z i l i j e je sa sastanka pošao radostan j er se s E u s t a t i j e m s u g l a -

6'* O značenju a leksandr i i ske sinode za pne^mato los i ju v i d i G. BARDY. Maceđo-nius, 1473; P. M E I N H O L D , Pneumatomachoi, 1079—1080; J . N . D. K E L L Y , Altchrist-Iiche, 333—339; Early, 258—263.

6 5 Riječ pneumatomaklios sastavljena je od pneuma, »duh« i makhomai, »boriri se«. Otuda »duhoborci«, b o r c i pro t iv D u h a . Riječ je načinjena prema khristomak-hountes k o j o m su označivani ar i j evc i . Jedna je i druga izvedena iz theomakhein, >boriti se prot iv Boga«. U s p . P. M E I N H O L D , Pneumatomachoi, 1066.

6 6 K a k o je Eustat i j e usko vezan s B a z i l i j e m , potrebno je napomenut i glavne podatke iz njegova života. Rođen je g. 300. Nagađa se da je u A l e k s a n d r i j i oko g. 320. b io Ar i j ev učenik. Po povratku u r o d n u A r m e n i j u , započeo je v i l i k i monask i pokret . Eustat i j e je otac maloaz i j skog monaštva. B i o je strog u askez i . Na žalost u mnogo čemu je kao monah bio ekstravagantan te ga je stoga iz Sebaste prognao v last i t i otac, b i s k u p u tom gradu. O t u d je prešao u Cezare iu , potom u N i k o m e d i j u te Carigrad gdje je s uspjehom širio ascetsko gibanje. I sabori su ga osuđivali jer je njegov način života kao monaha prelazio razumne okv ire . G. 356. postaje b i sku p o m u Sebasti . Iduće godine obi lazi S i r i j u , Eg ipat i Mezopotami ju da bi što bol je upoznao tamošnji monask i život. G. 356. predvodi poslanstvo u R i m papi L i b e r i j u . Pred s inodom u T i a n i čita papino p ismo . G. 372. p r e k i d a s B a z i l i j e m i konačno prelazi pneumatomasima. U m r o je g. 372. O n jemu v i d i A. A N G E L I , Basilio, 103. 105; Y COURTONNE, Temoin, 179—222: J. G R I B O M O N T , ćsoterisme, 29—41; W. K A F N E R , 1203—1204; E u s t a t i j a j e ht io r e h a b i l i t i r a t i F . L O O F S , Eusthatius. A u t o r m i s l i da bi C r k v a E u s t a t i j a s lavi la kao ve l ikog sveca da ni je došao u sukob s B a z i l i j e m . Baz i l i j e b i nanio štetu Eusta t i j evu dobru glasu.

6 7 B i o je homo jusi jac. B i s k u p o m ga red i Macedoni je , Jedan je od vođa pneumatomaha. V i d i P . M E I N C H O L D , Pneumatomachoi; J . DANIĆLOU, Le IVeme s l ede , 55.

6 8 Pošto razd i j e l i svoja iman ja s i romas ima , postaje manah. U C a r i g r a d u osniva samostan. Za b i skupa Ni komedi je posvećuje ga Macedoni je . U s p , P M E I N C H O L D . Pneumatomachoi , 1074—1075: l . O. de U R B I N A , Nicee , 156.

^ Eustat i je nije bio samo Baz i l i j ev osobni pr i j a te l j , već i njegovo ob i te l j i . Ra / i l i jeva m a j k a , šest n\ Ma k i m a i brat Nekrac i j e živjeli su u samostanu po načelima koja je odredio {'ustatije. Baz i l i j e je prat io E u s t a t i j a na Car igradsk i sabor g. 360 Po Eustat i jevu savjetu poduzeo ie puUn/ .njc u sv rhu upoznavanja i^točnou monaš tva.

sio u s v i m p n e u m a t s k i m p i t a n j i m a . Utanačili su još j edan s a stanak k a d će Eustat i j e potp isat i i spov i j ed v jere k o j u su sasta v i l i u l i p a n j s k i m r a z g o v o r i m a . N o p r e v r t l j v i Eus ta t i j e n i j e došao na dogovor 7 0 . Dapače, p ismeno je obavi jest io B a z i l i j a da s n j i m k i d a zajedništvo i optužio ga da je p r i s t a l i c a A p o l i n a -rove zablude. Ta je nesuglasica između B a z i l i j a i E u s t a t i j a i s t i n s k i početak pneumatomaških napada na božanstvo D u h a .

G o d i n e 376. Eustat i j e drži s inodu s E l e u z i j e m u C i z i k u gdje prihvaćaju r a d i k a l n e E u n o m i j e v e i A e c i j e v e pneumatske po stavke. Za da l jn je uređenje pneumatomaške skup ine veoma je značajna s inoda u K a r i j s k o j A n t i o h i j i , god. 378. Tu je na r a s u l u homojuz i j ske s t ranke osnovana zasebna pneumatomaška s t r a n k a . G o d i n e 380. s t r a n k a postaje posebna C r k v a , i ako će v las t i -t i m ređenjima početi tek g , 387. Ta za jednica ostaje na životu do polovice petog stoljeća.

Na C a r i g r a d s k o m saboru god. 381. b i l i su p r i s u t n i i p n e u matomas i 7 1 . S k u p i n u od 36 n j i h o v i h b i s k u p a predvodio j e E l e u -zi je . S a b o r s k i su se O c i n a d a l i da bi moglo doći do sporazuma. Stoga su za svoje v j e rovan je b i r a l i i zraze za ko je su m i s l i l i da su p n e u m a t o m a s i m a p r i h v a t l j i v i . U z a sve to, p u k o t i n a i z m e đu C r k v e i p n e u m a t o m a h a bijaše odveć d u b o k a da bi došlo do i z m i r e n j a . Videći da ne m o g u p r i h v a t i t i S a b o r s k i n a u k p n e uma toma s i napuštaju C a r i g r a d . Sabor je u s v o m k a n o n u među heret ike ubro j i o i pneumatomahe .

Pneumatomaški nauk

N a u k p n e u m a t o m a h a n i je l ako ožeti. D j e l a im se n i s u sačuvala te n j i h o v u misao možemo naći jedino u sp i s ima n j i h o v i h p r o t i v n i k a . Ovo je osnovna pneumatomaška t v r d n j a o D u h u : D u h S v e t i n i j e B o g . N e posjeduje n i k a k v o božanstvo. O istobi tnost i D u h a s O c e m i S i n o m ne može b i t i govora . D u h se ne smi je p r i b r a j a t i božanskoj n a r a v i . Ne do laz i »iz Boga« j er bi u t om slučaju bio »brat« Jedinorođencu. N i j e ni »iz Sina«. T a d b i mu B o g Otac bio »djed«. T a k o su u m o v a l i pneumatomasi . N j i h o v a j e p r a v a misao o D u h u ovo: D u h n i je n i B o g ni stvorenje . Sredn je je biće između B o g a i s tvorenja . Stoga k a d ga i n a z i v l j u s tvorenjem, odmah nadoda ju da se

7 f 1 O B a z i l i j c v u razgovoru s E c u s l a t i i e m i Eus iaHjevu nedolasku na sastanak / i potpisivanje vjeroispovi jedi rr. 372. riđi P. M H I N C H O I . D . Pneumafoniaehoi , 1084; B P R U C I I E , Bas i le , 62, 74. 99; 'Y. r O L R T O M \ T r , Temoin . i7(> 183. 180; f G R L I O M O N T , Ćsotrerisme, 40 —41.

7 1 0 p n cu m a tornas im a na Car igradskom saboru, v i d i A. M. RITTER,Konstan-tinopel, 79—85; J. GRIBOMONT, Makedonianismus, 1313—1314.

24' 25

r a z l i k u j e od stvorenja . M a k a r je D u h a stvor io S i n kao i ostala bića. D u h je i p a k drukčiji nego d r u g a biča. Veći je i uzvišeniji od n j i h . P n e u m a t o m a s i za D u h a rado kažu da je anđeo. No i tad nadoda ju da je časniji od os ta l ih anđela.

Po sudu p n e u m a t o m a h a D u h n e m a ud je la u s t v a r a n j u jer je sam stvoren. Isto tako n i j e i z v o r života k a d od S i n a dob iva život. U l o g a mu je da v o d i B o g u , uči krepos t i i op lemen ju je čovjeka. D u h je Božji dar čovjeku. U čovjeku b o r a v i i d je lu je . Da je B o g , bio b i u d a l j e n od čovjeka i posve mu tuđ. P n e u m a t o m a s i t o l iko ističu nazočnost D u h a u duši da se l a k o može p o m i s l i t i k a k o ga uopće ne s m a t r a j u zasebnom osobom. D u h i m j e božanska s i l a k o j a čovjeka pokreće n a dobro. P n e u matomas i također često ističu da je D u h s luga O c a i S i n a . O t u d je posve jasno zašto su se o p i r a l i da D u h u i s k a z u j u b o žansku čast s k u p a s O c e m i S i n o m . N i s u n i k a k o m o g l i d o p u s t i t i da D u h i m a mjesta uz O c a i S i n a u s l a v o s p j e v i m a 7 2 .

PneumatomaŠki dokaz

P n e u m a t o m a s i u s v o j i m i s k a z i m a o D u h u u g l a v n o m zane -mariše b i lo k a k a v metafizički dokaz. S m a t r a l i su da se pameću ništa va l jano ne može reći u pneumato iog i j i . Isto se tako n i s u h t j e l i obaz i ra t i na P r e d a j u . To ih j e p r i s i l i l o da svoje t v r d n j e p o t k r i j e p l j u j u isključivo S v e t i m p i s m o m . B i b l i j s k a s u mjesta u z i m a l i doslovce. V o d i l i su se samo z v u k o m riječi. Rečenice su t r g a l i i z n j i h o v a sk lopa . N i s u se p i t a l i za smisao rečenica. G l a v n o im j e b i lo da se n j i h o v a i z r e k a o D u h u s l o v o m n a l a z i u navedenom tekstu .

Iz S tarog zav je ta najrađe su n a p o m i n j a l i Ara 4,13 gdje u grčkom tekstu piše da je B o g »stvorio Duha« (ktizon pneuma). O t u d su d o k a z i v a l i svo ju t e m e l j n u zasadu da j e D u h stvorenje (ktisma). N i s u h t j e l i v i d j e t i da pneuma znači vjetar i da jedino to značenje odgovara Am 4,13. Iz S t a r o g zav jeta još su pos i za l i za Zah 1,9 i 4,5. Anđela o k o m e : je riječ u te dv i j e rečenice bez o k l i j e v a n j a izjednačivali su s D u h o m S v e t i m . U N o v o m se zav j e tu najviše navraćaju na Heb 1,14. Tu je govor o »služni-čkim duhovima«. P n e u m a t o m a s i su držali da je i D u h S v e t i j edan od t i h služinskih duhova . Na t e m e l j u Iv 1,3 gdje se t v r d i da je Riječ »sve stvorila«, pneumatomas i zaključiše da u sve

7 2 Za nauk pneumatomaha usp. G . K R E T S C H M A R , Studien, 11—14; P . M E I N -C H O L D , Pneumatomachoi, 1079. 1093—1095; G. B A R D Y , Maeedonius, 1476—1477; A. M. R I T T E R , Konstantinopel, 295—303; W. D . H A U S C H I L D . Pneuma lomachen, 1 9 -21. 49—50. 222. 224; J . N. D. K E L L Y , Earlv. 258—263; B. P R U C H E , Bas i l e , 72—77.

v a l j a u b r o j i t i i D u h a Svetoga. Tumačeći i z r e k u : »Gospodin je Duh« (2 Kor 3,17), t v r d i l i su da riječ »Gospodin« ne označuje D u h a Svetoga.

P n e u m a t o m a s i u s v o m d o k a z i v a n j u navode i Rim 8,11. U toj rečenici 7 3 nalaze dokaz za svoje dv i j e t v r d n j e : D u h je Božji dar u v j e r n i k u i sredstvo je k o j i m B o g dje luje . Budući da je D u h po Rim 8,11 u nama , pneumatomas i vele , da ne može b i t i B o g . Jed ino može b i t i Božja mi los t i skazana kršćaninu. P r i j e d l o g o m bi p a k po u Rim 8,11 b i l o pokazano da je D u h posrednik i sredstvo Božjeg d je la .

P r o t i v n i c i D u h a često u pomoć z o v u i 1 Tim 5,21 gdje su uz B o g a i K r i s t a kao treći član spomenut i anđeli. To je za pneumatomahe dokaz da je i D u h S v e t i j edan od »izabranih anđela« o k o j i m a je govor u 1 Tim 5,21. K tome s 1 T r n 5,21 d o k a z i v a h u da D u h a ne smi jemo s m a t r a t i B o g o m , m a d a je u n e k i m b i b l i j s k i m u l o m c i m a p r i b r o j e n O c u i S i n u . U 1 Tim 5,21 v i d i m o da su i anđeli bro jen i s B o g o m pa ih i p a k ne uključujemo u božanstvo.

P n e u m a t o m a s i su se, os im na ta b i b l i j s k a mjesta , p o z i v a l i na svetop isamsku šutnju. Is t i ca l i su da u B i b l i j i n e m a o tom govora da je D u h B o g , da je Gospod in , i s tob i tan s O c e m i S i n o m ; da j e S t v o r i t e l j i l i da mu dugujemo božansko k lan jan je . Budući da P i s m a o tome ništa ne k a z u j u , p r o t i v n i c i D u h a zaključiše da se D u h u S v e t o m ni ne smi je p r i p i s a t i navedena svo j s tva 7 4 .

Pneumatomaško povjesno značenje

PneumatomaŠki pokret i m a stanovito poz i t ivno značenje za povi jest tro jstvene dogme. C r k v a je, doduše, od s v o j i h početaka v j e r o v a l a u blaženo Tro js tvo . Ipak je teološka misao u s to l je ćima što predhode p n e u m a t o m a s i m a usredotočena na B o g a S i n a i njegov odnos p r e m a B o g u Ocu . Teo log i ja je izražavana dvočlano — Otac, S i n . P n e u m a t o m a s i pos tav l j a ju p r v i t r o j -stveno p i tanje . P o d s i l o m pneumatomaških t v r d n j a stalo se među teo loz ima razmišljati k o j i je p r a v i domet N i ce j skog »istobitan« u t ro j s tvenom otajstvu. Postalo je jasno da Nice j sko v jerovanje t reba u trećem članu nadopuniti ' " ' .

7 3 Rim 8 , 11: »Ako l i D u h onoga k o j i u s k r s i Isusa od m r t v i h prebiva u vama, onaj k o j i u s k r s i K r i s t a od m r t v i h , oživit će i smrtna t i je la vaša po Duhu svome k o j i preb iva u vama«.

7 4 O b i b l i j s k o m pneumatološkom dokazu pišu na pr . G. B A R D Y , Maeedonius, 1477; P. M E I N C H O L D , Pneumatomachoi, 1066. 1093—1099; G. K R E T S C H M A R , Studien , 12; J . G R I B O M O N T , Makedonianismus, 1313—1314; \V. D. H A U S C H I L D , Pne-umatomachen, 19—20.

7 5 Značenje pneumatomaha za povijest dogme naglasil i u P. M E I N C H O L D , Pneumatomachoi,'1101 i W. D. H A U S C H I L D , Pneumatomachen, 6,

28 27

Odnos između pneumatomaha i macedonij evaca

U pov i j e s t ima tro jstvene dogme pneumatomas i se često n a z i v a j u macedoni jeve ima. To je poistovećenje ponešto čudno, iako se dade r a z u m i j e t i . Do g . 382, n e m a i s p r a v a u k o j i m a bi pneumatomas i b i l i z v a n i macedoni jeve ima. P r v i put s u t a d v a n a z i v a istoznačno upot reb i j ena u z a k o n u od 25, s r p n j a 383. k a d je bogoslužje zabranjeno h e r e t i c i m a k o j i nose i m e »macedo n i j evci-pneumtomasi«. Isto se z b i v a u z a k o n i m a k o j i su doneseni g. 384, 423. i 428. P o s l i j e g. 383. i i z v a n z a k o n s k i h odredaba općenito se v e l i »macedonijevci-pneumatomasi«. P o s l i j e g. 400. n a z i v pneumatomas i nestaje te jed ino ostaje macedoni j e v d . N a z i v macedoni jevac i zvorno n i j e vezan s i m e n o m p n e u m a -tomah. M a c e d o n i j e v c i s u b i s k u p i k o j i n i s u p r i s t a l i n a svrgnuće a r i j evskog car igradskog b i s k u p a M a c e d o n i j a 7 6 n a car igradsko j s inod i g , 360. To j su s k u p i n i p r i p a d a l i i k a s n i j i pneumatomaški vođe E l e u z i j e , M a r a t o n i je i Eus ta t i j e . K a k o su o n i nadživjeti M a c e d o n i j a i njegove pristaše, na n j i h je prenesen n a z i v m a c e doni jevc i . O s i m toga i M a c e d o n i j e v n a u k o D u h u 7 7 mogao je d a t i povoda da se njegovo i m e poveže s pneumatomaškim i m e nom. T i m e postaje r a z u m l j i v o zašto su pneumatomas i p r o z v a n i macedoni j evc ima , m a k a r j e Macedon i j e već davno m r t a v k a d se pneumatomaška za jednica počela s t v a r a t i 7 8 .

7 8 Macedoni je postaje kao ari jevac c a r i g r a d s k i m b i s k u p o m g. 342. Od g. 35$. vođa je hornojusi jaca. U m i r e malo pos i i i e g. 364. U s p . P. M E I N C H O L D , Pneumatomachoi, 1073. 1075; A. M. R I T T E R , Konstantinopel, 43—74; V. G R U M E L , Makedo-nios, 1314.

77 Macedoni jev nauk o D u h u odista je sličan klasičnoj pnetimatološkoj zabludi* D u h nema j ednako dostojanstvo kao Otac i Sin; treba ga odijeliti od Oca i Sina; D u h nema udjela u božanskoj s lav i ; D u h ie sluga Oca i S i n a ; ubra ja se među anđele. U s p . P. M E I N C H O L D , Pneumatomachoi, .1078; II . D O R R I E S , De Špiritu, 80.

7 8 O odnosu među naz iv ima »pneumatomasi« i »macedonijeci« v i d i P. M E I N C H O L D , Pneumatomachoi, 1066. 1068—1070. 1073—1074.

28

D R U G O P O G L A V L J E

SPIS O D U H U S V E T O M E

Temeljni sud

B a z i l i j e je napisao više d je la 1 . Ipak ni jedno n i j e tako s lavno kao k n j i g a o D u h u Svetom. Čim reknemo B a z i l i j e , gotovo smjesta m i s l i m o na spis Duh Sveti. To djelo i m a p o v l a šteno mjesto u r a z v o j u kršćanske m i s l i . Pov i j e s t pneumato log i je ne može se ni z a m i s l i t i bez B a z i l i j e v a spisa. U n j e m u C e z a r e j s k i b i s k u p sažima svoj doprinos u n a p o r i m a C r k v e da i z r a z i u svoj p u n i n i svoje v jerovan je . P u t od Ni ce j e do C a r i g r a d s k o g sabora o D u h u S v e t o m v o d i preko B a z i l i j e v a d je la . To je djelo jedno od n a j s l a v n i j i h u grčkoj otačkoj književnosti. Na p n e -umatološkom je području klasično. Neproc j en j i ve je v r i j e d nost i pa ga stoga C r k v a čuva i n j i m e h r a n i svo ju d jecu 2 .

B a z i l i j e j e s v o j i m d j e l om ht io pobožnost D u h u S v e t o m s t a v i t i na čvrste dogmatske temelje . R a z u m s k a u m o v a n j a u p n e u m a t o l o g i j i svodio j e na p r a v u m j e r u . T i m e se odupirao l j u d i m a k o j i su držali da se božansko dade točno i z r a z i t i l j u d s k i m riječima. B a z i l je u Duhu Svetom odlučno suzb i ja t a k a v r a c i o n a l i z a m . M n o g i su se ustručavali v j e r o v a t i u božanstvo i osobnost D u h a . C e z a r e j s k i im b i s k u p o t v a r a oči i potiče ih na pravov jer j e . U k n j i z i Duh Sveti nadasve štiti s lobodu z n a n stvenog istraživanja i rada . S m a t r a da post ignuto i s igurno v a l j a čvrsto držati. A l i put j e traženja t o l iko dug k o l i k o j e neistraživo Božje otajstvo.

U Duhu Svetom i m a m o z r e l i p l od svega B a z i l i j e v a životnog r a z m a t r a n j a . Tu je sabrao sve što je o D u h u mis l i o i do čega se v i n u o pameću i srcem. T r a g o v i su v r e m e n a p r i s u t n i u d j e l u

1 Među B a z i l i j e v i m d je l ima napominjemo; Protiv Eunomija, Filokalia, Homilije o Ileksaemeronu, i t d .

2 Pohvale se na račun spisa Duh Sveti mogu čitati u sv ih B a z i l i j e v i h istraživača. V i d i na p r . J . D A N I f i L O U , Le IVeme sieele, 49; H. D O R R I E S , De Špiritu, 6, 20; E. A. de M E N D I E T A , Pair, 129; J. COMAN, Demonstration, 1.72—173. 209, i td .

29

j er je B a z i l i j e pisao u svom r a z d o b l j u i za svoje doba. Ipak se u Duhu Svetom z r c a l i opća v j e r a ondašnje C r k v e . B a z i l i j e v a je k n j i g a t i j e k o m pov i j es t i dob i la veće značenje nego je pisac mogao s l u t i t i . U njo j je B a z i l i j e odgovarao na p i t a n j a o n d a šnjeg t r e n u t k a , a ona je postala putokaz za c i j e l u C r k v u . Duh Sveti je B a z i l i j e v a d u h o v n a o p o r u k a i ostavština. T a k o su spis s h v a t i l i n j egov i učenici i p r i j a t e l j i . R a d o su ga čitali. S p o z n a l i su da n i j e suhoparna r a s p r a v a k o j a možda z a n i m a stručnjake, a l i j e posve daleko od svakodnevnog života. B a z i l i j ev ! čitači u vidješe da se p i t a n j a k o j a on obrađuje tiču svakog po jed inca i da o rješenju t i h p i t a n j a ov i s i v j e r a u C r k v i . U k n j i z i Duh Sveti B a z i l i j e je znanstvenom metodom rekao svo ju p r e s u d n u i odlučnu riječ : !.

Razlog, v r i j e m e nas tanka , c i l j i povod d je la

B a z i l i j a j e s igurno na pisanje kn j i ge potakao razgovor s E u s t a t i j e m u l i p n j u 372. i n jegov postupak n a k o n dogovora. Eustat i j e je u toj p r i g o d i i zn io pneumatomaške dokaze p r o t i v božanstva D u h a Svetoga. B a z i l i j e ih je shvat io i zapamtio . Stoga n a m se čini da je i s t i n s k i B a z i l i j e v subes jednik i p r o t i v n i k u Duhu Svetom Eus ta t i j e kao p r e d s t a v n i k i glas p n e u m a t o maha . Iz tog je duhovnog r v a n j a s E u s t a t i j e m nastao spis Duh Sveti. To ne znači da C e z a r e j s k i b i s k u p u s v o m d j e l u ne v o d i računa i o o s ta l im p r o t i v n i c i m a D u h a Svetoga. Imamo do jam da je p r i k u p i o sve pneumatomaške p r i m j e d b e ko je su ko la l e u teološkim k r u g o v i m a da bi o n j i m a u Duhu Svetom rekao svo ju kritičku riječ. B a z i l i j e , doduše, i m a p r e d očima u p r v o m r e d u E u s t a t i j a i njegove istomišljenike, a l i se zapravo b o r i p r o t i v s v i h k o j i su u b i l o k o j e m o b l i k u obesc jen j iva l i D u h a Svetog 1 .

B a z i l i j e počinje spis p i s a t i 5 p o t k r a j g. 374, a dovršava ga u g. 375. D je l o je dao na j a v u tek onda k a d su se s n j i m e sug las i l i ostal i kapadočki b i s k u p i i posebice n jegov pr i j a t e l j A m f i l o h i j e . C e z a r e j s k i b iskup n i j e djelo n a m i j e n i o širokim k r u g o v m a , već je imao p r e d sobom l jude k o j i su upućeni u teološke rasprave . O t u d se nagađalo da je spis Duh Sveti

s o tome opširnije u H. D O R R I E S , De Siritu, 6—7. 20. 44. 80. 81. 90. 101. o ) ; i s t i , Basilius, 123; B. P R U C H E , Bas i l e , 7. 8. 211. 219.

* Baz i l i j e u d je lu Duh Svet i pob i ja E u s t a t i j a , ali i ostale pneumćUomaske zabit i -de. U s p . H. D O R R I E S , De Špiritu, 85. 86. 90. 178. 179; \V. D. H A U S C H I L D Pneu-inatomachen, 39. 42; A. H E I S I N G , He i l i ge , 283, B. P R U C H E , B a s i l e , 77. 98; J . GR I B O M O N T , Esoterisme, 40, Renoncement, 463, Eustathe, 1710. . , .

5 Za datum spisa usp . B . P R U C H E , Basile, 41—57; J . G R I B O M O N T , Esoterisme, 42- H. D E H N H A R D , Problem, 67; J . C O M A N , Demonstration, 172—173.

napisan za monahe. Ipak je v jero jatn i je da je p isan za b iskupe k o j i su se t r e b a l i b o r i t i p r o t i v pneumatomaha . U tom je smis lu vr i j edno n a p o m e n u t i da je Duh Sveti posvećen b i s k u p u A m f i -l o h i j u 6 . S a m B a z i l i j e p r i zna je da ne b i želio da njegovo djelo dospije bi lo kome u r u k e . Piše: »Zar je tvoje (Amfi lohi je ) i s k r e ne l j u b a v i u v e l i k e r a s p i r i v a o m o j u revnost. Čvrstina i šutlji-vost tvoje ćudi jamči da rečeno neće b i t i izneseno pred sv je t i n u . Ono se, doduše, ne m o r a s k r i v a t i , a l i biserje ne t reba bacat i p r e d svinje« 7 . C i l j j e d je la sam B a z i l i j e i zraz io ri ječima: »Ti s i (Amf i loh i j e ) p rvo tno za te l jude (pneumatomahe) i l i ,ako su on i skroz neizlječivi, r a d i s igurnost i o n i h što ih sreću tražio da se iznese jasan n a u k o s m i s l u sadržanu u t i m s logov ima (s lavospjevnim prijedlozima)«".

Neposredan povod za djelo pružio je b lagdan sv. E u p s i h a . Tog je dana (5. i l i 7. r u j n a 374.) B a z i l i j e predvodio bogoslužje i upotreb l javao d v o s t r u k i s lavospjev. J e d n o m bi rekao : »Slava O c u sa S i n o m i sa S v e t i m Duhom«, d r u g i put : »Slava O c u po S i n u u D u h u Svetom«. B a z i l i j e spominje da se n e k i od nazočnih oštro suprostaviše s lavosp jevu : »Slava O c u sa S i n o m i sa S v e t i m Duhom«. Za n j i h su to »čudne« riječi i u p r o t u s l o v l j u sa d r u g i m o b l i k o m s lavosp jeva 9 . A m f i l o h i j e j e zamol io B a z i l i j a da protumači smisao osporenog s lavospjeva i tako je nastalo djelo o D u h u Svetom. Odgovor je A m f i l o h i j e v o j želji.

Pitanje autorstva

R i j e t k o je k a d tko osporavao da je B a z i l i j e autor kn j i ge Duh Sveti. T e k je Erazmo, prevodeći djelo, posumnjao da je C e z a r e j s k i b i skup sastavio čitav spis. Erazmo je mis l i o da p o g l a v l j a 17—29 ni je napisao B a z i l i j e . To je t v r d i o na t e m e l j u d v i j u činjenica. P r v a je što se s p o g l a v l j e m 17. s t i l spisa mi j en ja . Ta je t v r d n j a točna. Rečenice su u t o m d i j e l u nedo -t jerane i teže r a z u m l j i v e . A l i to se dade r a z u m i j e t i i bez p o z i v a n j a na novog autora . B a z i l i j e d r u g i dio kn j i ge piše bolestan te se žuri da je što p r i j e dovrši. O t u d s t i l s k a neuglađenost. D r u g i raz log neautentičnosti Erazmo je v id i o u t om što u pog. 17—29 autor sve više posiže za f i l o z o f s k i m dokazom dok je u r a n i j i m p o g l a v l j i m a f i l o zo f i ju potc i jen j ivao . Erazmo i u t om i m a donekle pravo . Ipak v a l j a reći da se pisac Duha Svetog

6 1 0 ezoteri jskoj strani Baz i l i j eva djela, usp. H. D O R R I E S , De Špiritu, 46. 121. l ^ r J T ^ ^ 0 M 0 N T ' fis°terisme, 22—50; E . A. de M E N D I E T A , Pair, 133. 134; 3. P R O U C H E , Autour, 225.

7 Duh Sveti, X X X , 79. 8 Duh Sveti, I, 3. '•» Duh Sveti, T, 3.

30 31

i p r i j e pog. 17 često pozivao na f i lozo fske zasade. Stoga m i s l i m o da n i taj E r a z m o v dokaz ne ugrožava B a z i l i j e v o pravo na spis Duh Sveti10« A . P U E C H i J . C O M A N 1 1 drže d a j e pog. X X V I I 66 umetnuto j er da o obred ima što ih B a z i l i j e na t o m mjestu navod i n e m a spomena u dragim, n j e g o v i m d j e l i m a . No n i ta p r i m j e d b a ni je t a k v a d a b i j e t rebalo uze t i ozbi l jno . N a j b o l j i je dokaz za B a z i l i j e v o autorstvo činjenica što se spis Duh Sveti u s v i m d i j e l o v i m a već pod konac 4. stoljeća izričito c i t i r a i veoma rano p r e v o d i 1 2 .

Značajke djela

Spis Duh Sveti je p r a v a znanstvena r a s p r a v a . I z n i m k a je samo uvodno posveti lo p ismo A m f i l o h i j u i tu i tamo ponek i pripovijednički obojen u l o m a k . B a z i l i j e piše v e o m a pomno. Dobro poznaje protivnička mišljenja. Z a l a z i u po jedinost i . Važe s v a k u riječ i s v a k i s l og 1 3 j er mu je nadasve stalo do i s t ine 1 4 . S t i l 1 5 spisa n i je n i m a l o lagan . B a z i l i j e namjer i c e izlaže bez v e l i k a u k r a s i v a n j a . Ima , doduše, s l i k a i usporedaba, a l i j e n a dasve s tvaran i k o n k r e t a n . Često za laz i u d igres i j e 1 6 što svakako narušava misaon i s l i j ed . D j e l o može čitati s t r p l j i v i us t ra jan čitalac.

D je l o Duh Sveti polemički je spis. N i j e »nabožna« k n j i žica r a z m a t r a n j a n i t i apstraktno rasprav l j an j e . B a z i l i j e u Duhu Svetom zahvaća u životna c r k v e n a p i t a n j a . Često se služi d i j a l e k t i k o m . Traži slabe strane p r o t i v n k a da b i ga lakše pobio. To ne čini iz prazne želje za pobjedom, već da bi braći u v j e r i pružio sredstvo u o b r a n i n j i h o v a v j e r o v a n j a . 1 7

Teškoće za razumijevanje

B a z i l i j e v o je djelo veoma složeno sastavl jeno. U n j e m u i m a više s lo jeva. K a k o se zbog B a z i l i j e v a duga pr i j a t e l j s tva s E u s t a t i j e m sumnja lo u njegovo pravov je r j e , Duh Sveti je v e l i k i m d i j e l o m opširna autorova pneumatološka v jero ispov i jed .

1 0 U s p . B. P R U C H E , Bas i l e , 9—15. r ^ t 1 r

u A. P U E C H , Histoire de la litterature grecque chrelienne, I I I , 293 b i l j . 1; J. C O M A N , Demonstrat ion , 206.

12 O autentičnosti, v i d i u B. P R U C H E , Basile, 9 — 3 9 . 237. 238 . 13 Usp . Duh Sveti, I, 1—2. 1 4 U s p . Duh Sveti, 1, 1—2. ^ T . . T n j t

15 o Baz i l i j evu s t i l u , usp . B . P R U C H E , Basile, 9 - 1 5 , 2 3 0 - 2 3 3 ; J . C O M A N , Demonstration, 202. 203.

'» Tako u Duh Sveti, X I I , 28; X I V , 31—33; X V , 34—35. >

17 o k n j i z i Duh Sveti, kao književnoj v r s t i , usp . B. P R U C H E , Basile, 3 7 — 3 9 . 2 3 1 .

U spisu se uz to v o d i računa i o p r o t v n i c i m a . B a z i l i j e im ne želi nani je t i nepravdu . Nasto j i ih shvat i t i i dovesti k i s t in i X to se osjeća na mnogim s t ran icama Duha Svetog. C e z a r e j s k i se b i skup također trudi, da pruži dokaze za ono što smatra p r a v o v j e r n i m stavom. Sve je to raz log da je spis p isan na. više r a z i n a koje se često prepliću te stoga otežavaju shvaćanje B a z i l i j e v a i z lagan ja .

Zasebna poteškoća p r i čitanju Duha Svetog do laz i od čestih i b r o j n i h ob jekc i ja što ih susrećemo u t e k s t u 1 8 . N i j e l a k o reći o t k u d su došle u djelo. Da je tekst što ga sad posjedujemo k o j i m slučajem drugo izdanje B a z i l i j e v a spisa, tad b i p r i g o v o r i m o g l i poteći od čitača p r v o g i zdan ja . B a z i l i j e bi u sadašnjem tekstu na n j i h odgovarao. No za k n j i g u Duh Sveti nemoguće je pre tpos tav i t i d v a i zdan ja . T a k o otpada da su čitaoci i z v o r ob jekc i ja . Po sebi se može z a m i s l i t i da je sam B a z i l i j e sastavio pr igovore . T i m e djelo d o b i v a na živahnosti i z a n i m l j i v o s t i . Ipak se čini da i z a p r i m j e d a b a u Duhu Svetom s to j i Eus ta t i j e Sebastski. i n jegov i pneumatomaški d r u g o v i . B a z i l i j e zna za n j i hove objekci je jer je duže razgovarao s E u s t a t i j e m o n i h l i p a n j s k i h dana što srno ih u. više n a v r a t a spomin ja l i .

Doprinos djela »Duh Sveti« pneumatologiji

U idućem p o g l a v l j u izlažemo B a z i l i j e v n a u k o D u h u . O v d j e p a k samo naznačujemo i z v o r n i doprinos n jegova d j e la za p n e -umato log i ju . P r i t o m u p r v o m r e d u m i s l i m o n a B a z i l i j e v o i z l a ganje »načina do laska D u h a Svetog u opstanak«. To je p i tan je zan imalo teologe i p r i j e B a z i l i j a . T a k o je A t a n a z i j e držao da se o načinu k a k o D u h p r i m a opstojnost ne može ništa reći jer je to Božje otajstvo koje se ne da dokučiti. B a z i l i j e je baš za to našao riječ k o j a je o t v o r i l a mogućnost da l jn jeg razmišljanja. T v r d i o j e da D u h dob iva b i t a k kao D a h Božjih usta. D o k se S i n u B o g u rađa, k a k o mu i ime naznačuje, D u h se nadiše što se v i d i i z n jegova n a z i v a Duh. S v e t i . P r v i j e na tu misao došao C e z a r e j s k i b i skup . S a m i m b i t i m našašćem B a z i l i j e zaslužio t r a j n u uspomenu u C r k v i , a njegovo djelo za v r i jedi lo o z n a k u i zvornos t i . No B a z i l i j e v spis rese i druge v last i te od l ike . T a k o je u n j e m u kao malo gdje drugdje naglašena u loga D u h a u d j e l u kršćaninova pobožanstvenjenja. B a z i l i j e v se doprinos teo logi j i v i d i i u t o m što je uočio da jednakost s lave k o j u D u h u i s k a z u jemo s O c e m i S i n o m uključuje n jegovu istobitnost s d r u g i m

1 8 S obz i rom na te prigovore, usp . H. D O R R I E S , De Špiritu, 85, 86, Basilius, 122. 123; B. P R U C H E , Basile, 131.

32 33

dv jema Osobama. T i m e je u Duhu Svetom p r i p r e m l j e n teren da se Nice j sk i »istobitan« može pro tegnut i i na D u h a . T a k o je i iješeno pitanje božanstva D u h a Svetoga i njegov odnos p r e m a b o ž a n s k o m o i a j s t v u 1 ,J.

K n j i g a »Duh Sveti« kao i z v o r

B a z i l i j e v je spis od svog n a s t a n k a shvaćen kao p n e u m a t o -loško v r e l o 2 0 . To prvenstveno v r i j e d i za Istočno kršćanstvo gdje j e t o djelo zaista u s m j e r i l o s v u buduću pneumato log i ju . No B a z i l i j e v je spis utjecao i na Z a p a d n u teologi ju . P u t je tog u t j e caja išao preko D i d i m a S l i j e p o g 2 1 k o j i je također sastavio k n j i g u o D u h u S v e t o m i u n jo j mnogo preuzeo od B a z i l i j a . Je ron im 2 ' 2 j e za zapadne čitatelje na l a t i n s k i preveo D i d i m o v o djelo. L a t i n i su, doduše, i m a l i A m b r o z i j e v 2 3 spis o D u h u , a l i je J e r o n i m p r i m i j e t i o , i na to upozor io , da je M i l a n s k i b i s k u p u g l a v n o m u svoj r a d prenio D i d i m o v e m i s l i . A u g u s t i n 2 1 , pisac znameni tog d je la O Trojstvu, A m b r o z i j e v učenik, zaci je lo je poznavao A m b r o z i j e v o djelo i J e r o n i m o v p r i j e v o d . T a k o je bez sumnje došao u dodir , m a k a r posredno, i s B a z i l i j e v o m mišlju. P r e m a tome, i m a m o pravo k a z a t i da se B a z i l i j e v Duh Sveti zaista n a l a z i na i z v o r u općeg c r k v e n o g učenja o D u h u Svetom.

Struktura djela

K a d čtamo B a z i l i j e v spis n i j e od p r v e moguće zami j e t i t i k a k o je djelo sa tkano 2 3 . U n j e m u je oko središnje m i s l i i spre pleteno mnogo t ema pa se čovjek l a k o gub i . V r i j e d n o je stoga istaći osnovnu r a z d i o b u kn j ige . P r v o i zadnje pog lav l j e zaista se sadržajem odva ja ju od d r u g i h d i j e l ova . Služe kao o k v i r kn j ige . D o k u pog. I B a z i l i j e naznačuje što ga je potak lo na pisanje, u pog. X X X iznos i p r i l i k e u k o j i m a se dao na posao. D r u g a je uočljiva pod je la : p o g l a v l j a u k o j i m a je pretežno govor o S i n u i p o g l a v l j a posvećena D u h u Sve tom. U pog. I I — V I I I B a z i l i j e donosi n a u k o S i n u . Tu su zasebna c j e l ina pog. I I — I V : p u k o navođenje B i b l i j e izdaje smisao Svetog p i sma , te pog. V — V I I I gdje B a z i l i j e pos tav l ja osnovnu t v r d n j u d a jednakost

« O Baz i l i jevoj izvornost i piše B. P R U C H E , Originalite 207—221, Balise, 212—225. 2 0 U s p . B. P R U C H E , Basile, 225, Originalite, 207—217. si D i d i m S l i j ep i (g. 313—398) je pisac b i b l i j s k i h komentara i spisa o Tro j s tvu . 2 2 J e r o n i m (g. 347—420), iz S t r i d o n a u D a l m a c i j i , j edan je od na jpoznat i j ih b i -

b l i eara davne Crkve . 23 Ambroz i j e (g. 340—397), m i l a n s k i b i s k u p , veoma uvaženi teolog svoga vreme

na . 2» August in (g. 354—430) spada među najveće crkvene umove. 2 5 O razd iob i Baz i l j eva djela potanko raspredaju B. P R U C H E , Basile, 111—178

i H. D O R R I E S , De Špiritu, 51. 52. 90—93.

časti u s lavosp jevu uključuje Lslobitnost n a r a v i . Pog lav l j e IX u v o d je u pneumatološko iz laganje . Tu B a z i l i j e sažima tvrdn je koje u idućim p o g l a v l j i m a podrobno obrađuje. PogJav i ja X — X X I X i s t i n s k i su sadržaj i razlog djela . Tu se izravno govor i o D u h u Svetom.

P r i l i k e u k o j i m a spis nastaje

B a z i l i j e naznačuje i jadne oko lnost i u k o j i m a je stvarao svoje djelo. U pos l jednjem je p o g l a v l j u stanje u C r k v i uspo redio s p o m o r s k o m b i t k o m gdje se ne zna tko koga b i je i u d a r a . A l i i u k n j i z i n a i l a z i m o na autorove pritužbe na ono v r i j e m e . Posebice su ga žalostili doušnici i opadači k o j i su samo čekali da ga u v e d u u nezgode. B a z i l i j e piše: »U tebe (Amf i l oh i j e ) me još više to z a d i v l j u j e što ne postavljaš p i tan ja , kao većina danas, da b i kušao, već jedino da bi našao što je zapravo i s t i na . V e l i k o je, zaista, dandanas obi l je doušnika i o n i h što nas neprestano z a p i t k u j u [. . . ] P i t a n j a m n o g i h [. . . ] u sebi k r i j u dobro smišljenu v a r k u [... ] Opadački j e z i c i sad s m j e r a j u žešće nego negda K r i s t o v e uboj ice k a m e n j e m pogađahu S t j e p a n a [. . . ] S v a k i g r a d i selo, pa i n a j z a b i t n i j i k r a j e v i , p u n i su naših opađača« 2 6 . J e d n o m općenitom t v r d n j o m B a z i l i j e u s t a n o v l j u j e : »Silni je v i h o r zahvat io svi jet [. . . ] Sve je u z d r m a n o i u opasnosti da se sruši« 2 7 .

1 Duh Sveti, I, 1; X, 25; X X I X , 75. Duh Sveti, X X I X , 75. U s p . X X V I I I , 70; X X I , 52.

34 35

TREĆE P O G L A V L J E

B A Z I L I J E V N A U K O D U H U S V E T O M

1. Heretička pneumatologija

Već smo ran i j e naznačili da je C e z a r e j s k i b i s k u p u s v o j i m razmišljanjima o D u h u bio pod ut jeca jem pneumatomaške hereze svo j ih dana 1 . N i j e stoga neobično da su njegove p n e u matomaške teme ob l ikovane i izražene kao us tuk k r i v i m mišl j e n j i m a . Također smo na p r e t h o d n i m s t r a n i c a m a 2 i z n i j e l i n a u k pneumatomaha u k o l i k o su ga pov i j e sn i c i dogme usp je l i r e k o n s t r u i r a t i . Ipak držimo p o t r e b n i m da kao u v o d u B a z i l i j e v u pneumato log i ju sustavni je prikažemo k a k o je sam B a z i l i j e shvaćao misao p r o t i v n i k a što ih je pobi jao. Jasno je da se B a z i l i j e v o po imanje pneumatomaškog učenja podudara s opće p o z n a t i m c r t a m a n j i h o v i h t v r d n j i , a l i C e z a r e j s k i b i s k u p i m a zasebne naglaske i v las t i t p r i s tu p toj heretičkoj m i s l i . B a z i l i jed i j e l o m baca novo svjet lo na već ustal jeno p r i k a z i v a n j e pne umatomaškog n a u k a .

P r o t i v n i k e božanstva D u h a Svetog B a z i l i j e poput A t a n a -z i j a n a z i v a kasni je uobičajenim i m e n o m pneumatomas i 3 . No on b i i h k u d i k a m o rad i j e zvao poricateljima D u h a , l j u d i m a k o j i »zanijekaše saveze« sk lop l j ene u k r s t u s B o g o m i D u h o m 1 . O n i su »hulitelji D u h a Svetoga« 5 k a k o ih j e G o s p o d i n označio uMt 12,31.

P n e u m a t o m a s i »ukidaju« D u h a Svetoga ; »otklanjaju« i »dijele« ga od O c a i Sina*. O n i D u h a »trgaju« i »rastavljaju^ od božanstva 7 . P n e u m a t o m a s i s t a v l j a j u između D u h a i S i n a »vremenske razmake« 8 . D u h se, po n j i m a , ne smi je b r o j i t i s

1 U s p . Teškoće za razumi jevanje , U v o d , I I . 2 U s p . I. poglavlje. 3 Tako Duh Sveti, X I , 27; X X I , 52. 4 Na ta i način u Duh Sveti, X I , 27. 5 Tako Duh Sveti, X X X , 79. « U s p . Duh Sveti, I I I , 5; X, 25; X I , 27. < Duh Sveti, X, 25; X X I V , 55; X X I V , 56. s Duh Sveti, X X V , 59.

O c e m i S i n o m , već se n a l a z i »ispod« n j i h i do laz i »poslije« n j i h . D u h je, uče, odvo jen od Oca i S i n a . N i j e s n j i m a s je d i n j e n 9 .

B a z i l i j e j e posebice naglašavao da pneumatomas i D u h u uskraćuju zajedništvo s lave s Ocem i S i n o m . K a d , na ime , u bogoslužju veličamo Oca i S i n a , D u h je isključen. N e m a u d j e l a u t i m častima. Ostaje i z v a n s lavosp jeva . 1 0

C e z a r e j s k i b i s k u p zna za osnovnu pneumatomašku dogmu k o j a uči da je D u h stvoren. Budući da je stvorenje , t r eba ga s v r s t a t i 1 1 sa s t v o r e n i m bićima i častiti ga samo kao stvorenje . Po pneumatomas ima D u h ni je uzvišen, već je s luga i rob, To je njegov i s t i n s k i položaj. D i o je sv i j e ta k o j i je podložan B o g u . S n a m a je surob 1 2 . D u h ov i s i o B o g u jer mu služi kao sredstvo i oruđe u os tvaren ju v l a s t i t i h n a m j e r a 1 3 . P n e u m a t o m a s i D u h u odriču dostojanstvo j e r je u P i s m u o n j e m u rečeno da je u n a m a kao d a r 1 4 . P o n e k a d se straše s v o j i h sudova te se n a taj način nastoje i s p r a v i t i što vele d a D u h n i j e n i rob n i Gospod in , već srednje biće između B o g a i s tvorenja . Očito je da t ime žele donekle p o p r a v i t i svoje odveć n i sko po imanje Božjega D u h a 1 5 . N a j r a d i j e i pak p o n a v l j a j u d a j e D u h jedan od d u h o v a za koje kaže Heb 1,14 da su »služinski duhovi« 1 ( 5 . V a l j a i m a t i n a p a m e t i taj n a u k d a s e s h v a t i B a z i l i j e v p r i s t u p pneumato iog i j i . B a z i l i j e se, na žalost, u spisu više t rud io da pobi je z a b l u d u , nego da se duže zaustav i na p o z i t i v n o m i z l a gan ju .

2. N a z i v l j e za Duha

B a z i l i j e je bio sv jestan da već n a z i v i i z r a z u ju veličinu i uzvišenost D u h a Svetoga. Stoga bilježi: »Ponajprije, tko n i je u duši d i r n u t k a d čuje oznake za D u h a i tko ne diže misao najuzvišenijoj naravi?« 1 7 Iz tog je raz loga B a z i l i j e m a r l j i v o tražio u P i s m i m a i m e n a za D u h a . Smatrao je da je najuzvišeni j i n a z i v za treću božansku osobu u p r a v o Duh j e r ta riječ, v l a s t i t a božanstvu, najkraće i z r a z u je božansku i n a d n a r a v n u bit . S toga je, po B a z i l i j u , osobno i m e za D u h a n a z i v Duh Sveti.

9 Duh Sveti, X V I I , 41—43. 1 0 Duh Sveti, X X V I I I , 70; X X V , 58; X X I V , 55;

X I X , 48; X X V , 59; X X I X , 74; X X V I . 68; X X I X , 71.

n Duh Sveti, X I X , 50; X X . 51; X X I V , 55—56; X X V I I I 70 1 2 Duh Sveti, X I X , 49; X X I , 52; X X , 51; X X V I I I , 70 ' 1 3 Duh Sveti, X I X , 50.

. « Duh Sveti, X I X , 50; X X I V , 57. 1 5 Duh Sveti, X X , 51. « Duh Sveti, X X I , 52; X, 25; X I X , 49, 1 7 Duh Sveti, I X , 22.

36

T a j n a z i v odlično izriče bestjelesno i božansko biće treće Osobe. K tome naznačuje da je D u h po n a r a v i svet, dok s tvoren j ima , svetost p r i d o l a z i kao dodatak i n a d o p u n a n a r a v i . D u h se t a k o đer n a z i v a Božji Duh j e r i z l a z i iz B o g a . B a z i l i j e bilježi i drage b i b l i j s k e naz ive kao Duh Istine, Mudrosti i Spoznaje, Isto tako D u h a zove Pravi i Dobri Duh. Ipak D u h a o s l o v l j a v a s n a g l a šenim zanosom Branitelj, Voditelj i Zaštitnik, S v i ti n a z i v i 1 " , po B a z i l i j u , d o k a z u j u da »Duhu p r i p a d a dostojanstvo što n a d -mašu je s v a k u pamet« 1 9 . J e d n i omogućuju n a z r e t i mjesto što ga božanski D u h i m a u Bož jem ota js tvu , d r u g i ističu n jegovu u l o g u u životu v j e r n i k a i C r k v e . S v a k a k o ta i m e n a p o k a z u j u da je D u h po svetosti i uzvišenosti neusporedivo veći od svakog stvorenja . I m e n a D u h a , o b j a v l j e n a u B i b l i j i , i z r a z su njegove veličine i n a d n a r a v n o s t i . V a l j a ih samo dobro r a z u m j e t i .

3. Narav Duha

Već znamo pneumatomaški n a u k o n a r a v i D u h a . Po p n e -u m a t o m a s i m a D u h je, kao oruđe i neosobni dar , po n a r a v i posve različit i skroz drukčiji nego Otac i S i n . N j e g o v a je n a r a v slična n a r a v i m a os ta l ih s tvoren ja . U o s t a l o m , da je D u h različit od O c a i S i n a s obz i r om na n a r a v , v i d i se o tud što mu je ime drukčije nego d r u g i h d v i j u Osoba. Imena , uče pneumatomas i , oda ju b i t . 2 0

B a z i l i j e sud i posve drukčije. K r a t k i m i z r e k a m a c r t a n a r a v Božjega D u h a . Za n jega j e D u h »živa i r a z u m n a bit« 2 1 . N i j e neosobni Božji dar u čovjeku. N a r a v mu je naj uzvišeni ja . P r o stor je ne može omeđiti; ne podliježe p r o m j e n a m a ; nedostupna je ; jednostavna, net je lesna, bez d i j e l ova . Sve i spun ja , po tpuna je i posvemašnja 2 2 . Pog ledamo l i svo js tva što ih b i s k u p iz Cezare je p r i d i j e v a n a r a v i Božjega D u h a , n i j e teško z a m i j e t i t i da je riječ o značajkama božanske b i t i . N j i m a su teolozi i f i l o zo f i ondašnjeg v r e m e n a razlučivali B o g a od sv i jeta . Same te oznake uključuju da je B a z i l i j e , za r a z l i k u od p n e u m a t o m a h a , čvrsto v jerovao da se D u h u raspod je l i bića n a l a z i na Božjo j s t ran i . Staviše, i z r i j e k o m j e t v r d i o da D u h p r i p a d a božanskoj n a r a v i 2 3 .

i « O naz iv ima za D u h a v i d i D u h Svet i , I X , 22 -23 ; X V I , 38; X V I I , 44—47; X I X , 48; X X X , 79.

« Duh Sveti, 48. A t t t _ J X 7 , ^ 20 Za tu točku pneumatomaškog učenja, v id i Duh Sveti, I I , 4; I I I , D ; I V , 6; X,

24; X , 25; I X , 22. 2 1 Duh Sveti, I X , 22; X V I I I , 46. , , v „ . r V T V , 0

22 B a z i l i j e o narav i D u h a govori u čitavom poglavl ju t X . Uz to v i d i X I X , 48; X X , 51.

23 Duh Sveti, X X I I I , 54; X X , 51,

4. Duh u Božjem otajstvu

P n e u m a t o m a s i su D u h a isključivali i z božanskog T r o j s t v a i s e l i l i među stvorena bića. To je B a z i l i j a p r i m o r a l o da dubl je razmišlja o položaju D u h a u B o g u . Polazište mu bijaše k r s n a naredba u Mi 28,29 2 4. B i s k u p cezare jski drži da je u t o m tekstu naznačena »vezanost« i »zajedništvo« n a r a v i između Oca, S i n a i Svetog D u h a . B a z i l i j e primijećuje da S i n , k a k o svjedoči Mi 28, 19, ne s m a t r a nedosto jn im da je u zajedništvu s D u h o m . S a m raspored i m e n a u t om tekstu pokazuje da među T r o j i c o m v l a d a zajedništvo i jedinstvo . II k r s n o m se na l ogu v i d i da je D u h p r i p o j e n Ocu i S i n u . Budući da sva T r o j i c a , po Mt 28,19, i m a j u u d j e l a u zajedništvu istog božanstva, među n j i m a posto j i naravno jedinstvo . B a z i l i j e opominje da zajedništvo u n a r a v i i vezanost Oca , S i n a i D u h a Svetoga v a l j a pomno čuvati jer je to nužan i spasonosan n a u k v jere . On ističe zajedništvo D u h a s d r u g i m d v j e m a Osobama jer na osnovi tog zajedništva D u h posjeduje isto božanstvo kao Otac i S i n 2 5 ,

B a z i l i j e zaista često i rado g o v o r i o zajedništvu D u h a s O c e m i S i n o m . T i m e , doduše, n i j e mnogo rečeno o b i t k u Duha., a l i je riječju zajedništvo naznačen odnos D u h a p r e m a božanskoj b i t i . N a m a se čini da je govor o zajedništvu z a o b i l a z n i put da se omogući n a s l u t i t i istobitnost D u h a s Ocem i S i n o m . Za B a z i l i j a , kao neopiatonskog mis l i o ca , zajedništvo znači v e o m a m n o go. Posreds tvom zajedništva Božji b i t a k postaje nazočan u o n i m a k o j i su mu d ion i c i . D u h i m a Božju b i t zato što j e u z a j e d ništvu s Bogom. U s v a k o m slučaju riječ zajedništvo priječi da se D u h u pripiše samo m o r a l n i vez s O c e m i S i n o m i l i da ga tek svo jom mišlju s tav imo u božansku z b i l j u 2 0 .

B a z i l i j e se služi i d r u g i m riječima da iskaže odnos D u h a p r e m a O c u i S i n u . U tu je s v r h u rabio riječ srodstvo'27. T v r d i o je da je D u h po n a r a v i srodan O c u i S i n u . Staviše, na t e m e l j u zajedništva i srodnosti v id i o je mogućnost da se D u h u d a d u ista i m e n a kao O c u i S i n u 2 8 . B a z i l i j e zaci je lo s m j e r a na i m e n a D u h , S v e t i , D o b r i , P r a v i , Gospod in i B r a n i t e l j . Posebno rado bilježi da se D u h zove B r a n i t e l j kao i S i n 2 9 .

2 4 M t 28, 19: »Pođite dakle i učinite m o j i m učenicima sve narode krsteći ih u ime Oca i S i n a i D u h a Svetoga«.

2 5 B a z i l i j e zaista u svom sp isu često ističe »zajedništvo« D u h a u naravi Oca i S i n a . U s p . Duh Sveti, X , 24—25; X I I I , 30; X V I I I , 45—48; X V I , 40; X X V I 6V X X V I I , 68—69. ' ' "'

lf p značenju »zajedništva« i »vezanosti« u B a z i l i j e v u d je lu , usp. H. D O R R I E S , Be S p l e t u , 135. 137, 1.38. 143. 146; B. B O B R I N S K O Y , Uturgie, .17-20

2 7 Duh Sveti, X I I I , 29; X V I I I , 46; X I X , 4 8 ; ' X X I I , 51 2 8 Duh Sveli, X X I I , 53. ' 20 Duh Sveti, X I X , 48.

38 39

N a r a v n u vezanost i zajedništvo D u h a s B o g o m B a z i l i j e isto tako i zrazu je riječju prisnost20. Želi reći da D u h p r i p a d a bo žanskoj »obitelji«. Član je Tro j s tvene zajednice. S O c e m je i S i n o m najuže 1 povezan. S n j i m a je »domaći« i posve »prisan«. B a z i l i j e ponekad seže za g lago lom sjediniti da bi i z raz io odnos D u h a s O c e m i S i n o m . D u h je s n j i m a tako s j ed in jen da je s n j i m a jedno u n a r a v i . B a z i l i j e naglašava da je D u h u j ed in j en s O c e m i S i n o m kao što je posvemašnje jed instvo u sebi j e d n i n a 3 1 .

C e z a r e j s k i b i s k u p n i je vodio računa samo o t o m da n a znači naravno jednstvo D u h a u B o g u . B i l o mu je jednako stalo da is takne k a k o je D u h s jed in jen s B o g o m i u d j e l ov a n ju božanskog T r o j s t v a . Zasebice je naglašavao, k a k o ćemo još v i d j e t i , tro jstveno jedinstvo u s t v a r a n j u sv i je ta . P o s t a n a k je sv i j e ta Tro j s tven i čin, i ako se udio svake Osobe u s t v a r a n j u može p r o m a t r a t i pod posebnim k u t o m g ledanja . A l i s tvaranje j e djelo T r o j i c e 3 2 . P r e m a tome, D u h je, po B a z i l i j u , »u svemu skroz neodi je l j en i nerazdružen od O c a i Sina« 3 3 . B a z i l i j e čak pokazuje da je griješenje p r o t i v b i l o ko je Osobe u v i j e k g r i j e h p r o t i v Boga . T a k o S a i i r i n o kušanje D u h a u Dj 5,4—9 iznosi na v id je lo »da su i s t i gr i j es i p r o t i v D u h a Svetoga i p r o t i v B o g a . Na taj način možeš naučiti da je D u h u s v a k o m d je lu neodje l j ivo povezan s O c e m i Sinom«" 4 .

Iz zajedništva s O c e m i S i n o m u. n a r a v i i d j e l i m a , B a z i l i j e je za D u h a izvlačio božanske oznake. G o v o r i o je o n jegovom vječnom zajedništvu, v ječnoj vezanost i i t r a j n o m b o r a v k u k o d Oca i S i n a . T v r d i o j e da D u h i m a opstanak p r i j e v r e m e n a 8 5 . B a z i l i j e piše u t om s k l o p u : »Duh bijaše, i. još p r i j e bijaše j p r i j e v j e k o v a postojaše s O c e m i S i n o m . Stoga ako i pojmiš štogod od onostranost i v j e k o v a , vidiš da je to kasni je od Duha«'' 6.

I u j ednot i je D u h a B a z i l i j e v i d i o n j egovu uzvišenost i jednakost s O c e m i S i n o m . Naglašavao je da D u h n i je s trpan u. mnoštvo, već je posve j ed incat i sam za se. N i j e j edan iz n i za , nego je zaseban i j e d i n i . S n j i m se ne može n i t k o b r o j i t i . J e d n a k o je j edan kao što je Otac j edan i S i n j e d a n 3 7 . Raz log

30 Duh Sveti, X V I I I , 45. 3'- Duh Sveti, X V I I I , 45. 32 Duh Sveti, X V I , 37; X X I I , 53. 3* Duh Sveti, X V I , 37. 3 4 Duh Svet i , X V I , 37. 3 5 o vječnom opstanku D u h a Baz i l i j e . piše na o v i m mjest ima X I X , 49 ; X X V , 59;

X X V I , 63.' 38 Duh Sveti. X I X , 49. 37 Duh Sveti, X V I I I , 44—45.

je j ednot i D u h a B a z i l i j e našao u njegovoj božanskoj n a r a v i ko ja ne podnosi bro ja . S tvoren je se ne može z b r a j a t i s B o g o m . K a k o je Božja n a r a v jedna, i tu j e d n u n a r a v pos jeduju i Otac i S i n i D u h S v e t i , B a z i l i j e , i u B o g u nasto j i izbjeći bro jenje . B r o j j e v las t i t za s tvoreno 3 8 .

B a z i l i j e na p a r m j e s t a 3 9 vezanost D u h a uz B o g a v i d i u činjenici što D u h poznaje Božje otajstvo. P r i t o m p o l a z i od P a v l o v i h riječi u 1 Kor 2,11 4 0. D u h može poznavat i B o g a samo zato što je u zajedništvu n a r a v i s n j ime . Međusobno j e d n a k i uza jamno se pozna ju . Jednakost D u h a s O c e m i S i n o m B a z i l i j e naz i re i u t om što je D u h poput d r u g i h d v i j u Osoba nedostupan l j u d s k o j spoznaj i . D u h a je nemoguće p o j m i t i j e r j e ne izrec iv . N a d v i s u j e s v a k u pamet. Riječ n i j e sposobna da ga u p u n i n i i z r a z i 4 1 . K a d D u h a uspoređuje s O c e m i S i n o m , B a z i l i j e n a p o m i n j e da je D u h kao Otac i S i n po n a r a v i sama dobrota, i s t i n a i svetost. B i t mu je svetost, i s t i n a i dobrota 4 2 . To je također govor o j ednakost i i i s tovjetnost i n a r a v i u božanske Tro j i ce .

5. Duh p r i m a bitak

Već smo r a n i j e 4 3 zabilježili da je B a z i l i j e v o razmišljanje o načinu k a k o D u h d o b i v a opstanak j edna od samonik los t i n jegovog d je la . Također napomenusmo 1 4 čudna maštanja h u l i -t e l j a D u h a o D u h u kao »bratu« S i n a i l i »unuku« Oca . V r i j e d n o je da se sada opširnije zaustav imo na teškom p i t a n j u k a k o D u h stječe opstojnost. P r e d t i m složenim p r o b l e m o m B a z i l i j e je segnuo za B i b l i j o m da b i našao rješenje. P r v e n s t v e n o se s l u žio Ps 32,6 4 5 i Iv 15,26 4 6. U svez i s t eks tom iz P s a l m a B a z i l i j e tumači da riječi »usta« i »dah« ne smi jemo tjelesno s h v a t i t i j e r je božanska n a r a v bez d i j e l ova i ne tvarna . D a h o kome g o v o r i P s a l m i s t , po B a z i l i j u je D u h iz Iv 15, 26 , T . P r e m a tome. D u h postiže b i t a k kao dah Božjih usta. D u h je Ist ine. D o l a z i »od Oca«. B a z i l i j e zaključuje: » [ . . . ] za n j ( D u h Sveti ) se v e l i da je i z Boga . D u h n i j e iz B o g a kao što je sve iz B o g a , nego

3 8 Duh Sveti, X V I I I , 44—45. Usp . K . H O L L , Amphilochius, 144. 145; R . ARNOTT, Unite, 242—254. " , . .

3 0 D u h Sveti, X I X , 50; X X I V , 56. 4 0 Pavlov tekst g las i : »Jer tko od l j u d i zna što je u čovjeku, os im duha čovječ

jeg u njemu? Tako i što je u Bogu , n i tko ne zna , o s im D u h a Božjega«. 4 1 Duh Sveti, X X , 51; X X I I , 53; X X V I I I , 70. 4 2 Duh Sveti, X I X , 48; X X I V , 56. 43 Vidi Doprinos djela »Duh Sveti« pneumatoiogiji, 33—34. 44 Usp. PneumatomaŠki nauk, 25—26. 4 5 Ps 32, 6: »Nebesa su učvršćena Riječju Gospodnjom i sva je n j ihova moć od

Daha njegovih usta«. 46 Iv 15, 46: »Duh Istine što i z laz i od Oca«. 4 7 Duh Sveti, X V I , 38; X V I I I , 46.

40 41.

kao onaj k o j i i z B o g a i z l a z i . Ne i z l a z i rođenjem kao S i n . već kao D a h Božjih usta« 4 8 .

T a k o je .nađeno počelo za r a z l i k o v a n j e d v o s t r u k o g i z l a -ženja u B o g u : rođenje koje je v las t i to S i n u i izlaženje »kao duh« što je osobno za D u h a . S amo i m e Duh Sveti naznačuje k a k o treća Osoba d o b i v a od Oca opstanak. P o p u t daha i z l a z i »iz Boga«. B a z i l i j e z n a da ni njegovo tumačenje ne razjašnjuje otajstvo. Ipak drži da je u B i b l i j i pokazano da u božanstvu p o k r a j Jedinorođenca i m a mjesta za D u h a . K a o što jedino S i n rađanjem i z l a z i i z Boga , tako samo D u h kao D a h p r i m a božanski b i tak .

U spisu Duh Sveti ne nađosmo podrobni jeg razmišljanja o odnosu D u h a p r e m a S i n u u božanstvu. P i t a n j e se dotiče usput. N i j e m u d a t o v e l i k o značenje. P n e u m a t o m a s i D u h a pod s v a k u c i j enu r a s t a v l j a h u o d S i n a 4 0 . C e z a r e j s k i b i s k u p n a osnovu Mi 28,19 t v r d i cl a se D u h odnosi p r e m a S i n u kao S i n p r e m a O c u 5 0 . D u h je, m i s l i B a z i l i j e , posredstvom S i n a s jed in jen s O c e m 5 1 . T a k a v poredak tro js l v e n i h odnosa B a z i l i ju omogućuje da napiše: »Put bogospoznaje ide od jednoga D u h a , po jednome S i n u do jednoga Oca [ . . . ] O b r a t n i m s m j e r o m ide urođena dobrota [. . . ] iz Oca po Jedinorođencu do Duha« 5 2 . N u t a r n j u vezanost D u h a i S i n a B a z i l i j e možda c r t a i o v i m riječima: »Zaljubijenicima ist ine D u h u sebi pruža pomoć da m o g u m o t r i t i S l i k u . Ne r a z o t k r i v a je s van j ske strane, već u samom sebi omogućuje da je spoznamo [.. . ] D u h [. . . ] u sebi p o k a zuje s l a v u Jedinorođenca [. . . ] « 5 3

6. Duh Stvoritelj

P i t a n j e u d j e l a D u h a u Božjo j s tvarate l j sko j moći b i l o je k a m e n spot icanja u p n e u m a t o i o g i j i B a z i l i j e v a v r e m e n a . P n e u matomas i su odlučno n i j e k a l i da D u h u p r i p a d a stvaralačko d je lovanje i to im bijaše važan dokaz p r o t i v n jegova božans t v a 5 4 . I u p r a v o v j e r n i j i m k r u g o v i m a redovi to se učilo da je B o g Otac stvorio svi jet posredstvom svoje Riječi. S t v a r a t e l j -s k a u loga D u h a s ta ja la je u s jeni .

7'8 Duh Svet i , X V I I I , 46. U s p . I I . D O R R I E S , De Špiritu, 132. 133; K. H O L L , AmphUochius. 139-142; B. P R U C H E , Bas i l e , 88. 188. 205—216. 217. 224. 225, O r i g i na l i te , 218-219,

« Buk Svet i , V I , 13. :,o B u l i S v e l i , X V I I , 43. > l Duh Svet i . X v r T H 45. v mih R v . ~ * i , X V I I I , 47.

lh*b S»e»li, ?* VI11, 47. -- r - u t u ;e <JA u IV 'Hj -e\ im tekst->vi ni?, ima nešto od. k ; ! , M M J C C F i i iogue . A l i se ^idi. da t fa l< posebice ne /-.»nima kao teološki prob lem. , • \k KT . A m p t i H o c & n . s 11') 542; B P R V C i f E . Bas i le , 2 i !

Ouh Svet i , \f7: TI, 4, I I I , V IV (-

B a z i l i j e je i u t om d i j e l u pneumato log i je učinio k o r a k n a p r i j e d . S v o j u je misao zasnovao na Ps 32,6 gdje se za D u h a kaže da on daje nebes ima moć i čvrstoću. Tu t v r d n j u B a z i l i j e usklađuje s prihvaćenom n a u k o m po ko jo j Otac s t v a r a preko S i n a . Za B a z i l i j a je, k a k o već istakosmo, stvaralački čin u odličnom s m i s l u t ro j s tven i . S v e m u j e j e d i n i uzrok Otac. A l i o n s t v a r a po S i n u . S i n p a k po D u h u do vršu je i p r i v o d i savršenosti s v a k i svoj čin. T a k v a je v o l j a samoga Boga . P r e m a tome, u s v a k o m je biću na d j e l u ci jelo Tro j s tvo . Otac j e uzrok , S i n i z v o d i t e l j , a D u h daje p u n i n u i savršenost. 5 5

B a z i l i j e stvaralačku u logu D u h a osv i je t l ju je danas pomalo neobičnom t v r d n j o m da D u h posvećuje anđele 5 6 . C e z a r e j s k i b i s k u p po laz i od Činjenice da anđele n a z i v a m o svet ima. A l i oni svetosti n e m a j u u samoj n a r a v i n i t i im p r o i z l a z i i z b i t i . Svetost pak ne postižu postepenim nasto janjem, već je pos jeduju od početka. T r e b a j u samo da s lobodnom v o l j o m , za r a z l i k u od odmetničkih duhova , ostanu uz svetost. Svetost anđela do laz i od D u h a jer bez n jega n e m a n i k a k v e svetosti . To znači da je D u h dje latno nazočan k o d s t v a r a n j a anđela. Po B a z i l i j u , anđeli postoje j er tako hoće Otac . B i t a k im j e sazclao S i n . D u h S v e t i im j e p r i samom s t v a r a n j u ud i je l i o svetost. B a z i l i j e zaključuje: »Prema tome, D u h se S v e t i u s t v a r a n j u n a l a z i uz bića k o j a se ne usavršuju r a z v i j a n j e m , već su o d m a h od samog s tvaran ja savršena. On im kao savršenost i p u n i n u b i t i pruža svo ju m i l o s t « 5 7

7. Duh je Gospodin

Z n a m o da je n a z i v Gospod in u S t a r o m zav je tu v las t i t za J a h v e a . N o v i je zavjet v j e r u u K r i s t o v o božanstvo i na taj način izražavao što je nas lov G o s p o d i n prenio na Isusa iz N a z a r e t a . Gotovo da u Pr a c r k v i ime Gospod in označuje samo Isusa K r i s t a . B a z i l i j e j e bio zaista odvažan k a d j e riječ p r i mi j en io i na D u h a Svetoga. N a z i v a ga »Gospodin života« 5 3 . Držao je da B i b l i j a o p r a v d a v a njegov postupak jer i ona na t r i mjesta D u h a os l ov l java s Gospod in .

P r v o je mjesto 2 Sol 3,5: »Neka Gospod in u p r a v i vaša srca p r e m a Božjo j l j u b a v i i K r i s t o v o j postojanosti u t jeskobama«. B a z i l i j e razlaže: »Tko je Gospod in što u p r a v l j a k

Duh Sveti. X V I . 38. '*'"' O važnosti anaelolo«) ie /a l l . td l t ievu p n c u m a K d o J ju \ idi A U E J S J N C , H e i -

lige, 257; 3. G R I B O M O N T , Origćriisoie, 289. '•" Duh S v e l i , XVI, 38; usp" X I X , 49.

Duji Svet?. X f [ 1 29: usp X V I ! I 4ft

Božjoj l j u b a v i i K r i s t o v o j nepoko leb l j i vos t i u nevo l jama? N e k n a m odgovore t i k o j i D u h a s m a t r a j u robom! Da se riječ odnosi na B o g a Oca , b i l o b i jednostavno kazano : nek vas Gospod in u p r a v i svojoj l j u b a v i ; da se odnosi na S i n a , v jero jatno b i s t a ja l o : svojoj postojanosti . N e k , dakle , traže k o j a je d r u g a osoba dostojna da se časti nas l ovom Gospodin«.

D r u g o je mjesto uzeto iz 1 Sol 3,12—13. B a z i l i j e upozo r a v a da P a v a o u t eks tu m o l i »Gospodina« da so lunske v j e r n i k e potakne na rast u l j u b a v i i da ih učvrsti k a k o b i b i l i p r e d B o g o m O c e m svet i k a d dođe Isus K r i s t . C e z a r e j s k i b i s k u p smatra da »Gospodin« i z P a v l o v e m o l i t v e ne može b i t i n i t k o d r u g i d o l i D u h S v e t i . On je posvet i te l j i očvrstitelj u dobra .

Treći je tekst g lasovi ta i z r e k a u 2 K o r 3,17: »Ali D u h je Gospodin«. B a z i l i j e j e mišljenja da je D u h tu »izričito n a z v a n Gospodinom«. Po b i s k u p u iz Cezare je isto v a l j a reći o »Gospodin« iz r . 16. na i s tom m j e s t u 5 9 . D u h je, dak le , daleko od bića k o j a su r o b o v i i Božji podložnici. On je G o s p o d i n kao što je Gospod in Otac i S i n . D u h gospodari posvećenjem 6 0 .

8. Živođajni Duh

B a z i l i j e v j e ru je da j e B o g Otac vre lo s v i h životnih o b l i k a . No Otac život daje po S i n u , a D u h s n j i m a suoživljuje. B a z i l i j e piše doslovce: »Duh [., . ] suoživljuje s B o g o m k o j i s tvara s v a k i život, i sa S i n o m k o j i daje život« f i l . U z a sve to, B a z i l i j e v spis pokazuje da je život na zaseban način vezan uz Božjega D u h a . B i s k u p iz Cezare je tu misao p r o n a l a z i u Rim 8,2.10—11 i Iv 6 , 63 6 2 . Na osnovi t i h tekstova B a z i l i j e D u h a n a z i v a »Gospodar em života«6'"'. D u h je »djelitelj« i »istočnik« života 0 4 j e r je »Duh života«. Pos jeduje »životvornu moć« 6 5 . B a z i l i j e ponekad općenito t v r d i da D u h »oživljuje i z smrti« 6 5 . N e k a d nadodaje da je D u h »zalog života« 6 7 . U v e z i s k r s t o m v e l i : »Voda pruža s l i k u s m r t i , j er t i je lo p r i m a kao u grob, a D u h u l i j e v a ž ivo -t v o r n u moć i naše duše iz s m r t i po g r i j e h u o b n a v l j a u i skonsk i život [. . . ] život je dat po Duhu« 6 8 .

5 9 Sva t r i se mjesta nalaze u XXI , 52, 60 Duh Sveti, X V I I I , 46; X X , 51. f i i Duh Sveti, X X I V , 56. 62 Rim 8, 2. 10. 11: »Zakon nas Duha života oslobodi (. . .) D u h je život (. . .)

cživjet će i vaša smrtna t i je la po svome D u h u (. . .)« Iv 6, 63: »Duh oživljuje«. Baz i l i j e tekstove navodi u Duh Sveti XX i V, 56—57; X X V I I I , 69.

' « 3 Duh Sveti, X I I I , 29. 8« Duh Sveti, I X , 22; X X V I I I , 70. 85 Duh Sveti, X X I V , 56. 6 8 Duh Sveti, X I I I , 29. 87 Duh Sveti, X V , 35. 68 Duh Sveti, X V , 35.

B a z i l i j e također m i s l i da D u h u v j e r n i k u p r i p r e m a vječni život. D u h oživljuje p reminu le , p o k l a n j a u s k r s l i život i duše preobražava da m o g u živjeti u nebeskom s v i j e t u 6 9 . D u h je, d r u g i m riječima, dar života 7 0 ,

9. Proroštva dolaze od Duha

B i s k u p se C e z a r e j s k i ne zaus tav l ja dugo na usta l j enom u v j e r e n j u da je D u h i zvor proročkih viđenja i nagoviještaja budućnosti. T u misao d i j e l i s a s v o j i m p r e d h o d n i c i m a . T v r d i : proroštvo j e j edan od d a r o v a što ih d i j e l i D u h ; pror i can je b u dućnosti do laz i od D u h a Svetoga. D u h je začetnik s tarozav je t n i h proroštava 7 1 . B a z i l i j e zasebice ističe da je i G a b r i j e l u Lk 1,13—55 pror icao uz pomoć Božjega D u h a 7 2 .

10. Duh u pov i j es t i spasenja

U d j e l u Duh Sveti n ismo s r e l i izričaj »povijest spasenja«. B l i z a mu j e riječ »ekonomija« 7 3 k o j o m B a z i l i j e označuje s v e u k u p n i Božji p l a n čovjekova spasenja 7 4 . Istom riječi B a z i l i j e n a z i v a povi jesno djelo Isusa K r i s t a ko je j e k r u n a Božje s p a -s i te l jske vo l j e 7 5 . I Evanđelje se, po B a z i l i j u , može n a z i v a t i »ekonomijom« 7 6 . U »ekonomiji« k o j u je B o g izveo po K r i s t u D u h imade ud je la . S v a je povi jest spasenja nerazlučivo vezana uz D u h a Svetoga. B a z i l i j e p i t a : »Tko će z a n i j e k a t i da j e p o v i jest čovjekova spasenja što je po Božjoj dobrot i o s tvar i [.,. J Isus K r i s t dovršena milošću Duha? Motriš l i prošlost — b l a g o s lov p a t r i j a r h a , pomoć pridošlu od Z a k o n a , p r a l i k o v e , p r o r o štva [. . . ] i l i što je učinjeno u svez i s t j e l esn im G o s p o d i n o v i m do laskom, sve je po Duhu« 7 7 .

C e z a r e j s k i b i s k u p drage vo l je g o v o r i o u l o z i D u h a u K r i s tovu životu i d j e lu . Po n j e m u Isusov se život ne može r a s t a v i t i od D u h a . Isus j e pomazan D u h o m S v e t i m k o j i stoga stalno ostaje u z a n j . B a z i l i j e doz iva u pamet b i b l i j s k e i z reke iz k o j i h

m Duh Sveti, X I X , 49. 7 0 Duh Sveti, X X I V , 57. 7 1 Duh Sveti, X V I , 38; X V , 37; X X V I , 61; I X , 23; X V I , 39. 7 2 Duh Sveti, X V I , 38. 7 3 Riječ »ekonomija« i m a u otačkom rječniku mnogo značenja. Dolazi od gla

gola oikonomeo k o j i znači: vršiti ulogu i l i dužnost, ravnat i d o b r i m a , b i t i rizničar, nadz i ra t i , uprav l ja t i , u r e d i t i , raspored i t i , i t d . »Ekonomija«, u sk ladu sa značenjem glagola, znači: br iga , služba, uprava , uprav l jan je , ustro jstvo , gospodarstvo, ustanovl jenje . Od trećeg stoljeća pa napr i j ed Oc i naz iv l ju K r i s t o v o utjelovl jenje i njegovo o tkupi te l j sko djelo »ekonomija«. Usp . G. L. P R E S T I G E , Dieu, 69—76.

74 Duh Sveti, X V , 35. 7 5 Duh Sveti, V I I I , 18. 7 ( 5 Duh Sveti, X I V , 32; X V I I I , 6 9 . 77 Duh Sveti, X V I , 39.

44 45

se v i d i da je Isus tvor io čudesa, liječio i gonio z loduhe nazo čnošću D u h a Svetoga. S v a su Isusova d je la učinjena s i l om Božjega D u h a . D u h Isusa n i je ostavio ni posl i je uskrsnuća. Sv jedok je za to Iv 20,22—23.

EflTska je v e z a n o s t D u h a i K r i s t a raz l og da se D u h zove K r i s t o v i m D u h o m , D u h o m Istine i M u d r o s t i , D u h u sebi o b j a v l ju j e K r i s t a u k o l i k o je Božja M u d r o s t i Is t ina . C e z a r e j s k i b i s k u p snažno ističe da je D u h potrebit , ako se želi spoznat i K r i s t a , S l i k u n e v i d l j i v o g Boga . B e z D u h a n e m a m o t r e n j a t e S l i k e . D u h omogućuje da se nazre i g leda Ist insko Sv je t lo . Samo se u D u h u dade upoznat i Isusa K r i s t a , o b j a v i t e l j a n e v i d l j i v o g B o g a 7 8 . P r e m a tome, D u h je nužan da se spozna da je B o g n a d j e l u u novozavjetnoj > ekonomiji« , ostvarenoj u Isusu K r i s tu i po n j e m u . No Isus je tu »ekonomiju« izvršio snagom D u h a Božjega. ^

B a z i l i j e u n e k o l i k o n a v r a t a bilježi »ekonomiju« D u h a S v e tog u c r k v e n o m životu. Po n j egovu sudu , s v a k i dar što ga B o g šalje p o S i n u C r k v i r a z d i j e l j u j e D u h S v e t i . D u h j e d je l i te l j i gospodar razdiobe o ko jo j g o v o r i P a v a o u 1 Kor 12,4—6. O z d r a v l j e n j a i ostala čudesna d je la u C r k v i djelo su D u h a Svetoga.

D u h t v o r i C r k v u . S v o j o m jednotom s jed in ju je članove zajednice i čini ih u K r i s t u j e d n i m t i j e l om. Službe u C r k v i što ih A p o s t o l n a b r a j a u 1 Kor 12,28 potječu od D u h a . B a z i l i j e napomin je da je i sadašnja e k r v e n a »ekonomija«, t j . n jez ino uređenje, djelo D u h a Božjega 7 9 .

Po B a z i l i j u , D u h će i m a t i d i j e l a i u z a d n j e m Bož jem z a h v a t u u povi jest . B i t će s K r i s t o m , k a d ponovno dođe. O n i će doživjeti uskrsnuće k o j i se nalaze u D u h u . M i l o s t će D u h a b i t i vječna n a g r a d a i v i j enac p r a v e d n i k a . U o v o m je životu b i l a samo zalog. O K r i s t o v u d o l a s k u v j e r n i k će d o b i t i p u n i n u kao plaću za krepos tan život. O s u d a će se sasto jat i u o d u z i m a n j u m i l o s t i što su je osuđenici pos jedoval i . D u h je bio s n j i m a i čekao n j ihovo obraćenje, i ako su b i l i grešnici. U času K r i s t o v a do laska D u h ć e i h z a u v i j e k os tav i t i . T o j e i s t i n s k a osuda odbačenih.

T r a j n i b o r a v a k s Ocem. i K r i s t o m u s l a v i dod i j e l ju je D u h . On pruža blaženo gledanje, omogućuje nebesk i život, b e s k r a j n u radost i ples s anđelima. D u h usklađuje i. r a v n a n e b e s k i m životom. O n m u j e zborovođa. N e b e s n i c i m o g u s l a v i t i B o g a j er im u t o m pomaže D u h . Vječna h a r m o n i j a nebeskog J e r u -

78 Duh Sveti, X I I , 28; X V I , 39; X V I I I , 46—47; X I X , 49; X X V I , 24. 7 9 Duh Sveti, I X , 23; X V I , 37; X V I , 39; X X V I , 61; X X X , 77.

za lema gdje se u radost i gr le z e m n i c i i nebesnic i djelo je D u h a Svetoga. Bez njega je blaženi život nezamišljiv. R e d i raspored u nebu- do laz i od D u h a 8 0 .

11. D u h u vjernik©vu životu

B a z i l i j e k r a t k i m i gotovo p r i g o d n i m rečenicama naznačuje da je D u h umiješan u vjernički život. V j e r n i k ne može ostvar i t i svoj poz iv bez nadahnuća i pomoći D u h a . Zato se na D u h a obraća svako biće koje živi za krepost .

D u h je vre lo i v l a s n i k posvećenja. B e z n jega se ne može dopr i j e t i do svetosti . On us a vršu je i daje savršenost. D u h diže dušu i v o d i je kreposnom stazom. I z v a n D u h a se ne može kršćanski živjeti j e r se jedino n j e g o v i m d a r o m dade u dnevn o m ops tanku jasno r a z l i k o v a t i dobro i zlo. Čovjek odabire dobro zato što ga na to potiče D u h 8 1 .

Oprošten je g r i j eha do laz i od D u h a . On je na i z v o r u grešni-kove od luke da će postat i bo l j i . N u t a r n j a je obnova čin D u h a . D u h ostvaruje preobrazbu k o j a se traži da čovjek bude nebesk i građanin. Isto tako D u h potiče na tjelesno m r t v e n j e k o j i m se gasi žar i v r e l i n a s t r a s t i 8 2 .

V j e r n i k po D u h u d o b i v a udio u m i l o s t i što ju je B o g u K r i s t u dao l j u d i m a . K r i s t o v a mi lost postaje kršćaninova svo j ina u k r s t u posredstvom D u h a Svetoga. I mi los t v jere po t ječe od D u h a . On pruža s lobodu da B o g a smi jemo n a z v a t i Ocem. Ona j k o j i posjeduje posinjenje koje d a r i v a D u h može u svoj s lobodi B o g a z v a t i s v o j i m Ocem. B o g je jedino o n i m a Otac k o j i žive u s inovstvu što ga daje D u h . V j e r n i k ne može K r i s t a ispo v i j e d i t i kao Gospod ina bez pot i can ja D u h a . Milošću se D u h a u Isusu iz N a z a r e t a raspoznaje i prepoznaje Gospod in , S v e v l a d a r s v e m i r a 8 3 .

M o l i t v a v j e r n i k a i z v i r e i z D u h a i po D u h u dopire do Boga . D u h u v j e r n i k u g o v o r i i kliče. Šapat se vjerničke m o l i t v e stapa s g lasom D u h a i tako u z l a z i do Božjeg pr i j es to l ja . H v a l -benice, duhovne žrtve, B o g u se i s k a z u j u u Svetome D u h u . D u h omogućuje k l a n j a n j e Božjem veličanstvu. T k o j e i z v a n D u h a , B o g u se ne može k l a n j a t i .

Jed ino D u h dostojno s l a v i Oca i S i n a . O n i m i skazu je n u t a r n j u i dostatnu s l a v u . B a z i l i j e to s lav l j en je n a z i v a »ob i -

8 0 Duh Sveti, X V I I I , 40; X X , 52; X X V I I I , 69: I X , 23, X V I , 38. 8 1 Duh Sveti, I X , 22; I X , 23; X V I , 38; X V I I I , 46; X I X , 50. 8 2 Duh Sveti, XIX , 49; X I V , 31. S i Duh Sveti, X I V , 33; X V , 35; X V , 36; X I , 27; X V I , 3 8 ; X V I I I , 47; X X I V , 57.

48 4?

teljskim«. D u h , član tro jstvene »obitelji«, i skazu je čast i s l a v u O c u i S i n u . Vjerničko čašćenje B o g a u D u h u postaje d i j e l o m »obiteljske« slave k o j u D u h vrši u P r e s v e t o m T r o j s t v u 8 4 ,

V j e r n i k u D u h u spoznaje Božje otajstvo. D u h pozna O c a i S i n a t e ih ob jav l ju je v j e r n i k u . 8 5 D a r o v i što ih D u h ud i j e l ju j e u ovom v i j e k u samo su p r e d u j a m i s jena budućih dobara . Po t i m su d a r o v i m a vječne zb i l j e već pr i sutne , a l i ć e p u n i n a n a d v i s i v a t i početke i p r v i n e 8 6 .

D i j e l a u D u h u i n j e g o v i m m i l o s t i m a može i m a t i jedino v j e r n i k . D u h se daje po m j e r i v jere i s t u p n j u čistoće. S tanuje u duši k o j a se os lobodi la g r i j e h a i s t r a s t i 8 7 .

ČETVRTO P O G L A V L J E

Z A S E B N A P I T A N J A

U ovom p o g l a v l j u dotičemo n e k o l i k o posebnih tema ko je su vezane uz B a z i l i j e v o djelo . Z a n i m a m o se, na p r v o m mjes tu , za p r o b l e m doksologi je ko jo j je posvećen čitav spis Duh Sveti. P o t o m se zaustav l jamo na B a z i l i j e v u neobičnom r a z l i k o v a n j u dogme i ker igme . Posebno se osvrćemo na činjenicu da C e z a r e j s k i b i s k u p n i je u svom spisu D u h a i z r i j e k o m nazvao B o g n i t i mu pr ip isao i s tob i tan . T e m u de i f ikac i j e s tav l jamo u širi k o n tekst. Također tražimo odnos B a z i l i j e v e pneumato log i je prema nauc i C a r i g r a d s k o g sabora.

« Duh Sveti, X I , 27, X V I I I , 46; X X I V , 57; X X V I , 61 -62 ; X X V I , 64. 83 Duh Sveti, X V I , 38; X X I V , 56. 8 0 Duh Sveti, X V , 36. *< Duh Sveti, I X , 22; X X V I , 61.

1. Đuh ima mjesta u slavospjevu

Već j e rečeno 1 da j e p i tan je i spravne doksologi je i l i s l a -vospjeva neposredni povod za k n j i g u Duh Sveti. To je r a z u m l j i v o . L i t u r g i j a je život v j e rske zajednice. Stoga u C r k v i i z n je sve i z v i r e i u n j u teče. Zato je nužno da su l i t u r g i j s k i tekstovi, v j e r o m čisti i bespr i j ekorn i . Ne s m i j u b i t i k a m e n spot icanja . B a z i l i j e i pneumatomas i z n a j u da je t r o j s t v e n i l i t u r g i j s k i s lavo -spjev b i t a n za v j e r u . U n j e m u se odrazu je t ro j s tvena v jera B a z i l i j e j e p o r a d i toga namjer i ce uveo u svo ju C r k v u uz u o b i čajeni »slava O c u po S i n u u D u h u Svetom« d a v n i , a l i nešto zaborav l j en i , »slava O c u sa S i n o m i s D u h o m Svetim«. R a z u m i o je da je došao t r e n u t a k da se D u h a više ne s m a t r a jedino mjestom i p o s r e d n i k o m p o h v a l a B o g u k a k o je to izražavao u redov i tog s lavospjeva. D u h je Osoba kojo j kršćanin i s k a zuje s l a v u i čast zajedno s O c e m i S i n o m . To izriče čestica sa u dokso log i j i što je B a z i l i j e želi i z n o v a uvest u p r a k s u . B a z i l i j e je s t i m na čistu da s jedinjenje D u h a u s l a v i s O c e m i S i n o m znači da se D u h u p r i z n a j e božanstvo i božanska narav . J e d n a kost časti pre tpos tav l ja j e d n a k u bi t i l i istodobnost. D r u g i m r i j e čima, istočastan je s i n o n i m za i s tob i tan .

1 U s p . Razlog, vrijeme nastanka, cilj i povod djela, 30—31.

48 49

T a j su govor r a z u m j e l i i h u l i t e l j i D u h a te su oštro p r o s v j e d o v a l i p r o t i v B a z i l i j e v a s lavosp jeva kao novotar i j e , B i l i s u na s t ran i doksologi je s dodatkom u Duhu j e r je t ime označeno da je D u h niži od O c a i S i n a . Izričaj su s Duhom o t k l a n j a l i zato što je znak zajedništva D u h a s O c e m i S i n o m . V i d i se, dakle , da s lavospjev n i j e samo povod za B a z i l i j e v o djelo , već p r a v i sadržaj, osnovna tema i b i t n i o k v i r B a z i l i j e v a spisa. B a z i l i j e j e napisao s v o j u k n j i g u da P i s m i m a i P r e d a j o m 2 o p r a v d a svo ju doksolog i ju . Teološko u k r i j e p l j e n j e izričaja »s D u h o m Svetim« p r a v i je raz log i smisao B a z i l i j e v a d je la . U i z r a z u »s D u h o m Svetim« do laz i do izražaja b i t a k i položaj D u h a u T r o j s tvu . V a l j a istaći da r a s p r a v a o dokso log i j i n i j e p u k a s p e k u l a c i ja i l i školsko raspredanje , već zasjeca u r e d o v i t i vjernički život. S lavosp jev je p r i s n i susret B o g a i čovjeka. U n j e m u B o g ob jav l ju je sebe i čovjek ga s l a v i p r i z n a v a n j e m onog što B o g jest.

B a z i l i j e se t i j e k o m Duha Svetoga neprestance vraća p i t a n j u s lavospjeva. S ta lno m i s l i na n j . Čitavo j e djelo sastavio da raz jasn i i u t e m e l j i dokso log i j sk i »s Duhom«. U sp isu se osjeća da je s lavospjev točka što p r a v o v j e r n o g d i j e l i od h e r e t i k a . Dokso log i ja na d j e l u pokazuje tko je u i s t i n i , a tko h u l i 3 .

2. D o g m a i k e r i g m a

B a z i l i j e u spisu Duh Sveti veoma pomno i dosta naglašeno r a z l i k u j e dogmu i kerigmu\ T a k v o se r a z l i k o v a n j e 5 po p r v i put sreće u B a z i l i j e v u d je lu . To je B a z i l i j e v prona lazak . V e o m a je važan za r a z u m i j e v a n j e čitavog Duha Svetog. Lučeći dogmu od ker igme , B a z i l i j e je ht io da se n j e g o v i m t v r d n j a m a u k n j i z i Duh Sveti ne daje veće značenje nego zaslužuju.

Po B a z i l i j u k e r i g m a j e n a u k C r k v e k o j i j e jasno izražen u p i s a n i m d o k u m e n t i m a . C r k v a ga svakome propov i j eda i oglasuje. Ta j dio c rkvene m i s l i može svatko upoznat i . D o s t u p a n

2 O u loz i B i b l i j e i Predaje u B a z i l i j a v i d i H. D O R R I E S , De Špiritu, 74. 75; 6. P R U C H E , Basile, 136—154; J . C O M A N , Demonstration, 195. 196. 198—200; J . G R I B O -M O N T , Esoterisme, 22. 40. 48. 49. 55; R P. C. H A N S O M , Basil, 241—255; B. S C H E -V E , Basilius, 22—39.

3 O teološkom značenju doksologi je u B a z i l i j a v i d i H. D O R R I E S , De Špiritu, 143. 146. 154—156. 122. 133, B. P R U C H E , Basile, 45. 46. 81, Autour, 232; P. G A L T I E R Esprit, 144. 145; J. G R I B O M O N T , Esoterisme, 53; B. B O B R I N S K O V , Liturgie, 18.

4 Duh Sveti, X X V I I , 66—67. 5 Složeno pitanje Baz i l i j eva po iman ja »dogme« i »kerigme« istražuju: I I . D O R

R I E S , De Špiritu, 73. 75. 121—128; A. H E I S I N G , Heilige, 281—282. 115; B. P R U C H E , Basile, 91. 92. 123. 224—232; B. P R U C H E . Dogma, 257—262; J. G R I B O M O N T , Esoterisme, 43 -48 ; E. A. de M E N D I E T A , P a i r , 129—131. 133—138; R. P. C H A N S O M , Basil, 249—250; P. C C H R I S T O U , Enseismemeiit, 86—98.

je krštenima, k a t e k u m e n i m a i pogan ima Baz i l i j e , dak le , ono n a z i v a k e r i g m o m što C r k v a od svog n a u k a , m o r a l n i h i obredn i h prop i sa javno ispovi jeda . Tu se nema .što k r i t i Zapisano je u p o z n a t i m d o k u m e n t i m a .

Riječ dogma u B a z i l i j e v u se govoru odnosi na ono što bi se dalo n a z v a t i n u t a r n j i m c r k v e n i m životom. P o j a m je dogme veoma opsežan. U d o g m u spada sav l i t u r g i j s k i život: obredi , m o l i t v e i s a k r a m e n t i . Isto tako dogma obuhvaća v jerske zasade ko je prate s a k r a m e n t a l n i i l i t u r g i j s k i život. B a z i l i j e naglašava da dogme potječu od A p o s t o l a , a l i n i s u zabilježene u Svetom p i s m u . P o n e k a d i h n i je moguće n i zap isat i j e r s u ne izrec ive . U n e k u su r u k u d u h b i b l i j s k o g s lova. Dogme prenos i usmena P r e d a j a . Obično se to z b i v a u katehez i za krštenike. N j i m a se tumače dogme. U d o g m u može b i t i upućen samo krštenik. Krštenik o dogmama ne smi je govor i t i . P r e d s t rancem se o dogmama šuti. jer n i s u izričito spomenute u P i s m u n i t i p r o g l a šene na c r k v e n o m saboru. D o g m a se prenos i u ta jnost i k o j a jo j čuva svetost i priječi da dopre svakome do ušiju. I m a dogma koje ne shvaćaju ni kršteni. To su v jerske i s t ine ko je su kao v r h u n c i teološke m i s l i pristupačne samo i z n i m n i m l j u d i ma čista života, duboke v jere i odličnog poznavan ja Svetog p i s m a i Preda je .

D o g m u uv je tu je n a r a v vjere . Evanđeoske su ist ine d u hovne tvrdn je . Hoće se v r e m e n a da se p r o n i k n e smisao duhovne riječi. To se postiže r a z m a t r a n j e m i m o l i t v o m što je n e p r o ved ivo u b u c i i v r e v i . Šutnja je uvjet duhovnog zren ja . Obični život, p u n rastresenosti i br ige za zemal jsko , n i j e p r i k l a d a n za duboko r a zma tra n je što ga traži dogma. P o j e d i n c i mogu doseći smisao dogme, a l i se čeka p r i k l a d n o v r i j e m e da se p r i opći širokim s lo j ev ima.

Odnos između dogme i k e r i g m e u B a z i l i j a n i j e l a k o u t v r d i t i . Na čas se čini da on smatra da dogma, k a d se n a k o n duga razmišljanja shvat i , postaje u C r k v i k e r i g m o m . K a d se postigne p u n a spoznaja dogme, C r k v a j e proglasuje k e r i g m o m Na novo j k e r i g m i , i oko nje, niče d r u g a dogma k o j a opet traži dugo v r i j e m e sazr i j evan ja . K a t k a d i m a m o d o j a m da j e po B a z i l i j u dogma široko zaleđe u k o j e m živi k e r i g m a . B e z dogme b i k e r i g m a b i l a p r a z n a riječ i m r t v o slovo. D o g m a b i d a v a l a k e r i g m i prostora d a može posto jat i kao spasonosni n a u k . K e -r i g m u b i bez dogme b i l o nemoguće s h v a t i t i .

B a z i l i j e drži da dogma m o r a biti . u s k l a d u s P i s m o m i k e r i g m o m . D o g m a j e tumač ker igme . I znad j e ker igme . P u n i ja je spoznaja, a l i n i j e određena kao k e r i g m a .

50 51

Na t e m e l j u r a z l i k e između dogme i k e r i g m e može se do nekle s h v a t i t i što je B a z i l i j e u p n e u m a t o l o g i j i smatrao d o g m o m , što k e r i g m o m . D o k B a z i l i j e piše g. 375. svoj spis, u k e r i g m u o D u h u p r i p a d a v j e rovan je da D u h n i j e s tvoren, da se ne smi je d i j e l i t i od O c a i S i n a i da je po n a r a v i svet. C r k v a se je o t o m već i z j a s n i l a na a l eksandr i j sko j s inod i g, 382, O s t a l i n a u k o D u h u B a z i l i j e , k a k o se čini, s m a t r a dogmom.- To se prvenstveno odnosi na »istobitan« i puno, jasno i izričito p r i znavanje božanstva D u h a Svetoga. T e k j e na C a r i g r a d s k o m saboru taj dio pneumato log i je postao k e r i g m o m .

3. B a z i l i j e šuti o istobitnosti Duha

B i s k u p iz Cezare je prešao je dug put u razmišljanju o D u h u . U n jegovom se d j e l u naslućuju odjeci r a z v o j a u p n e u m a -to log i j i od »tropika« do p r e d C a r i g r a d s k i sabor. B a z i l i j e je na početku" tražio da p r a v o v j e r n i k ods t ran i učenje o D u h u kao s tvoren ju . T k o tako m i s l i n i je u C r k v e n o m zajedništvu. N o v i je k o r a k učinjen k a d se za pravov je rnos t tražilo da se D u h u p r i z n a s lav l jen je s O c e m i S i n o m . Iz Mi 28,19 zaključivalo se da je D u h s jed in jen s O c e m i S i n o m . D u h p r i p a d a zajedništvu Oca i S i n a . To je opet n o v i uv jet za i spravnost u v j e r i . P o s l j e d n j i je, za B a z i l i j e v a života, da se D u h u i skazu je j edna i i s ta čast s Ocem i S i n o m . T k o tako v j e ru je u D u h a , drži se p r a v o v j e r n i m .

B a z i l i j e je stao na posl jednjo j stepenic i . U svome spisu Oca i S i n a n a z i v a B o g 7 , a l i D u h u ne p r i d a j e to ime n i t i za n j u p o t r e b l j a v a »istobitan«. B a z i l i j e se ustručava da D u h a nazove B o g o m jer z n a da je u P i s m i m a i P r e d a j i to i m e pridržano za Oca . To ne znači da C e z a r e j s k i b i s k u p n i j e D u h u p r i z n a vao božanstvo. V i d j e s m o da je on g l a v n i b r a n i t e l j tog bo žanstva u s u k o b i m a s pneumatomaškom z a b l u d o m . B a z i l i j e je D u h a nazivao , u s k l a d u s B i b l i j o m i P r e d a j o m , »božanskim«.

B a z i l i j e v stav p r e m a istobitnost i D u h a s O c e m i S i n o m k u d i k a m o je složeniji. O d m a h t reba nag las i t i da j e B a z i l i j e v jerovao da je D u h »istobitan« O c u i S i n u . Ipak riječ »istobitan« n i j e ht io p r i m i j e n i t i na D u h a . N j e g o v se teološki napor sastojao u tome da nađe i z raz k o j i može v a l j a n o nadomjes t i t i »istobitan«. B a z i l i j e je odabrao »istočastan« i »iste slave«. V i d jesmo da u čitavu d j e l u nasto j i d o k a z a t i da su u pneumato l og i j i »istobitan« i »istočastan« prave istoznačnice. T v r d n j u je naj~

6 O etapama Bazi l i j eve m i s l i , v i d i 13 P R U C H E , Bas i l e , 104—110. 7 Duh S v e l i , V I , 14; V I I I , 17—19.

pr i j e prov j e r i o na p r i m j e r u S inove i s tob i tnost i i istočasnosti u odnosu na O c a te je po tom prenio na D u h a Svetoga.

B a z i l i j e se t rud io da B i b l i j o m i P r e d a j o m dokaže da D u h u p r i p a d a j e d n a k a čast i s l ava kao O c u i S i n u j er se t ime p o k a zuje »istobitan«. Istočasnost se t e m e l j i na j ednakos t i n a r a v i . Istobitnost do laz i do izražaja u istočasnosti. Ipak je neobično što je B a z i l i j e c i je loga života ok l i j evao u. pogledu pneumatskog »istobitan«. Z b o g toga je napadan i tužen A t a n a z i j u . No on je imao pregršt raz loga da se sustegne od riječi »istobitan«.

B a z i l i j e je b io upućen u poteškoće i rasprave ko je je i z a zvao N i c e j s k i »istobitan«. D o k piše Duha Svetoga još se u v i j e k r a s p r a v l j a o t o m »istobitan«. B a z i l i j e j e shvat io da n i j e p r i k l a d n o iste rasprave p r e n i j e t i na D u h a . Teološka su razg laban ja N i c e j s k o g »istobitan« već i s c r p l a snage i z a m o r i l a duhove. C r k v u , pod i j e l j enu n a is tob i tnost i S i n a , n i j e trebalo r a z j e d i n i t i i p i t a n j e m is tobi tnost i D u h a .

B i s k u p je iz Cezare je uz to dobro znao da i m a bojažljivih v j e r n i k a k o j i će j e d v a h t j e t i da »istobitan« p r i h v a t e za D u h a . Riječ su teško u s v o j i l i za S i n a . B i l o b i previše od n j h tražiti da isto r e k n u za D u h a , m a d a v j e r u j u da je D u h u božanskom j e d i n s t v u . B a z i l i j e v o d i računa o t i m s labost ima. Ne želi zbog riječi g u b i t i kršćane.

Isto tako B a z i l i j e bijaše svjestan da a r i j e v c i čekaju zgodnu p r i l i k u da ga p r o t j e r a j u i dočepaju se njegove b i skup i j e . T i m e b i nestalo važne p r a v o v j e r n e u tvrde . A k o otvoreno i s takne is tob i tnost i D u h a , B a z i l i j e v i d i da ć e m o r a t i u progonstvo. A l i dobro C r k v e i v j e r n i k a traži da bude na oprezu i da ostane u s v o m b i s k u p s k o m gradu . I to B a z i l i j a s i l i da s p o m n j o m postupa u pneumatološkim r a s p r a v l j a n j i m a . V a l j a nadodat i da B a z i l i j e n i j e ht io da s m j e l i m t v r d n j a m a odbi je p n e u m a t o -mahe. O n i , doduše, zabacu ju božanstvo D u h a Svetoga. N o B a z i l i j e drži da se p r a v o v j e r n i n a u k može k a z a t i , ako se i ne u p o t r i j e b i riječ »istobitan«.

Rec imo također da B a z i l i j e n i j e držao nužnim da se služi s »istobitan« j er u svez i s D u h o m riječ n i j e upotr i j eb io ni sabor u N i c e j i . B a z i l i j e je t o l iko poštivao N i ce j sko v j e rovan je da se n i j e usudio da mu nadoda n o v i »istobitan«. Možemo k o načno naznačiti da je B a z i l i j a od »istobitan« odvraćalo i n j e govo uv jeren je da je »istobitan« još u v i j e k »dogma«, a ne »kerigma«. Smatrao je, dakle , da n e m a p r a v a »istobitan« s t a v l j a t i za m j e r i l o p ravov j e r ja . R a z u m i o j e da t reba v r e m e n a da

52 53

i z raz postane zreo z a v j e r n i k e k a k o b i g a C r k v a m o g l a i z r i j e k o m p r i h v a t i t i . T o m j e s a z r i j a v a n j u B a z i l i j e svo jom k n j i g o m mnogo p r i d o n i o 8 ,

4. Pobožanstvenjenje

B a z i l i j e v a t v r d n j a : »Evo što n a m je obećano: postat i B o g u slični k o l i k o je moguće l judsko j n a r a v i [. . . ] sličnost s B o g o m i v r h u n a c želja, postat i b o g « 9 zaslužuje da je s tav imo u šire zaleđe j e r se tako po tpuni j e može r a z u m j e t i n j e z i n smisao.

U B a z i l i j e v o v r i j e m e općenito v l a d a uv jeren je da je kršćanin pobožanstvenjeni čovjek. K r i s t o v o o tkup l j en j e čovjeka, nastav l jeno po D u h u u C r k v i , n a z i v a l o se teopojeza, teoza, d e i f i k a c i j a i d i v i n i z a c i j a . Riječi b ismo donekle m o g l i prevest i s pobožiti, pobogovi t i , pobožanstveniti i obogotvor i t i . B a z i l i j e je u svom u l o m k u jasan : postat i bog. T e m a je čov jekove d e i f i -kac i je veoma opširna 1 0 . M i j e kušamo u k r a t k o i z r a z i t i .

P r i j e svega v a l j a istaći da se d e i f i k a c i j a s m a t r a l a c v i j e t o m i k r u n o m o tkup i t e l j skog d je la . A d a m je p r i j e pada bio božanstveni čovjek. Zato je d e i f i k a c i j a i s t i n s k i čov jekov poziv . N i j e p r e m a tome čudno što je t a k v a misao u središtu otačkih razmišljanja. D e i f i k a c i j a n i j e za ondašnje v j e r n i k e i teologe aps trakc i ja , već z b i l j a k o j a se živi. Teo loz i su iz pobožanstve-n j e n j a izvlačili svoje zaključke. A t a n a z i j e je, p r i m j e r i c e , do kaz ivao Isusovo božanstvo iz činjenice što je v j e r n i k d e i f i c i r a n : K r i s t ne b i mogao d e i f i c i r a t i , da n i j e B o g . Kapadočani su pomoću iste s tvarnos t i utvrđivali opstojnost K r i s t o v e l j u d s k e duše: k a d K r i s t ne b i imao duše, ne b i čitav čovjek bio pobo-žanstvenjen. S a v je v j e r s k i život u četvrtom stoljeću prožet v j e r o m u d e i f i k a c i j u . L i t u r g i j s k i su h i m n i u g l a v n o m i s p j e v a n i n a t u t emu.

To je t rad i c i ona lno osvjedočenje i B a z i l i j e , k a k o naznači-smo, prenio u svoje djelo. Ponešto je, doduše, suzdržan p r i u p o r a b i de i f ikac i j ske termino log i j e zato što mu se činilo da n i j e u s v e m u b i b l i j s k a , a l i je u svom spisu ist icao da D u h ostvaruje u kršćaninu djelo obogotvorenja.

3 O Bazi l i jevo] »ekonomiji« v i d i H. D O R R I E S , De Špiritu, 27. 28. 139; H. D E H N -HARD,Problem, 56; B. P R U C H E , Basile, 79—110; B. P R U C H E , Autour, 207. 208; Y. COURTONNE, Temoin, 166. 167; E. A. de M E N D I E T A , Pair, 129—133; S. GIET, Idees, 296. 297; J. de G H E L L I N C K , Pairistique, 313—338.

9 Duh Sveti, I, 2; I X , 23. 10 o de i f ikac i j i v i d i J. G R O S S , Divinisation, 239—244. 339—350; K. H O L L , Am-

philochius, 123—125. 149; B. P R U C H E , Basile, 144. 151—153. 196—198. 203. 204. 217; B. P R U C H E , Originalitć, 219—220; B. PROUCHE, Aulotour, 213. 223. 224; P. B. F, BILANIUK, Mystery, 337—359; J , H . D A L M A I S , Divinisation, 1376—1389; M. LOT--BORODINE, Dćification.

T e m a Čovjekove de i f ikac i j e i m a d u g u povi jest . Već su grčki m i s l i o c i d e i f i k a c i j u držali c i l j e m l j u d s k o g opstanka. P o i m a l i s u j e t i j e k o m pov i j es t i razno l iko . N a v r h u n c u s u svoje m i s l i učili da se čovjek tako pobožanstvenjuje što postaje jedno s B o g o m . L j u d s k i d u h , p o d r i j e t l o m iz Boga , posl i je se s m r t i ponovno vraća u božanstvo. Posta je d i o n i k o m Božje besmrtnost i .

S t a r i je zavjet o tk lon io pobožanstvenjenje. Učio je da je čovjek posve različit od B o g a i zato mu n e m a teopojeze. Između B o g a i čovjeka ne može b i t i dod i ra . B o g u svemu nadv isu je stvorenje . Čovjek može jedino sličiti B o g u . T a j je n a u k klasično izražen u Post 1,26—27. Ni N o v i zavjet ne u p o t r e b l j a v a riječ teopojeza. Ipak se služi i z r a z i m a k o j i su joj veoma b l i z u . O v d j e p r i j e svega m i s l i m o na 2 Pt 1, 4, Dj 17,28 i 1 Iv 3 ,2 n . S v i t i t eks tov i sadrže p o r u k u o čovjeku k o j i u K r i s t u , po v j e r i i o ta j s tv ima vjere , postaje s inom Božjim. Na taj način stječe udio u životu što ga je donio na svi jet U t j e l o v l j e n i K r i s t . N o v o z a v j e t n a propov i j ed o novoporodu i obnov i n i j e daleko od de i f ikac i j ske teme. Isto b i trebalo reći za b i b l i j s k i govor o v j e r n i k u , n o v o m s tvoren ju i pos in jenom Božjem djetetu.

Ide ju de i f ikac i j e među Očima p r v i u teo log i ju uvode K l e -ment A l e k s a n d r i j s k i (g. 150—215) i v e l i k i O r i g e n (g. 185—254). Čovjeka, po n j i m a , pobožanstvenjuje spoznaja i l i gnoza. T k o savršeno p o j m i evanđeoski nauk , taj je de i f i c i ran . Usporedo s t a k v i m p o i m a n j e m de i f ikac i j e posto j i mišljenje da se teopojeza sastoj i od sud je lovan ja u božanskoj neraspad l j i vos t i i b e s m r t nost i k o j u j e U t j e l o v l j e n a Riječ uskrsnućem d a r o v a l a l j u d s k o j n a r a v i . D e i f i c i r a t i , učiniti b e s m r t n i m i n e r a s p a d l j i v i m , u ono v r i j e m e znači gotovo jedno te isto. Od Božjih svo jstava s tvo r e n a n a r a v može pos jedovat i samo besmrtnost i neraspad -l j ivost .

N a u k o pobožanstvenjenju posebice je nazočan u istočnih Otaca . O n i su u n j e m u nekako saželi c j e l o k u p n u kršćansku misao. Obogotvoren jem su o b u h v a t i l i v j e r u u i s k o n s k u dobrotu s tvorenja . Čovjek se može pobožiti j e r je s tvoren d o b r i m . O c i su s m a t r a l i da je božansko Tro j s tvo i s t i n s k i tvorac teopojeze kojo j j e s v r h a čovjekov p o v r a t a k O c u po S i n u u D u h u Svetom. S i n je ostvario djelo teopojeze u t j e l ov l j en jem, m u k o m i u s k r s nućem. K a o Gospod in suvereno p r e d v o d i d e i f i k a c i j u . D u h j e S v e t i pomazao K r i s t a d a b i izvršio čin obogotvorenja. O d K r i -

1 1 2 Pt 1, 4; »Time smo obdareni dragoc jenim, najvećim obećanjima, da po n j i m a postanete zajedničari božanske naravi (. . .)«. Dj 17, 28: »Njegov smo čak i rod«. 1 Iv 3, 2: »(. . .) sad smo djeca Božja (. . .) k a d se očituje, b i t ćemo njem«* slični ( . . . ) « « '

54 5 5

stova uskrsunuća C r k v a je uvedena u d e i f i k a c i j s k u povi jest . D u h se njome služi da bi po s a k r a m e n t i m a dovršio djelo po svećenja. D e i f i k a c i j a je konačni c i l j pov i j es t i i opstanka. Oče k i v a n o novo nebo i n o v a z e m l j a posebni su n a z i v i za d e i f i k a -c i j s k i čin blažene Tro j i ce .

Obogotvorenje se ne da l a k o d e f i n i r a t i . Kršćanin, s v a k a k o :

o t k l a n j a grčku misao da je d i v i n i z a c i j a potpuno izjednačenje čovjeka s B o g o m . Stvoren je ne može b i t i B o g u jednako . Može mu samo sličiti. D e i f i k a c i j a je uspostava sličnosti k o j u je posjedovao A d a m . Čovjek u d e i f i k i c a j i d o b i v a po m i l o s t i udio u svo j s tv ima što ih B o g i m a po n a r a v i : u m u d r o s t i , l j u b a v i , s l o bod i od strast i , neraspad l j i vos t i i besmrtnost i . Čovjek se pre-obrazuje u s l i k u U t j e l o v l j e n e Riječi i tako postiže Božje p o s i -naštvo koje ga čini božanstvenim.

B a z i l i j e u svom spisu taj n a u k pre tpos tav l ja poznat im. S n e k o l i k o po jedinost i t o m p o i m a n j u de i f ikac i j e daje v l a s t i t i pečat. T a k o je više od os ta l ih ist icao u l o g u D u h a . Na to je bio navedn pneumatomaškim r a s p r a v a m a . Držao je da D u h obogo-tvoru je svo jom nazočnošću u vjerničkoj duši. Iz te je činjenice zaključio: ako D u h de i f i c i ra , znači da j e B o g . D u h ne b i mogao d e i f i c i r a t i , k a d bi bio s t r a n i tuđ B o g u .

B a z i l i j e s m a t r a da je obogotvorenje moguće j e r je čovjeku u n a r a v usađeno da teži za B o g o m , v r h o v n i m dobrom i n a j -uzvišenijom l jepotom. D u h vrši d e i f i k a c i j u k a d se čovjek u s t r a j n o m askezom očisti od g r i j eha , n a d v l a d a s t rast i i postane krepostan . D e i f i k a c i j a se, po B a z i l i j u , sastoj i u m o t r e n j u , pr i snosti i p r i j a t e l j s t v u s B o g o m . Duša t reba na z e m l j i živjeti n e b e s k i m životom. O n a to postiže k a d je D u h uvede u spoznaju božanskih ta jna . Savršeno poznavanje B o g a preobrazuje i obo-gotvoruje . U r a n j a n j e u Božja ota jstva s v r h a je čovjekova ze m a l j s k o g i nebeskog opstanka. P o t p u n a spoznaja u v o d i u k o načnu d e i f i k a c i j u .

5. Bazilijev nauk o Duhu i Carigradski sabor

C a r i g r a d s k i sabor od g . 381. i z n i m n o je značajan za p o v i jest tro jstvene dogme. T a j j e Sabor p o t v r d i o N i c e j s k o v j e r o vanje . S C a r i g r a d s k i m je saborom konačno riješen spor o po lo žaju S i n a u B o g u . A r i j e v s t v o je n a p o k o n sv ladano. Isto tako na S a b o r u je nađeno rješenje za p i tan je D u h a Svetoga . Izražaj što ga je tro jstveno otajstvo dobi lo na tom S a b o r u na snazi

je do danas. Prihvaćaju ga sve kršćanske v jero ispov i jes t i . T a k o je C a r i g r a d s k i sabor za ista opći sabor 1 2 .

Teološki doprinos C a r i g r a d s k o g sabora n a l a z i se u njegovoj pneumato iog i j i . Rečenice ko je se u C a r i g r a d s k o m v j e r o v a n j u odnose n a D u h a Svetoga n a d o p u n j u j u N i c e j s k o v jerovanje . R e dovito se drži da je u t i m rečenicama očit ut jecaj B a z i l i j e v e pneumatologi je . B e z B a z i l i j a n a u k se C a r i g r a d s k o g sabora ne da z a m i s l i t i . I s t ina je da C r k v a od s v o j i h početaka v j e r u j e u D u h a i živi od njegove m i l o s t i , a l i za saborsku pneumato log i ju n a j p r e s u d n i j a su desetljeća što prethode C a r i g r a d s k o m saboru. U t i m je desetljećima B a z i l i j e , bez sumnje , najvažnija ličnost u istočnoj C r k v i . O n , doduše, n i j e doživio Sabor , a l i su saborski O c i u g l a v n o m n jegov i p r i j a t e l j i i učenici. To posebice važi za d v o j i c u saborsk ih preds j edn ika , M e l e c i j a A n t i o h i j s k o g i G r g u ra N a z i j a n s k o g . M i s l i za ko je se B a z i l i j e bor io čitava života po n j e g o v i m su p r i j a t e l j i m a b i l e nazočne na S a b o r u i na n j e m u iz vo je va le pob jedu . 1 3

P r o m o t r i m o l i u k r a t k o saborsk i nauk , n i j e teško us tanov i t i k o l i k o C a r i g r a d s k i s i m b o l prožima B a z i l i j e v a pneumato log i ja . Sabor n a j p r i j e v e l i o D u h u da je Gospodin. I s t ina je da ne u p o t r e b l j a v a ho Kyrios (Gospodin), već se služi s to Kyrion. T i m e se v a l j d a vod i l o računa o t o m da je »Gospodin« n a z i v za J a h v e a i Isusa K r i s t a . O c i su neodređenim članom h t j e l i reći da D u h p r i p a d a u k a t e g o r i j u o n i h k o j i su »Gospodari«. T a k o je o t k l o n j ena pneumatomaška zab luda o D u h u kao s tvoren ju . D u h u priliči gospodovati , ne služiti. D u h je »Gospodin«. Sabor , dak le , D u h a časti nas l ovom k o j i j e v las t i t za O c a i S i n a . T i m e je, d r u g i m riječima, naznačeno da D u h i m a božansku n a r a v i dostojanstvo.

S a b o r s k i d o k u m e n t D u h a prog lasu je »živodajnim«. To znači da D u h daje život, a ne da ga p r i m a . Zac i j e lo se »živodajni« odnosi na m i l o s n i i božanski život. Sabor uči da je t o m životu i z v o r i v r u t a k D u h S v e t i . N a z n a k u da D u h »izlazi i z Oca« Sabor s igurno p r e u z i m a iz Iv 15,26 i 1 Kor 2,12. Očito je da su saborsk i O c i t u i z r e k u u p e r i l i p r o t i v p n e u m a t o m a h a z a koje D u h potječe iz stvorene n a r a v i . Otac je, po S a b o r u , počelo za D u h a . D u h ne do laz i i z s tvorenja , već i z Boga .

Sabor nadal j e za D u h a kaže da mu se »klanjamo« i da ga »slavimo« zajedno s O c e m i S i n o m . I z r e k a n e m a i z r a v n a u p o -

1 2 O značenju Car igradskog sabora v id i I . O. de U R B I N A , Nicee, 188—189; A. M. R I T T E R , Konstantinopel, 295—303; H. D O R R I E S , De Špiritu, 5 ; J . D A N I f i L O U , Le IVenie siecle, 1. 7. 51.

1 3 Baz i l i j ev doprinos saborskoj pneumatoiogi j i ističu H, D O R R I E S , De Špiritu, 174, 175; H. D O R R I E S , Basilius, 141—143; B. P R U C H E , Basile, 81. 109,

56

rišta u B i b l i j i . V j e ro ja tno je najvažnija točka saborske p n e u -matologi je . U s i m b o l u se »istobitan« ne u p o t r e b l j a v a n i t i se D u h i z r i j e k o m n a z i v a B o g o m . Čini se da to nadomješta »sukla-n j a t i se« i »suslaviti«. V j e r n i k se u bogoslužju D u h u k l a n j a i s l a v i ga s O c e m i S i n o m jer D u h i m a i s t u n a r a v kao druge dv i j e božanske Osobe. D u h zaslužuje pok lonstvo i s l a v u zato što je j ednako B o g kao Otac i S i n . S l a v a i čast što je kršćanin i skazu je D u h u j edna je te i s ta sa s l a v o m i čašću k o j u p r i k a zuje O c u i S i n u . Istočasnost je s i n o n i m za istobitnost . I s tob i t -nost se pr i zna je k r o z jednakost časti.

C a r i g r a d s k o v jerovan je , oslanjajući se na 2 Pt 1,21, n a p o k o n v e l i za D u h a da j e »govorio po prorocima«. T i m e se ht je lo reći da D u h i m a u d j e l a u nadahnućima k o j i m a je Riječ obda ri v a l a proroke . I to je posebni način govora o božanstvu D u h a . D u h je zajedno s Ri ječ ju nadahn i te l j p r o r o k a 1 4 .

Oznake saborske pneurnatologi je n i j e teško raspoznat i 1 5 . O c i su se držali svetopisamske m i s l i . Sv jesno je n i s u h t j e l i proširivati i nadopun ja t i . I z o s tav i l i su »istobitan«. N i s u se p o služili n i ri ječju B o g . T a k o su p o s t u p i l i j er su v o d i l i b r i g u o eventua lnom s p o r a z u m u s pneumatomas ima . Stoga su ostav i l i po s t r a n i i z raze k o j i su najviše s m e t a l i Eus ta t i j eve pristaše. B i r a l i su blaže riječi, a l i u n a u k u n i s u n i m a l o popuštali. B l a gost i z r a z a n i j e b i l a za pneumatomahe p r e p r e k a da shvate k a k o j e n j i h o v a pneumato l og i j a osuđena. Zato su C a r i g r a d n a p u s t i l i i p r i j e svršetka saborsk ih s jednica .

S a b o r s k a je pneumato log i ja u c j e l i n i b l i z u B a z i l i j e v u uče n j u . V i d i se to o tud što su saborsk i O c i p o s t u p i l i kao i B a z i l i j e k a d je riječ o p n e u m a t s k o m »istobitan« i n a z i v u »Bog«. U C a r i g r a d s k o m se v j e r o v a n j u s izričajima »živodajni« i » g o vor i o po prorocima« s t a v l j a naglasak, kao i u B a z i l i j a , na djelo D u h a , dok se o n j egovu položaju u B o g u g o v o r i manje . Teo lo g i j a k o j a se n a l a z i i z a »suklanjati se« i »suslaviti« vezana je sa središnjom B a z i l i j e v o m pneumatološkom m i s l i o s i n o n i m n o -s t i između »istobitan« i »istočastan«.

N e k o l i k o točaka B a z i l i j e v e pneurnatologi je ne na laz imo u C a r i g r a d s k o m v j e r o v a n j u 1 8 . Sabor j e izostavio n a r a v n o za j ed ništvo D u h a s O c e m i S i n o m što je B a z i l i j e rado isticao u svome d je lu . C a r i g r a d s k i se s i m b o l ne p o z i v a na Mi 28,19. Mi

1 4 O pneumatoiogiji Carigradskog sabora v id i I. O. de U R B I N A , Nicee, 193—205; A. M. RITTER, Konstantinopel, 296—303

15 O tome potanje u J . N . D. K E L L Y . Aitkristliche, 333—339; A. M . RITTER, Konstantinopel, 295. 296.

i« To posebice ističe H. D O R R I E S . De Špiritu, 174—175; Basilius, 141—143.

pak znamo da je to b i b l i j s k o mjesto ishodište čitave B a z i l i j e v e m i s l i o D u h u . Isto tako Sabor je neov isan o B a z i l i j e v o j t v r d n j i da se v j e r n i k onako krštava k a k o v j e ru j e ; da B o g a s l a v i k a k o je kršten i k a k o v jeru je . U B a z i l i j a su najuže v e z a n i krs t , v j e r a i s lav l j en je B o g a . Ipak m o r a m o reći da se saborska p n e u m a t o l og i j a u s v i m s v o j i m točkama n a l a z i u B a z i l i j e v u sp isu Duh Sveti, T i m e je B a z i l i j e zaista zadužio t r o j s tvenu teo logi ju .

58 59

P R I J E V O D

1

P r e d g o v o r : v a l j a i s p i t a t i i na j s i tn i j e d i je love govora o B o g a

1. B r a t e A m f i l o h i j e ! D r a g a mi i od sveg naj časni ja g lavo , p o h v a l i h t v o j u želju

za z n a n j e m i radinost značaja 1 . Nadasve p a k uživah u p o m -nost i i t r i j eznos t i tvo je m i s l i k a d držiš da n i j e d n a riječ što se nužno p r i g o v o r u u p o t r e b l j a v a o B o g u ne smi je ostati bez prov jere 2 . J e r s i k a k o t reba r a z u m i o Gospod inovu opomenu da »tko m o l i , d o b i v a i tko traži, nalazi« (Lk 11, 10), čini mi se da bi skladnošću traženja na odgovor potaknuo i najvećeg ok l i j evaoca .

U tebe me još više to z a d i v l j u j e što ne postavljaš p i tan ja , kao većina danas, da bi kušao, već jedino da bi našao što je zapravo i s t ina . V e l i k o je, zaista, dandanas obi l je doušnika 3

i o n i h što nas neprestance z a p i t k u j u . A l i je zato veoma teško naići na dušu k o j a l j u b i znanje i traži i s t i n u da se izliječi od neznanja . P i t a n j a m n o g i h , poput lovačke z a m k e i ratne zasjede, u sebi k r i j u dobro smišljenu v a r k u . O n i ne iznose p i t a n j a d a b i i z n j i h i z v u k l i k a k v u kor i s t nego d a b i tobože i m a l i , ako ne d o b i j u odgovore u s k l a d u s v l a s t i t o m požudom, p r a v e d a n povod za rat .

2. A k o se »bezumniku već i p i tan je u b r a j a u mudrost« (Izr 17,28), k o l i k o m ćemo tek c i j enom c i j e n i t i pametna s l u šatelja što ga p r o r o k pridruži »divnom savjetniku« (Iz 3,3)? Z a i s t a je pravedno da ga udosto j imo svake hva le , da ga t j e ramo n a p r i j e d , da budemo d i o n i c i n jegova m a r a i da mu u s v e m u pomažemo dok h r l i za savršenosti. N i j e , na ime , o znaka lijenčina u v j e r i nego upućenika u s v r h u našega poz iva

1 Amf i l oh i j e n a m je već poznat. V i d i Uvod, I, 1 (b i l j . 6). 2 B a z i l i j e upotrebl java riječ Bog s članom i bez člana. S članom Bog (lio The

os) redovito znači Boga Oca. Bez člana Bog (Theos) izražava Božju supstanc i ju . U tom s m i s l u riječ se pr imjen ju je i na S i n a .

3 Naznačili smo mučne oko lnost i u ko j ima je Baz i l i j e pisao svoje djelo. V i d i U v o d , II (Prilike u kojima spis nastaje).

63

da govor o B o g u ne slušaju površno, već da nastoje istražiti smisao s k r i t u svako j riječi i s v a k o m slogu. E v o šta n a m je obećano: postati B o g u slični k o l i k o je moguće l judsko j n a r a v i 4 . Sličnosti p a k bez spoznaje nema, a spoznaja i z v i r e iz poduka . No govor je počelo podučavanja. D i j e l o v i su govora s logovi i riječi. P r e m a tome, i sp i t i van je s logova n i j e i z v a n c i l j a . M o g l o b i se kome učiniti da p i t a n j a zaslužuju da ih zanemar imo jer su malena . N a p r o t i v ! J e r j e i s t i n u teško do h v a t i t i , posvuda z a n j o m v a l j a t ragat i . A k o n a i m e n a p r e d o van je u pobožnosti kao i u vještinama raste veoma po lako , uvođenici u spoznaju ne s m i j u ništa z a n e m a r i t i j er tko prezre početna s lova kao ma lena , n i k a d a neće doseći v r h u n c e m u d rost i .

Da i ne d v a su sloga, i p a k na j odlični] e dobro, i s t ina , i k r a j n j i međaš z la , laž, često su sažeti u t i m m a l i m riječima. A l i što tu govor im? T k o b i samo g l a v o m dao znak , u sv je dočenju za K r i s t a , smatra lo se da je i spunio s v u pobožnost. A k o je to tako, k o j a je od riječi o B o g u tako sićušna da jo j , b i l a dobra i l i ne, u s v a k o m slučaju ne p r i p a d a v e l i k o z n a čenje? Budući da i z Z a k o n a neće nestat i n i j e d a n jo ta n i t i k o j i zarez (Mt 5,18), k a k o bi onda m o g l a posto jat i za nas mogućnost da i na js i tn i j e mimoiđemo?

Sto s i od mene zatražio da p r o s u d i m , istodobno je maleno i v e l i k o . S o b z i r o m na kratkoću predmeta , maleno je i stoga možda p r e z r i v o ; snagom p a k onog čega je znamen , odista je v e l i k o . Sliči gorušici k o j a je doduše n a j m a n j e među s u h i m s jemenjem (Mt 13, 31—32), a l i ako joj se iskaže potrebna n jega uzrasta do zav idne v i s ine j e r r a z v i j e u sebi usađenu moć.

A k o se tko smi je gledajući naše blebetanje — izražavam se sa psa lmis tom (Ps 118,85) — o s logov ima, nek zna da će sa smi j eha u b r a t i j a l ov p lod . M i ipak , n e predavši s e l j u d s k i m p r i j e k o r i m a i ne podlegnuvši n j i h o v u p r e z i r u , s istraživanjem nećemo prestat i . Posve sam daleko od tog cl a b i h se t i h čestica 5 kao n e z n a t n i h st idio . S a m sebi ću čestitati kao onom k o j i je mnogo zavr i j ed io ako dosegnem i tisući dio n j ihove vr i j ednos t i . B r a t u p a k k o j i s n a m a traži v e l i m da otud ni je i z v u k a o neznatnu kor i s t .

4 Tu smo rečenicu s tav i l i u šire zaleđe u U v o d , I V , 4. 5 Baz i l i j e m i s l i pr i j e svega na doksoloei jske »sa«, »po«, »u«, »i«. Iz čitava se

njegova spisa v i d i značenje t i h riječci. Može se bez pret jer ivanja reći da su one u središtu pozornosti jer se n j i m a izrazuje položaj S ina i D u h a u Božjem otajstvu,

V i d i m , dakle , da je u m a l i m riječima s k r i v e n v e l i k okršaj te s nadom u n a g r a d u ne izmičem n a p o r a , U v j e r e n sam da će i z laganje i m e n i osobno b i t i plodonosno i da će slušaocima pružiti dostatan dobitak. Stoga ću »s njim«, »s D u h o m S v e tim«, r a z u m i j e se, p r i s t u p i t i tumačenju. I ako želiš da k r e n e m na put r a s p r a v l j a n j a , u k r a t k o ću se o s v r n u t i na začetak r a s prave .

3. D o k sam se nedavno mol io s n a r o d o m i na d v a načina završavao s lavospjev 6 B o g u O c u — j ednom »sa Sinom« i »sa S v e t i m Duhom«, d r u g i put »po Sinu«, »u D u h u Svetom«, n e k i od nazočnih prosvjedovaše i govorahu da se služimo čudnim i uz to međusobno s u p r o t n i m riječima. Ti s i prvotno iz k o r i s t i za te l j u d e 7 i l i , ako su skroz neizlječivi, zbog s igurnost i o n i h što ih sreću, tražio da se iznese jasan n a u k o s m i s l u sadržanu u t i m s logov ima. U i z l a g a n j u b i t ćemo k r a t k i k a k o je to moguće o n i m a što se složiše s obz i r om na postanak n j i h o v a r a s p r a v l j a n j a .

II

Ishodište heretičkih z a n i m a n j a za slogove

4. Cjepidlačenje h e r e t i k a 8 s obz i r om na slogove i riječi n i j e nešto bezazleno k a k o b i netko mogao p o m i s l i t i . Ono ne v o d i m a l o m z l u , već s k r i v a dubok i mračan n a u m p r o t i v p rave v jere . S v i m s i l a m a nastoje dokazat i da Oca , S i n a i D u h a Svetoga r a z n o l i k o i zgovaramo, da b i t ime tobože s t e k l i l a k dokaz k a k o su različiti i s obz i r om na n a r a v . Drže se p r i t o m drevne m i s l i što je iznađe A e c i j e 9 , p reds to jn ik te sl jedbe. On nap isa negdje u s v o j i m p i s m i m a : »Što je po n a r a v i n e slično, neslično se i i zgovara . I obratno. Što se neslično izriče, i po n a r a v i je neslično«. A e c i j e u p o t v r d u svoje riječi navede A p o s t o l a k o j i v e l i : »Jedan je B o g Otac, iz koga je sve. I j edan je Gospod in Isus K r i s t , po kome je sve« (1 Kor 8,6). A e c i j e zaključi: odnos k o j i v l a d a među riječima, v r i j e d i i za n a r a v i

6 Značenje slavospjeva i l i doksologije za Baz i l i j ev nauk o D u h u već istakosmo. V i d i Uvod, I V , 1.

7 Riječ je o pneumatomasima. U s p . Uvod, I, 4C; I I I , 1. 8 B a z i l i j e prvenstveno m i s l i na anomejce. Vjero jatno uključuje arijevce i pnen-

matomahe. V i d i Uvod, I, 4 A i C. 9 O Aec i ju , usp. Uvod, I, 4 A i C

64 65

naznačene riječima. No izričaj po kome nesličan je Izričaju iz koga. S i n je, dakle , O c u nesličan 1 0 .

P r e m a tome, iz te zablude do laz i b r b l j a r i j a naših p r o t i v n i k a o riječima što su ovdje u p i t a n j u . Polazeći o tud, B o g u O c u p r i d j e v a ju kao zasebno vlasništvo iz koga. B o g u S i n u odre -diše po kome, D u h u S v e t o m u kome. T v r d e da se t a k v a u p o r a b a pr i j ed loga n i k a d ne m i j e n j a k a k o b i , r e k o h , različitim i z g o v a r a n j e m došla do izražaja i r a z l i k a u n a r a v i . A l i se i p a k ne da s a k r i t i da n a d m u d r i v a n j e m oko riječi nastoje očuvati snagu svoje k r i v e nauke . Po n j i m a i z koga označuje S t v o r i te l ja , po kome s l u g u i l i sredstvo, u kome v r i j e m e i l i mjesto. To zato čine da S i n a , S t v o r i t e l j a S v e m i r a , ne b ismo s m a t r a l i išta časnijim od sredstva te da b i b i l o jasno k a k o D u h S v e t i bićima ništa više ne pr idonos i , os im mjesta i v r e m e n a .

III

Umjetna primjena prijedloga dolazi iz svjetovne mudrosti

5. Zac i je lo je ove l j u d e zavelo u tu z a b l u d u mišljenje sv j e tovn ih m u d r a c a k o j i iz čega i po čemu p r i d i j e l i s e z b i l j a m a odvo j en im po n a r a v i . F i l o z o f i , na ime , s m a t r a j u da iz čega označuje tvar , po čemu sredstvo i l i , općenito, službu. Još toč n i j e —• ta ništa ne priječi da sažmemo sav n a u k f i lozofa te u k r a t k o dokažemo s v o j i m p r o t i v n i c i m a n j i h o v u nespoj ivost s i s t i n o m kao i n e s k l a d sa s a m i m m u d r a c i m a — oni što se posvetiše i sprazno j f i l o zo f i j i , r a z n o l i k o tumače n a r a v u z r o k a i d i je le je na zasebna značenja. T a k o govore o začetnim uzroc ima , o suradničkim i l i suuzročnim te o o n i m a bez k o j i h ne može ništa opstojati .

S v a k o m u z r o k u , n a r a v n o , d o d j e l j u j u v l a s t i t i n a z i v te se stoga drukčije označuje činitelj, drukčije oruđe. Drže da t v o r c u odgovara od koga. S p r a v o m se, kažu, v e l i da je k l u p a načinjena od s to lara . S r e d s t v u , po n j i m a , p r i p a d a po čemu: posredstvom blanje , s v r d l a i ostalog oruđa. Slično iz čega s m a t r a j u svo j s tven im za t v a r : predmet je i z drve ta . Izričaj

1 0 To je anomeizam. V i d i Uvod, I , 4 A.

prema čemu naznačivao bi zamišljeni nacrt i l i rukotvorčev v a n j s k i uzorak. R u k o t v o r a c , naime, na jpr i j e nariše predmet u pamet i te predodžbu p r o v o d i u djelo, i l i pak gledajući na već izrađeni p r i m j e r a k posao u p r a v l j a po u z o r u na n j . Po sudu m u d r a c a radi čega se odnosi na c i l j : k l u p a je načinjena radi k o r i s t i l j u d i . U čemu naznačivalo b i v r i j e m e i l i mjesto. K a d j e nastalo? U ono v r i j e m e . Gdje? U t o m mjestu . Te datosti , d o duše, nasta lom ništa ne pridonose, a l i se bez n j i h ništa ne čini. R a d n i c i m a je potrebno mjesto i v r i j eme .

To su naučili naši p r o t i v n i c i i tome se diviše. Zapažanja ništavne i i sprazne p r i j e v a r e 1 1 prenose na j ednostavni i p r i pros t i n a u k o D u h u da bi Boga-Riječ u m a n j i l i , a D u h a Svetoga zabac i l i . Izričaj što ga pogani pripisaše oruđu bez duše i l i podložnoj i posve n i sko j službi, m i s l i m na po čemu, o v i l j u d i n e o k l i j e v a j u p r e n i j e t i n a S t v o r i t e l j a S v e m i r a . M a d a s u krš ćani, ne stide se da riječi »pila« i l i »čekić« pripišu S t v o r i t e l j u svega stvorenoga.

IV

Pismo upotrebljava prijedloge bez ikakve razlike

6. Mi pr i zna jemo da se riječ ist ine često služi t i m česticam a . Ipak osporavamo da sloboda D u h a na b i lo k o j i način r o buje uskogrudnost i pogansk ih mudraca , već p r e m a p r o m j e n i p r i l i k a i u s k l a d u s po t rebama m i j e n j a izričaje. Iz čega ne z n a č i u v i j e k tvar , k a k o se čini f i l ozo f ima , nego P i s m o k u d i k a m o uobičajenije taj i z raz u p o t r e b l j a v a z a V r h o v n i U z r o k . E v o n e k o l i k o p r i m j e r a : »Jedan B o g iz kog je sve« (1 Kor 8, 6); »sve je iz Boga« (1 Kor 11, 12). A l i riječ se ist ine često služi t i m i z r a zom i za tvar . O n a na p r i m j e r kaže: »Kovčeg ćeš načiniti iz n e i s t r u n j i v a drva« (Post 6, 14); »svijećnjak ćeš n a p r a v i t i iz čista zlata« (Izl 25, 31); »prvi je čovjek iz zemlje , zemljan« (1 Kor 15, 47); »ti si kao i ja obl ikovan, iz gline« (Job 33, 6).

1 1 Baz i l i j e se negativno izražava o f i lozo f i j i . Ona je »ništavna i isprazna pri je vara«. Ipak u svom d je lu često posiže za f i l ozo f sk im m i s l i m a . Svoje je , doduše, dokazivanje prvenstveno gradio na B i b l i j i i Preda j i , a l i n i f i lozo f i ju ni je zanemari vao. P r i tom ni je s l i jedio nek i određeni sustav, već je dobro uzimao gdje ga je nalazio . No B a z i l i j e v u upotrebu f i l ozo fsk ih zasada još 1 reba istražiti. Taj posao n i i e obavl jen. Usp . H. D E H N H A R D , Problem; TI. A . \ V O L F S O N , Philosophy, 333—346; J C O M A N , Demonstration, 200—202; B. P R U C H E , Basile, 9—15; 154—168. 169—178.

66 67

Naši p r o t i v n i c i , rekosmo, k a k o b i d o k a z a l i različitost n a r a v i , postaviše z a k o n da taj izričaj odgovora isključivo Ocu . Od mudraca , doduše, preuzeše osnove svoga p o i m a n j a , a l i ih i pak u svemu ne poslušaše doslovno, već po n j ihovo j odredbi S i n u dodi je l ise n a z i v »sredstva«, D u h u »mjesta«. Stoga govore: u D u h u , po S i n u . B o g u p r i p i s u j u iz koga, a l i p r i t o m ne sl i jede f i lozofe nego se, vele , vode aposto l sk im načinom govora j er je p isano: »Iz njega ste vi u K r i s t u Isusu« (1 Kor 1, 30) i »sve je iz Boga« (1 Kor 11, 12).

K o j i je, dakle , zaključak tog po imanja? Različite su n a r a v i u z r o k a , sredstva i prostora . S i n je p r e m a tome različit od Oca po n a r a v i , j er je sredstvo različito od stvarača. I D u h je r a z l i čit, u k o l i k o se mjesto i v r i j e m e r a z l i k u j e od n a r a v i oruđa i o n i h što n j i m a r u k u j u .

V

»Po kome« se kaže i o Ocu i » iz koga« o Sinu i Duhu

7. To bijaše n j ihovo mišljenje. Mi ćemo pak p o k a z a t i što us tvrd i smo : n i t i Otac sebi pridržava iz koga, a S i n u dade po kome, n i t i S i n sa svoje strane, k a k o on i tvrde , isključi D u h a Svetoga iz zajedništva 1 2 u iz koga i l i po kome, m a k a r tako o d r e d i n j i h o v a n o v a razdioba .

P a v a o piše: »Jedan je B o g Otac, iz kog je sve i j edan je Gospod in Isus K r i s t , po kome je sve« (1 Kor 8, 6). Te riječi ne govor i čovjek k o j i ustanovl ju je zakon , već pomno luči osobe. A p o s t o l n i je tako zborio da b i uveo različitost n a r a v i nego da bi pokazao k a k o je p o j a m O c a i S i n a nepomiješan. 1 3 Iz onog što ćemo reći v i d i se da t i i z r a z i n i s u međusobno p r o t u s l o v n i , n i t i su kao u r a t u odvo jen i p r o t i v suparničke postrojbe da bi dove l i u sukob n a r a v i na koje se odnose. Blaženi je P a v a o obje rijeece p r i m i j e n i o na j e d n u i i s t u osobu k a d v e l i : »Jer sve je iz njega i po njemu i za njega« (Rim 11, 36). S v a t k o tko i m a l o r a z u m i j e smisao rečenice, p r i z n a t će da se to mjesto odnosi na Gospo d ina . A p o s t o l je na ime naveo Iz i j ino proroštvo: »Tko je spo-

1 2 U Uvodu ( I I I , 4; I V , 5) smo naglas i l i i zn imno značenje »zajedništva« za B a z i l i j evu pneumatologi ju .

1 3 O tk lan ja se sabeli jevstvo. V i d i U v o d , I , 4 B.

znao misao Gospodnju? T k o mu bi savjetnik?« (Iz 40, 13; Rim 11, 34—35) i potom nadovezao: »Jer sve je iz njega i po njemu i za njega« (Rim 11, 36).

Da je to p r o r o k kazao o B o g u Riječi, S t v o r i t e l j u svega stvorenoga, možeš naučiti iz onog što p re thod i u I z a i j i : »Tko r u k o m i z m j e r i vodu , nebo ped l j em i šakom s v u zeml ju? T k o b r d a s tav i na t e z u l j u i prodo l ine na vagu? T k o spozna misao Gospodn ju i tko mu bi savjetnik« (Iz 40, 12—-13)? Tu pak tko ne znači posvemašnju nedostupnost, već r i j e tkost kao na o v i m m j e s t i m a : »Tko će sa m n o m ustat i p r o t i v zlikovaca« (Ps 93, 16); »tko je čovjek što želi život« (Ps 33, 13); »tko će se popet i na g o r u Gospodnju« (Ps 23, 3)? Is t i je slučaj i ovdje : »Tko po zna misao Gospodn ju i i m a čest u n jegovu savjetu« (Iz 40, 13)? »Otac l j u b i S i n a i sve mu pokazuje« (Iv 5, 20).

S i n je taj što uzdržava z e m l j u i r u k o m je obu jml ju je . On sve dovede u red i s k l a d . B r d i m a odred i ravnotežu, v o d a m a m j e ru i s v e m u što je u s v e m i r u dade v last i to mjesto. S i n obuhvaća ci jelo nebo n e z n a t n i m d i j e l o m svoje moći, što je proročka riječ s l ikov i t o n a z v a ped l j em. Stoga s p r a v o m nadoda A p o s t o l : »I? njega i po njemu i za njega je sve« (Rim 11, 36). Bićima iz njega do laz i po v o l j i B o g a O c a u z r o k b i t k a . Sve po n j e m u i m a t ra jan je i opstanak, j e r On je sve stvor io i s v a k o m s tvoren ju pojedinačno odmjer io potrebeno za uzdržavanje. Stoga se Sve prema njemu i okreće. N e k i m n e o d o l j i v i m čeznućem i n e i z r e c i v o m l j u b a v i Sve g leda p r e m a početniku i d a r o v a t e l j u života kao što je zapisano: »Oči se s v i h u te ufaju« (Ps 144, 15); »sve tebe čeka« (Ps 103, 27); »ti otvaraš svo ju r u k u i sve živo n a p u -njaš blagoslovom« (Ps 144, 16).

8 . A k o p r o t i v n i c i u s t a n u p r o t i v ovog našeg tumačenja k o j i će ih raz l og os lobodit i da očito sami sebi ne protuslove? Ne p r i z n a j u li na ime da su sva t r i izričaja — iz njega, po njemu i za njega — k a z a n a o Gospod inu , posve je nužno da ih pripišu B o g u O c u . T i m e će, jasno je, otpasti n j i h o v a p r i m j e d b a . U k a zat će se da je O c u pr ip i san ne samo iz koga, već također po kome. A k o po kome ne očituje nešto n i sko , zašto ga onda kao znak neznatni jeg dodi je l j u ju S inu? Je l i , općenito uzevši, po kome z n a m e n služenja, nek n a m odgovore: k o j e m je v l a d a r u po dložan B o g s lave i K r i s t o v Otac?

Naši p r o t i v n i c i na taj način sami sebe pob i ja ju . Mi smo pak u d o b r u položaju u oba o b l i k a i z lagan ja . P o b i j e d i l i da se kazano odnosi na S i n a , v id j e t će se da S i n u odgovora iz njega; ostane l i s e tvrdog lavo p r i t o m d a p r o r o k o v govor t reba p r i p i sat i O c u , pokazat će se da riječ po kome pr ista je B o g u i da oba

68 69

izričaja i m a j u isto dostojanstvo, j e r su na isti.način p r i d i j e l j e n i B o g u . P r e m a tome, t i će se i z r a z i u oba slučaja p o k a z a t i međusobno istočasnima, j er su u p o t r i j e b l j e n i za j e d n u i i s t u osobu. No v r a t i m o se s v o m predmetu .

9. U p i s m u Efežanima v e l i A p o s t o l : »Ispovijedajući i s t i n u u l j u b a v i , u s v a k o m ćemo pog ledu r a s t i p r e m a n j e m u k o j i je g lava , K r i s t , Iz njega čitavo t i je lo , usklađeno i u jed in jeno z a hvaljujući s v a k o m zg lobu k o j i ga služi, u s k l a d u s d j e l ovan jem r a z d i j e l j e n i m svakome po m j e r i , ob is t in ju je svoj v l a s t i t i rast« (Ef 4, 15—16), I opet o n i m a što ne pos jedu ju spoznaju J e d i n o rođenca bi rečeno u pos lan i c i Kološanima (2, 19): »Tko se drži g lave — to jest K r i s t a — iz koga c i jelo t i je lo , opskrb l j eno z g l o b o v i m a i povezama, crpe rast što mu ga daje Bog« . Da je K r i s t g l a v a C r k v e , ondje naučismo gdje A p o s t o l v e l i : »Njega, na v r h u n c u svega, postav i za g l a v u Crkvi« (Ef 1, 22). I v a n piše: »Iz njegove punine s v i mi primismo« (Iv 1, 16). S a m Gospod in svjedoči : »Primit će iz onog što m e n i p r i p a d a i v a m a će p r i o p ćiti« (Iv 16, 14). I uopće, m a r l j i v u će čitatelju s i n u t i p r e d očima raznovrsne uporabe izričaja iz koga. I G o s p o d i n reče: »Opazih, iz mene iziđe sila« (Lk 8, 46).

Slično opazismo da je na mnogo mjesta i za D u h a u p o t r i j eb l j en iz koga. A p o s t o l piše: »Tko sije za D u h a , iz Duha će žeti vječni život« (Gal 6, 8). I v a n i m a : »Evo o t k u d znamo da je u n a m a : iz Duha što n a m ga dade« (1 Iv 3, 24). Anđeo v e l i : »Nastalo u n jo j , iz Duha je Svetog« (Mi 1, 20). G o s p o d i n t v r d i : » R o đeno iz Duha, d u h je« (Iv 3, 6). To je tako !

10. S a d t reba p o k a z a t i da P i s m o izričaj po kome j ednako u p o t r e b l j a v a o Ocu , S i n u i D u h u Sve tom. Sto se S i n a tiče, b i l o bi suvišno donosi t i dokaze j er je to poznato, a tako i p r o t i v n i c i mis le . Mi i p a k pokazu jemo da je po kome i za O c a u p o t r i j e b l j e n . A p o s t o l v e l i : »Vjeran je B o g po kome biste p o z v a n i u z a jedništvo n jegova Sina« (1 Kor 1, 9); »Pavao, apostol Isusa K r i s t a po Božjoj vol j i« (2 Kor 1, 1). Opet : »I tako n i s i više rob , već s i n ; ako pak s in , i baštinik po Bogu« (Gal 4, 7); »kako K r i s t bi uskrišen od m r t v i h po Očevoj slavi« (Rim 6, 4). I za i j a kaže: »Jao o n i m a što vi jećaju u t m i n i , a ne po Gospodinu« (Iz 29, 15).

Moguće je naves t i mnogo svjedočanstava da je i s t i izričaj p r i m i j e n j e n i na D u h a . A p o s t o l v e l i : »Nama B o g o b j a v i po Duhu« (1 Kor 2, 10). I l i na d r u g o m m j e s t u : »Čuvaj po Duhu S v e t o m pov jeren i poklad« (2 Tim 1, 14). I opet »Jednom se na ime po Duhu daje riječ mudrosti« (1 Kor 12, 8).

11. Isto n a m je reći i o p r i j e d l o g u u. N j e g a P i s m o u p o t r e b l j a v a i za B o g a Oca . T a k o u S t a r o m Z a v j e t u : »U Bogu ćemo b i t i snažni« (Ps 107, 14); »u t eb i je neprestance moj slavospjev« (Ps 70, 6); »u t v o m ću i m e n u k l i k t a t i od radosti« (Ps 88, 17). U P a v l a s to j i : »U Bogu što s t v o r i Sve« (Ef 3, 9); »Pavao, S i l v a n i T imote j so lunskoj c r k v i u Bogu Ocu« (2 Sol 1, 1); »budem li i k a d imao s re tnu p r i l i k u u Božjoj v o l j i dopr i j e t i do vas« (Rim 1, 10); »hvali se u Bogu« (Rim 2, 17). Ostale i z reke n i j e l a k o ni n a b r o j i t i .

N a m a n i je do mnoštva svjedočanstva, već želimo d o k a z a t i da mišljenja o n i h l j u d i n i s u na mjestu . Budući da je poznato da se u u p o t r e b l j a v a za Gospod ina i D u h a Svetoga, to ćemo mimoići te ne ćemo ni dokaz iva t i . Potrebno je i p a k reći da je p r o t i v onog što on i t v r d e p a m e t n u slušatelju dostatan dokaz poz ivanje na proturječje. A k o na ime po n j i h o v u sudu različito n a z i v l j e dokazuje razno l ikos t n a r a v i , nek ih sad istovjetnost riječi z a s r a m i te nek p r i z n a j u da je b i t j ednaka .

12. P o r a b a se t i h riječi međusobno ne m i j e n j a jedino u gov o r u o B o g u . 1 4 Isto tako često i z m j e n j u j u u l o g u s o b z i r o m na uza jamno značenje k a d j edna riječ preuzme smisao druge. A d a m na p r i m j e r v e l i : »Dobismo čovjeka po Bogu« (Post 4, 1) što znači isto što i iz B o g a . Na drugom, mjes tu čitamo: »To M o j sije naloži I z r a e l u po n a r e d b i Gospodnjoj« (Lev 8, 21). I l i opet: »Zar tome pojašnjenje n i j e po Bogu« (Post 40, 8)? I Jos ip , govoreći zatočenicima o sn ima , jasno reče iz Boga mjesto po Bogu (Post 40, 8). P a v a o , napro t iv , u p o t r e b l j a v a pr i j ed l og iz koga mjesto po kome. T a k o na p r i m j e r kaže: »Nastao iz žene / (Gal 4, 4) mjesto po ženi. To n a m na d r u g o m mjes tu jasno protumači, j e r kaže da ženi p r i p a d a r o d i t i se iz muža, a mužu po ženi. P r a v o piše: »Kao što je žena iz muža, tako je muž po ženi« (1 Kor 11, 12). A p o s t o l , pokazujući na t om mjes tu različit u u p o r a b u pr i j ed loga , istodobno usput i s p r a v l j a z a b l u d u o n i h što mis le da j e Gospodinovo t i je lo duhovno . 1 5 Da b i pokazao k a ko je bogonosna put načinjena iz l j u d s k o g t i jesta, P a v a o se r a d i je poslužio i s t a k n u t i j o m riječi. Izričaj po ženi mogaše navest i

1 4 B a z i l i j e upotrebl java riječ theologia. Theologia je , kako sam izraz kaže, gov o r i (logos) o B o g u (Theos). Teologi ja rasprav l ja o Božjem biću, njegovu nutarn jem životu, o B o g u u n jemu samome.

1 5 Riječ je o docet izmu, poglavitoj zab lud i u ranom kršćanstvu. Doceti nisu vjer o v a l i da je K r i s t doista rođen. Prema tome, po n j i m a ni je ni b io čovjek. Tako je dok inuta osnovica za otkupl jen je . N e m a ni povi jest i spasenja. K r i s t o v a ^bogoljudska otajstva nemaju spasonosne 'vr i jednost i . Doceti su zapravo gnost ic i . Drže da spašava samo is t ina ko ju je naučavao K r i s t . V i d i se da je taj nauk daleko od novozavje-tne i ota.čke poruke o spasenju ostvarenom K r i s t o v i m ut je lovl jenjem, propovi jed i ! , smrću, uskrsnućem i pros lav l jen i em. Čitav je K r i s t o v život spas i te l j sk i . Spasenje je ostvareno K r i s t o v o m riječi i d je lom.

•70

na misao o p r o l a z n o m rođenju. Iz žene dostatno uključuje z a jedništvo n a r a v i između djeteta i r od i te l jke . P r i tome P a v a o sebi zaista ne p ro tus l ov i , već jed ino pokazuje da riječi l a k o j e dna drugoj us tupa ju mjesto,

A k o se, dak le , i za ono za što se strogo govoreći m o r a reći po kome upo t reb l j ava iz koga, gdje je tada raz l og da lažni t u žitelji p rave v jere međusobno posvema razdvo je te riječi?

¥1

Odgovor o n i m a što tvrde i a S i n n i je »s« Ocem, već »posli je« Oca , O j ednakos t i s lave

13. Z a i s t a ! O n i što stoje uz svo ju riječ s t o l iko umijeća 1 6 i zlobno, ne m o g u pribjeći n i i s p r i c i i z neznanja . B e z sumnje na nas su k i v n i , j er Jedinorođencu i skazu jemo s lavospjev s O c e m i D u h a Svetog ne ras tav l j amo od S i n a . Stoga nas n a z i v l j u n o -v o t a r i m a , t v o r c i m a novog, kovačima riječi i k o j i m sve p o g r d n i m n a z i v i m a ? Osobno sam posve daleko od tog da me n j ihove k l e tve ozlovol je . K a d m e n j i h o v a v l a s t i t a šteta n e b i i s p u n j a l a tugom i neprestanom bo l i , gotovo b i h rekao da im za k l e v e t u z a h v a l j u j e m j e r m i p r i b a v l j a j u blaženstvo. Gospod in v e l i ; »Blago v a m a k a d vas b u d u g r d i l i r a d i mene« (Mt 5 , 11).

A l i evo što n j i h s rd i . Kažu: S i n n i j e s O c e m nego poslije Oca, Dosl jedno, O c u se i skazu je s l a v a po njemu, a ne s njime, S njime, na ime , naznačuje jednakost časti. Po njemu pak i s k a zuje podložnost. Također t v r d e : D u h a se ne smi je s t a v i t i s Ocem i S i n o m , već pod S i n a i Oca . D u h se, po n j i m a , ne meće s k u p a s Ocem i S i n o m , već je ispod n j i h ; ne b r o j i se zajedno s n j i m a , nego nakon n j i h . T i m i t a k v i m riječničkim s m i c a l i c a m a n a g r đuju j ednostavnu i p r i p r o s t u v j e r a . Stoga, k a k o m o g u i m a t i p ravo na neko oproštenje s neznanja , k a d s a m i u svojoj bezobz i r n o s t i ne dopuštaju d r u g i m a da b u d u neupućeni?

14. M i ćemo i h n a j p r i j e ovo z a p i t a t i : . u k o j e m s m i s l u kažu da j e S i n poslije Oca? Je l i mlađi po v r e m e n u , r e d u i l i časti?

1 0 Baz i l i j e nišani na E u n o m i j e v i Aeci jev teološki sustav k o j i je sazidan na tehnici Aristotelove logike. Po B a z i l i j u taj je sistem samo vješto složena razumsk-i zgrada.

Što se v r e m e n a tiče, n i t k o n i je tako l u d da b i rekao k a k o je S t v o r i t e l j v j e k o v a skorašnjiji u v r e m e n u , jer n i k a k a v , v r e m e n s k i r a z m a k ne k i d a S i n o v u n a r a v n u vezanost s Ocem. No ni l judsko po imanje s inovstva ne pruža povod da se za S i n a kaže k a k o je skorašnjiji od Oca , To v r i j e d i ne samo zato što oca i s ina istodobno spoznajemo po n j i h o v u suodnosu, već također i zato što se za ono kaže da je v r e m e n s k i mlađe što i m a n e z n a t n i j i r a z m a k od sadašnjeg t r e n u t k a . N a p r o t i v , ono je staro v j e -čnije što je uda l j en i j e od sadašnjeg h ipa . T a k o na p r i m j e r N o j eva je povi jest (Post 6, 9—9, 29) d r e v n i j a od sodomitske (Post 18, 18—19, 29) jer je u d a l j e n i j a od sadašnjosti. N a p r o t i v , p o v i jest je Sodome poton j i ja od N o j e v a vremena , jer je očito bliža sadašnjem času. Životu pak što nadv isu je sve v r i j e m e i sve v j ekove opstanak m j e r i t i r a z d a l j i n o m p r e m a sadašnjosti, n i j e l i ne samo bezbožnost, već i sami vršak ludosti? N i j e l i ludo m i s l i t i d a B o g Otac , uspoređen B o g u S i n u k o j i j e p r i j e s v i h v j e k o v a , na onaj način odnosi prvenstvo k o j i m za nasta la i r a spadi j i v a bića kažemo da su međusobno p r v o t n i ja?

Očevu prednost 1 7 s o b z i r o m na drevnost n i j e moguće z a m i s l i t i , j er misao i p o j a m naprosto ne m o g u prekoračiti G o s p o d i novo rođenje, k a d I v a n s dv i j e riječi pamet razbor i to z a t v o r i u n u t a r omeđenih gran i ca . Reče; »U početku bijaše Riječ« (Iv 1, 1). T a j je »bijaše« za našu spoznaju nedostižan, Mašta opet ne može prijeći »početak«. K o l i k o god se, na ime , mišlju penješ p r e m a pr i j e , i z »bijaše« ne izlaziš. Ma k o l i k o nastojao z a v i r i t i u ono što je s druge strane S i n a , »početak« nećeš usp je t i n a d v i s i t i . S toga, dakle , stajališta odgovara pravo j v j e r i da S i n a i s to dobno ispovi jedamo s Ocem.

15, S i n o v odnos p r e m a O c u možda zamišljaju kao neko smještanje na podređeno mjesto. Otac tobože s jedi na v r h u . O d m a h j e potom, niže, S i n . A k o tako mis le , nek p r i z n a j u . M i ćemo šutjeti j e r j e bezumnost očevidna. T i l j u d i u i s t i n u n isu sposobni očuvati dosljednost u rasuđivanju, j e r ne p r i z n a j u da Otac seže posvuda dok po mišljenju r a z u m n i h on sve i spun ja . Uz to, k a d »gore« i »dolje« d i je le između O c a i S i n a , z a b o r a v l j a j u p r o r o k o v u riječ: »Ako se popnem na nebo, t i s i ondje, Siđem li u podzemlje , i tu si« (Ps 138, 8). Ne ću ni spomenut i k o l i k o s u l u d i k a d net je lesnom p r i p i s u j u prostor . A l i k a k o u b lažiti n j i h o v u b o r b u i veoma bestidno pro t i v l j en j e P i s m i m a ? Z a r n a v o d i m a : »Sjedni mi zdesna« (Ps 109, 1) i »sjede zdesna Božjeg veličanstva« (Heb 1, 3)? Desna s trana , na ime, ne znači

1 7 Baz i l i j e upotrebl java riječ hyperokhe\ tehnički t e rmin za Božju transcenden-c i j u .

72

niže mjesto, k a k o o n i drže,,-već odnos j ednakost i . »Zdesna« ne v a l j a s h v a t i t i t jelesno j er bi tad u B o g u postojalo i » l i jevo«. P i s m o zapravo uz pomoć časnih riječi s područja susjeđenja omogućuje da se u v i d i odličnost S i n o v e časti.

Preostaje , dak le , da r e k n u k a k o riječ po naznačuje niži s tupanj dostojanstva. A l i t rebalo b i d a j e d n o m shvate d a j e K r i s t »Božja moć i Božja mudrost« (1 Kor 1, 24); da je »slika n e v i d l j i v o g Boga« (Kol 1, 15), »odsjaj slave« (Heb 1, 3); da ga je B o g Otac opečatio i čitava sebe u nj ot isnuo (Heb 1, 3). H o ćemo l i reći da ta svjedočanstva i ostala n j i m a slična po čitavu P i s m u u m a n j u j u S i n a , i l i p a k poput j a v n i h oglasa o b z n a n j u j u uzvišenost Jedinorođenca i j ednakost njegove s lave s Ocem?

N e k čuju k a k o sam Gospod in otvoreno svjedoči za istočas-nost 1 8 svoje s lave s O c e m k a d v e l i : »Tko mene v id je , v id i o je Oca« (Iv 14, 9). I opet: »Kad S i n dođe u Očevoj slavi« (Mk 8, 38); »da bi častili S i n a kao što časte Oca« (Iv 5, 23); »promatrasmo n jegovu s l a v u , s l a v u što je kao Jedinorođenac i m a od Oca« (Iv 1, 14); »Jedinorođeni B o g k o j i je u Očevu krilu« (Iv 1, 18). K a k o s e on i n e o b a z i r u n i n a j e d n u o d t i h i z r e k a , S i n u nalažu mjesto određeno za nepr i ja te l j e . Očevo je k r i l o sjedište dosto j no S i n a , dok je podnožje mjesto za one ko je t r e b a podložiti (Ps 110, 1).

Budući d a m i i m a m o d r u g i c i l j , dokaze dod i rnusmo tek u z put . T e b i je po v o l j i da ih u d o k o l i c i sabireš te razmatraš v e l i činu Jedinorođenčeve s lave i preob i l j e njegove moći . A l i r a z u m n u slušatelju ni rečeno n i j e sićušno, ako se »desna strana« i »krilo« ne shvate t jelesno i n i sko te se B o g u pripiše mjesto, i z m i s l i obličje, l i k i t j e lesn i položaj . To je p a k v e o m a daleko od p o j m a jednostavna, b e s k r a j n a i net je lesna bića. U o s t a l o m , n i s kost t a k v a p o i m a n j a j ednako pogađa O c a i S i n a .

P r e m a tome, tko tako razlaže ne ništi dostojanstvo S i n u . već na se navlači osudu zbog hu le na B o g a . N a i m e , ono čime drsko napada S i n a , nužno se prenos i na Oca . T k o daje O c u u znak p r v e n s t v a uzvišeni je mjesto, a za S i n a kaže da s jed i niže, t reba da p r i h v a t i sve tjelesne posl jedice što pro iz laze iz n jegove mašte. A k o su to izmišljotine p i j anaca i obezuml j en ih , k a k o bi b i l o u s k l a d u s p r a v o m v j e r o m da se S i n u , povezanu s Ocem po n a r a v i , s l a v o m i dosto janstvom, ne k l a n j a m o s O c e m i s njime ga ne s lav imo k a d nas je sam poučio : »Tko ne časti S i n a , ni O c a ne časti« (Iv 5, 23)?

1 8 Vr i jednost je istočasnosti i s taknuta u Uvodu, I V , 1 i 5.

Što n a m t reba još nadodati? Čime ćemo se s p r a v o m b r a n i t i na strašnom i općem sudu c i je loga stvorenja , ako K r i s t a , k o j i s O c e m d i j e l i isto pr i jesto l je i i s tu čast, s istočasnosti s k i nemo na niži red , i ako je Gospod in posve jasno ob jav io da će doći u Očevoj s lav i? S t j epan je v id i o »Isusa gdje s to j i B o g u zdesna« (Dj 7, 55); P a v a o opet u D u h u svjedoči o K r i s t u da »je B o g u zdesna« (Rim 8, 34). Otac pak v e l i : »Sjedni mi zdesna« (Ps 109, 1) i D u h S v e t i potvrđuje da je K r i s t sjeo s desne strane Božjeg veličanstva.

Ja držim da »stajanje« i »sjedenje« označuju čvrstoću i posvemašnju postojanost n a r a v i . Stoga i B a r u h ističe nepomič -nost i n e p r o m j e n j i v o s t Božjeg ponašanja k a d v e l i : »Ti sjediš zanav i j ek , a mi neprestance prolazimo« (Bar 3, 3). Desna p a k s t rana znači istočasnost dostojanstva. K a k o , dak le , ne b i b i l o preuzetno S i n a lišiti zajedništva u s lavosp jevu kao da zaslužuje da bude s tav l j en na manje časno mjesto?

¥11

Pobijanje onih što tvrde da ne priliči o Sinu govoriti »s kim«, nego »po kome«

16. Naši p r o t i v n i c i , nadal je , kažu da je izričaj s njim posve tuđ i i z v a n običaja. Po njemu, napro t i v , skroz je, vele , u s k l a d u s p i s a m s k o m riječi i uvriježen u b r a t s k u uporabu .

Što reći na to? Blažene uši koje vas ne čuše i srca što ih ne raniše vaše riječi! A l i v a m a što l j u b i t e K r i s t a v e l i m d a C r k v a u p o t r e b l j a v a oba i z r a z a i n i j e d a n od n j i h ne o t k l a n j a , j e r b i dokidao d r u g i . K a d , na ime, razmatramo uzvišenost J e d i n o r o đenčeve n a r a v i i odličnost n jegova dostojanstva, svjedočimo da mu j e s lava s Ocem. Imamo l i na p a m e t i dobra što ih n a m a d i j e l i i l i naš pr i s tup B o g u i pr isnost s n j i m e , i spov i jedamo da tu mi los t postižemo po njemu i u njemu. P r e m a tome, za s l a v l j e n i k e je v l a s t i t i i z raz s kim, po kome o d a b i r u o n i što z a h v a l j u j u .

Također je laž da je riječ s kim tuđa rječniku bogobojazn i h . S v i što postojanošću ćudi više cijeniše dostojanstvo d r e v -nost i nego novotarstvo te otačku' p r e d a j u očuvaše n e i z m i j e n j e nu, na se lu i u g radu , u p o t r e b l j a v a j u s kim. N o v o t a r i j e p r i h v a -

74 75

ćaju on i što se zasitiše uobičajenog kao i d r s k i p r e m a d a v n o m , j er je tobože zastarjelo . Slični su l j u b i t e l j i m a u k r a s a .u od i j e v a n j u k o j i općem u v i j e k pre tpos tav l j a ju , pos l j edn ju modu . U l j u d i sa sela još i dandanas možeš naći taj s t a r i n s k i način i z r a žavanja, dok o v i sveznadar i , vještaci u p r e p i r k a m a , riječi ž igo -šu na t eme l ju »nove mudrosti«!

Što govorahu naši O c i , i mi g o v o r i m o : s l a v a je O c u i S i n u zajednička te stoga O c u i skazu jemo s lavopoj sa S i n o m . A l i n a m ni je dovol jno da je to otačka preda ja , j e r i O c i j ed ino s l i -jediše v o l j u P i s m a u k o l i k o načela uzeše iz svjedočanstava što ih malo ran i j e p r e d vas iznesoh i z P i s m a , Ods jev se, na ime , m o t r i s k u p a sa S l a v o m , S l i k a s I z v o r n i k o m i S i n s Ocem, Ni red I m e n a 1 9 n i n a r a v z b i l j a ne dopušta odvojenje.

V i l i

O značenjima izričaja »po kome« ; u k o j e m je s m i s l u »s kim« p r i k l a d n i j i ; tumači se k a k o S i n p r i m a naređenje i

- k a k o je pos lan

17. K a d A p o s t o l z a h v a l j u j e »Bogu po Isusu Kristu« (Rim 1, 8) i k a d kaže da je po njemu p r i m i o mi los t »i apostolstvo za poslušnost v j e r i u s v i m narodima« (Rim 1, 5) i l i k a d tvrđi da mi po K r i s t u imasmo p r i s t u p »toj m i l o s t i u ko jo j se na laz imo i k o j o m se hvalimo« (Rim 5, 2), očituje n a m dobročinstva onoga što n a m od O c a prenos i m i l o s n a d o b r a i l i nas po sebi v o d i O c u . K a d P a v a o kaže: »Po kome p r i m i s m o m i l o s t i apostolstvo« (Rim 1, 5), r a z o t k r i v a o t k u d do laz i razd ioba dobara . A k o pak v e l i : »Po kome stekosmo pristup« (Rim 5, 2), naznačuje da smo po K r i s t u stečeni za B o g a i ušli u pr isnost s n j i m .

Z a r je, dak le , p r i z n a n j e m i l o s t i što je K r i s t u n a m a čini umanjen je njegove slave? N i j e l i k u d i k a m o i s t i n i t i j e ako r e k nemo da je nabra jan je n j e g o v i h dobročinstava doličan temel j z a slavopoj? T a k o v i d i m o d a n a m n i P i s m o n e p r e d a Gospođina pod j e d n i m i m e n o m n i t i samo pod o n i m a k o j a o b j a v l j u j u j e d i no njegovo božanostvo i veličinu, već se služi i m e n i m a k o j a su v l a s t i t a za n jegovu n a r a v . P i s m o , na ime , pozna Ime koje j e n a d

J" Ba / I l i j e i m a pred očima redos l i jed imena u Mt 28, 19,

s v a k i m i m e n o m (Fil 2, 9), ime S i n a , p ravoga S i n a i jedinorođe-nog B o g a , Božju Moć, M u d r o s t i Riječ. P i s m o ga, nadal je , r a d i mnogo l ike p r e m a n a m a m i l o s t i što je u raznovrsnost i svoje m u drost i pruža p o t r e b n i m a po p r e o b i i j u dobrote, označuje tisućama d r u g i h n a z i v a : past i r , k r a l j , liječnik, zaručnik, put , v r a t a , i zvor , k r u h , s j e k i r a , k a m e n . T a imena , r ekoh , n e označuju n a rav , već razno l iko d je lovanje k o j i m potrebn ima , već k a k o kome treba, pritječe u pomoć iz milosrđa p r e m a svom v l a s t i t o m s tvo r u . 2 0

One što se utekoše n jegovu vods tvu te svo ju predanost s t r p l j i v o očuvaše, n a z i v a ovcama. P r i z n a j e da im j e pas t i r j e r slušaju njegov glas i ne p r i s t a j u uz strane nauke . V e l i : »Moje ovce slušaju moj glas« (Iv 10, 27). K r a l j je za one što već gore prispješe te im t reba z a k o n i t a vlast. On je i v r a t a , j e r i s p r a v n o s -ću s v o j i h zapov i j ed i v o d i k r e p o s n i m d j e l i m a i j e r one k o j i se, v j e r o m u n j , utječu d o b r a spoznaje, smješta na s igurno mjesto. Stoga v e l i : »Ako tko uđe po m e n i , uči će i izaći, i naći će pašu« (Iv 10, 9). N a z v a n je s t i j enom, jer je za v j e r n i k e moćna i nepo k o l e b l j i v a k u l a , posto jani ja od b i l o ko jeg bedema. K a d j e gov o r o K r i s t u kao o v r a t i m a i p u t u , n a j p r i k l a d n i j e i na j jasn i je s to j i po njemu. A l i u k o l i k o je B o g S i n , K r i s t posjeduje s l a v u s O c e m i uz Oca . P a v a o v e l i : »Na Ime će Isusovo p o k l e k n u t i s v a ko ko l jeno nebesnika , zemnika. i podzemnika . I s v a k i će jez ik p r i z n a t i na s l a v u B o g a O c a — Isus K r i s t je Gospodin« (Fil 2 , 10—11). Mi se stoga služimo obama i z r a z i m a , jer j edan i skazuje K r i s t o v o v last i to dostojanstvo, a d r u g i n jegovu mi los t p r e m a nama .

18. Dušama, doista, po K r i s t u dolaze sve pomoći. Za s v a k i p o j e d i n i o b l i k br ige nađen j e v l a s t i t i naz iv . K a d uza se s j ed in i kao svetu d j e v i c u neporočnu dušu što je bez l jage i bore (Ej 5, 27), n a z i v a se zaručnikom. D a n o mu je ime liječnik k a d p r i m i dušu izmučenu z l i m đavolskim u d a r c i m a te je teško i z n e m o g l u liječi od gr i j eha . Z a r , dak le , t a k v a s k r b za nas n a v o d i pamet da o n j e m u m i s l i m o nisko? I l i , napro t i v , ta s k r b u l i j e v a s t raho poštovanje p r e d v e l i k o m Spas i te l j evom moći i n j egovu čov je k o l j u b l j u , j e r je pr istao da supat i s našim s labost ima i bude sposoban da se spusti do naše bijede? J e r ni nebo ni zeml j a , n i beskra j pučina n i morske n i kopnene životinje, n i ras l in je , n i zvi jezde, n i z rak , n i godišnja doba, n i

20 Oc i su često i s t i ca l i da je Riječ sazdala čovjeka. P r i t o m je m o t r i l a Boga Oca i čovjeka načinila Božjom s l i k o m . Tako su pojašnjavali p l u r a l n i »načinimo« iz Post 1, 26. V jero jatno i B a z i l i j e tako m i s l i k a d čovjeka naziva v las t i t im stvorenjem Riječi.

76 77

svestrano uređeni svemi i ne očituju to l iko veličinu n j e gove moći k o l i k o činjenica đa je b e s k r a j n i B o g mogao, ne trpeći, po t i j e l u , vezat i se uz s m r t k a k o b i n a m a v l a s t i t o m m u k o m udi je l io mi lost besmrtnost i . 2 1 A k o A p o s t o l i k a z a : »U sve mu tome i z laz imo pob jedn i c i po onome k o j i nas je l jubio« (Rim 8, 37), t i m riječima ne n a t u k n j u j e n i s k u službu, već pomoć ko ja se ostvaruje u punoj moći snage.

Pošto K r i s t osobno sveza »jakoga« (Mt 12, 29) i k a d mu op l i j en i oruđe, to jest nas, k o j i m a se Sotona služio za svako zlo djelo, učini nas oruđem k o r i s n i m Gospodaru , raspoloženjem slobodne vo l je spremne za svako dobro djelo . T a k o po K r i s t u i m a m o pr i s tup O c u jer smo prešli iz v l a s t i tame »u dio baštine sve t ih u svjetlu« (Kol 1, 12). Ne držimo, dak le , povi jest spasen j a 2 2 po S i n u p r i s i l n o m poput robovske podložnosti, već dobro v o l j n o m b r i g o m učinjenom iz dobrote i milosrđa, po v o l j i B o g a Oca, za v last i to stvorenje . E v o k a k o ćemo b i t i p r a v o v j e r n i : ako mu u svem d j e l ovan j u pr i zna jemo savršenu moć i n i k a d ga ne ras tav l jamo od Očeve vo l je .

Stoga, dakle , k a d je Gospod in n a z v a n p u t e m (Iv 14, 6) m i šlju se dižemo uzvišenijem shvaćanju, a ne onom što je n a j o b i čnije. P u t e m smatramo t ra jno i sređeno napredovan je p r e m a savršenosti po d j e l i m a pravednos t i i p rosv j e t l j en j em spoznaje. S ta lno kročimo k onom što je p r e d n a m a i za p r e o s t a l i m p r e -žemo (Fil 3, 13) dok ne dopremo do blaženoga c i l j a , spoznaje B o g a što je Gospod in po sebi daje kao mi los t o n i m a k o j i v j e r u ju u n j . Naš je G o s p o d i n dobar put , n i k u d ne skreće i ne ide k r i v o . V o d i samome dobru , O c u . K r i s t kaže: »Zaista n i t k o ne ide O c u os im po meni« (Iv 14, 6). T a k o se, dak le , naš uz lazak B o g u ostvaruje po S i n u .

19. S a d ćemo i z n i j e t i k o j a n a m sve dobra Otac d i j e l i po S i n u . K a k o je s v a k o m biću v i d l j i v o g i n e v i d l j i v o g s tvoren ja za održavanje po treb i ta Božja s k r b , s t v a r a t e l j s k a Riječ, j e d i n o r o -đeni B o g , pruža pomoć razmjerno po t reb i po jedinca . D i j e l i s v a ko jake i različite darove, raznovrsne r a d i o n i h k o j i m a čini

2 1 Baz i l i j e je upotr i j eb io riječ apatheia (neosjetljivost, netrpnost , s loboda od uzbuđenja, m i r , mirnoća).Apatheia je stojički idea l : b i t i s lobodan od svake s trast i , neovisan o događajima, neosjet l j iv , uv i j ek spreman za dobro . Kršćani, v j e r u j u da je j ed ino B o g posve izuzet od »strasti«. Apatheia je Božji a t r ibut . Mi smo s l a t i n s k i m prevodiocem i s A. D I R K I NG (Bedeutung, 206) apatheia preve l i s »besmrtnosti«. Držimo da je A. D I R K I N G u p r a v u k a d m i s l i da u B a z i l i j a apatheia smjera na ontološku »netrpnost«, t j . besmrtnost . Jasno je da je apatheia jedno, besmrtnost drugo. No apatheia je sastavni dio besmrtnost i . K a k o naše riječi za apatheia ni iz da leka ne prevode n jen smisao, segnuli smo za »besmrtnost«.

2 2 B a z i l i j e i m a riječ oikonomia. Na n j u smo u p o z o r i l i u Uvodu, I I I , 10. Oiko-rtomia smo prevel i »povijest spasenja« j er se taj izričaj sadržajem i teološkim značenjem najviše približuje izvornoj riječi.

dobročinstva, a l i p r imjerene već p r e m a nuždi potrebe. One što ih drži t m i n a neznanja , prosv je t l ju je i zato je i s t insko svjetlo . S u d i i d i j e l i n a g r a d u po v r i j e d n o s t i d je la i stoga je p r a v e d n i sudac. »Otac n a i m e n i k o g a ne sud i , već je sav sud dao Sinu« (Iv 5, 22). Iz propast i diže one što s v i s a života padoše u g r i j e h i zbog tog je uskrsnuće (Iv 11, 25). Sve čini d o d i r o m svoje m o ći. D j e l u j e iz dobrohotnost i vol je . I zvod i na pašu, rasv je t l ju je , h r a n i , p redvod i , liječi, u s k r s a v a . Nepostojećem daje b i tak , stvoreno uzdržava.

P r e m a tome, k n a m a dolaze dobra iz B o g a po S i n u . Većom, ih b r z i n o m jedno po jedno čini, nego se dade izreći k o j a riječ. T a k o n i s u brze n i m u n j e n i hod sv jet lost i k r o z z rak , n i t r e p t a j i očiju n i s u tako h i t r i pa n i p o k r e t i same naše m i s l i . Sve to u b r z i n i k u d i k a m o više zaostaje za božanskim d je lovan jem, nego što naše na j l j en i j e životinje kasne u h i t r i n i , ne ću reći u odnosu na ptice, v je trove i l i kre tan je nebesa, već u usporedbi sa s a m i m našim d u h o m . J e r k a k a v v r e m e n s k i r a z m a k t reba onome »koj i sve nos i ri ječju svoje moći« (Heb 1, 3), t jelesno ne r a d i n i t i mu za s tvaranje t r e b a j u rake ,već n e n a d v l a d i v o m v o l j o m u p o k o r nost i drži n a r a v onog što stvara? T a k o v e l i J u d i t a : »Mislio s i . 1 sve što si u m o m zasnovao, stajaše p r e d tobom« (Jdt 9, 5).

No da nas n i k a d ne zavede veličina d je la na misao da je G o s p o d i n bez i z v o r a , što v e l i s a m i Život? »Ja živim po Ocu« (Iv 6, 57). Božja Moć kaže: »Sin ne može sam od sebe ništa č i niti« (Iv 5, 19). A savršena M u d r o s t t v r d i : »Primih zapov i j ed što da kažem i što da zborim« (Iv 12, 49). K r i s t nas s v i m t ime v o d i spoznaj i O c a i na nj svodi d iv l j en je s tvorova da b ismo po n j e m u spoznal i Oca . O c a se, na ime , ne može g l edat i u različitos t i d j e la kao da b i razno l ikos t p o k a z i v a l a njegovo zasebno i odi je l jeno d je lovanje . »Što v i d i da čini Otac , to j ednako čini i Sin« (Iv 5, 19). N a p r o t i v , O c a spoznajemo jer r a d i veličine čina pobire d iv l j en je s tvorova iz s lave što mu je i skazuje J e d i n o r o -đenac i j e r ga kao tvor ca d je la s lave i veličaju on i k o j i ga p r i z n a j u O c e m Gospod ina našega Isusa K r i s t a »po kome je sve« (Heb 2, 10).

Gospod in stoga i v e l i : »Sve moje, tvo je je« (Iv 17, 10) da bi na O c a sveo i z v o r svega storenoga. Također kaže: » I tvoje , m o je je« (Iv 17, 10), j e r mu od O c a do laz i s tvara te l j ska uzročnost, i ako m u n i j e potrebna pomoć d a b i djelovao, n i t i m u j e z a i z v r šenje po jedinog d je la pov jerena zasebna ovlast . To b i za ista b i lo r o b o v s k i i posve daleko od božanskog dostojanstva. Riječ je, n a p r o t i v , p u n a Očevih dobara . Ods ja ju je O c a i sve čini po s l i c i onog tko ju j e rodio . A k o j e O c u j e d n a k a po b i t i , b i t ć e mu j e -

78 70

j n a k a ]. po moći. K o j i m je bićima moć j ednaka , odista je posv<~ jednako i d je lovanje . K r i s t je -Božja moć i Božja mudrost« (1 Kor i, 24). >'Sve je nastalo po njemu« (Iv 1, 3), »Sve je po njemu i za n jega stvoreno« (Kol 1, 16). S i n n i je igrao u l o g u s r e d s tva i sluge, već je s t v a r a t e l j s k i izvršio Očevu v o l j u ,

20. Stoga k a d Isus v e l i : »Ja n i s a m sam od sebe govorio« (Iv 12, 49); »kako mi Otac naloži, tako govor im« ' (Iv 12, 50): »riječ što je slušate n i j e mo ja , već onog tko me je poslao« (Iv 14, 24); »kako mi naloži Otac, onako činim« (Iv 14, 31), ne služi se t a k v i m riječima što bi bio bez slobode u i z b o r a , nepokre tan i l i što b i čekao na ugovoren i znak, već da o b j a v i j ed instvo i nerazdvo j ivost svoje i Očeve vo l je .

P r e m a tome, i spomenutu zapov i j ed ne smatramo zapov je dničkom riječi, izrečenom g l a s o v n i m ćutilima da b i S i n u kao p o d a n i k u n a r e d i l a što m o r a činiti. P o i m a m o je dostojno B o g a kao priopćenje vo l j e što iz O c a od sve vječnosti do laz i S i n u po put odraza neke s l i k e u z r c a l u . »Otac l j u b i S i n a i sve mu p o k a zuje« (Iv 5, 20). Dos l jedno , sve što Otac i m a , p r i p a d a S i n u . S i n to posjeduje odjednom, a ne da bi mu pr i s t i za lo ma lo po malo .

Nećemo v a l j d a reći da čovjek k o j i izuči obrt te n j i m e z a v l a d a t r a j n o m v ježbom kao čvrsto usađenom vještinom u n a p r i j e d može sam o sebi r a d i t i po načelima z n a n j a što su u n j e mu pohranjena , a da Božjo j M u d r o s t i , S t v o r i t e l j u svega s tvore noga, u v i j e k savršenu, m u d r u bez učenja, Božjo j Moći »u ko jo j su s k r i v e n a sva b laga m u d r o s t i i znanja« (Kol 2, 3.) t reba p o d robno upozorenje ko je određuje način i m j e r u u d j e l ovan ju .

Ti ćeš možda u ludos t i s v o j i h m i s l i i školu o t v o r i t i . J ednog ćeš s t a v i t i spr i j eda na učiteljevo mjesto, d ragog do n jega u učenikovo neznanje da potom m a l i m d o d a v a n j i m a u pouc i u p o znaje mudrost i napreduje p r e m a savršenosti. P r e m a tome, ako znadeš, r a z u m i j e se, očuvati dosl jednost u razmišljanju, ustanovi t ćeš da je S i n u v i j e k na pouc i i da n i k a d ne može do p r i j e t i do savršenosti, j e r je Očeva mudrost beskra jna , a besk r a j n u ni je moguće doseći konac . T k o , dak le , ne p r i z n a da S i n i m a sve od početka, n i k a d ne će dopust i t i da će on i k a d p r i s p j e l i do savršenosti. A l i mene j e s r a m tako n i ske m i s l i , k a m o me o d vede s l i j ed u govoru . Stoga se opet v r a t i m o uzvišenijem s a d r žaju.

21. »Tko mene g leda, v i d i Oca« (Iv 14, 9). To se ne odnosi na Očev ob l ik i l i l i k 2 3 , j er j e božanska n a r a v s lobodna od svake

2 3 U i z v o r n i k u je morphe ( l ik , ob l ik ) . Oc i su ponekad t v r d i l i da B o g i m a oblik, drug i put su to n i j e k a l i . K a d vele da B o g i m a o b l i k , žele istaći da je Bog z b i l j a , a ne misaona utvara . Niječu li da B o g i m a o b l i k , ističu Božju netjelesnost. .

sastavi jenost i , već na dobrotu h t i j e n j a koje p r o m a t r a m o u O c u i S i n u , u k o l i k o se poistovjećuje s b i t i kao slično i j ednako i l i još točnije istovjetno. Što onda znači »postavši poslušan« (Fil 2, 8) i »za nas ga sve preda« (Rim 8, 32)? E v o što: S i n u od O c a do laz i da iz dobrote d je lu je za l jude . Ti počuj i ovo: »Krist nas o t k u p i iz p r o k l e t s t v a Zakona« (Gal 3, 13). Također: »Dok još bijasrno grešnici, K r i s t u m r i je za nas« (Rim 5, 8).

P o m n o također p r i p a z i i na Gospodinove riječi. D o k nas poučava o O c u , zna se poslužiti riječima naredbe i v l a d a r a . V e l i : »Hoću, očisti se« (Mt 3, 3); »utihni, umukni« (Mk 4, 39); »a ja v a m kažem« (Mt 5, 22); »nijemi i g l u h i zloduše, ja ti z a p o v i jedam« (Mk 9, 25). Sličnih i z r e k a i m a još mnogo. T a k o govoraše da b ismo j e d n i m n i z o m riječi u p o z n a l i svoga Gospodara i S t v o r i t e l j a , a d r u g i m b i l i poučeni o O c u svog Gospod ina i T v o r c a .

T a k o sa s v i h s t rana do laz i na v id je lo i s t i n s k i n a u k . Očevo s tvaran je po S i n u ne unos i n i k a k v u nesavršenost u Očevo s tvarate l j sko d je lovanje , n i t i daje n a s l u t i t i i k a k v u slabost u d j e l o v a n j u S i n a , već dokazuje jed instvo n j i h o v a h t i j en ja . P r e ma tome, izričaj po kome sadrži p r i znan je Začetnom U z r o k u i ne u z i m a se kao p o k u d a s tvarate l j skog U z r o k a .

IX

Pojmovi, po nauci Pisama, vlastiti Duhu

22. S a d ćemo istražiti2'2 sve opće po jmove što ih i m a m o o D u h u : one ko je sabrasmo o n j e m u iz P i s m a i one što ih p reuze -smo iz nepisane otačke Preda je .

P o n a j p r i j e , tko n i je u duši d i r n u t k a d čuje oznake za D u h a i tko ne diže misao najuzvišenijoj n a r a v i ? N a z v a n je n a i m e : D u h Božji, »Duh ist ine što i z l a z i od Oca« (Iv 15, 26), »pravi Duh« (Ps 50, 12) i »Duh voditelj« (Ps 50, 14). Njegovo osobito i v las t i to i m e jest D u h S v e t i . Ono bol je od i jednog drugog i s k a zuje bestjelesno, skroz ne tvarno i bez d i j e l ova biće. Stoga i Go~

2 4 Deveto je poglavlje nadasve znamenito . Sažetak je i zadnja B a z i l i j e v a riječ u pneumato log i j i . Dobro je što se u sp isu na laz i na postavl jenom mjes tu j e r u k r a t ko donosi teme koje su u idućim poglav l j ima obrađene. To je poglavl je , v jero jatno, napisano zadnje. Lstraživaoci čak mis le da je Baz i l i j e taj tekst sastavio posve neovisno o d je lu Duh Sveti te ga samo pr idodao toj k n j i z i . D o i m a se kao h i m n a D u h u Svetome.

80 81

spodin k a d poučavaše — žena je m i s l i l a da se B o g u moramo k l a n j a t i na određenom mjes tu — da je N e t j e l e s n i neomeđen, reče: »Bog je duh« (Iv 4, 24).

T k o , dakle , čuje riječ D u h ne može u p a m e t i z a m i s l i t i omeđenu narav , podloženu preobražajima i l i uopće sličnu s tvore n j u . N a p r o t i v , penjući se mišlju najvišem, nužno pomišlja r a zumno biće, moću beskra jno , veličinom neograničeno, v r e m e n o m i l i v j e k o v i m a nemjer ivo , izdašno d o b r i m a što i h posjeduje. Na nj se obraća sve što teži posvećenju; za n j i m čezne sve što živi po krepost i , da bi b i l o natopl jeno n j e g o v i m nadahnućem i pomognuto u težnji oko v las t i te p r i r o d n e svrhe .

D u h sve usavršuje, sam ni u čemu ne oskud i j eva . Ne živi o b n a v l j a n j e m s i la , već je darovate l j života. Ne raste d o d a v a n j e m , od p r v e je po tpun . U sebi p r e b i v a , i n a l a z i se posvud. I z v o r je posvećenja, i r a z u m s k o je svjet lo što svako j r a z u m n o j moći osobno pruža s tanov i tu jasnoću za pronalaženje ist ine . Od n a r a v i nedostupan, po dobrot i se dade s h v a t i t i . S v e i s p u n j a svo jom snagom. Priopćuje se samo dosto jn ima. Ne daje se is tom m j e r o m , već svoje d je lovanje d i j e l i razmjerno v j e r i .

U b i t i je jednostavan, u čudesima r a z n o l i k . S v a k o m se daje čitav i posvuda je sav. Sebe podje l ju je , a da sam ništa ne t r p i . Da je se u dio, i u sebi ostaje n e o k r n j e n . N a l i k je sunčanoj z r a c i ko je dražest, uživatelju kao j ed inome p r i s u t n a , obas java z e m l j u i more i stapa se sa z r a k o m . Baštinici uživaju D u h a k o l i k o im n a r a v podnosi , a ne k o l i k o se on može dat i .

23. S jed in jen je D u h a i duše ne sastoj i se od mjesnog z b l i -ženja — k a k o bi se netjelesno moglo na t je lesan način približiti — već u odstran jen ju g r i j e h a što n a k n a d n o obuzeše dušu r a d i njene l j u b a v i p r e m a t i j e l u te je otrgoše od pr i snos t i s B o g o m . P r e m a tome, B r a n i t e l j u se jed ino približava očišćenjem od ruž-noće prouzročene opakošću, vraćanjem n a r a v n o j l j epo t i i uspo stavom, po očišćenju, i skonskog l i k a k r a l j e v s k o j s l i c i . P o p u t sunca što se dokopa čista oka , pokazat će t i u sebi S l i k u N e v i d l j i voga . U blaženom m o t r e n j u te S l i k e , v id j e t ćeš n e i z r e c i v u l j epo tu P r a l i k a . 2 5

Po D u h u se uzdižu srca. On za r u k u v o d i slabe i o n i m a k o j i n a p r e d u j u daje savršenost. Očišćene od svake l jage obasjava i zajedništvom ih sa sobom čini d u h o v n i m a . K a o što sv i j e t la i p r o z i r n a t jelesa, k a d na n j i h padne z r a k a , i sama posta ju i z v o r s ja ja te iz sebe izžaruju n o v i s ja j , tako i duhonosne duše, p r o -

2 5 S l i k a je S i n , Otac je N e v i d l j i v i i P r a l i k . D u h objavl juje S i n a i t ime Oca. D u h uvod i C r k v u u po tpunim spoznaju. On je D u h Ist ine, M u d r o s t i i Znan ja .

vvi jet l jene D u h o m , posta ju duhovne i na druge zrače milost . O t u d a su p r o r i c a n j a budućnosti, razumi j evan je otajstava, s h v a ćanje skrov i tog , razd ioba darova , nebeski život, ples s anđelim a , beskra jna radost, ustrajnost u B o g u , sličnosi s B o g o m i v r h u n a c želja, postat i bog. 2 ' 5

To su eto naše m i s l i o D u h u Svetome. Naučismo ih iz s a m i h govora D u h a o njegovoj veličini, dosto janstvu i d j e l i m a . Od mnogog navedosmo tek nešto.

X

P r o t i v on ih što tvrde c?a se D u h a Svetoga ne smi je v r s t a t i s Ocem i S i n o m

24. P r o t i v n i c i ve le : D u h a Svetoga n i je dopušteno s t a v l j a t i s O c e m i S i n o m , jer mu je n a r a v različita i . dostojanstvo nedo statno.

P r a v o je da na to odgovor imo aposto lsk im riječima: »Treba se većina p o k o r a v a t i B o g u , nego l judima« (Dj 5, 29). A k o je n a i m e Gospod in u p r e d a n j u spasite l jskog k r s t a jasno učenicima naredio da sve narode krš t avaj u »na Ime Oca i S i n a i D u h a Svetoga« (Mi 28, 19) i p r i t o m se n i j e smatrao nedos to jn im z a jedništva s D u h o m , a o v i l j u d i kažu da ga ne t reba izjednačiti s O c e m i S i n o m , zar se onda očito ne prot ive Božjem naređen ju?

Kažu l i da t a k a v poredak ni je znamen n i k a k v a zajedništva i povezanosti , nek r e k n u što omogućuje takvo mišljenje i k o j i d r u g i p r i k l a d n i j i način i m a j u z a i z r i can je povezanosti . D a G o spodin n i je u k r s t u uza se i uz Oca vezao D u h a , ne bi ni n j i m a trebalo da n a m p r e d b a c u j u vezanje , j er mi n i t i što drugo m i s l i m o , n i t i što drugo govor imo. A l i ako j e D u h ondje pr ipo j en O c u i S i n u , a n i t k o n i je tako d r z a k da drukčije t v r d i , n i on i n a m a ne s m i j u predbac iva t i što s l i j ed imo P i s m a .

25. A l i ratno se naoružanje sprema p r o t i v nas. S v i su d u h o v i s v r s t a n i u boj p r o t i v nas. Opadački j ez i c i sad s m j e r a j u žešće nego negda K r i s t o v e uboj ice k a m e n j e m pogađahu S t j e pana . A l i n e b i s m j e l i k r i t i d a smo m i samo i z l i k a z a b i t k u k o ja u z b i l j i nišani na više. O n i doduše p r o t i v nas s p r e m a j u n a -

2 6 U s p . Uvod, I V , 4.

82 83

f

prave i zasjede te se međusobno potiču na pomoć k o l i k o tko posjeduje i s k u s t v a i snage, a l i rat je u i s t i n u naviješten v j e r i . S v i m je p r o t i v n i c i m a i n e p r i j a t e l j i m a čiste n a u k e zajednička n a m j e r a : u z d r m a t i temel je v jere u K r i s t a , i s k r i v i t i aposto lsku p r e d a j u i s r a v n i t i je sa z e m l j o m . Stoga se kao tobože dobro n a m j e r n i dužnici p o z i v i ju na pisane dokaze, a nezabilježeno otačko svjedočanstvo odbacu ju kao nevr i j edno .

M i pak p r e d i s t i n o m nećemo u s t u k n u t i n i t ćemo i z s t raha i z d a t i savez s n j o m . A k o je, na ime , G o s p o d i n predao v r s t a n je D u h a Svetoga s O c e m kao nužni i spasonosni n a u k , a n j i m a se to ne sviđa, već ga r a s t a v l j a j u , o d i j e l j u j u i p r e s e l j u j u služinskoj n a r a v i , n i je l i onda i s t i n a d a v l a s t i t u h u l u s m a t r a j u odlučnijom nego Gospod inovu naredbu? Odbac imo stoga s v a k u želju za nadmetan jem i što n a m je u r u k a m a pomno istražimo.

26. Čime postajemo kršćani? Po v j e r i , reći će svatko . Na k o j i se način spašavamo? N a r a v n o , preporođenjem po krsno j m i l o s t i . J e r k a k o inače? A k o pr i zna jemo da je to spasenje ostvareno po O c u i S i n u i D u h u Svetome, zar ćemo odbac i t i »prav i l o nauka« (Rim 6, 17) što ga preuzesmo? Z a i s t a bi b i l o v r i j e d no teških uzd isa ja ako bismo sad b i l i dal je od svog spasenja nego k a d pov jerovasmo i ako se sad onog odričemo što onda p r i m i s m o . J e d n a k a j e šteta ako tko p r e m i n e bez k r s t a i l i ako p r i m i krštenje k o j e m nešto nedostaje i z predaje . 2 7

T k o ne sačuva k r o z sve v r i j e m e onu v j e ro i spov i j ed što je položismo k o d p r v o g uvođenja k a d oslobođeni i d o l a (1 Sol 1, 9) priđosmo živome B o g u i ne drži je kao čvrstu zaštitu k r o z sav svoj život, sebe proglasuje tuđincem p r e d Božj im obećanjima (Ef 2, 12) i u s u k o b u je s v l a s t i t i m p o t p i s o m 2 8 što ga s t a v i na i spov i j ed vjere. A k o mi je k r s t početak života i onaj preporodni dan p r v i među d a n i m a , jasno je da je i riječ što zazvon i u m i lost i pos inov l j en ja najčasnija od s v i h .

Z a r d a zaveden tobožnjim d o k a z i m a t i h l j u d i i z d a m p r e d a -nje što me uvede u svjet lo , dade mi mi los t bogospoznanja, i po k o j e m dotad nepr i ja te l j zbog g r i j e h a postadoh Božje dijete? Ja za se m o l i m da s t o m v j e ro i spov i j ed i o t p u t u j e m Gospod inu . N j i h opomin jem d a v j e r u čuvaju n e t a k n u t u z a K r i s t o v d a n ; d a D u h a ne r a s t a v l j a j u od O c a i S i n a ; da k r s n i n a u k sačuvaju i u v j e ro i spov i j ed i i u i s k a z i v a n j u slave.

2 7 B a z i l i j e u svom d je lu »predajom« često naziva k r s n u naredbu iz Mt 28, 19. Krš tavan je za božansku T r o j i c u oproštaj no je »preda nje« U s k r s l o g a .

2 8 Iz tog teksta pro i z laz i da su krštenici u Bazi l i j evo doba osobno potp is iva l i k r s n u i spravu .

X I

P r i j e s t u p n i c i s u n i j e k a t e l j i D u h a

27. K o m e je jao? K o m e ajme? K o m e n e v o l j a i s l i jepi lo? K o m e vječno osuđenje? Z a r ne pr i j e s tupni c ima? Z a r ne n i j e k a -t e l j i m a vjere? A l i gdje j e dokaz n i j ekan ja? N i s u l i z a b a c i l i v l a s t i t u v jero ispovi jed? Što ispovijediše, i kada? K a d se odre -koše đavla i n j e g o v i h anđela, izrekoše onu spas i te l j sku riječ: v j e r u j e m u O c a i S i n a i D u h a Svetoga.

K o j e i m zgodno ime nađoše s i n o v i svjetla? N e z o v u l i s e p r i j e s t u p n i c i zato što prekršiše saveze svoga spasenja? K a k o da n a z o v e m onog k o j i z a n i j e k a B o g a i K r i s t a ? K a k o drukčije ako ne pr i j e s tupn ik? Što misliš, ko je i m e t reba da dadem n i j e -k a t e l j u D u h a ? Z a r ne isto j e r i on prekrši saveze s Bogom?

Budući, dak le , da ispovi jedanje v jere u D u h a daje blaženstvo v jere , a n i j ekan je s t a v l j a pod osudu bezboštva, n i j e l i onda strašno da niječu, i a k o ih ne zastraši n i v a t r a , n i mač, n i križ, n i kotači, n i ostala mučila, već su p r e v a r e n i samo s p l e t k a m a i lažima boraca p r o t i v D u h a ? 2 9 S v a k o m čovjeku k o j i p r i zna je K r i s t a i niječe Boga , svjedočim da mu K r i s t neće ništa k o r i s t i t i (Ga l 5 , 2—3); ako z a z i v a Boga , a S i n a zabacuje, v j e r a mu je i sprazna . Onome tko otklanja. D u h a , svjedočim da će mu v j e r a u O c a i S i n a dospjet i u ništa. Uos ta l om, ne može je bez pomoći D u h a n i i m a t i .

T k o , na ime , ne v j e ru j e u D u h a , ne v j e ru j e ni u S i n a . Ne v j e ru j e u Oca , tko ne v j e ru je u S i n a . »Ne može se, na ime , ni reći: Gospod in Isus, os im u D u h u Svetome« (1 Kor 12, 3). Isto tako : »Boga n i k a d n i t k o n i j e v id i o . Jedinorođeni S i n k o j i j e u k r i l u Očevu, on n a m ga objavi« (Iv 1 , 18). T a k a v čovjek n e m a u d j e l a u i s t i n s k o m k l a n j a n j u , jer se S i n u ne može k l a n j a t i os im u D u h u , n i t i Oca zaz ivat i do l i u D u h u posinjenja .

X I I

Protiv onih koji tvrde da je dovoljan samo krst za Gospodina

28. N e k n i k o g ne zavede činjenica što A p o s t o l često i zos ta v l j a i m e O c a i Svetoga D u h a k a d spominje krs t . N e k r a d i toga

2 9 To su pneumatomasi . U s p . U v o d , I I I , 1 .

84 85

n i t k o ne m i s l i da j e zaz ivan je i m e n a sporedno. P a v a o kaže: »Koj i biste kršteni za K r i s t a , K r i s t a obukoste« ( G a l 3, 27). 1 opet: »Koj i biste kršteni za K r i s t a , za s m r t n j egovu biste k r s t e -in« (Rim 8, 3). No i m e n o v a t i K r i s t a znači sve i spov jed i t i , j er se t ime ob jav l ju je B o g k o j i pomažu je, S i n k o j i j e pomazan i D u h kao pomast. To od P e t r a naučismo u Djelima: »Isusa Nazareća-n i n a , što ga B o g pomaza D u h o m Svetim« (10, 38). U I z a i i i s to j i : »Duh je G o s p o d n j i na m e n i jer me pomaza« (Iz 61, 1). P s a l m i s t v e l i : »Stoga te pomaza B o g , tvo j B o g , u l j e m radosti« (Ps 44, 8).

Poznato je da P a v a o p o n e k a d u svez i s k r s t o m spominje samo D u h a . V e l i : »Jer s v i u j e d n o m t i j e l u b ismo kršteni za j e dnog Duha« (1 Kor 12, 13). S t i m je u s k l a d u : »A vi ćete b i t i kršteni D u h o m Svetim« (Dj 1, 5). Isto tako : »On će vas k r s t i t i Duhom. Svetim« (Lk 3, 16).

A l i u z a sve to n i t k o neće n a z v a t i savršenim krštenje k o d ko jeg se z a z i v a samo i m e D u h a . T r e b a da preda ja , data u živo-dajnoj m i l o s t i , za svagda ostane nepovri jeđenom. O n a j , na ime, što život naš o t k u p i iz r a s p a d l j i v o s t i (Ps 102, 4), dade n a m ob n o v i t e l j s k u moć k o j a doduše i m a n e i z r e c i v u djelotvornost , smještenu u ota js tvu, a l i dušama donosi v e l i k o spasenje te stoga b i l o k a k v o dodavanje i l i oduz imanje očito znači gub i tak vječnog života.

A k o je, dak le , opasno za k r s t i t e l j a u krštenju o d i j e l i t i D u ha od Oca i S i n a , a kršteniku k r s t bez k o r i s t i , k a k o bi onda n a m a b i l o slobodno da ga mi ras tav l jamo od O c a i S ina? V j e r a i k rs t d v a su načina spasenja; uza jamno su s rodn i i neod je l j i v i . V j e r a k r s t o m postiže savršenost, k r s t se t e m e l j i u v j e r i . Jedno se i drugo ob is t in ju je i s t i m i m e n i m a . K a o što, na ime , v j e r u j e mo u Oca i S i n a i Svetoga D u h a , tako smo i kršteni na ime O c a i S i n a i D u h a Svetoga. I spov i jed v jere što v o d i spasenju p r e t hodi , potom s l i j ed i krs t , pečat našeg p r i s t a n k a .

Zašto je Pavao § O c e m i Sinom vezao anđele

29. P r o t i v n i c i ističu: i d r u g a su bića p r i b r o j e n a O c u i S i n u , a i p a k n i s u s n j i m a s lav l j ena , T a k o A p o s t o l , zaklinjući-Timote-ja , navod i i anđele k a d kaže: »Zaklinjem te p r e d B o g o m i K r i

s tom Isusom i n j e g o v i m o d a b r a n i m anđelima« (1 Tim 5, 21). Anđele p a k zbog toga n i t i i zdva jamo od ostalog s tvorenja , n i t i dopuštamo da se broje s Ocem i S i n o m .

M a d a p r i g o v o r ne zavrjeđuje n i k a k a v odgovor, j er j e očito proturječan, i p a k ću ovo reći: može netko dovest i kao sv jedoka sudruga u r o p s t v u b l a g u i k r o t k u sucu k o j i pokazuje upravo u pravičnosti p r e m a optuženima ne izrec ivu pravednost p r a v o r i j eka . A l i da tko od roba postane slobodan, da se zove s inom Bož j i m i da iz s m r t i oživi, to n i t k o ne može polučiti do l i onaj k o j i s B o g o m posjeduje srodnost po n a r a v i i posve je da leko od ropskog položaja. K a k o će B o g u tuđ nekog učiniti B o g u s r o d n i m ? K a k o da oslobađa tko j e osobno p o d v r g n u t j a r m u robo vanja?

P r e m a tome, D u h i anđeli n i s u s istog raz loga spomenut i . D u h je naveden kao Gospodar života, a anđeli kao pomoćnici sudrugova u r ops tvu i v j e r n i svjedoci ist ine .

S v e t i obično o b j a v l j u j u Božja naređenja p r e d sv jedoc ima. Is t i P a v a o v e l i T i m o t e j u : »Što s i p r i m i o od mene p r e d m n o g i m sv jedoc ima, preda j v j e r n i m ljudima« (2 Tim 2, 2). Tu p o z i v a za svjedoke anđele, j er zna da će b i t i uz S u c a k a d Gospod in dođe u Očevoj s l a v i s u d i t i sv i jet po pravednost i . K r i s t v e l i : »Tko mene p r i z n a p r e d l j u d i m a i S i n će Čovječji n jega p r i z n a t i p r e d Božj im anđelima; tko me zaniječe p r e d l j u d i m a , b i t će z a n i j e k a n p r e d Božj im anđelima« (Lk 12, 8—9). P a v a o na d r u g o m mjes tu kaže: »Kad se očituje Gospod in Isus s nebesa s anđelima« (2 Sol 1, 7). P o r a d i toga već na z e m l j i z a k l i n j e p r e d anđel i m a , j e r z a v e l i k i sud p r i p r e m a p r i k l a d n e dokaze.

30. A l i P a v a o u t o m n i j e osaml jen. N a p r o t i v , s v i k o j i m a je, općenito uzevši, b i l a pov jerena n e k a služba riječi, n i k a d ne prestaše n a v o d i t i svjedoke, već se čak p o z i v a j u na nebo i na z e m l j u , j e r se sada u t o m o k v i r u vrši svako djelo i b i t će p r i s u t n i uz suđenike k a d se bude pretresalo što je učinjeno za života. P s a l m i s t t v r d i : »Na sud će zazvat i višnja nebesa i z e m l j u da s u d i svoj puk« (Ps 49, 4). Stoga Mo js i j e , k a d htjede n a r o d u p r e n i j e t i zapov i j ed i , reče: »Pozivam za svjedoke p r o t i v vas danas nebo i zemlju« (Pnz 4, 26). U h v a l o s p j e v u v e l i : »Pos -l u h n i , nebo, govor i t ću; čuj , zemljo , riječi m o j i h usta« (Pnz 32, 1). I za i ja reče: »Slušaj, nebo, i počuj , zemljo« (Iz 1, 2). J e r e m i j a pak izvješćuje o n e k o m zaprepaštenju neba dok sluša bezbožna d je la n a r o d a : »Nebo se n a d t i m zaprepast i i veoma jako z a d r -hta , j e r moj n a r o d učini dvos t ruko zlodjelo« (Jer 2, 12—13).

A p o s t o l je znao da su anđeli d a n i l j u d i m a kao odgo j i te l j i i učitelji, i zato ih zvaše za svjedoke. Isus, N u n o v s in , i k a m e n

86 8 7

postav i sv jedokom J a h v i n i h r i j e c i — J a k o v već p r i j e čak h u m a k n a z v a sv jedokom (Post 31, 47—48) -—-: »Od danas će v a m k a m e n b i t i sv j edokom u posl jednje dane k a d god budete l a g a l i Gospod inu , našem Bogu« (Jš 24, 27). On možda vjerovaše da i k a m e n može po Božjo j snaz i p r o z b o r i t i te u k o r i t i prekršitelje i l i da će b a r e m savjest po jed inaca b i t i pogođena snagom opomene.

T a k o , dakle , o n i k o j i m a j e povjereno r a v n a n j e duša, u n a p r i j e d sebi p r i p r e m a j u svjedoke, m a k o j i b i l i , d a b i i h kasni je n a v e l i . A l i D u h n i j e i z pr igodne potrebe postav l j en s B o g o m , već zbog zajedništva po n a r a v i . N i s m o ga mi tamo o d v u k l i , n e go ga je sam Gospod in uzeo.

X I V

Odgovor na prigovor da neki bijahu kršteni za M o j s i j a i da vjerovahu u nj. Također se govori o pralikovima

31. P r o t i v n i c i kažu da n i onda n i je pravedno da se D u h svrs tava s B o g o m , m a k a r se za nj i krštavamo. »I za M o j s i j a n e k i b i j a h u kršteni, u o b l a k u i u moru« (1 Kor 10, 2)! Isto tako v a l j a p r i z n a t i da je nekoć posto ja la v j e r a i u l jude . »Narod po -v j e r o v a B o g u i M o j s i ju , n j egovu sluzi« (Izl 14, 31). Zašto, dak le , p i t a j u p r o t i v n i c i , zbog v jere i krštenja t o l iko uzdižeš i n a d s tvoren jem veličaš D u h a Svetoga, k a d je isto, po svjedočanstvu P i s m a , već dod i j e l j i vano i l j u d i m a ?

Što ćemo reći? V j e r a je u D u h a poput v jere u O c a i S i n a . J e d n a k o je i s k r s t o m . V j e r a pak u M o j s i j a i oblak, v j e r a je u s j enu i p r a l i k . N a r a v božanskih z b i l j a n i je , zaci je lo , nešto m a leno stoga što je često nagoviještena po o b r i s i m a p r a l i k o v a i što j e božansko predočeno n e z n a t n i m l j u d s k i m s t v a r i m a . P r a l i k je n a i m e ob jav l jen je očekivanog po oponašanju, u k o l i k o u n a p r i j e d nagovješćuje i n a j a v l j u j e buduće. T a k o je A d a m p r a l i k onog k o j i će doći. I pećina je s l ikov i t o K r i s t (1 Kor 10, 4). V o d a iz pećine bijaše p r a l i k živodajne moći Riječi. V e l i G o spod in : »Ako je tko žedan, nek m e n i dođe i nek pije« (Iv 7, 37).

M a n a b i p r a l i k živoga k r u h a što s i l a z i s neba ; z m i j a na štapu bijaše s l i k a spasonosne m u k e , ostvarene po križu. Stoga se i spasiše k o j i g l e d a h u na n j u . T a k o je i sve što okružuje

Izrae lov i z lazak pr ipov i j edano da se pokaže k a k o se spašavamo po krštenju. I z r a e l s k i se prvorođenci spasiše poput kršteničkih tjelesa, j e r j e mi los t data označenima k r v l j u . K r v je, na ime , jan je ta p r a l i k K r i s t o v e k r v i . P r v e n c i s u pak p r a l i k p r v o g a č o v j e k a k o j i nužno posto j i u n a m a , do k r a j a prenošen s l i j e d u po t o m a k a . 3 0 Zato s v i u m i r e m o u A d a m u (1 Kor 15, 22) i s m r t k r a -.1 je vaše do i spun jen ja Z a k o n a i K r i s t o v a do laska (Rim 5, 14). B o g pak očuva provorođence da ih Istrebljivač ne dotakne za dokaz da m i , oživljeni u K r i s t u , nećemo više u m r i j e t i u A d a m u .

M o r e i ob lak u onom času zaprepaštenjem vodiše v j e r i . K a o p r a l i k , za budućnost, naviještahu iduću mi lost . T k o j e m u d a r pa da s h v a t i (Ps 106, 43)? K a k o je more p r a l i k za krštenje, j e r d i j e l i od F a r a o n a kao što ta k u p e l j oslobađa od đavolskog nas i l ja? M o r e u sebi u t o p i n e p r i j a t e l j a ; ovdje u m i r e naše n e p r i jate l j s tvo p r e m a B o g u . Iz m o r a n a r o d iziđe neoštećen; i mi i z l a z i m o iz vode poput živih od m r t v i h , spašeni milošću (Ef 2, 5) onog k o j i nas pozva . O b l a k pak bijaše s jena d a r a što dolazi od D u h a k o j i t j e l esn im m r t v e n j e m rashlađuje žar strast i .

32. Što dakle? Z a r je zato što se o n i s l ikov i t o krstiše za M o j s i j a k r s n a mi los t malena? Na taj način u nas ne b i ništa b i lo v e l i k o ako p r a l i k o v i m a u n a p r i j e d obesci jenimo što je u pojedinačnom uzvišeno. N i l j u b a v Božja p r e m a l j u d i m a k a d j ed inca S i n a predade za naše gr i jehe n i je ništa v e l i k o i n a d n a ravno , j e r n i A b r a h a m n e poštedi v las t i t og s ina . N i Gospod ino va m u k a ne b i b i l a s l a v n a j e r o v a n umjesto I z a k a (Post 22, 1—14) o s tvar i p r a l i k pr inosa . Ni s i lazak u podzeml je ne b i bio s t rahotan k a d J o n a k r o z t r i dana i t r i noći u n a p r i j e d i s p u n i p r a l i k s m r t i (Mt 12, 40). T k o i s t i n u sud i po s jeni j ednako post u p a i s krštenjem, j er s p r a l i k o v i m a uspoređuje ono što on i označuju te M o j šijem i m o r e m nasto j i uništiti s v u evanđeosku povi jest spasenja. J e r ko je oprošten je pr i j es tupa , k a k v a obnova života u moru? K o j i d u h o v n i dar do laz i po M o j s i ju? K o j a j e tu s m r t gr i jeha? O n i l j u d i n i s u u m r l i s K r i s t o m pa stoga n i s u s n j i m ni s u u s k r s n u l i (Rim 6, 8). Ne nošahu l i k Nebeskoga (1 Kor 15, 49) ni s m r t Isusovu u svom t i j e l u (2 Kor 4, 10). S tarog čov j e k a ne svukoše n i t i obukoše novog obnov l j ena za spoznaju po s l i c i svoga S t v o r i t e l j a (Kol 3, 9—10). Zašto, dakle , uspoređuješ krštenja k o j i m a je zajedničko samo ime, a zb i l j e su im tako r a -

3 0 Z a n i m l j i v o poimanje i skonskog gr i jeha. A d a m se prenos i s ko l j ena na kol jeno. Stoga je nazočan u svakom čovjeku. Svaki je čovjek A d a m . Misao je b i b l i j s k a , a l i i m a i f i lozofsko uporište u platonističkom shvaćanju »zajedništva«. Po »zajedništvu« sv i l i l j u d i s A d a m o m , A d a m je pr i sutan u sv ima. O Platonovu utjecaju na Baz i l i j evo poimanje »učestvovanja« v id i J . L E B O N , Le sort, 652—654.

88 8 9

zličite kao san od i s t ine i l i s jena i s l ike od onog što u sebi op sto j i po b i t i ?

33. A l i v j e r a u M o j s i j a ne dokazuje da je v j e r a u D u h a nešto malo v r i j e d n a , već rad i je , po s u d u p r o t i v n i k a , u m a n j u j e v j e r u u B o g a S v e m i r a . V e l i P i s m o : »Narod pov j e rova B o g u i M o j s i j u n jegovu sluzi« (Izl 14, 31). M o j si je je, dak le , pridružen B o g u , a ne D u h u . Također ne bijaše p r a l i k D u h a nego K r i s t a . O n d a je, poslužujući Z a k o n , po sebi vršio u l o g u p o s r e d n i k a i z među B o g a i l j u d i . M o j sije, p r e m a tome, dok posreduje k o d B o g a za narod , ne bijaše p r a l i k D u h a .

Z a k o n , »sastavljen po anđelima«, b i dat »po r u c i p o s r e d n i ka« (Gal 3, 19) — r a z u m i j e se M o j s i j a —• na poz iv n a r o d a k o j i govoraše: »Ti n a m govor i i nek n a m ne g o v o r i Bog« (Izl 20, 19). P r e m a tome, v j e r a se u M o j s i j a odnosi na Gospod ina , posred n i k a između B o g a i l j u d i ko j i reče: »Kad biste M o j s i j u v j e r o v a l i , i m e n i biste vjerovali« (Iv 5, 46).

Z a r je onda v j e r a u Gospod ina nešto neznatno zato što joj M o j sije b i znamen? Isto tako n i mi los t D u h a u k r s t u n i j e m a l e na , m a k a r se netko krs t i o za M o j s i j a . Čak želim n a d o d a t i da se u P i s m u uobičajilo reći: M o j sije i Z a k o n . T a k o na p r i m j e r : »Imaju M o j s i j a i Proroke« (Lk 16, 29). P a v a o , dak le , g o v o r i o z a k o n s k o m k r s t u k a d v e l i : »Biše kršteni za Mojsija« (1 Kor 10, 2). J e r onda t i l j u d i što i s t i n u kleveću zbog sjene i s l i k a za p r e z r i v o drže s l a v u naše nade (Heb 3, 6) i bogat i dar našega B o g a i Spas i te l ja , k o j i po novoporodu o b n a v l j a kao u o r l a (Ps 102, 5) našu mladost?

Z a i s t a je v las t i to za skroz m a l o d o b n u pamet i za di jete kome u i s t i n u t reba m l i j e k a da ne z n a v e l i k o otajstvo našega spasenja: k a k o m i , vođeni savršenosti u vježbanju pobožnosti, na školski način uvođenja, n a j p r i j e učimo lako s h v a t l j i v o i ono što j e p r i m j e r e n o našoj spoznaj i . O n a j k o j i n a m a r a v n a , v o d i nas, poput očiju odgo jenih u t a m i , l a g a n i m p r i v i k a v a n j e m v e l i k o m s v j e t l u is t ine . Štedi našu slabost. U bezdanu bogatstva svoje m u d r o s t i i neistraživim s u d o v i m a p a m e t i p o k a z a n a m taj b l a g i i p r i k l a d n i odgoj , j e r nas n a v i k n u da n a j p r i j e g ledamo sjene t jelesa i da sunce m o t r i m o u v o d i da ne b ismo os l i j ep i l i , od jednom izloženi p r o m a t r a n j u čistoga sv je t la .

IJ i s tom je s m i s l u zamišljen Z a k o n što »nosi s j enu b u d u ćeg« (Heb 10, 1). Slučaj je to i s proročkim nagovještajem k o j i je zagonetka is t ine . Vježbalište su za oči srca. Polazeći otud, p r i j e l a z n a m m u d r o s t i što je s k r i t a u o ta js tvu postade l a k i m .

(.) p r a l i k o v i m a to l iko . Na n j i m a se du l j e ne možemo zaust a v i t i . Inače bi umetak bio opsežniji od g lavnog predmeta .

X V

Odgovor na primjedbu da se i u v o d i krštavamo. Rijee je i o krstu

34. Što još uz to vele? O n i o b i l u j u i z g o v o r i m a ! Kažu: i u v o d i se krs t imo , pa ipak n.3 ćemo v o d u štovati više od sve ostale pr i rode , n i t i ćemo joj d a t i ud je la u Očevoj i S inovo j časti. O n i onako zbore kao s r d i t i l j u d i k o j i m a je rasuđivanje zamračeno strašću te p r e d ničim ne preza ju u o b r a n i od onog tko ih je u v r i j e d i o . No mi se nećemo plašiti da i o tome govor imo. I l i ćemo poučiti neznal ice i l i se opr i j e t i zločincima. A l i v r a t i m o se malo natrag .

35. Spas i te l j ska povi jest našeg B o g a i Spas i te l ja u svez i s čovjekom sastoj i se u čovjekovu opoz ivu iz progonstva i n jego vu p o v r a t k u iz neposlušncšću nasta la otuđenja u pr isnost s Bogom. E v o raz loga K r i s t o v a b o r a v k a u t i j e l u , za izvještaj n j e gova d je l ovan ja u Evanđeljima, za M u k u , križ, grob, u s k r s n u će: da čovjek, spašen K r i s t o v i m nas l j edovanjem, i z n o v a stekne ono i skonsko posinaštvo. P r e m a tome, za savršenost života n u žno je nas l j edovat i K r i s t a ne samo u p r i m j e r i m a blagost i , p o n i znos t i i s t r p l j i v o s t i što ih on ostavi u svom životu, već i u samoj s m r t i k a k o v e l i P a v a o (1 Kor 11, 1; Fil 3, 17), K r i s t o v nas l j edovate l j : »Suobličen njegovoj s m r t i , zaci je lo ću dospjet i uskrsnuću od mrtvih« (Fil 3, 10—11).

A l i k a k o postajemo slični njegovoj smrt i ? S u - u k o p a n j e m s n j i m po krštenju (Rim 6, 3—5). A na k o j i se način ukopat i ? I k o j a kor i s t od nasl jedovanja? N a j p r i j e , nužno je uništiti t i j ek r a n i j e g života. No , po Gospodinovo j riječi, to je nemoguće os im ako se čovjek »rodi odozgo« (Iv 3, 3). N o v o p o r o d je, k a k o i s a ma riječ kaže, početak novog života. A l i da se počne n o v i život, v a l j a p r e t h o d n i p r i v e s t i k r a j u . To je kao s o n i m a što se okreću p r i d v o s t r u k o m trčanju u trkalištu. Zaus tav l j an j e i s t a n k a r a s t a v l j a suprotna trčanja. T a k o se i p r i i z m j e n i života učini nužn i m da smrt posreduje među obama životima te da p r e t h o d n i dokonča i n o v o m pruži početak.

K a k o ostvarujemo s i lazak u podzemlje? Po krštenju n a s ljedujući K r i s t o v grob. T i j e l a se krštenika tako reći u k a p a j u u v o d u . Krštenje s l ikov i t o označuje odlaganje t j e l esn ih d j e la k a k o v e l i A p o s t o l : »Biste obrezani n e r u k o t v o r e n i m obrezanjem u od lagan ju t i j e la p u t i , u K r i s t o v u obrezanju , s n j i m su u k o p a ni u krštenju« (Kol 2, 1 J - - J 2 ) . K r s t je tako reći čišćenje duše od l jage k o j a joj dođe od tjelesne m i s l i po riječi P i s m a : »Oprat

90 91

ćeš me i b i t ću b j e l i j i od snijega« (Ps 50,9). S toga se ne čistimo poput Z i d o v a za s v a k u nečistoću, već poznamo jedno spasilačko krštenje kao što je j edna s m r t za s v i j e t i jedno uskrsnuće od m r t v i h . Krštenje je s l i k a j edn om i d r u g o m . Iz tog raz loga Gospod in što r a v n a našim životom u s t a n o v i s n a m a k r s n i s a vez, p r a l i k s m r t i i života. V o d a ostvaruje s l i k u s m r t i , D u h daje za log života.

T u , na taj način postade jasno što smo tražili: zašto je voda vezana uz D u h a . R a z l o g je u t om što k r s t i m a d v a c i l j a — u n i štiti t i je lo g r i j e h a (Rim 6, 6) da više n i k a d s m r t i ne donosi p l o da (Rim 7, 7); i živjeti za D u h a te p l o d i t i u svetost i (Rim 6, 22). V o d a pak pruža s l i k u s m r t i , j e r t i je lo p r i m a kao u grob, a D u h u l i j e v a životvornu moć i naše duše iz s m r t i po g r i j e h u o b n a v l j a u i s k o n s k i život. E v o , dak le , što znači izričaj »roditi se odozgo iz vode i Duha« (Iv 3, 3): u m i r a n j e se ob is t in ju je u v o d i , život n a m je dat po D u h u .

V e l i k o se krsno otajstvo o b a v l j a s t r i u r a n j a n ja i t r i z a z i v a da bi se i z r a z i l a s l i k a s m r t i i da bi se duše krštenih prosv i j e t l i l e preda jom bogospoznanja. Stoga, ako u v o d i i m a m i l o s t i , n i j e iz n a r a v i vode, već od pr i su tnos t i D u h a . Krštenje, na ime , n i je »odloženje tjelesne nečistoće, već opredje l jenje dobre savjesti za Boga« (1 Pt 3, 21). Da bi nas p r i p r e m i o za u s k r s l i život, G o spod in predlaže evanđeosko ponašanje k a d nalaže da se ne s rd imo , da podnosimo suprotnost i , da budemo čisti od l j u b a v i p r e m a uživanju, da značajem ne budemo s rebro l jupc i . Na taj način s l obodn im i z b o r o m u n a p r i j e d ostvarujemo što budući v i j e k posjeduje p o n a r a v i . R e k n e l i tko z a Evanđelje d a j e p r o -t u l i k u s k r s l a života, ne b i h smatrao da je u tome pogriješio. No v r a t i m o se svom c i l j u .

36. Po D u h u je vraćanje 3 1 u r a j . Po n j e m u je penjanje u k r a l j e v s t v o nebesko, p o v r a t a k pos inov l j en ju . On daje s lobodu da B o g a zovemo s v o j i m Ocem. Po n j e m u postajemo sud ion i c i K r i s t o v e m i l o s t i . D u h omogućuje da se zovemo s i n o v i sv jet la , da i m a m o d i j e l a u v ječnoj s l a v i . U j e d n u ri ječ: po D u h u smo i s p u n j e n i s v a k i m b lagos lovom i u ovom i u budućem v i j e k u . Po D u h u , kao već p r i s u t n u , u z r c a l u m o t r i m o mi l os t dobara , sto se za nas nalaze u obećanjima i k o j i h uživanje čekamo u v j e r i . A k o l i j e t a k a v p r e d u j a m , k o l i k a ć e b i t i pun ina? A k o s u p r v i n e takve , k a k v a će onda b i t i čitava c je l ina?

3 1 Tu je govor o apokatastazi. Taj po jam u teologi j i G r g u r a iz Mise J . D A N I £ -I O U (£tre, 225) ovako sažima: Apokatastaza se u b i t i odnosi na povratak l judske n a r a v i u njeno i skonsko stanje koje je njeno realno , »naravno« stanje. B o g ga je za n ju ht io . Narav je to stanje i zgub i la us l i j ed gr i jeha. Apokatastaza sažima u pos l j edn ju s intezu glavni je Grgurove antropološke teori je .

R a z l i k a između m i l o s t i što do laz i od D u h a i k r s t a v o d o m v i d i se još i o tud što I v a n krštavaše vodom, naš G o s p o d i n Isus K r i s t D u h o m S v e t i m . I v a n govoraše: »Ja vas, i s t ina , k r s t i m v o d o m r a d i obraćenja. A l i onaj k o j i do laz i posl i je mene, od mene j e jači. N i s a m dostojan n i d a m u sandale nos im. O n ć e vas k r s t i t i D u h o m S v e t i m i vatrom« (Mt 3 , 11). K r s t v a t r o m n a z i v a i s t r a g u na sudu. Kaže A p o s t o l : »Vatra će i sp i ta t i k a k v o je čije djelo« (1 Kor 3, 13): »dan će očitovati, jer v a t r a razotkriva« (1 Kor 3, 13).

No on i k o j i u b o r b a m a za v j e r u odista podniješe smrt za K r i s t a , a ne nas l j edovan jem, za spasenje n i s u t r e b a l i znakove vode, j e r su kršteni u v las t i to j k r v i . To ne g o v o r i m da b i h z a bacio k r s t vodom, već da b i h pobio razloge o n i h što us ta ju p r o t i v D u h a te miješaju nemješivo i uspoređuju neusporedivo .

X V I

D u h S v e t i je u svakom pogledu — u s t v a r a n j u r a z u m n i h bića, u ljudskoj pov i j es t i spasenja i k o d budućeg Suda — neodjeljiv od Oca i S i n a

37. V r a t i m o se na početak rasprave . K a k o je D u h S v e t i u s v e m u skroz neod i je l j en i nerazdružen od O c a i S ina? Na m j e s tu gdje Korinćanima piše o d a r u j e z i k a , P a v a o v e l i : »Ako s v i proroku je te p a uniđe k o j i n e v j e r n i k i l i neupućeni, s v i g a kore i s v i i s p i t u j u ; ta jne se n jegova srca r a z o t k r i v a j u . Pas t će ničice, p o k l o n i t se B o g u i p r i z n a t da je B o g odista u vama« (1 Kor 14, 24—25).

A k o se, dak le , po p r o r i c a n j u koje se z b i v a u s k l a d u s r a z d iobom m i l o s n i h d a r o v a D u h a dade raspoznat i da je B o g u pro ro c ima , p r o t i v n i c i m o r a j u p r o m i s l i t i k o j i ć e položaj d o d i j e l i t i D u h u S v e t o m : d a l i g a pos tav i t i s B o g o m i l i odagnat i u r e d s tvorenja . P e t r o v p r i g o v o r S a f i r i — »zašto se međusobno dogo-vor is te da kušate D u h a Svetoga, ne siagaste l j u d i m a , već B o gu« (Dj 5, 4—9) — pokazuje da su i s t i g r i j e s i p r o t i v D u h a S v e toga i p r o t i v Boga . Na taj način možeš naučiti da je D u h u s v a k o m d j e l u ned je l j i vo povezan s O c e m i S i n o m .

K a d B o g razd je l ju j e snagu za d je lovanje i G o s p o d i n službe, D u h S v e t i je p r i s u t a n i svakome po dosto janstvu, od svoje vol je , podje l ju je m j e r u d u h o v n i h dobara . P a v a o v e l i : »Duhovni

92 m

)

su darov i različiti, al i je D u h i s t i , 1 službe su raznovrsne , a l i Gospod in je isti . D je latne su moći isto tako razno l ike , a l i B o g je i s t i . On čini sve u svima« (1 Kor 12, 4—6). A p o s t o l n a s t a v l j a : /•Sve to vrši j edan i i s t i D u h , dijeleći svakome na s v o j u raku, k a k o hoće« (i Kor 12, 11).

Ipak, razumi j e se, ne bismo uopće s m j e l i p o m i s l i t i da je red i z v r n u t , j e r A p o s t o l t u n a p r v o m mjes tu spomenu D u h a , na d r u g o m S i n a i trećem B o g a Oca . P a v a o se poveo odnosom među l j u d i m a . K a d dobi jemo dar , n a j p r i j e sretamo donosite l ja , po tom m i s l i m o na onog tko šalje i n a p o k o n svrćemo pamet na vre lo i uzrok dobara .

38. Zajedništvo D u h a s O c e m i S i n o m možeš r a z a b r a t i i po d j e l i m a s početka. Čiste, r a z u m n e i nadzemal j ske moći jesu i z o v u se svet ima, jer pos jeduju posvećenje što im do laz i od m i l os t i D u h a Svetoga. Način je s t v a r a n j a nebesk ih moći prešućen. Ona j što opisa s tvaranje sv i jeta , o b j a v i n a m S t v o r i t e l j a jedino po os je tn im bićima. Ti pak što možeš po v i d l j i v o m dokučiti n e v i d l j i v o , s l a v i S t v o r i t e l j a u kome bi sve stvoreno; v i d l j i v o i n e v i d l j i v o , prvašta, v l a s t i , s i le , pr i j es to l ja , gospodstva i sve ostale r a z u m n e n a r a v i koje b i b i l e bez imena . P r i s t v a r a n j u s v i h t i h biča s h v a t i da j e nastalome i z v o r n i u z r o k Otac , s t v a r a t e l j s k i S i n , usavršiteljski D u h . P r e m a tome, d u h o v i poslužitelji postoje Očevim ht i j en jem, u b i t a k su dovedeni djelatnošću S i n a , p r i -sutnošću su D u h a s t e k l i savršenost. No savršenost je anđela svetost i ustrajnost u n jo j .

N e k n i t k o n e p o m i s l i d a j a t v r d i m k a k o postoje t r i i zvorne hipostaze* 2 i l i da kažem da je S i n o v d j e l a t n i čin nesavršen. S v e mu je j edan U z r o k što po S i n u s tvara , u D u h u p r i v o d i savršenost i . N i t i Otac »koji čini sve u svima« (1 Kor 12, 8) posjeduje nesavršenu moć, n i t i je S i n o v a stvaralačka s i l a nepotpuna , ako j e D u h n e dovrši. N i t i je, na ime , O c u potreban S i n j e r s t v a r a s a m i m s v o j i m h t i j e n j e m , a l i Otac u p r a v o hoće p o S i n u . N i S i n u ne t reba pomoć j e r d je lu je u zajedništvu s O c e m , a l i i S i n hoće da po D u h u pr ivede savršenosti. P s a l m i s t v e l i : »Nebesa su u č vršćena Riječju G o s p o d n j o m i s v a je n j i h o v a moć od D a h a n j e g o v i h usta« (Ps 32, 6). Tu riječ ne znači s m i s l o m bremeni to

3 2 Rečenica čudno zvuči na p r v i pogled. B a z i l i j e , čija je zasluga da se u t r i n L tarnoj teologi j i uvriježio govor o t r i m a hipostazama, tu kao da poriče opstojnost t r i j u hipostaza. Čovjek od prve p o m i s l i da Baz i l i j e na tom mjes tu riječ hipostaza u z i m a u njenom, s tar i j em i k o r i j e n s k o m značenju u s m i s l u »biti« i l i »supstancije c te niječe da su u B o g u tri »naravi«. Ipak se čini da hipostaza tu znači »osoba-.. B a z i l i j e ne odbacuje opstojnost t r i j u h ipostaza , već t r i j u »izvornih« hipostaza^ U Bogu je samo jedna izvorna h ipostaza. To je Otac. Iz njega i z v i r u kao iz počela S i n i D u h Svet i . I u pr i j evodu smo os tav i l i hipostaza po rad i spomenute problemat ike , a l i i zato što se B a z i l i j e na ovom mjes tu odi je l juje od Plot inove nauke o t r i ma i z v o r n i m hipostazama.

ob l ikovan je z r a k a , rečeno g l a s o v n i m ćutilima, n i t i je dah p a r a us t i ju , i s t i snuta iz dišnih udova . G o v o r je tu o Riječi k o j a je u početku k o d B o g a i k o j a je B o g (Iv 1, 1) i o D a h u Božjih usta, »Duhu Ist ine što i z l a z i od Oca« (Iv 15, 26).

U p s a l m u , dak le , raspoznaješ tro je : Gospod ina k o j i n a r e đuje, Riječ što s t v a r a i D u h a k o j i učvršćuje. Što je učvršćenje drugo d o l i savršenost u svetosti , j er učvršćivanje znači n e p o p u st l j ivost , nepromjen j ivos t i čvrstu postojanost u dobru? P o s v e ćenja pak n e m a bez D u h a .

Nebeske moći n i s u po n a r a v i svete, j e r se inače ni u čemu ne bi r a z l i k o v a l e od D u h a Svetoga. One već u. s k l a d u sa s v o j i m položajem p r i m a j u o d D u h a Svetoga m j e r u posvećenja. K a o što se r u d i l o zamišlja s v a t r o m , a i p a k jedno je osnovna t v a r , drugo v a t r a , tako je i b i t nebesk ih moći možda od zračnog daha i l i n e t v a r n a v a t r a po riječima P i s m a : »On v je t rove čini s v o j i m anđelima i vatrene p lamene s v o j i m slugama« (Ps 103, 4). R a d i toga su u mjestu , posta ju v i d l j i v i i o n i m a k o j i su ih dosto jni očituju se u l i k u s v o j i h v l a s t i t i h tjelesa.

Posvećenje, zaci je lo i z v a n n j ihove b i t i , donosi im savršenost po u d j e l u na D u h u . Ustrajnošću u d o b r u zadržavaju dostojanstvo . U i z b o r u i m a j u s lobodnu v o l j u , a l i n i k a d ne otstupaju. od s t reml j en ja p r e m a i s t i n s k o m dobru . Mišlju ods t ran i D u h a , zborov i se anđela raspada ju , nestaje p r v e n s t v a arhanđela, sve je izmiješano. Život im je bez zakona, bez reda, neodređen. K a k o bi anđeli m o g l i p j e v a t i »slava B o g u u visinama« (Lk 2, 14), da im D u h n i j e dao snagu? P a v a o piše: »Nitko, na ime , ne može reći — Gospod in Isus, os im u D u h u Svetom. N i t k o tko u Božjem D u h u govor i , ne kaže — prok le t Isus« (1 Kor 12, 3). T a ko govore nečisti i odmetnički dusi . N j i h o v o odmetništvo d o k a zuje mišljenje da n e v i d l j i v e moći i m a j u s lobodnu v o l j u i da su jednako sklone krepos t i i g r i j e h u te im stoga t reba pomoć D u h a . T v r d i m d a n i G a b r i j e l n i j e n i k a k o drukčije prorekao budućnost (Lk 1, 13—20. 30—35) os im p r e d z n a n j e m D u h a . P r o -roštvo j e j edan od d a r o v a što ih d i j e l i D u h .

O n a j kome bješe naređeno da »čovjeku želja« (Dan 10, 11) priopći ota jstva viđenja, odakle bi poučen da može upućivati u skrov i to ako ne D u h o m Sve t im? Ob jav l j en j e ota jstava po riječi P i s m a kao v last i to p r i p a d a D u h u . »Nama B o g o b j a v i po Duhu« (1 Kor 2, 10).

K a k o bi pr i j e s to l ja i v l a s t i , počela i moći, m o g l i p r o v o d i t i blaženi život, k a d ne b i neprestano g l e d a l i l i ce nebeskog Oca (Mt 18, 10)? A l i g l edan ja n e m a bez D u h a . Ukloniš l i noću i z k u -

94 95

će svjetlo , oči su sl i jepe, moći nedje latne , vrednote se ne dadu. raspoznat i . Iz neznan ja se gaz i i z lato i željezo.

T a k o je i d u h o v n o m r e d u . Nemoguće je da bez D u h a taj život ostane zakon i t baš kao što je u odsutnost i vo jskovođe n e održiv raspored u t a b o r a i l i s k l a d u z b o r u bez r a v n a n ja zboro -vođe. K a k o bi s e ra f in i p j e v a l i »svet, svet. svet« (Iz 6 , 3), da ih D u h n i je naučio k o l i k o p u t a v a l j a k l i c a t i d a s lavopoj bude p o božan? A k o , dak le , B o g a s lave s v i n j egov i anđeli i sve njegove moči, s lave ga uz pomoć D u h a . A k o p r e d B o g o m stoje tisuću p u t a tisuću anđela i deset tisuća p u t a deset tisuća službenika, u s i l i D u h a bespr i jekorno vrše svoje djelo. S a v taj n a d z e m a l j s k i i n e i z r e c i v i s k l a d u služenju B o g u i međusobno slaganje nadze m a l j s k i h s i l a n i j e moguće održati bez r a v n a n j a D u h a . P r e m a tome, D u h se S v e t i u s t v a r a n j u n a l a z i uz bića k o j a se ne u s a v r šavaju r a z v i j a n j e m , već su o d m a h od samog s t v a r a n j a savršena . On im kao savršenost i p u n i n u b i t i pruža svo ju mi lost .

39. T k o će z a n i j e k a t i da je povijest^čovjekova spasenja što je po Božjo j dobro t i o s tvar i »veliki B o g i Spas i te l j naš Isus Krist« (Tit 2, 13) dovršena milošću D u h a ? Motriš li prošlost — blagoslove p a t r i j a r h a , pomoć pridošlu od Z a k o n a , p r a l i k o v e , proroštva, r a t n a junačka d je la , čudesa p r a v e d n i k a i l i što je uči njeno u svez i s t j e l e sn im G o s p o d i n o v i m do laskom, sve je po D u h u Sve tom.

P o n a j p r i j e , D u h se povezao sa s a m i m G o s p o d i n o v i m t i j e l o m , j e r mu b i pomazanje . Od n jega se n i j e ras tav l jao kao što piše: »Na kog vidiš da s i l a z i D u h i da na n j e m u ostaje, on je moj l j u b l j e n i Sin« (Iv 1, 33; Lk 3, 32). Isto t a k o : »Isusa iz N a -zareta, kog B o g pomaza D u h o m Svetim« (Dj 10, 38). N a d a l j e , c i jelo j e K r i s t o v o d je lovanje obavl jeno uz pr isutnost D u h a . B i o je nazočan dok ga je kušao đavao j e r s to j i : »Duh Isusa odvede u p u s t i n j u da bude kušan« (Mt 4, 1). K a d je činio čudesa, t a k o đer j e neodi je l jeno bio u z a n j . K r i s t v e l i : »Jer ako ja po Bož jem D u h u i z g o n i m đavle (. . . ) « (Mt 12, 28).

N i U s k r s l o g o d m r t v i h n e napus t i . K a d j e Gospod in , o b n a vljajući čovjeka i i z n o v a mu vraćajući i z g u b l j e n u mi los t i z B o žjeg D u h a , dahnuo u l i ce učenika, što tada reče? »Primite D u h a Svetoga. K o j i m a oprostite gr i jehe , oprošteni su. K o j i m a zadržite, zadržani su« (Iv 20, 22—23).

N i j e l i očito i bez pogovora da je D u h uspostavio uređenje C r k v e ? On je, po P a v l u , dao C r k v i »prvo apostole, drugo p r o roke, treće učitelje, po tom čudesa, pa darove liječenja, p o m a ganja , u p r a v l j a n j a , govoren ja jezicima« (1 Kor 12, 28). T a j je red načinjen p r e m a r a z d i o b i darova i z D u h a .

40. T k o pomno istražuje, ustanovi t će da D u h S v e t i neće b i t i , k a k o n e k i mis le , bez sudioništva ni onog Časa kaci se dogodi očekivani Gospodinov do lazak s neba. I on će b i t i p r i s u t a n na dan Gospod inova očitovanja. (Rim 2, 5) k a d blaženi i j e d i n i Gospodar (1 Tim 6, 15) bude sudio svi jet po pravednost i . T k o je t o l iko neupućen u darove što ih B o g p r i p r a v i dos to jn ima te ne b i znao da je v i jenac p r a v e d n i k a , mi lost D u h a , onda ob i ln i j e i p u n i j e i skazana jer j e d u h o v n a s lava po jed incu odmjerena p r e m a k r e p o s n i m d j e l i m a .

U s ja ju sve t ih i m a u O c a mnogo stanova (Iv 14, 2), to jest r a z n o v r s n i h časti. P a v a o kaže: »Kako što se zv i j e zda s ja jem r a z l i k u j e od zvi jezde, tako je i s uskrsnućem mrtvih« (1 Kor 15, 41—42). O n i što su D u h o m S v e t i m opečaćeni za dan o t k u p l j e n j a (Ef 1, 13—14) te p r v i n e D u h a što ih primiše očuvaše n e taknute i neumanjene , čut će: »Dobro, d o b r i i v j e r n i slugo. U m a l o m si bio v j e r a n , nad m n o g i m ću te postaviti« (Mt 25, 21). J e d n a k o i oni. k o j i nečistoćom života žalostiše D u h a i l i dobiveno n i s u op l od i l i , i zgub i t će što dobiše, jer će se mi lost d a t i d r u g i m a . Po j ednom Evanđelistu takvi , će b i t i skroz r a z d i j e l j e n i (Mt 24, 51). Razd je l j en je tu znači potpuno odlučenje od D u h a . T i j e l o se ne d i j e l i da b i se kazn io j edan dio, d r u g i oslobodio. B i l a b i to ga tka . N e b i odgovaralo n i p r a v e d n u sucu d a samo p o l o v i c u k a z n i , a c j e l ina je griješila. Ni duša se ne siječe na dvoje , j e r je čitava i m a l a zle m i s l i i s k u p a s t i j e l o m činila zlo . R a z d i j e l j e n je je, k a k o rekoh , konačno odvojen je duše od D u h a . Čini se n a i m e da D u h , m a d a se ne miješa s nedosto jn ima, i p a k na n e k i način ostaje s o n i m a k o j i su j ednom opečaćeni. Čeka n j ihovo spasenje iz obraćenja. A l i će se onda posvema odi jel it i , od duše : ; :

k o j a je o s k v r n u l a n jegovu mi lost . R a d i toga u p o d z e m l j u n i t k o B o g a ne s l a v i , n i t i ga se sjeća u s m r t i (Ps 6, 6). Pomoć D u h a n i j e tamo više p r i s u t n a . K a k o se onda može m i s l i t i da se sud vrši bez D u h a Svetoga, k a d svetopisamska riječ pokazuje da j e D u h n a g r a d a p r a v e d n i k a k o j i mjesto p r e d u j m a d o b i v a j u c j e l i n u i k a d v e l i da je p r v a osuda grešnika u k o l i k o gube i ono za što su m i s l i l i da posjeduju?

No najveći je dokaz povezanost i D u h a s O c e m i S i n o m u t o m što je rečeno da se D u h tako odnosi p r e m a B o g u kao naš d u h sa s v a k i m od nas. P a v a o v e l i : »Tko od l j u d i zna što je u

^ Veoma je zan iml j ivo Baz i l i j evo tumačenje Mt 24, 51 gdje je riječ o z l o m sluzi kome se Gospodar p r i j e t i da će ga dikhotomesei (na dvoje c i jepat i , d i je l i t i ) . Poznato je k o l i k o je teško razumi je t i dikhotomesei. B a z i l i j e riječ shvaća eshatološki. Po n j e m u , u dikhotomesei Gospod in p r i j e t i da će na k o n c u vremena od griješ ni ka »odijeliti« D u h a . D u h je ostajao s grešnikom i čekao da se obra t i . No na koncu to čekanje prestaje. D u h se »dijeli« (dikhotomesei) za vazda od grešnika. U s p . Uvod, I I I , 10.

96 97

čovjeku os im d u h a u n jemu? Isto tako n i t k o ne zna što je u B o g u osim D u h a k o j i je iz Boga« (1 Kor 2, 11).

T o l i k o o tome.

X V I I

Protiv onih koji kažu da se Duh Sveti ne broji s Ocem i Sinom, već da im se podbrojava. Sažeti prikaz vjere o pravovjernom pribrajanju

41. N i j e l ako s h v a t i t i što p r o t i v n i c i n a z i v a j u podbro jen jem n i t i u k o j e m s m i s l u u p o t r e b l j a v a j u t u riječ. A l i svakome j e p o znato da su i tu riječ u v e l i iz sv jetovne m u d r o s t i . Istražit ćemo da l i i m a značenje ko je b i b i l o p r i m j e r n o ovom o čemu je ovdje riječ.

P r o t i v n i c i , p o z n a v a t e l j i i spraznog , vele da su neke riječi općenite te se značenjem protežu na mnogo datost i ; druge su osobiti je i i m a j u uži smisao nego prve . T a k o na p r i m j e r b i t je opći po jam. Kaže se j ednako za sve, za živo i neživo. Živo biće je zasebni ja riječ i u p o t r e b l j a v a se za m a n j i k r u g nego p r i j a šnja, a l i opet šire od riječi što je i z a nje. Obuhvaća, na ime , r a z u m n a i n e r a z u m n a bića. Od živa je bića opet zasebni ja i m e n i c a čovjek, od čovjeka muž, od muža pojedinac — P e t a r , P a v a o , I van .

Z a r , dakle , to s m a t r a j u podbro jenjem? D i j e l j e n j e općenitog u pojedinačno? No m e n i se ne da v j e r o v a t i da su dot jera l i do t o l ikog b e z u m l j a te tv rde da se B o g S v e m i r a , kao b i l o k o j a općenitost, v i d l j i v a samo za d u h i bez i k a k v a s t v a r n a b i t k a , d i j e l i na pojedinačne subjekte i da onda tu podrazd iobu n a z i v a j u podbro jen jem. T o odista n i luđaci n e b i r e k l i . O s i m toga što su bezbožni, tako s t v a r a j u dokaz posve supro tan v las t i to j n a m j e r i .

Podvrs tano , na ime , iste je b i t i s o n i m od čega se od i j e l i . A l i uza s v u očitost proturječja i spada da smo u o s k u d i c i s do k a z i m a i da ne znamo k a k o b ismo m o r a l i u d a r i t i na n j i h o v u ludost . T a k o , čini mi se, nešto i d o b i v a j u na račun bezuml ja . K a o što je nemoguće zadat i p r a v i udarac m e k i m i p o p u s t l j i v i m t i j e l i m a jer su bez otpora, tako se ne da snažnim dokazom p o

godi t i one k o j i su očito l u d i . Preostalo b i da odvratnost n j i h o v a bezboštva zaobiđemo šutke. No l j u b a v prema braći i zamašnost p r o t i v n i k a ne dopuštaju da šutimo.

42. J e r što on i kažu? Pogledajte riječi n j i h o v a hvas tan ja? Mi ve l imo , tvrde , da p r i b r a j a n j e p r i p a d a bićima iste časti, a podbro jenje o n i m a k o j a su neznatn i ja po svom redu . A l i zašto to kažete? Ja ne r a z u m i j e m vašu neobičnu mudrost . Da l i se zlato p r i b r a j a z la tu , dok olovo r a d i jeftinoće t v a r i ne zavrjeđuje da se p r i b r o j i z l a t u , već mu se podvrsta? Z a r b r o j u p r i z n a jete t o l i k u moć da j e f t inom podiže c i jenu, a skupoc jenom s n i -zuje vr i jednost? Dosl jedno, zlato ćeš podvrs ta t i d r a g u l j i m a , a tamni j e i manje među n j i m a s j a j n i j i m a i većima.

Što sve neće reći l j u d i k o j i se ničem d r u g o m ne posvećuju os im da kažu i l i čuju što nova . Uos ta lom, nek te sabirače b e z boštva i m e n u j u sa s to i c ima i e p i k u r e j c i m a ! K a k v o može posto ja t i podvrstavanje nevr j edn i j eg ispod skupocjenog? K a k o b a k r e n i obol podvrs ta t i z l a tnom stateru? Kažu: ako ne r e k n e mo da i m a m o d v a novčića, već j edan stater i j edan obol . Što se u t o m slučaju čemu pođvrstava? Oboje se j ednako izriče. A k o i h zasebno brojiš, stvaraš j e d n a k i m o b l i k o m b r o j e n j a j e d nakost časti; ako ih spojiš, opet sjedinjuješ vr i j ednost j er ih skupno zbrajaš. A k o l i pak podvrstavanje p r i p a d a onom što se broji , kao drugo, brojač može bro jenje početi m j e d e n i m n o v cem. Za kasni je ostavl jamo pobi janje n j i h o v a neznanja , sad govor vraćamo na g l a v n i predmet.

43. Kažete l i da se S i n podbra ja Ocu , a D u h S i n u , i l i p o d bro jenje pr ip isu je te samo D u h u ? A k o , na ime , i S i n a p o d b r o j a -vate, još j ednom obnavl jate i s t i bezbožni n a u k : nesličnost b i t i , n iskost dostojanstva, kasni je postojanje. U k r a t k o , s a m i m t i m i z r a z o m pokazujete da ponavl jate od jednom sve hu le p r o t i v Jedinorođenca. To pob i ja t i , n a d i l a z i naš sadašnji c i l j . U o s t a l o m , drugd je smo, 3 4 k a k o smo mog l i , p o b i l i to bezboštvo.

A k o p a k mis le da se samo na D u h a odnosi podbrojenje , nek nauče da je D u h jednako izrečen s G o s p o d i n o m kao i S i n s Ocem. Na i s t i je, na ime , način ob javl jeno ime Oca i S i n a i S v e toga D u h a . Stoga, po rasporedbi riječi prenesenoj u krštenju, k a k o se S i n odnosi p r e m a Ocu , tako i D u h p r e m a S i n u . A k o je D u h s tav l j en do S i n a , a S i n do Oca , jasno je da je i D u h uz Oca . I m a l i onda mjes ta za govor o subro j en ju i podbro jen ju ako su i m e n a združena u j ednom i i s t om redu?

^Bazilije v jerojatno misli na svoje djelo Protiv Eunomija (PG, 29), napisano oko g. 364.

98 99

U k r a t k o : j e l i i gda išta u S v e m i r u t ime i zgub i l o svo ju n a rav što je broj eno? Z a r broj eno ne ostaje k a k v o je b i lo po n a r a v i od početka? Ne u z i m a m o l i bro j kao znak za označivanje množine predmeta? Među t je les ima j edna bro j imo , d r u g a m j e r i m o , treća važemo. K o j i m a j e n a r a v gusta, obuhvaćamo ih m j e r o m ; k o j i m a j e nepovezana, p o d v r g a v a m o i h b r o j u os im bića k o j a su zbog same svoje sićušnosti također m j e r i v a . Teška t jelesa važemo n a g i b i m a tezul je .

N i s m o , dakle , t ime što za se i z m i s l i s m o znakove za u p o z n a van je količine i z m i j e n i l i n a r a v označenog. P r e m a tome, kao što teška t jelesa važemo neovisno j e d n a od d r u g i h , m a k a r jedno b i lo z lato, drugo kos i tar , i k a k o m j e r i v a uza jamno ne p o d m j e -ravamo, isto tako uopće ne podbra jamo bića k o j a se broje .

A k o uopće ništa ne podliježe podbro jen ju , k a k o on i mogu t v r d i t i d a D u h u pr is ta je d a s e podbro j i ? A l i budući d a on i b o l u j u od poganske bolesti , mis le da d o l i k u j e podbra ja t i bića k o j a su niža po s tupn ju v r i j e d n o s t i i l i n i skos t i b i t i .

X V I I I

ICako u ispovijedanju t r i j u osoba ostajemo pri pobožnoj n a u c i o »monarhiji«. Pobijaju se oni koji vele da je Duh podbrojen

44. K a d Gospod in objavlj ivaše O c a i S i n a i D u h a Svetoga (Mi 28, 19), o b j a v i ih skupa , ne bro j em. N i j e , na ime , r ekao : u p r v o g a i drugoga i trećega. Ne reče n i t i •—• jedan, dva , i t r i , već n a m po s v e t i m I m e n i m a p o k l o n i spoznaju v jere k o j a vod i spasenju. P r e m a tome, v j e r a nas spašava. B r o j se s m a t r a z n a k o m što pokazuje količinu sub jekata . No p r o t i v n i c i k o j i odasv u d sami sebi nanose štetu, p r o t i v v jere se služe i sposobnošću bro jen ja .

Iako se dodavan jem b r o j a n i k a d ništa n i j e p r o m i j e n i l o , ov i ipak , k a d je riječ o božanskoj n a r a v i , vode računa o b r o j u , da ne b i n j i m e prekoračili m j e r u časti što je dugujemo B r a n i t e l j u . A l i — o, v i najučeniji, — Nedokučivo je skroz naskroz i z n a d b r o j a ! Stoga je drevno židovsko stahopoštovanje ne izrec ivo Božje i m e od i je l i l o v l a s t i t i m z n a c i m a te na taj način naznačilo n jegovu uzvišenost n a d s v i m . A l i ako i p a k t reba d a s e b r o j i ,

nek se t ime ne z l o s tav l ja i s t ina . I l i šutnjom štuj Ne izrec ivo i l i s pobožnošču b r o j i Sveto !

J e d a n je B o g Otac i j edan jedinorođeni S i n i j e d a n 3 5 D u h S v e t i . S v a k u osobu nagoviještamo zasebno. A k o j e ipak. po t reb no da ih subrajamo, ne damo se n e r a z u m n i m bro j en jem zave st i na mnogobošku misao.

45. M i , na ime, ne zbra jamo u k o l i k o jed instvo prenosimo u mnoštvo i govor imo o »jedan«, »dva«, »tri«. Ne kažemo n i t i »prvi« , »drugi«, »treći«. Piše u I z a i j i : »Jer ja sam p r v i i pos l j e d n j i Bog« (Iz 44, 6). Do danas još ne čusmo za drugog B o g a . A k o se pak k l a n j a m o »Bogu 3 6 i z Boga«, i spov i jedamo i v l a s t i tost osoba i ostajemo p r i > monarhij i« . 3 7 Božje otajstvo ne c i j e pamo u mnoštvo djelića, j e r se u B o g u O c u i B o g u J e d i n o r o -đencu p r o m a t r a tako reći j edan l i k što se odrazu je u j ednakos t i božanstva. S i n je, na ime , u O c u i Otac u S i n u (Iv 14, 10), j e r je ovaj kao onaj i onaj kao ovaj . U tome je n j ihovo jedinstvo . P r e m a tome, po v las t i tos t i su osoba j edan i j edan ; po z a j e d n i štvu su n a r a v i oboj ica jedno. K a k o onda, ako su j edan i j edan, n e m a d v a boga? Ta i k r a l j e v u s l i k u naz ivamo k r a l j e m , a ipak se ne g o v o r i o d v a k r a l j a . Moć se ne c i jepa n i t i s l ava d i j e l i . K a o što su v last i moć n a d n a m a jedno, tako je i naš s lavopoj samo jedan, ne dvostruk . Čast i skazana s l i c i , p r e l a z i na onog tko je na n jo j .

Što j e tu s l i k a oponašanjem, S i n j e to ovdje po n a r a v i . K a o sto u umje tnos t i posto j i sličnost s obz i rom na ob l ik , tako u božanskoj i jednostavnoj n a r a v i jed instvo sto j i u zajedništvu božanstva.

I S v e t i je D u h samo jedan. I on se navješćuje zasebice. Po S i n u k o j i j e j edan, p r i p o j e n j e O c u k o j i j e j edan. D u h osobno do vršu je Tro j s tvo , svake hva le dostojno i blaženo. N j e g o v u pr isnost s O c e m i S i n o m jasno očituje činjenica što n i j e s t rpan s mnoštvom stvorenja , već se i zgovara zasebno. N i j e jedan od m n o g i h , nego je naprosto jedan. J e r kao što je Otac j e d a n i S i n jedan, tako j e i S v e t i D u h jedan. D u h je t o l iko da leko od s tvo rene n a r a v i k o l i k o samo jedinstvo od složenog i mnogostrukog . T a k o je s jed in jen s O c e m i S i n o m kao jed instvo s j ed ins tvom.

46. Ne pro iz laze samo otud d o k a z i o zajedništvu s obz i rom na narav , već i iz tog što se za nj v e l i cl a je »iz Boga«. D u h ni je

3 3 O jednot i D u h a , v i d ; U v o d , I I I , 4 . 3 f l Riječi su uzete iz Nice j skog vjerovanja. 3 7 Riječ »monarhija« dolazi od monos, jedan j ed in i i arkhe , početak, uzrok, iz-

\or, počelo, Po B a z i l i j u , u Bogu su t r i Osobe, a l i je jedno božansko počelo i izvor. To je Otac. On rađa S i n a i nadiše D u h a , Tako je očuvana vjera u Tro jstvo i Jed in stvo.

100 101

iz B o g a kao što je sve iz Boga , nego kao onaj k o j i iz B o g a i z l a z i . Ne i z l a z i rođenjem kao S i n , " već kao D a h Božji usta : i*. U s t a tu ne znače t je lesni u d , n i t i d a h p a r u što se r a s t v a r a . U s t a v a l j a r a z u m j e t i dostojno B o g a i D a h kao živo biće ko je je gospodar posvećenja. Tu je, doduše, o b j a v l j e n a srodnost s B o g o m , a l i način do laska u opstanak ostaje ne izrec iv .

A l i za D u h a se također kaže »Duh Kristov«, jer j e s K r i s t o m duboko s jed in jen . Stoga : »Ako tko n e m a K r i s t o v a D u h a , n i j e njegov« (Rim 8, 9). Zato jed ino D u h dostojno s l a v i Gospo d i n a . K r i s t v e l i : »Jer onaj će me proslavljati« (Iv 16, 14). Ne čini to kao stvorenje , već kao D u h Istine što u s a m o m sebi j a sno ob jav l ju je I s t i n u i kao D u h M u d r o s t i k o j i u svojoj v l a s t i toj veličini očituje K r i s t a , Božju S i l u i M u d r o s t . K a o B r a n i t e l j u sebi nos i ot isak dobrote B r a n i t e l j a k o j i ga posla , i u s v o m d o s to janstvu iznosi na v id je l o veličajnost O n o g iz kog je izišao.*-'

Pos to j i zaci jelo p r i r o d n a s l a v a kao svjetlost, s l a v a sunca. A l i posto j i i i z v a n j s k a s l a v a k o j a se dos to jn ima i skazu je s l o bodnom vo l j om i promišljeno. I ta je d v o s t r u k a . V e l i p r o r o k : »Sin časti oca i s luga svog gospodara« (Mal 1, 6). Od t i h časti služinsku i skazuje stvorenje , a ob i t e l j sku , da se tako i z r a z i m , D u h . J e r kao što G o s p o d i n o sebi reče: »Ja te p r o s l a v i h na ze m l j i ; dovrših djelo što mi ga ti dade učiniti« (Iv 17, 4), tako i za B r a n i t e l j a k a z a : »Taj će me p r o s l a v l j a t i , j e r će od moga u z i m a t i i navješćivati vama« (Iv 16, 14). Isto tako kao što Otac s l a v i S i n a k a d kaže: »Proslavih ga i opet ću slaviti« (Iv 12, 28), j ednako je i D u h p r o s l a v l j e n zajedništvom s O c e m i S i n o m . Po svjedočanstvu S i n a : »Vama će se l j u d i m a opros t i t i s v a k i g r i j e h i h u l a , a l i se h u l a p r o t i v D u h a neće oprostiti« (Mt 12, 31).

47. A k o po Moći što nas rasv je t l ju je nepomično mot r imo l j epo tu S l i k e n e v i d l j i v o g a B o g a (Kol 1, 15) i ako po n jo j d o p i -remo do najljepšeg z r e n j a P r a l i k a , p r i t o m j e neodo l j ivo n a z o čan D u h spoznaje. Z a l j u b l j e n i c i m a Istine D u h u. sebi pruža moć da m o g u m o t r i t i S l i k u . Ne r a z o t k r i v a j e s v a n j s k e strane, već u samom sebi omogućuje da je spoznamo. K a k o , na ime , »nitko ne pozna Oca os im Sina« (Mt 11, 27), tako n i t k o ne može reći »Gospodin Isus« (1 Kor 12, 3) o s im u D u h u Sve tom. N i j e reče no po Duhu, nego u Duhu. »Bog je D u h . O n i k o j i mu se k l a n j a ju t reba da mu se k l a n j a j u u D u h u i istini« (Iv 4, 24), j er je p i -

3 8 Ova je rečenica B a z i l i j u zaslužila naslov samonik log teologa. U s p . Uvod, I I . 3 9 Ta b i se rečenica lako mogla shvat i t i kao nauk o i z lasku D u h a iz S i n a . V a

l j a ipak reći da Baz i l i j e o tome posebice ne m i s l i . K tome, u spomenutom tekstu, možda se ne govori o i n t r a t r i n i t a r n o m izlaženju, nego o »ekonomskom« s lan ju D u l i a .

sano: »U t v o m ćemo sv j e t lu g ledat i svjetlo« (Ps 35, 10). To znači: u p rosv j e t l j en ju ćemo D u h a v i d j e t i »Istinsko Sv je t l o što rasv je t l ju je svakog čovjeka k o j i do laz i na svijet« (Iv 1, 9).

D u h , p r e m a tome, u sebi pokazuje s l a v u Jedinorođenca i i s t i n s k i m k l a n j a t e l j i m a u sebi pruža spoznaju Boga . P u t , dak le , bogospoznaje ide od jednoga D u h a , po jednome S i n u do j e d noga Oca . O b r a t n i m s m j e r o m ide urođena dobrota, n a r a v n o posvećenje i k r a l j e v s k o dostojanstvo: iz O c a po Jedinorođencu do D u h a . Na taj se način p r i z n a j u osobe, a ne d o k i d a v j e r s k a i s t ina o m o n a r h i j i .

O n i k o j i u p o t r e b l j a v a j u podbrojenje , j e r govore o p r v o m , d r u g o m i trećem, nek z n a j u da uvode u čisti kršćanski n a u k mnogoboštvo poganske zablude. Besmisao podbro jen ja ne v o d i ničem d r u g o m d o l i i spov i j edan ju prvog , drugog i trećeg boga. N a m a je pak dostatan redos l i jed što ga je propisao Gospod in . T k o ga izvrće, ne griješi manje od pogana u n j i h o v u bezboštvu. Da ta j način podbro jen ja nipošto ne d o k i d a zajedništvo po n a r a v i , k a k o naši p r o t i v n i c i k r i v o mis le , dovol jno smo i s t a k n u l i .

Složimo se sa s v a d l j i v c e m i l u d o m i p r i z n a j m o da se d r u go-spomenuto podbro java prvo - spomenutom. Pog leda jmo što s l i j e d i iz te postavke. A p o s t o l kaže: »Prvi čovjek, od zeml je , z e m l j a n ; d r u g i čovjek, Gospod in , s neba« (1 Kor 15, 47). Na d r u g o m mjes tu g o v o r i : »Ne b i n a j p r i j e duhovno , već os jet imo, po tom duhovno« (1 Kor 15, 46). A k o se, dakle , drugo p o d v r s t a -va p r v o m , i ako je podbrojeno nečasni je od onog čemu se p o d bro java . t a d je, po p r o t i v n i c i m a , d u h o v n i čovjek nečasniji od s je t i lnog i nebeski od zeml janog .

X I X

Protiv onih koji govore da Duha ne treba slaviti

48. N e k je to tako , vele , a l i D u h nipošto ne zaslužuje t a k vu čast da bismo ga veličali u s lavosp jev ima. G d j e da potražimo dokaze da D u h u p r i p a d a dostojanstvo što nadmašuje s v a k u pamet, ako s m a t r a j u da zajedništvo s O c e m i S i n o m n i j e dostatno svjedočanstvo n jegova dostojanstva? Može se, dakako , pogledat i na značenja n j egov ih n a z i v a , na veličinu d je la , na

102 103

dobročinstva što ih i skazuje n a m a , i l i točnije c i j e l om s tvoren ju , da bismo m a k a r malo p r o n i k n u l i uzvišenost njegove n a r a v i i nedostižnost moći.

N a z i v a se D u h . Piše: »Bog je Duh« (Iv 4, 24); »pomazani Gospod in , D u h je našega lica« (Tuž 4, 20). Zove se svet i kao što je Otac svet i S i n svet. S t v o r e n j u svetosti p r i d o l a z i i z v a n a , D u h svetost posjeduje kao p u n i n u n a r a v i . Stoga i n i j e posvećen, već posvećuje. D u h se zove i dobr i , k a k o je Otac dobar i k a k o je dobar Ona j k o j i j e rođen iz Dobroga . D o b r o t u posjeduje kao b i t . D u h je također p r a v i kao što je »pravi Gospod in Bog« (Ps 91, 16). S a m a je i s t i n a i sama pravednost . R a d i n e p r o m j e n j i vos t i b i t i ne zna za n i k a k v a s k r e t a n j a i s tranput ice .

B r a n i t e l j je kao i Jedinorođenac k o j i sam osobno g o v o r i : »Ja ću m o l i t i svoga O c a i dat će v a m drugog Branitelja« (Iv 14, 16). T a k o su D u h u i m e n a zajednička s O c e m i S i n o m . Te naz ive d o b i v a r a d i n a r a v n e srodnost i s n j i m a . J e r o t k u d inače? T a k o đer se n a z i v a D u h vod i t e l j , D u h ist ine i D u h m u d r o s t i . »Božans k i me D u h stvori« (Job 33, 4). »Bog n a p u n i S a l e l a božanskim D u h o m mudros t i , r a z u m n o s t i i znanja« (Izl 31, 3). I m e n a su Takva — v e l i k a i n e i z m j e r n a -— bez i k a k v a p r e t j e r i v a n j a s ob z i r o m n a s lavu .

49. K o j a su mu djela? Veličinom su ne i z rec iva , mnoštvom nepobro j iva . K a k o , na ime , z a m i s l i t i onostranost v jekova? Što mu b j e h u čini p r i j e nego nasta duhovno stvorenje? K o l i k o j e n j egov ih dobročinstava p r e m a stvorenju? K a k v a ć e m u b i t i moć u v j e k o v i m a što dolaze? D u h n a i m e bijaše, i još p r i j e v j e k o v a postojaše s O c e m i S i n o m . Stoga ako i pojmiš štogod od onostranost i v j e k o v a , vidiš da je to kasni je od D u h a .

A k o imaš na p a m e t i s tvaranje , nebeske su moći učvršćene D u h o m . Jasno je da očvrsnuće znači stalnost us t ra jnos t i u dobru . Moćima, na ime , pr isnost s B o g o m , postojanost nasuprot z l u i tra jnost u blaženstvu do laz i od D u h a . K r i s t o v do lazak? D u h mu prethod i . N j e g o v a pr isutnost u t i je lu? D u h j e od nje neod je l j iv . Po D u h u su S v e t o m čudesna d je la i d a r o v i i s c je l j e n j a . U Božjem su D u h u o t j e ran i z l i dus i . Prisutnošću je D u h a đavao onemoćao. Oprošten je je g r i j e h a po m i l o s t i D u h a . P a v a o v e l i : >>Jer biste o p r a n i i posvećeni i m e n o m Gospod ina našega Isusa K r i s t a i D u h o m Svetim« (1 Kor 6, 11).

P r i s u t n o s t s B o g o m do laz i od D u h a . »Bog na ime otposla D u h a svoga S i n a u naša srca. D u h kliče — A b b a , Oče« (Gal 4, 6). Uskrsnuće od m r t v i h , djelo je D u h a . »Poslat ćeš svog D u h a i b i t će s tvoren i i obnovi t ćeš l i ce zemlje« (Ps 103, 30). A k o se pod s tvaranje r a z u m i j e oživljen j e u m r l i h , zar n i j e d j e l o tvorna

104

moć D u h a v e l i k a k a d n a m daje u s k r s l i život i naše duše p r e o bražava za onaj d u h o v n i život? No s tvaranje se može s h v a t i t i kao preobrazba iz g r i j e h a na bol je u o v o m životu. Običaj je, na ime , P i s m a da i u t om s m i s l u u p o t r e b l j a v a riječ. T a k o k a d P a v a o g o v o r i : »Ako je tko u K r i s t u , n o v i je stvor« (2 Kor 5,17). I u t o m slučaju, obnova što počinje ovdje kao i i z m j e n a od ze m a l j s k o g i smrtnog u nebesk i život, do laz i od D u h a te naše duše v o d i do samog v r h a d i v l j e n j a .

D a l i s e t u t reba strašiti d a ćemo p r e t j e r a n i m častima n a d v i s i t i dostojanstvo D u h a , i l i n a p r o t i v da ćemo predodžbu o n j e m u svest i na malenkost , m a k a r držali da o n j e m u rekosmo na j uzvišeni je što može doći iz l j u d s k e m i s l i i j ez ika? J e d n a k o je kao da Gospod in g o v o r i k a d D u h v e l i : »Siđi, pođi s n j i m a ne đvoumeći j e r sam ih ja poslao« (Dj 10, 20). J e s u l i to riječi n e k o g n i s k o g i prestrašenog? »Odvojite mi B a r n a b u i S a v l a za djelo na ko je ih pozvali« (Dj 13, 2). G o v o r i l i s luga tako? Iza i ja kaže: »Gospodin me posla i n jegov Duh« (Iz 48, 16); »Duh siđe od Gospod ina i vodaše ih« (Iz 63, 14). N e m o j mi opet vođenje s h v a t i t i kao n i s k u službu. Riječ svjedoči da je to i Božje djelo. G o v o r i : »Svoj si n a r o d vodio kao ovce« (Ps 76, 26); »Josipa vo diš kao ovcu« (Ps 79, 1); »vodio ih je u n a d i i n i s u se bojali« (Ps 77, 53). Stoga k a d čuješ: »Kad dođe B r a n i t e l j , on će vas podsjećati i v o d i t i c i je lo j istini« (Iv 14, 26; 16, 13), vođenje r a zumi ] k a k o si poučen i nemoj k l e v e t a t i misao.

50. No A p o s t o l nap i sa : »Duh se z a u z i m a za nas« (Rim 8, 26—27). P r e m a tome, k o l i k o je mo l i t e l j niži od dobročinitelja, t o l iko je i D u h po dosto janstvu daleko od B o g a ! — A l i zar još n i s i čuo o S i n u da je »Bogu zdesna i da se z a u z i m a za nas« (Rim 8, 34)? N e m o j stoga što je D u h u t eb i — ako je uopće u teb i ! — i j e r nas sl i jepce uči odabrat i kor i sno i na p u t u nas vod i , štetiti pobožnom i svetom n a u k u o n j e m u . Vršak je na ime b e z u m l j a da se dobročiniteljeva l j u b a v p r e m a čovjeku uzme kao povod za nezahvalnost . »Nemojte, dakle , žalostiti D u h a S v e t o ga« (Ef 4, 30)!

Počujte što v e l i mučenički prvenac S t j epan predbacujući n a r o d u nepokornost i tvrdoglavost . G o v o r i : »Vi se u v i j e k p r o t i v i t e D u h u Svetome« (Dj 7, 51). Opet I za i ja kaže: »Razbjesniše D u h a Svetoga i postade im neprijatelj« (Iz 63, 10). Na d r u g o m mjes tu s to j i : »Jakovljeva kuća n a l j u t i D u h a Gospodnjega« (Ps 105, 32). N i j e l i to znamen najveće' v last i? Prepuštam sudu čitalaca da odluče, k a d to čuju, koja. se misao nameće: je l i D u h oruđe, je li ovisan, istočastan sa s tvoren jem i s n a m a surob?

1 0 5

!

N i j e l i p r a v o v j e r n i m a nepodnošlj ivo da se ta h u l a ušulja i u samu riječ? Veliš da j e D u h sluga? A l i K r i s t kaže: »Sluga ne zna što čini njegov Gospodar« (Iv 15, .15). D u h p a k zna što je Božje, kao što i l j u d s k i d u h z n a što je u čovjeku (1 Kor 2, 11).

X X

Protiv onih koji tvrde da D u h ne pripada ni robovima ni gospodarima nego slobodnim bićima

51. P r o t i v n i c i t v r d e : D u h n i j e n i rob n i Gospodar , već s l o bodan. Strašne l i za lupanost i ! K u k a v n e l i odvažnosti t a k v a što reći! Što da u n j i h više žalim: glupost i l i hu lu? L j u d s k i m p r i m j e r i m a nagrđuju i s t ine o B o g u i nastoje p r i m i j e n i t i na božans k u i n e i s k a z i v u n a r a v ovozemni običaj k o j i m označujemo r a zličitost dostojanstva. Ne uviđaju da u l j u d i n i t k o n i j e po n a r a v i rob.

J e d n i su, pokoren i , p r o v e d e n i i spod j a r m a ropstva , p r i m j e r ice ratno zarobljeništvo. D r u g i su sa siromaštva zasužnjeni kao Egipćani pod F a r a o n o m . I l i opet n e n a d a r e n i j a djeca, p a m e t n o m i t a j n o m očevom o d l u k o m , određena su da služe p a metn i j o j i bol jo j d jec i . P a m e t a n promatrač, i pak , to ne će ni n a z v a t i osudom, već d o b r i m d je lom. O n o m , na ime , k o j i i z n e stašice r a z u m n o s t i u sebi n e m a p r i r o d n a vođenja k u d i k a m o je bol je da postane tuđim vlasništvom k a k o b i n j i m ravnao r a z u m gospodara. T a d a sliči zapregu k o j i i m a kočijaša i lađi ko jo j se n a k o r m i l u n a l a z i k o r m i l a r .

Stoga J a k o v postade po očevu b lagos l ovu (Post 27, 29—40) gospodar E z a v u , k a k o b i n e r a z u m n i i m i m o svoje vo l j e p r i m i o dobročinstva od pametnoga, j e r n e m a r a z u m a da b i se s a m za se b r i n u o . »Kanaan nek bude s luga braći u kući« (Post 9, 25— 27), j e r n i j e znao za krepost zato što mu v l a s t i t i otac, H a m , b i jaše n e r a z u m a n . Na taj se način na z e m l j i postaje robom.

S l o b o d n i su, n a p r o t i v , on i što umakoše siromaštvu, r a t u i k o j i m a ne t reba b r i g a osta l ih . P r e m a tome, m a d a se netko zove gospodar, netko s luga, s v i smo surobov i p o r a d i uza jamne i s to -časnosti i kao vlasništvo svoga S t v o r i t e l j a . Polazeći o tud, što možeš i zuzet i od robovanja? č i m je što stvoreno, već je robom.

S t v o r e n j a , zaci je lo , j edna d r u g i m a ne gospodare j er nebeska bića ne pozna ju v l a s t o l j u b l j a . Sve se p r e d B o g o m sagiba i i s k a zuje mu kao G o s p o d a r u dužno strahopoštovanje, kao S t v o r i t e l j u s l a v u k o j a m u p r i p a d a .

»Sin časti oca i rob svoga gospodara« (Mal 1, 6). B o g od to dvoje svakako traži jedno jer g o v o r i : »Ako sam ja Otac , gdje j e m o j a slava? A k o sam Gospodar, gdje j e m o j a s lava? A k o sam Gospodar , gdje je strahopoštovanje preda mnom« (Mal 1, 6)4>

Život što se ne bi na laz io pod nadzorom G o s p o d n j i m , b io b i od s v i h n a j j a d n i j i . T a k v i su o tpa l i anđeli k o j i se oslobodiše » rop stva«, j er ustaše p r o t i v svemogućeg B o g a ; ne što bi po n a r a v i b i l i drukčiji, već i z neposlušnosti p r e m a S t v o r i t e l j u .

K o g a , dakle , nazivaš s lobodnim? K o j i n e m a k r a l j a ? Onog što n e m a moći da d r u g i m v l a d a , n i t i dopušta da se n j i m e u p rav l j a ? T a k v e n a r a v i među bićima nema. To o D u h u m i s l i t i , očita je bezbožnost. Stoga, ako je D u h stvoren, zaci jelo robuje sa s v i m osta l im. P s a l m i s t v e l i : »Sve je t v o j i m robom« (Ps 118. 91). A k o je i z n a d stvorenja , d i on ik je k r a l j e v s k o g gospodstva.

X X I

Svetopisamska svjedočanstva da se Duh naziva Gospodinom

52. A l i zašto t reba da se bor imo n i s k i m d o k a z i m a i da n a u ku stječemo nečasnu pobjedu k a d je moguće časnijim dokazat i neospor ivu odličnost s lave za Duha? R e k n e m o l i što nas nauči P i s m o , b o r c i će p r o t i v D u h a smjesta snažno i žestoko zakričati, začepit će uši, pograbi t kamenje i l i što im dopadne r u k e te od tog načinit oružje i n a v a l i t na nas. U z a sve to, s igurnost ne smi jemo c i j e n i t i više od ist ine.

U A p o s t o l a nađosmo: »Neka Gospod in u p r a v i vaša srca p r e m a Božjo j l j u b a v i i K r i s t o v o j postojanosti u tjeskobama« (2 Sol 3, 5). T k o je G o s p o d i n što u p r a v l j a k Božjo j l j u b a v i i K r i s t o v o j nepoko leb ivost i u nevo l jama? N e k n a m odgovore t i k o j i D u h a s m a t r a j u r obom! Da se riječ odnosi na B o g a Oca , b i l o b i jednostavno kazano : nek vas Gospod in u p r a v i svojoj l j u b a v i ; da se odnosi na S i n a , v jero jatno b i s ta ja lo : svojoj p o stojanosti . N e k , dak le , traže k o j a je d r u g a osoba dostojna da se časti nas lovom Gospod ina .

106 107

Tome je slično ovo mjesto : »Nek G o s p o d i n učini da rastete i obi lu jete u međusobnoj l j u b a v i i p r e m a - s v i m a kao i mi p r e m a v a m a . N e k učvrsti vaša srca da b u d u bespr i j ekorno sveta p r e d B o g o m i O c e m našim o d o l a s k u G o s p o d i n a našeg Isusa K r i s t a sa s v i m n j e g o v i m svetima« (1 Sol 3, 12—13). K o j e g Gospod ina P a v a o ' m o l i da p r e d B o g o m I O c e m našim osnaži o d o l a s k u n a šeg Gospod ina srca s o l u n s k i h v j e r n i k a da b i b i l a u svetosti besp r i j e k o r n a i čista? N e k n a m odgovore l j u d i što D u h a Svetoga u b r a j a j u među služničke duhove poslane na službu (Heb 1, 14). A l i on i n e m a j u što reći.

R a d i toga nek čuju još jedno svjedočanstvo ko je izričito D u h a os l ov l java Gospod in . P a v a o v e l i : »AH D u h j e G o s p o d i n ; kao od Gospod ina Duha« (2 Kor 3, 17—18). AH da ne ostane n i k a k v o uporište za pro t iv l j en je , Iznijet ću same- Aposto love riječi: »Do današnjeg dana i s t i veo zast ire čitanje S taroga Z a v je ta i n i j e ob javl jeno da je u K r i s t u uništen. K a d se čovjek obrat i Gospod inu , veo pada. A l i D u h je Gospodin« .(2 Kor 3, 14. 16—17).

Zašto to kaže? Stoga što onaj tko se posvet i samo golom, dos lovnom s m i s l u i možda se zadrži na opsluživanju Z a k o n a , svoje srce p r e k r i v a , kao n e k i m zastorom, židovskim tumačen j e m s lova. To mu se događa, j er ne zna da je t jelesno opsluživan je Z a k o n a dok inuto K r i s t o v i m do laskom, k a d s u p r a l i k o v i pos ta l i Ist inom. S v j e t i l j k e su, k a d sunce sine, suvišne. Z a k o n je prestao. Proroštva šute. I s t ina j e , zas ja la .

Ipak tko bijaše sposoban da Z a k o n u z a v i r i do d n a smis la i da ne jasnoću s l ova ras t rga kao k o p r e n u te prodre do s k r o v i tog, n a l i k je M o j s i j u k o j i u r a z g o v o r u s B o g o m ods t ran i zastor (Izl 34, 34). I taj se od s l ova obraća D u h u . P r e m a tome, v e l u na M o j s i j e v u l i c u odgovara nejasnoća zakonskog naučavanja, d u hovno promatran je obraćenju Gospod inu . T k o , dak le , p r i čitan j u Z a k o n a u k l o n i slovo, obraća se G o s p o d i n u — G o s p o d i n tu označuje D u h a ! — i sliči M o j s i ju kome l i ce s Božjeg u k a z a n j a postade obasjano.

- Bića, na ime, što su uz s jajne boje i sama posta ju obojena po s ja ju što ih plače,. T a k o i onaj k o j i netremice g leda u D u h a nekako -se preobražava po njegovoj s l a v i u nešto s ja jn i je , ; j er mu je srce osvi jet l jeno, kao n e k i m sv je t lom, i s t inom što do laz i i z . D u h a . To znači 'ri ječ »preobražen s l a v o m D u h a u svojoj v l a stitoj slavi« (2 Kor 3, 18), a l i ne oskudno i nejasno, već k o l i k o podnosi onaj što ga D u h ; r a s v j e t l j u j e .

Ne bojiš l i se, čovječe, A p o s t o l a k a d g o v o r i : »Vi ste Božji h r a m i Božji D u h stanuje u vama« (1 Kor 3, 16)? Da l i bi A p o

stol i k a d pristao da ropsko boravište počasti n a z i v o m h r a m ? Zašto onaj k o j i P i s m o n a z i v a »bogoduhim« (2 Tim 3, 16), j e r je napisano nadahnućem D u h a Svetoga, ne u p o t r e b l j a v a riječi koje D u h a vrijeđaju i poniz i ju?

Zajedništvo Duha u naravi dokazuje se otud što je poput . Oca i Sina teško dostupan razmatranju

53. Izvrsnost n a r a v i D u h a na v id je l o do laz i ne samo t i m e što D u h i m a is ta i m e n a i što sudje lu je u d j e l i m a Oca i S i n a , već i po t o m što ga razmatran je može j edva doseći. Što, na ime , G o s p o d i n v e l i o O c u kao onom k o j i nadv i su je l j u d s k u spoznaju i što kaže o S i n u , isto t v r d i o D u h u Svetome. »Pravedni Oče, sv i je t te n i j e upoznao« (Iv 17, 25). D o k tu govor i o sv i j e tu , ne m i s l i na sustav neba i zeml je , već na ovaj p r o l a z n i život, p o d ložan tisućama m i j e n a . 1 o sebi g o v o r i : »Još malo , i sv i jet me više neće v i d j e t i , a l i vi ćete me vidjeti« (Iv 14, 19). I tu sv i j e tom n a z i v a one k o j i se predadoše t v a r n o m i t je lesnom životu te se samo očima obraćaju i s t i n i . N j i m a , j e r ne v j e r u j u u uskrsnuće, n i je više moguće da očima srca g leda ju našega Gospod ina .

Isto reče o D u h u : »Duh Istine ko jeg sv i jet ne može p r i m i t i j e r ga ne v i d i n i t i poznaje. V i ga poznajete j er b o r a v i s vama« (Iv 14, 17). T j e l e s n i čovjek kome d u h n i je izvježban u r a z m a t r a n j u , već je čitav zakopan u tjelesne m i s l i kao u blato , ne može pogled v i n u t i p r e m a d u h o v n o m sv j e t lu Istine. Stoga s v i jet, to jest život zasužnjen t j e l e sn im s t ras t ima , ne p r i m a mi los t D u h a kao n i bolesno oko sv jet lost i sunčane zrake . Gospod in p a k ud je l ju j e s v o j i m učenicima, za ko je svjedoči da im je po n jegovu n a u k u život čist, sposobnost da već sada m o g u r a z m a t r a t i i g l edat i D u h a .

Isto g o v o r i i I z a i j a : »Onaj k o j i učvrsti z e m l j u i što je na njo j te dade d a h n a r o d u na njo j i D u h a o n i m a k o j i je gaze« (Iz 42, 5). O n i što p r e z i r u zemal j sko i n a d a nj se uzdižu, s m a t r a j u se dosto jn ima d a r a D u h a Svetoga. K o g a svi jet ne može o b u j m i t i , koga m o g u r a z m a t r a t i jedino svet i zbog čistoće srca , što t reba o n j e m u m i s l i t i i k a k v e su časti po njegovoj m je r i ?

108 109

X X I I I

S l a v i t i D u h a znači n a b r a j a t i njegove v las t i tos t i

54. Za sve drage moći držimo da se nalaze na određenu mjestu . Anđeo k o j i p r i s t u p i K o r n e l i j u (Dj 8, 26) ne bi u isto v r i j e m e uz F i l i p a (Dj 10, 3). Ni anđeo što sa Z a h a r i j o m g o v o r a še uz o l tar (Lk 1, 11) ne bijaše u i s t i čas na s v o m v l a s t i t o m mjes tu n a nebu. V j e r u j e m o , n a p r o t i v , d a D u h istodobno d je lo vaše u H a b a k u k u i D a n i j e l u u B a b i l o n u (Dan 14, 33); da je bio u vodopadu s J e r e m i j o m (Jer 20, 2) i E z e k i j e l o m na K o b r u (E?, 1, 1).

»Duh Gospodn j i odista i s p u n j a Svemir« (Mudr 1, 7). P s a l mist v e l i : »Kamo da i d e m od tvoga D u h a i k a m o ću pobjeći od tvoga lica« (Ps 138, 7)? P r o r o k piše: »Jer ja s a m s v a m a , govor i Gospod in , i moj D u h p r e b i v a među vama« (Hag 2 , 4—5). K o j u n a r a v t reba da p r i z n a m o onom što je posvuda i k o j i je s B o gom? D a l i n a r a v što sve obuhvaća i l i k o j a j e p r i k o v a n a n a po jed ina mjesta k a k o je, po Riječi, slučaj s n a r a v i anđela? No to, zaci jelo , neće n i t k o u s t v r d i t i .

Z a r da ne uzv i su jemo i ne s l a v i m o onog k o j i j e n a r a v i ju božanski; 4 0 veličinom nedokučiv, s i l a n u d j e l i m a i dobar u do bročinstvima? Ja držim da s lav l j en je D u h a i n i j e drugo d o l i nabra jan je n j e g o v i h čudesnih d je la .

P r e m a tome, t i ć e n a m l j u d i i l i z a b r a n i t i da se sjećamo do b a r a što i h D u h učini, i l i j e naprosto i z laganje n j e g o v i h d je la p u n i n a najvećeg s lavospjeva . M i , na ime , ne možemo drukčije s l a v i t i Boga , O c a našega G o s p o d i n a Isusa K r i s t a i n jegova J e -đinorođenog S i n a os im ako po svojoj moći pobro j imo čudesa D u h a Svetoga.

X X I V

Usporedbom s bićima koja se u stvorenom slave pobija se bezumnost onih koji ne veličaju Duha

55. S v a k i je čovjek »ovjenčan s l a v o m i čašću« (Ps 8, 6). U n a d i je sadržana »slava, čast i m i r s v a k o m tko čini dobro « (Rim 2, 10). P o s t o j i s l a v a v l a s t i t a I z rae lu . P a v a o piše: »Njihovo

4 0 K a d znamo da B a z i l i j e D u h a ne naziva B o g o m , vr i j edno j e s v r n u t i pozornost na to da tu za nj t v r d i da je »naravlju božanski«. U s p . Uvod, IV, 3 i 5.

je posinstvo, s l a v a i. bogoštovlje« (Rim 9, 4). P s a l m i s t govor i i o svojoj v last i to j s l a v i : »Dok ti p j eva mo ja slava« (Ps 29, 13); »probudi se, m o j a slavo« {Ps 107, 2). Pos to j i čak i s l a v a sunca, mjeseca i zv i j ezda (1 Kor 14, 51). Po A p o s t o l u i »slava je osude sa slavom« (2 Kor 3,9).

T i b i ht io d a između svega jedino D u h , m a k a r i m a to l iko čašćenih bića, ne bude s lav l j en . P a v a o i p a k govor i : »Služba je D u h a u slavi« (2 Kor 3, 8). K a k o , dakle , da D u h bude n e v r i j e dan čašćenja? Po p s a l m i s t u je p r a v e d n i k o v a s lava v e l i k a (Ps 20, 6). Po tebi , D u h ne b i imao s lave ! Ne p r i j e t i l i očita pogibao da se t a k v i m riječima navuče g r i j e h k o j e m se više ne da u m a ć i? 1 1 A k o čovjek, spašen d j e l i m a pravednost i , s l a v i one k o j i se boje Gospod ina , k u d i k a m o će manje D u h a lišavati s lave k o j a m u p r i p a d a .

Dobro , vele , nek se s l a v i , a l i ne s Ocem i S i n o m . No k a k v a s m i s l a i m a izmišljati D u h u drugo mjesto, a p r e z r e t i ono što mu ga odred i Gospodin? Zajedništvo s lave onom u s k r a t i t i k o j i j e posvuda vezan s božanstvom — u v jero i spov i j ed i , o tkup i te l j -s k o m k r s t u , os tvaren ju čudesa, u b o r a v l j e n j u sa sve t ima , u m i l o s t i m a što ih dade poslušnima? N i k a k a v dar , uopće, ne do laz i s tvoren ju bez Svetoga D u h a - U Evanđeljima nas uči naš G o s p o d i n i. Spas i te l j da je nemoguće reći i običnu riječ u o b r a n u K r i s t a bez sud je lovan ja D u h a (Mt 10, 19—20; Lk 12, 11—12). Ne z n a m da l i b i se i t k o tko i m a »udjela u Svetome Duhu« (Heb 6, 4) složio s t ime da se mimoiđe sve što je rečeno, z a b o r a v i z a jedništvo D u h a u s v e m u te ga od i j e l imo od O c a i S i n a . Gd je , dak le , d a g a svrstamo? S a stvorenjem? A l i stvorenje robuje , D u h oslobađa. »Gdje je Gospodinov D u h , ondje je sloboda« (2 Kor 3, 17).

M a d a bi se dalo još mnogo toga i z n i j e t i u p r i l o g činjenici da se D u h a Svetoga ne smi je p r i b r o j i t i stvorenoj n a r a v i , za sad o tome odgađam iz laganje . K a d bismo h t j e l i u s k l a d u sa z n a čenjem predmeta i z n i j e t i v last i te dokaze i p o b i t i p r igovore p r o t i v n i k a , trebalo b i mnogo govor i t i . O b u j m o m bismo kn i j ge z a m o r i l i čitatelje. Stoga to ostavl jamo za zasebno d je lo 4 2 i držimo se svega nacr ta .

56. P r o m o t r i m o , dakle , s t v a r i j e d n u po j ednu . D u h je po n a r a v i dobar kao što je dobar Otac i k a k o je dobar S i n . S t v o renje p a k o d a b i r a n j e m dobra i m a d i j e l a u dobrot i . D u h pozna Božje dubine , stvorenje po D u h u p r i m a o b j a v u otajstava. S u -

« B a z i l i j e m i s l i na Mt 12, 31—32. 4 2 Ne znamo da l i j e Baz i l i j e i k a d napisao to djelo.

110 n i

oživljuje s B o g o m k o j i s t v a r a s v a k i život, i sa S i n o m k o j i daje život, P a v a o kaže: »Onaj k o j i K r i s t a u s k r i s i od m r t v i h , oživjet će i vaša s m r t n a t i j e l a po svome D u h u što b o r a v i u vama« (Rim 8, 11). Gospod in g o v o r i : »Moje ovce" slušaju moj glas i ja im da j em vječni život« (Iv 10, 27—28). Također kaže: »Duh oživl juje« (Iv 6, 63). P a v a o nada l j e v e l i : »Duh je život zbog p r a v e d nosti« (Rim 8, 10). 1 Gospod in svjedoči da D u h oživl juje: »Put ne k o r i s t i ništa« (Iv 6, 63). K a k o , dakle , D u h u ospor i t i ž ivotvor-nu moć i učiniti ga s r o d n i m s n a r a v i ju k o j a p r i m a n j e m dob iva život? T k o je tako s v a d l j i v , do te mjere bez u d j e l a na nebesk o m d a r u , tko bez u k u s a za l i j epe Božje riječi, tko tako lišen vječnih u f a n j a da D u h a s v r s t a v a sa s tvoren jem i t r g a od bo žanstva?

57. G o v o r e : D u h je u n a m a kao Očev dar . D a r se, zaci jelo , ne veliča i s t i m častima kao i darovate l j . D u h je, doduše, Božji dar , a l i dar života. P a v a o kaže: »Zakon nas D u h a života oslobodi« (Rim 8, 2). Također je dar moći : »Primit čete snagu S v e toga D u h a što će sići na vas« (Dj 1, 8). Je l i stoga dosto jan p r e z i ra? N i j e l i B o g i S i n a darovao l j u d i m a ? P a v a o piše: »On ne poštedi n i v las t i tog S i n a , već ga za, nas preda , k a k o n a m ne će s n j i m e sve darovati« (Rim 8, 32)? Na d r u g o m mjestu , govoreći o o ta j s tvu učovječenja, P a v a o k a z a : »Da b ismo z n a l i čime nas je B o g obdario (. . .)« (1 Kor 2, 12).

P r e m a tome, zar o n i k o j i tako zbore ne nadmašuju ž idovs k u nezahvalnost k a d preob i l j e Božje dobrote u z i m l j u kao p o v o d za hu lu? D u h u p r i g o v a r a j u što n a m dade s lobodu da B o g a naz ivamo s v o j i m Ocem. P a v a o kaže da j e »Bog poslao D u h a svoga S i n a u naša srca« i da D u h »kliče A b b a , Oče« (Gal 4, 6) k a k o b i njegov glas postao g lasom o n i h k o j i ga primiše.

X X V

Pismo upotrebljava prijedlog »u« mjesto »sa«. Veznik »i« ima isto značenje kao prijedlog »s«

58. P r o t i v n i c i p i t a j u : zašto P i s m o n igd je ne uči da se D u h s l a v i s O c e m i S i n o m , već oprezno i zb j egava izričaj s D u h o m ? Zašto posvuda, kao sk ladn i j e , rad i j e u p o t r e b l j a v a slaviti u Duhu?

Ja pak ne b i h rekao da u upućuje na nep lemeni t i ju misao. N a p r o t i v , pravo shvaćena, misao v o d i samom v r h u n c u . T a k o opazismo da se često u p o t r e b l j a v a mjesto sa. E v o p r i m j e r a : »Ući ću u tvo j D o m u paljenicama« (Ps 65, 13) mjesto s p a l j e n i c a m a ; »izvede ih u s r e b r u i zlatu« (Ps 104, 37), to jest sa s r e b r o m i z l a t o m ; »ne ćeš izaći u našim četama« (Ps 43, 10), mjesto s našim četama. P r i m j e r a i m a bezbro j .

U s v a k o m slučaju, rado b i h naučio od te nove m u d r o s t i k o j i s lavopoj A p o s t o l i gda dovrši ri ječcom u slijedeći p r a v i l o što ga t i l j u d i sad predlažu kao da potječe. i z P i s m a ? Nigd j e , na ime , ne nađosmo: T e b i , Oče,čast i s l ava po t v o m jedinorođe-n o m S i n u u Svetome D u h u . T a k o govor i t i , t i m j e l j u d i m a običnije i od samog disanja . S v a k i od spomenut ih pr i j ed loga dade se zasebno naći, a l i n i k a d neće moći p r s t o m u p r i j e t i u n j i h pove zane u taj s l i j ed . P r e m a tome, ako se žele strogo držati P i s a m a , neko pokažu odakle crpe svoj način izražavanja. Povode l i se običajem, nek i n a m a to ne brane !

59. Mi se služimo obama izričajima jer ih oba 4 3 nađosmo u u p o r a b i k o d v j e r n i h . V j e r u j e m o da j e d n i m i d r u g i m jednako i skazu jemo s l a v u D u h u , a l i da one k o j i se ogrješuju o i s t i n u bol je ušutkuje izričaj k o j i je ovdje u p i t a n j u . 4 4 Bliži je sveto -p i s a m s k o m s m i s l u te je stoga n e p r i j a t e l j i m a manje na dohvat r u k e . U p r a v o se tome izričaju k o j i upo t reb l javamo namjesto v e z n i k a i sada pro t ive o v i l j u d i .

J e d n a k o je, na ime , ako kažemo »Pavao i S i l v a n i Timotej« , i l i »Pavao s T imote j em i S i l v a n om«. O b a m a je načinima izražav a n j a očuvana povezanost i m e n i m a . A k o , dak le , m a k a r j e G o spod in rekao : »Oca i S i n a i Svetoga Duha« (Mt 28, 19), ja k a žem: O c a i S i n a sa S v e t i m D u h o m , da l i sam što drugo po s m i s l u rekao?

I m a mnogo svjedočanstava da su ta i m e n a vezana v e z n i k o m i . P a v a o piše: »Milost Gospod ina našega Isusa K r i s t a i l j u b a v B o g a i zajedništvo Svetoga Duha« (2 Kor 13, 13). Na d r u g o m m j e s t u : »Zaklinjem vas našim G o s p o d i n o m Isusom K r i s t o m i l j u b a v l j u Duha« (Rim 15, 30).

K a d b ismo mjesto i h t j e l i u p o t r i j e b i t i s , k o j a b i b i l a r a z l i ka? J a j e n e v i d i m os im ako tko i z h l a d n i h gramatičkih p r a v i l a ne c i j en i više v e z n i k j e r uže povezuje i t v o r i veće jed instvo te p r i j e d l o g odbacuje j e r n e m a i s tu snagu. A k o b i va l j a l o samo o t o m po lagat i račun, odista n a m za o b r a n u ne b i trebalo dugo raspredanje .

4 3 B a z i l i j e m i s l i na doksologije u k o j i m a se nalaze u i sa. 4 4 M i s l i se na slavospjev s pr i jed logom sa.

112 113

No n j i m a n i je stalo n i do s logova n i do ovog i l i onog o d -z v u k a riječi, već do z b i l j a što se s m i s l o m I i s t i n o m veoma r a z l i k u j u . Iz tog raz loga , k a k o upotreba s logova n i j e utvrđena, ov i l j u d i nastoje da jedne propišu, a druge izbace iz C r k v e . Ja ću, m a d a je već p r i p r v o m slušanju osnovanost p r i j ed l oga očita, i p a k položiti račun zašto ga naši O c i skroz promišljeno u p o t r i -jebiše.

P r i j e d l o g sa j ednako snažno kao i v e z n i k i pob i j a S a b e l i j e -vo zlo te poput v e z n i k a ističe v last i tost osoba. T a k o na o v i m m j e s t i m a : »Ja ćemo i Otac doći« (Iv 14, 23); »Ja i Otac jedno smo« (Iv 10, 30). Uz to, p r i j e d l o g na i z v a n r e d a n način svjedoči za vječno zajedništvo i n e r a s t a v l j i v u vezanost. T k o kaže da je S i n s Ocem, istodobno pokazuje i v last i tost osoba i n e r a s t a v l j i -vost zajedništva. To se može v i d j e t i i u l j u d i . V e z n i k i izriče zajedništvo u d j e l o v a n j u ; p r i j e d l o g sa uz to očituje zasebnu vrs t zajedništva. Na p r i m j e r : u M a c e d o n i j u otploviše P a v a o i T i m o t e j ; T i h i k i O n e z i m b i j a h u pos lan i Kološanima. Tu d o z n a -jemo da učiniše isto. A k o p a k čujemo da su s u - o t p l o v i l l i su-- pos lan i , znamo da su skupno o b a v i l i posao. T a k o pr i j ed log , kao n i j e d n a d r u g a riječ, ništi Sabe l i j evo zlo. K tome sa s a b e l i -j e v c i m a pob i ja i one što su posve oprečno bezbožni. M i s l i m na one k o j i v r e m e n s k i m r a z m a c i m a di je le S i n a od O c a i D u h a od S i n a .

60. Riječca sa najviše se t ime r a z l i k u j e od u što sa n a z n a čuje u z a j a m n u povezanost o n i h k o j i su u zajedništvu. Tako , p r i m j e r i c e , o n i h što s k u p a plove , sus tanu ju i l i uopće b i lo što suostvaru ju . U, n a p r o t i v , očituje odnos p r e m a onome u čemu se nalaze oni k o j i d j e l u j u . K a d čujemo brode »u« i s t a n u j u »u«, smjesta i m a m o na p a m e t i lađu i kuću.

Po općoj je, dak le , u p o r a b i t a k v a r a z l i k a među u i sa. M a r l j i v bi čovjek i više toga našao. Što se mene tiče, ja n e m a m v r e m e n a b a v i t i se istraživanjem t i h riječca. Budući da je po kazano da sa odlično izražava misao povezanost i , nek z a v l a d a m i r , ako hoćete. Pres tan i t e sa žestokim i u p o r n i m r a t o m p r o t i v sa. Ipak, k a k o je i riječ sa prihvaćena, ako je kome drago da u s lavosp jevu v e z a n i k o m i veže I m e n a te s l a v i , k a k o u Evanđel j i m a naučismo u v e z i s k r s t o m , O c a i S i n a i Svetoga D u h a , nek čini tako, n i t k o se ne će p r o t i v i t i . U tome b u d i m o složni! A l i bi on i radi je j ez ike počupali nego p r i h v a t i l i tu riječ.

To , eto, p r o t i v nas podiže n e u m o l j i v i rat . V e l e : B o g u treba i s k a z i v a t i s l a v u u D u h u Svetome, a ne i D u h u . Te se riječi d r že svom žestinom kao da ponizu je D u h a . Neće b i t i na odmet da

o njo j kažemo nešto više. N a k o n što sve to čuju, iznenadio b i h se, ako i n j u ne odbace kao i z d a j i c u i prebjega k o j i i skazu je s l a v u D u h u .

X X V I

S v a k o se značenje riječi »u« primjenjuje i na Duha

61. M e n i se čini, ako pomno m i s l i m , da čestica u, m a d a j e dnostavna i k r a t k a za izgovor , mnogo i raznovrsno znači. I k o l i k o god i m a značenja, v i d i m o da sva mogu poslužiti predodžbama o D u h u .

Kaže se da je l i k u t v a r i , s i l a u onome što je p r i m a , stanje u s u b j e k t u koje ga određuje. I još mnogo toga. P r e m a tome, u k o l i k o D u h S v e t i vrši u l o g u l i k a , usavršuje d u h o v n a bića do vršavajući n j ihovo obličje. T k o više ne živi po t i j e l u , već se, pot i can Božj im D u h o m , zove Božj im s inom i tko je postao suo-bličen s l i c i S i n a Božjega, n a z i v a se d u h o v n i m (Rim 8, 13. 23).

Što je moć g ledanja u z d r a v u oku , d je lovanje je D u h a u očišćenoj duši. Stoga P a v a o želi Efežanima da im oči b u d u pros v i j e t l j ene u D u h u m u d r o s t i (Ej 1, 17—18). K a o umijeće u onome k o j i ga steče, tako i mi los t D u h a ostaje u onome k o j i je p r i m i . P r i s u t n a je, doduše, uv i j ek , a l i n e d je lu je neprestano. U m i jeće je, na ime, moću u v i j e k u u m j e t n i k u , a činom onda k a d po n j e m u r a d i . T a k o je i s D u h o m . U v i j e k je uz one k o j i su ga dosto jni , a l i d je luje po po t reb i : u proroštvima, u o z d r a v l j e n j i m a , i l i n e k i m d r u g i m čudesnim d j e l ima .

K a o zdrav l j e , t op l ina i l i općenito p r o l a z n a raspoloženja u duši, tako je i D u h , doduše, često p r i s u t a n u duši, a l i ne ostaje u o n i m a k o j i i z nestalnost i ćudi l a k o gube mi los t k o j u su p r i m i l i . T a k a v bijaše S a u l i sedamdesetorica starješina među I z -r a e l o v i m s i n o v i m a (Br .11, 25—26) os im E l d a d a i Modađa. Čini se da je od s v i h samo s n j i m a ostao D u h . Uopće, D u h ostaje uz one k o j i su t i m a slični u i z b o r u . K a o riječ u duši, b i l o da je misao srca i l i j e z i k o m izgovorena, tako je i s D u h o m S v e t i m b i lo da svjedoči za naš d u h i l i u našim s r c i m a kliče A b b a , Oče (Rim 8, 15—16), odnosno umjesto nas g o v o r i po riječi: »Ne go vor i t e zapravo v i , već Očev D u h z b o r i u vama« (Mt 10, 20).

D u h se, uz to, u s k l a d u s razd iobom d a r o v a p o i m a kao c j e l i n a u s v o j i m d i j e l o v i m a . S v i smo, na ime , u d o v i j e d n i d r u g i -

114 115

ma, iako »imamo različite darove po m i l o s t i Božjoj , k o j a n a m je dana« (Rim. 12, 5), Z b o g toga »oko ne može reći r u c i ti mi ne trebaš n i t i g l a v a nogama vi mi ne trebate« (1 Kor 12,21). N a prot iv , sv i u d o v i s k u p a čine u j ednot i D u h a K r i s t o v o t i je lo i j e d n i d r u g i m a ' i s k a z u j u , p r e m a m i l o s n i m d a r o v i m a , us lugu . B o g je, zaci jelo, u t i j e l u rasporedio udove, s v a k i zasebno, po svojoj v o l j i .

U d o v i se i p a k b r i n u j e d n a k o m b r i g o m j e d n i za druge u d u h o v n o m zajedništvu, j e r u n j i m a postoj i uza jamno suosjećanje. Stoga »ako t r p i j edan ud , suosjećaju s v i u d o v i ; ako se s l a v i j edan ud , zajedno se vesele s v i udovi« (1 Kor 12, 26). K a o što su djelo vi u c j e l i n i , tako je s v a k i od nas zasebno u D u h u , j e r s v i k o j i smo u j e d n o m t i j e l u »za jednog D u h a b ismo kršteni« (1 Kor 12, 13).

62. Neobično je reći, a l i n i j e zato man je i s t in i to da je D u h često n a z i v a n mjestom posvećenih. No pokazat ćemo da n i taj način govora ne u m a n j u j e D u h a , već ga rad i j e p ros lav i ju j e . Riječ često r a d i jasnoće na duhovne po jmove p r i m j e n j u j e t j e l e sne riječi. Opazismo da psa lmist kaže B o g u : »Budi mi zašti 1 '-ničkim B o g o m i čvrstim mjes tom da me spasiš« (Ps 30, 3). O D u h u je rečeno: »Gle, uza me je mjesta . S m j e s t i se na liticu« (Izl 33, 21). Što mjesto znači drugo ako ne motren je u D u h u ? K a d se M o j sije v i n u do tog motren ja , mogao j e v i d j e t i B o g a k o j i mu se očito u k a z a .

To je, na ime, p ravo mjesto i s t inskog k l a n j a n j a . P i sano je : »Pazi da svoje pal jenice ne prinosiš na b i lo k o j e m mjestu , već na mjes tu što će ga odabrat i Gospod in , B o g tvoj« (Pnz 12, 13— 14). Što je, dakle , d u h o v n a pal jenica? Žrtva pohvale . Na k o j e m je mjes tu pr ikazu jemo? U D u h u S v e t o m . O t k u d to naučismo? Od samog Gospod ina k o j i v e l i : »Istinski k l a n j a o c i , O c u će se k l a n j a t i u D u h u i Istini« (Iv 4, 23). K a d J a k o v v i d j e to mjesto, k a z a : »Gospodin je u t om mjestu« (Post 28, 16).

P r e m a tome, D u h je odista mjesto svet ih . I sve t i je v last i to mjesto D u h a jer sebe s t a v l j a na raspolaganje B o g u i zove se h r a m o m D u h a . K a o što P a v a o govor i u K r i s t u : »Pred B o g o m govor imo u Kristu« (2 Kor 2, 17), i K r i s t g o v o r i u P a v l u , j e r sam P a v a o svjedoči : »Ili tražite dokaz da K r i s t u m e n i govori« (2 Kor 13, 3)? Isto tako P a v a o »u D u h u g o v o r i otajstva« (1 Kor 14, 2) i D u h za u z v r a t z b o r i u P a v l u .

63. Za D u h a se, dakle , v e l i da je mnogostruko i na razne načine u s tvoren j ima . A l i daleko je usklađeni je s v j e r o m ako kažemo da je s O c e m i S i n o m , nego da je u n j i m a . Za mi los t što do laz i od onog k o j i b o r a v i u dos to jn ima i u n j i m a vrši svo

je djelo s p r a v o m govor imo da se n a l a z i u o n i m a k o j i ga p r i m a j u . N a p r o t i v , n jegov opstanak p r i j e v r e m e n a i beskonačno življenje k o d S i n a i Oca , traže izraze vječne vezanost i , čim o n j i m a razmišljamo. U p r a v o m s m i s l u i i s t i n s k i se može g o v o r i t i o s u - b i v a n j u o n i h k o j i supostoje neodi j c i jeno j e d n i od d r u g i h . V e l i m o da se t op l ina n a l a z i u užarenu željezu, a l i da je s v a t r o m .

I o z d r a v l j u kažemo da se n a l a z i u t i j e l u , o životu da je s dušom. P r e m a tome, gdje je riječ o p r a v o m i n e r a s k i d i v o m z a jedništvu, z n a m e n i t i j a je riječ sa, j e r doz iva u pamet predodžbu n e r a s k i d i v a zajedništva. G d j e pak mi los t D u h a može doći i otići, s p r a v o m se i i s t in i to kaže — biti u, m a k a r mi los t često ostaje t ra jno s o n i m a k o j i su je p r i m i l i , j er su posto jani u dobru .

Stoga k a d p r e d očima i m a m o dostojanstvo v last i to D u h u , p r o m a t r a m o ga s O c e m i S i n o m . A l i ako m i s l i m o na mi los t ostv a r e n u u o n i m a k o j i i m a j u na n j e m u ud je la , v e l i m o : D u h je u n a m a . S lavosp jev , dak le , što ga pr inos imo u D u h u n i j e i s p o v i jedanje n jegova dostojanstva, već p r i z n a n j e naše s labosti , jer tako pr i zna jemo da od sebe n ismo sposobni i s k a z i v a t i s l a v u , već da je naša sposobnost u D u h u Svetom. Osnaženi u n j e m u , p r i k a z u j e m o h v a l u svome B o g u za dobra k o j i m a smo obasuti . Po m j e r i očišćenja od z la , od D u h a dob ivamo jedan veću d r u g i rnan ju pomoć, da bismo B o g u p r i n o s i l i žrtve hva le . Jed ino na taj način pobožno ostvarujemo z a h v a l j i v a n j e u D u h u .

Ipak n i je l a k o o samom sebi reći: Božji je D u h u m e n i ; poučen n jegovom milošću, p r i k a z u j e m h v a l u . P a v l u priliči r i ječ : »Mislim da i ja i m a m D u h a Božjega« (1 Kor 7, 40). Na d r u g o m mjes tu : »Čuvaj l i j e p i p o k l a d p o D u h u S v e t o m k o j i b o r a v i u nama« (2 Tim 1, 14). I o D a n i j e l u bi rečeno da S v e t i D u h Božiji bijaše u n j e m u (Dn 5, 11). Isto v r i j e d i i za one k o j i krepošću sliče t i m l j u d i m a .

64. U i m a i j edan d r u g i smisao k o j i ne v a l j a zabac i t i . K a o što O c a v i d i m o u S i n u , tako i S i n a u D u h u . K l a n j a n j e u D u h u pokazuje da se d je lovanje našeg d u h a o d v i j a kao u n e k o m sv je t l u k a k o se dade zaključiti iz onog što je rečeno S a m a r i t a n k i . N j u što držaše, zavedenu domaćim običajem, da se k l a n j a n j e o b a v l j a u mjestu , naš Gospod in pouči da se t reba k l a n j a t i u D u h u i I s t i n i (Iv 4 , 23). P r i t om, očito, samog sebe n a z v a I s t i n o m . Stoga, dak le , kao što govor imo o k l a n j a n j u u S i n u , u k o l i k o je s l i k a B o g a Oca , tako govor imo i o k l a n j a n j u u D u h u k o j i u sebi pokazuje Gospodinovo božanstvo. Iz tog raz loga D u h a Svetoga u k l a n j a n j u ne t reba d i j e l i t i od O c a i S i n a . A k o s i i z -

116 117

v a n njega, uopće se nećeš k l a n j a t i . A k o s i u n j e m u , na n i k a k a v ga način nećeš d i j e l i t i od B o g a , kao što ni svjet lost ne r a s t a v ljaš od onog što se g leda. Nemoguće je, na ime , v i d j e t i S l i k u n e v i d l j i v o g B o g a os im u osv je t l j en ju D u h a . T k o m o t r i s l i k u , ne može od s l ike r a z d v o j i t i svjet lo . Nužno je, na ime , da se u z r o k g ledan ja s k u p a v i d i s o n i m što se g leda. P r e m a tome zaista se nameće zaključak: p rosv j e t l j en j em D u h a m o t r i m o Ods jev B o žje s lave (Heb 1 , 3). Po O t i s k u do laz imo O n o m e k o m u p r i p a d a Ot i sak i i s t o l i k i Pečat.

X X V I I

Podrijetlo i značenje p r i j ed l oga »sa«. O nepisanim crkvenim zakonima

65. P r o t i v n i c i p i t a j u : zbog čega uvodi te taj n o v i slog te govori te s D u h o m , a ne u D u h u k a d D u h u zaista pr is ta je u i dovo l j an je za naše opće po imanje o n jemu? U p o t r e b l j a v a t e riječi ko je uopće n i s u nužne n i t i odobrene od C r k a v a !

Da riječca u n i j e D u h u S v e t o m dod i j e l j ena p u k i m slučaj em, već da je zajednička O c u i S i n u , p r i j e u t v r d i s m o . 4 5 Držim da i to dostatno dokazasmo da u ne samo što ništa ne o d u z i m a D u h u od dostojanstva, već da do najveće v i s ine dovod i m i s l i o n i h k o j i n i s u skroz i s k v a r e n i . Preosta je da se g o v o r i o t k u d po tječe sa, k o j i mu je smisao i k a k o je u s k l a d u s P i s m o m .

66. Među n a u c i m a i navještajima 4 6 što se očuvaše u C r k v i , jedne i m a m o iz pisane poduke, druge preuzesmo, prenesene u ota jstvu, iz apostolske Preda je . Jedno i drugo i m a isto značenje za v j e r u . N i t k o im se neće p r o t i v i t i ako i m a i m a l o i s k u s t v a s c r k v e n i m p r o p i s i m a . A k o b ismo pokušali o d s t r a n i t i nepisane običaje, kao da su bez i k a k v a značenja, oštetili b ismo, i bez svoje vol je , u b i tnome Evanđenje. Još više, propov i jedanje b i s mo sve l i na prazno ime .

K a o p r i m j e r s p o m i n j e m ono p r v o i najopćenitije. T k o nas pismeno poduči da se z n a k o m križa obil ježavaju o n i k o j i p o l a žu n a d u u Ime našeg G o s p o d i n a Isusa K r i s t a ? K o j e nas slovo nauči da se u m o l i t v i okrenemo na Istok? K o j i n a m od svet ih pismeno ostavi riječi zaz ivne m o l i t v e k o d posvete e u h a r i s t i j -

' 5 D u h Svet i , V , 11. w Riječju »nauk? pre\edosmo dogma, a »navještaj« stoj i za ker igma . O dogmi

i kormi i i i , v id i l ' v o d , I V . 2

skog k r u h a i b lagoslovne čaše? Mi se, na ime , ne zadovo l javamo o n i m što navedoše A p o s t o l 4 7 i Evanđelje, 4 8 već i p r i j e i posl i je posvećenja govor imo i druge riječi, uzete iz nezabilježene n a uke , i od v e l i k a značenja za otajstvo.

Također b lagos l i v l j amo k r s n u vodu , u l j e pomazan ja i k tome samog krštenika. A l i i z k o j i h j e t o spisa? Z a r ne i z p r e šućene i skrov i te Preda je? I l i k o j a p i sana riječ uči mazanje u l j em? O t k u d a do laz i t ros t ruko krsno uran jan je krštenika? A ostalo što okružuje krštenje? Odreknuće sotone i n j e g o v i h a n đela? Iz ko jeg je to spisa? Z a r ne iz onog s k r o v i t o g i neizreče-nog n a u k a što ga O c i naši čuvahu u bezbrižnoj i jednostavnoj šutnji, j e r dobro znaše da se šutnjom štiti poštivanje otajstava? Neupućenima 4 9 n i j e b i lo dopušteno n i pog l edat i 5 0 ta otajstva, k a k o b i , dakle , b i l o razložito da se n a u k o n j i m a p i s m o m r a z -glašava?

- Što ht jede v e l i k i M o j sije k a d odred i da u H r a m u ne bude sve pristupačno sv ima? Neupućene ostavi i z v a n svet ih z i d i n a ; prve t r i j emove dod i j e l i čišćima; jedino lev i te držaše za dosto j ne poslužitelje božanstva. Svećenicima predade k lan i ce , p a l j e nice i ostalo bogoslužje. Jednog , i z a b r a n a među s v i m a , p r i p u s t i u Svetište, a l i ni n jega uv i j ek , već samo jedan j e d i n i d a n u go d i n i . Čak i sat u d a n u odred i za u laz ak da bi r a d i s tranost i i nevičnosti p r e s t r a v l j e n gledao Svetište n a d Svetištem (Br 4, 20; Izl 30. 10; Lev 16). M o j si je dobro znaše u svojoj m u d r o s t i da se stalno upotreb l javano i l a k o dohvat l j i vo izlaže neposrednu p r e z i r u , dok ono što uzmiče i što je r i j e tko nekako od n a r a v i s t v a ra čeznuće.

Na i s t i način A p o s t o l i i O c i što na početku s t v a r a h u zakone o životu C r k v e , o ta j s tv ima čuvahu svetost skrovitošću i šutn j o m . E v o što je smisao nepisane P r e d a j e : sv je t ina ne smi je r a d i n a v i k l o s t i obesci jenit i spoznaju n a u k a , jer se o n j e m ne v o d i b r i g a . Jedno je, na ime , nauk , drugo propovi jedanje . O n a u ku se šuti, propov i jedanje se razglašuje. O b l i k je šutnje i ne j a snoća k o j o m se služi. P i s m o k a d smisao n a u k a , na kor i s t čitača, čini teško s h v a t l j i v i m . - ..

Iz tog raz loga s v i , doduše, g ledamo na Istok, dok m o l i m o , a l i nas je malo k o j i znamo da tako tražimo s taru d o m o v i n u , ra j što ga zasadi B o g u E d e n u , na Is toku (Post 2, 8).

« 1 K n r IJ, 2 . i -05 . Mt 26. 26—29; Mk 14, 2 2 - 2S; i k 22, 10—20.

**•' Riječ je o n e k H t e n i m a . ; , f' Jos ie u BaztJjcno doba na svj/t d i sc ip l ina arcan i : v j ern i c i mora ju pred ne-

kr.štcnima šutjeti o v j e r s k i m ota jstv ima,

118

Stojeći obav l jamo m o l i t v e u p r v i t j edn i dan , a l i s v i ne z n a mo tome raz loga , S u u s k r s l i s K r i s t o m i dužni tražiti što je gore (KoZ 3, 1), s ta jan jem se za v r i j e m e m o l i t v e ne sjećamo samo m i l o s t i što n a m je data na u s k r s n i dan, već također činjenice da j e taj d a n u n e k u r u k u s l i k a budućega v i j e k a . Stoga M o j si je početni d a n ne n a z v a p r v i m , već j e d n i m . Reče: »Nasta večer i nasta ju t ro , j edan dan« (Post 1, 5). K a o da se taj d a n često v r a ća! Z b o g toga je taj j e d i n i dan i osmi u k o l i k o po sebi predočuje onaj dan k o j i je odista j e d i n i i osmi , o k o j e m i psa lmist govor i u n a t p i s i m a n e k i h p s a l a m a (Ps 6 i 12). Riječ je o s tan ju što do l a z i n a k o n ovog v remena , o b e s k r a j n o m danu , d a n u bez večeri i j u t r a , o v i j e k u k o j i je t r a j a n i u v i j e k m l a d . C r k v a nužno uči s v o j u d jecu da tog dana o b a v l j a j u m o l i t v e stojeći, da t r a j n i m sjećanjem na beskonačni život ne b ismo z a n e m a r i l i p o p u d b i n u za ono putovanje . S v a k a je pedesetnica sjećanje na uskrsnuće što n a m predsto j i u vječnosti. O n a j , na ime , j e d i n i i p r v i dan , sedam p u t a pomnožen sa sedam, daje sedam t j edana svete pe -desetice. O n a počinje p r v i m d a n o m i završava i s t i m k o j i se u međuvremenu o d v i j a pedeset p u t a k r o z slične dane. Stoga s l i -čnošću oponaša vječnost, j e r u kružnom g i b a n j u ondje završava gdje i počinje. C r k v e n i nas z a k o n i poučiše da se toga dana u m o l i t v i v a l j a držati u s p r a v n o : očevidnim sjećanjem prenose naš d u h iz sadašnjosti u budućnost.

S v a k i m p o k l i c a n j e m i us ta jan jem pokazu jemo činom da smo, oboreni po g r i j e h u na z e m l j i , čovj eko l j ub i j em svoga S t v o r i t e l j a p o z v a n i n a t r a g u nebo.

67. Ne b i mi dan dostajao k a d b i h ht io izložiti nezabil ježen a c r k v e n a otajstva. Ostalo m i m o i l a z i m t e p i t a m : i z k o j i h n a m p i s a m a do laz i sama i spov i j ed v jere u O c a i S i n a i D u h a S v e t o ga . I z krsne predaje ! A k o , dak le , i z k r s n e predaje c r p i m o da b ismo položili v j e ro i spov i j ed u s k l a d u s k r s t o m , u k o l i k o dosl jednost p r a v o v j e r j a traži da v j e ru j emo k a k o smo i kršteni, n e k n a m snagom iste dosl jednost i dopuste da i skazu jemo h v a l u k o j a odgovara v jero i spov i j ed i . O t k l a n j a j u l i naš o b l i k s l a v o -sp jeva kao nep i samsk i , nek n a m pruže pisane dokaze za v j e r o i spov i j ed i ostalo što navedosmo!

Ima , dakle , mnogo nepisanog, a od v e l i k o g značenja za otajstvo. Z a r n a m tu j e d i n u riječ k o j a j e do nas d o p r l a od Otaca neće dopust i t i? Mi j e nađosmo, po j ednostavnom običaju, p r i s u t n u u neizopačenim C r k v a m a . Riječ n i j e neznatne važnos t i , n i t i snazi o ta js tva pruža mršav doprinos .

68. Izni jesmo smisao jedne i druge r i ječce 5 1 S a d ćemo re c i u čemu se međusobno slažu i po čemu se r a z l i k u j u . Među n j i m a

5 1 B a z i l i j e m i s l i na u i sa .

ne v l a d a proturječje, već s v a k a pr idonos i v j e r i zasebni smisao. U više ističe što se odnosi na nas, sa pokazuje zajedništvo D u h a u odnosu na Boga . Stoga se služimo ob jema riječima. J e d n o m izražavamo dostojanstvo D u h a , d r u g o m kazu jemo n jegovu m i lost p r e m a n a m a . Na taj način B o g u i skazu jemo s l a v u i u D u h u i s D u h o m . P r i t o m ne govor imo ništa svoga. Riječ preuzesmo iz Gospod inova n a u k a kao i z p r a v i l a te j e p r i m j e n j u j e m o na ono što je uza jamno usko povezano i nužno vezano u o t a j s t v i m a . Što se u krštenju s k u p a b r o j i , po našem sudu, nužno se n a l a z i objedinjeno i u i spov i j ed i v jere . No i spov i j ed v jere uči -n ismo, tako reći, počelom i m a j k o m s lavospjeva. Što činiti? N e k nas uče da ne k r s t i m o k a k o n a m je predano, da ne v j e r u jemo k a k o b ismo kršteni, da ne s lav imo k a k o po v jerovasmo! N e k netko pokaže da među t i m z b i l j a m a nema nužne i n e s l o m l j i v e povezanosti , da novotarstvo u t o m n i j e uništenje svega!

No p r o t i v n i c i ne pres ta ju posvuda g o v o r i t i da j e s lavopoj sa D u h o m S v e t i m bez p isamske osnove i tome slično. Mi u t v r dismo da je po s m i s l u isto reći: s l a v a O c u i S i n u i D u h u S v e t o m i l i : s l a v a O c u i S i n u sa S v e t i m D u h o m . Ne smi je se d o k i n u t i i l i zabac i t i ri ječcu i zato što potječe iz s a m i h G o s p o d i n o v i h usta. n i t i što priječi da se p r i h v a t i sa zato što i m a isto značenje kao i P r i j e pokazasmo u čemu se međusobno r a z l i k u j u i po č e mu sliče. Naše po imanje potvrđuje i Apos to l , j e r se bez r a z l i k e služi ob jema riječima. J e d n o m v e l i : »U i m e n u Gospod ina Isusa K r i s t a i u D u h u našega Boga« (1 Kor 6, 11). D r u g i put piše: »Okupiste se vi i mo j d u h s moći Gospod ina Isusa Krista« (1 K o r 5 , 4). A p o s t o l ne v i d i n i k a k v u r a z l i k u ako se za spajanje Imena u p o t r i j e b i v e z n i k i l i pr i j ed log .

X X ¥ 1 I I

Pismo v e l i o ljudima da vladaju s Kristom. Protivnici to ne p r i z n a j u Duhu

69. Pog leda jmo je l i moguće naći k a k v o opravdanje našim Očevima što uvedoše t a k v u upotrebu. ' 1 2 O n i k o j i počeše tako govor i t i , više od_, nas podliježu p r i j e k o r i m a .

5 2 Dokso log i j sk i s D u h o m .

120 121

P a v a o piše Kološanima: »Vas što bjeste m r t v i po p r i j e s t u p i m a , s K r i s t o m suoživi« (Kol 1, 13). Z a r B o g p o k l o n i život s K r i s t o m svome n a r o d u i C r k v i , a D u h da n e m a života s K r i stom? To je bezbožno i p o m i s l i t i ! K a k o onda ne b i b i l o p r a v e dno da ono što je po n a r a v i povezano i u v j e ro i spov i j ed i bude s jedinjeno? N i j e l i k r a j n j e tupoglavo ako i spov i j edamo d a s u svet i s K r i s t o m — P a v a o se l i iz t i j e l a i use l java se k o d Gospo d i n a (2. Kor 5, 8) i n a k o n od laska (2 Tim 4, 6) n a l a z i se s K r i s t o m —- a oni , k o l i k o je do n j i h , D u h u ne p r i z n a j u da je s K r i s t o m n i t i ono l iko k o l i k o su l j u d i ? P a v a o sebe n a z i v a Božj im s u r a d n i k o m u širenju Evanđelja (1 Sol 3, 2). A k o mi reknemo za D u h a Svetoga po kome Evanđelje donosi r o d u c i j e l om stvo r e n j u pod nebom da j e s u r a d n i k , hoće l i p r o t i v nas dići optužn i c u bezbožnosti? K a o što i do l iku je , život je o n i h što se p o -nadaše u Gospod ina » s k r i v e n s K r i s t o m u Bogu« i »kad se K r i s t , naš život, p o j a v i , tad će se i on i p o j a v i t i s n j i m u slavi« (Kol 3, 3—4).

D u h pak života k o j i nas oslobodi od zakona g r i j e h a (Rim 8, 2) zar n i k a k o n i je s K r i s t o m n i t i u s k r o v i t u i t a jans tvenu ž ivo tu s n j ime , n i t i u očitovanju s lave k o j u čekamo da se o b j a v i u svet ima? Mi smo baštinici Božji i K r i s t o v i subaštinici (Rim 8, 17). D u h bi zar bio razbaštinjen i bez u d j e l a u zajedništvu s B o g o m i n j e g o v i m P o m a z a n i k o m ? »Sam D u h svjedoči našem d u h u da smo Božja djeca« (Rim 8 , 16). Mi p a k da D u h u ne u z v r a t i m o svjedočanstvom što ga o n j egovu zajedništvu s B o g o m naučismo od Gospodina?

V r h u n a c je b e z u m l j a ovo: mi se, u D u h u , v j e r o m u K r i s t a , nadamo da ćemo s K r i s t o m s u u s k r s n u t i i s n j i m e u nebes ima suposjesti , k a d t i je lo naše ništetnosti od putenog p r e o b r a z i u duhovno (Fil 3, 21; 1 Kor 15, 44), a D u h u ne dajemo u d j e l a u s jedenju s K r i s t o m , u s l a v i i b i l o čemu d r u g o m što po n j e m u posjedujemo. Z a r da D u h u S v e t o m ništa ne p r i z n a m o od onog čega sebe smatramo dos to jn ima po s i g u r n u d a r u (Tit 1, 2) onog k o j i obeća zato što to n a d i l a z i dostojanstvo D u h a ? Držiš da je u s k l a d u s t v o j i m dosto janstvom da si u v i j e k s Gospod inom. Čekaš da budeš d ignut u z rak , u o b l a c i m a n j e m u u susret, da bi u v i j e k bio s G o s p o d i n o m (1 Sol 4, 17). D u h u p a k odričeš da je sada s K r i s t o m ! To t i činiš što kao nepodnošlj iva h u l i t e ! j a onog progoniš k o j i D u h a bro j i i s v r s t a v a s k u p a s O c e m i S i n o m .

70. O v o što s l i j e d i s r a m me je i dodat i . Ti očekuješ da ćeš s K r i s t o m b i t i p r o s l a v l j e n : »Jer s k u p a s n j i m t r p i m o da b ismo s n j i m e b i l i i proslavljeni« (Rim 8, 17). D u h a pak svetosti ne slaviš s K r i s t o m kao da n i je dostojan iste časti kao t i . Nadaš se

da ćeš i k r a l j e v a t i s K r i s t o m , a D u h a m i l o s t i zlostavljaš, j er mu dodjeljuješ položaj roba i sluge. To ne v e l i m da b i h p o k a zao da je tek t o l i k a s l a v a što je dugujemo D u h u , već da p o b i j e m bezumnost o n i h što mu n i t o l iko ne d a j u nego kao bezbož-nost i zb j egava ju zajedništvo slave D u h a sa S i n o m i Ocem.

T k o da uz to prođe bez uzdisaja? N i j e l i t o l iko jasno da i di jete može s h v a t i t i da su sadašnji događaji početak n a j a v l j e nog nes tanka v jere (Lk 18, 8)? Neospor ivo postade nesigurno. V j e r u j e m o u D u h a i bor imo se p r o t i v n jega u s v o j i m v l a s t i t i m v j e ro i spov i j ed ima . Krštavamo se i opet se bor imo . D u h a z a z i v a m o kao i z v o r n i k a života, a prez i remo ga kao suroba. B i n a m p r e d a n s O c e m i S i n o m , a potc i jen ju jemo ga kao dio s tvore noga.

Ti l j u d i k o j i ne z n a j u što t reba m o l i t i (Rim 8 , 26), ako su naveden i da o D u h u r e k n u štogod uzvišeno, o b u z d a v a j u što n a d i l a z i m j e r u n j i h o v i h riječi, kao da su dosegli dostojanstvo D u h a . N a p r o t i v , trebalo b i da žale svo ju nemoć, j e r n a m riječi nedostaju da se z a h v a l i m o za ono što doživljavamo. D u h n a d v isu je s v a k u pamet (Fil 4, 7) i umiče n a r a v i riječi k o j a po k n j i z i Mudrosti ne doseže n i n a j m a n j i dio n jegova dosto janstva. Tu s to j i : »Veličajte ga k o l i k o možete. On je p o v r h toga. Uzvisujući ga, upotr i j eb i te sve si le . Ne popuštajte, i p a k ga ne ćete doseći« (Sir 43, 30).

Do is ta , polagat ćete grdne račune za t a k v e riječi. Čuste od B o g a k o j i ne laže (Tit 1, 2) da je h u l a p r o t i v D u h a Svetoga n e oprost iva (Mt 12, 32).

X X I X

Nabrajanje crkvenih izvrsnika koji se u svojim spisima služiše riječju »sa«

71. S obz i rom na pr igovor da s lavopjev s Duhom n i j e z a jamčen u P i s m i m a , evo što odgovaramo: ako se ništa nepisano ne prihvaća, nek se ni to ne p r i h v a t i . A l i ako je većina o ta js ta -va u nas udomaćena, iako su nezabilježena, uz mnogo drugog p r i h v a t i t ćemo i to. Držim, na ime , da je aposto lski opsluživanje preda ja ko je n i s u zabilježene, P a v a o govor i : »Hvalim vas što se u svemu mene sjećate i predaje držite k a k o v a m i predađoh«

122 123

(1 Kor 11, 2). »Čvrsto držite predaje što ih p r i m i s t e usmeno i l i pismeno« (2 Sol 2, 15). J e d n a je od t i h , ovdje p r i s u t n a — h v a l o spjev s Duhom, O n i što je na početku narediše, predaše je p o t o m c i m a . K a k o jo j j e u p o r a b a v r e m e n o m stalno ras la , d u g i m je običajem ukorijeniše u C r k v e .

A k o , dakle , p r e d vas izvedemo mnogo sv jedoka , hoćemo l i kao n a sudu k a d nemarno p i s a m s k i h dokaza z a v r i j e d i t i p r e s u d u oslobođenja? J a , na ime , m i s l i m d a »na i s k a z u dvo j i ce i l i t ro j i ce sv jedoka počiva s v a k i sud« (Pnz 19, 15). A k o v a m jasno dokažemo da je dugotrajnost na našoj s t r a n i , zar v a m se neće učiniti p r i r o d n i m što v e l i m o da je i s t i n a k a d kažemo da ova p a r n i c a n i je p r o t i v nas? D r e v n e se n a u k e n e k a k o nameću, j e r i m v e l i k a s tar ina daje strahopoštovanje. S a d ć u v a m n a b r o j i t i zas tupnike te riječi. T i m e se istodobno prešutno pruža m j e r a za v r i j e m e . Riječ n i j e započela s n a m a . I k a k o bi? Mi smo, m j e r e n i v r e m e n o m u k o j e m nasta taj običaj , u i s t i n u , po Jobovo j riječi, »od jučer« (Job 8, 9).

Ja ipak , ako s m i j e m i z n i j e t i osobno svjedočanstvo, tu riječ čuvam kao k a k v u očinsku baštinu. P r i m i l i j e od čovjeka k o j i provede dugo v r i j e m e u Božjo j službi. On me k r s t i i uvede u c r k v e n u službu. A k o sam razmišljam da l i se tko od d r e v n i h i s v e t i h l j u d i služio t i m riječima, sada osporavan ima , n a l a z i m i h mnogo. D a v n i n a im pruža vjerodostojnost , a tančinom se n a u k a ne daju. uspored i t i s o v i m a danas. J e d n i p r i j e d l o g o m spa jahu d i je love s lavospjeva, d r u g i v e z n i k o m . N i t k o n e mišljaše d a t i me r a d i nešto različito, b a r e m što se tiče i s p r a v n a p o i m a n j a v jere .

72. T u s u s l a v n i I rene j , K l e m e n t R i m s k i , D i o n i z i j e R i m s k i , D i o n i z i j e A l e k s a n d r i j s k i . D i o n i z i j e A l e k s a n d r i j s k i 5 3 — neobično je čuti — na idući način dovršava i z laganje u s v o m d r u g o m p i s m u r i m s k o m i s to imen j a k u Prigovor i Obrana. N a v o d i m v a m v las t i te riječi tog muža: »U s k l a d u sa s v i m a n j i m a i j e r od svećenika i spred sebe preuzesmo v j e ro i spov i j ed i p r a v i l o , j e d -

5 3 D ion iz i j e A l e k s a n d r i j s k i veoma je značajan za povijest trojstvene dogme. S n j i m e počinje razdobl je t r i n i t a r n i h rasprava koje će potresati C r k v o m u A r i j evo vr i j eme. B i o j e b i s k u p u A l e k s a n d r i i i od g. 247. do 265. U j ednom je p i s m u izvi jestio Ka l ista i l da se u l i b i j s k o m Pen!: :poJisu k-'ivo uči o božanskoj T r o j i c i . D i o n i -•/.'<-e je uišamo na sab5hjo\>ku Zc.b'adu V j e r n i c i su Pentapo ' isa mo l i l i D i o n i z i j a da tokne svoje mišljenje J s p o i r n m pilar 1 i i m a . čini se da je Dioniz i j e u pob i jan ju hi.btnja."Lznu\ odveć naglasio T i o j s u o , a jedinstvo ostavio u s jeni . L i o - j d , nezadov o l j n i , obraćaju se papi i>iomz.iju i Tuže Đioniz'ia A l e k s a r d p j s k o g <, viseboštva Hvoj ica Dio 1 n / i ja g. 258—260 ulaze n n-olovku i a s p r a v u . Dionizi je A leksandr i j sk i • ri'n-'išc p i v d r i m s k i m : \uniz l iem b i ; m i f i svoio \ jeru. P r i t v o r f O-hnn.ia, iz koje • •ili1?* B a ' / i i i i c , odgodu r. n ionur i ia na p'smo sto mu ga ie uputio papa. O Oioniz i -]ii i navede-.im n i c r . i r i m a iz njcogvr cijela v id i W. A. B T E N E R T , Dionys>os, 9, H). 83. 84; C h . L. F E L T O E , T l i e Letters and o lher Rcmai'is of Dionvsios of A!exandria, Cambridge , 1904. Dion iz i j ev i se u lomc i nalaze i u P L , 5, 1128 A B .

noglasno s n j i m a iskazujemo h v a l u te i sada tako završavamo ovo pismo. B o g u O c u i S i n u , našem G o s p o d i n u Isusu K r i s t u , sa svetim Duhom s l a v a i moć u v i j eke v j ekova , Amen« . N i t k o ne može reći .da su te riječi k r i v o t v o r i n a , D i o n i z i j e ne bi t o l iko naglašavao da je v j e ro i spov i j ed i p r a v i l o preuzeo da je rekao u Duhu, j er se taj izričaj redovito upotrebl javao . N a p r o t i v , d r u gi je način trebalo b r a n i t i . D i o n i z i j e i posred p i s m a ovako gov o r i p r o t i v sabel i jevaca : »Ako o tud što postoje t r i osobe o n i tvrde da su odi jel jene, one su t r i , m a k a r on i to i ne h t j e l i ; i l i nek naprosto d o k i n u božansko Trojstvo«.

No i K l e m e n t 5 4 v e l i još s tarov jekovn i j e : »Nek živi B o g i Gospod in Isus K r i s t i D u h Sveti«.

Poslušajmo k a k o I rene j , 5 5 tako b l i z A p o s t o l i m a , u d j e l u Protiv krivovjerja napomin je D u h a . Kaže: »One što su se neo buzdano p r i k l o n i l i v l a s t i t i m pohotama te n i m a l o ne čeznu za božanskim D u h o m , A p o s t o l s p r a v o m n a z i v a tjelesnima«. Na d r u g o m mjes tu kaže: »Da ne bismo, nemajući d i j e l a na božans k o m D u h u , i z g u b i l i nebesko kra l j evs tvo , A p o s t o l d o v i k u j e d a t i je lo ne može baštiniti k r a l j e v s t v o nebesko«.

O n o m tko E u z e b i j a P a l e s t i n s k o g 5 6 s m a t r a zbog n jegova v e l i k o g i s k u s t v a v j e rodos to jn im možemo u n jega p o k a z a t i iste riječi iz Dvoumicd o mnogoženstvu preda. Potičući sebe na p o sao ovako g o v o r i : »Zazivamo svetoga B o g a , prosv je t i t e l ja p r o r o k a , po našem Spas i t e l ju Isusu K r i s t u , sa svetim Duhom«.

73. Us tanov i smo da već O r i g e n , 5 7 k a d izlaže P s a l m e , na m n o g i m m j e s t i m a i skazu je s l a v u s Duhom Svetim. O r i g e n p a k n i je imao u s v e m u zdrave po jmove o D u h u . U z a sve to, bojeći se snage običaja, i on na m n o g i m m j e s t i m a o D u h u izreče p r a vov jerne riječi. M i s l i m da u šestom d i j e l u s v o j i h Tumačenja na Ivanovo Evanđelje58 otvoreno kaže da se D u h u t reba k l a n j a t i . Piše doslovce: »Kupel j s v o d o m označuje čišćenje duše k o j a je oprana od svake grješne l jage. Uz to n i j e ništa manje , snagom zaz iva , počelo i i z v o r m i l o s n i h d a r o v a za onog tko se

5 4 O K l e m e t u R i m s k o m i navedenom tekstu v i d i T. J . ŠAGI-BUNIĆ, Povijest, 67—88. 81; A. J A U B E R T , Clement, 91; J. A. K L E I S T , The Epistles of St. Clement of Rome, L o n d o n , 1946, 45. Klementov se u lomak nalazi u P G , 1, 457 D.

5 5 Irenei (g. 140—20.2) je pr i j e N i ce j skos sabora sigurno jedan od najvećih teologa. U s p . T. J. ŠAGI-BUNIĆ. Povijest, 409—471. Irenejevi su u l o m c i u P G , 7. 1142 B C ; 1145 C — l 146 A .

5 6 Zasad jedino i z Baz i l i j eva spisa znamo za to Euzebi jevo djelo. U s p . B . P R U C H E , Basile, 507, b i b l j . 3.

5 7 Origen (g. 185—254) je otac istočne teologije. Pod njegovim je ut jecajem i B a z i l i j e , i ako ne p reuz ima sve Origenove tvrdnje , već ih na jpr i j e pomno važe. B a z i l i j e je na poseban način kao tumač B i b l i j e učio od Origena. Također- je od njega preuzeo v e l i k u l jubav prema spoznaj i . O Origenovu ut jeca ju na B a z i l i j a , v i d i J . G R I B O M O N T , Origenisme, 281—294.

• s« Tekst se nalaz i u P G , 14, 257 A. V i d i C. B L A N C , Origene, 254. 255. 257.

124 125

predaje božanstvu T r o j s t v a ko je je dostojno klanjanja«. Piše, nadal je , u Tumačenjima poslanice Rimljanima:59 »Svete si le shvaćaju Jedinorođenca i božanstvo Duha- Svetoga«, T a k o , d r žim, snaga P r e d a j e često n a v o d i l j u d e da proturječe s v o j i m osobnim n a u c i m a .

Ni Afričaninu, 6 0 p o v j e s n i k u , taj o b l i k s lavosp jeva ne bijaše ta jnom. To se v i d i iz petog d i j e l a n jegova Kratkog pregleda vremena gdje ovako z b o r i : »Mi što znamo m j e r u i za te riječi i n i j e n a m nepoznata mi los t v jere , z a h v a l j u j e m o O c u k o j i n a m a , svo j ima , p o k l o n i Spas i te l j a s v e m i r a , G o s p o d i n a našega Isusa K r i s t a . N e k mu je s l a v a i čast sa Svetim Duhom u v j e kove« .

Osta la je svjedočanstva možda moguće sumnjičiti. A k o su k r i v o t v o r e n a , teško je o t k r i t i p r i j e v a r u j e r je r a z l i k a samo u j ednom slogu. O v a što ih navedosmo zbog d u l j i n e izričaja u m ; -ču p r i j e v a r i i n j ihovo se svjedočanstvo l a k o dade p r o v j e r i t i u s a m i m sp is ima.

Još ću nadodat i ovo što bi u d r u g i m p r i l i k a m a b i l o odveć neznatno da se navod i , a l i je m e n i k o j i sam optužen s n o v o t a r -s tva zbog vremenske drevnos t i nužno kao svjedočanstvo. Naši O c i držahu zgodn im da se mi los t večernjeg sv j e t la ne p r i m a šutke, već da se o d m a h z a h v a l i čim svjetlost sine. T k o je začet n i k o n i h z a h v a l n i h riječi p r i p o j a v i sv je t la , n e b ismo z n a l i k a zat i . Sv i j e t se pak služi s t a r i n s k o m riječi i n i k a d n i t k o n i j e smatrao pr i j e s tupom ako se kaže: »Hvalimo O c a i S i n a i Svetog D u h a Božjeg«.

T k o pozna A t e n o g e n o v 6 1 hva losp jev što ga on ostav i učenic i m a kao d r u g i oproštaj k a d se već žurio savršenosti po v a t r i , z n a k a k v a je misao mučenika o D u h u .

T o l i k o o tome.

74. G d j e smjes t i t i v e l i k o g G r g u r a 0 2 i n jegove riječi? Z a r ne s A p o s t o l i m a i P r o r o c i m a ? Bijaše on muž što je hodio u i s t om D u h u kao i oni . Čitav je Život išao s tazama svet ih , u s v e m v i j e ku najtočnije opsluživaše evanđeoski način življenja. V e l i m da

5 9 Tekst u P G , 14, 949B. U s p . J. S C H E R E R , Le Commentaire d'Origene sur Rom i l i , 5.V, 7, Le Caire , 1957, 96. 158—161.

6 0 Riječ je o Sekstu J u l i j u Afričaninu k o j i u m i r e g . 240. U s p . B. P R U C H E , Ba-: ile, 508 bi l j ' . 2.

6 1 Možda je to Atenagora k o j i u m i r e g. 169. 6 2 Riječ je o G r g u r u Čudotvorcu (g. 213—270). Od G r g u r a je B a z i l i j e preuzeo

misao da se sve što posto j i d i j e l i u dva tabora . Na. jednoj je s t ran i B o g k o j i svime gospoduje, na drugoj stvorenja k o j a služe B o g u . Polazeći o tud , B a z i l i j e je u teolog i j i odlučno odbio subord inac ion izam. U s p . J . G R I B O M O N T , Origenisme, 281.

se zaista ogrješujemo o Ist inu ako ne ubro j imo u Božje u k u ćane tu dušu što poput s ja jnog i v e l i k o g svijećnjaka sjaše u Božjoj C r k v i . G r g u r j e u z pomoć D u h a imao s i l n u moć n a d z l i m dus ima . P r i m i o je t o l i k u mi los t riječi u privođenju p o g a n s k i h naroda poslužnosti v jere (Rim 1, 5) da je uzevši samo sedamnaest kršćana po spoznaj i pr iveo B o g u sav narod , građane i se l jake. Premještaše i rječna k o r i t a zapovijedajući im moćnim K r i s t o v i m i m e n o m . Isuši i močvaru, raz log svađe među l a k o m o m braćom. Proročanstva mu b i j a h u t a k v a da ništa ne zaost a j u za proročanstvima v e l i k i h proroka . Uopće, b i l o b i predugo n a b r a j a t i sva čudesa čovjeka koga zbog p r e o b i l j a d a r o v a što ih u n j e m u učini D u h u s v a k o v r s n o m čudu, u z n a k o v i m a i z n a m e n j i m a , čak i s a m i c r k v e n i n e p r i j a t e l j i j avno proglasiše d r u g i m M o j s i j e m . T a k o u svako j njegovoj riječi i d j e lu što ih učini po m i l o s t i sjaše nešto kao svjetlost, z n a m e n nebeske moći k o j a ga je n e v i d l j i v o p r a t i l a . Još je i danas v e l i k o p r e m a n j e m u d i v l j en je n j e g o v i h z e m l j a k a . U s p o m e n a je na n j u C r k v a m a m l a d a i u v i j e k svježa. N i k a k v o je v r i j e m e ne t a m a n i . O s i m onog što on ostavi C r k v i ne b i nadodan n i k a k a v običaj i l i riječ, i l i k a k a v ota jstveni obred. Stoga mnogo od onog što se u n j i h vrši i m a zbog drevnos t i us tanov l j en ja nesavršen i zg led , j er n j egov i nas l j edn i c i u r a v n a n j u C r k v a m a ništa kao dodatak ne htjedoše p r i h v a t i t i od onog što se n a k o n n jega iznašlo. J e d n a je od G r g u r o v i h ustanova i sad osporavani s lavopoj . C r k v a ga je očuvala iz G r g u r o v e predaje . T k o se malo prošeta, ne treba mnogo t r u d a da se o t om posve osvjedoči.

S p i s i što ih ostavi naš F i r m i l i j a n svjedoče da je i on isto v jerovao . O n i što su d r u g o v a l i sa s l a v n i m M e l e c i j e m t v r d e da je i on bio tog mišljenja.

A l i zar moramo spomin ja t i prošlost? Z a r ta riječ n i j e još i sad, na Istoku, jedino sredstvo raspoznavanja p r a v o v j e r n i h u k o l i k o ih razlučuje kao bi l jeg?

K a k o čuh od nekog Mezopotami j ca , čovjeka vješta j e z i k u i z d r a v a suda, n i j e uopće, sve k a d bi se i ht je lo , drukčije m o guće g o v o r i t i u govoru n jegova k r a j a . O n i su p r i s i l j e n i s l a v o poj i z r i c a t i v e z n i k o m i , i l i točnije, odgovarajućim riječima svog narodnog govora. T a k o se izražavamo i mi Kapadočani u do maćem j e z i k u jer je D u h predv id io u v r i j e m e diobe j e z i k a (Post 11, 1—9) kor i s t te riječi. Zašto gotovo sav Z a p a d , od I l i r i k a do g r a n i c a zeml je što je mi nastanju jemo, u v e l i k e c i j en i tu riječ?

126 127

75. K a k o sam ja novotar i kovač n o v i j i h riječi, k a d sam za tu riječ naveo kao začetnike i branioce ci jele narode i gradove« običaj d r e v n i j i od svakog l j u d s k o g pamćenja i l jude , stupove C r k v e , odlične u svakoj spoznaj i i moči D u h a ?

P o r a d i toga se p r o t i v nas diže ta ratnička četa. S v a k i g r a d i selo, pa i n a j z a b i t n i j i k r a j e v i , p u n i su naših opadača. Tužno je to i žalosno za srca o n i h k o j i traže m i r . AH jer je određena v e l i k a n a g r a d a za ustra jnost u p a t n j a m a za v j e r a (Heb 10, 35—36), nek on i bruse mač, oštre s j e k i r u , pale v a t r a žešću od bab i l onske (Dn 3), nek sva sredstva mučenja p o k r e n u p r o t i v nas, m e n i ništa n i j e tako strašno k o l i k o to da se ne b i h bojao p r i j e t n j a koje Gospod in u p r a v i o n i m a što hu le na D u h a .

Ono što rekosmo p a m e t n i m je l j u d i m a dostatna obrana. U p o t r e b l j a v a m o riječ k o j a je d raga i poznata sve t ima , a l i i u t vrđena običajem. P o k a z a n o je da bijaše udomaćena u C r k v a m a od časa k a d je naviješteno Evanđelje sve do sada. A l i još je najvažnije da n j e n smisao odgovara v j e r i i svetosti . K o j e o p r a vdan je sebi p r i p r e m a m o za v e l i k sud? S v o ovo: na s lav l j en je D u h a n a j p r i j e nas navede čast što mu je i s k a z a G o s p o d i n k a d ga u krštenju veza u z a se i O c a ; potom, uvođenje svakog od nas u spoznanju B o g a posredstvom j ednakog upućivanja. No s t r a h od božanskih p r i j e t n j a najviše udaljivaše našu misao od svakog nedostojnog i n i s k o g p o i m a n j a D u h a Svetoga.

Što će p a k reći p r o t i v n i c i ? K a k v u će o b r a n u pružiti za h u -lu? N i t i su poštivali čast što je i s k a z a Gospod in , n i t i se b o j a h u n j e g o v i h p r i j e t n j a . S a m i m o g u odlučiti o svojoj sudb in i . M o g u se već sada obrat i t i . Osobno n a d a sve želim da d o b r i B o g pruži svoj m i r k o j i će v l a d a t i u s v i m s r c i m a , k a k o b i se t i l j u d i što se srde i snažno rote p r o t i v nas s m i r i l i u D u h u b lagost i i l j u b a v i . O s t a n u l i skroz ogorčeni i n e u k r o t i v i , nek n a m B o g dade d a s t r p l j i v o podnosimo što n a m čine na žao. U i s t i n u , o n i m a što u sebi nose s m r t n u osudu, n i j e teško t r p j e t i za v j e r u . K u d i k a m o im j e nepodnošljivi j e da se za n j u n i s u n i b o r i l i .

A t i e t i m a n i j e t o l iko teško da u nat j e can ju p r i m a j u udarce k o l i k o k a d uopće ne b i b i l i p r i m l j e n i u trkalište. A l i j e možda sad v r i j e m e šutnje, k a k o reče m u d r i S a l a m u n (Prop 3 , 7). K o j a je, na ime , kor i s t v i k a t i u v j e tar k a d j e s i l n i v i h o r zahvat io s v i jet? On kao ob lak prašine oko i s p u n i i posve u z n e m i r i o b m a n o m k r i v i h zaključaka misao o n i h što prihvatiše Riječ. S v a k o je uho puno g l a s n i h i neobičnih šumova. S v e je u z d r m a n o i u opasnosti da se sruši.

X X X

P r i k a z ' sadašnjeg stanja u c r k v a m a

76. S čime, dakle , da usporedimo sadašnje stanje? Z a i s t a je slično pomorsko j b i t c i što je iz s t a r i h r a z m i r i c a i v e l i k e m e đusobne mržnje započeše l j u d i vični b o j e v i m a i ratnički r a s položeni.

Pog leda j samo o v u s l i k u : brodov l j e strašno napada s jedne i druge strane. G n j e v se penje do neumol j i vos t i , l j u d i n a v a l j u j u j e d n i na druge I zameće se okršaj. Pre tpos tav i , ako želiš, da žestoka o lu ja brodov l j e dovod i u p o m u t n j u i da gusta i n e p r e stana t m i n a iz o b l a k a zast ire sav v i d i k tako da se više ne može lučiti p r i j a t e l j od n e p r i j a t e l j a j er se r a d i z b r k e z n a k o v i ne d a du raspoznat l .

S l i c i r a d i s l i k o v i t o s t i još nadodajmo nabu ja lo more , s v r h a do dna ispremješano, žestoki p l j u s a k što b i je iz o b l a k a i s t r a hovi to udaranje v a l o v a od z a p l j u s k i v a n j a . V j e t r o v i sa s v i h s t rana u d a r a j u u isto mjesto, c je lokupno se brodov l j e s u k o b l j u -je. Od l j u d i što su u p r v o m bo jnom r e d u j e d n i posta ju izda j i ce i za v r i j e m e samog sukoba odlaze n e p r i j a t e l j u ; d r u g i su p r i s i l j e n i da istodobno o d b i j a j u lađe što ih nagone v j e t r o v i , da n a v a l j u j u na napadače i međusobno se u b i j a j u u p o b u n i što je i z a z i v a zavist za vodstvom i želja po jedinca da v l a d a .

Uz to z a m i s l i da je ci jelo more ispunjeno pomiješanom i nerazgov i j e tnom b u k o m v j e t rova što uokolo huče, s p l a v i l a k o j a se sudara ju , v a l o v l j a što šumi i bojne v i k e r a t n i k a što p r i z b i v a n j i m a i z g o v a r a j u svako jake k r i k o v e . N i t i zapov jedn ikov n i t i k o r m i l a r e v se čuje glas. N e r e d i pometn ja su neop is iv i . P r e o -b i l j e u nedaćama zbog očajanja za život o d u z i m a s v a k u bo jazan da se počini greška. Tome nadodaj i n e k u strašnu bolest za s l a v o m jer m o r n a r i , m a k a r b r o d već tone u d u b i n u , j e d n i d r u g i m a ne popuštaju u b o r b i za p r v o mjesto.

. 77. Sa s l ike sad prijeđi na sami uzrok z la . Z a r se nekoć n i je činilo da a r i j e v s k i r a s k o l , od i je l j en za s t r a n k u k o j a j e n e p r i j a t e l j ska Božjo j C r k v i , j e d i n i sam po sebi ne stajaše u protivničk o m b o j n o m redu? K a d n a k o n dugotra jne i mučne p r e p i r k e navališe na nas o t v o r e n i m sukobom, ra t se r a z d i j e l i na mnoge d i je love i bezbroj načina. U svirna z a v l a d a n e p o m i r l j i v a mrž n j a zbog općeg nepr i j a te l j s tva i zasebnih sumnjičenja.

N i j e l i ovo l j u l j a n j e C r k a v a još surov i je o d b i l o ko je m o r ske oluje? N j i m e su pomaknute sve otačke granice . S v a k i m e đaš i s v a k a ograda za n a u k jako su u z d r m a n i . Sve se raspada.

128 129

D r m a se što stajaše na l o m n u temel ju . Padajući j e d n i na druge, uza jamno se obaramo. A k o vas p r i j e ne pogodi n e p r i j a t e l j , r a n j a v a pomoćnik. Padneš l i pogođen, b o j n i d r u g gaz i preko tebe.

Međusobno smo tek t o l iko s j ed in jen i što zajednički m r z i m o nepr i jate l je . K a d n e p r i j a t e l j i odu, smjesta se između sebe p r o m a t r a m o kao n e p r i j a t e l j i . T k o b i stoga mogao p r e b r o j i t i m n o štvo brodoloma? J e d n i potonuše s nepr i ja te l j ske n a v a l e ; d r u g i i z potajne zasjede s a v e z n i k a ; treći p o r a d i n e i s k u s t v a vođa. T a ko i jedne C r k v e sa s v o j i m l j u d i m a udariše, tako reći, pod v o d o m na heretičke grebene te se razbiše; druge dozivješe b r o do lom u v j e r i , ako su se n e p r i j a t e l j i spasite l jske M u k e d o k o p a l i k o r m i l a .

Z a r n e m i r i što ih prouzročiše p r v a c i ovoga sv i j e ta ne tresu n a r o d i m a s i l n i je nego i k o j a o l u j a i v ihor ? C r k v e zaista zast ire c r n a i tužna t a m n a noć j er su luči sv i j e ta što ih B o g pos tav i da r a s v j e t l j u j u duše n a r o d a poslane u progonstvo. Pre t j e ranost u međusobnoj s v a d l j i v o s t i p r v a c i m a o d u z i m a s v a k i osjećaj , dok je s t rah od općeg uništenja već u zasjedi . Osobno je n e p r i j a t e l j s tvo postalo značajnije nego općeniti i j a v n i okršaj. S l a v a zbog pobjede n a d v l a s t i t i m n e p r i j a t e l j i m a s tav l j ena j e p r e d zajedničko dobro s v i h , j er se časovito uživanje u časti više c i j e n i od nagrada os tav l j en ih za kasni je . Stoga s v i podjednako, već p r e m a s v o j i m mogućnostima, u s m j e r u j u j e d n i na druge svoje ubilačke r u k e .

Gotovo već c i j e l u C r k v u i s p u n j a , izvrćući s n a d o d a v a n j i m a i ispuštanjima i s p r a v n i n a u k v jere , ta h r a p a v a v i k a l j u d i što se u p r o t u s l o v l j u glože, ta nerazgov i j e tna h u k a i nerazlučiva j e k a neprestane buke . J e d n i su, na ime , s tapan jem osoba zavedeni n a židovstvo, d r u g i supros tav i j an j em n a r a v i n a poganstvo, j e r i m n i bogoduho P i s m o n i j e dovo l jno kao posrednik , n i t i apostol ske predaje m o g u d a i h p o t a k n u n a međusobno i z m i r e n j e . J e dino j e m j e r i l o za p r i j a t e l j s tvo : s d r u g i m g o v o r i t i po v o l j i . N a pro t iv , neslaganje u mišljenjima d o v o l j a n je i z v o r za n e p r i j a tel jstvo. Istovjetnost u pogrešci p o u z d a n i j a je za zajedništvo u pobuni , nego b i lo k o j i savez u r o t n i k a .

S v a t k o je teolog. Čak i onaj čija je duša žigosana b e z b r o j n i m m r l j a m a . Stoga n o v o t a r i v e o m a l a k o dolaze do istomišljen i k a , a samoodabranic i i g r a m z l j i v c i za vlašću istisnuše u p r a v u pos tav l j enu od D u h a Svetoga i međusobno podi j elise c r k v e n a predsjedništva. K a k o su evanđeoske naredbe zbog nereda posv e m a poremećene, guran je j e na viša mjesta ne izrec ivo . S v a t k o tko se želi pokazat i služi se s i l o m da se dokopa predstojništva.

Iz te želje za v l a d a n j e m neko je strašno bezvlađe obuzelo n a rode. Opomene g l a v a r a posve su nedje latne i uza ludne . S v a k i po jedinac u d i m u neznan ja drži da mu uopće ne t reba n i k o g a slušati, već da na nj spada d r u g i m a gospodari t i .

78. Iz t i h raz loga šutnju držah k o r i s n i j o m od govora , j e r se u t o l iko j b u c i ne može r a z a b r a t i l j u d s k a riječ. A k o su C r k v e -n j a k o v e riječi i s t in i te da »se riječi m u d r a c a slušaju na miru« (Prop 9, 17), n i m a l o n i j e uputno da u sadašnjem s tan ju govo r i m o o tome. M e n e zadržava i ova proročka ri ječ: »Mudar će čovjek u ono v r i j e m e šutjeti, j er je nadošlo zlo vri jeme« ( A m 5, 13). Ovo je to v r i j e m e . J e d n i d r u g i m a podmeću nogu ; n e k i gaze po onom k o j i j e p a o ; d r u g i im povlađuju. N e m a ga tko b i iz sućuti pružio r u k u onome tko se ko leba . Ipak, po s t a r i n s k o m zakonu , tko bez pomoći ostavi nepr i ja te l j evo živinče, palo pod teretom, bijaše podložan k a z n i (Izl 23, 5).

S a d n i j e tako. Zašto? L j u b a v se posvuda o h l a d i l a ; nestao je b r a t s k i s k l a d ; s loz i se n i za ime ne zna . Opomena iz l j u b a v i više nema. N i g d j e kršćanskog srca, n igd je sućutne suze. N i k o g n e m a tko b i s labom u v j e r i pr i tekao u pomoć. N a p r o t i v , t o l i k a se međusobna mržnja rasp lamsa la među s u n a r o d n j a c i m a da se l j u d i više vesele nedaćama bližnjega, nego v l a s t i t i m uspjes ima. K a o što u v r i j e m e kuge zbog saobraćaja s već okuženima i on i obole k o j i pomno paze k a k o žive te s os ta l ima isto zlopate, tako i sad s v i postadosmo j e d n i d r u g i m a slični j er nas zav is t što obuze naše duše v o d i nat jecan ju u z l u . Stoga zas jedaju neopro s t i v i i oštri istražitelji pogrešaka. N e r a z u m n i I z l o b n i c i rasuđuju dobro. Čini se da se zlo t o l iko u nas u k o r i j e n i l o da smo posta l i n e r a z u m n i j i od n e r a z u m n i h životinja j er se životinje iste vrs te međusobno o k u p l j a j u , dok mi vod imo najoštriji rat p r o t i v s v o j i h s r o d n i k a .

79. I z s v i h t i h raz loga trebalo j e da šutim. No l j u b a v j e v u k l a na d r u g u s t ranu . N i j e tražila svoje (1 Kor 13, 5), već da s v l a d a sve n e p r i l i k e v r e m e n a i oko lnost i . Poučiše nas i mladići u B a b i l o n u (Dn 3, 12) da sami , i a k o n e m a n i k o g tko bi b io uz v j e r u , do k r a j a izvršimo svo ju dužnost. O n i posred ognja s l a -više B o g a i n i s u se o b a z i r a l i na mnoštvo p r e z i r a t e l j a i s t ine , već su, m a d a t ro j i ca , sami sebi dosta ja l i . P o r a d i toga n i nas ne p r e straši ob lak nepr i j a te l j a , već n a d u položismo u pomoć D u h a te smo i s t i n u navješćivali u svoj s lobodi . B i l o bi inače na j j adn i j e da h u l i t e l j i D u h a m o g u bez poteškoće i bezobzirno us ta ja t i p r o t i v v j e r s k o g n a u k a , a da mi k o j i i m a m o t a k v o g Zaštitnika i B r a n i t e l j a o k l i j e v a m o služiti riječ što se iz otačke P r e d a j e sve do danas v jerno čuva u t i j e k u sjećanja.

130 131

Žar j e tvoje i skrene l j u b a v i u v e l i k e r a s p i r i v a o m o j u r e v nost. Čvrstina i šutljivost tvo je ćudi jamči da rečeno neće b i t i izneseno pred sv je t inu . Ono se, doduše, ne m o r a s k r i v a t i , a l i b iser je ne treba bacat i p r e d sv in je (Mt 7, 6).

T o l i k o o tome.

A k o t i rečeno dostaje, nek je to k r a j našeg i z lagan ja . Čini l i t i se nepotpun im, možeš bez z a v i s t i m a r l j i v o dal je tražiti i svoje znanje p r o d u b i t i p i t a n j e m koje ne teži za nadmetan jem. Gospod in će preko nas i l i po n e k o m d r u g o m n a d o p u n i t i što n e dostaje po spoznaj i što je D u h daje o n i m a k o j i su ga dosto jni .

B I B L I O G R A F I J A

L. A B R A M O W S K I , Eunomios, u Reallexicon filr Antike und Christentum, V I , Stuttgart, 1966, 936—947.

A. A N G E L I , Basilio di Cesarea, Milano, 1968. R. A R N O U , Unite numerigue et unite de nature chez les Pereš

apres le Concile de Nicee, u Gregorianum, 15 (1934), 242—254. G. B A R D Y , Uheritage litteraire d'Aetius, u Revne d'Histoire

ecclesiastique, 24 (1928), 809—827. G. B A R D Y , Macedonius et les macedoniens, u Dictionnaire de

Theologie Catholique, IX, 2, 1464—1478. G. J. M. B A R T E L I N K , Observations de saint Basile sur la lan-

gue biblique et theologique, u Vigiliae Christianae, 17 (1963), 85—104. J. B E R N A R D I , La predication des Pereš cappadociens, Marse-

i l le, 1968. W. A. B I E N E R T , Dionysius von Alexandrien. Das erhaltene

Werk, Stuttgart, 1972. P. B. T. B I L A N I U K , The Mystery of Theosis or Divinization, u

The Heritage of the erarly Church, Fest G. V. Florovsky (Orientalia christiana analecta, 195), Roma, 1973, 337—395.

C. B L A N C , Origene. Commentaire sur Saint Jean, Sources Chreliennes, 157, Pariš, 1970.

M B L U M , Basilius von Casarea, iiber den Heiligen Geist, F r e i -burg, 1967.

B. B O B R I N S K O Y , Liturgie et ecclesiologie trinitaire de saint Basile, u Verbum Caro, 23 (1969), 1—32.

P. T h , C A M E L O T , L'Esprit-Saint, u Revne des Sciences Philo-sophiques et Theologiques, 32 (1948), 273—277.

P. T h . C A M E L O T , Homeousiens, u Catholicisme, V, (1962), 831 —832.

P. T h . C A M E L O T , Homeens, u Catholicisme, V (1962), 828—820.

H. von C A M P E N H A U S E N , I Padri greci, Brescia, 1967. P. C. C H R I S T O U , L'enseignement de Saint Basile sur le Saint

Esprit, u Verbum Caro, 23, 89 (1959), 86—98. J. C O M A N , La demonstration dans le traite Sur le Saint Esprit

de Saint Basile le Grand, u Studia Patristica, IX (1966), 172—209. Y. C O U R T O N N E , Un temoin du IVe siecle oriental. Saint Basile

et son temps d'apres sa correspondance, Pariš, 1973.

132 133

I, H. D A L M A I S , Divinisation, u Dictionnaire de Spiritualite, 3 (1957), 1376—1389.

J. D A N I & L O U , Le IVeme siecle. Gregoire de Nysse ei son mili-eu (Notes prises au cours par les eleves).

J. D A N f i L O U , L'etre et le temps chez Gregoire de Nysse, Le i -den, 1970.

J. D A N f i L O U , Ueglise et Vempire a la fin du IVeme siecle, u Recherches de Science Religieuse, 51 (1963), 147—152.

H. D E H N H A R D , Das Problem der Abhdngikeit des Basilius von Plotin, Berlin, 1984.

A. D I R K I N G , Die Bedeutung des Wortes Apathie beim heiligen Basilius dem Grosen, u Theologische Quartalschrift, 134 (1954), 202 —212.

H. D O R R I E S , De Špiritu Sancto, Der Beitrag des Basilius zurn Abschluss des trinitarischen Dogmas, Gottlngen, 1956.

H. D O R R I E S , Wort und Stunde, Gottlngen. 1966. P. G A L T I E R , Le Saini Esprii en nous d3 apres les Pereš Grecs. Romae, 1946.

J. de G H E L L I N C K , Patristique et Moyen Age, III, Desclee, 1948. - S. G I E T , Sasimes. Une meprise de Saini Basile, Pariš 1941.

S. G I E T , Les idees et Vaction sociales de Saini Basile, Pari«, 1941.

S. G I E T , Basile etait-il senateur, u Revne d'Histoire Ecclesiasti-que, 60 (1965), 429—444.

J. G R I B O M O N T , Eusthate le Philosophe et les voyages du jeu~ ne Basile de Cesaree, u Revue d'Histoire Ecclesiastique] 54 (1959), 115—124.

J. G R I B O M O N T , Le renoncement au monde dans V ideal asceti -que de saint Basile, u Irenikon, 31 (1958), 282—307; 450—475.

J. G R I B O M O N T , Uorigenisme de Saint Basile, u L'Homme de-vani Dieu, Melanges H. de Lubac, Theologie 56, Aubier, 1963, 281— 294.

J. G R I B O M O N T , Esprit Saint, chez les Pereš, u Dictionnaire de Spiritualite, 4 (1961), 1258—1272.

J. G R I B O M O N T , Saini Basile, u Theologie de la vie monastique, Studes sur la Tradition patristique, Theologie 49, Aubier , 1961, 99— 113.

J. G R I B O M O N T , Le paulinisme de saini Basile, u Studiorum Paulinorum Congressus internationalis catholicus, II Analecta Bi-blica 17—18, Romae, 1963, 481—490.

J. G R I B O M O N T , Eustathe de Sebaste, u Dictionnaire de Spiritualite, 4 (1961), 1708—1712.

J. G R I B O M O N T , Makedonianismus, u Lexicon fur Theologie und Kirche, 6, 1313—1314.

J. G R I B O M O N T , Esoterisme et Tradition dans le Traite du Sa-int-Esprit de Saint Basile, u Oecumenica, 1967, 22—58.

J. G R O S S , La divinisation du chretien d'apres les Pereš Grecs, Contribution historique a la docirine de la grace, Pariš, 1938.

V, G R U M E L , Makedonios, u Lexicon fur Theologie und Kirche, 6, 1314.

W. H A F N E R , Eustathios v. Sebaste, u Lexicon fur Theologie und Kirche, 3, 1202—1204.

R. P. C. H A N S O N , BasiV s Docirine of Tradition in Relation to the Holy Špirit, u Vigiliae Christianae, 22 (1968), 241—255.

W. D. H A U S C H I L D , Die Pneumatomachen. Eine Untersuchung zur Dogmengeschichte des vierten Jahrhunderts (Disertation), H a m burg, 1967.

W. D. H A U S C H I L D , Basilius von Caesarea. Briefe. Zmeiter Teil. Sttutgart, 1973.

W. D. H A U S C H I L D , Gottes Geist und der Mensch, Miinchen, 1972.

A. HE1SING, Der Heilige Geist und die Heiligung der Engel in der Pneumatologie des Basilius von Cdsarea, u Zeitschrift fur ka-tholische Theologie, 87 (1965), 257—308.

J. M. H O R N U S , La diviniie du Saint comme condition du salvi personnel selon Basile, u Verbum Caro, 23 (1969), 33—62.

W. J A G E R , Basilius und der Abschluss des trinitarischen Dogmas, u Theologische Literaturzeitschrift, 83 (1958), 255—258.

A, J A U B E R T , Clement de Rome, Epitre aux Corinthiens, Sour-ces Chretiennes 167, Pariš, 1971.

J. N. D. K E L L Y , Early Christian Doctrines, izd. 4, London, 1973. J. N. D. K E L L Y , Altchristliche Glaubensbekenntnisse. Geschi-

ehie und Theologie, Gottlngen, 1972. G. K R E T S C H M A R , Studien zur Frilhchristlichen Trinitdtsthe-

ologie, Tubingen, 1956. A. L A M I N S K I , Der Heilige Geist als Geist Christi und Geist

der Glaubigen, Leipzig, 1969. L. L E B E - O . R O U S S E A U , Saint Basile. Les Regles Monastiques,

Maredsous, 1969. J. L E B O N , Aihanase d3Alexandrie, Lettres a Serapion, Sources

Chretiennes, 15, Pariš, 1947. J. L E B O N , Le sort du »consubstantiel« niceen, u Revue d'His

toire Ecclesiastique, 48 (1953), 632—682. M. L O T - B O R O D I N E , La deification de Vhomme selon la dociri

ne des Pereš grecs, Pariš, 1970. F. L O O F S , Eustathius von Sebaste und die Chronologie der Ba-

silius-Briefe, Halle, 1898. P. M E I N H O L D , Pneuinatomachoi, u Paulys Ral-Enc\clopad.ie

der classischen Altertumswissenschaft, 21 (1951), 1066—1101. E. A. de M E N D I E T A , The Pair kerigma and dogma in the Theo-

logical Thought of St. Basil of Caesarea, u Journal of Theological Studies, 16 (1965), 129—142.

E. A. de M E N D I E T A , Basile de Cesaree et Damase de Rome. Les causes de Vechec de leurs negociations, u Biblical and Patristic Studies, in memory of R. P. Casey, Herder, 1963, 122—166.

G. L. P R E S T I G E , Dieu dans la pensee patristique, Pariš 1955.

134 135

B. P R U C H E , Basile de Cesaree, Traite du Saint-Esprit, Sources Chretiennes, 17, Patiš, 1947.

B. P R U C H E , Dogma et kervgma dans le traite Sur le Saint-Esprit de Saint Basile de Cesaree en Cappadoce, u Studia Patristica, IX (1966), 257—262.

B. P R U C H E , Basile de Cesaree, Sur le Saint-Esprit, Sourees Chretiennes, 17 bis, izci. 2, Pariš, 1968.

B. P R U C H E , U originalite du Traite de Saint Basile sur le Saint-Esprit, u Revne des Sciences Philosophiques et Theologiques, 32 (1948), 207—221.

B. P R U C H E , Autor du Traite sur le Saint-Esprit de Saint Basile de Cesaree, u Recherches de Science Religieuse, 52 (1964), 204—232

H. R A H N E R , Basileios der Grosse, u Lexicon fiir Theologie und Kirche, 2, 1958, 33—35.

A. M. R I T T E R , Das Koncil von Konstantinopel und sein Sym-bol, Gottingen 1965.

B. S C H E V E , Basilius der Grosse als Theologe, Nijmegen, 1943. H. B. S W E T E , The Holy Špirit in the Ancient Church, London.

1912. T h . S P I D L I K , La sophiologie de S. Basile, Roma, 1972. T. J. ŠAGI-BUNIĆ, Povijest kršćanske literature, I, Zagreb,

1976, T. ŠAGI -BUNlC, Izazov Starih, Zagreb 1972, T. F. T O R R A N C E , Spiriius Creator, u Verbum Caro, 23 (1969).

63—85. I. O. de U R B I N A , Nicee et Constantinople, Pariš, 1963. L. V I S C H E R , Basilius der Grosse, Basel, 1953. L. R. W I C K H A M , The Sijntagmation of Aetius the Anomean,

u Journal of Theological Studies, NS, 19 (1968), 532—569. L. R. W I C K H A M , The Date of Eunomius Apologiji A Reconsi-

deration, u Journal of Theological Studies, 20 (1969), 231—240. H. A. W O L F S O N , The Philosophy of the Church Fathers, L

Cambridge, 1964.

B I B L I J S K O K A Z A L O

A. Stari Zavjet

Postanak

1, 5 120 1,26 77 1,26—27 55 2, 8 119 4, 1 71 6,14 67 9,25—27 106

11, 1—9 127 22, 1—14 89 27,29—40 106 28,16 116 31,47—48 88 40, 8 71

Iz lazak 14,31 88,90 20,19 90 23, 5 131 25,31 67 30,10 119 31, 3 104 33,21 116 34,34 108

Levitski Zakonik

8,21 71 16 119

K n j i g a Brojeva

4,20 119 11,25—26 115

Ponovljeni Zakon

4,26 12,13-19,15 32, 1

Jošua

24,27

Judita 9, 5

Psalmi

-14

6 6 8

12 20 23 29 30 32 33 35 43 44 49 50 50 50 65 70

6 6

6 3

13 3 6

13 10 10

9 12 14 13

6

87 116 124 87

79

120 97 110 120 111 69 111 116 41,43,94 69 103 113 86 87 92 81 81 113 71

136 137

78,28 105 3, 3 63 B. 77,53 105 6, 3 96

B.

88,17 91,16

71 104

29,15 40,12—13

70 69 Matej

93,16 69 40,13 69 1,20 70 102, 4. 86 42, 5 109 3,11 93 102, 5 90 44, 6 101 4, 1 96 103, 4 95 48,16 105 5,11 72 103,27 69 61, 1 86 5,18 64 103,30 104 83,10 105 5,22 81 104,37 113 63,14 105 7, 6 132 105,32 105 J e r e m i j a 8, 3 81 106,43 89 J e r e m i j a 10,19—20 111 107, 2 111 2,12—13 87 10,20 115 107,14 71 20, 2 110 11,27 •• • 102 109, 1 73,75 Tužaljke 12,28 • 96 110, 1 74

Tužaljke 104 12 ?29 .;. 78

118,85 64 4,20 104 12,31 36,102 118,91 107 H a r a l i 12,32 123 138, 7 110 3, 3 •. - 75 12,40 89 128, 8 73

3, 3 •. - 75 13,31—32 64,111

144,15 69 E z e k i j e l 18,10 95 144,16 69 1, 1 110 24,51 97

Job 110

25,21 97 Job Danijel . 26,26—29 119 8, 9 124 3 128 28,19 39,42,52,

33, 4 104 3,12 131 58,76,83, 33, 6 67 5,11 117 84,100,113

Izreke 10,11 14,33

95 110 Marko

17,28 63 -Amos 4,39 81

Propovjednik 4,13 26 8,38 9,25

74 81

3, 7 128 5,13 131 14,22—25 119 9,17 131 H a g a j

14,22—25 119 9,17 H a g a j Luka

Mudrost 2, 4—5 110 Luka

1, 7 110 Zaharija

1,11 110 110 Zaharija 1,13—20 95

Sirah 1, 9 26 1,13—35 45 43,30 123 4, 5 26 1,30—35

2,14 95 95

I z a i j a Malahija 3,16 86 1, 2 87 1, 6 102,107 • 3,22 96

B. Novi Zavjet

8,46 11,10 12, 8—9 12,11—12 16,29— 18, 8 22,19—20

Ivan

70 63 87 111 90 123 119

1, 1 73,95 1, 3 26,80 1, 9 103 1,16 70 1,18 74,85 1,33 96 3, 3 91,92 3, 6 70 4,23 116,117 4,24 82, 102,

104 5,19 79 5,20 69,80 5,22 79 5,23 74 5,46 90 6,57 79 6,63 44,112 7,37 88

10, 9 77 10,27 77 10,27—28 112 10,30 114 11,25 79 12,28 102 12,20 79,80 12,50 80 14, 2 97 14, 6 78 14, P 74,80 14,10 101 14,16 104

138 139

14,17 109 . . .. .. ~//6,17 84 14,23 114 6,22 92

14,24 80 7, 7 92 14,28 105 8, 2 44,112 14,31 80 122 15,15 106 8, 9 102 15,28 41,57,81,95 8,10 112 16,26 105 8,10--11 44 16,14 70,102, 8,11 27,112 17, 4 102 8,13 115 17,10 79 8,15--16 115 17,25 109 8,16 122 20,22—23 46,96 8,17

8,23 122 115

D j e l a A p o s t o l s k a 8,26 123 1, 5 86 8,26--27 105 1, 8 112 8,32 81,112 5, 4—9 40,93 8,34 75,105 5,29 83 8,37 78 7,51 105 9, 4 111 7,55 75 11,34--35 69 8,26 110 11,36 69,69

10, 3 110 12, 5 116 10,20 105 15,30 113 10,38 86,96 13, 2 105 Korinćanima 1 17,28 55 1, 9 70

Rimljanima 1,24 74,80 Rimljanima 1,30 68 1, 5 76,127 2,10 70,95 1, 8 76 2,11 41,98,106 1,10 71 2,12 57,112 2, 5 .97- 3,13 93 2,10 110 3,16 108 2,17 71 5, 4 121 5, 2 76 . " 6,11 104,121 5, 8 81 6,11 104,121 5,14 89 7,40 117 6, 3 86 8, 6 65,67,68 6, 3— 5 91 10, 2 88,90 6, 4 70 10, 4 88 6, 6 92 11, 1 91 6, 3 89 11, 2 124

140

11.12 67,88,71 4, 4 71 11.23— 25 119 4, 6 104,112 12, 3 . 85,95,102 4, 7 70 12, 4—6 46,94 5, 2—- 3 85 12, 6 94 6, 8 70 12, 8 70 12,11 94 Efežanima 12.13 86,116 1,22 70 12.21 116 1,13—14 97 12,28 46,96 1,17—18 115 13, 5 131 2, 5 89 14, 2 116 2,12 84 14.24— 25 93 3, 9 71 14,51 111 4,15—16 70 15.22 89 4,30 105 15,41—42 97 5,27 77 15,44 122 15.46 103 Filipljanima 15.47 67,103 2, 8 81 15,49 89 2, 9 77

2,10—11 77 Korinćanima 2 3 ^Q U 91

1, 1 70 343 78 2,17 116 ' 3,17 91 3, 8 111 3,21 122 3, 9 111 4, 7 123 3,14 108 3 IQ 44 Kološanima 3^16—17 108 1,12 78 3.17 27,44, 1,13 122

111 1,15 74,102 3,17—18 108 1,16 80 3.18 108 2, 3 80 4,10 89 2,11—12 91 5, 8 122 2,19 70 5,17 105

13, 3 116 ' 13,13 113 3 ' 3 — 4 1 2 2

3, 9—10 89 Galaćanima

^ S o l u n j a n i m a 1

3,'l9 90 1, 9 84 3,27 86 3, 2 122

141

3,12-4,1?

4 3 44,108 122

Sohmjanima 2

1, 1 71 1, 7 87 2,15 124 3, 5 43,107

Timoteju 1 5,21 27,87 6,15 97

Timoteju 2 1,14 2, 2 3,16 4, 6

Titu

1, 2 2,13

70,117 87

109 122

122,123 96

Heb r ej ima

1, 3

1,14

2,10 3, 6 6, 4

10, 1 10,35—36

Petrova 1

3,21

Petrova 2 1, 4 1,21

Ivanova 1

3, 2 3,24

73,74, 79,118,

26,37 108

79 90

111 90

128

92

55 58

55 70

K A Z A L O O S O B N I H I M E N A

A. Drevna imena

A e c i j e A n t i o h i j s k i A k a c i j e P a l e s t i n s k i A l e k s a n d a r A l e k s a n d r i j s k i A m b r o z i j e M i l a n s k i A m f i l o h i j e A p o l i n a r L a o d i c e j s k i A r i j e A l e k s a n d r i j s k i A r i s t o t e l A t a n a z i j e V e l i k i A t e n a g o r a A u g u s t i n H i p o n s k i B a z i l i j e , otac B a z i l i j a V e l i k o g Ćiril J e r u z a l e m s k i D a m a z , papa D i d i m S l i j e p i D i j a n e j Cezare j sk i D i o k l e c i j a n , car D i o n i z i j e A l e k s a n d r i j s k i D i o n i z i j e , papa E l e u z i j e Cizički E m i l i j a , B a z i l i j e v a m a j k a Eudoc i j e C a r i g r a d s k i E u n o m i j e Cizički Eustaz i j e iz Sebaste E u z e b i j e C e z a r e j s k i Euzeb i j e , pov jesn ik Euzeb i j e P a l e s t i n s k i

20, 25, 63 72 19 16 34 10, 30, 63 16,19,25 9, 16, 17, 18, 22, 24, 124 126 14, 15, 17—19, 23, 33, 36, 53-126 34 11 10, 19

16 23, 34 14, 19 11 124—125 124 24—25 11, 13 10 20, 25, 72 13, 24—25, 30, 32—33, 58 14 22 125

142

zebi je Samosatsk i zoj A n t i o h i j s k i . m i l i j a n acijan, car

gur Čudotvorac gur N a z i a n s k i gur N i s a e n s k i gur N a z i a n s k i (otac) gur, str ic B a z i l i j a ar i je P o i t i e r s k i ner i j e , n a s t a v n i k nej L i o n s k i o n i m S t r i d o n s k i i j a n , car i je Afrički list I, papa l ist II , papa sment A l e k s a n d r i j s k i ?ment R i m s k i astat in V e l i k i , car ani je , retor e r i je, papa cedonije C a r i g r a d s k i k r i n a , B a z i l i j e v a b a k a k r i n a , B a z i l i j e v a sestra ratoni je N i k o m e d i j s k i leci je (nepoznati autor) Leci je A n t i o h i j s k i dest, službenik sreći je, B a z i l i j e v brat gen i l i n A n t i o h i j s k i ar, B a z i l i j e v brat ton t i n erezi je, n a s t a v n i k

-125

-14

15 16 127 11

12, 126—127 12—14, 22, 57 10, 12, 92 15 11 19 13 124-34 12-126 21 124 55 124-9 10, 12 24 24, 28 11— 12 12— 13, 24 24 127 10, 16, 19, 57 10 12, 24 12, 55, 125 16 12 89 94 ' 13

-125

Sabe l i j e S e r a p i o n T m u j s k i Teodozi je , car Va lent , car

L . A b r a m o w s k i P . A l l a r d A . A n g e l i R . A r n o u G . B a r d y J . B e r n a r d i W . A . B i e n e r t P . B , T . B i l a n i u k C. B l a n c B . B o b r i n s k o v P . T h . Camelo t II . v o n Campenhausen P. C . C h r i s t o u J . C o m a n N . C o r n e a n u Y . Cour tonne J . H . D a l m a i s J . D a n i e l o u H . D e h n a h r d A . D i r k i n g H . D o r r i e s

C h . L . Fe l toe P . G a l t i e r

J . d e G h e l l i n c k S. G i e t

J . G r i b o m o n t

21, 114, 124

23 10 10—11

B. Noviji autori

20 11, 15 10, 12, 14, 15, 17, 24 41 19—20, 24, 26—27 11, 15 124 54 125 39, 50 19 15 50 29—30, 32, 50, 67 I. 7 I I , 13,15—16,17,19,21,24—25,54 54 11—12, 15, 22, 24, 57, 92 30, 54, 67 78

9,15, 22, 28—29, 30—31, 33—34, 39, 42, 50, 54, 57—58 124 50 54 11, 13, 15, 17, 54

14—15,19,22—25,27,30—31,50, 125—126

145

J . Gross V . G r u m e l W . H a f n e r E . P . C . H a n s o n W . D . H a u s c h i l d A . H e i s i n g K . H o l l A , J a u b e r t J . N . D . K e l l y J . A . K l e i s t G . K r e t s c h m a r A . L a m i n s k i L . L e b e - O . Rousseau J . L e b o n F . Loo fs M . L o t - B o r o d i n e P . M e i n h o l d E . A . d e M e n d i e t a B. P i a u l t G . L , Pres t ige B , P r u c h e

A . P u e c h H . R a h n e r H . d e R i e d m a t t e n A , M . R i t t e r J . Scherer B . Scheve T . J . Šagi-Bunić I . O. de U r b i n a L . R . W i c k h a m H . A . W o l f s o n

•27, 30

54

28 24 22, 50 22—23, 26 22, 30, 50

10, 41—42, 54

125

2 2 — 24, 26, 58

125

26—27

23

14

23, 89

24

54

2 3 — 25, 26, 27, 28

17, 29, 31, 50, 54

22

16, 22, 4.5

10—11,14—15,17,25—28, 30—31, 32—34, 42, 50, 52, 54,57, 87, 125—126 32

15

18

19, 25—28, 28, 57—58

126

50

19, 22, 125 10, 22, 23, 24, 57, 58 20, 22 67

K A Z A L O GRČKIH R I J E C I I I Z R A Z A

anćmoios 20 apatheia 78 a r k h e 10.1 dikhotomeo 97

dogma 118 h o K y r i o s 57

homoios 19 homoiousios 19 homoousios 18—19 homos 19 ho theos 63,71

hyperokhe 73

k e r y g m a 118

khr i s tomakhountes 24

k t i s m a 26

k t i z o n p n e u m a 26

logos 71

m a k h o m a i 24

monos 101

morphe 80

oikonomeo 45

o ikonomia 78

ousia 17,18,19

p n e u m a 24,28 pneumatomakhos 24

prosopon 21

t o K v r i o n 57

theomakhe in 24

theologia 71

theos ' . 63,71

146 147

S A D R Ž A J

P r e d g o v o r 5

U V O D

P r v o pog lav l j e : B a z i l i j e v o doba 9 1. Crkveno-politički o k v i r B a z i l i j e v a života 9 2. B a z i l i j e v život i d je lovanje - 11 3, S tan je u C r k v i 16 4, Teološki p r o b l e m i od N i ce j skog do

C a r i g r a t s k o g sabora 17 A. Razmišljanja o B o g u S i n u 17 B. Sabe l i j evs tvo 21 C. . D u h S v e t i u teološkom r a z g l a b a n j u 21

Drugo pog lav l j e : Spis o D u h u Svetome 29 T e m e l j n i sud 29 Raz l og , v r i j e m e , c i l j i povod d je la 30 P i t a n j e autors tva 31 Značajke d je la 32 Teškoća za r a z u m i j e v a n j e 32 Dopr inos d j e la »Duh Sveti« pneumato iog i j i 33 K n j i g a »Duh Sveti« kao i z v o r 34 S t r u k t u r a d j e la 34 P r i l i k e u k o j i m a spis nastaje 35

Treće poglavlje: B a z i l i j e v n a u k o D u h u S v e t o m 36 1. Heretička pneumato log i j a 36 2. N a z i v l j e za D u h a 37 3. N a r a v D u h a 38 4. D u h u Božjem, o ta j s tvu 39

149

9 10 11

D u h p r i m a b i tak D u h s tvor i te l j D u h j e G o s p o d i n Z i v o d a j n i D u h Proroštva dolaze od D u h a D u h u pov i j es t i spasenja D u h u v j e m i k o v u životu

Četvrto poglavlje: Zasebna p i t a n j a

1. D u h i m a mjesta u s lavosp jevu 2. D o g m a i k e r i g m a 3. B a z i l i j e šuti o i s tob i tnost i D u h a 4. Pobožanstvenj enj e 5. B a z i l i j e v n a u k o D u h u i C a r i g r a d s k i sabor

P R I J E V O D

B i b l i o g r a f i j a

B i b l i j s k o kaza lo

A . S t a r i Z a v j e t

B . N o v i Z a v j e t

Kazalo osobnih imena

A . D r e v n a i m e n a

B . N o v i j i a u t o r i

Kazalo grčkih riječi i izraza

adržaj

41 42 43 44 45 45 47

49 49 50 52 54 56

61

133

137

137

139

143

143

145

147

149

Biblioteka

SLUŽBE BOŽJE

1 . S t a n k o Radić, I K R U H O K R A D I C E G L A D U J U , uz poruku riječi Božje za godinu — A, M a k a r ska 1974. — C i j e n a 60 d i n .

2 . S t a n k o Radić, S M A S K A M A D O L J E , uz p o r u ku riječi Božje za godinu — B, M a k a r s k a 1975. — C i j e n a 60 d i n .

3 . B e r n a r d i n Škunca-Andri ja Bilokapić, S L A V I T I RIJEČ, novi oblici zajedničkih slavlja, M a k a r ska 1976. — C i j e n a 60 d i n .

4 . F r a M a r i o Jurišić, MAJČINI D O M O V I , G o s p i na svetišta među Hrvatima, M a k a r s k a 1976. — C i j e n a 30 d i n .

5 . S t a n k o Radić, U S P R A V N O D A L J E , uz poruku riječi Božje za godinu — C, M a k a r s k a 1977. — C i j e n a 70 d i n .

6 . F r a M a r i o Jurišić, N A D A USKRSNUĆA, govori i misli o smrti kršćanina, M a k a r s k a 1977. — C i j e n a 35 d i n .

7 . B a z i l i j e V e l i k i , D U H S V E T I , previo, napisao uvod i bilješke Marijan Mandac, M a k a r s k a 1978. — C i j e n a 70 d i n .

Narudžbe: »Služba Božja« Žrtava fašizma 1 58300 Makarska

0