Dr Alberto Rivera

Vatikanske ubiceIspovest biveg jezuite

- KAKO JE NASTAO KOMUNIZAM?

- KO JE PISAC PROTOKOLA SINOSKIH MUDRACA?

- KO JE PRAVI AUTOR HITLEROVE KNJIGE MOJA

BORBA?

- KAKO JE NASTAO ISLAM?

Pred vama je neverovatna pria o bivem jezuit-skom sveteniku i njegovom obraenju. Dr AlbertoR. Rivera je mo rao da ostane na adresi sa identifika-cione kartice (slika dole) dok je ekao odluku crkve-

2

Predgovor

2

nog suda u svom sluaju 1967. godine, ne to presvog istupanja iz rimokatolike crkve.

Ispod su neke od poslednjih slika Dr Rivere, slika-ne kada je bio direktor kole za svetenike u SanLorencu, u paniji.

Poglavlja koja su pred vama bazirana su na ivot-noj prii i drugim informacijama koje je bivi visokorangirani jezuitski svetenik Alberto Rivera dao izda-

3

Dr. AlbertoRivera, fotografijaiz 1985. godine.

3

vakoj kui Chick Publi cations. Do svoje smrti 20.juna 1997, Dr Rivera intenzivno je istraivao rimoka-toliku crkvu i njenu ulogu u svetskim politikim iekonomskim tokovima. Putovao je po svetu dreipredavanja u crkvama i kolama gde je pomogaomnogim rimokatolicima da napuste pogrean religij-ski sistem. Mno gi bivi katolici, i drugi ljudi, dugujuRiveri to su dobili informacije od znaaja za svojivot.

Izdava

4

Donna Eubanks (biva kalue-rica): Danas sam istinski religio-zna na kon 23 godine koje samprovela kao kaluerica u samo-stanu Sv. Josif. Mo gu da kaem,na osnovu linog iskustva, da DrRivera govori istinu o ri mo ka to -likom religijskom sistemu.

Clark Butterfield (bivi katoli-ki svetenik): Nakon to samproitao ispovest Alberta Rivereshvatio sam da nisam sam u svo-joj elji da kao bivi katoliki sve-tenik pomognem mnogima dashvate rimokatoliku prevaru.Poastvovan sam to sam u istomtimu sa Albertom Riverom.

5

Moja ivotna pria zapoela je u paniji, 1942.godine. Majka me je vodila na upis u katoliku kolu.

- Oe Avrame, ovo je najsreniji dan u mom ivo-tu. Danas moj sin poinje da ui za svetenika.

- Da gospoo Rivera, dobro ste ga pripremili zato veliko zvanje. Pogledaj Alberto, vidi li zgraduispred nas, to je kola u koju te vodimo.

- Da, oe Avrame, vidim je, - rekao sam.- Krstio sam Alberta i sada sam srean sto ga

mogu provesti kroz ova vrata. Doi, sine. Ali, kada sam doao pred vrata kole, neka unutra-

nja sila me je odbijala da uen unutra:- Ne, majko, ne! Ne elim da ostanem ovde, hou

da se vratim kui sa tobom, vikao sam.- Alberto, prestani ve jednom, mora ostati ovde.

Mora. ta je to sa njim? Oe, ne razumem. Alberto je poeo svoje kolovanje kada je imao 7

godina.

6

Prvo poglavlje

Poeci

Dve godine kasnije...- Oe, tri ene su dole da trae brata Alberta.

Njegova majka umire. - Ko su one? - pitao je svetenik Avram.- Njegova baka i dve ujne. - Uvedi ih i poalji nekoga po brata Alberta.ene su ule u kancelariju svetenika Avrama:- Da li vas je doktor poslao? - pitao ih je svete-

nik.- Da oe, nemamo puno vremena, ona je jako

bolesna. Doktor kae da moramo da pourimo akoAlberto eli da je vidi ivu, odgovorile su.

- On e stii za trenutak. Ja sam ubrzo stigao.- Brate Alberto, tvoje roake su dole da te vode

kui. Tvoja majka umire. - ta oe, o ne! Ne oe, neu da idem kui. Ovo

je moja kua, ovo je moja porodica! Crkva je mojamajka!

Nakon intenzivnog poduavanja od strane jezuit-skih svetenika, ja sam se potpuno promenio.

- Sine moj, da te pitam neto... Podigni glavu ipogledaj me. Zar ti nisi doao ovde da bi postao sve -tenik?

- Da, oe! - odgovorio sam.- Zar se ne sea da si prihvatio jedan od najsve-

7

tijih zaveta - zavet poslunosti? Izgleda da nisi spre-man... Ja ti nareujem da ide kui, a ti odbija.

- Sa vaon dozvolom oe, spreman sam da idem,odgovorio sam.

- Dozvoljavam ti. - Oe, da li u se vratiti? - Da, brate Alberto, vratie se... - Za ime Boga Alberto, pouri! Tvoja majka eli

da te vidi pre nego to umre, pourivale su me roa-ke.

Kada smo stigli u katoliki samostan, gde je lealamoja majka, situacija je bila napeta do usijanja.

- Zato ste premestili gospou Rivera u ovusobu? , pitala je glavna asna sestra.

- Govorila je udne stvari o nekim duhovima kojidolaze u njenu spavau sobu i plae je. Traila je da jepremestimo - odgovorile su ostale asne sestre.

- Kakvi duhovi? - usledilo je novo pitanje.- Ne znam! Uradila sam ta mi je reeno. Otac

Avram se sloio. - Ah! Otac Avram. Onda je u redu. asne setre su pokuavale da umire mog oca:- Gospodine Rivera, vaa ena je bila svetica.

Pomagala je svima. Niko nije bio bolji od nje. Bila jepotpuno odana devici Mariji i njenoj crkvi. Nikadnije propustila nijednu misu.

8

- Da, Tereza je svetica. - govorile su druge asnesestre.

U tom trenutku, ja sam ulazio na vrata. asnesestre su me prepoznale.

- Alberto dolazi! Idi reci Terezi da joj je doaosin.

- Oh, hvala Bogu. Idem, idem! Majka me je snano zagrlila i traila je da joj

pomognem.- Alberto, sine moj, svetenie. Bojim se. Ne

elim da umrem. Pomozi mi, pomozi. Hou da mipomogne. Moli se za mene presvetoj devici Mariji!Alberto! Molila sam se ak i Isusu, ali ne dobijamnikakve odgovore. Pomozi!

Bio sam bespomoan i obratio sam se sveteniku:- Oe Avrame, ne znam ta da radim. Zar ne

moete neto da uinite? - Sine Albero, uinio sam sve to sam mogao -

odgovorio je.Moja majka je vikala:- Oh Boe, ponovo vidim uasne duhove koji

dolaze po mene! Tako se bojim. U sobi su!Svetenik Avram je nastavio:- Tvoja majka je primila sve svete obrede i speci-

jalni oprost grehova od svetog oca pape. Odrana jei specijalna misa.

9

Moja majka tada nije uzimala nikakve lekove.Vikala je i dalje:

- Oh ne! Zar ih ne vidite? Hoe da me stave uvatru! Doli su po mene Alberto! Neu da umrem iodem tamo! Pogledaj te ljude u vatri!! Ta groznaudovita dolaze po mene! Ne, Alberto! Uini da oduod mene. Pomozi! Bojim se da umrem! Vatra, udo-vita...

- Mama, mama, vrati se! Svetenik Avram je konstatovao:- Umrla je, sine moj. Moja majka, Tereza Rivera je umrla sa 33 godine.

Narednog dana svetenik Avram je pokuao da meohrabri:

- Alberto, mora verovati crkvi. Ja sam svetenikkoji te je krstio. Zar meni ne veruje? Moda eposle sahrane eleti da pria sa mnom.

U sebi sam pomislio:- Nisam ti ja sin! Sve je la! Sakramenti nisu

pomogli mojoj majci. Crkva joj nije pomogla kada jojje trebala pomo i uteha. Otac Avram je laov! On bitrebalo da bude kao Isus, a Isus nije pomogao.

Kanonsko pravo i dogma rimokatolike crkve dajusveteniku dve moi: da oprata grehe i da izvodi

10

misu. Ovo ga postavlja u poziciju Isusa, prema rimo-katolikom uenju.

Bio sam duboko razoaran. Oseao sam se mrtaviznutra. Nisam vie verovao ni u ta.

Posle sahrane bio sam duhovno slomljen. Kleaosam pored majinog groba i razmiljao:

- Ako je otac Avram lagao, onda moda on nijeuradio ta je trebalo da uradi...

Draga mama, ako postenem svetenik, ja u naiodgovore i istinu. To u uiniti!

Boe, pomozi mi da postenem svetenik da bihmogao da pomognem svakome kome je potrebno.

Mama, vratiu se u kolu zbog tebe, vratiu se date vidim, mama, kad postanem svetenik i bieponosna i srena... Zbogom mama, volim te mno -go.

Nakon viegodinjeg kolovanja, uraenog dokto-rata i rada u okviru rimokatolike crkve, saznao samono to nisam ni sanjao da u saznati. Zbog toga sammorao da napustim crkvu i da napustim paniju, ukojoj sam radio.

U paniji sam radio kao jezuitski svetenik i biskupu rimokatolikoj instituciji. Jezuiti su na samom vrhureligioznih redova u katolikoj crkvi. Osnovani su odstrane oveka po imenu Ignacije Lojola 1541. godine

11

sa ciljem da se zaus tavi irenje svih religijskih pokre-ta suprotnih rimokatolicizmu. Oni su bili inteligenci-ja. U prolosti, jezuiti su savetovali kraljeve i obaralivlade. I jo uvek to rade. Oni su instruktori na rimo-katolikim univerzitetima. Jezuiti su mnogo monijinego to bi ikada mogli i da sanjamo.

Jezuita ima oko 100.000. Ovaj broj ukljuuje ijezuite koji su van rimokatolikog svetenstva. Ljudibi pomislili da su oni potpuno odani papi i da papavodi Vatikan. Ali ne, postoji jedan drugi ovek koji ustvari vodi celu predstavu. Taj ovek je jezuitski gene-ral. Poznat je pod nazivom crni papa.

On nije crnac, nego se samo oblai u crno. On jenajmoniji ovek u Vatikanu.

Nita nije kao to izgleda. Rimokatolika instituci-ja je puna iznenaenja. to sam napredovao ka viimpoloajima, saznavao sam stvari koje su me sve vieuznemiravale. Pretpostavljam da zato oko 86% sve-tenika (ukljuujui i jezuite) prolazi kroz psiholokei psihijatrijske tretmane i ispitivanja.

Ali, da krenem od poetka.Prva stvar koja je uzdrmala moju veru bila je smrt

moje majke. Ona je bila potpuno odana crkvi i nikadnije dovodila u pitanje njena uenja, jer je verovalasvetenicima. A ipak je umrla bez Boga, sa izrazomuasa na licu. Svetenik mi je rekao da je uinio sve

12

to je mogao. Slepo verovanje crkvi kotalo je mojumajku ivota. Oseao sam da je svetenik za to kriv.Zakleo sam se da u postati svetenik i otkriti istinu.Da, smrt moje majke je bio prvi veliki dogaaj koji jeuzdrmao moju veru.

Sledei dogaaj koji me je uznemirio desio se ukoli jedne noi. Dok sam spavao neko se uunjao umoj krevet i poeo da me ljubi. Burno sam reagovao:

- ta? Izlazi iz mog kreveta!Mladi nasilnik je poeo da vie:- Jao! Oe rektore! Oe! Doite! Moj nos, slomio

si mi nos! Rektor je brzo naiao:- ta se ovde dogaa? - Alberto me je udario u nos, oe, vikao je moj

kolski drug. Pokuao sam da se odbranim:- Oe, on je uao u moj krevet i poeo da me

ljubi, i... Rektor mi nije dozvolio da zavrim:- Napolje, svi izlazite napolje iz sobe... Ti ostani

ovde, Alberto. Sram te bilo Albeto! Spusti se na kole-na i priznaj svoj greh!

Bio sam okiran:- Ali oe, on je doao u moj krevet. Ne razu-

mem!

13

- Na kolena! Priznaj greh! - vikao je rektor.- Koji je moj greh? - Tvoj greh je, Alberto... on ti je ponudio svoju

ljubav, a to je bila Boja ljubav, a ti si to odbio! Na moje zaprepaenje, homoseksualac nije uop-

te osuen. Kako je vreme prolazilo, otkrio sam da jehomoseksualnost prisutna u celoj crkvi, od sveteni-ka pa sve do kardinala.

injenica da Rimska crkva ne dozvoljava brak sve-tenicama i sestrama je izazvala velike probleme. Doksam bio u crkvi mogao sam da vidim da su nekesestre ispovedale lezbejstvo, a druge su imale ljuba-vne afere sa svetenicima. I to je zaista stalni izvorfrustracija za normalnog oveka.

Poznato je da su radnici, koji su kopali na imovinikatolike crkve, pronali skrivena groblja. Nali sukosture beba koje su rodile kaluerice. To se desilo uSevilji, u paniji, 1934. godine. Takoe i u Madridu,1932. godine. I u Baskiji, regiji na severu panije.Vlade predsednika Aznara i Manuela Azane zahteva-le su nacionalnu istragu manastira, kola i drugihrimokatolikih institucija. Mnoge takve grobnice suotkrivene u paniji i u Rimu. Katolici u paniji su bilizgroeni i napali su i unitili mnoge od crkvenihzgrada gde su ovi tuneli postojali. Dravni lekari su

14

pregledali tela i ustanovili da je smrt nastupila gue-njem.

U svetlu ovoga, zar nije udno da je rimokatolikacrkva protiv abortusa?

Ali, bez rimokatolikog svetenstva ne bi bilo nirimokatolike institucije. Zato? Najvaniji zavet jezavet celibata, bez kojeg nema sakramenta reda. Topostavlja svetenika na presto. Oni trae od Boga daim bude naklo njen s veom milou nego drugima,jer su ostali neoenjeni. Ako bi se svi svetenici oe-nili, to bi unitilo sistem, jer je ustanova uteme ljenana odreenom kanonu koji kae da papa moe bitisamo iz redova svetenstva, a ako nema pape, nemani rimokatolike institucije. Papi je namenjena ulogavladara sveta.

Tu taku je najvie promovisao Avgustin, rimoka-toliki teolog, oko 420. godine u originalnoj verzijiknjige Boji grad. U svim ostalim verzijama taj deoje odstranjen, da za njega javnost ne bi saznala. Sadaje papa sunce, vladar univerzuma - svemira.

15

Zemaljski vladari predstavljaju mesec i reflektujunjegovu slavu. Svi ljudi koji se klanjaju pred njim jesuzemlja.

U citatu se kae da Bog papi garantuje boanskupravdu kao Isusu Hristu na Zemlji, kako bi tajnokontrolisao stanov nitvo svake drave preko obra-zovne, politike, ekonomske i vojne moi.

Sledei veliki ok doiveo sam u koli. Imao sam16 godina. Uitelj je govorio o tome kako je Petar bioprvi papa. Postavio sam pitanje koje me je umalounitilo.

- Ustani Alberto! ta si rekao? Tada nisam znao da sam izazvao papu lino. Da bi

dokazao da je apostol Petar bio prvi papa, uitelj jerekao da je Simon Petar bio stena na kojoj je izgrae-na rimokatolika crkva.

- Kako moe Petar biti stena na kojoj je sagrae-na crkva? - upitao sam.

- Zato to to jasno pie u staroj aramejskoj Biblijikoja vie ne postoji - usledio je gnevan odgovor.

- Ne razumem - rekao sam. - Nisam ti dao dozvolu da postavlja pitanja,

Alberto - grmeo je profesor. Ali, ja sam eleo odgovor na moje pitanje.

Nastavio sam:

16

- Na asovima grkog i latinskog jezika ste namrekli da Simon znai pesak, a Petar - mali kamen.Zar nije Isus stena? Isus je rekao: Na ovom kamenusazidau crkvu svoju. Dakle, Petar ne moe biti tastena. Jer Isus malo posle toga naziva PetraSotonom.

- Napolje! Izlazi iz moje uionice. Preterao si!Govori kao jeretik, kao komunista. Saekaj menapolju!

Dva sata kasnije, profesor mi je u kancelariji rekaoneto iznenaujue:

- Nisam te pozvao u moju kancelariju zato to siuradio neto loe. Nego zato to je to to si rekaoveoma opasno - rekao je profesor.

- ta sam uradio, zato ste me onoliko vreali? -pitao sam.

- Morao sam da se zatitim iako se slaem saonim to si rekao. Ne smem da dozvolim da moji stu-denti saznaju ta za ista mislim - odgovorio je profe-sor.

- Ne razumem, oe! - Da sam te prijavio rektoru, bio bi kanjen! To

to si uradio je veoma, veoma opasno. Jednog danae saznati da pos toji puno stvari o kojima nikad nesme da govori. Dakle, upozoren si. Sad idi!

17

U koli nam nisu dozvoljavali da itamo Bibliju.Samo su instruktori mogli da je koriste. Jednog danami je jedan mlai student dao Bibliju:

- ta je ovo? - upitao sam. - To je pitanje ivota ili smrti, Alberto! itaj to!

Moram da idem, dovienja. Plaio sam se. Na knjizi nije bilo zvaninog rimo-

katolikog peata. Pokuao sam da se oslobodim teknjige. Ako bi me uhvatili da itam Bibliju, bio bioptuen za krivoverstvo. Zbog toga sam je sakrio.Danas nosim naoare zato to sam tri godine itaoBibliju kriom, ispod pokrivaa uz pomo baterijskelampe.

Kada sam saznao da je apostol Petar bio oenjen,umalo nisam umro!

U to vreme poeli smo na asovima da uimo isto-riju inkvizicije. Tada sam zamrzeo sve ne-katolike. Alineke su me informacije potresle. Tada jo nisam znaoda u uskoro biti treniran da radim kao prikriveniagent sa ciljem da unitavam ne-katolike crkve.Inkvizicija je bila najstranija mainerija okrutnosti imoi koju je svet ikada upoznao.

Crkvu su tada vodili dominikanski monasi, ali upozadini su i tada stajali jezuiti. Sveta stolica je dono-sila uasan teror, gde god je dopirala njena mo.Niko nije bio siguran.

18

Rimokatolika crkva je od 1200. godine proizvela68 miliona rtava. Danas rimokatolika institucijapokuava da izmeni istoriju, odnosno, ono to jevezano za inkviziciju, kako bi prikrila svoja nedela.Knjige o tom predmetu tajanstveno su nestale izmnogih biblioteka. To je najbolje skrivana tajna mo -dernog vremena. Na asu crkvene istorije nastavniknam je proitao ta se stvarno dogaalo u vremeinkvizicije:

- Jednog dana ete morati kao svetenici odgo-varati na pitanja o inkviziciji. Na ovom asu emorazmotriti ta se u stvarnosti dogodilo. Proitau vamjedan sluaj da biste razumeli da je crkva imalaautoritet da osudi jeretike i nad njima izvri smrtnukaznu. Dana 21. maja 1559. godine, neki ne-katolicisu bili sabrani u jednoj kui i itali su Bibliju. O tomeje neko obavestio Sveti ured za koji je to bio pravizloin, kanjiv smru.

Inkvizitori su ubrzo stigli:- Uhvatite jeretike! Stoj! U ime Svetog ureda! Oni

obo avaju avola. To je sastanak vetica. Meu uhapenima je bila i kraljeva roaka. Njeni

prijatelji su preklinjali da je puste:- To je Dona Isabela. Molim vas oslobodite je.

Ona je roaka kralja Filipa.

19

- Jeretik je jeretik! Bez obzira da li je grof, princ ilikralj! - usledio je odgovor.

- Smilujte se. Trudna je. Dobie bebu. - Bog nee zatititi dete jeretika jer e i ono biti

jeretik. Vodite je! Tribunal i porota su navodno stajali na poziciji

Boga. Neslagati se s njima, znailo je suprostaviti seBogu. A kralje va roaka Isabela nije elela da seodrekne svoje vere:

- Ne, neu. Kako mogu da da se odreknem svogBoga?

- Jeretiku! Hoe li povui to to si rekla? Hoeli se pokajati? - uzvikivao je predsedavajui Svetogureda.

- Kako mogu da se odreknem onoga koji mi jedao ivot? Kako da se odreknem onoga koji je mojajedina nada za venost nakon to vi izmasakriratemoje telo. Gospodine, ja neu lagati, nakon to samsaznala istinu.

- Smrt vetici, ona je laov! ... ta je istina, recinam? Priznaj, vetice! ta je istina? - vie glasova jeuzvikivalo.

- elite da znate istinu? Molim se Bogu da vampomogne da ga upoznate. Bog je rekao...

20

- Dosta jeretiku! To je rekla devica Marija! Laes!To je rekla sveta majka, kraljica neba! Ubijte je! Sta -vite je na lomau!

Dona Izabelu su privezali. Kapljicu po kapljicuvode su joj putali u usta, a s njom i otro lanenoplatno. S vodom je prisilno gutala i otro platno, svedok kraj platna nije dospeo do eluca. Tada su ga iznje povukli tako, da su joj istrgli sve, od eluca dousta (vidi sliku na sledeoj strani).

Ali, Izabela je i dalje odbijala da se odrekne svojevere u Boga. Morala je da plati stranu cenu za to.

- Spalite je u slavu Boga! Prljavi jeretik, vetica! Na kraju je bila spaljena. Tako je Dona Izabela

umrla sa svojim neroenim detetom u plamenu. Na predava u koli je opravdavao ovakve pos-

tupke:- I vidite, tako je Bog zatitio nau veru i spasio

nau crkvu. - Da, oe, da! - uzvikivali su aci. Ja sam, naravno, posumnjao da tu neto nije u

redu. Bio sam zbunjen i ak sam imao none more.Ali, ipak sam mrzeo ne-katolike. Verovao sam da suoni nai najvei neprijatelji. Tada sam dobio zadatakda radim u tajnosti, da se infiltriram u druge crkve ida ih unitavam.

21

Imao sam 14 go di na kada sam poeo da uim odrugim hrianima i njihovoj jeresi. Profesor mi jerekao:

- Alberto, grupa u kojoj e ti raditi koncentrisaese na ove grupe crkava: pentakostalce, baptiste ievangeliste (tabela na sledeoj strani).

22

Kako su godine prolazile, infiltrirao sam se u sto-tine crkava i drugih organizacija.

Oko 1550. godine, jezuiti su poeli da se infiltrira-ju u sve religije i denominacije. Oni to rade i danas namnogo suptilniji nain, zahvaljujui ekumenskompokretu.

Svetenik nam je pokazivao kako da lomimo hlebi kako da se ponaamo po obiajima drugih crkava.Ka da su smatrali da smo spremni, dali bi nam tanelokacije crkava u koje treba da se infiltriramo i reklisu nam da se pretvaramo kao da smo biblijski reli-giozni.

A kako smo znali gde su ove crkve locirane? Jedinadozvoljena religija u paniji bila je rimokatolikareligija. Lokalni svetenici su imali liste. Ako neko nebi doao na misu, tajna policija je bila obavetena otome. Policija bi ih pratila dok ne bi pronala njihovetajne lokacije. Nauili su nas kako da se igramo sa

23

GRUPA A

- Episkopalna

crkva

- Metodisti

- Luterani

GRUPA B

- Adventisti

- Nazareni

- Hristova

crkva

GRUPA C

- Pentakostalci

- Baptisti

- Evangelisti

GRUPA D

- Alijansa

misionara

- Mormoni

- Jehovini

svedoci

GRUPA E

- Muslimani

- Kopti

- Pravoslavci

- Jevreji

Jedna od podela ne-katolika po grupama za delovanje.

decom pripadnika crkava u koje bismo se infiltrirali ikoja pitanja da im postavljamo kada smo bili nasamo.

Takoe, kada bismo bili pozvani na veeru, nauilisu nas da kupimo cvee njihovim enama i devojka-ma, da budemo vrlo ljubazni i da im otvaramo vrata.Rekli su nam da kada budemo nasamo s njima trebada im laskamo kako su lepe i armantne. Nauili smokako da se igramo sa njihovim oseanjima pokazu-jui veliko sauee kada umre neko od njihovihblinjih i pokazujui veliko interesovanje kada bi godprolazili kroz neku krizu.

Vrlo je interesantno kakvu smo taktiku koristili dapodelimo crkvu i unitimo svetenika koji je govorioda rimokatolika crkva nije hrianska institucija iliako bi rekao da rimokatolici nisu hriani. Zbog tihstavova on bi postao naa meta.

Samo u paniji, pomogao sam unitenje 19 crkava.Doz vo lio sam da budem uhvaen u jednoj raciji pro-tiv jeretika u paniji kako bi se moje ime pojavilo unovinama i kako bi javno bio prog laen jeretikom.Takoe sam posedovao pismo od ne-katolikogsvetenika, kojim me on preporuuje kao dobroghrianina, i oveka dostojnog poverenja. On nijeznao da sam ja odgovo ran za raciju i za to to je onu zatvoru.

24

Tada sam imao 17 godina. Sa pismom tog sve -tenika bio sam primljen u baptistiku crkvu u Vene -cueli. Moja institucija me je poslala tamo da se infil-triram i da se onda prebacim u vei inter-denomina-cioni teoloki fakultet u Kosta Rici. Moja misija jebila da unitim svetenika, crkvu i fakultet! Takoe jetrebalo da pribavim to vie imena i da ih poaljemnazad u Rim.

Sva ta imena se ubacuju u kompjuter u Svetomuredu. Dakle, Sveti ured, koji je nekada vodio inkvi-ziciju jo uvek postoji. Tamo su imena svakog ne-katolikog svetenika i imena svih lanova crkava usvetu, ukljuujui i rimokatolike. Ako se neko od njihu budunosti usprotivi jednoj svetskoj super-crkvikoju Rim planira da stvori, ti podaci e biti upotreb-ljeni protiv njih. A oni neprijatelji unutar rimske insti-tucije koji se usprotive rimokatolikom harizmat-skom pokretu bie ubijeni.

U pitanju je nova inkvizicija. Rimska crkva planirada likvidira sve one koji ele da ive po Bojim zapo-vestima. To e biti okultna ubistva povezana sa cr -nom misom.

Ali, da se vratim mom bivem radu, odnosno,tome kako sam unitio baptistiku crkvu u Venecueli.Polovina lanova te crkve je verovala da je rimokato-lika institucija takoe hrianska crkva. Njima sam

25

govorio ovako: O, da, imam puno roaka u katoli-koj crkvi koji vole Gospoda i koji su pravi hriani.To je hrianska crkva. Oni koji u to ne veruju izazi-vaju podelu i veliku tetu Bogu. Mnogi od tih katoli-ka su bili uniteni u njihovoj hrianskoj veri kada suih ne-katoliki svetenici napali. To mora prestati,treba da propovedamo ljubav.

Ne-katolikom sveteniku i onima koji su gapodravali bih rekao: Svetenie, vi ste u pravu.Katolika crkva nije hrianska crkva. Oni su metoliko zlostavljali u paniji. Oni mrze hriane. Mojdragi svetenik je jo uvek u zatvoru. Morate pro -testvovati protiv toga. Evo, moje ime je u novinama,nazvali su me jeretikom.

Dok sam preko baptistikog svetenika uao nainterdenominacioni seminar, zapoeli smo glasinekako je on u vezi sa 18-ogodinjom devojkom. Onaje bila na agent. Rekla je dekanima, koji su sesuprostavljali tom sveteniku, da eli da prizna da jeimala aferu sa njim. Taj svetenik je bio nevin. enase razvela od njega. Crkva je bila unitena i ja sampreao na svoj sledei zadatak.

Takoe, postojao je plan za unitenje ljudi koji nisueleli da prihvate nikakav kompromis, koji su bili vr-sti u svojoj veri? Postojala su tri naina:

- diskreditovati ga

26

- izolovati ga- ubiti ga na razliite naine

Broj jedan, diskreditacija. Unitili bismo ugled osobe laima o njoj, izvrta -

njem njenih rei. Prikazivali bismo tog ne-katolikogsvetenika kao neprijatelja zemlje, prouzrokovali mutekoe sa slu benicima, ili bismo ga povezali snekom enom koja je pos tavljena kao njegova sekre-tarica upravo da bi imala aferu s njim. Nekada bismotog svetenika pozvali hitno, kasno nou. Kraj putasmo postavljali enu i iscenirali da je doivela nes-reu, a kada bi se on zaustavio da joj pomogne, onabi povikala: Silovanje! Rastrgla bi svoju odeu, anjen saradnik bi je fotografisao i tako je ovajsvetenik bio uniten.

Kada bi vlada i policija istraivale sluaj nekog ne-kato likog svetenika koji je bio optuen za vezu sdrogama, mo derni mediji bi ga, svakako, odmahosuivali. Jednom sve teniku smo unitili ugled splet -kama oko kreditnih kartica. Pu no se govorilo o tome.Kasnije su se odgovorni izvinuli tom oveku, ali biloje prekasno. Sve to smo radili, da bi tim ljudima uni -tili ugled. Koristili smo i tajne telefonske pozive, teoptuivali njihove ene i decu za lana dela. To susamo neki od naina kojima smo nastojali da ih ocr -

27

nimo. Takav ovek bi postao nepouzdan i igosankao laov i lopov.

Broj dva, izolacija.O sveteniku smo poeli iriti vesti da je kontro-

verzan i da samo prouzrokuje tekoe. Nazivali smoga neprijateljem koji uzrokuje razdore, nejedinstvo.Govorili smo kako ima vlastitu neobinu nauku iliveru, da je ostao sam i da je bez sve tenika prijatelja.O njemu smo poeli iriti lai kako je do i veo nervnislom. Puno njih se nakon toga predalo, jer ih jeusamljenost prisilila da napuste slubu.

Broj tri, smrt!Ako bi ovek smatrao da je pozvan od Boga, i ako

pod svim tim pritiscima ne bi klonuo, poeli su sezbivati neobini dogaaji. Pregazio bi ga auto imorao je u bolnicu. Neka medicinska sestra bi iu-pala njegovu cevicu s kiseonikom, ili bi pomealalek tako da bi dolo do komplikacija i ovek bi umro.Smrt je mogla nastupiti i usled trovanja hranom, ili bizbog uzimanja psiho-kodljivih materija morao dabude premeten u duevnu bolnicu. Moglo je doi ido iznenadne tue sa strancima koji bi ga u mrakunapali noevima, ili je bio unajmljen ubica koji bi gaubio.

28

Kao to se moe videti, mi smo zaista u ratu!Protestantski interdenominacijski institut koji sam

unitio bio je u Kostariki. Sa mnom su dole i dvelepe devojke. Obe su bile iz rimokatolike omla din -ske borbene grupe. Izdavale su se za prave hriankekoje svoju veru temelje na Bibliji. Kar men je ukoledu bila u ulozi moje devojke, a Marija je dolada unitava svetenike, i da unosi seks meu stu-dente. Da bih dokazao svoje anti-rimokatolike sta -vo ve, esto sam se pred studentima prepirao sa jezu -itskim svetenikom koji je dolazio u biblijski koled.

Naravno da su ti jezuiti znali ko sam ja, to je svebila gluma. Sve to sam znao o toj koli prijavio samtim svete nicima. Oni su sve te informacije proslediliu Vatikan. Izaz vao sam uznemirenje meu studenti-ma krei pravila o strogom razdvajanju mukaraca idevojaka. etao sam drei se za ruku sa Karmen.

ta se deavalo sa tom kolom, nisam mogao daverujem. Nastavnice su bile zgroene. Namestio samzgodne katolike momke da zavedu mlae nas-tavnice. Poseivao sam ensku spa vaonicu kasnouvee. Jedne noi, Karmen i ja smo dozvolili da naszateknu u enskoj spavaonici. Ona je bila u spavai-ci.

Proula se vest da sve devojke rade isto sa drugimstudentima. Ljudi iz kole su se udili kako se ovo

29

dogodilo. Stvar je dospela u novine. Jezuitskisvetenik je ispriao priu novi naru. Koled je biopotresen, oznaen je kao mesto pokvarenosti.

Oblaio sam se kao bitanga i stalno sam kasnio.Zapo injao sam svae sa nastavnicima optuujui ihda nemaju hrianske ljubavi. U svakoj prilici sam ihubeivao da ima mnogo dobrih hriana u katolikojinstituciji i da su katolike kole najbolje zbog disci-pline. Govorio sam im kako tamo nikad nema skan-dala.

Moja koleginica Mari je imala pune ruke posla.Mnogi od 17 uenika koje je zavela bili su izbaeni.Sada je bio trenutak da pone da obrauje svetenike.Kada sam primetio da je jedan svetenik esto gleda,naredio sam joj da ga uniti. Tri svetenika su takopala. Zapretili smo da emo im upropastiti ivote akone prestanu da govore protiv katolike crkve. Misijaje bila uspena. Sva tri svetenika su postala eku-menisti. Od tada su samo propovedali o Bojojljubavi. Nikada vie nisu govorili o katolikoj crkvi unegativnom kontekstu. Sve su radili po naiminstrukcijama.

Na Biblijskom koledu sam nagovorio studente dastupimo u trodnevni trajk glau kako bismo pobolj -ali uslove studiranja. Ovo je dospelo u vesti. kola je

30

bila na ivici propasti. Katoliki svetenici su zahtevalizatvarenje kole tvrdei da je ona oruje avola.

Kada je uprava kole pokuala da me deportuje,Vatikan je, preko panske vlade, tvrdio da sam vojnidezerter. Tako sam se izvukao pre nego to su saznalida sam jezuita.

Interesantan podatak: Biblijski koled je danaspotpuno ekumenski i blisko sarauje sa rimokato li -kim svetenicima.

Ove devojke su zavodile svetenike iz dva razloga:branile su svoju veru unitavajui neprijatelje i skup -ljale su poene za izlazak iz istilita. Rimokatolikisistem je zamenio biblijsko unitenje nepokajanih saistilitem da bi mogli da imaju svoje svetenike isakramente. Biblija nam kae da su oni koji umru ugresima, kao nepokajani, izgubljeni zauvek i bieuniteni. Za njih je sve gotovo. Ali, godine 593, papaGrgur I je objavio uenje o istilitu kao privreme -nom mestu proienja (muenja) za one koji umrukao rimokatolici. Koncil u Florensu je ozva niioovo uenje 1439. godine.

Ali ako navedete ljude da veruju u istilite i da ihmoete spasiti od unitenja preko svojih veza, ondae oni uiniti sve to im svetenici kau i platiti kolikogod se trai od njih. Mari i Karmen su verovale da e

31

zavodei i unitavajui ove svetenike sakupiti poenekako bi manje vremena provele u istilitu.

U tom sluaju e ovako zavedeni vernici i ubiti akotreba. Monasi i monahinje koji su ubijali ljude tokominkvizicije, inili su to da bi jednog dana to pre iza-li iz istilita. Teorija o istilitu je mono oruje zakontrolu rimokatolika.

MisaKoji je smisao mise? To je sjajan izum. Smislio

ju je jedan rimski biskup 386. godine. Za vreme kon-cila u Trentu nova re je smiljena da objasni misu:transsubstancija. To je znailo da svetenik ima moda pretvori hleb i vino u telo i krv Isusa Hrista.

Dakle, rimokatoliki svetenik tvrdi da moedovesti Hris ta sa neba i ponoviti raspee svaki putkada se izvodi misa. Rimokatolika institucija uvera-va svoje pripadnike da to veruju, i jo ui: Isus je naNebu kao sudija bez milosti. Nikome nije dozvoljenoda s molbom doe k Njemu. Pred Njegovim pres -tolom sedi Marija kao milosrdna majka, puna milostii razumevanja. Ona moli svog sina da oprosti, i imasamilosti prema onim rimokatolicima koji joj severno mole, i veruju da je ona suspasitelj i su ot -kupitelj. To rade s uverenjem da je Marija prolilasvoju krv istovremeno kad je i Isus umro na krstu,

32

zbog svojih bolova i trpljenja za oveanstvo. Marijaje njihova ulaznica za Nebo, nakon dolaska u isti -lite.

Zato oni nikad nee napustiti Mariju, jer se boje zasvoje due. Rimski sistem je jednu zemaljsku majkupreobrazio u boanstvo. Marija je njihova ulaznica zaraj nakon to izau iz istiita. Nikada se ne smejuodrei device Marije iz straha da bi izgubili due.

Voleo sam devicu Mariju svim svojim srcem. Ubiobih za nju, dok jednog dana nisam doao do sazna njakoje me je duboko potreslo: Kraljicu neba je slavilasotonska religija koja je poticala od starog Vavilona inazivala se oboavanje Vala. Bog je to mrzeo. Zatoje Isus nazvao Mariju ena, dok ju je taj sistem,danas nazvan rimokatolicizam, postavio za kraljicuneba. Rimokatolici moraju verovati da je Marijinamajka zatrudnela bez greha, da je i ona roena bezgreha. To je poistoveuje s Bogom i ini je majkomBojom.

NovoroenjeKada je rimokatolik pokropljen za krtenje, on

veruje da je nanovo roen, iako je jo dete.Rimokatolik veruje da je spasen sve dotle dok moliMariju, i ostane veran svome sistemu. Reeno im jeda izvan rimokatolike institucije nema spasenja. Kad

33

rimokatolik kae da je primio Gospoda Isusa kaosvog Gospoda i Spasitelja, to znai da prima Isusasvaki put kad jede hostiju ili hleb za vreme mise. Onveruje da stvarno jede Isusovo telo i krv.

Tako se i pokajanje prikazuje drugaije: pokajanjeza njih ne znai da se mole Bogu za oprotenje, daale zbog greha i da ostave grehe. Rimokatolik Bogapotplauje s pokorom. Svetenik mu oprata iodreuje pokoru za njegov greh. To znai da morada izmoli, na primer, 50 puta molitvu ZdravoMarija ili Oe na, ili da upali svee raznim sveci-ma, ili da hoda na kolenima oko crkve, ili netodrugo.

Zaista, kada je rimokatolik obraen, on ne moedalje ostati u rimokatolikom sistemu, jer je taj sistempotpuno paganski i uperen protiv Boga, i u njemujednostavno nema mesta za nekoga ko je iskreno reli-giozan.

UnapreenjeNakon to sam unitio teoloki institut, poslali su

me u Vatikan, gde sam postavljen za jezuitskogsvetenika. Poto sam u preanjem radu bioizuzetno uspean, postavljen sam u najvii stepenzakletve u redu. Dobio sam posebnu legitimaciju islubenu potvrdu mojih pretpostavljenih za rad u

34

drugim dravama. Pre nego to sam napustio ovuinstituciju, bio sam postav ljen za biskupa rimoka-tolike crkve i primio bulu posveenu od apostol-skog naslednika, rimskog pape. Legitimaciju jeizdala panska vlada 1967. godine pod vo stvom dik-tatora Franka. Njegova sluba sigurnosti je bila stro-ga kao Gestapo u Nemakoj. Zato sam se prilikomizrade legitimacije morao pobrinuti za razne doku-mente i proi kroz niz postupaka, da bi taj dokumentbio punovaan. On je predstavljao potvrdu vlade dasam bezuslovno pokoran papi, kroz konkordant kojisu potpisali vlada panije i Vatikan.

Kada sam postao svetenik, verovao sam da unai istinu i zadobiti mir, kao to sam obeao svojojmajci. Ali, bio sam nesrean. to sam vie napre-dovao u jezuitskom redu, to sam vie uoavao pok-varenost u toj instituciji.

Pozvali su me na tajnu crnu misu, koju je vodiojedan od viih pretpostavljenih jezuita u samostanuna severu panije. Kada sam se poklonio da poljubimnjegov prsten, zapazio sam simbol od kog mi sezaledila krv. Bio je to masonski simbol (vidi sliku nasledeoj strani). To je bila stvar koju sam mrzeo i pro-tiv koje mi je bilo dano da se borim.

Sve se ruilo. Saznao sam da je crni papa takoemason i lan panske komunistike partije. Dobio

35

sam vrtoglavicu kad sam saznao da je jezuitski gene -ral u tesnoj vezi sa iluminatima iz Londona. IgnacijeLojola, osniva jezuitskog reda, bio je lan iluminata.

Nekoliko sedmica sam bio bolestan, jer se sve,protiv ega su me uili da se borim, sjedinjavalonegde pri vrhu.

Zbog mog prethodnog rada i iskustva bio sampostavljen u ekumensko drutvo koje je bilo podkontrolom pape Jovana XXIII. Protestante nisu vienazivali jereticima, krivovercima, ve odvojenombraom. Ateisti nisu vie nai neprijatelji. Sve to jebilo sa namerom da bi svi vernici bili udrueni ujednu svetsku crkvu, a svi nevernici u jednu svetskuvladu. Mi smo se uspeno infiltrirali u sve organi-zacije. To novostvoreno remek-delo, trea sila, zovese harizmatski pokret. To je most prema Rimu.Protestanti su nas prihvatili rairenih ruku. Veliki

36

Prsten sa masonskimsimbolom.

uspeh su nam doneli pijuni u protestantskim crkva-ma. Zahvaljujui naim tajnim agentima, uvukli smose u hrianske televizije i publikacije. Prihvatili sunas kao uitelje, svetenike i evaneliste. irili smoljubav i njome smo ujedinjavali sve u jedno zajed-nitvo. To je nae probuenje.

Prva protestantska grupa u koju smo ubacili pi-june bili su adventisti, zatim baptisti, metodisti,prezbiterijanci, luterani i svi ostali, dok se nismo infil-trirali i meu mormone i Jehovine svedoke.

Sledei su bili seminari, univerziteti i koledi.Jezuiti su rukovodili rimokatolikim omladinskimakcijama, Marijinim skupovima i tako dalje. Sve nave-dene grupe su prestale da govore protiv Rima, ili supriznale da je rimokatoliki sistem hrianska crkva.Pobedili smo kompromisima. Skoro svi protestant skipropovednici su se uplaili da govore protiv Rima,bojei se da ne budu napadnuti.

37

VERNICIJEDNA SVETSKA CRKVAProtestanti svih denominacija

Pravoslavci svih vrstaMuslimani, budisti, mormoniOkultne crkve, istone religije

Transcedentalna meditacijaJehovni svedoci, Jevreji itd.

NEVERNICIJEDNA SVETSKA VLADA

Komunisti Sve masonske loe i loe svih

drugih tajnih drutavaSocijalisti

AteistiAnarhisti itd.

To je onaj veliki otpad, veliko udaljavanje od ue -nja Bib lije, o kojem Biblija govori da e nastupiti.

U vreme kada sam saznao za ove stvari bio samsasvim slomljen. Moja nada je nestala. iveo sam odlekova za smire nje.

Jednom prilikom sam govorio na ekumenskomskupu junoame rikih protestantskih i rimokatoli -kih voa u Gvatemali. Na stadionu je bilo oko 50.000ljudi. Uinio sam nedopustiv greh, jer sam izneoistinu o Rimu. Dobro se seam svojih rei: Kako davam propovedam o ivotu kada sam mrtav, i sistemkojem sluim zaudara po smrti, po ispovedaonicama,Mariji, istilitu, misi i svetenstvu koje negiravaskrsenje? Kako da vam govorim o ivotu kad samvam lagao, infiltrirao se i unitavao vae crkve. Uve -reni ste da ekumenski pokret predstavlja ljubav i je -dinstvo, a u stvarnosti donosi smrt. Poto ja nisamva brat...

Tada sam iza sebe uo povike: Riveru moramozaustaviti! Zaveimo mu usta!

Kada se skup zavrio, mene su odmah avionomprevezli u Panamu, a odande u paniju.

Govorili su: On e platiti za ovo to je uinio.Tada je zapoeo najmraniji deo mog ivota.Razliitim metodama pokuali su da promene mojemiljenje. Nakon nekoliko me seci dovezli su me u

38

Barselonu u samostan u kome su leili duevnobolesne svetenike. Kakvo je to mesto? O, moj Boe!

Naime, Sveti ured me je optuio za krivoverstvozbog ludila. Zatvorili su me u tapaciranu eliju. Ponekoliko dana sam ostajao bez hrane i vode. U tovreme ispisao sam stotine papira i morao odgovaratina razna pitanja. Nou su me omamljivali, tako danisam mogao spavati. Bio sam bolestan i potpunoiscrpljen. Upozoravali su me: Rivera, opozovi re e -no i javno priznaj da postoji samo jedna crkva, svetamajka rimokatolika.

Nakon dve sedmice brutalnog ispitivanja izgubiosam i poslednju nadu i svojim muiteljima sam u licerekao: Kada svi ti rimokatolici, koje mi tako laemo,umru i dou u pakao, ta emo im rei? Krhotinakamena - kip ih ne moe spasiti. Sve to smo govo-rili o Mariji same su lai. Biblija to dokazuje. Uvereniste da ubijate za Boga, ali to radite za avola, jer stesotonska deca.

Nakon tih rei me je jedan od njih estoko napao.Stisnuo me je za vrat i vikao: Zavei Rivera, govorikao protestant. Ti si taj koji unitava veru naeblagoslovene majke device Marije. Slomiu ti vrat,Rivera.

Leili su me elektrookovima i jakim drogama.Nakon dva meseca dobio sam upalu beike i izgubio

39

svaki oseaj. U treem mesecu sam skoro prestao dadiem. Stavili su me u mainu za vetako disanje.Uvek sam iznova proivljavao smrt moje majke.Uvideo sam da sam u istom poloaju, zbunjen odstraha, bio sam uveren da idem u pakao.

Molio sam Boga da mi oprosti sve grehe. U tomtrenutku je kroz moje telo potekao ivot. On me jespasao i izleio. Od tog trenutka bio sam osloboen.

Uspeo da se izvuem iz ove maine. Sedam danakasnije bio sam otputen. Nisam mogao verovati dasu me samog poslali u Madrid. Tamo me je doekaojezuitski svetenik - vatikanski pas uvar, njihovnajpouzdaniji ovek. Mrzeo je zemlju po kojoj samhodao. Nekoliko dana me je obraivao svim meto-dama jezuita kako bi me povratio u papsku slubu.Ali, ja sam mu govorio kako sam napokon spaen, is Biblijom sam mu dokazivao istinu. Boja re jedotakla njegovo srce. Na moje iznenaenje, on jezaplakao, vratio mi paso i sve dokumente koji su mibili potrebni da bih napustio paniju, te me je pustios reima: Alberto, napusti odmah ovaj zatvor i nevraaj se nikad vie. Verujem da e Bog rasvetliti tvojput. Sledi ga Alberto! Moli se za mene! Nita mi nepii, samo se moli!

Te noi sam poleteo iz panije sa svega 40 centi udepu. Prekinuo sam s rimokatolikim sistemom.

40

Vatikan je zanemeo. Nisu mogli verovati da sampobegao.

41

Te noi kada sam napustio Madrid, bio sam skoropotpuno bez novca. Imao sam jedan kofer i kartu zaVaington. udio sam se kako mi je Bog pripremio iuruio paso i ostale potrebne dokumente da napus-tim paniju. To je bio jedini nain da pobegnem.Svom ocu sam telefonirao nekoliko sati ranije i rekaomu da sam napustio rimokatoliku instituciju. On mije rekao da sam pas i spustio slualicu.

Pre nego to sam napustio aerodrom, pozvao samtelefonom svoju mlau sestru Mariju u VelikojBritaniji. Telefonski slubenik me je uspeo povezatisa njom, poto je ona bila opatica u rimokatolikomenskom samostanu Sve to srce u Londonu. Kadme je ula, Marija je poela plakati i govoriti:Alberto, to si ti? Oh, Alberto, Alberto! Pokuala samse ubiti tri puta... Pomozi mi Alberto!

Dok sam ekao na razgovor s Marijom, zakasniosam na avion za Vaington. Iste noi u tom smeruleteo je jo samo jedan avion i to za London. Krenuo

42

Drugo poglavlje

Prevara

sam njime. Samo je Bog znao stranu ivotnu opas-nost u kojoj se Marija nalazila i koliko je bila blizusmrti. Bog me je poslao u London. U sebi sam semolio: O Boe, ta da radim? Slomljen sam! Zakas -nio sam na avion za Vaington i sve se iskomplikova-lo. Sada sam u Londonu. Ako sam tu zato da vidimMariju, Gospode, pomozi mi! Naao sam govornicui poeo zvati razne ne-katolie crkve. Najzad sampozvao malu anabaptistiku crkvu u Londonu.

Hvala Bogu, doneo sam dobru odluku. Ovi ljudisu doli da mi pomognu. Odvezli su me autom dosamostana u kom se nalazila Marija i rekli su mi da e,ako ne izaem za jedan sat, doi po mene. Uao samu samostan.

Da li ste Vi otac Rivera? - zapitala me je nastoj -nica sa mos tana.

Da! - odgovorio sam.Marija mi je priala o Vama mnogo puta. Rekla

mi je da ste veoma odluan svetenik i veoma odan.Nastojnica je sa mnom razgovarala nepoverljivo,tako da sam se pitao da li ona ve zna da sam napus-tio rimokatoliku instituciju. Ona je nastavila:

Znam, doli ste da vidite Vau sestru Mariju, aliona je suvie bolesna da Vas vidi.

43

alim, ali zato sam u Londonu. Moram videtiMariju pre nego to otputujem za Ameriku - rekaosam.

Oe, moram se izviniti to Vam ne mogudopustiti da vidite Mariju. Ja moram tako postupitiprema naim pravilima i prema kunom redu. Kaoto znate, ovo je enski sa mostan i ona moe videtisamo svetenika koji je njen ispo vednik.

Ipak, ja je elim videti sada, s Vaom dozvolom.Sestro, hoete li mi pokazati njena vrata?

Nikome nije dozvoljeno da kontaktira sasamostanskim opaticama, osim u naroitim okol-nosima.

(Telefonski razgovor, kada sam zvao iz panije,bio je jedini izuzetak kada su mi dopustili da razgo-varam sa Marijom.)

Ako mi vi ne odvedete do Marije, ja u je naisam - rekao sam.

Oe, ja nemam drugi izbor, nego da pozovempoliciju.

Znao sam da je Vatikan obavestio arhiakone uLondonu da sam pobegao. Nastojnica samostana jonije bila obavetena, inae bi zvala arhiakoneumesto policije. Oni su me ve lovili.

Vie me ne zovite Oe, jer ja nisam viesvetenik Rima, nego pokajani grenik. Bez obzira

44

ta ete Vi raditi, ja neu napustiti ovo mesto dok nevidim Mariju.

Vidim da Vi niste vie to to ste bili. Zato emozaustaviti tu jeretiku besmislicu. Oe, videete ta uuiniti.

Nastojnica je pozvala ostale opatice: Sestre, nedozvolite mu da proe kroz ova vrata. Ja u pozvatipoliciju.

Dobro, ekau dok ne doe policija - rekao sam.Pola sata kasnije dola je londonska policija.

Nastojnica samostana im je rekla: Ovaj ovek selano predstavlja kao svetenik i uao je na lanizahtev.

Oficir je na to uzvratio: Ovo su veoma ozbiljneop tube.

Opatice su sluaj iznele policiji na veoma prefinjennain, tako da je njihov prikaz delovao veoma uverlji-vo. ulo se jecanje, a neke od njih su govorile: O,majko Boja, pomozi nam protiv ovog zlog oveka!Opet se ulo jecanje, dok je nastojnica govorila poli-ciji: On je hteo da nas fiziki na padne. Hou da gazatvorite!

Sme li jedna opatica da se suprostavi sveteniku?Odgo vor se nalazi u njenoj zakletvi, prema kojoj jeona duna da se odrekne ak i pape, ako se on od -vrati od rimokatolikog uenja.

45

Ja sam odgovorio: To nije istina, ja ih nisamnapao. Ovde su moji dokumenti od arhiakona uMadridu, koji mi dozvo ljava da doem ovamo.

Gospodine, mi ne znamo panski. Ali, da li je ovonjihov peat? Onda ste Vi svetenik.

Rekao sam: Ali ne vie za rimokatoliki sistem.Ispriao sam im ukratko ceo dogaaj kako sam

dospeo ovde. Policijski inspektor me je sasluao, akako je i on svoju veru temeljio na Bibliji, on je staouz mene. Na kraju sam rekao: Ja ovde nisamprovalio, nego sam doao da vidim svoju sestru, kojaje negde u ovom samostanu. Ona je veoma bolesna.Nastojnica mi nije dozvolila da je vidim.

Oficir ju je pitao za moju sestru, na ta je onaodgovorila: Ona nije ozbiljno bolesna.

Oficir me je tada upitao: Dr Rivera, da li Vaa ses-tra eli da Vas vidi?

Da, ja sam pre dva dana s njom razgovarao tele-fonom. Ona je traila pomo. Nastojnica se uspro-tivila: Nemo gue, on lae. Njoj nije dozvoljeno daupotrebljava telefon... hou da kaem...

Mi bismo hteli da vidimo njegovu sestru i razgo-varamo s njom o tome, s Vaom dozvolom!

Nastojnica samostana je pokuala na svaki nainda otera policiju. Nije htela da vide Mariju. Ipak, oninisu otili. Tako nas je odvela do Marijine elije. Kada

46

je nastojnica otvorila elina vrata, osetio sam mirissmrti - mrtvaca. Nisam mogao verovati svojimoima. To je bilo uasno. Slomio sam se i zaplakaonad onim to sam video. Bio sam ispunjen mrnjomprema Rimu.

Moja sirota mala sestra, na vagi bi imala manje od30 kilograma. Na njoj je bila krvlju natopljena odea.Krv je bila isuena i kruta. Lea su joj bila sva gnoja-va i krvarila su od udaraca biem.

Viknuo sam: Marija... Marija... da li me uje?ulo se samo jecanje. Mislio sam da je mrtva. Bio

sam oamuen i skoro sam povraao od zadaha tru-log tela. Onda sam zapazio da se mie. Kada sam jezovnuo i pitao treba li joj lekar i da li su je povredili,ona odvrati: Ne, Alberto, ne. Jedno mi samo zadajebol. Tako sam slaba i zla, i zasluila sam da budemkanjena smru.

Pitao sam je: Zato bi ti sebe kaznila Marija?Zato to sam bezobzirna, treba da primam sve

sakramente i da se ispovedam ujutro i uvee. Oseamse bedno svakog trenutka. Nemam nade Alberto, jasam oajna. Poto je Isus trpeo za mene, ja moram datrpim za Njega. Ovo je moj suprug (pogledala je nakrst). Ja sam se udala za Hrista i ja moram umreti zaNjega. Sve vreme je drala krst u rukama.

47

Odgovorio sam: Ovo je huljenje protiv naegBoga. Njegova jedina nevesta je Njegova prava crkva,a sigurno je da ova institucija ne pripada Njemu.

Marija izusti: Moram poljubiti krst.Marija, kaem ti u ime Boje, prestani s tim! Ovaj

krst ti ne moe pomoi. To je mrtvi predmet.Nastojnica je viknula: Oe Rivera, ostavite je!Za njom su vikale opatice: Gledaj na krst!Ovo je avolsko orue! - govorio sam. O Boe,

baci svetlost na njen um.Opatice su vikale: Marija, kraljice Neba, pomozi

nam!Rekao sam Mariji: Prizovi ime Boje. Ako se

samo Njemu moli, traei oprotenje greha i obratise od svih ovih religioznih lai, ti e biti sadaosloboena krivice koju osea.

Alberto, da li e me On usliiti?Da Marija! Upravo takvu kakva jesi. Uzdaj se u

Boje rei koje su zapisane u Bibliji.Marija me je posluala. Osetila je olakanje i zamo-

lila me je da je izvedem odavde. Rekao sam nastojni-ci: Molim Vas, pustite me da izaem i izvedemMariju napolje iz ovog groznog mesta.

Nastojnica je viknula: Oe, ovo je kidnapovanje,Vi je uzimate protiv njene volje!

48

Tada je reagovala policija: Kako se ovo moglodesiti u En gleskoj? Dr Rivera, da li elite da uhapsi-mo i zatvorimo nastojnicu za ovaj zloin? Samo pod-nesite tubu i mi emo je povesti. Marija je dokaz!

Uzvratio sam: Bog e joj suditi i presuditi kao iceloj ovoj instituciji.

Opatice su stale vikati: Da si proklet zauvek!Gospa e se obraunati s ocem Riverom za ovo. Onje drugi Juda, koji je prodao naeg oca papu.

Otili smo i odvezli Mariju kod lekara. Zbog ovogdogaaja sam u Rimu stavljen na listu za likvidaciju.Mariju sam smestio na sigurno mesto, kod jedne bib-lijski religiozne porodice. Oni su je negovali. Ja sambio slomljen. Znao sam da me prate i bio sam suoens veoma mranom budunou.

Traio sam zaposlenje kako bih mogao platitiMarijino izdravanje. U meuvremenu Marija seoporavila i udala za jednog religioznog mladia. Poslesu se oni odselili u Kanadu, gde je Marija nestala.Kasnije sam otkrio da je njen mu, u stvari, bio lanoreligiozan. On je bio rimokatolik i lan jezuitske or -ga nizacije Vitezovi Kolumba.

Verujem da je ona mrtva ili je stradala u nekomdrugom enskom samostanu.

U Vatikanu su bili zabrinuti zbog mene, iako samja samo ovek. Naime, znao sam suvie. Postao sam

49

veoma opasan za njih. Vatikan je hteo da me uutkana sve mogue naine.

Iz ranijih iskustava sam znao ta e uraditi: izvriepritisak na britansku vladu da bi je uverili da nesmem ostati na slobodi. Obavestie ambasadorapanije u Londonu. Protes tvo vae i zahtevati da sevratim u paniju. Da li e me ne-katolici podrati?Rei e im da sam napustio paniju jer sam ukraoveliki novac, da sam otiao s nekom enom i da nika-da nisam bio svetenik.

Takoe sam znao da e pozvati na oprez svojeljude u ekumenskom i harizmatskom pokretu iromsveta da im pomognu i da me unite. ta e uinitine-katolike crkve? Da li e mi pomoi? Pomagaeme samo oni koji kau da rimokatolika crkva nijecrkva. Takvih nema mnogo, ali su veoma jaki i opas-ni po njih. Naroito se boje onih koji su potpunoposveeni Bibliji.

Otac Dominik iz Svetog ureda imao je nekolikopredloga. Njegov predlog je bio da me usmrte nes-renim sluajem. Imali su oveka pod zakletvom uLondonu spremnog za katoliku akciju. Zakleo se dae me unititi. Jezuitska zakletva je posebna zakletvaza glavne jezuite koji su odreeni za posebnudunost unutar vlada, vojnih ogranaka ili podrujanauke, medicine, obrazovanja, industrije, sindikata ili

50

neke religiozne institucije. Ti ljudi su veoma opasni.Bio sam svestan toga, jer sam i sam bio jedan od njih.

Imali su vie mogunosti u mom sluaju: trovanjehranom, automobilska ili eleznicka nesrea, ili gre-ka u bolnici. To se moralo izvesti pre nego topostanem veoma poznat, jer bi to moglo tetiti nji-hovom cilju politikog i religioznog jedinstva.

U nastavku u opisati Obred uvoenja udunost i zakletvu jezuita:

Govori superior (nadreeni svetenik):Sine moj, i do sada si uio da se pretvara da si

toboe na njihovoj strani, a zapravo nisi.Meu rimokatolicima da bude rimokatolik i ak

da bude pijun meu svojom vlastitom braom.Uio si da ne veruje ljudima, da se ne uzda u ljude;meu reformatorima da bude reformator, meuhugenotima hugenot, meu kalvi nistima kalvinist,meu protestantima da bude protestant i steknenjihovo poverenje.

Trai da propoveda sa njihovih propovedaonica ida svom estinom svoje prirode objavi nau svetureligiju i papu; ak sii tako nisko, da postaneJevrejin meu Jev rejima, da bi se mogao osposobitida skupi sve informacije u korist tvog reda, kaoveran papin vojnik. Uio si da tajno seje seme nepri-jateljstva i zavisti meu dravama koje su u miru i

51

huka ih da prolivaju krv. Uvuci ih u rat i stvarajrevo lucije, graanske ratove u zajednicama, provinci-jama i zem ljama koje su nezavisne i pune prosperite-ta, koje uivaju bla goslove u kulturi, umetnosti inaukama. Budi na strani onih koji se bore u ratu i radipotajno sa svojom braom jezuitima, koji su modana drugoj strani i otvoreno se suprostavljaju onoj skojom si ti povezan. Samo tako crkva moe uspeno,u tim neugodnim uslovima, privesti kraju pregovoreza mir... s tim da cilj opravdava sredstva.

Uio si ta je dunost pijuna: da sakuplja inje -nice i in for macije iz svih moguih izvora. Trudi se dadobije pove renje porodica protestanata i jeretikasvih klasa, kako trgovaca, tako i bankara, pravnika,zatim u kolama i univerzitetima, parlamentima, za -konodavnim telima, sudovima i saborima. Da budesve za sve ljude, za papinu volju ije smo mi sluge svedo smrti.

Primio si sve instrukcije jo kao novajlija, pa kaonovo zareeni svetenik i kao pomonik biskupa, kaoispovednik i kao svetenik, ali se jo nisi opremiosvime to je potrebno, da komanduje armijomLojola u slubi pape. Ti mora da slui u pravovreme kao instrument i izvritelj kazne, kao to sunaredili tvoji pretpostavljeni, jer ovde niko ne moeraditi ko nije osvetio svoj rad krvlju jeretika, jer bez

52

prolivanja krvi nijedan ovek ne moe biti spasen.Zato, naoruajte se za svoj posao i uinite svojespasenje sigurnim. Ti e pored svoje prethodne zak-letve pokornosti svom redu i odanosti papi, ponovi-ti za mnom:

Ja (ime i prezime) sada u prisutnosti svemoguegBoga, svete device Marije, svetog Mihajla arhanela,svetog Jovana Krstitelja, svetih apostola, svetog Petrai svetog Pavla i svih svetaca i sakralnih hostija neba,obeavam i izjavljujem da u, kada bude povoljna pri-lika, voditi nemilosrdan rat, potajno i javno, protivsvih jeretika, protestanata i liberala, kao to samusmeren i upuen, da u ih istrebiti sa lica zemlje i daneu potedeti nikoga, bez obzira na starost, pol iuslove; da u ih veati i paliti, pustoiti, guliti kou,daviti i pokopavati ive, parati stomake i utrobe nji-hovih ena i razbijati glave njihove dece o zidove, dasatrem zauvek njihovu odvratnu rasu. Poto se to nemoe initi javno, ja u potajno upotrebljavati otrov -ni pehar, stisnuti konopac, elini bode ili olovnimetak, bez obzira na ast, rang, dostojanstvo iliautoritet osobe ili osoba, bilo kakvi bili njihovi usloviivota, javni ili privatni, onako kako budem u bilokoje vreme upuen od bilo kog zastupnika pape ilistareine brae po svetoj veri, po drutvu jezuit-skom.

53

Sve se ovo ini u ime svemogueg Boga. Prematome, rimokatoliki sistem se ni u kom sluaju nemoe nazvati Bojim! Ne - prema Bibliji!

Opasna zabluda koja dolazi iz Vatikana je takoz-vano Jevanelje ljubavi: Ovo je velika zabluda kojaje prohujala svetom! Tvr dei da propovedajujevanelje ljubavi, propo vedaju jo jedno smrtonos-no delo otpada, tvorevinu rimokatolike institucije,kojom alju jo vie dua u propast. Veoma je popu-laran takozvani ujedinjeni hrianski pokret.

Jevanelje ljubavi kae: Bog te voli. Njemu nesmeta kako ti ivi. Prikljui se naoj crkvi ljubavi isve e biti u redu. Dovoljno je da kae: Ja verujemu Boga! Onda je Bog sre an. On te uzima u svojenaruje i govori ti: Dobro nam do ao u Bojuporodicu.

Tako narod biva prevaren lukavstvima, jer u nji-hovom i vo tu nema nikakve promene. Oni i daljeive grenim ivotom, a veruju da e biti spaeni.Svet voli ovakvu lanu religiju.

Bilo ko da se suprostavlja monom religioznomsistemu koji Vatikan stvara, bie osuen na smrt. Imene su osudili na smrt. U Londonu sam bio izne-nada gurnut pod podzemnu eleznicu, a u Irskoj jemoju spavau sobu digla u vazduh IRA. IRA je Irskaoslobodilaka armija, koja ubija ne-katolike u Velikoj

54

Britaniji i kojom rukovode jezuiti pod zakletvom. UAmerici, posle jednog bogosluenja, neko mi je uhranu stavio otrov. Najmanje pet puta su pucali namene.

Pre pet godina su sprovodili najsmrtonosnijinapad na mene kroz lanu brau. Jedan navodnihrianin, koji je zubar i veoma aktivan u pokretuJevanelja ljubavi, izvrio je zub ni hirurki zahvatna meni. Dok sam bio pod anestezijom, zu bar jeradio na gornjem levom zubu. On je buio krunu dabi otkrio ivac i da bi ga izvadio. Builica mu senavodno sluaj no slomila i umesto da je izvadi, ili dami kae ta se desilo, on je zub pokrio porcelanskomkrunom da se to ne otkrije. Verujem da je to namer-no ostavio u zubu, jer je znao da e to prouzrokovatiinfekciju koja moe dopreti do mozga i prouzroko-vati smrt.

Dve godine nakon toga, ja sam ponovo otiao kodtog hrianina, ne slutei da je slomljeni instru-ment u mojoj glavi. Taj lani hrianin, umesto da mioisti zub, popricao mi je zubno meso nervnimgasom. Moja supruga koja me je ekala ispred ordi-nacije videla je bolniarku kako nosi moj kaput i pita-la je za mene. Bolniarka se uplaila i rekla je mojojsupruzi: Va mu umire. Iako je trebalo da gasdeluje tek nakon nekoliko sati, nakon to bih se koli-

55

ma vratio kui, ja sam se sruio jo u zubarskoj stoli-ci. Krvni pritisak mi je veoma pao. Moja ena jevikala:

Alberto, ta su ti uinili?Zubar je rekao: Ostavite ga samog, mi se dobro

brinemo o njemu.Ja sam reagovao i oni su me odneli u auto, a moja

ena me je odvezla kui. Doktor je rekao mojoj eni:Va suprug se uplaio, vodite ga samo kui i njemue biti dobro.

Kod kue sam se sruio u kupatilu, a moji organi inervi su se potom paralizovali. Znao sam da samotrovan, poto sam i ja radio s nervnim gasovimadok sam bio jezuita. Rim je skoro pobedio. Mojaena je pozvala nae prijatelje po skoro celoj Americii Meksiku. Rekla im je da sam otrovan. Sam Bog meje spasao od sigurne smrti.

Imao sam ogromne muke. Moje lice je oteklo i bilounakaeno. Otiao sam kod drugog zubara, koji mi jesnimio zub i rekao mi je da prosto ne veruje ono tovidi. To je bilo veoma opasno i zato je odluio da mepoalje kod specijaliste. Otkrio je instrument u zubu,kao i mrlju infekcije. Specijalista za kanale zubnogkorena je pokuavao da odstrani instrument iz mogzuba, ali nije uspeo. Infekcija se proirila na vilicu.On mi je onda ostrugao kost vilice i oistio infekciju.

56

U vremenu koje je pred nama, mnogi e bitiosueni na progon, zbog neposlunosti Novom svet-skom poretku. Ponovo e izbiti progonstva. To je jodavno isplanirano.

Danas je ucenjena glava svakog oveka koji neekompromis u odnosu na put kojim oni idu, ili uodnosu na njihovu medijsku kampanju. Vatikan neetolerisati nikakve opozicije svom cilju. Svako ko sesuprostavi novoj svetskoj religiji, koja e biti sintezasvih postojeih religija pod vostvom Vatikana, bieprogonjen. Inkvizicija e biti obnovljena, znam topouzdano!

Da iznesem jo neto o istoriji Vatikana. Rimskareligiozna institucija je osnovana u Rimu, 337. godineza vreme cara Konstantina. Sam Konstantin nikadanije bio biblijski religiozan. On je tajno oboavaoboga Sunca sve do same smrti. Katolika institucija uRimu je progonila prave vernike i htela je da izbrieizvornu biblijsku nauku. Istinski religiozni ljudi seskrivala po katakombama i planinama, da bi izbegliuni tenje.

Dakle, smisao postojanja rimokatolike institucijeje bila da progoni one koji su biblijski religiozni. Istoje i danas, a tako e biti i u budunosti. Vatikan eproganjati one koji se okrenu biblijskom Bogu.Teki vuci su se uvukli i meu ne-katolike. Poto

57

ne-katoliki svetenici ne propovedaju o tom pred-metu, ljudi su danas slabo upoznati sa tim stvarima.

Ljudi se uspavljuju reima: Zato je to potreb-no?, Zar da svako ne ljubi svakoga, naroito sada u20. veku? Me utim, Vatikan ne spava. Njegovi ljudise ve godinama mir no uvlae u crkve i to masoni,okultisti, homoseksualci i tako dalje. Svi se oni pret-varaju da su poboni. Onda papa alje svoje trupe une-katolike verske zajednice da zavre posao. To supritajeni jezuiti, katolika omladinska akcija, Marijinalegija i svetenici i opatice na ulici u civilu, obueni daue i propovedaju s propovedaonice, govorei da jerimokatolika institucija hrianska crkva, to veskoro svi ne-katolici veruju da je istina.

Tako je papa doao u ne-katoliku Ameriku u sili islavi i primio laskanja od najpoznatijih ne-katolika!Ovaj veliki i lukavi neprijatelj Boga - papa - doao jei u Belu kuu kao gost protestanskog baptistikogpredsednika Dimi Kartera, gde je primio sve poastikao ef drave i duhovni voa 800 miliona katolika usvetu. Kada predsednik dozvoli papi da blagoslovinarod (Ameriku), onda moete znati da je igra skorozavrena. Nai veliki zatitnici vere su utali. Prostoje neverovatno da su neki veliki zatitnici vere otiliu Vatikan da vide papu, da razgovaraju s njim i dadobiju njegov blagoslov! Kakva sramota! Njihovi

58

utemeljitelji i prethodnici bi bili alosni kada bi videlikoliko su daleko otili od Biblije.

Najvei tajni rimski agent koji je delovao u Americibila je jedna ena s kojom sam mnogo puta razgo-varao. Ona je bila povezana sa Marijinom legijom.Bila je odreena da se probija meu pentakostalce iprotestante kroz harizmatski pokret. Bila je strunjakza hipnozu i imaja je veliki duhovni uticaj na mnogeljude. Kroz svoje serije predavanja uinila je ogromanposao za Rim. Ona je trebala da postavi rimokatoli-ki kodeks etike. To je bilo njeno poduavanje. Kaonagrada za njen istaknuti rad bila joj je dozvoljenaprivatna audijencija kod pape. Moramo znati, kadaneka osoba dobije dozvolu za takvu audijenciju, on iliona mora da se pokloni i da prizna papu kao IsusaHrista na Zemlji i toga radi on dri njihove ruke unaroitom blagoslovu za dobro obavljeni posao.

Papa nikada nije blagoslovio pojedinca koji sesuprostav lja rimskom uenju. To je jeres - krivoverst-vo. Ne postoji zapis u istoriji da se to ikada dogodi-lo. To je izriito zabra njeno kanonom u rimoka-tolikoj instituciji. Ovu enu je zavo lelo hiljadehriana. Ali, 60% onih koje je ona primila bili sukatolici. Ona je sve podstrekavala na jedinstvo: sve -tenike, rabine i protestanske pastore. Kada je umrla,za nju je bila sluena posebna misa u Las Vegasu.

59

Dok sam jo bio jezuitski svetenik, znao sam da sumnogi od nas u svom tajnom radu znali za njenuaktivnost. To je bila Katrin Kulman (Kathryn Kuh -lman).

Ne mislite da su infiltratori samo meu penta -kostalcima, harizmaticima ili u ekumenskom pokre-tu, oni su i kod orto doksnih i evangelista. Oni kon-troliu velike evaneliste i hrianske voe i razmat -raju ta oni kau o papinim posetama - da li ute ilisu uzbueni zbog njegove posete, i da li mu ukazujupotovanje i piu o njemu u novinama.

U novembru 1979. godine papa se sreo s voompravo slavnih crkava u Istambulu u Turskoj. Ovoujedinjavanje e pravoslavne crkve staviti pod kon-trolu Rima dajui tako papi uticaj nad milijardu ljudi.Politiari sveta se sada vie boje sile ovog ovekanego atomske bombe. Voe sveta ne samo da seboje, nego i slede papu, jer on ima ogromno bogat-stvo. To bogatstvo je pod vatikanskom zastavom.Vatikan je drava za sebe, ona je politika drava isvaki rimokatolik postaje njen lan u trenutku krten-ja. Oni treba da budu privreni najpre Rimu, a ondazemlji u kojoj su roeni. Malo njih shvata da je Rimtajno ujedinjen sa iluminatima, masonima, ateistima,i da njihove podrunice kontroliu banke i svetskutrgovinu. Oni takoe upotrebljavaju medije da bi ma -

60

ni pu lisali skoro sa svakim na Zemlji. Rezultat kojiele da pos tignu je jedna crkva i jedna svetska vlast.Taj sistem ima jo samo jednog smrtnog neprijatelja- nezavisne pojedince koji temelje svoju veru naBibliji.

Kada bude poela konana inkvizicija, rimskiunap red pripremljen plan e zakonski spreiti svakugrupu biblijski religioznih ljudi i otkriti je. AgentiRima e im zatvoriti vrata, upotrebljavajui tajneagente jezuite, kao to je bio Dim Dons, koga samlino poznavao. On je bio jezuitski akon i dubokouvuen u okultizam. Donsov masakr i pokolj, bio jedobro planiran vojno, religiozno i politiki. Bio jesnaan ratnik i dobro izvebani jezuita. Bavio se eku-menskim i harizmatskim radom. Propovedao jeJevanelje ljubavi. Najve im delom njegovi sled-benici su bili rimokatolici i otpadnici od rimokatoli-cizma. Drugi su bili otpali protestanti iz razliitihdenominacija. 1953. godine on je ustanovio Skup -tinu Boju, 1962. godine postao je misionar uBrazilu, 1964. godine bio je postavljen kod uenikaHristove crkve. Njegovi glavni ljudi bili su rimoka-tolici. Kao dobar jezuita, Dim Dons je narediosvojim sledbe ni cima da ga zovu otac, a 1973.godine i da mu se mole. Ve rujem da je sve ovo bilodeo planiranog masakra, da bi Rim kompromitovao

61

svoje neprijatelje. Dim Dons je planirao ipripremao, pod instrukcijama Rima, da rtvuje svojestado da bi ispunio svoju jezuitsku zakletvu. Kada seto dogodilo, svet je bio potresen, okiran. tampa itelevizija po svetu podra zu mevali su da je DimDons bio poludeli vernik, biblijski fanatik, tako dasu odmah svi nezavisni prouavaoci Biblije pali podsum nju. Kakva avolska zavera!

O svemu tome mnogi propovednici nisu izve-tavali svoj narod. Oni koji su znali istinu, bojali su seda ita kau da ne bi izgubili svoje sledbenike, a tre-bala im je i katolika nak lonost da se odre. Mnogiak veruju da su rimokatolici na pravom putu! Kakvatragedija! To unitava prave vernike, a Rim to voli.

62

Kada je jednom prilikom dolo do incidenta u LosAnelesu zato to je neko nacrtao kukasti krst na sin-agogi Bet Israel, novinari su pitali lokalnog rabinaapira:

- Da li ste zabrinuti zbog poveanja antisemitiz-ma?

On je odgovorio:- Naravno da jesam! Svaki put kad vidim kukasti

krst, vrlo se uznemirim. Ali da vam kaem ovoNikada vie nai ljudi nee biti u tim kampovimasmrti. Vrlo smo uvreen ovim faistikim inom. Tiljudi e biti zaustavljeni!

Policija je uhapsila Vilijama mita koji je nacrtaokukasti krst na sinagogi Bet Israel. Novinar ga je upi-tao:

- Vi ste navodno nacrtali kukasti krst na sinagogi,da li je to tano?

Vilijam mit je samouvereno odgovorio:

63

Tree poglavlje

Crkveni oci

- Kako to mislite navodno? UINIO SAM TO!Vreme je da ljudi shvate da su ti gadni Jevreji uzroksvih naih problema. Poseduju sve! I ta pria od okoest milona Jevreja koji su ubijeni je samo jedna lavie koju je izmislilo jevrejsko novinarstvo.

Usledilo je novo pitanje:- elite li rei da se holokaust nije ni dogodio?- Naravno da nije! Sve je to velika la! - rekao je

mit.Ovaj ovek je bio obian sluga Vatikana i iznosio

je notorne lai. Moda e neko zapitati: ta imaVatikan s nacizmom?

Kada sam bio jezuita pod zakletvom, bilo nam jereeno o nacistikoj i komunistikoj strani. I nauio

sam zato su milioni ne -naoruanih Jevreja ubije-ni. Tri godine sam bioinformisan od strane bri-ljantnog nemakog jezui-te, kardinala AvgustinaBee (Augustin Bea), kojije bio svetenik ko me seispovedao papa Pije XII,poznatiji kao Hitlerovpa pa. On nam je davaostrogo poverljive infor-

64

Kardinal Avgustin Bea(1881-1968)

macije. Bili su to pregledi istorijskih do gaaja koji senikad nisu prikazivali u istorijskim knjigama.

Rimska crkva stvorila je mnogo ideologija. Ovdeu navesti dve. Obe su stvorene i negovane krozVatikan da bi donele smrt i patnju miliona ljudi.

U pitanju je jedna od najbolje uvanih tajni moder-nog vremena. Dvoje dece rimske crkve su nacistikai komunistika partija. Ali pre nego to to dokaem,moram objasniti zato su Jevreji uvek bili metaRimske crkve. Rimska crkva je oduvek elela da sepreseli u Jerusalim, iz razloga to je tamo nastala prvahrianska crkva. Ali, u tome su je zaustavili ortodo-ksni Jevreji. Zato su oni na Rimskoj listi za odstrel!

Kada su Krstaki pohodi zapoeli, istorija namgovori da su se ti hriani borili za Boga i papu daoslobode Jerusalim i svetu zemlju od islamske kon-trole. Ti vojnici nisu bili hriani, u nijednom smislurei. Nisu poznavali Boga, ni Bibliju. Bili su to grubi,bezboni ljudi voeni svetenicima da ispune avol-ski plan.

Poevi u 1096. godini, prvo su napali Jevreje uEvropi bri ui tako cele zajednice. Kako su napredo-vali prema Jeru salimu, Jevreji na njihovom putu sutrpeli grozote. Rimo katolika mainerija nije pokazi-vala nikakvu milost. Ostavljali su krvavi trag, smrt,bedu i mrnju.

65

Poto je veliki broj Jevreja bio muki ubijen, nji-hova deca su bila prisiljena da budu prisilno pokrte-ni rimokatolici. Rimska crkva je imala planove zanjih.

Zato je Rimska crkva elela da se preseli u Je -rusalim? Zato ostaviti trg Svetog Petra i njegov pre-sto u Rimu? Nakon svega, nije li Petar naopako raza-pet izvan Rima, kako je Rimska crkva vekovimagovorila o tome? Nisu li njegove kosti u Vatikanu?Naalost, neto kompromitujue se desilo za rimskucrkvu nedavnih godina. Grob apostola Petra je otkri-ven u Jeru sa limu na lokaciji Franjevakog samostanazvanog Dominus Flevit.* Kakvo razoaranje zaVatikan! Bilo je vrlo teko tu infor ma ciju odratitajno.

A sada, da kaemo neto o jo jednom smr-tnom ne prijatelju Rima - pravoslavnoj crkvi.

Nevolje su nastale oko 330. godine. U to vreme,hrianska crkva je bila izloena velikim progonimaod strane rimskih neznaboaca. Ali, uprkos progon-stvima, broj hriana je rastao. Cezar je pokuao dazaustaviti taj pokret, ali nije mogao, pa je uspostav-ljena lana hrianska crkva koja e kontrolisati ver-nike kroz strah i neznaboaku tradiciju.

66

* Za vie informacija o ovom otkriu pogledati knjigu: PetersTomb Recently Discovered In Jerusalem, autor F. Paul Peterson.

Evo kako je to izvedeno: Rimsko carstvo se raspa-dalo, pa su rimski cezari zamenili svoju odeu religij-skim kostimima. Ali, njihov neznaboaki sistem jeostao nepromenjen! Jed nostavno su svojim starimbogovima i idolima dali nova imena. Jupiter je postaoapostol Petar, Venera je postala devica Marija, itd.

Godine 313, car Konstantin izdaje uredbu o tole-ranciji. Kad se Konstantin proglasio prvim papom,on je hteo da udrui zajedno neznaboce i religiozneljude meajui pagansko oboavanje Vala sa uenjemBiblije. Iz te zbrke se izrodio bezboni Rimokatolikisistem.

Biblijski religiozni ljudi su znali da je stvoreno reli-gijsko udovite koje je nazivano hrianstvom.Znali su da je to laan religijski sistem, potpuno sup -rotan Bibliji. Da bi sauvali svoje porodice, beali suu planine.

Kad se Konstantin povukao, dao je rimskombiskupu titulu Sumo Maximus Pontifix, i tako ga ui-nio papom. Kon stantin se preselio u Vizantiju 330.godine, dajui gradu novi izgled nazvavi gaKostantinopolj. Ostao je veran rimokatolikom siste-mu.

Kako je vreme odmicalo, desila se podelaRimokatolike institucije izmeu Rima na zapadu iKonstantinopolja na is to ku. Konstantinopolj je pos -

67

tao glava pravoslavne crkve. Ri mokatolicizam i pra-voslavlje su postali gorki neprijatelji.

Godine 1204, papa Inoentije III je podigao etvr-ti krstaki pohod napadajui Konstantinopolj. Nje -govi krstai su unitili grad i ljude u njemu, pljakaju-i sve na to su mogli staviti ruku. Umesto da se pra-voslavci vrate pod papinu kontrolu, oni koji su prei-veli prokleli su papu i otili jo dalje od njega.

Kako je vreme prolazilo, istone crkve su pale podzatitu cara Rusije. Rimokatolika institucija je oseti-la da ako se car pravoslavne crkve ne pokori Rimskojcrkvi, on mora biti uniten kao i Jevreji.

Do 1491. godine, religiozne voe u vidu papa vla-dale su nad kraljevima i kraljicama Evrope tokomvekova. To je bilo mrano doba istorije.

Meutim, stvari su postajale nestabilne za papstvo.Za poeli su nemiri i bune od strane ljudi koji su pro-testvovali protiv papske tiranije (zato su prozvaniprotestanti).

U to vreme se rodio mali deak u dvorcu Lojola upaniji. On je bio panski Baskijac. Taj deak jerastao da promeni svet. Prozvao se Ignacio Lojola.On je bio sotonski genije. Izgradio je vojsku svete-nika potpuno posveenih disciplini i redu - jezuite.Oni su uskoro postali najstranija religijsko-udarna

68

sila u istoriji. Bila je to specijalna jedinica Rimskecrkve.

Jezuiti su zarobili slomljene narode. Zapoinjali suratove i ubijali kraljeve i predsednike, ukljuujui Ab -rahama Linkolna. Oni su u stanju da uine bilo ta dase unite ivoti ili ugled bilo koga ko bi se usudio daim stane na put. Bili su izbaeni iz skoro svake zem-lje osim Amerike, gde su bili vrlo aktivni u kontrolinad politikom, useljavanjem u Ameriku, itd.

Njihov posao je bio da svakog oveka, enu ili detebace na kolena da priznaju papu za Isusa Hrista nazemlji i podrede ga svojoj moi. Jezuitski general jeodgovarao Crnom Papi. On zapravo upravljaVatikanom iza pozornice, a sam So tona* ga vodi.

Veina knjiga koje prikazuju krvavu istoriju jezuita- ili nedostaju ili su unitene, ili se vie ne tampaju.Ne samo knjige, ve i bivi jezuitski svetenici se ilikriju ili su nestali ili su mrtvi. Da li jezuiti imaju ulogui u 20. veku? Ono to ete upravo proitati okiraevas.

U naoj specijalnoj misiji u Vatikanu nauili smopravu priu o komunizmu. Verni lanovi komunisti-ke partije bi bili u oku ako bi ikad otkrili ko su bilinjihovi slavni heroji. Marks i Engels, koji su pisali

69

* Za vie detalja o identitetu Sotone pogledati knjigu Ispovestpalog an e la, Penta Gram, izdava Metafizika, Beograd.

Komunistiki manifest 1800-ih, bili su voeni i upu-ivani od strane jezuitskih svetenika.

Kardinal Avgustin Bea nam je rekao da jeKomu nis tika partija bila formirana od stranejezuita sa samo jednim zadatkom - u odreenovrijeme morali su unititi zatitnika omraenePravoslavne crkve - ruskog cara! To je bila osve-ta! Komunistika partija je tajno praena odstrane rimskih agenata (iluminata) s ciljem dastvore jo jednu monu silu vernu Rimskoj crkvi.

Pre Prvog svetskog rata, snana sila bogatihJevreja je radila na tome da povrati kontrolu nadJerusalimom. Rimska crkva je bila besna. Opet suJevreji blokirali njihove tajne pokuaje da se presele uSvetu Zemlju.

Ti Jevreji koji su se borili protiv RimskeInstitucije e platiti za svoju tvrdoglavost. Tako sujezuiti konstruisali plan koji e ne samo istrebitievropske Jevreje, ve e okrenuti celi svet protiv njih.

Bili smo upueni da su jezuiti upravljali odreenimJevre jima, koji su bili verni papi, da napiu dokumentnazvan Protokoli sionskih mudraca.* Rimskacrkva je tako stvorila jo jedno remek delo. Taj

70

* Za vie detalja pogledati knjigu Behind Dictators, by L. H.Lehmann, pgs. 10-15, Agora Publishing Company, N. Y. 1942.

dokument e utrti put za nadolazeu inkviziciju,makar on kotao ivota i milione ri mo katolika.

Ranih 1900-ih, Francuska je bacila Rimskoj crkvipesak u oi. Francuska je nainila politiki dogovor scarom Rusije. Papa i jezuiti su bili besni. Francuska jebila na njihovi listi za unitenje jo od kad je zbacilanjihovog katolikog kralja i postala republika. Ali tapogodba s ruskim carom je bila poslednja kap umoru. U meuvremenu, sila Pravoslavne crkve je bilasve jaa u Bugarskoj, Rumuniji, Grkoj, evropskomdelu Turske, Srbiji i Jugoslaviji. Rimska crkva jemorala baciti Francusku na kolena i zgaziti religijskotakmienje na Balkanu. Reenje je bilo jednostavno.Jezuiti su isplanirali, izazvali, i iz pozadine vodili Prvisvetski rat.

Papa je podravao Nemaku i kada je nemaki vla-dar Kajzer (dobar rimokatolik), molio Rimsku crkvuda mu dozvoli da moe da proiri nemake granice,papa Pije X i njegovi jezuiti su mu dali blagoslov.Nakon to je rat zapoeo, papa Pije X je umro 20.avgusta 1914, nainivi put za novog gazdu.

Papa Benedikt XV ga je nasledio. On je isto takobio prijatelj s Nemakom i tako je rat, koji e dovri-ti ostale ratove, bio na pomolu. Nemaki rimokatoli-ci su ubijali francuske rimokatolike. Gaz da nije mariokoliko je rimokatolika umrlo. Bio je usmeren ka sili i

71

osveti. Nemaka je ratovala s Fran cuskom, En gles -kom i Rusijom. Tada se uplela i Amerika. Rat je tra-jao etiri duge godine. Evropa je bila unitena.Rimska crkva je bacila milione ljudi u pakao.

Dok su ljudi vritali u agoniji umirui u blatu ibodljikavoj ici, komadani mecima i unitavani otro-vnim gasovima, jezuiti su bili zaposleni planirajuiDrugi svetski rat. Nepoznati nemakom narodu,jezuiti su ve rtvovali katoliku Ne ma ku, Kajzera injegovu vladu s ciljem da izvedu novu inkviziciju.

Gubici Prvog svetskog rata:Poginulo: 10 miliona ljudiRanjeno: 20 miliona ljudi

Materijalni gubici irom sveta: preko 332 milijardedolara

Protestantska Engleska i protestantska Amerika suih po be dile. Jezuiti zbog toga jo uvek pokuavaju daunite Englesku i Ameriku. Zapamtimo rei Abra ha -ma Linkolna: Jezuiti nikad ne oprataju, nitiodus taju.

U Rusiji, car Nikolaj koji je bio zatitnik Ruskepravoslav ne crkve i njegova ena, kraljica Alek san -dra, imali su sina pod imenom Aleksis, koji je bionaslednik trona. Mali deak je bolovao od hemofilije.

72

Njegova krv se nije zgruavala kada bi se posekao.Kada bi pao u igri, najmanja povreda bi mogla uzro-kovati unutranje krvarenje. Majino srce se slamalo.Dok tori nisu mogli pomoi. Mali deak je veomatrpeo.

Raspuin, zvan Ludi redovnik, bio je ovek kojije bio opsednut demonima (kao i mnogi svetenicidanas koji tvrde da imaju isceljujue moi). Raspuinje tvrdio da je imao viziju Boga i Device Marije.Doao je blizu ovog deaka i krvarenje se zaustavilo.Poznato je da je Raspuin bio ukljuen u sotonskoseksualno oboavanje. Kontrolisao je rusku caricu.Imao je mnogo neprijatelja na visokim poloajima.Mnogi su verovali da je Raspuin bio demonomopsednuto udovite koje je vladalo Rusijom izapozornice. ak se i car plaio njega i njegovih udnihmoi.

Kardinal Avgustin Bea nam je rekao da je u trenu-tku slabosti, carica rekla Raspuinu gde car skrivasvoje zlato. Ras puin je preneo tu informaciju patri-jarhu Ruske pravoslavne crkve pre nego to je(Raspuin) bio ubijen.

Na redovnim sastancima kod kardinala AvgustinaBee, on nam je otkrivao istorijske, sadanje i budueciljeve vatikan ske trenutne sile (zemaljske sile). To jebilo doba kada je ureenje crkve bilo dopunjeno kao

73

rezultat Drugog Vatikanskog koncila. Kardinal Bea jekazao:

Nakon nae duge i paljive pripreme za Ruskurevoluciju, jezuiti su radili blisko s Marksom, Troc -kim, Lenjinom i Staljinom. Mi smo tajno preselilinae zlato u Rusiju kroz Ne maku koristei naegkljunog oveka. Verujemo da e uskoro na neprija-telj biti uniten I niknue komunizam kao vrstaker Rimske crkve!

Lenjin je bio u vajcarskoj kad je uo vesti o revo-luciji koja e zapoeti u Rusiji. Da bi pomogla revo-luciji da uniti njihovog neprijatelja, nemaka najviakomanda i ostali su tajno pripremali voz da prevezeLenjina i njegove revolucionare kroz Nemaku. Uaprilu 1917. Lenjin i nekoliko njegovih kljunih ljudiizveli su vonju u poznatom Zapeaenom vozu.

Ljudi koji su bili najodgovorniji za pripremu togputovanja bili su Diego Bergen, posveen nemakirimokatolik, treniran u jezuitskim kolama, kasnijepostavljen za nemakog ambasadora u Vatikanutokom Hitlerovog reima. Ako bi revolucija uspela,to bi znailo smrt za milione ljudi ukljuujui cara injegovu porodicu.

U vreme Lenjinovog dolaska u Rusiju, u aprilu1917. godine, Lenjinovi konkurenti su kontrolisalirevoluciju. Car je bio prisiljen da napusti svoj tron.

74

On i njegova porodica su bili u kunom pritvoru.Njegova vlada je propala i veina njegove vojske gaje napustila.

Zbunjenost je prevladavala. Vojska koja je i daljeostala verna caru je nazvana Beli Rusi. A revolu-cionari su bili prozvani Crveni. Oni su bili smrtnineprijatelji, borei se da preive. Lenjin je dobio kon-trolu nad revolucionarnom vladom i preselio je uMoskvu 10. marta 1918. U aprilu, carska porodica jebila preseljena zbog sigurnosnih razloga uJekaterinburg u Ural.

Vojska eha (Bela vojska) se pribliavala mestugde je porodica odsela. Postojala je ansa da se onioslobode. 17. jula 1918. grupa zvana Uralni Sovjetisu odrali brzo suenje i proglasili carsku porodicukrivim.

Bilo nam je reeno da su neki od njih bili jezuitipretvarajui se da su komunisti. Na kraju, trenutakkoji je papa ekao je konano i doao. ZatitnikPravoslavne crkve je konano stajao licem u lice srimskim jezuitima koji su bez milosti uni tili jadnu,uplaenu, malu porodicu.

Kasnije te noi, tela su bila ukrcana u kamion iodvedena u naputen rudnik zvan etvorica brae.Tamo su bili raseeni, spaljeni, kvaeni kiselinom ibaeni u naputeni rudnik.

75

Jezuiti su se kretali tako brzo da Centralna komu-nistika partija nije ni bila svesna suenja i ubistvacara i njegove porodice, dok sve nije bilo zavreno.Bila je to strahovita pobeda Rimske crkve.

Bilo nam je reeno da je lov na patrijarha, svete-nike, mo na hinje i monahe zapoeo u velikoj silini.Rimska crkva je nes trp ljivo ekala vesti o unitenjunjihovih religijskih suparnika.

Ovaj sluaj sa Ruskom pravoslavnom crkvom jebio jedna vrsta testa. Ako e ruska crkva biti unite-na, sledea meta bi bila engleska crkva koja se joteturala od lanog obraenja velikog jezuite kardinalaNjumana (Newman). Ali kad je sluaj sa ruskomcrkvom propao, kao to u uskoro objasniti, engleskacrkva je pala u ruke Vatikana tek 60 godina kasnijekroz ekumenski pokret.

Dakle, nakon pogubljenja ruske carske porodiceSovjeti su napadali manastire i ubijanje je poelo.

76

Ruskacarskaporodica

Samo je udan preokret vere spasio Rusku crkvustari patrijarh je imao keca u rukavu.

Bilo nam je reeno da kad je Crvena Armija bilablizu ubistva starog poglavara ruske crkve, patrijarhih je pozdravio irom otvorenih ruku, zaplakao iizgovorio sledee rei:

- Drugovi, konano ste stigli. ekali smo vas.uvali smo carevo zlato za vas moji dragi drugo-vi!

- Zlato?... Za nas?Komunisti su bili zateeni ovim njegovim reima.

Spustili su oruje i prihvatili zlato i prijateljstvo patri-jarha, i zapovedili da ubistva pravoslavnih svetenika,monaha i monahinja odmah stanu. Pravoslavna crkvaje bila spaena. Komunisti nisu dobili samo carevozlato, ve su takoe zadrali i papino zlato. Papinozlato, koje je putovalo u Rusiju kroz Nemaku, biloje predvieno da vredi 666 miliona dolara.

Kad je papa za to saznao, skoro da nije umro odsranog uda ra. Izdali su ga njegovi vlastiti komunisti.Rimska crkva je poludela od mrnje. Bili su prevare-ni. Komunisti e platiti za tu prevaru bez obzira koli-ko to kotalo. Sveti ured e uskoro nastaviti sa radomkao kroz pansku inkviziciju, zadajui patnju, smrt iosvetu svojim neprijateljima.

77

Samo, ovaj put zajedno sa Jevrejima i protestanti-ma, rtve su ukljuivale i pravoslavnu crkvu i ruskekomuniste. Jezuiti su znali da bi to mogli izvesti saDrugim svetskim ratom.

Nauili smo na tim predavanjima kod kardinalaAvgustina Bee da bi zbog ogromnog bogatstvaVatikan mogao uticati na svetsku ekonomiju. Onmoe baciti narode na kolena s planski izvedenimkrizama.

Neko e zapitati: ak i u Americi? Naravno!Uinila je to i u istoriji, uinie to ponovno u budu-nosti. Mislio sam da su iluminati odgovorni za to. Ali,iluminati su spojeni sa jezuitskom organizacijomOpus Dei, i zajedno sa vodeim masonima predstav-ljaju finansijsku ruku Vatikana. Kroz njih Vatikankontrolie skoro kompletno bogatstvo u svetu.

Rim je mudro razaslao u mnogim pravcima onekoji su tvrdili da u svetu postoji zavera. To je bila sjaj-na dimna zavesa da se skrene panja dalje od Va ti -kana. Objavljene su mnoge knjige koje optuujukomuniste, Trilateralnu komisiju, Rokfelerovu poro-dicu, cioniste, iluminate, Rimski klub itd. Traginainjenica je ta da je Rimska crkva stvorila veinu tihorganizacija, kao i organizacije koje su ratovale sanjima. U pitanju je bila, i jo uvek je, velika igra.

78

Drugi svetski ratDa se vratimo nazad i osvrnemo se na Drugi svet-

ski rat. Ubrzo posle Prvog svetskog rata, Nemaka jebila u velikoj krizi. Neki pro-katoliki Jevreji su biliodreeni od strane Vatikana da kupe zemlju od slom-ljenih i gladnih Nemaca. Novac je bio isporuivan odstrane Vatikana i pro-katoliki Jevreji su kupovali tuzemlju veoma jeftino. Nemci su bili oajni. U pravovreme jezuiti su iskoristili ta deavanja oko Jevreja daizazovu mrnju protiv ortodoksnih Jevreja. Bor benipokli je bio taj to mnogi bogati Jevreji nisu pokazi-vali milost prema Nemcima kad su od njih kupovalizemlju to kom te krize.

I sad je dolo vreme da im se uzvrati udarac. Sve jebilo dobro isplanirano. Na kraju Prvog svetskog rata,kada je potpisan Versajski sporazum u aprilu 1919.godine, saveznici su bili tako ljuti na Rimsku crkvuzbog zapoinjanja rata da su odbili da je priznaju kaopolitiku silu i drali su je podalje od konferencijskogstola. Iako je Evropa bila klanica, ni Fran cuska niPravoslavna crkva u Srbiji (a onda Jugoslaviji) nisubile slomljene. Mladi ljudi u Nemakoj nisu znali gdeda se okrenu. Bili su pobunjeniki nastrojeni.Inflacija je unitavala dravu. Komunisti su organizo-vali revolucionarne demonstracije. Jezuiti su se kreta-li na tri fronta.

79

Papa Benedikt XV umro je od trovanja 1922, aPapa Pije XI je preuzeo presto.

Prvi front je bila Italija. U to vreme se pojavionepoznati ovek epurei se i govorei da je on novicezar odreen da ponovno izgradi Rimsko carstvo.Njegovo ime je bilo Benito Musolini. Bio je arogan-tan, okrutan i pokvaren. Njegova mala vojska obue-na u crne koulje nije bila nita drugo nego gruparazbojnika koja je tukla sve protivnike dok im se pot-ine.

Crni papa je odredio svom zameniku da radi sMu solinijem. Njegov svetenik kojem se ispovedaobio je jezuita po imenu Venturi. Katolikim glasovi-ma na izborima, up rav ljenim iz Vatikana, Musolini jedoao na vlast. Papa Pije XI je za Musolinija kazao:Ovo je ovek koga je poslalo Boje provienje.

Da bi se oduio Vatikanu, Musolini je potpisaokonkordat inei tako rimokatolicizam jedinom reli-gijom dozvoljenom u Italiji i njenim podrujima.Musolini je ponovno obnovio snagu pape i dao sve-tenstvu u potpunosti vlast nad ivotom nacije. Italijaje postala glavna sila voena katolikim faistikimdiktatorom, Musolinijem. On je izgradio snanu,mo dernu armiju koju je testirao napadajui Etiopiju.Italiji je trebalo vie zemlje.

80

Jadni Etiopljani nisu imali anse. Hrabro su seborili s njihovim kopljima i oklopima, ali Muso li ni -jeve vazdune snage su ih izmasakrirale sa svojimmainkama, bombama i otrov nim gasovima.

Papa je blagoslovio Musolinijeve trupe i kardinala,nadbiskupa Milana Aflreda Ildefonsa ustera (koji jebio jezuita), nazvavi taj masakar crnaca u Etiopiji:Katoliki krstaki pohod.

Godine 1923, Nemaka je bila u haosu. Inflacija jebila visoka i novac nije imao vrednost. Nemakomnarodu je bilo dosta rata, smrti i oaja. Krivili suKajzera za sve i zbacili su njega i njegovu vladu.Komunisti su se borili za prevlast. Nova vlast je bilavrlo slaba. Neki ljudi su eleli da sami Nemci vodenjihovu vladu, kao to je to bilo u Francuskoj, gde suFrancuzi vodili vladu, i pokuavali su da od Nemake

81

Musolini i pred-stavnik Rimskecrkve potpisujukonkordat.

naprave republiku. Papa je bio besan. Republika jebila osuena na propast.

Jezuiti su krenuli da zaustave stvaranje nove nema-ke republike. Dvoje ljudi je to uinilo. Jedan je bioFranc fon Papen, a drugi kardinal Paeli koji je kasni-je postao papa Pije XII, poznatiji kao Hitlerovpapa.

Pozornica je bila nametena za novu rimokatoli-ku zvezdu u Nemakoj. Njegovo ime je AdolfHitler.

Jedan jezuitski svetenik je bio zaposlen da zaHitlera napie knjigu nazvanu Moja borba. Pisacknjige je jezuitski svetenik Stimfl (Staempfle).* Taknjiga je bila remek delo jezuita, napravljena za Hit -lera da preuzme Nemaku.

Nova velika inkvizicija je bila na pomolu. Umestoda nose katolike mantije, nosili su nacistike unifor-me. Hitlerovi ljudi u braon uniformama (zvani naci-sti) podupirani od strane Vatikana, upotrebljavali suistu taktiku kao i Musolini, tukui i proganjajui ljudesve do njihovog potpunog pokoravanja, ukljuujui irimokatolike!

Zapoele su uline borbe izmeu nacistikih rimo-katolika i komunistikih rimokatolika. Nagrada za

82

* Za vie detalja pogledati knjigu: Skrivena istorija jezuita, Ed -mond Paris, str. 138, Metafizika, Beograd.

pobednika je bila Nemaka. (Takve politike aktivno-sti su se pre nekoliko godina deavale kao eks pe -riment i u Polj skoj, a isto tako i u Kanadi, El Sal va -do ru, ileu, a planirane su i u Ame rici.)

Nemaka je pos ta la drugi front za je zuite. Izgradilisu Tre i Rajh. Simbol za nadolazeu inkvi zi ciju je bilasvastika ili kukasti krst, do bar stari okultni simbol.Hitler je bio odabir Vatikana. Bio je odreen dapobedi.

Kada je postalo poznato da Papa Pije XI podra-va Hitlera, rimokatoliki glasovi su podrali Hitlera idoveli ga na vlast 1933. godine. Svet se suoavao sgroznom mainerijom zvanom Trei Rajh u kojem su

rimokatolici pos -tali gospodari.

Kao i Italija,Ne maka je 1933.godine potpisalakon kordat s Vati -

83

ka nom u Rimu. Pot pis nik konkordata bio je kardinalPa eli (kasnije je pos tao Papa Pije XII, Hitlerovpapa, u sredini donje slike). Godine 1933, on je biovatikanski sekretar drave. Drugi s leva na donjoj slicije Franc fon Papen, opaki nacista i veran rimokatolikkoji je bio Hitlerov glavni diplomata i vatikanskiagent koji je pomagao da Hitlera dovedu na vlast.

Fon Papen se hvalio svetu: Trei Rajh je prva silakoja ne samo da prepoznaje, ve stavlja u praksuvisoka naela pap stva. (Na slici skroz desno jemanje poznati vatikanski prelat Montini koji je kasni-je postao Papa Pavle VI.)

panija je postala trei front. Tri panska predsed-nika, Niceto Alkala Zamera, Manuel Azana i HuanNegrin (svi jezuitski trenirani) su traili us