Vazdušna strujanja

LJUBICA ĐUKIĆ, januar 2013.

Uzrok vazdušnih strujanja

Temperaturne razlike između susednih vazdušnih masa,

odnosno

razlike u pritiscima između dva mesta na Zemlji.

Pravac vazdušnih strujanja

• Horizontalan (vetar, advekcija)

• Vertikalan (konvekcija)

• Kos (uzlazna i silazna strujanja na preprekama)

Sile koje dovode do strujanja vazdušnih masa

Sila gradijenta pritiska

Koriolisova (devijaciona sila)

Karakteristike vetra

Pravac i smer, brzina, jačina, čestina

• Uloga vazdušnih kretanja:

- prenošenje toplote

- podstiču isparavanje

- utiču na kruženje vode u biosferi

Pravac i brzina vetra

• Pravac vetra se označava sa koje strane sveta vazduh struji i

predstavlja se grafički na ruži vetrova. Ruža vetrova ima 8-

16 pravaca. U centru ruže se upisuje trajanje tišina vreme

osmatranja bez vetra. Pravac se određuje pomoću Vildovog

vetrokaza na visini od 6-12 m.

• Brzina vetra predstavlja brzinu čestica vazduha. Meri se

anemometrom i izražava se u m/s. Na brzinu vetra najviše

utiču reljef, biljni pokrivač, i drugi objekti na zemljištu.

Vildov vetrokaz

Anemometar

Ručni anemometar

Jačina vetra

• Jačina vetra predstavlja pritisak koji on vršina vertikalnu površinu. Određuje se poBoforovoj skali, koja ima 12 stepeniutvrđenih prema dejstvu vetra na raznepredmete.

• U unutrašnjosti kopna najveća brzina je oko podneva, a najmanja noću. A u primorskim krajevima najveća brzina je noću, a oko podneva je manja.

Boforova skala

Br. po

BoforuNaziv vetra Brzina, m/s Opis pojave na kopnu

0 Tišina 0-0,2 Tiho, dim se diže uspravno uvis

1. Lak povetarac 0,3-1,5 Pravac vetra se zapaža po kretanju dima

2. Povetarac 1,6-3,3 Vetar se oseća na licu, vetrokaz se pokrece

3. Slab povetarac 3,4-5,4 Lišće i grančice se stalno klate, razvijaju se lake

zastave

4. Umeren vetar 5,5-7,9 Vetar diže prašinu I listove hartije,pokreće male

grane

5. Umereno jak vetar 8-10,7 Tanja lisnata stabla počinju da se ljuljaju

6. Jak vetar 10,8-13,8 Pokreću se velike grane, čuje se zujanje žica

7. Vrlo jak vetar 13,9-17,1 Drveće se ljulja, hodanje uz vetar je otežano

8. Olujni vetar 17,2-20,7 Vetar lomi grane na drveću, hodanje protiv vetra

je nemoguće

9. Oluja 20,8-24,4 Mala oštećenja na zgradama (otkidanje

oluka…)

10. Žestoka oluja 24,5-28,4 Čupa drvece iz zemlje, velike štete na

zgradama

11. Orkanska oluja 28,5-32,6 Vrlo retka pojava, razaranje velikih razmera

12. Orkan 32,7-36,9

Stalni vetrovi

• Stalni vetrovi učestvuju u opštoj cirkulaciji atmosfere.

• Nazivaju se još i planetarnivetrovi, jer neprekidno duvajupreko Zemljine površine.

• U njih spadaju:

» Pasati

» Antipasati

» Zapadni vetrovi

» Istočni ili polarnivetrovi

Pasati

Pasati

Zapadni vetrovi

Zapadni vetrovi

Polarni vetrovi

Polarni vetrovi

Pasati (od 30o g.š. ka ekvatoru do 2000 m) i antipasati (od

ekvatora ka 30o g.š. Iznad 2000 m)

Zapadni vetrovi (iz suptropskih ka subpolarnim oblastima)

Polarni vetrovi (od polova ka subpolarnim oblastima)

Periodični vetrovi

• Sezonske promene atmosferskogpritiska u jednom istom mestuprouzrokuju strujanje vazduha u tokuizvesnog vremenskog perioda u jednom pravcu, a u toku sledećegperioda u drugom pravcu.

• To su periodični vetrovi monsuni.

• Dele se na:

• zimski (duvaju sa kopna ka moru)

• letnji (duvaju sa mora ka kopnu)

Mogu biti:• Tropski monsuni

•Vantropski monsuni

Letnji (tropski) monsuni

• To su vlažni vetrovi i

oni donose obimne

padavine jer duvaju sa

mora (viši vazdušni

pritisak) ka kopnu (niži

vazdušni pritisak).

• Duvaju u periodu od

juna do septembra.

Zimski (tropski) monsuni

• To su veoma suvi

vetrovi i duvaju sa

kopna (viši vazdušni

pritisak) ka moru (niži

vazdušni pritisak)

• Oni duvaju u periodu od

septembra do marta

Lokalni (slapoviti) vetrovi

• Duvaju na mahove i imaju karakter silaznih strujanja

• Nastaju kada su vazdušne mase primorane da

savladavaju planinske prepreke (fen i bura) ili da

prolaze kroz planinske klance, rečne doline ili

klisure (košava)

Fen

• Fen je lokalni vetar, ali se javlja i u

susednim oblastima.

• Ima pravac od juga prema severu.

Fen je topao, suv i slapovit vetar na

zavetrenoj strani nekog brda ili

planinskog venca.

• Nastaje kada je nad severnom

Italijom visok vazdušni pritisak, a

nad Nemačkom (Bavarskom) nizak.

Nastanak fena

Javlja se u planinskim oblastima kada vazdušna struja naiđe na

planinsku prepreku.

Činuk (Chinook) – topao i ponekad

veoma intenzivan vetar po istočnim

padinama Stenovitih planina.

Košava

• Košava – suv vetar. Javlja se kada je visok pritisak iznad

Ukrajine i Besarabije a nizak nad zapadnim Sredozemljem i

Jadranom.

• Pravac uslovljen reljefom. Umesto da se prebace preko

planinskih masiva, vazdušne mase struje kroz kanjone, doline i

klisure.

• Duva dolinom Dunava od Golupca do Vukovara, ali i u oblasti

Niša, Kruševca i u Šumadiji.

• Najjača je u dolini Dunava izmedju Novog Sada i Velikog

Gradišta i u južnom Banatu.

• Najčešća u jesen, zimu i proleće.

HVALA NA PAŽNJI.