Vazdušna strujanja lj đ

  • View
    709

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Vazdušna strujanja lj đ

Vazduna strujanja

Vazduna strujanjaLJUBICA UKI, januar 2013.Uzrok vazdunih strujanjaTemperaturne razlike izmeu susednih vazdunih masa, odnosno razlike u pritiscima izmeu dva mesta na Zemlji.

Pravac vazdunih strujanjaHorizontalan (vetar, advekcija)Vertikalan (konvekcija)Kos (uzlazna i silazna strujanja na preprekama)

Sile koje dovode do strujanja vazdunih masaSila gradijenta pritiska

Koriolisova (devijaciona sila)Karakteristike vetra Pravac i smer, brzina, jaina, estina

Uloga vazdunih kretanja:

- prenoenje toplote- podstiu isparavanje- utiu na kruenje vode u biosferiPravac i brzina vetraPravac vetra se oznaava sa koje strane sveta vazduh struji i predstavlja se grafiki na rui vetrova. Rua vetrova ima 8-16 pravaca. U centru rue se upisuje trajanje tiina vreme osmatranja bez vetra. Pravac se odreuje pomou Vildovog vetrokaza na visini od 6-12 m.

Brzina vetra predstavlja brzinu estica vazduha. Meri se anemometrom i izraava se u m/s. Na brzinu vetra najvie utiu reljef, biljni pokriva, i drugi objekti na zemljitu.

Vildov vetrokazAnemometar Runi anemometarJaina vetraJaina vetra predstavlja pritisak koji on vri na vertikalnu povrinu. Odreuje se po Boforovoj skali, koja ima 12 stepeni utvrenih prema dejstvu vetra na razne predmete. U unutranjosti kopna najvea brzina je oko podneva, a najmanja nou. A u primorskim krajevima najvea brzina je nou, a oko podneva je manja.Boforova skalaBr. po BoforuNaziv vetraBrzina, m/sOpis pojave na kopnu0Tiina0-0,2Tiho, dim se die uspravno uvis1.Lak povetarac0,3-1,5Pravac vetra se zapaa po kretanju dima2.Povetarac1,6-3,3Vetar se osea na licu, vetrokaz se pokrece3.Slab povetarac3,4-5,4Lie i granice se stalno klate, razvijaju se lake zastave4.Umeren vetar5,5-7,9Vetar die prainu I listove hartije,pokree male grane 5.Umereno jak vetar8-10,7Tanja lisnata stabla poinju da se ljuljaju6.Jak vetar10,8-13,8Pokreu se velike grane, uje se zujanje ica7.Vrlo jak vetar13,9-17,1Drvee se ljulja, hodanje uz vetar je oteano8.Olujni vetar17,2-20,7Vetar lomi grane na drveu, hodanje protiv vetra je nemogue9.Oluja20,8-24,4Mala oteenja na zgradama (otkidanje oluka)10.estoka oluja24,5-28,4upa drvece iz zemlje, velike tete na zgradama11.Orkanska oluja28,5-32,6Vrlo retka pojava, razaranje velikih razmera12.Orkan32,7-36,9

Stalni vetroviStalni vetrovi uestvuju u optoj cirkulaciji atmosfere. Nazivaju se jo i planetarni vetrovi, jer neprekidno duvaju preko Zemljine povrine.

U njih spadaju:

PasatiAntipasatiZapadni vetroviIstoni ili polarni vetrovi

PasatiPasatiZapadni vetroviZapadni vetroviPolarni vetroviPolarni vetroviPasati (od 30o g.. ka ekvatoru do 2000 m) i antipasati (od ekvatora ka 30o g.. Iznad 2000 m)

Zapadni vetrovi (iz suptropskih ka subpolarnim oblastima)

Polarni vetrovi (od polova ka subpolarnim oblastima)

Periodini vetroviSezonske promene atmosferskog pritiska u jednom istom mestu prouzrokuju strujanje vazduha u toku izvesnog vremenskog perioda u jednom pravcu, a u toku sledeeg perioda u drugom pravcu.

To su periodini vetrovi monsuni.Dele se na: zimski (duvaju sa kopna ka moru)letnji (duvaju sa mora ka kopnu)

Mogu biti: Tropski monsuniVantropski monsuniLetnji (tropski) monsuniTo su vlani vetrovi i oni donose obimne padavine jer duvaju sa mora (vii vazduni pritisak) ka kopnu (nii vazduni pritisak).

Duvaju u periodu od juna do septembra.

Zimski (tropski) monsuniTo su veoma suvi vetrovi i duvaju sa kopna (vii vazduni pritisak) ka moru (nii vazduni pritisak)

Oni duvaju u periodu od septembra do marta

Lokalni (slapoviti) vetroviDuvaju na mahove i imaju karakter silaznih strujanja

Nastaju kada su vazdune mase primorane da savladavaju planinske prepreke (fen i bura) ili da prolaze kroz planinske klance, rene doline ili klisure (koava)FenFen je lokalni vetar, ali se javlja i u susednim oblastima.

Ima pravac od juga prema severu. Fen je topao, suv i slapovit vetar na zavetrenoj strani nekog brda ili planinskog venca.

Nastaje kada je nad severnom Italijom visok vazduni pritisak, a nad Nemakom (Bavarskom) nizak.

Nastanak fena

Javlja se u planinskim oblastima kada vazduna struja naie na planinsku prepreku.inuk (Chinook) topao i ponekad veoma intenzivan vetar po istonim padinama Stenovitih planina.KoavaKoava suv vetar. Javlja se kada je visok pritisak iznad Ukrajine i Besarabije a nizak nad zapadnim Sredozemljem i Jadranom.Pravac uslovljen reljefom. Umesto da se prebace preko planinskih masiva, vazdune mase struje kroz kanjone, doline i klisure.Duva dolinom Dunava od Golupca do Vukovara, ali i u oblasti Nia, Kruevca i u umadiji.Najjaa je u dolini Dunava izmedju Novog Sada i Velikog Gradita i u junom Banatu.Najea u jesen, zimu i prolee.HVALA NA PANJI.